Kultura i menadžment

U savremenim uslovima poslovanja gotovo je ne zamislivo da se posluje u granicama matične zemlje. Uvažavanje kulturnih razlika postaje neophodno u uslovima svetskih ekonomskih kretanja, tačnije, u uslovima globalizacije neophodan je bolji menadžment pristup da bi se prevazišle kulturne razlike i da bi se ostvarili što bolji poslovni rezultati.

Veliki broj kompanija je fokusiran u početku svog poslovanja na okvire svoje matične zemlje sa odgovarajućim proizvodima i uslugama koji su pogodni za dato trzište. Vremenom sa rastom i razvojom kompanije, ukazuje se potreba za delovanjem na tržištu drugih zemalja. Različite kulture uslovljavaju da se one naročito poštuju dizajniranjem novih proizvoda na tržište. Menadžeri koji poznaju i poštuju kulturne razlike i koji se bave edukacijom u oblasti prevazilaženja kulturnih razlika daleko su uspešniji od onih koji to ne čine. Kultura je determinanta menadžera i kao takva zauzima posebno mesto u menadžmentu. Da bi određeni proizvod bolje plasirali, neophodno je da poznajemo verske i nacionalne crte naroda i zemlje sa kojom želimo da poslujemo.

Kultura

Savremeni poslovni svet suočen je sa problemima kao što su : 1)brzina i neujednačost2)velike i brze tehničke i tehnološke promene koje je teško pratiti u cilju boljeg razumevanja odnosa kulture i menadžmenta, neophodno je definisati pojam kulture. On se definiše na više načina u zavistnosti od autora ili zemlje iz koje dolazi. Kultura je savremeni deo nauke o upravljanju odnosima menadžmenta. Sam pojam kulture dobija tri značenja: 1. Intelektualno

2. ekonomsko 3. mikrobiološko

1. Odnosi se na viši oblik kolektivnog izražavanja i odnosi se na jednu zemlju, jedan narod, jedan kontinent...2. ...je pridodato pojmu kulture i odnosi se na plodno zemljište, biljke, uzgajanje životinja, vegetaciju...3. Odnosise na mikrobiologiju i ima marginalan značaj

Pojam kulture prvi put se pojavljuje još u vreme stare Grčke i Rima. U Grčkoj nastaje od pojma „topos“ što znači „način“ ili „ postupak izražavanja“. Izokrat je izjavio u IV veku pre Hrista„One koji dele naš etos treba pre nazvati grcima, nego one koji dele našu krv.“ Filozof Sonofont u VI veku pre Hrista takođe se bavio zančenjem pojma kulture ali slikovitim prikazima. Hipokrit, otac medicine, je smatrao da razlike koje postoje između naroda se mogu objasniti podnebljem i biologijom ali i sistemom obrazovanja, vaspitanja, kao i različitim običajima. U Rimskom dobu pojam kulture je sveden na obrazovanje i tumačen kao potreba malog broja probranih ljudi. U Rimskom dobu kultura se vezuje za reč „colere“ što znači „ obožavanje Bogova“.

Za razliku od obog perioda u srednjem veku naučnici posmatraju kulturu na potpuno drugačiji način. Formulaciju kulture dao je nemac, baron Samjuel Pufendorf, pravnik i istoričar... : „ Kultura omogućava svakom čoveku da dostigne istinski ljudski život zahvaljujući nadmetanju delatnostima i otkrivanju drugih ljudi, ali takođe i zahvaljujući ličnim naporima i promišljanjima svakog pojedinca a zahvaljujući i božanskoj inspiraciji.“ 20 vekova trajala je razrada pojma kulture i ona se ne posmatra na jedan književan i intelektualni način pa se njen domen poštuje i na druge vrednosti i druge nauke gde spada i sam menadžment. U latinskom jeziku pod kulturom se podrazumeva obrađivanje, negovanje, gajenje, što podrazumeva sve ono što nastaje ljudskim radom. Kultura je deo samog čoveka, podrazumeva kulturne nauke i potreba kao i znanje. Jedan od najpotpunijih definicija kulture je: Kultura je sastavni deo društvenog i individualnog života, skup svih ljudskih tekovina, materijalnih i duhovnih, bez kojih ne bi postojalo ljudsko društvo ni u najjednostavnijim oblicima svoje organizacije. Materijalna kultura obuhvata razna sredstva, tehnike, metode i procese koji se koriste u

određenim kulturama za proizvodnju proizvoda i usluga kao i njihovu distribuciju i postrošnju.Karakteristike kulture su :

1. Načelost2. Deljivost3. Komunikativnost4. Stečenost5. Diferenciranost6. Trajnost7. Kumulativnost8. Dinamičnost

Naučna i tehnološka revolucija i uticaj na kulturuU 20. Veku prisutan je tehnološki progres što znači da su tehnika i tehnologija imale uticaja

na savakodnevni život ljudi a time i veliki uticaj na koncept kulture. Savremeno doba donopsi i nove pritiske, postavljanje novih uslova rada u kompaniji ali u svemu tome ima i štetnog delovanja na kulturu pa samim tim ovde vezujemo kulturu i sl.vreme gde tehnologiju možemo posmatrati kao sredstvo kulture. Pod pojmom kultura podrazumeva se način življenja neke grupe kao i duhovna dobra koja je ta grupa stvorila tokom zajedničkom života. Interkultura je ukrštanje znanja i mešanje iskustva iz različitih kulturnih zajednica širom sveta.

Interkulturni menadžment je proces nametanja, mešanja, prihvatanja i uzajamnim očuvanjem kulturnih vrednosti između različitih civilizacija a u cilju globalizacije međunarodnog poslovanja.

Savremeni tokovi poslovanja...podrazumevaju novo doba u eri novih poslovnih kretanja, bitno je poboljšati proces

komuniciranja i smanjiti razlike između naroda, kao i uskladiti poslovne standarde, poslovne tokove koje treba poznavati za uspešno poslovanje su :

1. Povećanje efikasnosti2. Smanjivanje troškova3. Upravljanje odnosa sa strankama4. Obuka zaposlenih5. Potvrda očuvanja životne sredine6. Nastup u ime organizacije7. Pravila i tabui poslovanja

Poslovna kultura se gradi isključivo uspešnom komunikacijom.