Računarstvo i informatikaI godina

Informatički smer

Istorijat razvoja računaraU razvoju računara značajna su četiri momenta:

Pamćenje rezultata

Mehanizacija procesa računanja

Automatizacija procesa računanja

Opštije korišćenje mašine primenom programa

Prvi kalkulatoriPrvu mašinu za računanje

napravio je Vilhelm Šikard (Nemačka 1623. godine)

Prvom računarskom mašinom može se smatrati paskalina koju je projektovao Blez Paskal (1652. godina). Mašina je mogla da sabira i oduzima.

Prvi kalkulatoriRekonir je prva mašian

koja je, pored sabiranja, mogla da množi. Izumeo je Gotfrid Vilhelm fon Lajbnic (1694.). Zbog komplikovanog mehanizma ni paskalina ni rekonir nisu ušle u širu upotrebu

Aritmometar je prvi uspešan mehanički kalkulator koji je mogao da sabira, oduzima, množi i deli. Izumeo ga je Čarls Havijer Tomas (1820.).

Automatske mašineŽozef Mari Žakar je izumeo

prvu automatsku mašinu – razboj za tkanje (1801.). Smatra se prvom mašinom sa programiranim automatskim radom.

Čarls Bebidž je napravio diferencnu mašinu (1812.). Radila je na paru, bila je potpuno automatizovana, kontrolisana programom i mogla je da štampa rezultate.

Automatske mašineAnalitička mašina, takođe

delo Čarlsa Bebidža, je ostala samo ideja, ali je imala veliki uticaj na razvoj računara jer je u logičkim kimponentama podudarna danačnjim računarima.

Ada Bajron, ćerka pesnika lorda Bajrona, je predložila plan za računanje Bernulijevih jednačina. Ovaj plan je prvi program i ona se smatra prvim programerom.

Automatske mašineHerman Holerit je, radeći

na popisu stanovništva 1880. godine, napravio elektromehaničku mašinu sa brojačima. Mačina je koristila kartice za pamćenje i bila je jako brza (100 kartica u minuti).

Osnovao je firmu Tabulating Machine Company, koja je sa još tri firme kasnije prerasla u poznatu firmu International Business Corporation (IBM).

Elektromehanički računari1925. godine Vanevr Buš je konstruisao analogni

računar koji je u osnovi bio mehanička mašina. Kompletiran je 1942. i koristio se u vojne svrhe.

1934. je Konrad Cuze započeo rad na konstrukciji računskih mašina:Z1 (mehanička)Z2 (elektromehanička)Z3 (programabilna)Z4 (poboljšana verzija Z3)

Koristile su se u razvoju nemačkih letećih bombi.1936. Alan M. Tjuring je konstruisao mašinu koja

može izračunati vrednost svake funkcije čija se vrednost može izračunati. Kasnije je projektovao računar Colossus koji je napravio Nojman.

Elektromehanički računari1937. Hauard Ajdken

konstruisao je Harvard Mark.

Posedovala je ulazni i izlazni uređaj (ulazni podaci i instrukcije su unošeni pomoću bušene papirne trake), memoriju, aritmetički i upravljački organ.

Vržila je 3 operacije u sekundi, imala memoriju od 60 brojeva, a bila je velika 17m x 2.5m.

Elektronski digitalni računariPrvi pravi računari počeli

su da se koriste u vojne svrhe, a kasnije se upotreba raširila i u komercijalne svrhe.

ABC (1939) – prvi elektronski računar; Džon J. Atanasov i Kliford Beri (Atanasoff-Berry Computer)

Elektronski digitalni računariENIAC (1942) – automatsko

računanje balističkih podataka (Electronic Numerical Integrator and Computer)Program nije uskladišten u

centralnoj memoriji, operacije se izvršavaju uključivanjem i isključivanjem prekidača, ulaz i izlaz su bušene kartice

Sastoji se od 17 000 elektronskih cevi, 70 000 otpornika, 10 000 kondenzatora, 6 000 prekidača – radi 6 tehničara istovremeno, a kvar se dešava na svakih 7min

Elektronski digitalni računariEDVAC (1944) – Džon

fon Nojman. Skladištenje programa po kome mašina radi u memoriju

Prva mašina koja je imala magnetne diskove

Elektronski digitalni računariUNIVAC I – Mohli i Ekert;

početak komerciljalne proizvodnje (Universal Automatic Computer)

Prvi računar koji je koristio magnetne trake

Prva generacijaRačunari proizvedeni posle pedesetih godina

klasifikovani su u generacijePrva generacija:

Korišćenje vakuumskih cevi (veliki elementi, veliki potrošači struje, ...)

Memorija za skladištenje podataka (magnetne trake, doboši, ...)

Kapacitet memorije do početka šezdesetih narastao je sa 8000 na 64000 reči zahvaljujući magnetnoj memoriji i tranzistorima.

Bile su skupe za korišćenje i održavanje zbog programa i hardvera

Druga generacijaKraj pedesetih i prva polovina šezdesetih.Druga generacija:

Primena tranzistora (prednosti nad elektronskim cevima: jeftiniji, manji potrošači električne energije, razvijaju manje toplote, ...)

Javljaju se novi programski jezici: COBOL, FORTRAN, ALGOL, LISP, ...

Treća generacijaTreća generacija:

Primena integrisanih kola (integralna i LSI – Large Scale Integration kola)

Omogućena proizvodnja čipova sa hiljadama tranzistora i proizvodnja mini računara

Ekonomični, niska cena, velika pouzdanost, male dimenzije, mali zahtevi za napajanje, ...

Magnetni diskovi zamenjuju magnetne trakeIBM 360, PDP-1 najpoznatiji računari

Četvrta generacijaČetvrta generacija:

Poboljšanje postojećih tehnologijaPrimena vrlo velike integracije (VLSI – Very Large

Scale Integration)Stvaranje mikroprocesora, specijalni tip

integrisanih kola koji predstavljaju osnovu današnjih računara

SuperračunariSuperračunari nastaju krajem sedamdesetih i

pošetkom osamdesetih godina.Velike mogućnost i velika brzina obradeMali broj proizvedenih primeraka jer zahtevaju

specijalne uslove korišćenjaPrimena u naučno-tehničke svrhe, proračuni sa

velikim brojem operacija, ...Oblasti primene: meteorologija, seizmologija,

hidrologija, vojne svrhe, ...

SuperračunariModeli:

CRAY

CDC

Personalni računari (PC)Mikroprocesor – osnova za

razvoj personalnih računara.1971. Marcian Hof, zaposlen u

kompaniji INTEL, proizvodi čip koji ima sve osobine centralnog procesora tadašnjih računara i naziva ga mikroprocesor.

Prvi mikroprocesor je bio četvorobitni, u oznaci 4040

1972. nastaje osmobitni procesor INTEL 8008

Kasnije i druge firme: Motorola, Zilog, ...

Niska cena, pouzdanost velika, ...

Personalni računari (PC)Prvi personalni računari:

Mits AltairApple I, Apple IILisaCommodore 64, ZX, 80, ZX81IBM PC, PC/XT, PC AT286386486Pentium

Personalni računari (PC)MITS Altair (1975)Prodavao se u delovima

ili sastavljenMemorija 256kNije imao tastaturu,

kućište, ekran, štampačProgramirao se preko

prekidača na kućištu, izlaz su bile sijalice

Jako kompleksan

Personalni računari (PC)APPLE I, APPLE IIStiv Džobs i Stefen

VoznijakProdavan iz delova, sa

upustvom za sastavljanje, ili već sastavljen

APPLE II – tastatura, napajanje, grafika u boji, ...

1978. uvedena disketna jedinica

Prodatio na milione primeraka

Personalni računari (PC)LISAApple Computers 1983.

godine proizvodi LISA-uJednostavno okruženje,

grafičko okruženje, komande u obliku sličica i menija na ekranu, kretanje pomoću miša

Apple MacintoshTemelj stonih računara

Personalni računari (PC)Commodore 64, ZX

80, ZX 81Prva polovina

osamdesetih godinaProcesor, memorija,

tastatura, čuvanje podataka na kasetofonu ili disketnoj jedinici, izlaz televizor, programski jezic BASIC

Personalni računari (PC)IBM PCPostaje standard u razvoju

stonih računaraIBM PC/XT 1983.:

memorija 128-256kB, disk 10MB

IBM AT 1984: procesor Intel 80286, memorija 512kB, disk 20MB, diketna jedinica 360kB i 1,2MB – standard za personalne računare

Personalni računari (PC)1986. Compaq uvodi PC baziran na procesoru

803861987. IBM uvodi familiju PS2 i prodaje preko

milion primeraka1989. Nastaju računari bazirani na Intel 804861993. Nastaju računari bazirani na Pentium

procesoru