qeveria e kosovËs - vlada kosova - government of …preostala 3% ˝rmi su uključena u proizvodnju...

WOOD PROCESSING INDUSTRYSECTOR PROFILE OF THE

REPUBLIKA E KOSOVËS - REPUBLIKA KOSOVA - REPUBLIC OF KOSOVOQEVERIA E KOSOVËS - VLADA KOSOVA - GOVERNMENT OF KOSOVO

MINISTRIA E TREGTISË DHE INDUSTRISËMINISTARSTVO ZA TRGOVINU I INDUSTRIJU

MINISTRY OF TRADE AND INDUSTRY

2016.

PROFIL SEKTORAINDUSTRIJE PLASTIKE I GUME

ars 2014

INDUSTRISË SË PËRPUNIMITTË DRURIT

PROFILI I SEKTORIT TË

MINISTARSTVO ZA TRGOVINU I INDUSTRIJU

PROFIL SEKTORA INDUSTRIJE PLASTIKE I GUME

2016.

3 | PROFIL SEKTORA INDUSTRIJE PLASTIKE I GUME

Izjave zahvalnosti i priznanja

u okviru projekta „Pomoć trgovini”, a implementira Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

Autor:Artane Rizvanolli

Istraživanje sproveo UBO Consulting

Garancija kvaliteta obezbedjena od strane:Odeljenje za industriju, Ministarstvo za trgovinu i industrijuOsoblje projekta „Pomoć trgovini“ UNDP

Dizajn:Studio “InDesign”, Priština

Posebna zahvalnost ide takođe svim ispitanicima ankete.

Za ovaj dokument ne postoji autorsko pravo, stoga njegov sadržaj može biti delimično ili u celini korišćen bez prethodne saglasnosti UNDP-ja. Njegov izvor, međutim, mora biti naveden.

Stavovi iskazani u ovom izveštaju pripadaju autoru i ne predstavljaju zvaničnu poziciju Ministarstva za trgovinu i industriju, UNDP-ja ili Ministars-tva za inostrane poslove Finske.

PROFIL SEKTORA INDUSTRIJE PLASTIKE I GUME | 4

Sadržaj Izjave zahvalnosti i priznanja........................................................................................3

1. Uvod........................................................................................................................................6

2. Osnovne karakteristike �rmi i industrije.....................................................................7 2.1 Veličina i sastav sektora..................................................................................................................................7 2.2 Veličina i geografska lokacija �rmi u sektoru..........................................................................................9 2.3 Vlasništvo �rmi u sektoru............................................................................................................................11

3. Proizvodnja.........................................................................................................................12 3.1 Ulazne vrednosti............................................................................................................................................12 3.2 Izlazne vrednosti............................................................................................................................................13 3.3 Iskorišćenost kapaciteta..............................................................................................................................14

4. Tržišta, izvoz i prepreke za izvoz............................................................................15

5. Zapošljavanje i ljudski kapaciteti............................................................................18 5.1 Zapošljavanje, plate i demografska struktura zaposlenih...............................................................18 5.2 Kvali�kovanost radne snage.....................................................................................................................20

6. Sredstva, ulaganja i inovacije......................................................................................22

7. Poslovno okruženje........................................................................................................25 7.1 Prepreke za razvoj poslovanja: Poslovne percepcije........................................................................25

Zaključci...............................................................................................................................30

Reference.............................................................................................................................32


1. Uvod

| 6

Ovaj pro�l sektora pruža osnovne informacije o nedavnom razvoju sektora za plastiku i gumu na Kosovu. Shodno tome, pro�l sektora obuhvata �rme koje su regis-trovane pod šifrom 22 NACE Rev. 2 klasi�kacija (Nomenclature des Activités Économiquesdans la Communauté Européenne).

Pro�l se uglavnom oslanja na zvanične izvore podataka; istraživanje o preduze- ćima koje je sproveo UNDP za potrebe ovog izveštaja; i detaljan intervju sa rukovod-stvom jedne od najuspešnijih kompanija u sektoru, Ferplast (Uroševac). Diskusija o opštim karakteristikama sektora, uključujući veličinu i sastav sektora, se zasniva na podacima iz Poreske administracije Kosova (PAK) i Kosovske agencije za registraciju biznisa (KARB).

Trgovinski bilans sektora je izveden na osnovu podataka koje pruža Carina Kosova. Svi pokazatelji na nivou �rme o karakteristikama i učinku ovog sektora su bazirani na osnovu podataka iz istraživanja koje je naručio UNDP u oktobru i novem-bru 2015. godine. Za potrebe ovog istraživanja, ispitane su 230 od ukupno 526 privat-nih �rmi registrovanih pod šifrom 22 u bazi podataka PAK-a za 2015. S obzirom da se sektor pretežno sastoji od �rmi na mikro nivou, istraživanje je trebalo da pokrije sva mala i srednja preduzeća i slučajno uzorkovanje mikro preduzeća.

Međutim, zbog neodgovaranja na zahtev, ispitano je samo 24 od ukupno 37 malih i srednjih preduzeća. Dalje, tokom ispitivanja utvrđeno je da neka preduzeća, iako registrovana pod šifrom 22, u stvari, ne proizvode gumu/plastiku (među svojim glavnim proizvodima) i stoga su isključena iz uzorka. Shodno tome, krajnji uzorak upotrebljen u ovoj analizi se sastoji od 225 �rmi.

PROFIL SEKTORA INDUSTRIJE PLASTIKE I GUME |7

Prema bazi podataka PAK-a, aktivnih 531 preduzeće je registrovano pod NACE Rev. 2 šifra 22 na Kosovu 2015. godine, od kojih velika većina pripada proizvodnji plastičnih proizvoda¹. U ovom trenutku, sektor je zaposlio ukupno 1,734 osobe, od kojih je 95% u privatnom sektoru, a ostatak od 5% u preduzećima u društvenom vlas-ništvu. Međutim, ovaj broj se odnosi na administrativne podatke i stoga je verovatno znatno potcenjeno zapošljavanje u sektoru zbog neformalnosti.

2. Osnovne karakteristike

2.1 Veličina i sastav sektora

Slika 1: Podela preduzeća prema glavnoj aktivnosti

različitim šiframa. One koje uključuju proizvodnju plastičnih proizvoda, kao što su proizvodnja gumene obuće (treba da budu

koje su uključene u nepovezane aktivnosti (na primer, aluminijumska vrata itd) bile su isključene iz uzorka.

1

2

Izvor: PAK (2015.)

3%

9%

10%

19%

Proizvodnja plas čne ambalaže za robu

Proizvodnja ostalih proizvoda od plas ke

59%

Prema klasi�kovanim podacima na 4-cifrenom NACE (Rev. 2) nivou, na vrhu aktiv-nost u sektoru plastike i gume na Kosovu je proizvodnja građevinskih proizvoda od plastike (NACE 2223), što čini 59% �rmi i uključuje proizvodnju vrata, prozora, okvira, roletni, podnih obloga itd. (Slika 1). Druga aktivnost u pogledu broja preduzeća (19%) je proizvodnja „ostalih“ proizvoda od plastike, koji, kao što je de�nisano u NACE šifra 2229, obuhvata plastično stono i kuhinjsko posuđe, delove stolnih lampi, kancelarijs-ki ili školski pribor itd. Proizvodnja plastične ambalaže, kao što su �aše, kese itd. (NACE 2222) i proizvodnja plastičnih tanjira, ploča, cevi i pro�la (NACE 2221) čini još 9% �rmi u sektoru. Preostala 3% �rmi su uključena u proizvodnju pneumatika, cevi i drugih proizvoda; protektiranje guma za vozila (NACE 2211 ) i proizvodnju ostalih proizvoda od gume, kao što su pokretne trake, đonovi ili drugi delovi obuće, gumira-na prediva i tkanine itd. (NACE 2219)².

3zatvaranja). Međutim, rezultati su bili veoma slični i ne pokazuju nikakve dodatne uvide u relativni učinak podsektora.


Podela zaposlenih po podsektorima koja uglavnom prate gore predstavljenu podelu (Slika 2).

Slika 2: Podela zaposlenost prema glavnoj aktivnosti

proizvoda od plastike vodi do proizvodnje, što čini 61% od broja novo registrovanih

proizvodi čine dodatnih 32% (Slika 3)³.

Slika 3: Broj novo registrovanih preduzeća prema aktivnosti

| 8

Izvor: KARB (2015.)

Izvor: PAK (2015)

2%

7%

12%

29%

Proizvodnja plas čne ambalaže za robu

Proizvodnja plas čnih tanjira, ploča, cevi i profila


50%

4225

39

9

9

136

4

13

4

4

2012 2013 2014 Jan - Sep 2015-Shtator 2015


Proizvodnja plas čne ambalaže za robu Ostalo

24

674

Janar

3


Za potrebe ove analize, rezultati su razvrstani u samo dva sektora: proizvodnja građevinskih proizvoda od plastike i drugi proizvodi od plastike i gume, koji uključuju preduzeća koja spadaju pod svim drugim gore prikazanim NACE šiframa i dominiraju plastični proizvodima (a ne gumeni proizvodi). Ovaj nivo razvrstavanja je izabran

-ja ostale podsektore sa uzorcima koji su suviše mali da bi bili reprezentativni; i

koji spadaju u razne podsektore NACE-a.

-tike i gume su mikro preduzeća, mereno njihovim brojem zaposlenih (Slika 4). Samo 1% od preduzeća u ovom sektoru ima 50 ili više zaposlenika, ali taj procenat ne obuh-vata nijednu veliku kompaniju (tj. 250 zaposlenih ili više).

Slika 4: Podela biznisa po veličini

Nema izgleda da postoji jaka geografska koncentracija preduzeća u sektoru gu-

Gnjilane i Uroševac. Slika 5: Podela biznisa po regionu

2.2

Izvor: PAK (2015.)

Izvor: PAK (2015.)

93 %

6%

1%

Mikro (≤9 zaposlenih)

Mala (10-49 zaposlenih)

Srednja (50-249 zaposlenih)

7%

9%

11 %

14 %

14 %

19 %

27%

Mitrovica

Peć

Đakovica

Uroševac

Gnjilane

Prizren

Priš 27 %

Ferplast je proizvođač plastičnih cevi sa sedištem u Uroševcu. Njegovi proizvodi uključuju cevi za vodovod, kanalizaciju i drenažu i zaštitu kablova. Ferplast je osnovan 1996. godine od strane domaćih investitora i trenutno zapošljava 41. radnika. Osnovni kapital, kao i rast kom-panije, su �nansirani od strane sopstvenog kapitala. Kompanija nije uzimala bankarske kredite, a tokom 20 godina svog rada je primila skroman donatorski grant za su�nansiranje početnih troškova uvođenja ISO standarda u 2007. godini.

Glavno tržište Ferplast-a je Kosovo, zatim Albanija; druga izvozna odredišta su: Makedonija, Bugarska, Crna Gora, Srbija i Švajcarska. Kompanija je počela sa izvozom od 2009. godine i od tada je uspela da stalno povećava svoj izvoz, dostižući 1,4 miliona evra u 2015. godini (od samo 77.000 evra u 2009. godini). Navedeno je da su izvozne mogućnosti kompanije svetle kao i rezultat: (i) nedavna investicija u novu proizvodnu liniju, uvođenje cevi Ø2000 koja se ne proizvodi u regionu i (ii) izuzeće plaćanja PDV-a za mašine i inpute (na granici) od 2015. godine.

Rukovodstvo kompanije pripisuje svoj uspeh stalnim investicijama u nove tehnologije. Serti-�kacija prema ISO standardima se takođe smatra imperativom za kompanije u sektoru koje nameravaju da izvoze. Na pitanje zašto veći broj kosovskih kompanija ne usvoji ove stan-darde, uprava FERPLAST-a napominje da je skupo - ne toliko serti�kacija koliko troškovi stalnog poštovanja ovih standarda.

Ključne prepreke, sa kojima se sektor susreće su raznoliki. Jedan od njih je nabavka i troškovi za energetiku, naročito visoke tarife tokom zime, što duplira troškove električne energije i primorava kompaniju da radi sa znatno smanjenim kapacitetom tokom zimskih meseci; a kao rezultat, određen broj radnika ostaje bez posla na određen period (nekoliko meseci), i kompanija ne može da akumulira zalihe koje joj omogućavaju da ima �eksibilnije cene proiz-voda i samim tim bude konkurentnija na regionalnom tržištu. Konkurencija jeftinih, ali nisko kvalitetnih uvoznih proizvoda (proizvodi koji su ispod industrijskih standarda, na primer zbog neodgovarajućih ulaznih vrednosti ili težine), koji nisu testirani na granici, predstavlja jedan ključni faktor koji otežava konkurentnost domaćih kompanija (i ne samo u ovom sektoru) prema Ferplast-u. Sa druge strane, vlasti u zemljama regiona, ne samo da ne dozvol-javaju uvoz nekvalitetnih proizvoda, već su usvojili duge birokratske procedure koje obeshrabruju uvoz. Dostupnost i kvalitet kvali�kovanih radnika za sektor se ne smatra zadovoljavajućim, ali se kompanija izborila sa ovim problemom pomoću iskustva i stalne obuke: svaki put kada se uvodi nova mašina, dobavljač mašina je u obavezi da obezbedi dvomesečnu specijalizovanu obuku i to je dovoljno da se obuči osoblje u proizvodnji, dok je osoblje kompanije u laboratoriji za testiranje poslato na obuku u inostranstvo.

Na kraju, veruje se da je prepreka za ovaj sektor, kao i za privatni sektor uopšteno, nedostatak tržišnih informacija i inovativnih ideje o tome gde investirati. Kao rezultat toga, umesto inve-stiranja u inovativne konkurentske proizvode, preduzeća ponekad jednostavno kopiraju službenike i tako pogrešno ulažu u zasićeno tržište. Objavljivanje tržišnih podataka, kao što su kretanje uvoza za određene proizvode, se smatra jednostavnim ali smislenim naporom koji preduzimaju institucije u tom pogledu.


Kutija 1: Uspešna priča: Ferplast

Međutim u istraživanju oko 10% od onih koji su izjavili da su bili (registrovani kao) pojedinačni biznisi, izjavili su da imaju više od jednog vlasnika; to su verovatno porodični biznisi.

4

5


njih je iz dijaspore.

Prosečne godine starosti (većinskih) vlasnika u sektoru iznose 42 godine. Dve trećine vlasnika su između 30 i 49 godina, dok je manje od 10% u svojim dvadesetim godinama (Tabela 1).

Tabela 1: Godine starosti (većinskih) vlasnika

svoj najviši nivo obrazovanja; ostatak uglavnom ima završeno visoko obrazovanje (Tabela 2). Skoro dve trećine većinskih vlasnika u ovom sektoru je završilo srednju školu kao svoj najviši nivo obrazovanja, ostatak poseduje diplomu visokog obrazovanja ili diplomu postdiplomskih studija (25%) ili imaju završen niži nivo srednjeg obrazovan-ja (13%).

Tabela 2: Nivo obrazovanja vlasnika (u %)

2.3

Starost Udeo (%)

20 - 29 godina 9%

30 - 39 godina 30%

40 - 49 godina 36%

50 ili više godina 25%

Ukupno 100%

Nivo obrazovanja Sveukupno

Manje od srednjeg 1%

Srednje 85%

Tercijalno ili više 14%Ukupno 100%

Izvor: Istraživanje UNDP-ja (2015.)


4

5

6

7

Na engleskom jeziku: inputs

Imajte na umu da su prozori jedan od najčešćih autputa sektora.


3. Proizvodnja3.1 Ulazne vrednosti

Tabela 3: Struktura sirovina i repromaterijala

Najčešće uvezene ulazne vrednosti su polietilen visoke gustine (HDPE), polivinil

su pretežno uvezeni iz Nemačke (što čini gotovo dve trećine vrednosti uvoza), zatim iz Mađarske, Makedonije, Austrije, Turske i Srbije.

| 12

Izvori repromaterijala i sirovina (%)

Isključivo lokalno proizvedeni od kojih

Mešavina lokalno proizvedenih i uvezenih

18

Sopstvena proizvodnja ili mešavina sopstvene ili druge proizvodnje 4

Lokalni proizvođači 14

Isključivo uvezene od kojih 59

Lokalni trgovciMeđunarodni trgovci ili proizvođači

4010

Mešavina navedenih izvora uvoza 9

23


6

7

Firme za proizvodnju proizvoda od plastike i gume uglavnom uvoze reproma--

terijal, dok 18% kupuje lokalno proizvedene ulazne vrednosti (Tabela 3). Uvezene sirovine i repromaterijal su uglavnom dopremljene od strane lokalnih trgovaca.

89

Na engleskom jeziku: outputs143 u 2013. i 152 u 2014.




-

prijavile svoje izlazne vrednosti za obe godine, skoro 40% je prijavilo povećanje izlaz-nih vrednosti u 2014. godini, još 40% je izjavilo da nema promene u izlaznim vrednos-tima, dok je 20% prijavilo smanjenje izlaznih vrednosti.

Slika 6: Godišnja vrednost izlaznih vrednosti, 2013. i 2014.

prethodnu godinu. Razvrstavanje brojeva po podsektorima, ukazuje da je porast građevinskih proizvoda od plastike iznosio 1%, dok je proizvodnja proizvoda od plas-

Na pitanje o očekivanjima budućih učinaka, odgovori su prilično pozitivni. Tek

proseku za 22%), i ovaj udeo je sličan u svim podsektorima (Slika 7). Međutim razlike se pojavljuju u vezi udela preduzeća koje očekuje porast prodaje. Proizvođači proiz-voda od plastike i gume, osim građevinskih proizvoda od plastike, mogu očekivati veći porast prodaje, oni su već prijavili očekivani rast u proseku (13% u poređenju sa

Slika 7: Očekivanja u vezi sopstvene prodaje u odnosu na prethodnu godinu

3.2 Izlazne vrednosti

9

8

10%

22%

15%

27%

14%

11%

13%

18%

16 %

28%

13%

12%

0% 5% 10% 15% 20% 25% 30%

Do 10,000 Evra

10,001 - 25,000 Evra

25,001 - 50,000 Evra

50,001 - 100,000 Evra

100,001 - 250,000 Evra

250,001 - 500,000 Evra

20142013

30% 25%41%

48% 53%37%

22% 21% 23%

Sveukupno Ostali proizvodi Građevinski proizvodi

Smanjenje

Povećanje

Iskorišćenost kapaciteta 2013 2014

Manje od 40% 3% 2%

80%-100% 41% 41%

40%-59% 22% 19%

60%-79% 34% 38%

Ukupno 100% 100%




vljuju pozitivne izglede sektora. I ovde je u pitanju veći udeo proizvođača proizvoda od plastike i gume koji su mišljenja da je njihov sektor u porastu, u odnosu na njihove kolege koje se bave proizvodnjom građevinskih proizvoda od plastike (Slika 8). Međutim, tu je i nešto veći udeo onih koji izjavljuju da se sektor smanjuje (za razliku od preostalih na istom nivou).

Slika 8: Percepcija izgleda učinka sektora

3.3 Iskorišćenost kapaciteta

Prema rezultatima istraživanja, iskorišćenost kapaciteta u sektoru je prilično

potpunosti. U 2014, prosečni nivo iskorišćenosti kapaciteta iznosio je 72,7%, što pred-stavlja razliku manju od 1. procenta u odnosu na prethodnu godinu.

Tabela 4: Iskorišćenost kapaciteta

Iskorišćenost kapaciteta je neznatno veća u proizvodnji građevinskih proizvoda od plastike u odnosu na proizvodnju drugih proizvoda od plastike i gume (odnosno 73,8% i 70,4%).

| 14

40% 37%46%

48% 53% 38%

12% 10% 16%

Sveukupno Građevinski proizvodi Ostali proizvodi

Smanjenje

Insti nivo

Povećanje


Slika 9: Struktura kupaca

građevinske proizvode od plastike.

Među onima koji se trenutno ne bave izvozom, približno trećina njih navodi da nemaju nameru da se bave izvozom, dok bi se ostatak rado bavio izvozom, ali smatra-ju da postoji previše prepreka ili nisu još uvek spremni za izvoz (Slika 10).

Slika 10:

4. Tržišta, izvoz i prepreke za izvoz



1.7%

11.1%

43.5%

43.7%

Ostale firme za dalju obraduili distributeri/trgovci naveliko

Trgovci na malo

Krajnji potrošači

Kombinacija kupaca

32%

24%

44%Ne planiraju da izvoze

Planiraju da izvoze ali još uvek nisu spremne Želele bi da izvoze ali se suočavaju sa dosta prepreka

isključivo krajnjim potrošačima, dok drugih 44%, svoje proizvode prodaje raznovrsnim kupcima (među kojima prevladavaju trgovci na malo, krajnji potrošači i

10

11

detaljnosti.


obično navode da su u 2014. godini, u proseku, izvezle između 10% i 20% svoje ukupne prodaje. Glavna izvozna roba sektora su vrata i prozori, zatim roletne, cevi i

slede Makedonija, Albanija, Crna Gora, Austrija i još neke zemlja u EU-u. Iako je relativ--

vo je napomenuti da više od 70% od ukupnog izvoza , od onih koji su saopštili detalje, izvoze u EU i Švajcarsku.

Na osnovu podataka iz istraživanja, u odnosu na prethodnu godinu, broj izvoz-

pružile podatke o godišnjoj vrednosti izvoza, se povećao za neverovatnih 45% .

Ako pogledamo zvaničnu statistiku, ona takođe ukazuje na porast izvoza sektora u poslednjih par godina (Slika 11). U 2014. godini, izvoz proizvoda od plastike i gume se povećao za 22% u odnosu na prethodnu godinu, dok se izvoz blago smanjio. U 2015. godini, izvoz je nastavio da raste, iako sporijim tempom: u periodu K1-K3, njihov izvoz je bio za 4% veći u odnosu na isti period prethodne godine.

Slika 11: Trgovinski bilans sektora (u milionima evra)

Kosovo ima liberalan trgovinski režim i uživa bescarinski pristup važnim regio-nalnim i svetskim tržištima (Kutija 2).

| 16

Izvor: Carina Kosova (2015.)-50

-40

-30

-20

-10

0

10

20

30

40

50

Trgovinski bilans

UvozIzvoz

10

11

2013 2013 2013 2013 2014 2014 2014 2014 2015 2015 2015 K1 K2 K3 K4 K1 K2 K3 K4 K1 K2 K3


trenutno bave izvozom u okviru sektora. Intenzitet se meri na skali od 0 do 100, pri čemu 0 predstavlja najniži nivo, a 100 predstavlja najviši nivo intenziteta. Prepreke sa najvećim intenzitetom za izvoz se smatraju: ograničena mogućnost za umrežavanje

-janje kredita za izvoz.

Slika 12: Prepreke za izvoz

Kutija 3 prikazuje potrebne dokumente za prekograničnu trgovinu.

Kutija 2: Trgovinski propisi i sporazumi o slobodnoj trgovini

carina na uvoz tehnologije ili na repromaterijale koji se ponovo uvoze (nakon obrade). U 2014. godini, na snagu je stupio Zakon br. 04/L-163 o robi izuzetoj od plaćanja poreza i robi sa nultom stopom carine, u skladu sa kojim se neki od inputa

artikli koji služe za pakovanje itd) tretiraju kao proizvodi sa nultom stopom carine.

Kosovo je član CEFTA-e i uživa bescarinski pristup EU-u prema Sporazumu o stabili-zaciji i pridruživanju, i SAD-u prema Generalnom sistemu preferencijala (GSP). Kosovo je, takođe, potpisalo Sporazum o slobodnoj trgovini sa Turskom, ali on još uvek nije stupio na snagu. Pored toga, Kosovo ima koristi od trgovinskih povlastica sa Japanom i Norveškom, u koje su uključene samo neka ograničenja.

Kutija 3: Potrebni dokumenti za prekograničnu trgovinu

Dokumenti potrebni za izvoz: Jedinstveni carinski dokument (tj. carinska deklaracija) Trgovačka faktura Dokumenti potrebni za uvoz: Jedinstveni carinski dokument (tj. carinska deklaracija) Trgovačka faktura Uverenje o poreklu robe (za zemlje sa kojima je Kosovo potpisalo sporazum o slobodnoj trgovini ili bilo koji drugi sporazum koji obuhvata olakšice na osnovu pravila o poreklu).

0 10 20 30 40

Tr vi ban s ija

O ć za povezivanje sa inostranim rmama

4054

5760

6262

6868

7171

50 60 70 80


2014 2015

Mala i srednja (10-249 zaposlenih) 13% 27%

Mikro (≤9 zaposlenih) -9% -5%

Ukupno 2% 11%


5. Zapošljavanje i ljudski kapaciteti5.1 Zapošljavanje, plate i demografska struktura zaposlenih

Prema zvaničnoj statistici (PAK, 2015), u 2015, u sektoru plastike i gume zaposl- eno je oko 1.734 radnika. Firme obuhvaćene u ovoj studiji teže prijavljuju povećanje

godini zaposlenost je porasla za 2% u odnosu na prethodnu godinu, a zatim ponovo od 11% u 2015. godini u vreme istraživanja u odnosu na 2014. Ne postoji nijedan razlog da se veruje da drugi broj odražava sezonske efekte: istraživanje je sprovedeno tokom oktobra i novembra 2015. godine, dok bi se neki sezonski uticaji u ovom sekto-ru očekivali početkom aktivnosti izgradnje, a samim tim očekuje se dostizanje vrhun-ca u prethodnim mesecima u godini. Dalje, stvaranje zaposlenosti nije koncentrisano

godini (a 48% nije prijavilo nikakvu promenu). Dinamika zapošljavanja ukazuje na to da se sektori konsoliduju kao i nova radna mesta koja su stvorena u malim (i srednjim) preduzećima, dok se mikro preduzeća smanjuju (Tabela 5).

Tabela 5:

U skladu sa nalazima porasta izlaznih vrednosti, kada su podaci razvrstani po podsektorima, znatno veća stopa rasta zaposlenosti se nalazi u proizvodnji drugih plastičnih i gumenih proizvoda u odnosu na građevinske proizvode od plastike (Tabela 6).

Tabela 6: Neto stvaranje novih radnih mesta u zavisnosti od podsektora

| 18


Podsektor 2014 2015

Građevinski proizvodi od plastike 0% 4%

Drugi proizvodi od plastike 6% 12%

Ukupno 2% 11%

Izvor: Istraživanje UNDP-ja (2015)


Što se tiče porasta zaposlenosti u odnosu na prethodnu godinu, očekivanja su

(Slika 13), a veličina ovih smanjenja je neznatna. Sa druge strane, značajan deo preduzeća prijavljuje planove za povećanje zaposlenosti i ovaj udeo je oko dva puta veći među proizvođačima ostalih proizvoda od plastike, u poređenju sa proizvođači-ma građevinskih proizvoda od plastike. U odnosu na prethodnu godinu, prijavljeni planovi za povećanje zaposlenosti su veoma optimistični (18% i 22% u proizvodnji ostalih plastičnih i gumenih proizvoda).

Slika 13:

Prema rezultatima istraživanja, udeo žena u radnoj snazi ovog sektora je relativno mali, iako je značajno povećan u 2015. godini. U poređenju sa učešćem od 5-6% u prethodne dve godine, udeo žena zaposlenih u kompanijama u uzorku je 17 % u 2015. godini. Nije jasno šta je dovelo do ovog porasta, ali izgleda da ovaj fenomen

-

Kosovski Albanci čine veliku većinu zaposlenih u ovom sektoru. U 2014. godini, etničke manjine činile su 2,5% radne snage, među njima najviše ima Turaka (58%), zatim Roma, Aškalija, Egipćana, Bosanaca i Srba (sa 20%, 14% i 8%). Udeo mladih radnika (uzrasta 18-25 u ovom sektoru je manji od 23% (Slika 14). Skoro tri trećine su starosti između 26 i 50 godina.

Slika 14: Struktura zaposlenih po starosnim grupama

23%

74%

3%

18-2526-50

50

30% 28%

67% 69%

3%

59%

40%

1%

pno Gra i proizvodi Ostali proizvodi

3%

Smanjenje

Pov nje



9%

76%

15%

Osnovno obrazovanje Srednje obrazovanje Visoko obrazovanje



Kutija 4 ispod prikazuje kratak pregled propisa tržišta rada na Kosovu.

5.2

Oko tri četvrtine radne snage, u sektoru plastike i gume, ima srednju školu kao svoj najviši nivo stručne spreme, a 14% imaju visoko obrazovanje (Slika 15).

Slika 15: Struktura zaposlenih prema nivou obrazovanja

Kutija 4: Propisi tržišta rada

rigidnosti u pogledu zapošljavanja i otpuštanja radnika. Lični sistem stope poreza na dohodak je progresivni poreski sistem sa poreskom stopom od 0-10%. Pored toga, poslodavac plaća samo penzijski doprinos od 5% od ukupne plate (dok još 5 % zarade plaća radnik). Od 2011, minimalna plata na Kosovu je 170 evra, ili 130 evra za pojedince mlađe od 35 godina. Radni odnosi su regulisani Zakonom o radu (br. 03/L-212) koji uzima u obzir konvencije MOR-a, zakone EU-a i osnovne principe slobodnog tržišta rada i ekonomije. Od 2013. godine, zaštita na radu i zdravlje zaposlenih su regulisani Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu (br. 04/L-161).

| 20


-

-

/tehnolozi za plastične materijale, operateri na mašinama za proizvodnju i obradu proizvoda od plastike, montažeri plastičnih proizvoda i hemičari za plastične materi-jale. Ostala (opšta) zanimanja prijavljena kao nedostatak adekvatne radne snage su referent za marketing i odnose sa javnošću i referent kontrole kvaliteta.

Firme u sektoru, okreću se nedostatku pružanja obuke za kompenzaciju struč-

pružanja obuke u 2014. godini. Obuka je uglavnom fokusirana na razvoj određenih proizvodnih veština (ili na poslu, ili putem kurseva, radionica i sl). Sa druge strane, zanemarljivo je pružanje opšte obuke veština (npr. prezentacija, upravljanje vremen-om itd).

37% 37%

29% 34%

34% 30%

0%10%20%30%40%50%60%70%80%90%

100%

Mala i srednja Mikro

Mašinerija i oprema

Zgrade

Zemljište

12srednja vrednost odgovarajućih intervala u upitniku.


6. Sredstva, ulaganja i inovacije Ukupna vrednost imovine ispitanih preduzeća je ostala manje-više ista između 2013. i 2014. godine. Blagi porast vrednosti je nadoknađen povećanjem vrednosti objekata, dok je vrednost mašina i opreme, ostala približno ista.

Prosečan odnos jačine kapitala bio je 3.5. U poređenju sa malim i srednjim preduzećima (3.3) kod mikro preduzeća bio je niži (3.9).

Slika 16:

Petnaest procenata od ispitanih preduzeća je prijavilo ulaganje u 2014. godini. Ukupna vrednost ovih ulaganja je bila oko 1,7 miliona evra, i ova ulaganja su uglav-nom bila fokusirana na nabavku novih mašina i opreme.

Oko 10% formi je prijavilo ulaganje u inovacija: uglavnom za poboljšanje met- oda proizvodnje ili uvođenje novih proizvoda, zatim uvođenje novog dizajna ambalaže/tehnike.

| 22


12


Proces registracije patenta ne predstavlja prepreku za razvoj preduzeća od strane ispitanika. Slično tome, nivo zaštite prava intelektualne svojine (PIS) ne smatra se relevantnim faktorom za razvoj sektora. Naime, polovina ispitanika je odgovorila da ne zna da li je ovo problem, a 22% smatra da to ne predstavlja obavezujuću prepreku

-alne svojine prepreka preduzećima da razviju nove proizvode/usluge, ili da prenesu

Slika 17: Efekat zaštite PIS-a na razvoj industrije

Kutija 5 ispod daje raspravu o industrijskoj svojini i propisima patentiranja na Kosovu.


22%

16%

12%

50%

Nema prepreka

Prepreka za razvoj novih proizvoda

Prepreka za prenos v inostranih firmi

Ne znaju/Bez odgovora


Kutija 5: Industrijska svojina i patentiranje na Kosovu

Trgovačke marke su regulisane Zakonom o trgovačkim markama (br. 02/L-54). Trgovačke marke su registrovane u Agenciji za industrijsku svojinu Kosova. Vlasnik registrovane trgovačke marke, nakon registracije, će imati isključiva prava u vezi proizvodâ ili/i uslugâ koje su pokrivene registracijom. Ova prava su: korišćenje trgovačke marke, ovlašćenje drugog lica za korišćenje trgovačke marke ili dobijanje pravnog leka u slučaju povrede trgovačke marke. Trgovačka marka je registrovana na period od 10 godina i može se obnoviti na neograničeno vreme.

Industrijski dizajn je regulisan Zakonom o industrijskom dizajnu (br. 04/L-038). Zaštićen je zakonom do tačke da je to novina i da ima poseban karakter.Zaštita industrijskog dizajna traje pet godina i može se produžiti na najviše 25 godina.

Patentiranje je regulisano Zakonom o patentima (br. 2004/49). Pronalazak će biti patentiran ako je nov, uključuje inventivni nivo i ako je industrijski primenljiv. Patent se odobrava u trajanju od 20 godina.

Standardizacija je regulisana Zakonom o standardizaciji (br. 03/L-144). Dodel-jivanje serti�kata za proizvode, preradu, usluge, kvalitet i kadrovski sistem je reguli-sano Zakonom o standardizaciji, a institucija odgovorna za izdavanje, primenu i utvrđivanje standarda je Kosovska agencija za standardizaciju (KAS).Ispitana preduzeća smatraju da su procedure patentiranja jednostavne.


7. Poslovno okruženje7.1 Prepreke za razvoj poslovanja: Poslovne percepcije

Prosečni intenzitet prepreka za razvoj poslovanja prijavljenih od strane ispitanih preduzeća u sektoru plastike i gume je prikazan u nastavku (Slika 18). Veličina je merena na skali od 0 do 100, gde 0 predstavlja najniži, a 100 predstavlja najveći nivo intenziteta.

dozvola za poslovanje, pristup zemljištu, neadekvatna lokalna infrastruktura i

Slika 18: Prepreke za razvoj poslovanja

Kada se podaci razvrstavaju po veličini, pojavljuju se neke razlike u prijavljenom intenzitetu nekih prepreka za razvoj poslovanja (Slika 19). Uopšteno, mala i srednja preduzeća prijavljuju veći intenzitet prepreka. Mala i srednja preduzeća daju veći

-

rad) i u manjoj meri, kvalitet inputa (isključujući rad). Ovo se može objasniti, barem delimično, kombinacijom kontekstualnih faktora. U poređenju sa njihovim sličnim mikro-preduzećima, koja su uglavnom porodična preduzeća, mala i srednja preduzeća su po svojoj prilici ambicioznija u svojim planovima za proširenje i izvoz, a


3637

3940

4144

464849

5151

535454

5557

64

0 10 20 30 40 50 60 70

Dobijanje dozvole za rad

Pristup odgovarajućem zemljištu

Lokalna infrastruktura (putevi, voda, kanalizacija itd)

Troškovi rada

Kvalitet sirovina i repromaterijala Veš ne radne snage

Pristup tehnologiji/opremi

Neefikasnost carine

Pristup finansijama Niska kupovna moć na domaćem tržištu

Troškovi sirovina i reprometerijala

Neefikasnost sudovaDostupnost i troškovi energije

Konkurencija iz neformalnog sektora

Neefikasnost Poreske administracije

Nivo poreza

Korupcija



kojima preduzeća podležu; tj. one relativno veće verovatno prelaze prag prodaje za plaćanje PDV-a.

sudova kao i dostupnosti i troškovima energije.

Slika 19: Prepreke za razvoj poslovanja prema veličini preduzeća

Razlike u intenzitetu prepreka između podsektora su manje izražene (Slika 20). Gde postoje razlike, intenzitet prijavljenih prepreka teži da bude veći u proizvodnji ostalih proizvoda od plastike i gume. Na primer, ovo je slučaj dobijanja dozvola za

-ji/opremi kao i kvalitetu sirovina i repromaterijala. Ovo bi moglo biti zbog nižeg nivoa razvoja preduzeća u ovom podsektoru, za razliku od podsektora za građevinske proizvode od plastike koji ima više iskustva.

Mikro (≤9 zaposlenih) Mala i srednja (10-249 zaposlenih)

20

30

50

60

70

0

10

Pristup finansijama



40Korupcija

Neefikasnost sudova

Neefikasnost carine

Dostupnost i troškovi energije

Kvalifikovanost radne snage

Konkurencija iz neformalnog sektora Neefikasnost Poreske administracije

Nivo poreza


Troškovi rada

Troškovi sirovina irepromaterijala

Kvalitet sirovina i repromaterijala

Slaba kupovna moć na domaćem tržištu



Slika 20: Prepreke za razvoj poslovanja prema podsektoru

Kutija 6 i 7, daju informacije o relevantnim državnim institucijama i poslovnim


Kutija 6: Nadležne institucije

Kosovska agencija za registraciju biznisa (registracija biznisa), http://www.arb-k.org/Agencija za promociju investicija na Kosovu (zaštita i promocija investicija, podrš-ka u primeni javnih politika i programa za mikro, mala i srednja preduzeća), http://www.invest-ks.org/Poreska administracija Kosova (plaćanje poreza), http://www.atk-ks.org/Uslužni centri u opštinama (izvori informacija i savetovališta)Carina Kosova (informacije o carinskim dažbinama i postupcima), https://doga-na.rks-gov.netPoslovna udruženja (poslovne mreže, sajmovi, trgovačke misije, zastupanja itd): Privredna komora; Američka privredna komora; Poslovni savez Kosova.

Registracija u Poreskoj administraciji Kosova Registracija zaposlenih u penzionoj šemi u Poreskoj administracijiOdobrenje za zaštitu protiv požara Odobrenje za vodu Građevinska dozvola Priključivanje na elektroenergetski sistem

Pristup finansijama



Korupcija

Neefikasnost sudova

Neefikasnost carine

Dostupnost i troškovi energije

Kvalifikovanost radne snage

Konkurencija iz neformalnog sektora Neefikasnost Poreske administracije

Nivo poreza


Troškovi rada

Troškovi sirovina irepromaterijala

Kvalitet sirovina i repromaterijala

Slaba kupovna moć na domaćem tržištu


20

30

50

60

70

0

10

40

Građevinski proizvodi od plastike Ostali proizvodi od plastike ili gume

5%

38%

57%

Nizak ili veoma nizakProsečanVisok ili veoma visok


Pedeset i sedam posto od ispitanih preduzeća veruju da je nivo poreza „visok“ ili „veoma visok“ (iako samo su 20% procenili da je „veoma visok“) (Slika 21.)

Slika 21: Percepcija preduzeća o nivou poreza

Jedno od pet preduzeća procenjuje da je učinak Poreske administracije Kosova

Slika 22: Percepcija preduzeća o učinku Poreske administracije

21%

67%

12%

Efikasna ili veoma efikasna

Prosečna

Neefikasna ili veoma neefikasna



3%

51%

46%

Lako ili veoma lako

Prosečno

Teško ili veoma teško

24%

65%

11%

Efikasna ili veoma efikasna

Prosečna

Neefikasna ili veoma neefikasna




U poređenju sa procenama Poreske administracije, nešto viši procenat ispitani-

-nom“, je neznatan (0,9%).

Slika 23: Percepcija preduzeća o učinku Uprave carine

Oko polovine ispitanih preduzeća smatraju da je „teško“ ili „veoma teško“ da se

Figura 24:

nja „visoki“ ili „vrlo visoki“, dok ih je samo 5% procenilo „niskim“. (Slika. 25).

Slika 25:


42%

53%

5%

Visoki ili veoma visokiProsečniNiski ili veoma niski

Zaključci Cilj ovog izveštaja je bio da se prikaže pro�l industrije plastike i gume i prepreke tokom njegovog razvoja, sa posebnim osvrtom na prepreke za izvoz.

Postoji geografska koncentracija preduzeća na Kosovu koji proizvode proizvode od plastike i gume: Priština i Prizren čine skoro polovinu preduzeća u tom sektoru. Ogromna većina preduzeća proizvodi proizvode od plastike, a među njima dominira proizvodnja građevinskih proizvoda od plastike (kao što su vrata, prozori, roletne), a zatim su „drugi proizvodi“ (kao što su stono i kuhinjsko posuđe), ambalaža i cevi, ploče i pro�li. Podela zaposlenosti ima otprilike isti model, gde proizvodnja građevinskih proizvoda od plastike iznosi skoro oko polovine (registrovanih) radnika.

U 2015. godini, sektor plastike i gume zvanično je zaposlio više od 1,700 radnika, iako postoje šanse da je značajan broj neformalno zaposlenih. Prema podacima istraživanja, dve trećine zaposlenih u ovom sektoru su starosti između 30 i 49 godina. Kosovski Albanci čine preko 97% zaposlenih u sektoru, a ostatak su Turci, Romi, Aška-lije, Egipćani, Bosanci i Srbi. Udeo zaposlenih žena je nizak, ali se vidi veliko povećanje tokom prošle godine (od 5% na 16%). Vlasništvo žena u ovom sektoru je zanemarlji-vo, a takođe i strano vlasništvo.

U 2014. godini, više od polovine preduzeća je prijavilo godišnju proizvodnju u rasponu od 10,000 evra do 100,000 evra dok je druga četvrtina prijavila veći nivo proizvodnje. Oko 40% preduzeća tvrde da se njihova proizvodnja povećala u 2014. godini, a prosečno povećanje je primećeno u proizvodnji drugih proizvoda od plas-tike (i gume), u odnosu na iskusniji sektor građevinskih proizvoda od plastike. Ispita-na preduzeća težila su da prijave da su povećala svoju radnu snagu tokom poslednjih godina (za 2% svake godine do 2014. godine, a 11% u 2015. godini u toku istraživanja u odnosu na 2014. godinu) i stvaranje radnih mesta nije bilo koncentrisano samo u nekoliko uspešnih preduzeća.

Budućnost sektora takođe izgleda da je svetla: preduzeća teže da prijave veća očekivanja prodaje i zapošljavanja u svojim preduzećima u odnosu na prethodnu godinu i procenu da njihov sektor raste. U skladu sa nalazima iz prethodne godine, proizvođači drugih proizvoda od plastike (i gume) prijavili su relativno pozitivnije izglede, u odnosu na one iz sektora za građevinske proizvode od plastike.

Repromaterijali i sirovine koje koriste kosovska preduzeća u sektoru tekstila se uglavnom uvoze. Ulazne vrednosti su uglavnom repromaterijali, kao što je polietilen visoke gustine (HDPE), polivinil hlorid (PVC) i polipropilen (PP) u granulama, PVC pro�li i folije itd. Uvezene ulazne vrednosti uglavnom dolaze iz Nemačke, zatim Mađarske, Makedonije, Austrije, Turske i Srbije.


Kupce ovih proizvodnih preduzeća čine, pre svega, distributeri/ trgovci na veliko ili na malo i zatim krajnji potrošači. Veoma mali broj preduzeća prodaje svoje proiz-vode drugim proizvođačima za dalju obradu. Prema rezultatima istraživanja, znača-jan udeo preduzeća (oko 1. u 4) prijavi određeni izvoz, iako, to često ne obuhvata veliki deo njihove prodaje. Glavni izvoz u sektoru su vrata i prozori, zatim roletne, cevi i pro�li itd. Glavna izvozna odredišta su EU i Švajcarska, a zatim zemlje u regionu (Makedonija, Albanija i Crna Gora).

Prema preduzećima koja su imala određeni izvoz (u 2014. godini), preprekama, sa najvećim intenzitetom za izvoz, se smatraju ograničene mogućnosti umrežavanja sa stranim �rmama, visoki troškovi bankarskih garancija, carinskih procedura i nedo-statak kredita za izvoz. Što se tiče poslovanja, preduzeća (za izvoz i ne-izvoz) prijavila se sledeće prepreke sa najvećim intenzitetom: korupcija, nivo poreza i nee�kasnost Poreske administracije, konkurencija iz neformalnog sektora, dostupnost i troškovi energije, kao i nee�kasnost sudova. Prijavljeni intenzitet prepreka varira u zavisnosti od veličine preduzeća a u manjoj meri i u zavisnosti od podsektora. U poređenju sa mikro preduzećima, ona mala obično teže da prijave veći intenzitet određenih prepreka (npr. pristup �nansijama i tehnologiji, nee�kasnosti carine itd), možda zato što su ambiciozni u svojim razvojnim planovima, koji čine ove prepreke još većim. U odnosu na preduzeća za proizvodnju građevinskih proizvoda od plastike, proiz-vođači ostalih proizvoda od plastike teže da prijave veći intenzitet određenih prepre-ka (npr. dobijanje dozvole za rad, dostupnost i troškovi energije, pristup zemljištu i tehnologiji itd).


ReferenceKARB, 2015. Baza podataka registrovanih preduzeća u Kosovskoj agenciji za registracijubiznisa. Priština: KARB.

PAK, 2015. Baza podataka registrovanih preduzeća u Poreskoj administraciji Kosova. Priština: PAK.

Istraživanje UNDP-ja, 2015. Istraživanje preduzeća u sektoru plastike i gume. Priština: UNDP.


MINISTRY OF TRADE AND INDUSTRYwww.mti-ks.orgwww.mti-ks.org

MINISTARSTVO ZA TRGOVINU I INDUSTRIJU

qeveria e kosovËs - vlada kosova - government of …preostala 3% ˝rmi su uključena u proizvodnju...

Documents