Računovodstvo hedžinga

Dr Jozefina Beke-Trivunac

Pojam hedžinga

• Hedžing – engl. Obezbediti, osigurati; kombinovati poslove da se obezbedi od gubitaka;

• Hedge – engl. Osigurati protiv gubitaka (pomoću drugih transakcija)

Osnovni koncepti

• Skup računovodstvenih pravila koja odstupaju od opšteprihvaćenih računovodstvenih principa.

• Ova specijalna pravila eliminišu ili umanjuju kolebanja u rezultatu koja bi inače nastala kao posledica priznavanja promena u bilansu uspeha.

• Dve poslovne promene posmatraju se kao da je nastala samo jedna promena.

Osnovni termini

• Stavka hedžinga – stavka koja je izložena riziku.

• Instrument zaštite (instrument hedžinga). • Efektivnost hedžinga.

Stavka hedžinga

• Stavka hedžinga je sredstvo, obaveza, utvrđena obaveza, vrlo očekivana predviđena transakcija ili neto investicija u inostrano poslovanje koja (a) izlaže entitet riziku od promena poštene vrednosti ili promena budućih tokova gotovine i koja je (b) naznačena kao predmet hedžinga (MRS 39, stavovi 78-84 i AG98-AG101 razrađuju definiciju stavke hedžinga).

Instrument hedžinga

• Instrument hedžinga je naznačeno derivatno ili (samo za hedžing rizika od promena deviznih kurseva) naznačeno nederivatno finansijsko sredstvo ili nederivatna obaveza za čije se poštene vrednosti ili tokove gotovine očekuje da kompenzuju promene poštene vrednosti ili tokove gotovine naznačene stavke hedžinga (MRS 39, stavovi 72-77 i AG94-AG97 razrađuju definiciju instrumenta hedžinga).

Efektivnost hedžinga

• Efektivnost hedžinga je stepen do koga se promene poštene vrednosti ili tokova gotovine stavke hedžinga, koje se mogu pripisati riziku hedžinga, kompenzuju sa promenama poštene vrednosti ili tokovima gotovine instrumenta hedžinga (videti IAS 39, stavovi AG105-AG113).

Pojam računovodstva hedžinga • Pod računovodstvom hedžingom podrazumeva

se praksa u kojoj se stavka izložena riziku i označeni instrument hedžinga posmatraju kao jedna stavka, tako da se dobici na jednoj strani automatski prebijaju sa gubicima na drugoj.

• Takav pristup omogućuje entitetima da prenebregnu primenu opšteprihvaćenog računovodstvenog principa procenjivanja finansijskih derivata po "poštenoj vrednosti kroz bilans uspeha" ili korekciju iskazane vrednosti sredstava ili obaveza.

Cilj računovodstva hedžinga

• Računovodstvo hedžinga, posebno hedžinga u kojima se koriste derivati, ima za cilj da omogući entitetima koji upravljaju finansijskim rizicima da priznaju učinak derivata i rizika od kojih se njime štite u istom računovodstvenom periodu u bilansu uspeha.

Vrste hedžinga Određene su vrstama ekonomskih rizika kojima je

neka stavka izložena: • Ekonomska izloženost promenama poštene

vrednosti – hedžing poštene vrednosti. • Ekonomsku izloženost promenama tokova

gotovine – hedžing tokova gotovine. • Ekonomska izloženost promenama kurseva

valuta može da se posmatra kao rizik od promene poštene vrednosti ili kao rizik od promene tokova gotovine ili oba.

Vrste derivata, rizici, vrste hedžinga i računovodstveni pristup

(a) Derivat koji se kvalifikuje za računovodstvo hedžinga

Stavka koje se štiti- stavka hedžinga.Postojeće (priznato)

sredstvo ili obaveza, iličvrsta preuzeta obaveza,ili predviđena obaveza.

Instrumentzaštite/hedžing.

Derivat.

Trzišni rizici koji seobuhvatajuračunovodstvom hedžinga

1. Promene u poštenojvrednosti ili tokovimagotovine stavke hedžingaili2. Promene- referentne kamatne stope(na pr. LIBOR)- cene robe- deviznog kursa- kreditne sposobnostizajmoprimca

Hedžing poštene vrednostiIzloženost promeni poštenevrednosti postojećeg sredstvaili obaveze, ili čvrste preuzeteobaveze.

Hedžing tokova gotovineIzloženost kolebanjima tokovagotovine postojećeg sredstvaili obaveze, ili predviđenetransakcije (na pr. planiranaprodaja).

Hedžing strane valuteIzloženost promenamakurseva razmene stranevalute za:

Dobitak (gubitak) na instrumentuhedžinga priznaje se u bilansuuspeha, istovremeno saodgovarajućim gubitkom(dobitkom) na stavki hedžinga.

Dobitak (gubitak) na instrumentuhedžinga priznaje se u okvirusveobuhvatnog prihoda, kaorezerva za hedžing.

Dobitak (gubitak) na instrumentuhedžinga priznaje se u okvirusveobuhvatnog prihhoda, kao deokumulativnih translacionihprilagođavanja.

1. Nepriznatu čvrstu preuzetuobavezu ili HOV raspoloživeza prodaju (HPV)

2.Predviđenu transakciju(HTK)

3. Neto ulaganje u inostranoposlovanje

(b) Derivat koji se ne kvalifikuje za računovodstvo hedžinga

Ekonomski hedžing ne postoji, jer:- Stavka hedžinga ne ispunjava uslove,- Instrument hedžinga ne ispunjava uslove,- Finansijski rizik ne ispunjava uslove,- Hedžing nije "veoma efektivan"

Derivati kojima se trguje ili špekuliše

Dobitak (gubitak) na instrumentuhedžinga priznaje se u bilansuuspeha.

Derivati pogodni za hedžing

• Hartije od vrednosti kojima se trguje (svop, opcija, forvard, fjučers.

• Vrednost HOV utvrđuje se na finansijskom tržištu.

Osnovno pravilo

• Osnovna pravila računovodstvenog obuhvatanja derivativnih hartija od vrednosti, kada nisu deo hedžing transakcija, su: – Svaki derivat iskazuje se u bilansu stanja po

poštenoj vrednosti - nema izuzetaka. – Sve promene u poštenoj vrednosti derivata

iskazuju se u bilansu uspeha u periodu u kome su nastale.

Ilustracija osnovnog pravila • Entitet očekuje da će cena kukuruza u narednom

periodu da raste. Kupuje kupovnu opciju, za kupovinu kukuruza po ceni na dan kupovine.

Datum Transakcija Cena kukuruza

Vrednost opcije

1.10.2010. Kup. opcije na 10.000 t

20 din/t 5 mil. din.

31.12.2010 22 din/t 7,5 mil. din.

15.3.2011. Prodaja opcije

25 din/t 12 mil. din.

Kako promena cene kukuruza utiče na promenu vrednosti opcije

Iznosi su u milionima din.

200

7,5 75 12

(100)

(50)

-

50

100

150

200

250

300

Okt Nov Dec Jan Feb Mart Apr Maj Juni Juli Avg Sept Okt

Dnevna cena

Ugovorena cena

Ušteda na 10.000 t

Vrednost ugovora

Knjiženja Poslovna promena 1: Kupovina ugovora o derivatu na opciju kupovine kukuruza

HOV kojima se trguje - Opcije na kukuruz

Gotovina

5.000.000 5.000.000

Poslovna promena 2: Promena poštene (tržišne) vrednosti ugovora o derivatu na opciju kupovine kukuruza

Promena u tržišnoj vrednosti HOV kojima se trguje - Opcije na kukuruz

Nerealizovani dobici na robnim opcijama -

Opcije na kukuruz 2.500.000 2.500.000

Poslovna promena 3: Prodaja ugovora o derivatu na opciju prodaje kukuruza

Gotovina HOV kojima se trguje -

Opcije na kukuruz 12.000.000 5.000.000

Promena u tržišnoj vrednosti HOV kojima se trguje - Opcije na kukuruz

2.500.000 Realizovani dobici na robnim

opcijama - Opcije na kukuruz

4.500.000

kao i:

Nerealizovani dobici na robnim opcijama -

Opcije na kukuruz

Realizovani dobici na robnim opcijama -

Opcije na kukuruz 2.500.000 2.500.000

Tehnike hedžinga • Cilj hedžinga je zaštita od ekonomskog

rizika kojima je entitet izložen. • Jednostavne tehnike. Uzimanje kredita u

istoj valuti u kojoj će se naplatiti izvezena roba.

• Složene tehnike. Finansijski derivati koji se koriste se za zaštitu od finansijskih rizika.

Rizici po osnovu hedžinga

• Dobici i gubici po osnovu promene vrednosti stavke hedžinga i instrumenta hedžinga retko kada nastaju istovremeno.

• To dovodi do velikih kolebanja rezultata u bilansu uspeha.

• Računovodstvo hedžinga omogućuje umanjenje ili eliminaciju ovih kolebanja.

Dva načina eliminacije kolebanja u bilansu uspeha.

1. Promene u poštenoj vrednosti

instrumenta hedžinga iskazuju se u bilansu uspeha u momentu nastanka, a učinak na rezultat prebija se promenom na sredstvu ili obavezi.

2. Kolebanja u rezultatu onemogućavaju se evidentiranjem promena u poštenoj vrednosti derivata neposredno u okviru kapitala (Drugi sveobuhvatni rezultat).

Izbor tehnike hedžinga

Zavisi od: • Stavke koja se štiti (stavke hedžinga) • Instrumenta zaštite (hedžinga) • Rizika koji se štiti. • Efektivnosti hedžinga.

Ilustracija hedžinga tokova gotovine

• Ekonomski rizik: zajam sa promenljivom kamatnom stopom dovodi do kolebanja tokova gotovine i rezultata u bilansu uspeha.

• Stavka hedžinga: iznos kamate • Instrument hedžinga: ugovor o kamatnom

svopu (plaća „fiksno“, prima „promenljivo“)

Ilustracija kamatnog svopa - banka kao diler

ENTITET 2Dužnik po kreditu safiksnom kamatnom

stopom

ZAJMODAVAC 1Poverilac po kreditusa fiksom kamatnom

stopom

Svop dilerBANKA

aranžira svop i za touzima naknadu

ENTITET 1Dužnik po kreditu sa

promenljivomkamatnom stopom

ZAJMODAVAC 2Poverilac po kreditu

sa promenljivomkamatnom stopom

Zajam

Zajam

Kamatapo fiksnoj

kamatno stopi

Kamatapo promenljivojkamatnoj stopi

E2 plaća E1varijabilnu kamatu uzamenu za fiksnu

E1 plaća E2 fiksnukamatu u zamenu za

varijabilnu

Primer: Kredit od 10.000.000 na 3 g., kamata po liboru, menja se godišnje

Datum

Libor na dan (primena na dan obračuna)

Iznos kamate koji se plaća zajmodavcu

Tok gotovine po ugovoru o svopu Poštena

vrednost ugovora o svopu Plaća /

Odliv Prima / Priliv

Neto tok gotovine

1.1.x1 7,5% -

31.12.x1 8,5% 750.000 750.000 750.000 - -

31.12.x2 7,0% 850.000 750.000 850.000 100.000 323.000

31.12.x3 700.000 750.000 700.000 (50.000) (55.000)

Kolebanja iznosa

Stvarni rashod

Prebija iznose po liboru

Tržišna vrednost

Knjiženja na dan 31.12.20X2 Opis Računi Duguje Potražuje Obračun kamate po zajmu

Rashodi kamate po zajmu Obaveze za obračunatu kamatu

850.000 850.000

Plaćanje obračunate kamate

Obaveze za obračunatu kamatu Gotovina

850.000 850.000

Neto priliv po ugovoru o svopu

Gotovina Rashodi kamate po zajmu

100.000 100.000

Promena tržišne vrednosti ugovora o kamatnom svopu

Ugovor o svopu Drugi sveobuhvatni prihod (rezultat)

378.000

378.000 Prema osnovnom pravilu, neto prili po ugovoru o svopu iskazuje se kao prihod. Ako se primeni računovodstvo hedžinga, ova promena se iskazuje kao negativan rashod po osnovu kamate – na istom računu na kome je i rashod po zajmu. Prema osnovnom pravilima za finansijske derivate, promena tržišne vrednosti iskazuje se u bilansu uspeha. Ako se primeni računovodstvo hedžinga, ova promena iskazuje se u okviru drugog sveobuhvatnog rezultata – stavka kapitala.

Obe ugovorne strane u svopu Entitet 1

Hedžing tokova gotovine Entitet 2

Hedžing poštene vrednosti Gotovina Zajam sa

prom. kam. st. Gotovina Zajam sa

fiksn. kam. st. 1.1.x1 10.000.000 10.000.000 10.000.000 10.000.000 31.12.x1 - - 323.000 31.12.x2 100.000 100.000 378.000 31.12.x3 50.000 50.000 55.000 Potraživanja-

obaveze za derivate-svop

Potraživanja-obaveze za

derivate-svop 31.12.x1 323.000 323.000 31.12.x2 378.000 378.000 31.12.x3 55.000 55.000 Kapital

Sveobuhvatni rezultat (Rezerve

za hedžing)

31.12.x1 323.000 31.12.x2 378.000 31.12.x3 55.000

Bilansi uspeha učesnica u svopu Hedžing TK Hedžing PV

2001 Rashodi kamate 750.000 750.000 Drugi prihodi/rashodi Promena vrednosti derivata (323.000) Promena vrednosti zajma 323.000

2002 Rashodi kamate 850.000 750.000 Učinak hedžinga (100.000) 100.000 Drugi prihodi/rashodi Promena vrednosti derivata 378.000 Promena vrednosti zajma (378.000)

2003 Rashodi kamate 700.000 750.000 Učinak hedžinga 50.000 (50.000) Drugi prihodi/rashodi Promena vrednosti derivata (55.000) Promena vrednosti zajma 55.000

Kako se utvrđuje vrednost ugovora o svopu

• Tržišna vrednost svopa, ako postoji! • Kamatni svop ima dve strane

(1) Stranu sa fiksnom kamatnom stopom (2) Stranu sa promenljivom kamatnom stopom

• Za svaku stranu prognozira se tok gotovine • Izračunava se sadašnja vrednost svakog

toka gotovine • Vrednost svopa je razlika u iznosima

izračunatih sadašnjih vrednosti

Uslovi za primenu računovodstva hedžinga

• Odnos hedžinga mora biti formalno uspostavljen i dokumentovan na početku hedžinga

• Hedžing mora da bude procenjen kao veoma efektivan tokom perioda važenja hedžinga (u rasponu od 80% do 125%)

• Efektivnost hedžinga mora redovno da se proverava tokom trajanja hedžinga (prospektivno i retrospektivno testiranje)

Rizici za efektivnost

• Različite valute • Različiti rokovi dospeća • Različite osnove ugrađene u kamatnu

stopu (libor i euribor, na primer) • Različiti kreditni rejting učesnika u

hedžingu • Ako je hedžing neefektivan, prestaje

primena računovodstva hedžinga

Prikazivanje hedžinga u finansijskim izveštajima

• U bilansu stanja derivat koji se koristi za hedžing može da bude čas sredstvo, čas obaveza.

• Učinak promene hedžinga tokova gotovine iskazuje se u okviru kapitala, na poziciji „drugi sveobuhvatni prihod“

• Neefektivan deo hedžinga iskazuje se u okviru ostalih prihoda i rashoda

Drugi aspekti

• Za finansijske instrumente može se štititi i samo deo rizika (jer se u kamatnu stopu ugrađuju svi rizici)

• Šta može da bude stavka hedžinga? • Šta može da bude instrument hedžinga?

(na pr., prodajna opcija ne može) • Nederivatni instrumenti (samo van grupe)

mogu se koristiti samo za hedžing kursnog rizika.