Racunovodstveni aspekt kapitala preduzecaOsnivanje i funkcionisanje svakog preduzeća, bez obzira na veličinu, gransku pripadnost i pravnu formu, podrazumeva posedovanje i korišćenje ogovarajuće imovine (sredstva).Imovina preduzeća može poticati iz:a) Sopstvenih izvora odnosno sopstvenog kapitala i b) Pozajmljenih izvora odnosno pozajmljenog kapitala.Osnivanje preduzeća podrazumeva, pored ostalog, i određivanje pravne forme i organizacionog oblika njegovog funkcionisanja. Pravna forma preduzeća uslovljena je uticajem više različitih faktora, kao što su: način pribavljanja i ulaganja sopstvenog kapitala, organizaciono-upravljački zahtevi i rešenja, odgovornost vlasnika kapitala za dugove, poslovni kontinuitet, kontrola i učešće u ostvarenom rezultatu, mogućnost transfera vlasništva, poreski uslovi, pozicija preduzeća i dr.Polazeći od navedenih kriterijuma, posebno od načina pribavljanja i ulaganja sopstvenog kapitala, u okviru privrednih društava izdiferencirane su sledeće pravne forme preduzeća, i to:  inokosna preduzeća,  društva lica, kao ortačka ili komanditna društva bez akcija i društva kapitala, kao društva sa ograničenom odgovornošću (DOO) i akcionarska ili deoničarska društva (AD ili DD).        Oblici sopstvenog kapitala preduzecaPrema Zakonu o računovodstvu i reviziji sopstveni kapital preduzeća čine: Osnovni kapital koji obuhvata sve oblike (vidove) kapitala koji pripadaju pojedinim oblicima - pravnim formama preduzeća, a razvrstani prema redosledu u kontnom okviru grupe Osnovni kapital, i to: akcijski kapital, udeli društva sa ograničenom odgovornošću, ulozi, državni kapital, društveni kapital, zadružni udeli i ostali kapital.Rezerve, koje obuhvataju: emisionu premiju (kapitalne rezerve – ažio), revalorizacione rezerve, rezerve iz dobiti (zakonske, statutarne i druge rezerve).Neraspoređeni dobitak iz ranijih godina i iz tekuće godine.        Sopstveni kapital inokosnog preduzeca i drustva licaOsnivanje inokosnih preduze ć a je u suštini izraz volje pojedinačnih vlasnika kapitala. U ovom slučaju vlasnik i preduzetnik su jedno isto lice, koje je odgovorno za poslovanje preduzeća svojom kompletnom imovinom.Knjigovodstveno obuhvatanje uloga inokosnog vlasnika vrši se na sledeći način:     Inokosni kapital                     Računi aktive                         (ulaganje vlasnika)Osnivanje društva lica - ortačkih preduzeća vrši se voljom između dva ili više fizičkih lica izraženoj i potvrđenoj ugovorom o međusobnim pravima i obavezama. Sopstveni početni kapital formira se ulozima ortaka koji ne moraju biti jednaki.Komanditna društva se takođe osnivaju izraženom voljom i ugovorom između više lica, od kojih najmanje jedno lice mora biti neograničeni solidarni dužnik za obaveze društva - komplementar i najmanje jedno lice koje snosi rizik na iznos ugovorenog uloga - komanditor.        Sopstveni kapital u drustvima kapitalaDruštvo kapitala sve može pojaviti u dve osnovne pravne forme i to:a)Društvo sa ograničenom odgovornošću – DOO i b)Akcionarska ili deoničarska društva – AD ili DDa)Društvo sa ograničenom odgovornošću – DOO  Mogu osnovati fizička i pravna lica,zakonom se određuje broj članova, minimalni iznos novčanog dela osnivačkog kapitala društva, minimalna pojedinačna visina uloga osnivača i sl.Udeli mogu biti u novcu, stvarnima i pravima a za obaveze društva ne odgovaraju vlasnici udela već društvo kao pravno lice u visini uloženog kapitala.Knjigovodstveno obuhvatanje formiranja i promena udela društva izgleda ovako:Udeli u osnovnom kapitalu                         Računi aktive                                                     ili

Udeli u osnovnom kapitalu                         Račun aktive                                                         Upisani neuplaćeni udeli u kapitalu      Akcionarska ili deonicarska drustva – AD ili DDOsnivaju se ugovorom o osnivanju, odnosno odlukom o osnivanju - simultano, otkupom svih akcija bez javnog poziva za upis akcija i sukcesivno, na osnovu javnog poziva za upis i uplatu akcija.Emisijom I prodajom akcija - redovnih (običnih) ili prioritetnih (povlašćenih), akcionarsko društvo formira sopstveni capital.Obične (redovne) akcije daju vlasniku pravo na kapital, dividendu i pravo glasa. Prioritetne (povlašćene) akcije, pored prava na kapital i dividendu, omogućavaju vlasniku prioritet pri isplati dividendi, pri naplati imovine pri mogućoj likvidaciji društva I eventualno druge povlastice, ali bez prava glasa.Akcionari mogu zameniti obične akcije prioritetnim uz doplatu, pri čemuosnovni kapital ostaje nepromenjen, a iznos doplate predstavlja povećanje rezervi.       Sopstveni capital u drustvima kapitalaEmisijom i prodajom akcija (redovnih ili prioritetnih) akcionarsko društvo formira sopstveni kapital. Otuda i u knjigovodstvu dva različita računa kapitala i to: Akcijski kapital obične akcije i Akcijski kapital prioritetne akcije.Ukoliko se akcije prodaju po kursu koji je jednak nominalnoj vrednosti, to se knjigovodstveno evidentiranje vrši na sledeći način:Neupl.upis.del.osnov.kapit.(P)                   Neupl.upis.del.osnov.kapit.(A)                                                1 Neupl.upis.del.osnov.kapit.(A)                   Blagajna/Tekući račun                                                2 Akcijski kapital obične akcije                      Neupl.upis.del.osnov.kapit.(P)                                                3Ako se prodaja realizuje po kursu koji je viši od nomin.vrednosti akcija, razlika se naziva ažio, odnosno emisiona premija. Knjigovodstveno obuhvatanje se vrši na sledeći način:Neuplaćeni upisani osnov.kapital (P)      Neuplaćeni upisani osnov.kapit.(A)Neuplaćeni upis.osnov.kapit.(A)                     Blagajna/Tekući računEmisiona premija (ažio) Akcijski kapital                                             Neupl.upis.osnv.kapit.(P)             Pozajmljeni kapital preduzecaSopstveni kapital preduzeća često nije dovoljan da pokrije sve finansijske potrebe preduzeća.Osnovni pozajmljeni izvori su:- krediti od banaka, preduzeća, drugih organizacija i institucija, obaveze po osnovu hartija od vrednosti i druge obaveze.Prema vremenu (roku) angažovanja - ročnosti, pozajmljeni izvori dele na: a) dugoročne kredite, b) kratkoročne kredite i c) tekuće obaveze.                  POZAJMLJENI KAPITAL             Dugorocni kreditiKoriste se za pribavljanje - kupovinu ili izgradnju osnovnih sredstava kao i za finansiranje nabavke trajnih obrtnih sredstava.Dugoročnim kreditom smatraju se zajmovi sa rokom dužim od godinu dana. Klasifikuju se na: dugoročne kredite u zemlji, kao obaveze po ovom osnovu prema pravnim i fizičkim licima u zemlji, dugoročne kredite u inostranstvu, kao obaveze po osnovu primljenih dugoročnih kredita iz inostranstva i ostale dugorocne obaveze.Odobravanje dugoročnih kredita - novčanih ili robnih, vrši se: na osnovu odgovarajućih zahteva i sklopljenih ugovora kojim se  utvrđuju međusobna prava i obaveze između davaoca i korisnika kredita u pogledu visine kredita, učešća, visine kamate, dokumentacije (Investicionog elaborata), rokova

vraćanja, načina realizacije kredita...  Najčešće se iznos odobrenog kredita ne uplaćuje direktno na tekući račun tražioca, već kreditor isplaćuje obaveze tražioca prema dobavljačima - poveriocima.Vraćanje dugoročnih kredita vrši se putem polugodišnjih ili godišnjih anuiteta.Anuitet sadrži: otplatu, tj ratu i pripadajući deo kamate.Ugovorom o kreditu preciziraju se uslovi otplate kredita određivanjem roka vraćanja i načina obračuna anuiteta.Aniuteti mogu u zavisnosti od toga da li su rate stalne ili rastuće biti opadajući ili stalni. Na osnovu roka otplate i načina obračuna anuiteta sastavlja se plan otplate zajma, u kome se određuje visina godišnje otplate, kamate odnosno anuiteta.         Kratkorocni krediti Kratkoročni krediti se odobravaju sa rokom vraćanja kraćim od jedne godine. Njima finansiraju povremene i privremene potrebe u vezi s obrtnim sredstvima.Kao kreditori se mogu pojaviti banke, preduzeća, druge organizacije i institucije.Izvršena je klasifikacija na: kratkoročne kredite od povezanih preduzeća,  kratkoročne kredite u zemlji, kratkoročne kredite u inostranstvu i  ostale kratkoročne finansijske obaveze.Mogu biti u novčanom i robnom obliku. Odobreni novčani kratkoročni krediti se po pravilu uplaćuju na tekući račun tražioca.Korišćenje kratkoročnih kredita predmet je međusobnog ugovaranja između tražioca - korisnika kredita i davaoca kredita - kreditora.             Tekuce obavezeTekuće obaveze obuhvataju takođe finansijske obaveze ali sa još kraćim vremenom dospeća. Njihovo razvrstavanje u zvaničnom kontnom okviru, moguće ih je sistematizovati na sledeći način: tekuće obaveze prema dobavljačima (poveriocima),obaveze po izdatim hartijama od vrednosti, posebno za emitovane  obveznice, obaveze prema izvozniku, za komisione, konsignacione i ostale poslove, obaveze za lične zarade zaposlenih, obaveze za poreze, doprinose i druge dažbine, obaveze za kamate, dividende, troškove platnog prometa i druge obaveze.