INSTITUT ZA NUKLEARNE NAUKH "VINCA"Centar za multidisciplinarna istrazivanja i inzenjering "RA"Laboratorija za zastitu od zracenja i zastitu zivotne sredine "ZASTITA"

RA-103/R1/P2/23 CS06RA129

P r o j e k a t

ISTRAZIVACKI NUKLEARNIREAKTOR RA

IZVESTAJ O RADU ZA 1999. GODINU

Vincadecembar 1999. godine

NAZIV PROJEKTA:

EVIDENCUSKI BROJ:

'ISTRAZIVACKI NUKLEARNI REAKTOR--RA"

NOSILAC PROJEKTA: INSTITUT ZA NUKLEARNE NAUKE "VINCA"

REALIZATOR PROJEKTA:

RUKOVODILACPROJEKTA:

INSTITUT ZA NUKLEARNE NAUKE "VINCA"- Centar za multidisciplinarna istrazivanja i

inzenjering "RA"- Laboratorija za zastitu od zracenja i zastitu

zivotne sredine "ZASTITA"

Mr Obrad Sotic

S A D R Z A J

REZIME IZVESTAJA

1. Stanje reaktora i izvrseni radovi

2. Stanje kadrova

3. Finansiranje projekta

PRILOZI

1. Spisak radnika-izvrsilaca projekta u 1999. godini

2. Procena o utrosku sredstava u 1999. godini3. Pogon i odrzavanja opreme nuklearnog reaktora RA u 1999. godini4. Zastita od zracenja kod reaktora RA u 1999. godini

R E Z I M E I Z V E S T A J A

Projekt "ISTRA2IVA£KI NUKLEARNI REAKTOR RA" je jedan od cetiriprojekta koji obuhvataju pogon i odiiavanje nuklearnih postrojenja u Institutuza nuklearne nauke "VINCA", koje finansira Ministarstvo za nauku itehnologijii Republike Srbije*. Kroz ovaj projekat realizuju se svi poslovi okoodrzavanja opreTie i objekta istrazivackog nuklearnog reaktora RA, kao iposlovi zastite-.od zracenja na njemu.

Shodno prirodi poslova koji se obavljaju na reaktoru RA, realizatoriprojekta u. 1999. godini, kao i ranijih godina, bill su Centar zamultidisciplinatftia istra2ivanja i inzenjering "RA"- Odeljenje za reaktorskiinzenjering (koji obavlja sve poslove oko odrzavanja opreme objekta) iLaboratorija za zastitu od zracenja i zastitu zivotne sredine "ZASTITA" (kojaobavlja sve poslove oko zastite od zraSenja na objektu).

1. Stanje objekta i izvrseni radovi

Istrazivacki nuklearni reaktor RA u Institutu za nuklearne nauke "Vinca" jenajveca instalacija za nuklearna istrazivanja u zemlji (bio je to i u bivsoj SFRJ)i predstavlja njen znacajan naucni i tehnoloski potencijal. Izveden posovjetskom projektu i sa sovjetskom opremom, reaktor RA je uspesno koriscenza naucna istrazivanja ali i u komercijalne svrhe tokom cele prve fazejugoslovenskog nuklearnog programa (od 1957. do 1969. godine), a zatimsnabdeven svezim gorivom za visegodisnji rad i znacajno modernizovan u tokunjegove druge faze (od 1983. do 1990. godine).

Posle dugogodisnje eksploatacije (od decembra 1959. godine), reaktor RAje stavljen van pogona u avgustu 1984. godine i od tada nije pustan u rad.Zaustavljanje rada usledilo je zbog potrebe da se deo sistema reaktorarekonstruise i modernizuje, a deo novih sistema izgradi kako bi se sigumostreaktora povecala i omogucilo njegovo uspesno koriscenje u narednom periodu.

Svi planirani zahvati su uglavnom okoncani, izuzev zamene celokupneinstrumentacije reaktora. Realizacija ovog zahvata nije zavrsena zbog zastoja uisporuci opreme koja je svojevremeno radena u bivsem SSSR. Izradu oveopreme finansirala je Medunarodna agencija za atomsku energiju kroz ugovorsklopljen decembra 1988. godine sa moskovskom firmom"ATOMENERGOEXPORT". Prema torn ugovoru, trebalo je da celokupna novainstrumentacija za reaktor RA bude isporucena Institutu u Vinci do kraja 1990.godine, ali je do septembra 1991. godine isporuceno svega oko 80% od

Od 1994. godine, medutim, ne postoji ugovor po kojem se finansira postrojenje reaktora RA, a sredscva kqja seza to izdvajaju daleko su ispod miniiuuina potrebnog za neopliodno odrzavanje i bezbednoslovog nukleamog objekta.

2.

prcdvidcnc vrcdnosti. Od lada je svaka isporuka obustavljena, a razlog je bilaprivremena zabrana na sve isporuke opreme za Jugoslaviju izrecena od straneove ogranizacije Ujedinjenih nacija, koja jos uvek traje.

Od 1992. godine, zbog teske ekonomske situacije koja je pogodila nasuzemlju, posebno je pogodeno i postrojenje reaktora RA, posto se zbognedostatka finansijskih sredstava oprema i sistemi reaktora ne obnavljaju uskladu sa potrebama, a novi kadrovi ne primaju. Medutim, istrazivackinuklearni reaktor RA i danas predstavlja znacajnu naucnu i tehnolosku vrednostu nasoj zemljj, te bi trebalo uciniti potreban napor da se ovo postrojenjeosposobi za nastavak rada. U svakom slucaju, zbog neprekidnog zastarevanja idegradiranja ovog objekta, koje je posebno prisutno poslednjih pet godina,neophodno je sto pre doneti odluku o njegovom buducem statusu.

Bez obzira na ishod jedne takve odluke, na ovom objektu bi u narednomperiodu morale da se realizuju sve aktivnosti koje imaju za cilj ocuvanjecelokupne opreme postrojenja. Instalacija istrazivackog nuklearnog reaktora RAposeduje jednu osobenost po kojoj se znacajno razlikuje od mnogih slicnihreaktora u svetu. Ona se ogleda u tome sto su u istoj zgradi smestena cetirinezavisna izvora zracenja i kontaminacije, i to:

- centralno telo reaktora sa osnovnim i pripadajucim sistemima,- ozraceno nuklearno gorivo koje je izvadeno iz reaktora,- sistem vrucih komora sa spremistem radioaktivnog materijala visoke

aktivnosti ,- radioaktivne komponente i materijali koji zbog svojih dimenzija i

aktivnosti ne mogu da budu sklonjeni na drugo mesto.

Neprekidno generisanje radioaktivnog zracenja i prateca kontaminacija izovih izvora zahtevaju da se svi poslovi tekuceg i investicionog odrzavanja sistemana objektu, koji moraju neprekidno da budu u radu, kao i adekvatna kontrola,redovno obavljaju. Bez obzira sto reaktor RA nije u pogonu, sve dok ovoposlrojenje sa svojim visoko radioaktivnim komponentama postoji, to je imperativod koga se ne moze odstupiti, jer bi u protivnom bila ugrozena sigurnost samogobjekta, Instituta i njegove okoline.

Kontrola i odrzavanje celokupne opreme postrojenja u 1999. godini, kao ipotrebni remontni radovi. izvrsavani su u skladu sa potrebama i moguc'nostima. Uprilozima 3 i 4 ovog izvesaja detaljno su opisani svi poslovi realizovani naobjektu reaktora RA u 1999. godini.

Osnovne aktivnosti odnosile su se na odrzavanje opreme reaktora RA koja morada bude u neprekidnom. radu (sistem ventilacije, sistem napajanja i razvodaelektricne energije, sistem kontrole radioaktivnog zrac'enja i kontaminacije, sistemunutrasnjeg transporta), opreme koja je od vitalnog znacaja za bezbednost objekta(stokiranje ozrac^nog nuklearnog goriva, fizicka bezbednost objekta), i ostaleopreme koja ima 'svoju upotrebnu vrednost bez obzira na buduci status reaktora(sekundamo kolo hladenja, vruce komore).

Investiciono odrzavanje opreme na objektu predstavlja poseban problem uovoj deceniji zbqg * nedostatka finansijskih sredstava. Medutim, na delu opremekoja mora da bude u neprekidnom radu, morali bi sto pre da se preduzmuodredeni zahvati ^zamena odgovarajucih filtera u sistemu specijalne ventilacije iosposobljavanje stacionarne akumulatorske baterije za rad sa punim kapacitetom).Sem toga, bilo bi dobro da se uskoro, a po mogucstvu u 2000. godini izvrsizamena dotrajalih cevovoda u sistemu specijalne ventilacije koji isisavaju vazduhiz zgrade reaktora RA i dovode ga do zgrade ventilacionog centra, odakle sepreko odgovarajuceg dimnjaka ovaj vazduh rasejava u okolinu.

Najveci investicioni zahvat koji je zapocet u 1997. godini, na kome je biloangazovano osoblje reaktora u 1999. godini, a koji se odnosi na poboljsanjeuslova za odlaganje ozracenog nuklearnog goriva u postojecim bazenima u zgradireaktora RA. bice nastavljen i u 2000. godini. U izvrsavanju ovog poduhvataukljucena je i Medunarodna agencija za atomsku energiju, a posebno firma"ENTEK" iz Rusije, koja je projektovala, a u vec'em delu i konstruisala specificnekomponente opreme neophodne za njegovu realizaciju.

Svi poslovi zastite od zrac'enja kod reaktora RA izvrseni su premapotrebama remontnih i instalacionih radova na objektima reaktora. Tokom 1999.godine nije bilo kontaminacije blize i dalje okoline reaktora, niti je bilo izlaganjapogonskog osoblja zracenju iznad propisanih granica.

Nuklearno gorivo na reaktorima RA i RB u Institutu u 1999. godini bilo jepodvrgnuto redovnoj kontroli od strane Medunarodne agencije za atomsku energijuna osnovu garancija o primeni Ugovora o nesirenju nuklearnog oruzja koji jesvojevremeno ratifikovala SFR Jugoslavija. Ova kontrola obavlja se jednommesecno, a vrsili su je inspektori Agencije. Kao i ranijih godina, Odeljenje zareaktorski inzenjering je u potpunosti odgovorilo zakonskim obavezama u vezi saovom kontrolom. Za vreme agresije NATO pakta na nasu zemlju, objekat reaktoraje bio pod neprekidnim nadzorom, obezbeden u meri u kojoj je to bilo moguce.

Do donosenja odluke o buducem statusu reaktora RA, na ovom objektu c'ese nastaviti sa realizacijom svih aktivnosti koje imaju za cilj ocuvanje celokupneopreme postrojenja- prema finansijskim mogucnostima. Svi poslovi zastite odzracenja, takode ce se obavljati u potrebnom obimu.

2. Stanje kadrova

Upravljanje.. objektom kao sto je nuklearni reaktor, njegovo odrzavanje ipruzanje usluga korisnicima, zahteva dobro organizovane sluzbe pogona iodrzavanja opreme. Od pustanja reakiora RA u rad (decembra 1959. godinc)vrsene su mnoge izmene u organizacionoj semi pogona i odrzavanja opreme ovogreaktora. Te godine je na reaktoru bilo zaposleno oko 130 radnika, dok je danasutvrdeno da. je '58 minimalni broj radnika koji u potpunosti mogu da obezbedenjegov siguran pogon i pouzdan rad. Za poslove zastite od zracenja na reaktoruneophodno je 9 Fadnika.

Danas na reaktoru postoji 33 radnika, od kojih 5 ima visoku strucnuspremu, dok je od strane Laboratorije za zastitu od zracenja i zastitu zivotnesredine za potrebe reaktora angazovano efektivno 4 radnika (od kojih 2 savisokom strucnom spremom). Sadasnji broj radnika, naravno, nije dovoljan zanormalan pogon reaktora, ali je dovoljan za obavljanje tekucih poslova na objektu.

Skolska sprema angazovanog kadra je zadovoljavajuca i u skladu je sauspostavljenom organizacionom semom rada, kao i sa uobicajenom praksom naslicnim objektima u svetu. Svi radnici koji obavljaju poslove u pogonu iodrzavanju opreme reaktora RA obuceni su za rad u skladu sa programom obukekoja se sprovodi na ovom objektu i u Institutu.

Odlaskom vecine tehnickog osoblja u penziju u poslednjih deset godina, odkako je reaktor prcstao sa radom, novoprimljeni radnici koji su obuceni za rad upogonu nisu mogli da steknu i neophodno prakticno iskustvo. sto c'e zahtevalinjihovu dodatnu obuku ukoliko dode do ponovnog pustanja reaktora u rad. Semtoga, nova instrumentacija koja treba da bude montirana, zahtevace i obukucelokupnog tehnickog osoblja, kako bi se osposobilo za njeno rukovanje.

Za redovan pogon reaktora potrebno je najmanje 67 radnika. Ukoliko bi sedonela odluka o nastavku rada reaktora RA, prijem radnika koji nedostaju trebalobi izvrsiti blagovremeno. a najmanje godinu dana pre planiranog pustanja reaktorau rad. To vremc je neophodno za specijalisticku obuku i pripremu novih radnikana poslovima pogona i odrzavanja opreme reaktora RA, kao i na poslovimadozimetrijske i tehnicke zastite od zracenja u pogonskim uslovima.

Bez obzira na ishod odluke o buducem statusu reaktora RA, ne bi smeloda se dozvoli dalje smanjenje broja radnika angazovanih za potrebe reaktora jer bise time ugrozio rad na odrzavanju postojeee opreme reaktora i obezbedenjunjegove sigurnosti kao nuklearnog objekta. Sem toga, bilo koje konacno resenjeza reaktor RA zahtevace. bar u prelaznom periodu dok se ono ne realizuje,povecan broj radnika u odnosu na postojec'e stanje.

3. Finansiranje projekta

Ncdovoljna srodstva koja se izdvajaju za istrazivacki nukkarni rcakior RApredstavljaju veliki problem za uspesno i pravovremeno obavljanje poslova naovom reaktoru, sto je u poslednje dve godine vec dovelo do alarmantnog stanja.U 1999. godini od strane Ministarstva za nauku i tehnologiju Republike Srbijeocekuje se uplata u ukupnom iznosu od oko 1.420.000 dinara, a ucinjeni troskoviprocenjuju se na 3.900.000 dinara, sto znaci da c'e nedostajati jos oko 2.480.000dinara. Navedeni troskovi obuhvataju i isplatu &vj|\.42 mesecnih licnih dohodakazaposlenih radnika, ukljucujuci i pripadajuce troskove poreza i doprinosa, kao iodgovarajuci deo koji se odnosi na Zajednicke sluzbe Instituta. Medutim, do 21.decembra, kada je napisan ovaj deo izvestaja, licni dohodci radnika isplaceni suzakljucno za mesec avgust 1999. godine.

Iako su planom budzeta Republike Srbije za 1998. i 1999. godinu bilaplanirana finansijska sredstava za tekuce odrzavanje i pogon nuklearnih postrojenjau Institutu "VTNCA"* , ona nazalost nisu realizovana. Ovakvo stanje, dovelo je

' poslednjih godina do velikog osipanja kadrova na ovom objektu, kako zbogizuzetno niskih licnih dohodaka tako i zbog neresenog pitanja buduceg statusareaktora RA. O investicionim radovima, sem u zanemarljivo malom obimu, nijemoglo biti ni govora jer se ni tekuce odrzavanje opreme ne sprovodi u potrebnojmeri zbog nedostatka finansijskih sredstava.

Resavanju problema nedostatka finansijskih sredstava se mora pristunitiodmah, jer bez adekvatnog i pravovremenog finansiranja ne mogu se obezbeditiuslovi pouzdanog i bezbednog rada na objektu u narednom periodu. SredstvaMinistarstva za nauku i tehnologiju Republike Srbije su jedina sredstva kojima sepodmiruju troskovi tekuc'eg odrzavanja i pogona reaktora, ukljucujuci i poslovezastite od zracenja koji se obavljaju na ovom postrojenju.

Procena troskova za tekuce odrzavanje ucinjenih na ovom projektu u toku1999. godine data je u Prilogu 2 ovog izvestaja.

Rukovodilac projektaMr Obrad Sotic

direktorCentra za multidisciplinarnaistrazivanja i inzenjering "RA"

Od ukupno odobrene sume od oko 4.500.000 dinara, za potrebe reakiora RA bilo je predvideno oko 4.000.000dinara, sto bi upravo pokrilo ucinjene troskove na ovoni objektu u 1999. godini.

MINISTARSTVO ZA NAURUI THHNOI .OGI.IU

RHPUBLlKk SKBUh

PRILOG 1Naucnoistrazivacka organizacija1NST1TLT ZA NUKLHARNH

NAURE "VINCA"

Centar za multidisciplinarna istrazivanjai inzenjering "RA"

Laboratorija za zastitu od zracenja i zastituzivotne sredine "ZASTTTA"

SPISAR RADNIRAIZVRSILACA PROJERTA

*ISTRA2IVACRI NURLEARNI REARTOR RA*

u 1999. godini

Na realizaciji dela projekta "ISTRAZIVACKI NUKLEARNI REAKTOR RA" u

1999. godini ucestvovalo je 33 radnika Odeljenja za reaktorski inzenjering (sapunim radnim vremenom) i 9 radnika Laboratorije za zastitu od zracenja (saprosecno polovinom radnog vrcmena) koji su bili rasporedeni na sledeca radnamesta:

1. Odeljenje za reaktorski inzenjering

Rednibroj

(1)

1. Mr

(2)

2.

4.5.6.7.8.9.

Ime i prezime

Rukovodenje Odeljenjem

Obrad Sotiif

Sluzba pogona

Aleksandar NikolidGoran PaunovicZoran StamenkovicMilan I lieRadisav Ninkovi

10.11.12.

n14..15.16.17.18.19.

(3)

20.

Dragan SvrdlinDusan BajicVojislav SredkovicRajko KocieZoran BlagojevicTomislav JovidDikonije

2. Sluzba za zastitu od zracenja

Redbroj

(a)

1.2.3.

Ime i prezime

Sluzba dozimetrijske kontrolei tehnicke zastite

Milan LjubojevidSlobodan KalinidZoran Boiid

Opis poslova

rukovodilacdozimetrista

tehnicar

Slrucnasprcma

VSSSSSS

Angaz.(meseci)

8126

(b) Sluzba kontrole okoline i meteoroloskamerenja

4- Zoran Grsid5- Jelena Arsid6- Miroslav Adamovid

(c) Sluzba za otpadni materijal, intervencije idekontaminaciju

7- Miodrag Mandic8. Dejan BigoviJ

rukovodilactehnicartehnicar

VSSSSS

666

rukovodilactehnicar

VSSS

46

UKUPNO IZVRSILACA:

1. neposredni (VS)2. neposredni (SS)

2 (10 meseci)

6 (44 meseca)

UKUPNO IZVRSILACA NA PROJEKTU:

1. neposredni (VS)

2. neposredni (SS)

3. pomocno osoblje (SS)

8 (82 meseca)

29 (320 meseca)

4 (48 meseci)

MINISTARSTVO ZA NAUKUI TEHNOLOGIJU

REPUBLIKE SRBIJE

PRILOG 2

Naucnoistrazivacka organizacijaINSTITUT ZA NUKLEARNE NAUKE

"VINCA"

Centar za multidisciplinarna istrazivanjai inzenjering "RA"

Laboratorija za zastitu od zracenja izastitu zivotne sredine "ZASTITA"

PROCENAUTROSKA SREDSTAVA NA PROJEKTU

' I STRAZIVACKI NUKLEARN1 REAKTOR RA'U 1999. GODINI

1. BRUTO LICNI DOHOCI

1.1 Neposredni izvrsioci VS(broj rad.: 8; ang.: 82 meseca)

1.2 Neposredni izvrsioci SS(broj rad.: 29; ang.: 320 meseca)

1.3 Pomodno osoblje(broj rad.: 4; ang.: 48 meseci)

UKUPNO:

2. MATER1JALN1 I OSTALI TROSKOVI

2.1 Utroseni materijal i ostalo2.2 Usluge2.3 Amortizacija i osiguranje2.4 Doprinosi i druge naknade

3.13.2

4.

UKUPNO:

3. TROSKOVI RHZIJH

Bruto LD, porezi, naknadeMateijalni troskovi

POREZI I DOPRINOSI

1.700.000

830..000

UKUPNO: 840.000

UKUPNO: 350.000

(43,5%)

(21,1%)

(21

( 9,0%)

NAKNADi: UADNICIMA(Topli obrok, regrcs)

UKUPNO: 180.000 (4,7%)

U K U P N O : 3.900.000 (100%)

Rukovodilac projekla

Mr Obrad Sotid

PRILOG 3INSTITUT ZA NUKLEARNE NAUKE "VINCA"

Ceniar za multidiscLplinarna istrazivanja iinzenjering "RA" CS06RA130Odeljenje za reaktorski inzenjering

O.Sotic, S.Cupac, B.Sulem, A.Nikolic,N.Mikid i Z. Karic

"ISTRAZIVACKI NUKLEARNI REAKTOR RA"

I deo

FOGON I ODRZAVANJE NUKLEARNOG REAKTORA RAU 1999. GODINI

Vincadccembar 1999. godine

S \OR/,A.I

1. UVOD1.1. Status reaktora1.2. Mogucnosti koriscenja reaktora1.3. Tehnicko-tehnoloski i strateski znacaj reaktora1.4. Kadrovi i obuka1.5. ^Vkcidenti i kontrola1.6. Finansiranje reaktora

2. POGONSKA SPREMNOST KEAKTORA2.1. Reaktor2.2. Sistemi za rukovanje ozracenim gorivnim elementima2.3. Sistemi hladenja reaktora2.4. Elektricni sistemi reaktora2.5. Merno-regulaciona instrumentacija2.6. Pomocni sistemi2.7. Zastita od zracenja2.8. Gradevinski objekti2.9. Instalacije u zgradi reaktora RA2.10. Protivpozarna zastita2.11. Potrebna dokumentacija2.12. Pogonsko stanje reaktora kao celine

3. OPREMA REAKTORA3.1. Stanje sistema i opreme3.2. Reaktorski materijali3.3. Eksperimentalna oprema

4. ZASTITA OD ZRACENJA4.1. Opsti program zastite od zracenja na reaktoru4.2. Dozimetrija i tehnicka zastita sredstava4.3. Licna zastitna sredstva

II

5. KADROVI5.1. Organizaciona sema5.2. Kvalifikaciona struktura osoblja5.3. Stanje kadrova

6. FINANSIJSKI POKAZATELJI

Ill

P R I L O Z 1

A. EKSPLOATACIJA REAKTORA

A.I Rad reaktora

B. IZVESTAJ O RADU TEHNOLOSKE SLUZBE

B.I Organizacija sluzbe

B.2 Rad sluzbeB.3 Dozimetrija i tehnicka zastita od zracenjaB.4 Pregled rada sluzbe u 1999. godini

C. IZVESTAJ O RADU SLUZBE INSTRUMENT AGUE

C.I Organizacija sluzbeC.2 Kontrola i odrzavanje osnovne kontrolno-merne opremeC.3 Kontrola i odrzavanje ostale elektronske opreme

D. IZVESTAJ O RADU MASINSKE SLUZBE

D.I Organizacija sluzbeD.2 Kontrola i odrzavanje osnovnih sistema reaktoraD.3 Kontrola i odrzavanje pomocnih sistema reaktoraD.4 Odrzavanje zgrade i instalacijaD.5 Eksploatacija uredaja i opremeD.6 Masinska radionica

K. IZVESTAJ O RADU SLUZBE ELEKTRO OPREME

E.I Organizacija rada sluzbeE.2 Kontrola i odrzavanje opremeE.3 Napajanje elektricnom energijomE.4 Eksploatacija uredaja i opreme

IV

F. IZVESTAJ O RADU SLUZBE POGONA

F.I Organizacija sluzbe pogona

F.2 Radni zadaci u 1999. godiniF.3 Obuka osoblja pogona u 1999. godini

G. KADROVSKA STRUKTURA OSOBLJA ODELJENJA ZAREAKTORSKI INZEN.TERING

G.I Organizaciona sema za pogon i odrzavanje reaktoraG.2 Kvalifikaciona struktura osoblja

1. UVOD

U 1999. godini, poslovi u okviru projekta "ISTRAZIVACKI NUKLEARNIREAKTOR RA" obavljani su prema potrcbama ocuvanja objekta reaklora RA injegovih sistema, a u skladu sa finansijskim mogucnostima. Osnovne aktivnosti uprotekloj godini odnosile su se na odrzavanje opreme koja mora da bude uneprekidnom radu (sistem specijalne i klasicne ventilacije, sistem napajanja irazvoda elektricne energije, sistem kontrole radioaktivnog zracenja i kontaminacije,sistem unutrasnjeg transporta), opreme koja je od vitalnog znacaja za bezbednostobjekta (stokiranje ozracenog nuklearnog goriva, fizicka bezbednost objekta) iostale opreme koja ima svoju upotrebnu vrednost bez obzira na buduci statusreaktora (sekundarno kolo hladenja, vruce komore). Odrzavanje objekta u sklopupostrojenja reaktora RA, posebno zgrade reaktora sa instalacijama, vrseno je uvrlo ogranicenom obimu zbog nedostatka finansijskih sredstava. Detaljan prikazizvrsenih radova u 1999. godini dat je u prilozima B, C, D, E i F ovog izveslaja.

1.1. Status reaktora

1.1.1. Postojece stanje

Istrazivacki nuklearni reaktor RA u Institutu za nuklearne nauke "Vinca" jenajveca instalacija za nuklearna istrazivanja u zemlji (bio je to i u bivsoj SFRJ) ipredstavlja njen znacajan naucni i tehnoloski potencijal. Izveden po sovjeskomprojektu i sa sovjetskom opremom, reaktor RA je uspesno koriscen za naucnaistrazivanja (ali i za komercijalne svrhe) tokom cele prve faze jugoslovenskognuklearnog energetskog programa (od 1957. do 1969. godine), a zatim snabdevensvezim gorivom za visegodisnji rad i znacajno modernizovan u toku njegovedruge faze (od 1983. do 1990. godine). Modernizacija je nastavljena i posledonosenja Zakona o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana u SFRJ (1989. godine)i raspada SFRJ (od 1991. godine), a nije napustena ni do danas.

Posle dugogodisnjeg korisc'enja (od 1960. godine pa na dalje) i nekolikoprinudnih prekida rada, reaktor RA je stavljen van pogona u avgustu 1984. godinei od tada nije puslan u rad. ali se odrzava u postojecem stanju uz finansiranjesredstvima Ministarstva za nauku i tehnologiju Republike Srbije. U meduvremenuje otpao i zakonski razlog zbog koga je reaklor bio zaustavljen (obave/apostojanja sigurnosnih sistema za udesno hladenje i ventilaciju), ali reaktor nijemogao biti ponovo puslen u pogon jer je u meduvremenu demontiran sisteminslrumentacije radi zamene novom koja jos uvek nije sprovedena, zbog sankcijakoje su uvedene prema nasoj zemlji.

1-2

Istrazivacki reaktor RA predstavlja znacajnu naucnu, tehnolosku, kadrovskui ekonomski vrednost, odnosno vrlo vredan nacionalni resurs. Kao i za svaki drugiresurs, postoje motivi da se on koristi, ali podleze i oceni isplativosti njegovogkoriscenja (ako za to postoje moguc'nosti i potreba), odnosno daljeg cuvanja (akoje njegovo koriscenje verovatno), ili napustanja (ako nije). Specificnost reaktoraRA kao resursa je njegovo neprekidno zastarevanje i degradacija, sto ga mozedovesti do stanja u kome se njegova vrednost neprekidno gubi, a sa druge straneuvec'ava se rizik od pogorsanja sigurnosti, sto taj gubitak vrednosti ubrzava.Ovakvo, prakticno neodrzivo stanje zahteva da se ono bar prevede u odrzivo, ilida se, alternativno, iznadu druge moguc'nosti resenja za status reaktora kao sto sunjegovo osposobljavanje (revitalizacija) za pogon, ili njegovo konzerviranje zabolje cuvaiije, ili, pak, njegovo trajno zatvaranje i demotaza, odnosno oblaganje(safe enclosure) i kasnija demontaza.

1.1.2 Moguca resenja za promenu stanja reaktora RA

(I) Osposobljavanje reaktora za pogon

Osposobljavanje istrazivackog reaktora RA za ponovni (produzeni) pogonpredstavljalo bi njegovu revitalizaciju, ali uz znacajnu modernizaciju.Revitalizacija postojecih objekata bilo koje vrste pokazala se ekonomski itehnicki atraktivnom alternativom za nove objekte, sto je u prvom redu posledicacinjenice da je investiranje skupog kapitala u gradnju novih objekata manjeopravdano od investiranja u revitalizaciju radi produzenja koriscenja postojecih,nakon isteka njihovog projektovanog veka.

Pocev od 1985. godine, na reaktoru RA je zapocet niz aktivnosti koje suimale za cilj da se reaktor modernizuje i osposobi za dalji rad. Osnovni zahvatikoji su na reaktoru RA u proteklom periodu izvrseni, odnosili su se na izgradnjusistema za hladenje jezgra reaktora u nuzdi i rekonstrukciju postojeceg sistemaspecijalne ventilacije, kako bi se sto pre stekli zakonski uslovi za nastavak radaovog reaktora. Uporedo sa realizacijom ova dva sistema, zapocete su i aktivnostina:- rekonstrukciji sistema za napajanje elektricnom energijom neophodnih potrosaca

reaktora RA (kako bi novoizgradeni sistemi imali potrebno napajanje);- zameni celokupne instrumentacije reaktora RA (zbog dotrajalosti postojec'e i

zbog nedostatka rezervnih komponenata);- rekonstrukciji sistema za smestaj i rukovanje ozracenim nuklearnim gorivom

(kako bi se omogucili bolji uslovi privremenog smcstaja ozracenog goriva uobjektu reaktora RA i rukovanje ovim gorivom).

1-3

Svi planirani zahvati su ill vec okoncani, ili su u fazi zavrsnih radovaprovere i probnih ispitivanja. izuzev onog koji se odnosi na zamenu celokupneinstrumentacije reaktora. Realizacija ovog zahvata kasni zbog zastoja u isporuciopreme koja je svojevremeno radena u bivsem Sovjetskom savezu. Izradu oveopreme finansirala je Medunarodna agencija za atomsku energiju kroz ugovorsklopljen decembra 1988. godine sa moskovskom firmom"ATOMENERGOEXPORT". Prema torn ugovoru , trebalo je da celokupna novainstrumentacija za reaktor RA bude isporucena Institutu u Vinci do kraja 1990.godine, ali je do septembra 1991. godine isporuceno svega 80% od predvidenevrednosti. Od tada je svaka isporuka obustavljena, a razlog je zabrana na sveisporuke opreme za Jugoslaviju izrecene od strane ove organizacije Ujedinjenihnacija.

U meduvremenu, na reaktoru RA je demontirana postojeca instrumentacijaskoro u potpunosti, a zadrzan je samo jedan deo koji je neophodan za kontrolureaktorskih sistema i u uslovima kada reaktor nije u pogonu. Sve dok se novainstrumentacija ne isporuci i ne montira, reaktor RA nece modi da bude pusten urad.

(2) Konzervacija reaktora (privremeno zatvaranje)

U slucaju da se odluka za vrac'anje u pogon ili zatvaranje reaktora nedonese uskoro. a imajuci u vidu navedene procene degradacije opreme iugrozavanje bezbednosti u sadasnjem neodrzivom stanju, konzervacija sistema iopreme se javlja kao jedina alternativa. Njome se, umesto aktiviranja,obezbeduje ocuvanje vrednog resursa za moguce kasnije koriscenje, ili pak, zademontazu, kada se za to stvore uslovi. Cilj konzervacije reaktora je, stoga, dauspori degradaciju opreme (sro je vazno i za bezbedno drzanje postrojenja podkontrolom).

Posto opravdanost revitalizacije odreduju mnogobrojni faktori u zavisnostiod vremena i opsteg stanja objekta i ocekivane promene predvidivih uslovatokom vremena (potreba i programa istrazivanja, tehnologije. i dr.), konzervacijasistema i opreme reaktora RA se moze alternativno preduzeti za kraci ili za du/Jperiod cekanja. U ovom drugom slucaju. konzervacija se teorijski mo/esmatrati kao delimicna zamena za oblaganje koje se primenjuje kao jedna t>ddve opcije trajnog zatvaranja. U pristupu konzervaciji kao specificnom stalusureaktora nema ustanovljenih uzora. vec sc ista mora vrsiti prema konkrelnomstanju i zahtevima, na osnovu detaljno razradene tehnicke dokumenlacije iplanova o sprovodenju postupaka i mera konzervacije.

1-4

(3) Trajno zatvaranje reaktora

U slucaju da bude doneta odluka da se reaktor vise ne vrati u pogon, vecda se trajno zatvori i (odmah ili kasnije) demontira, situacija je mnogo jasnijanego u slucaju konzervacije, mada ni za ovu operaciju nema adekvamog uzora,jer je svaki konkretan slucaj problem za sebe. Od brojnih varijanti tajnogzatvaranja, moguce ih je grupisati u sledece dve kategorije:

- rana demontaza (do 10 godina po zatvaranju) i- oblaganje (sefe enclosure) do kasnije (odlozene) demontaze.

Prva opcija je nesto jeftinija, ali je po pravilu mnogo nepovoljnija sastanovista zastite od jonizujuceg zracenja, mada u konkretnom slucaju reaktoraRA manje, zahvaljujuci njegovom dugom "hladenju" u stanju van pogona od1984. godine. Prema publikovanom prirucniku Medunarodne agencije zaatomsku energiju "Safe Enclosure of Down Nuclear Installations" (TehnicalReports Series No. 375, IAEA, Vienna, June 1995) i ova druga opcija ima,pored izvesnih prednosti, i nedostatke. Zato se svaka odluka za odlozenudemontazu zasniva na medusobnom uporedenju opcija i utvrdivanju optimalnogroka i plana demontaze.

1.2. Mogucnosti koriscenja reaktora

1.2.1. Potencijalne mogucnosti

Istrazivacki nuklearni reaktor RA je tipican predstavnik druge generacijeistrazivackih nuklearnih reaktora. Istorijski gledano, razvoj istrazivackih nuklearnihreaktora u svetu odvijao se u tri faze. U prvoj, gradeni su reaktori namenjeniprevashodno obucavanju inzenjerskog i naucnog kadra. Iako je i ova generacijareaktora mogla da se donekle koristi za osnovna i primenjena istrazivanja, to jecinjeno u mnogo manjoj meri u odnosu na reaktore koji su kasnije gradeni.

Druga generacija, koja predstavlja ujedno i najbrojniju generacijuistrazivackih nuklearnih reaktora nastala je u periodu od sredine pedesetih. pa dosredine sedamdesetih godina. Ovu generaciju reaktora karakterisu visenamenskemogucnosti koriscenja, a u tehnickom pogledu oni su usavrseni u odnosu naprethodnu generaciju, posebno u domenu upravljanja i sigurnosti. Reaktori ovegeneracije najcesce se koriste za osnovna i primenjena istrazivanja. kao i zakomercijalne svrhe.

1-5

Trecu i poslednju generaciju islrazivackih nuklearnih reaktora sacinjavajutzv. napredni (advanced) istrazivacki reaktori. Oni se karakterisu visokim fluksomneuirona i visokom cenom, kako gradnje, tako i pogona. Koriste se za specificneprimene kao sto su projektovanje i razvoj nuklearnih reaktora i proucavanjesigurnosnih aspekata, za razna testiranja u sirokom obimu, a koriste se i zarutinsku proizvodnju radioaktivnih izotopa, kao i za osnovna i primenjenaistrazivanja.

Koriscenje istrazivackih nuklearnih reaktora druge generacije, u koju spadai reaktor RA, moze se grupisati u tri osnovne celine koje sacinjavaju:

- osnovna i primenjena istrazivanja,- tehnoloske i komercijalne primene,- obuka i obrazovanje.

U okviru osnovnih i primenjenih istrazivanja, najcesci vid koriscenjaistrazivackih reaktora obuhvata:

- fiziku cvrstog stanja (fizika kondenzovane materije, neelasticno rasejanjeneutrona, kvazi-elasticno rasejanje, difrakcija u kristalima, proucavanjemagnetskih i polarizacionih efekata i dr.)

- nuklearnu i neutronsku fiziku (interferometrija neutrona, fizika hladnihneutrona, konverzija elektrona i dr.)

- radijacionu hemiju (masena spektrometrija fisionih produkata, izgaranjenuklearnog goriva, hemijski procesi atoma visokih aktivnosti, razvojhemijskih dozimetara i dr.)

- biologiju i medicinu (proucavanje celija pomocu neutrona visokih energija,proucavanje dejstva zracenja na bioloske objekte, analiza elemenata utragovima i dr.)

- nauka o malerijalima (difrakcija neuirona. proucavanje difuzionih procesau Icgurama i dvotaznim sistemima. proucavanje korozionih efekata ulegurama celika i aluminijuma i dr.)

1-6Tehnoloske i komercijalne primene, pre svega, obuhvataju:

- proizvodnju radioaktivnih izotopa (za potrebe medicine, industrije i zabioloska istrazivanja)

- neutronsku aktivacionu analizu i radiografiju (u raznim oblastima)- nuklearne tehnologije (ispitivanje nuklearnog goriva i konstrukcionih

materijala, radijaciono ostecenje materijala i dr.)- tretmane u medicini (neutronaka terapija - posebno za lecenje tumora,

primena radioaktivnih preparata u klinickoj dijagnostici i terapeutici i dr.)- inzenjerske primene (dopiranje silicijuma, kalibracija detektora zracenja u

dozimetriji i industriji, koriscenje jonizacionih zracenja u programimaosiguranja kvaliteta i dr.)

Na kraju, treca grupa primene istrazivackih nuklearnih reaktora obuhvataobuku i obrazovanje sirokog spektra ljudi, pocev od onih koji rade u pogonu iodrzavanju opreme na nuklearnim objektima (pre svega na nuklearnim reaktorima),do onih koji su na bilo koji nacin povezani sa nukJearnom energijom u najsiremsmislu.

Tehnicke karakteristike postrojenja, kao i opremljenost odgovarajucimeksperimentalnim i drugim uredajima odreduju relativnu zastupljenost navedenihmogucnosti koriscenja u redovnoj eksploataciji svakog nuklearnog reaktora.

U dosadasnjoj eksploataciji, na reaktoru RA su u odredenom obimu, bilaupraznjavana sva tri vida koriscenja. Izvrsena su i brojna merenja reaktorskihparametara (kako za vreme pustanja reaktora u rad, tako i pri rutinskom radu),kao i brojne provere nuklearnih proracuna; ovladano je rukovanjem nuklearnimgorivom i radioaktivnim materijalom; steceno je veliko iskustvo u eksploatacijireaktora, u izradi sigurnosnih analiza i propisa, u postupcima obezbedenjakvaliteta. S druge strane, mogucnosti koje ovaj •reaktor pruza kao izvor neutrona igama-zracenja, koriscene su za proizvodnju velikog broja radioaktivnih izotopa zapotrebe industrije, medicine i obrazovanja; za osnovna i razvojna istrazivanja unuklearnoj fizici, fizici cvrstog stanja, radijacionoj hemiji, biologiji, nuklearnojmedicini, itd. Obucen je veliki broj radnika, prevashodno za potrebe reaktora RA iInstituta, ali su deo obuke sprovodile i druge institucije (NI "Jozef Stefan" izLjubljane, NE "Krsko" i dr.).

1.2.2. Hksploatacione mogucnosti

Mogucnosti eksplotacije jednog istrazivackog nuklearnog reaktora odredenesu prvenstveno dvema osnovnim karakteristikama:

- neutronskim poljem koje sc u njemu moze generisali, i- opremom koja omogu}ava pristup torn polju

Reaktor RA je graden kao visenamenski istrazivacki rcaktor srednje snagekoji obezbeduje relativno visok fluks neutrona. Iako osnovna koncepcijaeksploatacije datira od pre cetrdeset godina, reaktor RA i danas predstavljaznacajnu istrazivacku masinu koja omogucava mnogobrojna koriscenja u raznimoblastima nauke i tehnike.

U periodu do 1976. godine, u reaktoru RA su kao nuklearno gorivokorisceni elementi od metalnog urana niskog obogacenja (2%), da bi se od 1981.godine pa na dalje, koristili iskljucivo gorivni elementi od urandioksida visokogobogacenja (80%). Prelaskom na novo visokoobogaceno gorivo, poboljsane sueksperimentalne moguc'nosti ovog reaktora, koje se pre svega ogledaju upovecanju njegovog neutronskog fluksa. Koriscenjem visokoobogacenognuklearnog goriva, fluks termalnih neutrona u centru reaktora dostize vrednost odM014n/cm2s pri nominalnoj snazi reaktora od 6,1 MW.

(1) Eksperimentalni kanali

Reaktor RA je opremljen vecim brojem eksperimentalnih kanala kojiomogucavaju pristup u polje neutronskog i gama-zracenja (vertikalni kanali), atakode i koriscenje neutronskih snopova u hali reaktora kroz otvore u bioloskomstitu na centralnom telu reaktora (horizontalni kanali). Postoji ukupno 45vertikalnih eksperimentalnih kanala, od kojih su 9 u aktivnoj zoni ( 0 50mm i0100mm), 34 se nalaze u grafitnom reflektoru ( 0 50mm) i dva u vodenombioloskom stitu ( 0 300mm). Pri nominalnoj snazi reaktora, fluks termalnihneutrona u ovim kanalima krece se od 3,6 x 101"' n/cm2s do 1 x 1014 n/cm2s (ukanalima u bioloskom stitu oko 6 x 109n/cm2s), a fluks brzih neutrona u aktivnojzoni iznosi od 2 x 1012 do 4 x 10l2n/cm2s. Reaktor je opremljen i automatskimuredajem za rukovanje uzorcima materijala, kojim se ovi mogu ubaciti uvertikalne eksperimentalne kanale i vaditi iz njih bez zaustavljanja rada reaktora.Manipulativni kapacitet jednog kanala su 4 kenera sa uzorcima materijala.

Reaktor RA poseduje sest horizontalnih eksperimentalnih kanala koji suravnomerno rasporcdeni oko ccntralnog tela reaklora. Or.i sc koriste za istrazivanjau oblasli (Izike i hemije kondezovanih sistema. u oblasli nauke o materijalima i unuklearnoj tizici. Za ove svrhe. na kanalima su do sada bili poslavljeni: neutronskidifraklometar, dva trokristalna neutronska spektromelra. spektrometar za merenjevrcmena preleta neutrona. hibridni neutronski spektrometar i poluprovodnicki

1-8

gama- speklrometar. Fluks neutrona na izlazu horizontalnih kanala (gde sepostavljaju mete) i/.nosi oko 10Qn/cm2.

Pored ovih kanala, reaktor RA je opremljen i termalnom kolonom kojaomogucava merenja i ozracivanja u fluksu termalnih neutrona.

(2) Reaktorska petlja

U mnogim nuklearnim centrima u svetu sprovode se obimni istrazivackiprogrami testiranja nuklearnog goriva i konstrukcionih materijala, pre svega zapotrebe razvoja energetskih nuklearnih reaktora, ali i za osvajanje komponenatavisokog kvaliteta u drugim oblastima industrije. Deo istrazivanja ove vrste,medutim, sprovodi se i za potrebe istrazivackih nuklearnih reaktora, a odnose senajvecim delom na relizaciju programa konverzije nuklearnog goriva u ovimreaktorima, sa visokog na nisko obogacenje.

Reaktor RA je projektovan i izgraden kao visokofluksni istrazivacki reaktoropste namene, pa je prema tome namenjen, u odredenim granicama, i zaispitivanja reaktorskih konstrukcionih materijala i nuklearnog goriva. Zaozracivanje materijala i gorivnih elemenata u cilju njihovog ispitivanja, u uslovimaizolovanosti od aktivne zone nuklearnog reaktora, postoji nekoliko mogucnostikoje se krecu od jednostavnih kapsula do reaktorskih petlji sa nezavisnimsistemima hladenja. Koncepcija petlje sa sopstvenim (nezavisnim) hladenjem,pruza optimalne mogucnosti za sprovodenje programa ozracivanja nuklearnoggoriva i konstrukcionih materijala i to kako sa stanovista eksperimentalnogprostora, tako i sa stanovista uslova rada.

Da bi se omogucila odgovarajuca ozracivanja, pre svega nuklearnog goriva,odluceno je da se na reaktoru RA izgradi petlja sa sopstvenim kolom hladenja cijibi reaktorski deo mogao da se menja u zavisnosti od postavljenih zahteva zaozracivanjima. Ova niskotemperaturna i petlja niskog pritiska, nazvana VINCA-1,ima dovoljno veliki prostor za ozracivanje, u koji ce moci da se smesti kompletanaktivni deo postojeceg gorivnog kanala reaktora RA.

Reaktorski deo petlje VINCA-1 postavljen je na mesto centralnogvertikalnog eksperimentalnog kanala i nalazi se u posebnoj aluminijumskoj cevikoja je zatvorena na donjem kraju. Ovaj deo je u sustini slozena konstrukcijaFildove cevi, tj. dveju koncentricnih cevi, koja omogucava strujanje fluida krozprstenasti poprecni presek u jednom smeru i povratno strujanje fluida kroz kruznipresek u drugom smeru.. Kao rashladni fluid koristice se demineralizovana voda.

Vanreaktorski deo petlje se sastoji od glavnog i pomocnog kola hladenja,sistema za preciscavanje hladioca, sistema za regulaciju pritiska i sistema zakontrolu i upravljanje. Osnovna funkcija cirkulacionih kola za hladenje je

1-9

odvodenje toplote generisane u reaktorskom delu petljc pri normalnim iakcidentnim uslovima rada, a njihove komponente sacinjavaju pumpe. i/menjivacitoplote, cevovodi i odgovarajuc'i ventili. Sistem za regulaciju pritiska omogucavaodrzavanje potrebnog pritiska u cirkulacionim kolima petljc. a sistem zapreciscavanje hladioca odrzava potrebnu hemijsku cistocu hladioca glavnog ipomocnog kola hladenja. Ukupni kapacitet odvodenja toplote glavnog rashladnogkola petlje iznosi 250 kW.

(3) Prateca oprema

U sklopu reaktora RA, izgradene su i cetiri "vruce komore" koje suopremljene odgovarajuc'im uredajima za pripremu, kapsuliranje i kontrolnaispitivanja svih vrsta zatvorenih izvora zracenja ciji intezitet ne prelazi vrednost od3,7 x 1014 Bq. U zgradi reaktora nalazi se i posebna masinska radionica u kojoj jesmesteno vise uredaja za masinsku obradu metala, a takode i aparati za autogeno.elektricno i argonsko zavarivanje.

1.3. Tehnicko-tehnoloski i strateski znacaj reaktora

Formiranje nuklearnih instituta, a narocito izgradnja istrazivackog reaktoraRA bila je deo realizacije tadasnje politicke odluke da Jugoslavija treba dabude (sto je moguce vise) samostalna u oblasti koriscenja nuklearnc energije.Takva politika tehnicko-tehnoloskog razvoja zemlje postavila je zahtev i preddomac'e privredne organizacije da se pripreme za ucesce u realizaciji nuklearnihpostrojenja, a bivsa Savezna komisija za nuklearnu energiju je tokom nizagodina (od 1955. do 1969.) podsticajno finansirala takve pripreme. Angazovanjedomacih privrednih organizacija u oblastima vezanim za nuklearnu energeliku jeza njih znacilo razvoj i primenu modernih metoda. tehnika i materijala odinteresa i za klasicna postrojenja. I u drugim zemJjama, koje su razvijalenuklearnu energetiku na bazi klasicnih tehnologija, ali sa ukljucenim naucnim itehnicko-tehnoloskim potencijalima, ovakav pristup je omogucio znacajan razvojmnogih oblasti nauke i tehnike.

U ovim razvojnim poduhvatima znacajnu ulogu su odigrali i nuklearniinstituti. U to vreme, istrazivacki nukleami reaktor RA je vcc bio afirmisanaeksperimentalna baza, koja je obezbedila potreban naucni nivo u oblastinuklearne tehnike. Taj nivo je omogucio adekvatno ukljucenje u medunarodnusaradnju i laksi prenos potrebnog znanja. Ozbiljan domaci razvoj nckih oblastiprimenjenih nauka od interesa za razvoj opreme (termotehnika. hidraulika.metrologija) zapocet je u istrazivackim projektima, sto je dalje uticalo na

1-10

stvaranje istrazivacko-razvojne slrukturc i van instiluta (saradnja privredc iinstituta je narocito bila intenzivna u vreme kada je postojalo opredeljenjc zateskovodne reaktore za nuklearnu energetiku). cime je ostvaren njegov posebanuticaj na tehnicko-tehnoloski razvoj dela domace privrede.

U sadasnje vreme je usporena gradnja nuklearnih eleklrana u svetu, ali suintenzivna istrazivanja u cilju povecanja opsteg nivoa njihove sigurnosti iosvajanja proizvodnje novih materijala, koja su od znacaja i za klasicnapostrojenja (cvrstoca materijala, antiseizmicke strukture, pouzdanost sistema,merenje i upravljanje). Stoga, istrazivacki reaktor RA i danas predstavljaznacajnu naucnu i tehnolosku vrednost u nasoj zemlji, upotrebljivu kroz razvojnaucnoistrazivackog rada i kroz prodiranje nuklearne tehnologije u druge oblastinauke.

U uslovima vazece zabrane izgradnje nuklearnih elektrana u Jugoslaviji,jedna ozbiljna veza i razlog eventualne saradnje na medunarodnom planu uoblasti nuklearne tehnologije mogu biti istrazivacki rad uz koriscenje reaktoraRA, blagodareci njegovim znacajnim eksperimentalnim mogucnostima. Sadasnjimedunarodni status zemlje je zbog sankcija u velikoj men onemoguciopracenje svetskog progresa u nauci i tehnoloskom razvoju, te bi povratakreaktora RA u pogon omoguc'io suzavanje nastalog jaza kroz medunarodnusaradnju. Pri tome, treba imati u vidu da mnoge zemlje sa nama slicnimpotencijalom (ukljucujuci i stav prema gradnji nuklearnih elektrana, kao sto suAustrija, Italija i Grcka) poseduju istrazivacke reaktore, kao nezamenjivekomponente savremene naucne infrastrukture, te bi saradnja sa njima. bezkvalitetnog uloga u vidu sopstvenog reaktora ovakvih mogucnosti, bilaneravnopravna.

Posto se radi o nuklearnoj kao veoma osetljivoj tehnologiji, cije jeprodiranje kontrolisano (sa tendencijom zatvaranja kruga zemalja koje jeposeduju), posedovanje istrazivackog potencijala, kakav predstavlja reaktor RA ikadrovi Instituta za nuklearne nauke "VINCA", omogucuje i sopstveni razvoj tetehnologije za buducnost.

To podrazumeva ocuvanje i obnavljanje postojeceg kadrovskog potencijala ipostrojenja (treba imati u vidu da je mogucnost nabavke novog reaktorskogpostrojenja krajnje neizvesna) radi obezbedivanja kontinuiteta nuznog zasopstveni razvoj. Polazeci od cinjenice da je u vreme donosenja odluke oizgradnji reaktora RA nasa zemlja bila ekonomski i kadrovski mnogo slabija. anuklearna tehnologija mnogo manje rasprostranjena i njen siroki znacajnesaglediv u celini. danas bi bilo logicno da se nastavi njegovo sto duzekoriscenje kao vec stvorenog resursa, koji se moze osposobiti za pogon bezsrazmerno velikih ulaganja. Pri tome se racuna uglavnom na obnavljanje ranijih

1-11

primena reaktora RA, ali i na evenlualno uvodenjc novih, shodno njegovimmogucnostima.

1.4. Kadrovi i obuka

Upravljanje objektom kao sto je nuklearni reaktor, njegovo odrzavanje ipruzanje usluga korisnicima, zahteva dobro organizovane sluzbe pogona iodrzavanja opreme. Od pustanja reaktora RA u rad (decembra 1959. godine)vrsene su mnoge izmene u organizacionoj semi pogona i odrzavanja ovogreaktora. Te godine je na reaktoru bilo oko 130 radnika, dok je danas utvrdenoda je 51 minimalan broj radnika koji mogu da obezbede njegov siguran pogoni pouzdan rad. Za poslove zastite od zracenja na reaktoru neophodno je jos 9radnika* .

Danas na reaktoru postoji 33 radnika, od kojih 5 ima visoku strucnuspremu, dok je od strane Laboratorije za zastitu od zracenja i zastitu zivotnesredine za potrebe reaktora angazovano 8 radnika (od kojih 2 sa visokomspremom) sa prosecno polovinom radnog vremena.

Sadasnji broj radnika, naravno, nije dovoljan za normalan pogon reaktora,ali je dovoljan za obavljanje poslova na reaktoru koji nije u radu.Organizaciona sema rada, definisana pocetkom prosle decenije po uzoru naslicna reaktorska postrojenja u svetu, zadrzana je i u ovom periodu.

1.4.1. Kvalifikaciona struktura kadra

Skolska sprema angazovanog kadra je zadovoljavajuca i u skladu je sauspostavljenom organizacionom semom rada, kao i sa uobicajenom praksom usvelu na slicnim objektima. Svi radnici koji obavljaju poslove u pogonu iodrzavanju opreme reaktora RA obuceni su za rad u skladu sa programomobuke koja se sprovodi na ovom objektu i u Institutu.

Odlaskom vecine tehnickog osoblja u penziju u poslednjih deset godina, odkako je reaktor prestao sa radom, novoprimljeni radnici koji su obuceni za radu pogonu nisu mogli da steknu i neophodno iskustvo, sto ce zahtevati njihovudodatnu obuku ukoliko dode do ponovnog pustanja reaktora u rad. Sem toga,nova instrumentacija koja treba da bude monlirana, zahlcvace i komplctnuobuku tehnickog osoblja, kako hi se osposohilo za njeno rukovanje.

t ' slucaju da se poknze da dcsiilacijn teske vode ircba da bude u neprekidnoin pogonu za vrenie radarcaktora, polrebno je jos 7 nielianicara pogona.

1-12

1.4.2. Potreban kadar u narednom pelogodisnjem periodu

Bez obzira na ishod odluke o buducem statusu reaktora RA, ne bi smeloda se dozvoli dalje smanjenje broja radnika angazovanih za potrebe reaktora,jer bi se time, ugrozio rad na odrzavanju postojece opreme reaktora iobezbedenju njegove sigurnosti kao nuklearnog objekta. Sem toga, bilo kojekonacno resenje za reaktor RA zahtevace, bar u prelaznom periodu dok se onone realizuje, povecan broj radnika u odnosu na postojece stanje.

1.5. Akcidenti i kontrola

U protekloj godini, na reaktoru RA nije bilo nikakvih akcidenata. Naosnovu izmerenih vrednosti o primljenim dozama zracenja, utvrdeno je da su uproteklom periodu individualne doze zracenja bile daleko ispod dozvoljenihgranica, sto ukazuje na dobru organizovanost obavljanja aktivnosti na reaktoruu zonama zracenja.

Nuklearno gorivo na reaktoru RA podvrgnuto je redovnoj kontroli odstrane Medunarodne agencije za atomsku energiju na osnovu garancija oprimeni Ugovora o nesirenju nuklearnog oruzja koji je svojevremenoratifikovala vlada SFR Jugoslavije. Ova kontrola obavlja se jednom mesecno, avrse je inspektori Agencije. U protekloj godini, uredno je vodena odgovarajucadokumentacija, tako da je Odeljenje za reaktorski inzenjering u potpunostiodgovorilo zakonskim obavezama.

1.6. Finansiranje reaktora

Bez obzira sto nuklearni reaktor RA nije u pogonu, specificnost samogpostrojenja koja se ogleda u neprekidnom generisanju radioaktivnog zracenja ikontaminacije, zahteva da se svi poslovi tekuceg i investicionog odrzavanjasistema ovog postrojenja, kao i adekvatna kontrola, neprekidno obavljaju.

Sve dok ovo postrojenje sa svojim visoko radioaktivnim komponentamapostoji, to je imperativ, od koga se ne moze odstupiti, jer bi u protivnom bilaugrozena sigurnost samog objekta, Ip.stituta i okoline.

Nazalost, i u 1999. godini, sredstva koja su od strane Ministarstva zanauku i tehnologiju Republike Srbije izdvajana za potrebe reaktora RA bila sunedovoljna da pokriju ucinjene tekuce troskove. a o potrebnim investicionimulaganjima nije moglo biti ni govora.

1-13

Ocekuje se da ce ukupan priliv sredstava od Ministarstva u 1999. godiniiznositi oko 1.400.000 dinara, a da ce troskovi projekta dostici iznos od oko3.500.000 dinara .

hez mSkcna za poslcue zaMile od zracenja na rcaktoni RA.

2-12. POGONSKA SPREMNOST REAKTORA

2.1. Redktor2.1.1. CentaJno telo reaktora

Sigurnosne i kompenzacione sipke za automatsku regulaciju snage spustenesu u jezgro (nalaze se u kajnjem donjem polozaju).

Helijum je ispusten iz reaktora i gasnih sistema, tako da se u sistemu sadanalazi vazduh..

Teska voda je ispustena iz reaktora i nalazi se u slivnom rezervoaru.Reaktor se u ovom trenutku ne moze pustiti u pogon.

2.1.2. Gorivni elementi

Gorivni elementi koji su korisceni u radu reaktora u periodu 1981.-1984.godina nalaze se u reaktoru (480 gorivnih elemenata u 48 tehnoloskih kanala).

Moguce je izvuci ove tehnoloske kanale kao celine i smestiti ih zajedno sapripadajucim gorivom u bazen za odlezavanje.

2.1.3. Reaktorski sud

Reaktorski sud je u takvom stanju da bi mogao da obavlja svoju osnovnufunkciju. Ovde se moraju postaviti odredene rezerve zbog neizvesnog stanja upogledu korozije i stvaranja taloga za vreme stajanja reaktora. Bilo bineophodno izvrsiti inspekciju stanja suda pre pustanja reaktora u rad.

2.2. Sistemi za rukovanje ozracenim gorivom i njihov smestaj

Novi sistem za rukovanje ozracenim gorivom u prostoriji za odlaganje ovoggoriva jos nije osposobljen za rad jer softverski deo paketa za novomontiranuopremu nije uraden.

Ostali sistemi za rukovanje gorivom: stavljanje svezeg goriva u reaktor,transport ozracenog goriva i smestaj u bazen za odlaganje se u funkciji.

Dalje odlaganje ozracenog goriva iz reaktorskog suda u bazene za smestajozracenog goriva (lzuzev postojece sarze koja se nalazi u reaktorskom sudu)nije moguc'e sve dok se ne izvrsi neophodno zbrinjavanje ozracenih gorivnihelemenata koji su smesteni u odgovarajucu aluminijumsku burad i izmestanjegorivnih elemenata iz cehola na neko drugo mesto. Kao prvi korak u tornpravcu, u 1997. godini je zapoceto sa cisc'enjem mulja i

2-2

odstranjivanjem svih komponenata i materijala koji se nala/.c u posiojccimbazenima. Mulj je u meduvremenu skoro u potpunosli odstranjcn, a cistocavode je znatno poboljsana. Predstoji delimicno ispitivanje aluminijumskih buradikoje ce se izvrsiti u 2000. godini.

2.3. Sistemi hladenja reaktora

2.3.1. Sistem teske vode

Sistem teske vode je pogonski spreman. U prethodnom periodu izvrsen jeremont sve tri teskovodne pumpe. Za dugotrajni rad reaktora, trebalo biobezbediti nova radna kola (rotore) u ovim pumpama.

2.3.2. Sistem za preciscavanje teske vode

Ovaj sistem je pogonski spreman, a u slucaju nastavka rada, neophodno jeobezbediti novu jonsku smolu za postojecu jonoizmenjivacku kolonu.

2.3.3. Sistem helijuma

Pogonsko stanje sistema je takvo da sistem moze da obavlja svoju funkciju.

2.3.4. Sistem lehnicke vode

Postojece pogonsko stanje sistema tehnicke vode je zadovoljavajuce, ali nei za dugotrajan rad reaktora. Neophodno ce biti zameniti deo cevovoda odpumpne stanice na Dunavu do taloznika, ali sistem se u postojec'em stanjumoze koristiti, uz potrebne intervencije u slucaju pucanja na cevovodu. Prepustanja u rad, potrebno je zameniti dva ventila na izlazu iz taloznika premazgradi reaktora.

2.3.5. Sistem za udesno hladenje reaktora

Sistem za udesno hladcr.je nije kompleliran- deo u reaklorskom sudu nijcpostavljen.

Zakonski propisi ne zahtevaju da reaktor RA mora da ima i da koristiovakav sistem. Sistem je u prethodnom periodu izraden i ispitan, ali onjegovom korisc'enju u buduc'em radu reaktora trebalo bi naknadno da seodluci.

2-32.4. Elektricni sistemi

Opsta elektricna mreza reaktora RA. ukljudijuci irafo stanicu 35/O.4KV.kao i glavne i pomocne razvodne table je u pogonskoj spremnosti.

Sopstveni izvori elektricne energije su delimicno u pogonskom stanju (zbogakumulatorskih baterija koje treba obnoviti)*.

Invertor za napajanje elektricnih uredaja takode je samo delimicno pogonskispreman zbog neizvesnog stanja stacioniranih akumulatorskih baterija.

Dizel-generatorska grupa, predvidena kao trec'i nivo rezerve napajanja. jepogonski spremna.

Moze se zakljuciti da su u celini gledano, elektricni sistemi na reaktoruRA, samo delimicno spremni za pogon. Uz vrlo mala ulaganja mogu se upotpunosti osposobiti za dugotrajan rad.

2.5. Merno-regulaciona i sigurnosna instalacija

Stari merno-regulacioni sistem je demontiran. Ni jedan od novih merno-regulacionih sistema: sistem tehnoloskih merenja, sistem upravljanja i zastite isistem stacionarne dozimertijske kontrole, nije montiran.

Nova oprema jos nije u potpunosti isporucene, te se nijedan sistem nemoze montirat - cak i parcijalno.

2.6. Pomocni sistemi

2.6.1. Sistem specijalne ventilacije

U periodu stajanja reaktora, ovaj sistem je u potpunosti rekonstruisan. Onje u pogonskoj spremnosti, posto se delimicno koristi u svakodnevnom radu.Ne koristi se jedino linija za slucaj akcidenta, koja bi se aktivirala u slucaju dareaktor RA bude ponovo pusten u rad.

U meduvremenu, prosupljen je sklop cevovoda izmedu zgrade reaktora iventilacionog centra (duzine oko 150 metara), sto je dovelo do smanjenogpodpritiska u zgradi reaktora. Za dugotrajan rad reaktora, ovaj cevovod bimorao da bude zamenjen.

Rezerve filtera su na minimumu i treba ih naruciti u narednoj godini (uvoziz Francuske).

Do sadn je zamenjeno 3d od ukupno d.S celija (130V, 1500Ali)

2-42.6.2. Sislem specijalnc kanalizacije

Pogonsko slanje sistema specijalne kanali/acijc je takvo da sislem moze daobavlja svoju funkciju.

2.6.3. Vruce komore

Sistem vrucih komora je bio u funkciji poslednjih godina i kada reaktornije radio. Za to vreme su vrsene popravke pojedinih uredaja.

Vruce komore nemaju nikakvog uticaja na rad reaktora RA i mogu da sekoriste.

2.6.4. Sistem unutrasnjeg transporta

Sistem unutrasnjeg transporta je u funkciji i pogonski je spreman.

2.7. Zastita od zracenja

2.1 A. Bioloski stil centralnog tela

Sa stanovista zastite od zracenja, bioloski stit centralnog tela vrsi svojufunkciju.

2.7.2. Sistem za kontrolu okoline i meteorologiju

Ovaj sistem opsluzuje ceo Institut.Postojece pogonsko stanje ne zadovoljava, posto sistem ne obezbeduje sve

potrebne funkcije koje se zahtevaju od njega. Vazec'a zakonska regulativaeksplicitno zahteva da se u sastavu nuklearnog objekta nalazi automatskameteoroloska stanica, koje nema (postojeca meteoroloska stanica nije vezanasamo za reaktor RA). Pored ovoga, postojeca oprema je dotrajala a takodenema merenja i prikaza podataka u realnom vremenu.

2.7.3. Operativna i individualna dozimetrija

Pogonsko slanjc je lakvo da sislcmi no obavljaju u potpunosti svojuosnovnu funkciju. Oprema za dozimelrijska merenja konlaminacije atmosfereacrosolima i r/a gasovima. kao i kontaminacije povrsine jc zasiarcla. le neobavlja svoju funkciju u potpunosti. Sislem za ocitavanje TL-dozimctara je ukontinualnom radu. Grupa je kadrovski nepopunjena.

2-52.1.4. Dekontaminacija i intervene*[je

Postojec'e slanje nijc dobro. jcr praklicno nc posloji grupa zadekontaminaciju i intervencije.

2.7.5. OdJaganje radioaktivnog otpada

Sistem je predviden za odlaganje celokupnog radioaktivnog otpada izInstituta i od korisnika sa strane.

Postojece pogonsko stanje sistema koji je vezan za reaktor RA jezadovoljavajuce. Slobodnog kapaciteta za odlaganje otpada reaktora RA ima barza nekoliko godina u slucaju da reaktor nastavi sa radom.

2.8. Gradevinski objekti

Vecina gradevinskih objekata je u relativno dobrom stanju i uz redovnoodrzavanje i popravke vrsice svoju predvidenu funkciju.

Postojece stanje taloznika, podzemnih vazduhovoda i meteoroloskog tornjaje takvo da ovi objekti mogu'da obavljaju svoju funkciju.

Betonski stit reaktora ima naprsline raznih pravaca pruzanja i velicina, alinjegova stabilnost nije ugrozena.

Reaktorska hala je u dobrom stanju; u podrumskom delu zgrade imanaprslina u zidovima i ponegde na tavanici. One su verovatno posledicaslaganja tla, i mogu se relativno lako sanirati u slucaju potrebe.

2.9. Instalacije u zgradi reaktora RA

Klasicna ventilacija, vodovodna inastalacija, kanalizacija, instalacijakomprimovanog vazduha i instalacija gasa (laboratorijski propan-butan) su urelativno dobrom stanju. Grejanje tehnoloskih prostorija pomocu vazdusnihgrejaca nije zadovoljavajuce.

2.10. Protivpozarna i fizicka zastita objekta

Postojece stanje hidrantne mreze moze zadovoljiti sadasnje zakonskepropise. ali je neophodno da se izvrse prepravke i zamena dotrajalih creva ovemreze.

Postojeci broj PP aparata moze se smatrati dovoljnim za postizanje potpunePPZ objekta RA, ako reaktor bude u radu, uz dopunu predvidenu zakonskimnormama.

2-6

Ako je fizicka zastita istrazivackog nuklearnog reaktora RA u Vinci ubivsoj Jugoslaviji mozda i bila na relativno /.adovoljavajucem nivou, ona danassigurno nije. Ne radi se o tome da je ona u meduvremenu smanjena, vec ju jepotrebno znatno poboljsati zbog nastale politicke situacije. Opasnost odsaboterskih i teroristickih akcija je danas bitno povecana, te je neophodnouvesti dodatne mere fizickog obezbedenja objekta. U 1997. godini, uzfinansijsku pomoc Medunarodne agencije za atomsku energiju, postavljen jeadekvatan sistem fizickog obezbedenja pristupa nuklearnom gorivu naistrazivackim reaktorima RA i RB, ali bi trebalo uvesti i dodatne mereobezbedenja za objekat u celini.

Posebno je nedovoljno obezbedenjo sekundarno kolo hladenja reaktora RAkoje se vecim delom nalazi van ograde Instituta u Vinci. Kako se na istojlokaciji nalazi i objekat za snabdevanje pitkom vodom Instituta i okolnihnaselja, pitanje zastite ove instalacije postaje jos znacajnije.

2.11. Potrebna dokumentacija

Rekonstrukcija, modifikacija i izgradnja novih sistema na reaktoru RAzahtevali su i izradu novih dokumenata neophodnih za dalji rad i eksploatacijuovog reaktora. Sem toga, trebalo je na odgovarajuc'i nacin odrediti i sigurnosneaspekte koric'senja visokoobogacencg goriva koje sc na ovom rcaktoru od 1981.godine iskljucivo koristi.

2.11.1. Izvestaj o sigurnosti reaktora RA

U proteklom periodu zavrsena je izrada ovog dokumenta na cijoj jerealizaciji radilo nekoliko naucnoistrazivackih Laboratorija Instituta u Vinci(format i sadrzaj ovog Izvestaja prikazani su u Izvestaju o radu reaktora RA za1988. godinu).

Potrebu za izgradnjom ovog izvestaja o sigurnosti uslovili su niz dopuna irekonstrukcija na sistemima reaktora RA i njegovim komponentama izvrsenihod 1963. godine do danas. U proteklom periodu utvrden je i veliki brojteorijskih, a posebno eksperimentalnih podataka koji su omogucili preci/.nijcodredivanjc flzickih parametara ovog istrazivackog reaktora.

Nova verzija Izvestaja o sigurnosti nuklearnog reaktora RA je sveobuhvatnai sacinjena je u skladu sa preporukama Medunarodne agencije i u skladu sa jesa "Pravilnikom o izgradnji i sadrzaju izveslaja o sigurnosti nuklearnihobjekata" (SI. lisl SFRJ br. 68 od 18. novemhra 1988. godine).

2-7Predstoji revizija ovog izvestaja koja ce se odnositi na novu instrumentaciju

koja treba da bude instalirana na reaktoru RA. Rad na ovoj reviziji biceokoncan po dobijanju kompletne opremc iz Rusije, kuo i nakon i/.vrscnihispitivanja, ako do isporuke ove opreme uopste dode.

2.11.2. Osiala dokumentacija

No vim zakonskim propisima objavljenim u periodu 1996.-1998. godina*regulisana su^va pitanja vezana za probni rad i rad nuklearnog objekta, ka()i ouslovima kojAmoraju da ispunjavaju lica koja rade u ovakvom objektu.

Ako se bude donela odluka o nastavku rada reaaktora^ deo dokumentacijekoja se zahteva ovim propisima morace da bude izradena.

2.12. Pogonsko stanje reaktora RA kao celine

Zbog toga sto celokupan sistem instrumentacije nije instaliran, reaktor RAne moze da bude pusten u rad.

Svi ostali sistemi su ili u pogonskoj spremnosti, ili se uz odredeneintervencije mogu osposobiti za kontinualan pogonski rad u kracemvremenskom periodu.

Paralelno sa tehnickim osposobljavanjem reaktora RA za rad moralo bi dase sprovede i odgovarajuce kadrovsko osposobljavanje. Ono bi obuhvatiloprijem novih-neophodnih kadrova za pogon i njihovu strucnu obuku za rad nasistemima reaktora RA i odrzavanju opreme. Postojeci kadar na reaktoru jeosposobljen za pustanje reaktora u rad, ali nedostaje vise od polo vine radnikaza kontinualan smenski rad.

SI list SRJ br.46 od 4. oktobra 1996., SUisi SRJ br. 42 od 15. avgusta 1997. i SI. list SRJ br. 2 od 9.januara1998,-godine*

3-13. OPREMA REAKTORA

3.1. Stanje sislema i opreme reaktora

U toku 1995.-1996. godine izvrsena je inspekcija sistema i opreme reaktoraRA, kako bi se stekla sto potpunija slika o podobnosti ovog objekta zanastavak rada. Inspekcija je izvrsena u saradnji sa strucnjacima iz"ENEGOPROJEKT-a", a u manjoj meri (sto se odnosilo uglavnom naispitivanja sistema za odlaganje ozracenog goriva) i sa strucnjacimaangazovanih od strane Medunarodne agencije za atomsku energiju. Sazetirezultati ove inspekcije dati su u daljem tekstu.

3.1.1. Reaktor

Reaktor RA je radio uz krace prekide od 1959. godine do aprila 1979.godine na snagama od 6,5 MW. Od aprila 1979. do novembra 1981. reaktornije radio zbog naslaga stvorenih na kosuljicama gorivnih elemenata. Odnovembra 1981. do avgusta 1984. godine, reaktor je ponovo radio, ali na snaziod 2MW (sa prekidom od sest meseci). Od avgusta 1984. godine reaktor visenije bio u pogonu.

Dok je reaktor radio, nije se dogodio nijedan akcident koji bi ugrozio bilointegritet reaktora, bilo osoblje koje ga opsluzuje, a jos manje okolinu reaklora.Bilo je, medutim, vise kvarova i drugih incidenata, od kojih su najvazniji:

- kontaminacija primarnog kola hladenja (1963. godine),- isticanje teske vode iz primarnog kola hladenja (1965.

godine),- proboj kosuljice gorivnog elementa (1970. godine),- pojava naslaga na kosuljicama elemenata (1979. i 1983.

godine).(1) CentraJno lelo reaktora

Predmet inspekcije nije bila teska voda (kao moderator), nili grafitnireflektor. Sa nuklearnog stanovista u teskoj vodi je na prvom mestu od znacajasadrzaj obicne vode, a sadasnja vrednost od oko 1,7% jos uvek je dopusliva.Na reaktoru je smestno jos 17 tona "sveze" teske vode koja sluzi kao re/.crvaza dalji rad reaktora RA*.

* Za prunamo kolo hljctenja potrebno je oko 5 tona \odc . dok jc za sislciti liladcnjJ u slucaju udcsa poircbnojos oko 2 lone

3-2

Sio se tice reflektora neutrona, grafit u loku rada bitno ne menja strukturuni sadrzaj, te je inspekcija, kada bi i bila moguca, nebitna.

Ostali deo centralnog tela reaktora, zbog specificnosti svoje konstrukcije izbog visokog zracenja njegovih delova, kao komponenata primarnog kolahladenja reaktora koje prodiru u telo reaktora, u najvecoj meri je nepristupacanza bilo kakva kontrolna ispitivanja, osim ako se u te svrhe ne koriste specijalniuredaji. O stanju osnovnih komponenata ovog tela i njihovoj funkcionalnostimogu se delimicno izvuci zakljucci preko indirektnih pokazatelja vezanih zaponasanje i rad drugih reaktorskih sistema.

Od upravljackih i eksploatacionih komponenata koje se nalaze u centralnomtelu reaktora najvaznije su apsorpcione sipke (upravljacke i sigurnosne), a onesu sve uronjene u reaktorskom sudu. To znaci, da i pored prisustva nuklearnoggoriva u reaktoru, ni u slucaju prodiranja teske vode u reaktor, ne moze docido lancane reakcije. Apsorpcione sipke su, medutim, u znatnoj meri nuklearnoistrosene, te ih je potrebno zameniti u daljem radu reaktora*.

Eksperimentalni (vertikalni) kanali u jezgru reaktora nisu mogli biti ispitaniu pogledu integriteta, ali se oni uvek mogu zameniti novim u slucaju potrebe.Sto se tice izvrsnih organa (za upravljacke i sigurnosne sipke), kao i raznihsenzora koji se nalaze u centralnom telu reaktora, oni su razmatrani u deluizvestaja koji se odnosi na merno-regulacionu i sigurnosnu instrumentaciju.

(2) Gorivni element!

U objektu reaktora RA nalaze se dve vrste gorivnih elemenata: svezi iiskorisceni, odnosno ozraceni. Svezih ima ukupno 5.056 komada (svaki sa po7,7 g urana 235) i oni su svi od 80% obogacenog urana (ukupna masa ovogurana iznosi 48,2 kg, od cega 38,6 kg cini U235). Ovi svezi gorivni elementiomogucavaju reaktoru rad u trajanju od najmanje 10 godina. Tako velikakolicina gorivnih elemenata je svojevremeno bila nabavljena od Sovjetskogsaveza, jer je bila najavljena obustava dalje isporuke visokoobogacenog goriva.

Iskorisceni gorivni elementi se nalaze u bazenima za odlezavanje. Ima ih7.530 komada, od kojih 6.656 sa obogacenjem od 2%, a 884 sa obogac'enjemod 80%.

Osim toga, u samom reaktoru se nalazi 480 gorivnih elcmenata obogacenja80% koji su svojevremeno korisc'eni u radu reaktora, ali se mogu koristili idalje.

Ova zaniena je predvidena u okviru zainene celokupnog sisleina instruiuentacije.

3-3

Od svih kategorija gorivnih elemenata. /a ovu inspekciju su bili najvaznijioni koji su na sebi imali naslage koje su izazvale zaustavljanje rada reaktora. Sobzirom da su svojevremeno bile izvrsene odgovarajuce ekspertize,najzanimljiviji su sledeci nalazi:

- da su depoziti na kosuljici znatno vise izrazeni kod elemenalakoji su duze vremena bili u jezgru reaktora (1979. godina);

- da su depoziti vise izrazeni u tehnoloskim kanalima sa manjimprotokom hladioaca (tzv. periferni kanali);

- da na povrsinama gorivnih elemenata nema tragova deformacijaniti bubrenja;

- da ni u jednom od elemenata, koji su bili u jezgru reaktora nijedoslo do prodora gasovitih fisionih produkata u spoljnu sredinu.

Ranije uradena ispitivanja i izvrsene analize su imali za cilj da pokazu daIi gorivni elementi od visoko obogacenog urana kao takvi, nezavisno odpostojecih rezima koji vladaju u aktivnoj zoni, daju osnovc za postojanjeubrzane korozije aluminijuma i stvaranje taloga na njegovoj kosuljici.Utvrdeno je:

- da komponente gorivnog elementa od visokoobogacenog urana(80%) imaju losiju korozionu otpornost u odnosu na istekomponente niskoobogacenog goriva (2%). Ove komponenlemogu, za vreme boravka gorivnog elementa u aktivnoj zonireaktora, da budu napadnute korozijom i da na taj nacin dodedo povecanja aluminijumhidroksida u teskoj vodi;

- da je snaga reaktora od 4,0 MW (odnosno 6,1 MW pri radupumpi primarnog kola hladenja sa 3000 o/min) granicna snaga,pri kojoj ce lemperatura kosuljice elementa. koji jenajoplereceniji (u aktivnoj zoni reakiora) dostici maksimalnuvrednost od 90°C (na povrsini);

- da telo gorivnog elementa i pre i posle ozracivanja u reakioru.daje ulisak visoko kvaliletne izrade;

3-4

- da kosuljica gorivnih elemenata koji su ozraceni u jezgrureaktora, nije napadnuta korozijom veceg obima nego sto je tonormalno u uslovima rada reaktora sa teskovodno-aluminijumskim sistemom, cak i u uslovima velikih naslagaoksihidrata aluminijuma na njegovoj povrsini.

(3) Reaktorski (unutrasnji) sud

Reaktorski sud, kao i svi delovi unutar centralnog tela reaktora, zbogprisustva visokog zracenja i nedostatka odgovarajuce opreme nije mogao bitipregledan. O stanju suda mogu se izvuci zakljucci preko posrednih podataka iinformacija, kao i ranijih ispitivanja.

U dosadasnjem periodu nije bilo curenja teske vode iz reaktorskog suda.Medutim, u toku rada reaktora konstatovano je prisustvo korozije aluminijumau primarnom kolu reaktora, ukljucivo i zida suda, i njegovo talozenje uhidratisanom obliku na dno reaktorskog suda.

Merenja koja su izvrsena u 1980. godini, pokazala su da je sud u vrlodobrom stanju i da njegova pocetna debljina (8mm) nije spala ni na jednomispitanom mestu ispod 1 mm.

(4) Spoljasnji sud

Od 1970. godine na spoljasnjem sudu reaktora detektovana je pukotina kojaotezava proces vakumiranja meduprostora ovih sudova, ali ona ne izazivanikakve druge nepozeljne pojave. Od tada nije uoceno da se pukotinapovecava.

3.1.2. Sistem za rukovanje nuklearnim gorivom

Uz pomoc posebnog krana sa koordinatnim pozicioniranjem. iz reaktora semogu vaditi ili u reaktor stavljati tehnoloski kanali zajedno sa pripadajuc'imgorivnim elementima. Tehnoloski kanali sa ozracenim gorivom se transportuju ubazene na odlezavanje ili u transportni kanal za prepakivanje goriva. Uprethodnom periodu postojeca masina za ovu vrstu operacija je zamenjenanovom koja bi teledirigovano, iz posebne komandne prostorije (i programirano),mogla da vadi gorivne elemente iz tehnoloskih kanala, i izmesta ih ili pakuje uodgovarajuce posude radi privremenog pohranjivanja u bazenima za odlezavanjeiskoriscenog goriva. Nova masina jos nije u celini osposobljena za rad.

Dalje koriscenje postojecih bazcna. kako za gorivnc elcmcnte koji sc unjemu nalaze. tako i za nove koji hi naslali daljim radom reaktora je prakticnonemoguce. Naime, kapacitet ovih bazcna jc vec odavno iskoriscen, a smestajozracenih gorivnih elemenata u posebno izradenu aluminijumsku burad (zapocetkrajem sezdesetih godina) ima daleko izrazeniji privremeni karaktcr, ncgoprojektovano predvideni smestaj u posebnim celicnim cevima. S druge strane,korozioni procesi koji su prisutni u vodenim sredinama, vec su dostigli takvcrazmere, da.se zahteva izmestanje postojecih aluminijumskih buradi u nekudrugu sredinii u sto skorijem roku. Resavanje ovog problema predstavljacesigurno jednu od osnovnih aktivnosti u daljem radu na objektu reaktora RA. Umeduvremenu je iz svih bazena uklonjen mulj, a zapoceto je i filtriranje samevode u bazenu br. 4 (u kome se nalaze aluminijumska burad).

3.1.3. Sistem hladenja reaktora

(1) Sistem teske vode

U dosadasnjem radu. nije doslo do proboja ovog kola ni na jednom mestu.Izuzev vec pomenutog problema korozije prisutnog u kolu, sto jc inaceneminovna pojava u reaktorima ovog tipa, jedini akcident koji se dogodio uovom kolu desio se 1963. godine, kada je ono zagadeno radioaklivnimkobaltom nastalim erozijom neadekvalnih komponcnata lezista teskovodnihpumpi.

Izmenjivaci toplote u ovom kolu su redovno cisceni i odrzavani.U toku rada pumpi sistema teske vode na 3000 min"1 (sto je bila

projektovana vrednost) dolazilo je do znatnih vibracija cevovoda kola, iznacajne kavitacije radnih kola. Zbog tih problema je jos 1963. godine biloodluceno da teskovodne pumpe rade iskljucivo na 1500 min1. U daljem radureaktora, trebalo bi postojeca radna kola koja su delimicno istrosena i ostecenakavitacijom zameniti novim.

Ceo sistem teske vode ima povec'an nivo zracenja kao posledica incidentasa kobaltom iz 1963. godine.

U periodu 1993./94. izvrsen je generalni remont teskovodnih pumpi, ali nci funkcionalno ispitivanje istih, sem na nepropusnost spojeva detekcijom curenjahclijurna.

(2) Preciscavanje teske vode

Sistem za preciscavanje teske vode sastoji se od sistema za destilaciju inaknadno dodatc jonoizmenjivacke kolonc (1980. godine).

3-6

Iako je sislem desiilacije teske vode kao primarnog hladioca najefikasiji.njcgov kapacitct nijc zadovoljavajuci u odnosu na preporuke koje se predlazuza ovakve sistemc. Smatra se da preciscavanjem jedne do dve ukupne kolicineprimamog hladioca u toku 24 casa, u takvom sistemu ne bi trebalo da seispolje problemi korozije i talozenja korozionih produkata na komponentamaprimarnog kola (pre svega na kosuljici gorivnih elemenata). Na reaktoru RA,mogucno je u toku 24 casa destilisati najvise oko 12% od ukupne mase teskevode, sto je daleko ispod predlozenih normi.

U toku poslednje godine rada reaktora (1983784.), koristeci maksimalnikapacitet postojeceg uredaja za preciscavanje teske vode, znacajnih taloga nakosuljicama gorivnih elemenata u jezgru reaktora nije bilo. Tek u daljem radu,ako do njega dode, modi ce da se definisu optimalni rezimi rada (ukljucujuci ivreme boravka gorivnih elemenata u jezgru reaktora) koji bi obezbedili da ieventualno stvaranje taloga na kosuljicama gorivnih elemenata ne ugrozi njihovintegritet, kao ni integritet celokupnog primarnog kola.

(3) Si stem helijuma

Za vreme rada sistema, svi parametri se odrzavaju u granicamaprojektovanih vrednosti. U toku dosadasnje eksploatacije nisu se desili znacajnidogadaji, koji bi bitnije uticali na pogonsku spremnost sistema i njegovihkomponenti. Kontrola i odrzavanje komponenata sistema obavlja se u skladu saodgovarajucim tehnickim propisima. Gasne duvaljke su poslednji putremontovane 1980. godine (duvaljka A) i 1983. godine (duvaljka B).

(4) Sis (em tehnicke vode

U proteklom periodu rada, od prvog pustanja reaktora RA u pogon pa donjegovog zaustavljanja 1984. godine, sistem tehnicke vode je vrsio svojufunkciju bez vecih problema. Deo sistema se posle zaustavljanja rada reaktora idalje koristi za potrebe vodovoda "Vinca", koji sem Instituta, snabdeva pijacomvodom sva okolna naselja.

Tokom rada protoci, pritisci i temperature tehnicke vode, kao idemineralizovane vode u reaktorskim sistemima, kretali su se u definisanimopsezima.

U delu cevovoda od crpne stanice na Dunavu, pa do taloznika, dolazilo jepovremeno do curenja, sto je narocito bilo izrazeno poslednjih godina radareaktora. Zbog toga je deo ovog cevovoda u duzini od oko 120 m zamenjennovim.

3-7Celokupan sistcm od crpne stanice na Dunavu pa do taloznika korisiio jcgradski vodovod svc do 1994. godine. a i sada ga koristi ali samo u delu crpnestanice. Tada je uoceno, da se na lorn delu cevovoda desavaju prosupljenjaprosecno jednom godisnje.

Na cevovodu od taloznika do zgrade reaktora, zamenjeni su svi va/dusnici.Stanje ovog cevovoda je nepoznato, ali na njemu nije ni jednom dolazilo doprskanja i izlivanja vode.

U crpnoj stanici obe vakuum pumpe su ispravne i rade bez ikakvihproblema. Od dve drenazne pumpe, jedna je remontovana i koristi se u radu,dok je druga za rashod i treba je zameniti. Sve nepovratne klapne iznad pumpi,kao i ventili su remontovani u 1995./96. godini. Na lokaciji crpne stanice naDunavu, sve tri pumpe za zahvat vode iz Dunava i njen prenos do taloznikaremontovani su u toku 1996. godine.

Kod pum.pi u crpnoj stanici dolazi povremeno do pregrevanja prednjihlezajeva u toku rada. Balansiranje rotora sa radnim kolima (staticko idinamicko) vrseno je u vise navrata i na vise mesta, ali se pojava grejanjalezajeva nije izbegla. Za buduci kontinualni rad reaktora, treba racunati i sazamenom radnih kola ovih pumpi, a mozda i sa nabavkom novih pumpi.

Cevovodi i oprema sistema teske vode u zgradi reaktora su u dobromstanju. Pumpa za recirkulaciju teske vode u zimskim uslovima rada jeremontovana i ispravna. Posebne pumpe za potrebe dozimetrijskog sistema suremontovane i spremne za rad. U cirkulacionom kolu hladenja grafita sve jefunkcionisalo bez problema za vreme rada reaktora.

Oba toploizmenjivaca primarnog kola za hladenje su ociscena sa stranetehnicke vode i spremna za rad. U periodu 1993.-1994. godina vrsena je probasistema u zgradi "RA" do izmenjivaca toplote . Prilikom ovih proba nisuuocena bilo kakva curenja ili nepravilnosti.

(5) Sistern za udesno hladenje

Sistem je u vanreaktorskom sudu montiran i funkcionalno ispitan nakonzaustavljanja rada reaktora RA i nikada nije koriscen u realnim uslovima.Sistem nije kompletiran. jer treba da se postavi deo sa davacima u sud reaklorai da se oko 2 tone teske vode ulije u poseban rezervoar.

Posto je sistem naknadno dograden (sredinom prosle decenije), umcsto dabude jednostavan i potpuno siguran sto hi, da je projektovan i graden u vremeizgradnje samog reaktora. moglo lako da se obezbedi, on je vrlo kompleksan islozen, te predstavlja i potencijalnu opasnost da se aktivira i onda kada netreba, slo bi dovelo i do prodora obicne vode u teskovodni sistem cime hi sepricinila velika materijalna steta.

3-8Osnovni pokazatelji ponasanja sistema utvrdeni su prilikom funkcionalnog

ispitivanja, koje je i/.vrseno nakon montaze sistema i tada su uoceni i/vcsninedostatci, vezani pre svega za davace smestene u sudu reaktora. Logika sistemaje izvedena zastarelom relejnom tehnologijom iako je radena osamdesetih godina.Redundantnost kakvu treba da ima ovaj sigurnosni sistem nije obezbedena.

Odluku o koriscenju ovog sistema, ili o njegovoj prepravci pre koriscenja,trebalo bi doneti pre buduceg nastavka rada reaktora.

3.1.4. Elektricni sistemi

Elektricni sistemi na reaktoru RA izvedeni su tako da se normalnosnabdevanje elektricnom energijom vrsi iz op£te elektricne mreze Instituta. Uslucaju otkaza mreznog napona, snabdevanje elektricnom energijom nastavlja seautomatski iz sopstvenih (lokalnih) izvora, tako da rad najznacajnijih potrosacanije ugrozen.

Kao trec'i izvor napajanja koristi se dizel-generatorska grupa. Sva oprema jebila u funkciji u momentu zaustavljanja rada reaktora.

Transformatori 10/0,4 KV, 3 x 630 KVA su smesteni pored zgradereaktora RA i nalaze se u pogonu od pustanja reaktora u rad. Ovi transformatorisu remontovani 1986. godine. Trenutno, u rezimu kad je reaktor van pogona,naizmenicno se stavlja u pogon po jedan, a druga dva su rezervna. Transformatorisu potpuno ispravni i raspolozivi za pogon.

Oprema na razvodnim postrojenjima naizmenicne i jednosmeme strujenalazi se u pogonu od pustanja reaktora u rad. Oprema je robusne konstrukcije ibila je pouzdana u radu. Redovno se vrsi provera ispravnosti ove opreme. Sobzirom na starost opreme, moguce je da ce u buducem radu dolaziti do izvesnihteskoc'a u odiiavanju zbog nedostataka rezervnih delova. Svakodnevno se vrsiukljucivanje i iskljucivanje razvodnih tabli. Povremeno se vrsi i kontrola radapojedinih potrosaca.

Sistem za neophodno napajanje je remontovan, a za potrebe elktronskeopreme koja zahteva visokostabilizovan napon nabavljen je odgovarajuc'i DC/ACinvertor.

Akumulatorske baterije (110 V, 48 V, 24 V, 12 V, 6 V i 2 V) suzamenjene 1982. godine. Od ukupno 65 celija, u toku 1997/1999. godinezamenjeno je 36, a bice polrebno da se zamene i ostale u narednoj godini.Kontrola napajanja se vrsi redovno.

Obe dizel generatorske grupe su smestene u susednoj zgradi reaktora RA.Ove grupe se pored napajanja sigurnosnih potrosaca reaktora RA, koriste i zapotrebe drugih objekata u Institutu. Takvo njihovo koriscenje zahteva stalnoodrzavanje, cime se obezbeduje njihova ispravnost i potpuna funkcionalnost.

3-9Redovno se vrsi odrzavanjc komponenala sistema u svrhu obe/.bcdenja

njihovc raspolozivosti. U tom smislu vrsi se i zamena pojedinih dotrajalih ineispravnih delova opreme.

Instalacija osvetljenja, bilo da je radno, evakuaciono ili havarijsko, je uispravnom stanju.

Za napajanje transformatora 10/0.4 kV, razvodnih postrojenja 0,4 kV ipojedinih potrosaca upotrebljeni su kablovi za 10 kV, tipa nKBA (oznaka poVDE) i za 0,4/1 kV, tipa NkB i NYY. Od pustanja reaktora u rad, jedincintervencije koje su izvedene na ovom sistemu odnosile su se na 10 kV glavekablova koje su na nekim kablovima zamenjene.

S obzirom na dosadasnju praksu da se povremeno ukljucuju glavnepomocne razvodne table 0,4 kV kao i pojedini potrosaci, nisu se pojavili problemisa napojnim kablovima. Polaganje svih kablova je izvedeno u posebnimkablovskim kanalima na kablovskim regalima. Sve to navodi na zakljucak da su,trenutno, kablovski razvodi u ispravnom stanju. Medutim, postoji problem slarenjaizolacije kablova.

Pojedini kablovi koji se nalaze u zoni velike radijacije su sa izolacionimoblogama koje podnose povecano zracenje u odnosu na standardnu konstrukciju.To se uglavnom odnosi na kablove instrumentacije.

3.1.5. Merno-regulaciona i sigurnosna instalacija

Na reaktoru RA postoje tri odvojena sistema instrumentacije i to:

- sistem tehnoloskih merenja (KIP)

- sistem stacionarne dozimetrijske kontrole (DOZ)- sistem upravljanja i zastite (SUZ).

U ovu opremu spadaju i razne vrste razvodnih tabli. ormana. kablovi zapovezivanje i napajanje neophodnih za njihov rad.

Originalna oprema koja je ugradena prilikom izgradnje reaktora 1958.godine nije vise upotrebljiva. Ona je funkcionisala veoma pouzdano sve do 1984.godine. Usled nedostatka odgovarajucih rezervnih delova odrzavanje opreme biloje onemoguceno a samim tim i njena dalja upotreba. Iz ovih razloga, na osnovuprojekla koji je uraden u Rusiji. narucuna je nova oprema od predslavnikatadasnjeg SSSR-a.

Postojeca oprema za sva tri sistema je delimicno ili potpuno demontirana.Do danasnjeg dana od nove narucene opreme stiglo je sledece:

3-10- cclokupna oprema potrebna za SUZ (osim upravljackog pulta)- celokupna oprema potrebna za DOZ (osim pulta za upravljanje i

napajanje)- manji deo opreme potrebne za KIP

- manji deo potrebnih kablova.

Pristigla oprema je izradena u savremenoj tehnici koriscenjem integrisanihkola i drugih poluprovodnickih komponenti. Za pristiglu opremu ne postojeodgovarajuci rezervni delovi potrebni za odrzavanje. Postojecim ugovorom oisporuci opreme nije bila ni predvidena nabavka rezervnih delova.

Od narucene opreme nije stigla konvencionalna instrumentacija za merenjetemperature i to:

- davaci (senzori) temperature raznih mernih opsega i raznih dubinautapanja

- pretvaraci merene velicine u struju- indikacioni merni instrumenti raznih opsega merenja.

Pored ovoga, nisu stigle ni razvodne table i pultovi za napajanje iupravljanje, razni metalni profili i nosaci, radijaciono-otporni oklopljeni kablovi,visezilni kablovi sa polietilenskom izolacijom i senzor nivoa teske vode u slivnomrezervoaru.

Novonabavljena oprema smestena je u raznim prostorijama zgrade reaktora.Uslovi smestaja u njima su zadovoljavajuc'i. Oprema je delimicno raspakovana.Vizuelnim pregledom raspakovane opreme moze se utvrditi da na njoj nemavidljivih uticaja vlage ili promene temperature.

Na staroj opremi koja nije demontirana nema vidljivih mehanickih nielektricnih ostecenja.

3.1.6. Pomocni sistemi

(1) Si stem ventilacije

Prvobitni sistem specijalne ventilacije reaktora RA bio je podeljen naklasicni deo koji ventilira prostorije u kojima nema opasnosti od oslobadanjaradioaktivnih zagadivaca, i specijalni deo, koji poseduje funkcije sigurnosnogsistema zastite od jonizujuceg zracenja. Ovaj sistem je rekonstruisan da zadovoljinove norme sigurnosti nukleamog objekta.

3-11

U toku godine se bar dva pula vrsi ukupna inspekcija sistema spccijalnc iobicne ventilacije i po potrebi vrse remonti pojedinih delova koji obuhvataju:zamenu lezajeva, zamenu platna, zamenu filtera i njihovo ciscenje u P-sistemimaobicne ventilacije.

U normalnom rezimu rada, u letnjem periodu, specijalna ventilacijaobezbeduje projektne kolicine vazduha. Ventilator nakon rekonstrukcijc daje manjiprotok vazduha. Odsisni magistralni kanali koji podzemno odvode zagadcn ipotencijalno kontaminiran vazduh u ventilacioni centar, sasvim su dotrajali iozbiljno osteceni. Zbog smanjenog protoka i zbog ostecenja odsisnih kanalavrednosti podpritiska su ispod projektovanih.

(2) Sistem specijalne kanali'zacije

U dosadasnjoj eksploataciji sistem specijalne kanalizacije obezbedivao jeprojektovane protoke vode, i nije bilo nikakvih incidenata.

Povremeno se vrsi kontrola rada drenaznih pumpi i ventila. Do sada nijebilo potrebe za posebnim odrzavanjem ovog sistema.

Merenjem aktivnosti vode iz sistema za drenazu, utvrdeno je da voda nijeaktivna, tj. da bazeni nigde ne cure.

(3) Vruce komore

Sistem vrucih komora nije funkcionalno povezan sa radom reaktora RA(bio je u upotrebi sve vreme i kada reaktor nije radio) i ne postoje parametri kojeon mora da zadovolji tokom rada reaktora.

U dosadasnjem radu nije dolazilo do znacajnih kvarova pojedinih uredajakoji bi uticali na funkcionalnost komora u celini.

Za vreme dosadasnjeg rada vrsen je redovan remont i odrzavanje svihmanipulatora.

Svi uredaji koji sluze za obradu i transport radioaktivnih izvora zracenja(manipulatori, glodalice, uredaj za autogeno zavarivanje, prijemni uredaj i si.)spadaju u namenske proizvode specificne za ovakav objekat, dok su ostali uredajismesteni u prostorijama za opsluzivanje komora i pripadajucim hodnicima.standardne proizvodnje.

(4) Sistem unutrasnjeg transport a

Vizuelna konlrola delova sistema unulrasnjeg iransporta pokazala je da jestanje ovih uredaja zadovoljavajuce i da su svi u funkciji. U zgradi reaktora nala/.i

3-12se veci broj kranova smestenih u pojedinim prostorijama kojima se omogucavatransport opreme i komponenata u samoj zgradi.

Redovno se vrsi atestiranje odredcnog broja kranova u skladu sa zakonskimpropisima.

3.1.7. Zastita od zracenja

(1) Bioloski stit centra]nog leia

Sistem zastitnih zidova je u stalnoj fukciji bez obzira na pogonsko stanjereaktora. Na osnovu podataka o kontroli nivoa zracenja sa spoljasnje stranezastitnih zidova iz vremena kada je reaktor radio i iz perioda obustavljenog rada,moze se zakljuciti da zastita u potpunosti zadovoljava projektne parametre.

Pojava prskanja betonskog omotaca tela reaktora RA uocena je krajem1962. godine, da bi se u naredne tri godine sprovodio niz ispitivanja i analiza saciljem da se pojava ispita i da se, po potrebi, preduzmu odgovarajuce meresanacije. Medutim, pokazalo se da je situacija ostala nepromenjena, pukotine senisu povecale ni po broju, niti su su se postojece sirile.

(2) Sistem za kontroJu okoline i meteorologiju

Ova merenja vrse odgovarajuce strucne sluzbe Laboratorije za zastitu odzracenja Instituta.

Meteoroloski zakloni na stanici u krugu Instituta su u funkcionalnom stanjukao i meteoroloska oprema.

Na meteoroloskoj stanici "Usek" vise ne postoji meteoroloski zaklon.Brzina i pravac vetra se ne registruju zbog nedostatka rezervnih delova zaopremu. Meteoroloski jarbol je korodirao.

Sistem je kontinualno u pogonu u meri, u kojoj je to neophodno zaaktuelno stanje reaktora.

(3) Sistem dozimetrije

Sistem za operativnu dozimetriju i tehnicku zastitu, sveden je na meruneophodnu da funkcionise u situaciji u kojoj se reaktor RA nalazi u poslednjihdeset godina. Oprema se obnavlja. ali je i pored toga najvec'i deo opreme doslastar, mada za ovakvo stanje reaktora RA u ovom trenutku ispunjava potrebnezahteve.

3-13(5) Sistem za dekontaminaciju i intervencije

Organizacija ekipe za dekontaminaciju i intervencije- odnosno problemi kojiovde postoje su pre svega kadrovski. Ekipa je svedena na najmanju meruneophodnu da u ovakvom stanju reaktora RA moze izvrsiti neophodnedekontaminacije, eventualno. Takode postoji i problem nedostataka potrosnogmaterijala za dekontaminaciju kao i zastitna opreme za osoblje.

(6) Odlaganje radioaktivnog otpada

Za potrebe odlaganja radioaktivnog otpada iz reaktora RA koristi se samodeo kapaciteta koji je obuhvacen ovim sistemom. U sistemu se nalaze cetiribazena, svaki zapremine od 330m', od kojih za prihvat tecnih efluenata sluze tribazena. Njihov kapacitet je sada iskoriscen do 50%. sto znaci da ce biti dovoljani za duzi dalji rad reaktora RA.

3.1.7. Gradevinski objekti

Zgrada crpne stanice na Dunavu je u dobrom stanju. Ostecenja konstrukcijenisu uocena.

Taloznik na brdu u selu Vinca ima naprsline na dnu i po zidovima.Naprsline po zidovima su vertikalne, sirine 2-3 mm. Uvidom u dokumentacijukonstatuje se da je jos 1959./60. godine saniran prednaprezanjem.

Zgrada ventilatorske stanice je u dobrom stanju, iako ima manjih naprslinau zoni oko dimnjaka (te naprsline su najverovatnije dilatacione spojnice kojedinamicki deo odvajaju od ostatka dela zgrade). Krov je ranije prokisnjavao, ali jepopravljen. Podzemni vazduhovodi (4 linije) koji povezuju ventilatore sa zgradomreaktora su u losem stanju (samo jedna linija radi sa projektovanim kapacitetom) izahtevaju da se izvrsi njihova zamena.

Zgrada reaktorske hale je u dobrom stanju, mada u porumskom delu imanaprslina u zidovima i ponegde na tavanici. Ove naprsline. koje su verovatnoposledica slaganja tla, mogu se relativno lako sanirati u slucaju potrebe.

Bazeni za uslovno kontaminiranu vodu su u dobrom stanju.Gradevinski objekti su projekiovani u vreme kada nisu postojali strogi

propisi za seizmicko opterecenjc (1958.-59.). I pored toga objekti su radeni zaseizmicko opterecenje od VIII MCvS.