RACUNARSKIRACUNARSKISISTEMISISTEMI

Racunarski sistemiRacunarski sistemi ,odnosno ,odnosno racunariracunari, su elektronske masine koje , su elektronske masine koje obradjuju ulazne informacije i iz njih obradjuju ulazne informacije i iz njih

proizvode izlazne informacije.proizvode izlazne informacije.Ime racunari zamenjeno je imenom Ime racunari zamenjeno je imenom

masine za obradu podataka. Racunar masine za obradu podataka. Racunar je ,,je ,,masina bezmasina bez inteligencijeinteligencije'' , jer '' , jer

izvrsava samo ono sto mu je zadato izvrsava samo ono sto mu je zadato instrukcijama. Skup instrukcija za instrukcijama. Skup instrukcija za racunar napisan za izvrsenje neke racunar napisan za izvrsenje neke

obrade naziva se obrade naziva se programprogram. Ljudi koji . Ljudi koji pisu programe nazivaju se pisu programe nazivaju se

programeriprogrameri..

Racunari se mogu podeliti naRacunari se mogu podeliti na razliciterazlicite

nacine u zavisnosti od toganacine u zavisnosti od toga da li seda li se

posmatra:posmatra: primena racunaraprimena racunara broj korisnika koji mogu istovremeno broj korisnika koji mogu istovremeno

da koriste jedan racunar da koriste jedan racunar broj naredbi koje racunar moze da broj naredbi koje racunar moze da

izvrsi u jednom trenutkuizvrsi u jednom trenutku

Sa Sa stanovista primenestanovista primene racunara: racunara:

racunari opste nameneracunari opste namene (mogu (mogu da ucitaju razlicite programe)da ucitaju razlicite programe)

racunari za specijalne nameneracunari za specijalne namene (za resavanje samo onih (za resavanje samo onih

problema za koje je racunar problema za koje je racunar namenjen )namenjen )

Sa Sa stanovista broja korisnikastanovista broja korisnika::

visekorisnicki racunarivisekorisnicki racunari ( postoji ( postoji centralni racunar koji opsluzuje centralni racunar koji opsluzuje sve korisnike)sve korisnike)

jednokorisnicki-personalnijednokorisnicki-personalni racunariracunari

(svaki korisnik ima svoj racunar i (svaki korisnik ima svoj racunar i nana njemunjemu vrsi obrade programa)vrsi obrade programa)

Sa Sa stanovista broja naredbistanovista broja naredbi koje racunar koje racunar izvrsava u jednom trenutku vremena: izvrsava u jednom trenutku vremena:

serijski ili SISD racunariserijski ili SISD racunari (u jednom trenutku (u jednom trenutku izvrse jednu naredbu nad samo jednim izvrse jednu naredbu nad samo jednim podatkom u memoriji. Takvi su podatkom u memoriji. Takvi su svi svi personalnipersonalni racunariracunari.) .)

paralelne ili SIMD ili superracunariparalelne ili SIMD ili superracunari ( u ( u jednom trenutku izvrse istu naredbu nad jednom trenutku izvrse istu naredbu nad vecim brojem podataka u memoriji)vecim brojem podataka u memoriji)

Svaki racunarski sistem sastoji se Svaki racunarski sistem sastoji se od dveod dve

komponentkomponentee::

SSameame m masineasine--

racunarskogracunarskog

hardverahardvera

HARDWAREHARDWARE

PProgramarograma po po kojimakojima

racunar radi-racunar radi-

racunarskogracunarskog

softverasoftvera

SOFTWARESOFTWARE

Struktura hardvera racunarskog Struktura hardvera racunarskog sisitemasisitema

Tipicni racunarski sistem sastoji se od Tipicni racunarski sistem sastoji se od sledecih komponenata:sledecih komponenata: Centralne(unutrasnje) memorijeCentralne(unutrasnje) memorije;; Aritmeticko-logicke jediniceAritmeticko-logicke jedinice;; Kontrolne jediniceKontrolne jedinice;; Jedinice spoljne memorijeJedinice spoljne memorije;; Ulaznih jedinicaUlaznih jedinica;; Izlaznih jedinicaIzlaznih jedinica;;

Pored hardverskih, svaki racunarski Pored hardverskih, svaki racunarski sistem, da bi uopste mogao da se sistem, da bi uopste mogao da se koristi, mora da ima osnovni program koristi, mora da ima osnovni program koji upravlja radom racunara koji upravlja radom racunara ((OPERATIVNI SISTEMOPERATIVNI SISTEM), kao i skup ), kao i skup drugih programa koji imaju razlicite drugih programa koji imaju razlicite namene I koji omogucavaju korisniku namene I koji omogucavaju korisniku da nesto radi sa racunarom da nesto radi sa racunarom ((APLIKACIONI PROGRAMIAPLIKACIONI PROGRAMI).).

Centralna memorijaCentralna memorija

==je mesto gde su uskladisteni program je mesto gde su uskladisteni program i podaci koji se obradjuju. Sastoji se i podaci koji se obradjuju. Sastoji se od od elektronskih kolaelektronskih kola, od kojih svako , od kojih svako moze da ima dva stanja, koja se moze da ima dva stanja, koja se obicno oznacavaju sa 0 i 1.obicno oznacavaju sa 0 i 1.

((00-stanje kada u kolu -stanje kada u kolu nemanema struje struje))

((11-stanje kada u kolu -stanje kada u kolu imaima struje struje))

Aritmmeticko-logicka jedinicaAritmmeticko-logicka jedinica se sastoji se sastoji od registara i elektronskih kola potrebnih od registara i elektronskih kola potrebnih za izvodjenje aritmetickih operacija-za izvodjenje aritmetickih operacija-sabiranja,oduzimanja,mnozenjasabiranja,oduzimanja,mnozenja i deljenja, i deljenja, i logickih operacijai logickih operacija..

Kontrolna jedinicaKontrolna jedinica upravlja celokupnim upravlja celokupnim racunarskim sistemom. Kontrolise racunarskim sistemom. Kontrolise izvrsavanje programa, uzima instrukcije iz izvrsavanje programa, uzima instrukcije iz memorije, zapocinje operacije ulazno-memorije, zapocinje operacije ulazno-izlaznih jedinica i prenosi podatke u izlaznih jedinica i prenosi podatke u centralnu memoriju.centralnu memoriju.

Jedinice spoljne memorijeJedinice spoljne memorije Jedinice spoljne memorije sluze za cuvanje programa i Jedinice spoljne memorije sluze za cuvanje programa i

podataka podataka kada racunar nije u upotrebikada racunar nije u upotrebi. Kada se . Kada se racunar koristi,program po kome radi i svi podaci racunar koristi,program po kome radi i svi podaci koje racunar obradjuje se nalaze u unutrasnjoj koje racunar obradjuje se nalaze u unutrasnjoj memoriji, podaci koji nisu potrebni za vreme rada memoriji, podaci koji nisu potrebni za vreme rada racunara se skladiste na jedinicama spoljne racunara se skladiste na jedinicama spoljne memorije.memorije.

Ulazne jediniceUlazne jedinice Kod viseklorisnickih racunara za unosenje programa i Kod viseklorisnickih racunara za unosenje programa i

podataka u racunar koriste se podataka u racunar koriste se tastaturatastatura, a kod , a kod personalnih koriste se jos:personalnih koriste se jos:mismis, , digitajzer(graficki digitajzer(graficki tablet), skener, digitalni fotoaparat, citac bar koda tablet), skener, digitalni fotoaparat, citac bar koda itd.itd.

Izlazne jediniceIzlazne jediniceNajcesce izlazne jedinice su Najcesce izlazne jedinice su monitormonitor, , stampac stampac i i

automatskiautomatskicitac (ploter)citac (ploter)..

Komponenta racunarskog sistema koja predstavlja programe po kojima

racunar radi je RACUNARSKI SOFTVER (software)

Operativni sistem Sistemski softver Aplikacioni programi

Operativni sistemOperativni sistemOperativni sistem je Operativni sistem je kompletan programski sistem sastavljen od skupa programa.kompletan programski sistem sastavljen od skupa programa. Sa stanovista broja programa koji mogu istovremeno da budu u centralnoj Sa stanovista broja programa koji mogu istovremeno da budu u centralnoj

memorijimemorijiracunara, operativni sistemi mogu biti:racunara, operativni sistemi mogu biti:--MonoprogramskiMonoprogramski-omogucava da racunar drzi u memoriji i izvrsava samo jedan -omogucava da racunar drzi u memoriji i izvrsava samo jedan

programprogram--MultiprogramskiMultiprogramski-omogucava da se u centralnoj memoriji istovremeno nalazi vise-omogucava da se u centralnoj memoriji istovremeno nalazi vise programaprograma Sa stanovista broja korisnika koji mogu istovremeno da koriste racunar Sa stanovista broja korisnika koji mogu istovremeno da koriste racunar

operativnioperativnisistemi mogu biti:sistemi mogu biti:-- Jednokorisnicki Jednokorisnicki-racunar moze da koristi samo jedan korisnik-racunar moze da koristi samo jedan korisnik-- Visekorisnicki Visekorisnicki-na racunar moze biti prikljuceno i do nekoliko stotina korisnika-na racunar moze biti prikljuceno i do nekoliko stotina korisnika Sa stanovista nacina zadavanja komandi operativnom sistemu, postoje:Sa stanovista nacina zadavanja komandi operativnom sistemu, postoje:-- Operativni sistemi komandnog Operativni sistemi komandnog tipatipa-kod njih se na ekranu racunaru, posle -kod njih se na ekranu racunaru, posle

ukljucenja pojavljuje ukljucenja pojavljuje znak koji obavestava korisnika da je spreman da primi znak koji obavestava korisnika da je spreman da primi komandukomandu. Taj znak se zove . Taj znak se zove PROMPTPROMPT..

-- Graficki operativni Graficki operativni sistemisistemi-nacin zadavanja komandi je pokazivanje na nju. Pr. MS -nacin zadavanja komandi je pokazivanje na nju. Pr. MS Windows Windows

Sa stanovista prenosivosti na razlicite arhitekture racunara operativni sistemi Sa stanovista prenosivosti na razlicite arhitekture racunara operativni sistemi mogu biti:mogu biti:

--PrenosiviPrenosivi-mogu da se koriste na razlicitim arhitekturama racunara-mogu da se koriste na razlicitim arhitekturama racunara--NeprenosiviNeprenosivi-mogu da rade samo na odredjenom modelu racunara-mogu da rade samo na odredjenom modelu racunara

Virtuelna memorijaVirtuelna memorija je tehnika koju je tehnika koju koristi operativni sistem da upravlja koristi operativni sistem da upravlja lokacijama segmentiranog programa lokacijama segmentiranog programa tako da korisnik ima iluziju da tako da korisnik ima iluziju da memorija nije ogranicenamemorija nije ogranicena

Tresing(threshing)Tresing(threshing) je pojava kada je je pojava kada je korisno vreme rada po programu korisno vreme rada po programu zanemarivo zbog nepravilno zanemarivo zbog nepravilno odradjenog programaodradjenog programa

Sistemski softverSistemski softver

Programi prevodiociProgrami prevodioci-nisu neophodni za rad racunara-nisu neophodni za rad racunara-programi za prve racunare pisani su u -programi za prve racunare pisani su u masinskom jezikumasinskom jeziku-kod operacije (naredba koju racunar mora da izvrsi)-kod operacije (naredba koju racunar mora da izvrsi)--simbolicki jeziksimbolicki jezik-program za prevodjenje -program za prevodjenje (asembler)(asembler)-program pisan uz pomoc recnika i pravila,nezavisan od-program pisan uz pomoc recnika i pravila,nezavisan od arhitekture racunara se zove arhitekture racunara se zove izvorni (source) programizvorni (source) program--program prevodilacprogram prevodilac ( (kompajlerkompajler))

ProgramProgram

prevodilacprevodilacIzvorni Izvorni programprogram

Masinski Masinski kodkod

Veznici (drajveri)Veznici (drajveri) su programi za su programi zaprikljucivanje drugih uredjaja na prikljucivanje drugih uredjaja na

racunarracunar(npr. stampac). Oni se instaliraju (npr. stampac). Oni se instaliraju

prilikom instalacije uredjaja. prilikom instalacije uredjaja.

Usluzni programiUsluzni programi su na primer: su na primer:dupliciranje CD-ova, presnimavanje dupliciranje CD-ova, presnimavanje

diska nadiska natraku itd. Najcesce ih pisu sami traku itd. Najcesce ih pisu sami

korisnici.korisnici.

Aplikativni programiAplikativni programi

Aplikativni programi su programi za:Aplikativni programi su programi za:--obradu tekstaobradu teksta--rad sa tabelamarad sa tabelama--crtanjecrtanje--rad sa bazama podatakarad sa bazama podataka--obrada slikaobrada slika--animacijeanimacije

Ove programe pisu korisnici racunara.Ove programe pisu korisnici racunara.

Programi za obradu tekstaProgrami za obradu teksta Sluze za:Sluze za:-unosenje teksta u racunar-unosenje teksta u racunar-modifikaciju (editovanje) unetog teksta-modifikaciju (editovanje) unetog teksta-oblikovanje(formatiranje) teksta za stampanje-oblikovanje(formatiranje) teksta za stampanjeEditoriEditori su programi koji omogucavaju su programi koji omogucavajuunosenje, ispravljanje, cuvanje i stampanjeunosenje, ispravljanje, cuvanje i stampanje teksta.teksta.Savremeni programi za obradu teksta su tzv.Savremeni programi za obradu teksta su tzv. WYSIWYG (What You See Is What You Get)WYSIWYG (What You See Is What You Get)

Programi za rad sa tabelamaProgrami za rad sa tabelama

Tabele podeljene na vrste i kolone, Tabele podeljene na vrste i kolone, koje sluze za prikazivanje i obradu koje sluze za prikazivanje i obradu poslovnih podataka. Cine ga:poslovnih podataka. Cine ga:

radne tabeleradne tabele grafikonigrafikoni baze podatakabaze podataka posebne mogucnosti za posebne mogucnosti za

formatizovanje i kreiranje stampanih formatizovanje i kreiranje stampanih i trenutnih izvestajai trenutnih izvestaja

Programi za upravljanje bazama Programi za upravljanje bazama podatakapodataka

Osnovne funkcije koje treba da obezbedi ovaj program su: Osnovne funkcije koje treba da obezbedi ovaj program su: --kreiranje baze podatakakreiranje baze podataka (unosenje i (unosenje izapisivanje podataka na disk,disketu ili trakuzapisivanje podataka na disk,disketu ili traku--ponovni pristup podacimaponovni pristup podacima (nalazenje (nalazenjepodataka na nosiocu informacija)podataka na nosiocu informacija)--modifikacija ili azuriranjemodifikacija ili azuriranje (dodavanje novih (dodavanje novih podataka u bazu,uklanjanje podataka iz baze,podataka u bazu,uklanjanje podataka iz baze,izmene na podacima u bazi)izmene na podacima u bazi)--sortiranje baze podatakasortiranje baze podataka (uredjivanje podataka u bazi po (uredjivanje podataka u bazi ponekom redosledu)nekom redosledu)--kontrola pristupakontrola pristupa podacimapodacima(regulisanje pristupa podacima)(regulisanje pristupa podacima)

Programi za obradu crtezaProgrami za obradu crteza

=predstavljanje crteza u racunaru na =predstavljanje crteza u racunaru na vektorski nacin (vektorski nacin (draw-programidraw-programi). Prema ). Prema nameni se dele na programe namenjene nameni se dele na programe namenjene dizajnudizajnu i programe namenjene i programe namenjene tehnickom tehnickom crtanjucrtanju. .

Programi za obradu slikaProgrami za obradu slika=predstavljanje slike u racunaru uz pomoc=predstavljanje slike u racunaru uz pomocpaintpaint-programa. Koriste se za unosenje slike -programa. Koriste se za unosenje slike

u racunar pomocu skenera, digitalnih u racunar pomocu skenera, digitalnih fotoaparata itd. i njihovu obradu.fotoaparata itd. i njihovu obradu.

Programi za animacijuProgrami za animaciju omogucavaju stvaranje:pokretnih slika, omogucavaju stvaranje:pokretnih slika,

filmskih sekvenci, itd. Omogucavaju filmskih sekvenci, itd. Omogucavaju kombinovanjekombinovanje raznih tehnika ( raznih tehnika (crteza, crteza, slika, filma, zvukaslika, filma, zvuka). Koriste se u dizajnu, ). Koriste se u dizajnu, projektovanju, za pravljenje reklama itd.projektovanju, za pravljenje reklama itd.

Programi za obradu zvukaProgrami za obradu zvuka omogucavaju komponovanje (pocetno omogucavaju komponovanje (pocetno

stvaranje muzickih dela) i razlicite stvaranje muzickih dela) i razlicite obrade obrade unetih zvucnihunetih zvucnih zapisazapisa (njihovu izmenu (njihovu izmenu dodavanjem, izbacivanjem, razliciti zvucni dodavanjem, izbacivanjem, razliciti zvucni efekti itd.)efekti itd.)

Programi za proracune u nauci i Programi za proracune u nauci i tehnicitehnici

Koriste se za razne proracune u Koriste se za razne proracune u gradjevinarstvu, masinskoj industriji, gradjevinarstvu, masinskoj industriji, inzenjerstvuinzenjerstvu

IgreIgre namenjene najrazlicitijim uzrastima, namenjene najrazlicitijim uzrastima,

od najmanje dece do najstarijih ljudiod najmanje dece do najstarijih ljudi

VirusiVirusi VirusVirus je mali program uskladisten na neki medijum (disk, je mali program uskladisten na neki medijum (disk,

disketu, CD itd.) samostalno ili ukljucen u neku datoteku. disketu, CD itd.) samostalno ili ukljucen u neku datoteku. Kada se unese u memoriju, neprimetno se siri i na neki Kada se unese u memoriju, neprimetno se siri i na neki drugi medijum. Obicno se tesko otkriva i uklanja, a za drugi medijum. Obicno se tesko otkriva i uklanja, a za njihovo njihovo otkrivanje i uklanjanjeotkrivanje i uklanjanje postoje tzv. postoje tzv. antivirusiantivirusi. .

LicencaLicenca-dozvola za koriscenje programa-dozvola za koriscenje programaHarldokHarldok ( (hardlockhardlock)-zastita od neovlascenog)-zastita od neovlascenogkoriscenja programakoriscenja programaDeljeni (server)Deljeni (server) programiprogrami- programi koji se prethodno- programi koji se prethodnomogu testiratimogu testirati

ERGONOMIJAERGONOMIJA-proucavanje interakcija coveka i masine-proucavanje interakcija coveka i masine

Bojana i DunjaBojana i Dunja