racionalizam

Стварање народне интелигенције Након сеобе, Срби су наишли на више препрека. Основни проблеми били су опасност асимилације, недостатак образованих људи, недостатак средстава за народно просвећивање. Природно, први напори били су усмерени на стицање средстава за отварање школа и штампарија. Патријарх Арсеније III 1698. године покушао је да оснује схоластичку гимназију. Други његов покушај био је слање молбе цару Јосифу I да дозволи отварање школа и оснивање штампарија, као и школовање Срба у иностранству. Кардинал-примас гроф Колонић саветовао је цару да одобри молбу Србима, али да уведе цензоре и да наставници буду православне вере. На Крушедолском сабору 1707.године, бирао се нов црквени поглавар. Представници сталежа (нарочито грађани Будима) безуспешно апеловали на Беч да усвоји патријархове идеје. Митрополит Мојсије Петровић имао је идеју о оснивању нижих и виших словенских, грчких и латинских школа. Он је молио Петра Великог 1716. године да пошаље у Србију учитеље. Синод послао учитеља Максима Суворова и затим су отворене две мале руско-словенске школе. Митрополит је тражио новчану помоћ и подршку од народних првака. Међутим, Митрополит Викентије Јовановић није имао илузија о спремности Беча да помогне Србима. Окренуо се Русији и 1733. године у Србију је дошло неколико студената кијевске Духовне академије и образован монах. Оснивају се прве гимназије код Срба (латинске школе у Београду, Карловцима, Осијеку, Вуковару) и клирикална школа у Београду. На челу ових установа налазио се Рус Емануел Козачински . Козачински извео 1736. године своју трагедију о смрти цара Уроша V, што је прва позоришна представа код Срба. Основана митрополитска библиотека и формиран архив по налогу митрополита Јовановића. Митрополит Павле Ненадовић је највећи просветни делатник међу поглаварима цркве. Он је 1749. године издао позив народу и свештенству да помогну отварање школа на словенском, латинском и немачком језику. Основао је покровобогородичине школе (богословије, гимназије од шест разреда – латинско-немачке школе, словенске школе уз учење грчког језика). Установио је Школско – клирикални фонд. На његову иницијативу, Архијерејски синод је 1750. године упутио народу позив да обавезно децу шаљу у школу. У својој делатности је ишао далеко: забранио је одржавање литургије у Руми, све док се механа поред цркве не претвори у школу; такође – запретио је искључењем из цркве свим црквеним општинама које се не труде да отворе школе. Руско- словенске и латинске школе ипак нису могле да задовоље потребе за стицањем вишег образовања и културе, пружале су само основна знања. Представници цркве нису успели да оснују више просветне и научне установе. Пред Србима се нашао тежак избор, требало је бирати између два зла: школовати људе у Аустрији и изложити се опасности верске превласти (школе 1

racionalizam

Documents