rad jazu 1904

RAD

JUGOSLAVENSKE AKADEMIJE

ZNANOSTI I UMJETNOSTI.

KNJIGA 159.

M A T E M A T I Č K O - P M R O D O S L O V N I R A Z R E D .

36.

U ZAGREBU 1904.

KNJIŽARA JUGOSLAVENSKE AKADEMIJE (DIONIČKE TISKARE) (GJURO TRPINAC.)

Dionička t i skara u Zagrebu.

Sadržaj.

Strana

Hiperstenski aođezit i dacit iz srebrničke okolice u Bosni. Od dra. M i š e K i š p a t i ć a 1—27

Andeziti i daciti uz obalu Bosne. Od dra. M i š e K i š p a t i ć a 2 8 — 3 8

Petrografske bilježke iz Bosne. Od dra. M i š e K i š p a t i ć a 3 9 — 6 6

О jednoj grupi ploha lihoga reda, napose о plohi petoga reda. Od dra. J u r j a M a j c e n a 6 7 — 8 4

Revizija hrvatske flore. (Revisio florae croaticae. [Nastavak]) Od D r a g u t i n a H i r c a 8 5 — 1 6 5

Pegmati t u kristaliničnom kamenju Moslavačke gore. Od F r a n a T u c a n a 1 6 6 — 2 0 8

Kemijsko istraživanje termalnih vođa, plinova i creta zemaljskoga kupališ ta Topuskoga . Od dra. S. B o š n j a -k o v i ć a 2 0 9 — 2 3 0

Hiperstenski andezit i dacit iz srebrničke okolice u Bosni.

Predano u sjednici matematičko-prirodoslovnoga razreda Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti dne 1. veljače 1904.

NAPISAO PRAVI ČLAN DR. MISO KIŠPATIĆ.

P r i geo ložkom i z t r až ivan ju , što su g a izveli č lanovi b e č k o g a geo ložkog z a v o d a u Bosni i He rcegov in i , imao j e E . T i t z e p ro uči t i iz točni dio Bosne , p a t a k o i okol icu S reb rn ice . U s v o m opisu t oga k r a j a n a v o d i T i t z e ( G r u n d z ü g e de r Geologie v o n Bosnien u n d H e r c e g o v i n a , W i e n 1880 . p . 167.) , d a j e najpr i je našao mlad je e r u p t i v n o k a m e n j e k o d sela Š u š n j a r i . O n j e išao iz N o v e K a sabe p r a m a S r e b r n i c i , a p iše d o s l o v c e : „ N a p o k o n se dolazi u dol inu K r i ž e v i c e i n a ces tu , k o j a vođi iz L jubov i j e u S rebrn icu . Ovd je se j o š n a l a z e b rus i lovc i . N o iduči dal je tom cestom g o r e uz dol inu , dolaz i se k o d sela Š u š n j a r i i z n e n a d a do ve l ik ih peć ina , ko j e se sastoje od trahita. T o j e k a m e n , u k o m dolaze za jedno p lag io -k l a s i san id in , p r i č e m k a o d a j e zadnj i p r e t e ž a n " . N a v o d i m ovo , d a se i z p r a v i p o g r j e š k a , k o j a j e T i t z e - u u m a k l a , a d a n e z n a m p r o t u m a č i t i , k a k o . N a cesti , k o j a vodi iz Ljubovije, u S r e b r n i c u , n e leži selo Šušn j a r i . T o se selo na laz i n a z a p a d u od ceste, j e d n o 8 — 1 0 k i l o m e t a r a p r a m a N o v o j K a s a b i . D a li se kod sela Š u š n j a r a po jav l ju je t r a h i t n o k a m e n j e , to n e z n a m , no k a m e n j e , što g a j e T i t z e našao , a J о h η opredie l io k a o t rahi t , s igurno ne pot ječe od Š u š n j a r a , n e g o iz dol ine K r i ž e v i c e , k a o što se j a sno r a z a b i r e iz p r i j e n a v e d e n o g a opisa . O d m a h iza toga piše T i t z e : „Mi s t u p a m o ovd je dos ta i z n e n a d a u t r a h i t n i k r a j (u š i r em pe t rog ra f skom smis lu ) , k o m u j e S r e b r n i c a s red i š te , no u nepos redno j bl izini n jegovoj ne p r e v l a d j u j e više p r a v o t r a h i t n o , n e g o andez i tno k a m e n j e . T i t r ah i t i i andez i t i p r o b i j a j u ovd je pa leozo jske šk r i l j avce" . O d m a h ć e m o ču t i , d a su ov i t r ah i t i u is t inu h ipe rs tensk i andezi t i , a andez i t i d a

R. j . A. 159. 1

su dacit i . N a spomenuto j cesti od L j u b o v i j e p r a m a S r e b r n i c i , a k o pus t imo s v ida dac i te k o d L j u b o v i j e , sus rećemo p r v o e r u p t i v n o k a m e n j e k o d sela P o t o č a r a , gd j e se ono u vel ikoj množ in i r a z vi lo . J a ne s u m n j a m ni n a j m a n j e , d a j e T i t z e svoje t r ah i t e našao ovdje , p a da j e zamien io i m e „ P o t o č a r i " sa „Šušn j a r i " . U tom m e u tvrd ju je donek le i J o h n ο ν opis t o g a k a m e n a , p r e m d a j e on k a m e n oprediel io k a o t r ah i t , d o k j e to u is t inu hiperstenski andezit. I n a geološkoj k a r t i , što j e s p o m e n u t o m u djelu d o d a n a , n a l a z i m o selo Šušn ja r i uneseno n a cesti L jubov i j a - S r e b r n i c a n a onom mjes tu , gd je su u is t inu Po točar i .

Andez i tno k a m e n j e z a p r e m i l o j e oko S r e b r n i c e po T i t z eovu iz-t raž ivan ju ve l ik pros tor , k a o što r a z a b i r e m o iz n j e g o v e k a r t e . T o k a m e n j e opisao j e J o h n k a o k r e m e n i propi l i t . T o m u s rodno ka menje , ko j e j e J o h n opredie l io k a o dac i t , našao j e T i t z e kod Ljubovi je i k o d L o n j i n a b l i zu S l apašn i ce .

U d o d a t k u s p o m e n u t o g a djela ( G r u n d z ü g e d e r Geologie von Bosnien-Hercegovina) n a l a z i m o m i k r o s k o p s k o opredie l jenje i opis t r ah i t a od Šušn ja ra , k r e m e n a p r o p i l i t a od S r e b r n i c e i đac i t a od Ljubovi je . N a po tankos t i t o g a opisa v r a t i t éemo se ka sn i j e , k a d izložimo naše i z t raž ivan je .

K a k o su a rheo ložka i h i s to r i j ska i z t r a ž i v a n j a us tanovi la , da j e S reb rn i ca već za d o b a r i m s k i h c a r e v a b i la sjedište z n a m e n i t e r u d a r s k e indus t r i je , pa da su u 14. s tol jeću p o d h v a t n i D u b r o v č a n i ovdje i znova u ve l ike zasnova l i t a l ion ice s r e b r a i u to i m e dovel i s a ske r u d a r e , koj i su ovdje j e d n o 2 0 0 g o d i n a rad i l i , d o k nije ru d a r s t v o t a k o p ropa lo , d a m u se z a m e o s v a k i t r a g , to j e r u d a r s k i p o d h v a t „Bośnia" dao p re t r až i t i i p rouč i t i s r e b r n i č k u okol icu . T o i z t r až ivan je p o k aza l o n a m j e , k a k o j e dac i t no k a m e n j e u s reb r -n i č k o j okolici r azš i reno , j e r su s r eb ronosn i ga len i t i vezan i pogla vito na daci te . Rezu l t a t e t o g a i z t r a ž i v a n j a na l az imo u kn j iz i „Beit r ag zur K e n n t n i s s der E r z l a g e r s t ä t t e n Bosn iens , S a r a j e v o 1887 . , " što j u j e nap i sao B r u n o W a l t e r , r u d a r s k i nadsav j e tn ik . Z a pe t rog ra f sku n a r a v toga k a m e n j a ne iznosi n a m W a l t e r n i š ta novo , j e r su m u služila s a m o J o h n o ν a i z t r a ž ivan j a . Z a r a z p r o -s t ran jen je p a k v r i edno j e s p o m e n u t i o v e p o d a t k e .

„ G l a v n i t r u p e r u p t i v n o g a k a m e n j a o k o S r e b r n i c e , k a k o j e i n a pr i loženoj k a r t i točno unesen , i m a ob l ik m a s i v a , koj i se du l j i nom od 14 him od j u g o i z t o k a p r a m a s j e v e r o z a p a d u vuče , a mjer i u š i r in i 9 him. P r a m a s j eve ro -zapadu iz lazi iz m a s i v a v iše k r a k o v a od p r š i n a c a ; najdulj i k r a k i m a du l j inu od 10 him i poče tnu š i r inu

od 3 kim. N a jugo- iz točno j j e s t ran i m a s i v gotovo okomi to n a g l a v n i p r a v a c i r a v n o n a p r a v a c b ražd jen ja obližnjih šk r i l j avaca k a o o d r e z a n , d o k se on n a s j evero-zapadno j s t ran i u g r a n e raz i laz i .

„ N a s jeveru i n a i z toku h v a t a j u se mas iva i obkoljuju g a k a o plaš t k r i s t a l insk i šk r i l j avc i . N a ' j u g o - z a p a d n o j s t ran i hva t a ju g a se we r f ensk i šk r i l j avc i i n a j e d n o m mjestu v a p n e n c i ( t r ias) .

„S jevero iz točn i dio s r e b r n i č k o g a mas iva h v a t a se izpod T e g a r a D r i n e , k o j a g a du l j i nom od 1*7 Шт op lakuje .

„ P r e k o s a m o g a m a s i v a povlač i se više u z k i h p r u g a od kr i s ta -l insk ih š k r i l j a v a c a . N a m n o g i h mjest ih t vo re škr i l j avc i samo posve t a n k e p loče , i zpod k o j i h d o m a l o p rov i ru je e rup t ivno k a m e n j e . S a m e p r u g e š k r i l j a v a c a dosežu k a d š t o dul j inu od 4 a i od 8 Jclm. U mas ivu se povr š j e š k r i l j a v a c a p r a m a pov r š ju e rup t ivnoga k a m e n j a odnosi k a o 1 : 10.

„ U z a s j eve rn i b o k s p o m e n u t o g a g l a v n o g s r eb rn i čkog m a s i v a pr is lonio se j e d a n k r a k posve i s toga k r e m e n o g própil i ta . O n mjer i u dul j in i 7 Jclm, a u š i r ini 0*7 kim. d o k se i zmedju n jega i g l av n o g a m a s i v a iz teg la isto t a k o š i roka (O'7 kim) p o v l a k a k r i s t a l insk ih š k r i l j a v a c a .

„ O d t o g a k r a k a 4 ' 6 kim p r e m a s jeveru , i to pr i sas tanku K r i ž e -v ice i D r i n e k o d L j u b o v i j e , izbio j e n a pov r š j e d rug i k r a k e rupt i v n o g a k a m e n a , koji mje r i u dul j inu 1 1 , a u š ir inu 3"б kim. Ta j j e k r a k D r i n a p rob i l a , p a m u s j eve ro -zapadna polovica leži u Bosni , d o k j e j u g o - i z t o č n a po lov ica u Srbi j i . K a m e n j e z e l e n e b o j e ( t ief g r ü n ) , a J o h n g a j e oprediel io k a o daci t ."

E r u p t i v n o k a m e n j e k o d L jubov i j e n i je , k a k o W a l t e r spomin je ze leno, nego sviet lo s ivo , k a o i ono oko S reb rn i ce . Zeleno k a m e n j e , ko j e se tu na laz i u bl iz ini dac i ta , j e s u zeleni škr i l javc i , ko j e s a m n a d r u g o m mjes tu o p i s a o 1 , a W a l t e r ih j e s daci t i zamienio . I men i j e r u d a r s k a u p r a v a iz onoga k r a j a zelene škr i l j avce k a o da -ci te poslala .

U g l a v n o m m a s i v u o k o S r e b r n i c e , k a o i u onom k r a k u k o d L j u b o v i j e , vod i e r u p t i v n o k a m e n j e u ž icah s rebronosnu r u đ a č u (ga l en i t ) . Z a onaj už i k r a k , koj i se d rž i g l a v n o g a mas iva , n a p o m i n j e W a l t e r , d a u n j e m u n e m a r u d a č a . N o osim toga pozna je W a l t e r u o v o m k r a j u j o š j e d n u v r s tu e r u p t i v n o g a k a m e n j a . T o

1 Vidi moju r a d n j a : „Petrografske bilježke iz Bosne" u ovoj istoj knjizi „Rada" .

j e k a m e n j e c r n o i u n j e m u n e m a r u d a č a , i on d rž i , d a su to p r a v i t rah i t i . O n piše o tom k a m e n j u ovo :

„ P r a v i , c r n i t r a h i t i , b e z r u d a č â, r i e d k o se v ide u p r v o t n o m položaju, k a o η . p r . k o d sela P r i b i š e v e a , za t im izpod sela Su t jeske u po toku , p a u j e d n o j p o s t r a n o j , l ievoj g u d u r i C r v e n o g a potoka. Medju š l junkom u D r i n i n a l a z e se često va lu t i ce od p r o -pil i ta , no r i edko od c r n o g a t r ah i t a . C r n i se t r a h i t sastoji od felsi-t ične osnove , u kojoj p l iva ju k a d š t o ledci amfibola. K a m e n j e čv r s t i u ve l ike na l iku je n a c r n e t r a h i t e bez r u d a č a od S u t i n a neda l eko K a p n i k b a n y e u s z a t m a r s k o j župan i j i , ko j i su po i t i c h t -hofenu mladj i od t amošn j ih t r ah i t a - ze l enaca , ko j i v o d e r u d a č e " .

K a k o iz ovoga r a z a b i r a m o , r a z l i k u j e W a l t e r u o v o m k r a j u osim daci ta i k r e m e n a prop i l i t a , k a k o ih j e J o h n opredie l io , j o š i c rne , p r a v e t r ah i t e . I t a r a z d i o b a d o v o d i na s bl iže p r a v o m u shvaćan ju t amošn jega k a m e n j a , j e r to k a m e n j e i m a m o razd ie l i t i n a dvie h r p e , na dacite, ko j i o b u h v a ć a j u J o h n o v e dac i t e i p r o -pil i te , i n a hiperstenshe andésite, ko j i su iden t ičn i sa W a l t e r o v i m c r n i m t r a h i t o m i s J o h n o v i m t r a h i t o m od Š u š n j a r a .

Š to se k r i s t a l i n sk ih š k r i l j a v a c a t iče , ko j i do laze u bl iz ini s r eb r -n i č k o g a e r u p t i v n o g k a m e n j a , to spomin je W a l t e r , d a se oni sastoje od k r e m e n i h š k r i l j a v a c a , t i n j čev ih š k r i l j a v a c a i b r u s i l o v a c a . M e n i su ti škr i l javc i pozna t i j e d i n o s oba le D r i n e , p a s a m ih n a d r u g o m mjes tu i opisao. D a li se oni u o b l i k u b rus i lovaca , ze len ih šk r i l j avaca i k r e m e n i h filita i d r u g d j e u područ ju s r e b r n i č k o g a m a siva pojavl ju ju , m o r a t će t e k b u d u ć a i z t r a ž i v a n j a pokaza t i .

S a m o e rup t ivno k a m e n j e s r e b r n i č k e okol ice p r i k a z u j e n a m se u d v a r a z n a obličja. J e d n o su h i p e r s t e n s k i andez i t i , a d r u g o dac i t i . H ipe r s t ensk i andezi t i o b u h v a ć a j u , k a k o smo v e ć spomenu l i , c r n e one t r ah i t e „bez r u d a č a " , k o j e j e W a l t e r n a š a o k o d P r i b i š e v e a , Su t j e ske i C r v e n e r i eke . O d ov ih na l az i š t a p o z n a t o m i j e s a m o ono od C r v e n e r i eke , ali su m i za to p o z n a t a d r u g a d v a na laz i š ta , ko j a ću i opisat i . J e d n o j e na l az i š t e k o d S ik i r i éa n a D r i n i , g d j e se v ide c r n e peć ine s l ične o n i m od C r v e n e r i e k e . D r u g o j e n a l a ziš te k o d P o t o č a r a , gd j e j e a n đ e z i t smed je s ive boje . T o j e ono k a m e n j e , što g a j e J o h n opisao k a o t r a h i t od Š u š n j a r a . B u d u ć e će i z t r až ivan je t ek us tanov i t i , ko j i p r o s t o r u is t inu h i p e r s t e n s k i andezi t i zauz iml ju i u k o m snoša ju oni s toje s os ta l im d a c i t o m . S a m dac i t z a p r e m i o j e , k a k o se č in i , na jveć i dio o v o g a p r o s t o r a . Men i j e p o z n a t dac i t s a m o k o d L j u b o v i j e i u n e p o s r e d n o j b l iz in i S r e b r n i c e , pa ću g a oda t l e i opisat i .

A. Hiperstenski anđezit. 1. Hiperstenski andeńt kod Potočara.

K a d se n a p u t u od L j u b o v i j e u S r e b r n i c u prodje pok ra j B u d a k a i dodje do P o t o č a r s k e r i e k e , v id imo , k a k o se uz Po toča r sku r i e k u u z d i ž u peé ine andez i t a , koj i se ovdje s tubas to odlupio. S tupovi su p o n a j v i š e če tve roug la s t i . K a k o s am v e é u poče tku spomenuo , mis l i m , d a iz o v o g a k r a j a pot ječe k a m e n , koj i j e J o h n k a o „ t rah i t o d Š u š n j a r a " opredie l io .

P o t o č a r s k i j e k a m e n j a s n e porf i rne s t r u k t u r e . Osnova m u j e j a s n o smedje s iva, i u njoj se m o g u veé pros t im o k o m r a z a b r a t i s t a k l e n a s t i g l inenc i i m n o g o b r o j n i l istovi bioti ta. J o h n o v opis š u š n j a r s k o g a k a m e n a posve o d g o v a r a p o t o č a r s k o m u k a m e n u . J o h n p i š e : „ K a m e n se porf i rno r a z v i o i pokazu je u svietlo smedje sivoj osnovi m n o g o g l i n e n a c a ž iva sjaja, c r n e pločice bioti ta i po jed ine m a l e n e s tupide amf ibola" . U t om j e s l ika po toča r skoga k a m e n a , s amo što se n a n j e m u n e v ide s tupici amfibola. N a k a m e n u čov jek uoču je doduše t a m n a z r n a i s tupice j e d n e r u d e , no t a se r u d a t e k p o d m i k r o s k o p o m odaje k a o p i roksen . U k a m e n u j a n i sam n a š a o očita amfibola, no ni J o h n u kasn i j em opisu ne pokazu je , d a j e r az luč io biot i t od amfibola. E v o , k a k o J o h n opisuje m i k r o s k o p s k u s l iku ovoga k a m e n a :

„ U i z b r u s k u p r i k a z u j e se pod m i k r o s k o p o m osnova, k a k o se n e j a s n o k r i s t a l i n s k i r azv i l a . O n a se sastoji od pomućen ih i ne jasno omed jen ih g l i n e n a c a , i zmed ju koj ih se na laz i m u t n a , siva, z r n a t a m a s a . U z to iz luči la se po ko j a igl ica apa t i t a i pločica hema t i t a .

„ G l i n e n a c se p r i k a z u j e u j a s n i h sv jež ih p re rez ih , a u k l a p a bez b o j n e i j a s n o ze lene igl ice i z r n a (apat i t , amfibol, t i n j ac? )

„ G l i n e n a c se r a z v i o d je lomice k a o san id in , sad u j e d n o s t a v n i h ledc ih , sad u l iep ih i d o b r o r azv i j en ih k a r l s b a d s k i h sras lacih , a d je lomice opet . i to g o t o v o u istoj množin i , k a o p lag iok las u l iepih po l i s in te t sk ih s ras lac ih .

„ K a m e n d a k l e stoji i z m e d j u p r a v o g a t r a h i t a i andez i ta . „T in j ac i amfibol boje su j a s n o s m e d j e ; oba su j a k o p leohroi -

t i čna i apac i t no o b r u b l j e n a . T in jca i m a više od amfibola. R i e d k o gd je v ide se i z r n a od a u g i t a , koj i j e sviet lo smedje bo je" .

U i z b r u s k u p o t o č a r s k o g a k a m e n a r a z a b i r e m o , da m u se osnova sastoj i pog l av i t o od k r a t k o - s t u b a s t a glinenca, a tomu se p r i d r u ž u j e još i apatit i neš to hiperstena uz m a l o raz t roš ine . K a o porf i rno

iz lučene sas tav ine na laz imo glinenac, biotit, Mpersten i v r l o r i e d k o monoklinski piroksen.

Glinenac se r azv io pog lav i to k a o očit plagioklas. O b i č n o su to l iepi polisintetski sraslaei , s t ak l enas t a l ica i z o n a r n e s t r u k t u r e . K a o obično, t a k o i ovdje i m a j e z g r a već i bazici te t od r u b a , j e r jo j j e k u t po tamnjen ja za 6 — 7 ° veé i , n e g o što j e po t amn jen j e n a rubu . P o p re rez ih s ime t r i j skoga p o t a m n j e n j a sudeći p r i p a d a j u ovi p lagioklas i č lanu , koj i stoji i zmedju b a z i č n o g a l a b r a d o r a АЪ2Ащ i b y t o w n i t a , AbxAnt. D a se ovd je p lag iok las i u is t inu p r i b l i žava ju k r a j n o m u č lanu l ab rado ra , p o k a z u j u k o n j u g i r a n a p o t a m n j e n j a , što ih na laz imo k o d s ras l ačk ih a lb i tn ih l a m e l a , ko je su se zd ruž i l e u d v o s t r u k e s ras lace po k a r l s b a d s k o m z a k o n u . N a t a k o m j e d n o m sraslacu izmjer io sam ova p o t a m n j e n j a :

to p a k o d g o v a r a p lag iok lasu АЬ2Ащ ili točni je AbssAne2, a sam o m u su p r e r e z u k o o r d i n a t e za j e d a n ili d r u g i l edac ψ — 0 , p a λ = - j - 12 za p rv i , a λ = · . — 12 za d r u g i l edac .

U p r e p a r a t u bila su d v a p r e r e z a bez s r a s l ačk ih l ame la , te su p r e m a tomu bili u z p o r e d n i sa M; po loža j p l o h e Ρ m o g a o se točno us tanovi t i po k u t u , što g a Ρ t v o r i sa p r i z m o m , a n a oba p r e r e z a iznosilo j e po tamnjen je uz b r id 0 0 1 : 0 1 0 neš to p r e k o 19° , što se pri l ično slaže sa p red jašn j im.

N a sitnih ledcih , koji se na l aze u osnovi , iznosi lo j e p o t a m n j e n j e na p re rez ih okomi t ih n a Ρ i Ж (po B e c k e - u ) 2 8 — 3 2 ° , što odgov a r a p lag iok lasu i zmedju Abx Anx i АЪ2Ащ ; p r e m a t o m u v id imo , d a su p lag ioklas i u osnovi neš to kisel i j i od onih p r v e g e n e r a c i j e .

U p lag iok las ih na l az imo k a d š t o u k l o p l j e n o s t a k l o sa n e p o m i č n i m m j e h u r o m , za t im ledce apa t i t a , a i m a n j e d ie love osnove .

Biotit j e u k a m e n u v r lo obi lan . O n j e žu to smedje boje i j a k a p leohro izma, a u k l a p a često z r n a p l a g i o k l a s a i l edce apa t i t a . Biot i t j e uv iek obkol jen r u b o m t a m n e boje . U t o m r u b u r a z a b i r e m o osim magne t i t a j o š i z r n a p l ag iok l a sa i s i tna z r n c a r o m b s k o g a p i r o k s e n a . Obično j e p ros tor u tom o k v i r u s a v i z p u n j e n biot i tom, no dos ta često b iva bioti t sve m a n j i , a mjes to n j e g a po jav l ju ju se o n d a z r n a g l inenca , k o j a g a nadomješ t a ju .

1 1' 2

18° 19°

4 ° 6°

Hipersten j e n a i z b r u s k u dos ta obi lan, a pojavl ju je se u ob l iku s tubas t ih ledaca . U z d u ž n i p re rez i p o k a z u j u k a d š t o po dulj ini r az v i jenu d o b r u p r i z m a t s k u ka l avos t . I n a č e i m a d u svi s tupovi pop rečne p u k o t i n e . O d t ib se p u k o t i n a počinje r a z t v o r b a h ipe rs tena , ko ja se očituje u finom r a z č e b a v a n j u p re tva ra juć i se u bas t i tnu tva r . N a poprečn ih p r e r e z i h v i d i m o k a d š t o razv i j ene plohe p r i z m e , p a j e d n o g a i d r u g o g p i n a k o i d a . P r i z m a t s k a se ka lavos t obično j a s n o r a z a b i r e , a k o i n i je s av r šena . H ipe r s t en pokazu je slab d v o -lom i u v i e k pa r a l e lno po tamnjen je . O n j e go tovo bezbojan , a p leo-h r o i z m u n e m a ni t r a g a .

D a se us t anov i točno n a r a v ovoga r o m b s k o g a p i roksena , i zveo sam n e k a o p t i č k a i z t r až ivan ja . U p r e p a r a t u ni je se našao n i j edan p r e r ez , n a k o m bi se m o g a o oprediel i t i k u t opt ičk ih osi, s amo se moglo us tanov i t i , d a j e r u d a opt ički nega t i vna . S Bab ine tov im k o m p e n z a t o r o m iz t r ažu juć i vel ič inu dvo loma, našao sam, d a j e

γ — y = 0 Ό 1 4 ,

d o k M. L ë v y et L a c r o i x n a v o d e za h ipers ten (Les m i n é r a u x des roches , 1888 . p . 262 . ) , d a je

γ — y. = 0 Ό 1 3 .

O v e č in jenice n e s u m n j i v o g o v o r e za to, da monok l insk i ovaj p i roksen i m a m o uvrs t i t i med ju h ipers tene . J o š j e d a n dokaz za to nać i ćemo pr i k a m e n j u od S ik i r i ća , gd je se m o g a o oprediel i t i i k u t op t i čk ih osi.

Monoklinski piroksen m o r a d a je u k a m e n u vr lo r i e d a k , j e r s am od n jega n a š a o s a m o j e d n o z rno . On se raz l ikuje od r o m b s k o g a p i r o k s e n a j a č i m d v o l o m o m i kos im po tamnjen jem.

Amfibol. C r n e n a k u p i n e magne t i t a , g l inenca i p i roksena , za k o j e smo spomenul i , d a obkol ju ju biotit , izpunjuju g d j e k a d a i cieli p r o stor , koj i j e p r v o t n o z a u z i m a o amfibol. O v e n a k u p i n e p o k a z u j u g d j e k a d a forme, k o j e o d g o v a r a j u formi amfibola, a medju n j ima z n a č a j n e p o p r e č n e p r e r e z e amfibola sa p r i z m o m i k l i n o p i n a k o i d o m . D a su tu za is ta os ta tc i r e s o r b i r a n a amfibola, m o g a o s am se uvjer i t i po j e d n o j t a k v o j n a k u p i n i , gd je su se vidje la jo š d v a , t r i s i tna l ist ića žu to smedja amfibola. U d r u g i h andez i t ih s r eb rn i čke okol ice r azv io se amfibol m n o g o očiti je.

Apatit j e dosta obi lan n e s a m o k a o u k l o p a k u p l ag iok l a su i bioti tu, nego i ц osnovi . G d j e k a d j e on u s red in i t a m n o bo j ad i s an od v a n r e d n o finih u k l o p a k a . Bit će to po svoj pri l ici s t ak lo .

K e m i j s k a anal iza , što j u j e i zveo F r . T u c a n , p o k a z u j e n a m ovaj s a s t a v :

Si02 62-50 Al203 16-81 FeO 5-75 CaO 6-29 MgO . . . . . . . 0-50 Na%0 6-73 JEgO 1-25

g u b i t a k ža ren j em l ' 2 9 101-12

A k o od ovoga odbi jemo g u b i t a k , š to j e ž a r e n j e m nas tao , a os ta lu t va r p r e r a č u n a m o n a 100 , to ć e m o dobi t i :

SiO, 62-61 Al20, 16-84 FeO 5-76 CaO 6-30 MgO 0-50 Na20 6-74 КгО 1-25

100-00

A k o s a d a r a č u n a m o m a l e k u l a r n e p roporc i j e , dob i t ć e m o :

Si09 . . . . 104-35 ili 67-98 А\Ог . . . . 16-51 10-75 FeO . . . . 8-01 „ 5-21 CaO . . . . 11-25 „ 7-32 MgO . . . . 1-25 „ 0-81 Να,Ο . . . . 10-87 7 Ό 7 K20 . . . . 1-33 „ 0-86

153-57 ili 100-00

K a d b i smo p r e m a ovomu p o k u š a l i p r o r a č u n a t i m o l e k u l a r n i sas tav , dobil i b i s m o :

alkal. glinenca

ano r t i t a

m e t a s i l i k a t a

k r e m e n e kise l ine . . 47-58 a lumin i j a 7-93 a lka l i j a 7-93

k r e m e n e k ise l ine . . 5-64 a lumin i j a 2-82 v a p n a 2-82

k r e m e n e kise l ine . . 10-52 m a g n e z i j e . . . . 0-81 v a p n a 4-50 FeO . . 5-21

s lobodne k r e m e n e k ise l ine

63-44

11-28

2 Γ 0 4

4-24 100-00

P lag iok las i b i u k a m e n u p r e m a ovom u svojoj srednjoj v r i e d -nost i imal i fo rmulu AbsAnx —AbbAnx, d o k j e op t ičko i z t r až ivan j e p o k a z a l o , d a ono p r i p a d a đ ie lom kise lomu, a dielom b a z i č n o m u l a b r a d o r u .

2. HiperstensJci andesit od Sikirića.

Iduć i ces tom od B r a t u n c a k o d L jubov i j e p r a m a F a k o v i ć u , nać i ćemo k o d S i k i r i ć a ve l i ke odva l j ene peć ine od h ipe r s t enskoga a n -dezi ta , ko j i se d o n e k l e u boj i i u s a s t avu raz l iku je od onoga , što smo g a k o d P o t o č a r a naš l i . K a m e n j e taj s ivkas to c r n e bo je k a o i onaj iz C r v e n o g a p o t o k a , što g a W a l t e r c rn im t r a h i t o m zove . K a m e n j e n a o k o v r lo svjež te pri lomljenju zveči . N j e g o v a por -firna s t r u k t u r a r a z a b i r e se j a s n o v e ć pros t im okom, a med ju por-firno i z lučen imi r u d a m i m o ž e m o m a k r o s k o p s k i r a z a b r a t i ka lo t i ne g l inenca , s ja jne l i s tove biot i ta i ledce amfibola.

U i z b r u s k u pod m i k r o s k o p o m v id imo , da j e o s n o v a k a m e n a p o s v e k r i s t a l i n s k a . O n a se sastoji pog lav i to od s i tnih i k r a t k o stubas t ih glinenaca, za t im od monok l in sk ih i r o m b s k i h piroksena, od s i tnoga z r n j a magnetita i apatita. Gl inenei su obično r a z v i j e n i k a o očiti p l ag iok la s i . U z to se vidi u osnovi mjes t imice neš to r a z -t roš ine i n e k i m u t e ž , m a l o v a p n e n c a , a u z a nj i po ko je s e k u n d a r n o z rno k r e m e n a .

Medju porf i rno i z lučen imi r u d a m i r azv io se glinenac, amfibol, biotit, p a m o n o k l i n s k i i r o m b s k i piroksen.

Glinenac j e u v i e k svjež i s t ak l enas t a l ica, a r a zv io se na j češće k a o očit p l a g i o k l a s , ko j i j e l iepo z o n a r n o grad jen . P l a g i o k l a s j e baz ičan t e se p r ib l i ž ava , k a o i onaj iz Po toča r ske r i eke , bytownitu.

N a pre rezu , koji j e bio o k o m i t n a 0 0 1 i 0 1 0 iznosio j e k u t po-t amn jen j a 38° , što o d g o v a r a b y t o w n i t u . N a d v o s t r u k o m s ras l acu po k a r l s b a d s k o m z a k o n u p o k a z i v a l e su a lb i t ne s r a s l ačke l ame le j e d n o g a i d r u g o g ledca o v a p o t a m n j e n j a :

1 2 3 ° l ' 2 2 ° 2 3 5 ° 2 ' 3 5 ° ;

p r e m a tomu j e to АЬ.гАпя u p r e r e z u , k o m u su k o o r d i n a t e

φ = 0 ° λ = + 60°

D r u g i j e d a n p re rez p o k a z i v a o j e ovo p o t a m n j e n j e

1 3 ° ° \ 32-5

2 8 ° 2 '

d a k li1 i on pokazu je , da j e to b y t o w n i t , koj i stoji i zmedju A\An% i АЬхАп.л. D a se ovo opredie l jenje t očno u t v r d i , m je ren j e l i nea rn i r a z m a k op t i čke osi В j e d n o g a i nd iv idu j a do osi d r u g o g a ind iv i -đuja , koj i se s p r v i m po a l b i t n o m z a k o n u s ras t ao . T o j e i z v e d e n o po B e c k e o v o j me tod i sa c a m e r o m luc idom i o k r e t n i m r i s ać im s tolom, i to n a j e d n o m s ras lacu , ko j i se sas to jao s a m o od d v a individuja . R a z m a k ovaj iznosio j e

2 φ = 2 3 ° ,

što o d g o v a r a r a z m a k u osi В do r a v n i n e s imet r i je :

φ = Щ°.

A k o po t raž imo vr iednos t , ko j a t o m u bro ju o d g o v a r a u B e c k e o v o j tabeli ( D e r H y p e r s t e n - A n d e s i t d e r I n s e l A l b o r a n , T s e h e r -m a k s Minera log i sche Mi t the i lungen , Bd . 18 . p . 531 . ) , o n d a éemo vidjet i , da u p lag iok lasu i m a 7 5 % a n o r t i t a ili d a mu j e s a s t av АЪ1Апъ, d a k l e d a je to bytownit, k a o što se i po k u t u p o t a m n j e n j a us tanovi lo .

Si tni p lagioklas i u osnovi u p r e r e z i h o k o m i t i h n a 0 0 1 i 0 1 0 p o k a z i v a h u po t amn jen j a od 2 9 ° i 3 0 ° , p a j e d a k l e i ovd je p l ag io -k l a s u osnovi kiselij i od porf i rno i z lučen ih l edaca .

G l inenac u k l a p a igl ice apa t i t a i p a r t i j e o snove .

Amfibol j e ovd je obi lni j i od biot i ta . On ne dolazi n i k a d a u s i tn ih ledc ih k a o s a s t a v i n a osnove , n e g o u v i e k u porf irno izlučenih k r u p ni j ih obl icih, i to k a o oš i roka z r n a ili k a o dug i s tupovi . N a pop r e č n i h se p r e r e z i h ob ično j a s n o r a z a b i r u p lohe p r i zme i k l inopi -n a k o i d a i z n a č a j n a p r i z m a t s k a ka lavos t . Amfibol se ovdje v r lo često r a z v i o u s ras lac ih po p o z n a t o m s r a s l ačkom zakonu , gdje j e o r top inako id s r a s l a č k a r a v n i n a , što se najbol je vidi n a pop rečn ih p r e r ez ih , gd je s r a s l a č k a r a v n i n a pres ieca oštri k u t p r i zma t ske ka l a -vosti i l edac n a đv i e polovice dieli. I m a tu sras laca, gdje j e iz-med ju d v a v e ć a i nd iv idu j a u m e t n u t a j e d n a u z k a lamela po is tom z a k o n u .

Amfibol j e žu to smedje bo je i pokazu j e j a k p leohro izam u svietlo žutoj (зс), t a m n o ž u ć k a s t o smedjoj (£5) i j a s n o žućkas to smedjoj boji ( γ ) .

Amfibol je u v i e k obko l j en t a m n i m v iencem mine ra lne n a k u p i n e , u ko jo j r a z a b i r e m o c r n a z r n a magne t i t a , z r n a m o n o k l i n s k o g a p i ro-k s e n a , neš to p l a g i o k l a s a i po koj i apa t i t . S l ične n a k u p i n e , u ko j ih na l az imo uz m a g n e t i t , p l ag iok las , p i roksen i apa t i t i biotit, r azv i l e su se i s ame bez amfibola , gd j e i zpun java ju s av prostor , koj i i m a v r l o očito f o r m u amfibola. I m a n a p o k o n i t a k v i h amfibola, u ko j ih je s red ina ( j e zg ra ) u n e p r a v i l n o zaok ruženo j formi i zpun jena nak u p i n o m g l i n e n a c a i bioti ta ,

Biotit j e ovdje , k a k o smo v e ć spomenul i , zna tno rjedji od amfibola . On j e žu to smed je bo je i j a k a p leohro izma , a obkol jen u v i e k is t im o n a k o v i m v i e n c e m , k a k a v na l az imo i oko amfibola. K a o u k l o p a k n a l a z i m o u n j e m u v r lo često igl ice apa t i t a i z r n a p lag iok l a sa .

Monoklinski piroksen r jedji j e od r o m b s k o g a . Većih ledaca nać i j e u p r e p a r a t u ob ično s amo malo . Oni su s tubasto o tegnut i , a pok a z u j u dos ta j a s n o p r i z m a t s k u ka lavos t . Boje su j e d v a osjetl j ive bl iedo s i v e ; g o t o v o su b e z b r o j n i . L a k o se r azpozna ju od r o m b s k o g a p i r o k s e n a po j a k o m d v o l o m u i k o s o m po tamnjen ju . Razv i l i su se obično k a o s ras lac i sa d v a , a kadš to i sa t r i indiv iduja , gd je je o n d a s redn j i k a o l ame la u z a k . M n o g o češće pojavl juje se m o n o k l i n s k i p i r o k s e n u s i tn ih , pona jv i še o tegnu t ih z rn ih , i tu pona jv i še u v iencu o k o amfibola i b iot i ta .

Bezbo jn i ovi m o n o k l i n s k i p i rokseni pokazu ju po op t ičk ih svo j -s tv ih n a r a v d iops ida . K o s i k u t po t amn jen j a iznosi

с у = 38° .

J a k o s t dvo loma , m j e r e n a Bab ine tov im k o m p e n z a t o r o m n a i s tom pre rezu , gd je i spomenut i m a k s i m a l n i k u t po t amnjen j a , d a l a j e

γ —oc = 0 Ό 3 ,

k a k o i diopsiđ pokazu je .

Rombski piroksen, hipersten m n o g o j e obilni j i . Ob ično g a v i d i m o u ve l ikom broju , gdje u ob l iku s i tn ih s tup ica t v o r i sa s t avn i dio osnove. Porf i rno iz lučeni h ipe r s t en i dos ta su ma lob ro jn i . D u g i su s tupovi dos ta r i edk i , a j o š r jedj i su k r u p n i z rno l ik i oblici . Sv i s tupovi , a i z rna , r a zc i epan i su p o p r e č n i m i p u k o t i n a m i , a n a z r n i h se vidi j o š u z d u ž n a p r i z m a t s k a k a l a v o s t . O d p o p r e č n i h se p u k o t i n a h ipers ten počinje r a zčehava t i . Bo ja j e h i p e r s t e n a is ta k a o i m o n o k l i n -skoga p i roksena , ali se od n j e g a l a k o r a z p o z n a j e po s l abom d v o -lomu i pa ra l e lnom po t amn jen ju . P l e o h r o i z m a h i p e r s t e n n e p o k a z u j e .

H i p e r s t e n s k a n a r a v ovoga m o n o k l i n s k o g p i r o k s e n a točno j e us ta nov l jena n a j e d n o m p r e r e z u , u k o m j e p r v a r a z p o l o v n i c a iz lazi la go tovo u s red in i v i d n o g a pol ja . T a j e r a z p o l o v n i c a n e g a t i v n a , a k u t opt ičk ih osi, m j e r e n c a m e r o m l u c i d o m i o k r e t n i m r i sać im stolom, iznosio j e

2V — 5 0 ° .

P o tabel i , što j u j e složio M r h a ( B e i t r ä g e z u r K e n n t n i s des K e l y p h i t , T s c h e r m a k ' s Min. pe t r . M i t t h e i l u n g e n , Bd. 19, p . 140 . ) , bio bi ovo h ipers ten , u k o m i m a j e d n o 5 4 ° / 0 od že l j eznoga silik a t a FeSiOs.

Apatit j e u k a m e n u dos ta r a z š i r e n . I m a g a u ob l iku s i tn ih igl ica, a g d j e k a d i u k r a t k i h odebe l ih s tupov ih , n a ko j ih j a s n o r a z a b i r e m o p r i z m u i p i r amidu . U g d j e k o j e m t a k o v o m a p a t i t u v i d imo igl ičaste t a m n e u k l o p k e , gd j e se u z p o r e d o sa g l a v n o m osju u velikoj m n o ž i m redja ju .

Magnetit, što g a na l az imo u osnov i i u v i encu o k o amfiboła i biot i ta , obično i m a lice n e p r a v i l n a z rn ja , r i e d k o v i d i m o tu ko j i o k t a e d a r .

K e m i j s k a ana l iza k a m e n a , š to j u j e i zveo F r . T u c a n u m i n e -r a l o ž k o m zavodu , da la j e ovaj r e z u l t a t :

Si02 58 -28 Al20, 18-01 Fe20.A . . . . 7-84 Ca 0 6-88 MgO 2-27

Na20 3-59 K90 1-91

g u b i t a k ž a r e n j e m 2" 13 ukupnoTlOOŠl-

S v a n a z o č n a m n o ž i n a žel jeza opredie l jena j e kao Fe%Os. V e l i k a množ ina g u b i t k a , koj i j e p r i ža ren ju nas tao , pot ječe od r az t roš ine , pog lav i to od v a p n e n c a . S a m a ana l iza posve dobro o d g o v a r a sas t a v u , što g a p o k a z u j u baz ičn i č lanovi andez i tne familije.

A k o iz ana l i ze i zos t av imo gub i t ak , koj i j e nas tao žaren jem, te p r e r a č u n a m o ostale s a s t a v i n e n a sto, to čemo dobiti :

SiOt 59-01 M90t 18-24 Fe\Oz 7-93 GaO 6-96 MgO 2-30 Na20 3-63 K20 1-93

u k u p n o . 100-00

d a t če n a m ove m o l e k u l a r n e proporci je Si02 . . . 98-35 ili 66-90 Al2 0 , . . 17-88 .. 12-16 Fe%Óz . . 4-95 3-36 GaO . . . 12-43 „ 8-45 MgO . . . 5-75 3-93 Nat0 . . . 5-58 3-87

к,о . . . 2-06 1-33 147-00 ili 100-00

P r e m a t o m u b i b io m o l e k u l a r n i sas tav k a m e n a ovaj

a l k a l . g l i n e n a c

a n o r t i t

m e t a s i l i k a t i

k r e m e n e kise l ine . . 31-20 a lumin i j a . . . . 5-20 a lka l i ja 5-20

k r e m e n e kise l ine . . 13-92 a lumin i j a . . . . 6-96 v a p n a 6-96

k r e m e n e kise l ine . . 7-14 m a g n e z i j e . . . . 3-93 FeO 1-72 v a p n a . 1-49

4 Г 6 0

27-84

14-28

m a g n e t i t 1-62 s l o b o d n a k r e m e n a kise l ina 1 4 - 6 4

1 0 0 Ό 0

Plag iok las , što se u k a m e n u r a z v i o , o d g o v a r a o bi p r e m a t o m u j e d n o j v rs t i , k o j a stoji i zmed ju a n đ e z i n a i l a b r a d o r a ; to bi bio АЪ4Лщ. Op t i čko i z t r až ivan je p o k a z a l o j e , d a su p lag iok las i u k a m e n u u is t inu bazični j i , da oni p r v e g e n e r a c i j e p r i p a d a j u b y t o w ni tu , dok oni d r u g e gene rac i j e s toje b l i zu l a b r a d o r i t u . O v u r a z l i k u m o ž e m o p ro tumač i t i r a z t r o š b o m , k o j a j e k a m e n zahva t i l a i k o j a se i pod m i k r o s k o p o m d a d e sliedit i .

3. Hiperstenski andezit iz Crvenoga potoka. I z n a d G u b e r o v a v r e l a , ko j e j e u nov i je v r i e m e došlo na

svje tski g las po rad i svoje l j ekov i t e v o d e , do l az imo u C r v e n o m pot o k u na lievoj obal i u j e d n u g u d u r u , gd j e se po jav l ju je , k a o što v e é W a l t e r spominje , c rn i e r u p t i v n i k a m e n , koj i on navod i k a o „crni t r ah i t " . Ured ju juč i sp remiš t e za pun j en j e boca „s reb rn ič -k o m v o d o m " iz G u b e r o v a v r e l a n a p r a v i l i su vodovod za t j e ran je s t ro jeva , pa su pr i k o p a n j u za t a j v o d o v o d lomili i s p o m e n u t i c rn i k a m e n , i od toga loml jenog m a t e r i j a l a pon io sam k o m a d e za svoje iz t raž ivanje . M i m o g r e d s a m o žel im ovd je spomenu t i , d a u k a r t i vo jnoga z a v o d a n a l a z i m o u n e s e n o v re lo G u b e r u Ki se lom p o t o k u kod S reb rn i ce , d o k se to v re lo u i s t inu na laz i uz C r v e n i po tok .

K a m e n iz okolice C r v e n o g a p o t o k a u v a n j s k o m s v o m licu posve na l iku je na onaj od S ik i r ića . I on j e s i vkas to c r n e boje , p a se i n a n jemu vidi , d a je porf i rne s t r u k t u r e , j e r se v e ć p r o s t i m o k o m n a n jemu mo g u r a z a b r a t i porf i rno iz lučeni g l inenc i , amfiboli i b io-ti t i . I za ovaj b i smo k a m e n po v a n j s k o m o b l i k u rek l i , d a j e svjež , ali k a d k a m e n lomimo, v id imo , d a j e t u n e k a r a z l i k a . O v a j j e n a i m e k a m e n ži lav te se t e ž k o lomi , a pr i t o m ne zveči k a o k a m e n kod S ik i r i ća . P o d m i k r o s k o p o m p a k v i d i m o , da j e u k a m e n u r a z t r o š b a d a l e k o n a p r e d o v a l a , p a d a j e pog l av i t o u t o m raz log , što pr i lomljenju p o k a z u j e k a m e n d r u g a svo js tva .

O s n o v a ovoga k a m e n a , k a o što u i z b r u s k u pod m i k r o s k o p o m v id imo, i zpun jena j e vapnencem, a gd je j e v a p n e n a c ni je p r e k r i o , t a m o se jo š r a z a b i r u z r n a glinenca i po ko j i apatit. Med ju por firno iz lučenimi sas tavn imi d ie lovi s ačuva l i su se glinenci, amfiboli i biotiti, p r e m d a se i na n j ih v i d e t r a g o v i r a z t v o r b e . P i r o k s e n i su iz k a m e n a posve izčezli .

Glinenci su se i ovdje r azv i l i k a o p l ag iok la s i . O n i su na jbol je s ačuvan i , pr i l ično su svježi i s t ak l enas t i , te p o k a z u j u l iepu z o n a r n u s t r u k t u r u . Mnog i g l inenc i su p u n i n e p r a v i l n i h p u k o t i n a , n a k o j e

r a z t r o š b a u u n u t r a š n j o s t za laz i , p a te su p u k o t i n e o n d a obično p u n e v a p n e n c a . S a m i p lag iok las i p r ipada ju i ovdje č lanu , ko j i stoji b l izu b a z i č n o m u l a b r a d o r u . N a j e d n o m d v o s t r u k o m sras lacu p o k a r l s b a d s k o m z a k o n u p o k a z i v a l e su l amele a lb i tnoga s r a s l ačkog z a k o n a o v a p o t a m n j e n j a

1 30° 1' * 8 ° 3 0 '

2 13°

2 '

što o d g o v a r a p l ag iok la su sa 56°/o An u p r e r e z u :

φ = 0 ° λ = + 30° .

Amfibol n a l i k u j e u s v o m razvo ju posve na onaj u s i k i r i ćkom k a m e n u , s a m o š to m u j e bo ja posve pobliedjela .

Biotit ni je ovd je v iše žu to smed j , n e g o j e postao c r v e n o s m e đ j , a r u b m u j e posve c rn . O n j e obično posve izbušen od uk lop l j enoga s i tnog z r n j a p l a g i o k l a s a . P l e o h r o i z a m m u se očituje u j e d v a osjetljivoj b l iedo žu to j i u c r v e n o smedjoj boji .

Piroksena n e m a , k a k o smo veé spomenul i , ali se i p a k vidi j a sno , d a g a j e u k a m e n u bi lo . Cesto se n a i m e v ide sad sitniji sad veći s tupov i od r a z t r o š i n e , u kojo j je v a p n e n a c g l avn i sas tavni dio, pa ti s tupovi i m a d u p o s v e o n a k o v o lice, k a o p i roksen i u k a m e n u od S ik i r ića . O d n j i bove r az t ro š ine p o m u ć e n a j e osnova , p a j e u tom u z r o k , što su se d o n e k l e izbrisal i v ienci , koj i obkol ju ju amfibol i bioti t i u ko j ih j e v e ć i n o m i magne t i t izčeznuo.

Apatit j e u k a m e n u obi lan .

B. Daciti. 1. Dacit od Ljubovije.

D a c i t od L j u b o v i j e p o z n a t n a m j e v e ć po i z t r až ivan ju od J o h n a . Moja o p a ž a n j a n isu izn ie la n iš ta novo , što bi se b i tno r a z l i k o v a l o od J o h n o v a i z t r a ž i v a n j a . S a v dac i t oko L jubov i j e posve j e na l i k n a ona j , što t vo r i g l a v n i m a s i v o k o S r e b r n i ce. I on vod i s rebro-n o s n e ga len i te , k a o onaj o k o S r e b r n i c e , a W a l t e r n a v o d i , d a su našl i u obsegu t o g a d a c i t a kod S lapašn ice p r a s t a r u j a l o v i n u (Ha lde ) g a l e n i t n i h ž ica , k o j e su se p o k a z a l e bogat i j imi na s r e b r u nego o n e k o d S r e b r n i c e . J e d i n o se čini , d a j e dac i t oko L j u b o v i j e m a n j e r a z t r o š e n n e g o onaj u g l a v n o m mas ivu .

U samom mjestu L jubov i j i n e p o s r e d n o p o k r a j o r u ž n i č k e v o j a r n e na laz i se o tvoren k a m e n o l o m u dac i tu , o d a k l e pot ječu k o m a d i , k o j e s a m za i z t r až ivan ja uzeo. Po r f i rna s t r u k t u r a k a m e n a uoèuje se t e k p r i p o m n i j e m p r o m a t r a n j u . „ K a m e n i m a " , p iše J o h n , „lice g r a n i -t i čna k a m e n a ; u p rv i se m a h čini , k a o d a j e z rna t , a t e k p r i bo l jem r a z m a t r a n j u v id i se , d a j e por f i rna sas tava , p a d a su u sivoj osnovi u t rušen i m n o g i g l inenc i , t injci i amfibol i" . P r o s t i m se o k o m u ist inu r a z a b i r u ledci p l a g i o k l a s a , l is tovi biot i ta i s t a k l e n a z r n a k r e m e n a . O s n o v a j e k a m e n u p o s v e k r i s t a l i n ska , i to m i k r o -g r a n i t s k a . O n a se sastoji pog lav i to od s i tnoga z rn ja glinenca i kremena, č e m u se jo š p r i d r u ž u j e ko j a k r p i c a amfibola, apatit i r i e d k i l e d a c zirkona. J o h n n a v o d i k r e m e n , g l i n e n a c , b iot i t i amfibol k a o sa s t avne die love osnove .

Porf i rno iz lučene sa s t av ine k a m e n a j e s u : plagioklas, kremen, biotit i amfibol.

Plagioklas se r azv io u Hepih s tubas t ih ledeih, ko j i su ob i čno s tak lenas to svježi . S r a s l a č k e su l ame le ko j i p u t t a k o u z k e i t a k o s k r i v e n e , d a se j e d v a v ide . O n j e g o t o v o u v i e k p r e k r a s n o z o n a r n o g rad jen , pr i čem j e u v i e k j e z g r a v i še b a z i č n a od r u b a , t a k o da j e k u t po tamnjen ja za 4 — 5 ° već i n e g o u r u b u . T i p lag iok las i stoje izmedju l ab rado r i t a i b y t o w n i t a .

Porf i rno iz lučeni ledci p r ib l ižu ju se b y t o w n i t u , d o k s i tne l edce u osnovi m o r a m o pr ib ro j i t i l a b r a d o r i t u . N a j e d n o m l eđcu p r v e generac i j e , koj i se na laz io u p r e r e z u o k o m i t o m n a 001 i 0 1 0 . iz nosio j e k u t po t amnjen ja 32° . S r a s l a č k e p r u g e tvo r i l e su tu sa b a z a l n o m ka l avošću k u t od 9 4 ° . N a d r u g o m j e d n o m prerezi«, k o j i j e bio u z p o r e đ a n s p lohom M i n a k o m ni je bi lo s r a s l ačk ih lamela , mogli su se j a s n o r a z a b r a t i obris i , što su ih s t v a r a l e p l o h e p r i zme , o s n o v n o g a p i n a k o i d a ( P ) i d o m e х ( 1 0 1 ) , p a t u j e pot amnjen je uz b r i d 010 : 0 0 1 iznosi lo 27° . N a p r e r e z u , koj i j e s ime-t r i j sk i s jekao d v o s t r u k i s r a s l ac p o k a r l s b a d s k o m z a k o n u , mje r io s a m ova p o t a m n j e n j a :

d o k j e n a p re rezu , koj i j e pot jecao iz zone 100 : 0 1 0 , iznosilo pot a m n j e n j e

1 l ' 2 2'

6° 7°30

2 1 ° 3 0 2 0 ° 3 0 , š to o d g o v a r a l ab rador i tu ,

š to bi opet o d g o v a r a l o b y t o w n i t u .

I z t r ažu juć i po В e c k e o v o j metodi s c a m e r o m luc idom i ok re t n i m stolom n a z g o d n o m p r e r e z u iznosio j e r a z m a k osi В od j e d n o g a i d r u g o g ind iv idu ja , što su se srasli po a lb i tnom zakonu , 4 ' 5 mm. , te j e p r e m a tomu

a to o d g o v a r a p l a g i o k l a s u (Becke , D e r H y p e r s t e n a n d e s i t de r Insel A l b o r a n , T s c h e r m a k s Mi t tbe i lungen , 18. p . 531 . ) sa α 80° / 0 An. d a k l e č lanu Ab1Ani. N a mikro l i t ih u osnov i , i to n a p re rez ih okomi t i h na 0 1 0 i 0 0 1 , iznosilo j e po tamnjenje 28°, što o d g o v a r a l ab rador i tu . T i su mik ro l i t i u v i e k bez sras laca , a r a z l i ku ju se od s i tnoga k r e m e n a u osnovi t im, što ne pokazu ju ono s tak lenas to lice, ko j e i m a z rn je k r e m e n a , i što su neš to s labi jega dvo loma . T a r az l i ka d a d e se j o š bol je us tanovi t i n a zgodnih p re rez ih u konv e r g e n t n o j svjet lost i .

K a o u k l o p a k n a l a z i m o u p lag ioklasu vr lo često apat i t , kadš to b io t i t i po koj i z i r kon . J o h n spominje k a o u k l o p k e u p lag iok lasu apa t i t , amfibol i bioti t .

Kremen se po jav l ju je u obl iku ve l ikoga nep rav i lnog z rn ja , dok J o h n n a v o d i , da j e v idio k r e m e n i u obl iku ledaca. K a o u k l o p a k n a l a z i m o u k r e m e n u apa t i t , ko j e z rno amfibola, pa u k l o p k e s t a k l a s m j e h u r o m . S t a k l o j e neš to smedje boje, a u k r e m e n u se često u r e d o v e redja . J o h n n a v o d i k a o u k l o p k e u k r e m e n u apat i t , amfibol, biot i t , p a u k l o p k e s t a k l a i t ekuć ine .

Biotit j e i za p l a g i o k l a s a najobilni j i , a pojavl juje se u ve l ik ih l i s tovih , koj i ob ično i m a d u c rn r u b . On j e žućkas to smedje boje , no v r lo cesto poč in je zelenjet i .

Amfibol j e r jedj i od b io t i ta , a ledci su m u r a z m j e r n o dosta s i tni . Boje j e smedje ze lene , a p l eoh ro i zam m u se očituje u t a m n o zelenoj (β) , ž u ć k a s t o ze lenoj (х) i k a o t r a v a zelenoj boji ( γ ) . U s r ed in i amfibola n a l a z i m o k a d š t o uras tao ovel ik list b iot i ta u p a r a l e l n o m položaju .

Apatit dolazi u ig l ičas t ih ledcih, i dosta j e obilan.

R. з. A. 159. 2

l ' 2 2 '

29° 36° 27°

2φ = 18° ъ = 9° ,

Zirhon dolazi poglav i to k a o u k l o p a k u p l ag iok la su , k r e m e n u i bioti tu. Obično su to k r a t k i s tubas t i l edc i j a k a dvo loma . N a j e d n o m t a k v o m vr lo j a s n o r a z v i j e n o m ledcu u p l ag iok l a su m o g l e su se dobro r a z a b r a t i p lohe p r o t o p i r a m i d e i p r i z m e d r u g o g a r eda .

A k o j e k a m e n nešto više r az t ro šen , po jav l ju je se u n j e m u k a o p ro izvod r az t ro šbe vapnenac. O n d a g a v i d i m o r a z t r e s e n a u osnovi , usu ta u p lag ioklasu , a često i u b io t i tu , gd je se u t i sku je m e d j u r a z m a k n u t e l is tove s tva ra juć i tu d u g e i u z k e leće. D r u g i j e p r o izvod r a z t v o r b e klorit, koj i j e n a n e k i h mjes t ih pos tao n a r a č u n bioti ta.

Dac i t ovaj ana l i zovao j e J o h n , s a m o j e m n o ž i n u a lka l i j a i z r a čunao iz r az l ike , te j e dobio ove b r o j e v e :

Si02 . . . 69-17 i î , O s . . . 17-90 Fe20, . . . 4-00 CaO . . . . . . 3-72 MgO . . . 1-03

K20+Na20 . . . 3-20 g u b i t a k ž a r e n j e m . . . 0-98

100-00

Anal iza , što ju j e od is toga k a m e n a izveo F . T u c a n u m i n e r a -ložkom zavodu , pokazu je n a m ova j s u s t a v :

SW2 66-59 Λ l, (λ 17-20 Fe,Os 3-59 CaO 4-49 MgO Γ 0 4 Na20 6-00 K20 0 6 0

g u b i t a k ž a r e n j e m . . . 0 ' 9 0 100-41

A k o od ovoga b ro ja odb i j emo g u b i t a k , što j e ža ren j em n a s t a o , a p reos ta lu t v a r p r e r a č u n a m o n a 1 0 0 , to č e m o dobi t i b ro j eve , ko j i su n a v e d e n i u s tupcu I . T i b r o j e v i da ju n a m m o l e k u l a r n e p r o p o r cije u s tupcu П . , koje su u s t u p c u I I I . n a sto p r e r a č u n a n e :

I . П . I I I . SiO, . . . . 66 -93 111-55 73-49 Al20, . . . 17-28 16-94 11-16 Fe20, . . . 3-60 2-25 1-48 CaO . . . . 4-53 8-09 5-32 MgO . . 1-04 2-60 1-72 Na2 0 . . . 6-02 9-71 6-41 K20 . . . . 0-60 0-64 0-42

100-00 1 5 Г 7 8 100-00

P r e m a t o m u imal i b i smo ovaj mo leku la rn i s a s t av :

anor t i t \

me tas i l ika t i

j k r e m e n e kiseline . . 40-98 I j a lumin i ja . . . . 6-83 J j a lka l i j a 6-83 j I k r e m e n e kisel ine . 8-66 )

•J a lumin i j a . . . . 4-33 [ [ v a p n a 4 3 3 J

k r e m e n e kisel ine . . 4-19 m a g n e z i j e . . . . 1-72

j FeO 1-48 v a p n a 0-99

s lobodna k r e m e n a kise l ina

54-64

17-32

8-38

19-66 10Ö-Ö0

P l a g i o k l a s , koj i se u k a m e n u razvio , odgova rao bi p r e m a tomu u srednjoj svojoj v r i ednos t i formul i АЪ3Ащ, d o k su op t i čka iztraž ivan ja us tanov i la , d a se u is t inu razv io l ab rador i t i b y t o w n i t ; ovo nesuglas je va l ja n a m odbi t i na r a č u n r az tvo rbe .

2. Dacit od Kneševca u Srebrnici.

U s a m o m mjes tu S r e b r n i c i i znad k o n a k a nalazi se k a m e n o l o m u dac i tu , ko j i j e u n o v i j e v r i e m e o tvoren , p a tu v id imo k a m e n , koji j e m a n j e r a z t r o š e n n e g o ostalo k a m e n j e , ko je u g l a v n o m masivu oko S r e b r n i c e stoji o d k r i v e n o . S a m j e k a m e n s ive boje k a o i onaj k o d L j u b o v i j e , s a m o j e t a s iva boja nezna tno ma lo zagas i -tija. Po r f i r na se s t r u k t u r a ovdje neš to ma lo bolje izt iče. P r o s t i m se o k o m d o b r o r a z a b i r u l is tovi c r n a biot i ta , često u h e k s a g o n s k i h obr i s ib , p a bje l ičast i , i z p r u t a n i ledci p lag ioklasa . S i tna z r n a k r e m e n a na jbol je se r a z p o z n a j u na raz t rošenoj površ in i .

P o d m i k r o s k o p o m v id imo , d a j e o snova k a m e n a m i k r o g r a n i t s k a i d a se sastoji od glinenca, bremena, biotita, posve r a z t r o š e n a amfibola, za t im apatita i po k o j e g a zirkona. K a o p r o i z v o d raz -t rošbe na l az imo tu neš to vapnenca i klorita K a o porf i rno i z lučene sas tavne die love na l az imo u k a m e n u plagioklas, biotit, r a z t r o š e n amfibol i Wremen.

Plagioklas se po jav l ju je u v r l o l iepih s ras lac ih po a lb i tnom zak o n u , k o m u se k a d š t o p r i d r u ž u j u po p e r i k l i n s k o m z a k o n u ume t n u t e lamele . Albi tni se s ras laci često z d r u ž u j u u d v o j k e po k a r l s -b a d s k o m z a k o n u . On j e g o t o v o u v i e k l iepo z o n a r n o g r a d j e n , pr i č e m su unu t ra šn j i dielovi baz ičn i j i od v a n j s k i h . R a z t r o š b a , k o j a j e u k a m e n u u ve l ike m a h p reo te l a , z a h v a t i l a j e i p l a g i o k l a s e te ih j e mjes t imice j a k o pomut i l a . K a o r a z t r o š i n a se u p lag iok lasu često r a z a b i r e v a p n e n a c . K a o u k l o p k e n a l a z i m o u p l a g i o k l a s u biotit , apa t i t i z i rkon .

P lag iok las i , koj i su se porf i rno izluči l i , s toje i zmedju b a z i č n o g a l a b r a d o r a (АЬ.гАщ) i b y t o w n i t a (АЪ^Ащ). J e d n o s t a v n i s ras lac i po a lb i tnom z a k o n u p o k a z i v a l i su u p r e r e z i h sa s ime t r i j sk im po-t amnjeu j em n a j e d n u i n a d r u g u s t r a n u p o t a m n j e n j e do 31° . N a j e d n o m d v o s t r u k o m s ras lacu po k a r l s b a d s k o m z a k o n u u p r e r e z u okomi tom n a zonu s imetr i je iznosi lo je p o t a m n j e n j e :

1 11° 1' 11° 2 2 9 0

2' 3 0 ° ,

što o d g o v a r a l a b r a d o r u sa 0 3 % An u p r e r e z u

φ = 0° λ = + 2 2 ° .

D r u g i s l ičan s ras lac imao j e p o t a m n j e n j e :

1 6° l ' 7° 2 2 4 ° 2' 2 7 ° ,

što opet o d g o v a r a p l ag iok l a su sa 0 6 % An (А\Ап2) u p r e r e z u , k o m u su k o o r d i n a t e :

φ = 0

P l a g i o k l a s u osnovi i m a sas tav l abrador i t a . R o m b s k i prerez i okomi t i n a oba p o s t r a n a p i n a k o i d a pokazu ju po tamnjen je od j e d n o 27° .

Biotit se po jav l ju je u smedj ih l is tovib sa j a k i m p leohro izmom u c r v e n o smedjoj i b l iedo žutoj boji . O k o n jega ni je se r a zv io opac i tn i r u b .

Amfibol j e k a o t a k a v iz k a m e n a posve izčeznuo, a da g a j e tu bi lo , v i d i m o p o s v e j a s n o p o znača jn ih pop rečn ih p re rez ih , a po raz t roš in i , što se u t a k v i h p r e r ez ih vidi , mogu se lako p repozna t i i ostal i p re rez i , ko j i su p r i pada l i amfibolu. Amfibol se n a i m e sav p r e t v o r i o u n a k u p i n u od v a p n e n c a i bliedo ze lena k lor i ta . Amfibola j e bilo u obée m a n j e od biot i ta .

Kremen p r v e gene rac i j e ni je t a k o obi lan k a o u k a m e n u od L jubov i j e , a i z r n a su mu si tni ja. U k r e m e n u na laz imo u k l o p k e od s t a k l a s n e p o m i č n i m m j e h u r o m pa si tne ledce z i rkona .

Apatit j e često c rn od u k l o p a k a , koji se p r e m a sredini gomilaju, t a k o da j e s a m o u z a k r u b naokolo bezbojan .

Zirkou se po jav l ju je u v r lo liepih i oštr ih, sitnih ledcih, na k o j i h se j a s n o r a z a b i r u p lohe p r i z m e i z a k r e n u t e p i r amide . Nalaz imo g a sad u osnovi , a sad k a o u k l o p a k u k r e m e n u i p lag ioklasu .

Željezna rudača b i t če d ie lom magne t i t onečišćen t i t anov im žel jezom, a d ie lom i t i t anovo žel jezo, j e r su jo j z rna obično obko-l jena p r o v i d n o m z r n a t o m raz t roš inom. Mnoga su z r n a n e p r a v i l n o i zbušena , a i p o k r i v e n a p r o v i d n o m k o r o m .

K a o r az t ro š inu s p o m e n u l i smo već v a p n e n a c i k lor i t u amfibolu, a m o r a m o spomenu t i , d a se k a d š t o u bioti tu vide z r n c a epidota.

K a m e n ova j p o k a z u j e p o anal iz i , što j u j e izveo F . Τ u ć a η , ovaj sas tav :

sw9 . . . 63-50 Al9Ot . . . 17-02 Fe2Os . . 4-22 CaO . . 4-34 MgO . . . 0-89 Χα, 0 . . . 3 1 0 Кг0 . . . 5-00

u b i t a k ž a r e n j e m . 2-20 100-27

A k o od ovoga odb i j emo g u b i t a k pr i žarenju , a ostalu m n o ž i n u p r e r a č u n a m o na 100 , dobi t ć e m o :

Si09 . Α120Ά

Fe» 0&

CaO . MgO . Na20 KM .

64-71 17-36

4-32 4-43 0-91 3-17 5-10

100-00

I z t ih b ro jeva dobi t ćemo p o z n a t i m r a č u n o m m o l e k u l a r n e p r o porci je n a v e d e n e u s tupcu I . , ko j e su u s tupcu I I . n a sto p re ra -č u n a n e .

I . I I . SiO, . . . . 107-85 72-77 А120а . . . . 1 7 0 2 11-54 Fe20, . . . . 2-70 Г 8 2 CaO . . . . . 7-91 5-34 MgO . . . . . 2-27 1-53 Na20 . . . . . 5-11 3-35 K20 . . . . . 5-43 3-65

148-29 100-00

P r e m a tomu bilo bi u k a m e n u :

j k r e m e n e k i se l ine . . . 4 2 a lka l . g l inenca •{ a lumin i j a 7 -

j a lka l i j a 7

i k r e m e n e k i se l ine . . . 9 anor t i t a ; a lumin i j a 4

v a p n a 4

k r e m e n e k i se l ine . .

me tas i l ika ta

56-00

18-16

8-30

Ш ) 4 1 0 0 Ό 0

Ovdje k a o i u k a m e n u od L j u b o v i j e n a l a z i m o p r e m a t o m e p o s v e j e d n a k sas tav , p a i p l ag iok la s n a m se p r i k a z u j e u svojoj s redn jo j v r iednos t i u formul i АЬъАщ, š to n i ovd je n e o d g o v a r a o p t i č k o m u iz t raž ivan ju , ko je n a m k a ž e , d a ovd je n e m a m o pos la s o l igok lasom,

m a g n e z i j a FeO v a p n a 0

s lobodne k r e m e n e k i se l ine

0 0 0 0 0 0 0 8 5 4

4-54 4-15 1-53 1-82

80

n e g o sa č lanov i iz n iza l a b r a d o r i t a i by town i t a . T u ćemo nesugla sicu l a k o r a z u m j e t i , a k o u z m e m o u obzir , da j e k a m e n zna tno r a z t r o š e n , k a o što n a m p o k a z u j e s l ika pod m i k r o s k o p o m pa i z n a t a n g u b i t a k , što p r i ana l i z i nas ta je ža ren jem.

N a cesti i zmed ju P o t o č a r a i S r e b r n i c e bio j e u daci tu o tvoren k a m e n o l o m , koj i j e bio za m o g a v r e m e n a napuš ten , a k a m e n , što sam g a tu n a š a o , bio j e v r l o r az t rošen . V a n j s k i m svoj im l icem n a l i k o v a o j e k a m e n u ve l i ke onomu od K n e ž e v c a . K a m e n j e očite porf i rne s t r u k t u r e i t a m n o s i vkas t e boje. P o d m i k r o s k o p o m v id imo , d a j e k a m e n posve n a l i k n a onaj od K n e ž e v c a i L jubov i j e , s amo d a je u r a z t v o r b i d a l e k o n a p r e d o v a o .

O s n o v a j e u k a m e n u m i k r o g r a n i t s k a , k a o i kod k a m e n a od L j u b o v i j e , s amo j e neš to s i tn i jega z rna . Od raz t rošbe j e ona sva p u n a vapnenca, p a se osim bremena n i jedan d r u g i s a s t avn i dio n e r a z p o z n a j e i zuzevš i po ko j i k rupn i j i s tup apatita. Medju por-firno i z lučen imi s a s t a v i n a m i r a z p o z n a j e m o samo plagioMas i kremen. d o k su amfibol i biot i t k a o t akov i posve izčezli .

Plagioklas se po jav l ju j e u ve l ik ih l iepih ledcih, koj i su obično s tubas to o t egnu t i i g o t o v o u v i e k zona rno g rad jen i . Oni su razm j e r n o j o š dos ta sv jež i , a r az t roš ina se pog lav i to d rž i samo p u k o t ina , ko j imi su ledci p r ep l e t en i . T a se r az t roš ina sastoji od s i tn ih l is t ića, ko j i p o k a z u j u m e d j u u n a k r š t e n i m i nikol i žive boje , te bi mog l i p r i p a d a t i m u s k o v i t u .

L i e p i s ras lac i po a l b i t n o m z a k o n u zd ružu ju se dos ta često u d v o j k e po k a r l s b a d s k o m z a k o n u ili su im ume tnu t i ve l ik i l istovi po p e r i k l i n s k o m z a k o n u . P o op t i čk ih svojs tv ih sudeći ti su p lag iok las i dos t a baz ičn i . M a k s i m u m s ime t r i j skoga po tamnjen ja p o k a z i v a o j e o v e k u t o v e

P r i k a r l s b a d s k i h s ras l ac ih našao sam u s imetr i j skih p re rez ih ova p o t a m n j e n j a :

3. Dacit od Protina hana.

27 : 2 7 ; 16 : 19 ; 2 6 : 2 6 ; 2 6 : 2 8 .

1 1' 2 2 '

22» 25°

3° 5 .

što bi o d g o v a r a l o p l a g i o k l a s u AbsAn. u p r e r e z u

φ = 0 ° λ = ± 1 0 ° ;

n a d r u g o m d v o s t r u k o m s ra s l acu

1 7° V 8-5° 2 24-5° 2 ' 24° ,

što b i odgova ra lo p lag iok lasu sa 6 4 % An u p r e r e z u

φ = 0 ° λ = ± 1 7 ° ;

na t r ećem ledcu 1 11° 1' 13° 2 36° ,

. 2 ' — '

što bi odgova ra lo p lag iok lasu sa 6 8 % An u p r e r e z u

φ = (J° λ = ± 2 2 ° ;

p r e m a tomu bi to bili p l ag iok las i sa 6 4 — 7 0 % An.

N a r a v p l a g i o k l a s â oprediel io s a m j o š i po B e c k e o v o j metod i mjereć i s c a m e r o m luc idom i o k r e t n i m r i s ać im s tolom r a z m a k osi В u d v a ind iv idu ja srasla po a l b i t n o m z a k o n u . P r i t o m sam n a š a o , d a taj r a z m a k iznosi 7 mm ; p r e m a t o m u j e

2φ = 3 0 ° ili φ = 15 ,

što o d g o v a r a p lag iok lasu sa 7 2 % An ( B e c k e , D e r H y p e r s t e n a n -desit v o n d e r Inse l A l b o r a n . T s c h e r m a k s Mi t th . 2 8 . p . 5 3 0 . t a b . 2 . ) , d a k l e AbsAn8.

Kremen n i je u k a m e n u o d v e ć ob i lan . U osnovi j e v r l o s i t an , d o k su porfirno iz lučeni ind iv idu j i n e p r a v i l n o zavi jen i , d a u n j ih osnova zad i re . K a d š t o v id imo ciele k o m a d e osnove u k r e m e n u uk lop l j ene .

Apatit se po jav l ju je obično u v r l o k r u p n i h z rn ih i s t u p o v i h , n a ko j ih j a s n o r a z p o z n a j e m o p lohe p r i z m e , p i r a m i d e i o s n o v n o g a p i n a k o i d a .

Amfibola j e i biotita k a o t a k o v i h iz k a m e n a posve nes ta lo , j e r su posve raz t rošen i . P r eos t a l a r a z t r o š i n a po jav l ju je se u obl ic ih ,

po ko j ih m o ž e m o posve j a sno r a z a b r a t i , gd je j e bio amfibol, a g d j e biot i t . Biot i t p r e t v o r i o se tu posve u n a k u p i n u klorita, a u n j egove s t a re ka lo t i ne u t i snu le su se k a d š t o t a n k e i d u g e leće od epidota. I amfibol p r e t v o r i o se u n a k u p i n u klorita, no t o m u se u v i e k p r i d r u ž u j e z n a t n a m n o ž i n a vapnenca i po koje ove l iko z rno epidota. K lo r i t j e u j e d n o m i d r u g o m sluôaju liepe zelene boje i oči ta p l eohro izma u m o d r o zelenoj i žuto zelenoj boji. U k lo r i tu leže često svježi ledci a p a t i t a k a o preostal i uklopci amfibola i b iot i ta .

Željezna rudača posve j e na l i k na onu u daci tu od K n e ž e v c a , s a m o j e neš to s i tn i jega z rna .

4. Dacit ispod vojarne u Srebrnici.

I z p o d v o j a r n e p r e d s a m o m S r e b r n i c o m na laze se s tar i n a p u š t e n i k a m e n o l o m i u dac i tu , ko j i po s v o m v a n j s k o m licu posve na l i ku j e n a onaj od P r o t i n a h a n a , s a m o je k a m e n j o š više r az t rošen . P o d m i k r o s k o p o m v i d i m o , d a se tu osim kremena i apatita nije sač u v a o n i j edan p r v o t n i s a s t avn i dio, a i s am apat i t d a j e r a z t r o š b a već nače la .

Glinenci, i to s a m o oni p r v e generac i je , r azpozna ju se s amo po l is t ićavoj r az t roš in i , k o j a p o k a z u j e medju nak r š t en imi nikol i ž ive boje . Amfibol i biotit p r e t v o r e n i su u n a k u p i n u k lor i t a i v a p n e n c a , a s a m j e k lo r i t posve izbl ieđio . Kremen j e u ve l ik ih z r n ih v r lo r i e d a k , no t im g a v i še v i d i m o u osnovi u obl iku s i tnoga n e p r a v i l n o g a z rn ja . U n i j e d n o m k a m e n u ne zapinje za oči k r e m e n iz osnove to l iko , k a o ovdje , j e r su tu svi ostali dielovi raz t rošen i . a p reos t a l a su čis ta s a m o sv ježa z rnca k r e m e n a . U z v a p n e n a c i k lo r i t , koj i i zpun ja ju n e s a m o amfibole i bioti te, nego i g l inence i osnovu , v id imo u p r e p a r a t u još obi lna c rna z rna , a i m n o g o žućk a s t o p roz i rn ih z r n a , k o j a su k a d š t o l iepe n a r a n č a s t e boje. Že l j ezna r u d a č a b i la j e d a k l e tu b o g a t a na t i tanu . Epidota u p r e p a r a t u n e m a .

E r u p t i v n o k a m e n j e iz okol ice s r e b r n i č k e opisao j e J o h n , k a k o smo već p r i j e spomenu l i , k a o k r e m e n i propil i t . K e m i j s k a ana l iza , ko ju j e n a tom k a m e n u J o h n izveo, pokazu j e n a m ovaj s a s t a v :

8i03 65-42 Al2Os 17-70 Fe2Os 5-50 CaO° 3-38 MgO . 1-76 g u b i t a k ž a r e n j e m . . 1 0 7 a lkal i ja (iz r a z l i k e ) . 5 Ί 7

100-00

A k o ovu anal izu i zpo red imo s onom od K n e ž e v e a , v id je t é e m o , da j e tu na jveća r a z l i k a u m n o ž i m a lka l i j a , no k a k o J o h n n i je d i r ek tno oprediel io a lkal i ja , to se о n jeno j v r i ednos t i ne m o ž e n i govor i t i .

P r i m i k r o s k o p s k o m i z t r a ž i v a n j u n a š a o j e J o h n o v o : O s n o v a j e posve k r i s t a l inska , a sastoji se od p r e t e ž n a g l inenea , neš to k r e m e n a u z a s i tan amfibol i bioti t , p a obil je apa t i t a i po koj i list h e m a t i t a . Porf i rno je iz lučeni p l ag iok l a s sv jež . Amfibol j e ze len s p l eohro -i z m o m u zelenoj i smedjoj boj i . Biot i t se po jav l ju je u d v a ob l ika , I m a bioti ta ze l ena i c r v e n o smed ja , a J o h n misl i , d a je s av biot i t p r v o t n o bio zelen, pa da je oks idac i jom že l jeznoga oks idu la t e k pos tao c r v e n k a s t o smedj . Ze l en i biot i t p r e t v o r i o se d je lomice u epidot , koji se na laz i u t in jcu u s i t noz rn ih a g r e g a t i h ili u l ećask ih k u p o v i h . Z a smedj i bioti t n a v o d i J o h n , da često u k l a p a med ju listovi leće od vapnenca . K r e n i e n se po jav l ju je u z a o k r u ž e n i h z rn ih , a k a o u k l o p k e na l az imo u n j i m a os im a p a t i t a i amfibola j o š i u k l o p k e od t ekuć ine . J o h n u v r š ć u j e ovo k a m e n j e m e d j u k r e m e n e propi l i te za to , što m u j e o snova p o s v e k r i s t a l i n s k a , što k r e m e n sad r ž a v a u k l o p k e od t e k u ć i n e , š to m u j e amfibol ze len i n e o b r u b -ljen, i n a p o k o n što se j e r a z t r o š b o m u amfibolu i b io t i tu r a z v i o epidot .

K a k o j e pozna to , j o š j e n e r i e š e n o p i tan je , d a li se i m a d u prop i -liti (s k r e m e n o m ili bez n j ega ) d r ž a t i k a o p o s e b n e samos ta lne v r s t e e r u p t i v n o g a k a m e n j a ili s amo k a o p o s e b n o r a z v i j e n i i p r e o b r a ž e n i oblici andez i t a i đac i ta . P rop i l i t i su p o z n a t i , d a v o d e u ž i cah r a z n e r u d a č e , a svoj im se v a n j s k i m l icem r a z l i k u j u od d r u g o g a m l a d j e g a e r u p t i v n o g k a m e n j a t im, što n a l i k u j u n a „ze l ence" ( g r ü n s t e i n ä h n -l i ch ) . Z i r k e l , ko j i z a s t u p a m n i e n j e , d a su propi l i t i s a m o s t a l n e v r s t e , navod i k a o znača jne osob ine p rop i l i t â o v o : 1. G l inenc i n e p o k a z u j u s tak lenas to l ice m l a d j e g a e r u p t i v n o g k a m e n j a , n e g o g r u b o lice ( d e r b ) , k a k o g a i m a d u p lag iok la s i po r f i r i t a ; oni su p u n i r a z -

t roš ina , i to p o g l a v i t o v a p n e n c a , k lo r i t a i epidota . 2 . Biotit i amfibol u v i e k su v iše ili m a n j e r az t rošen i , t a k o d a se smedja boja j e d n e i d r u g e r u d e p r e t v o r i l a u z e l e n u ; r a z t ro šbom p r e t v o r e n e su te r u d e u ka lc i t , k lo r i t i epidot . 3 . K r e m e n vodi samo u k l o p k e od t e k u ć i n e , d o k onaj u đac i tu i m a samo u k l o p a k a od s tak la . 4 . O s n o v a j e posve k r i s t a l i n s k a , a n a p u n j e n a j e s e k u n d a r n i m i pro izvodi , i to v a p n e n c e m , k lo r i t om, ep ido tom i često p i r i tom.

K a m e n j e s r e b r n i č k e oko l i ce p r i kazu j e n a m se u r a z n o m s tanju r a z t r o š b e , no u z a sve to v a n j s k i m l icem n i k a d ne na l iku je na ze lence . K a m e n j e od L j u b o v i j e veé j e J o h n oprediel io k a o daci te , a k a m e n j e iz n e p o s r e d n e okol ice S r e b r n i c e ne raz l iku je se ni u č e m b i t n o m od o n o g a k o d S r e b r n i c e , samo što j e više r az t rošeno . S t o m r a z t r o š b o m po jav l ju ju se doduše n e k e osobine, no one t vo re s a m o mos t i zmed ju d a c i t a i propi l i ta , k a k o g a Z i r k e l opisuje. G l inenc i su u k a m e n u od K n e ž e v c a i P r o t i n a h a n a u p r a v o t a k o s t ak l enas t a l ica, k a o i oni u k a m e n u od Ljubovi je , a k a o r az t ro -šinu n a l a z i m o sad m u s k o v i t sad v a p n e n a c , r i edko k a d a klor i t . Biot i t a i amfibol p o k a z u j u k a d š t o smedju boju, a gdje j e raz-t r o šba m a h uhva t i l a , tu v id imo iste p ro izvode , ko je obično kod propi l i ta opisuju. K r e m e n u k a m e n u od L jubov i j e i P r o t i n a h a n a nosi u k l o p k e od t e k u ć i n e ; J o h n n a v o d i za k r e m e n od L jubov i j e j o š i u k l o p k e od s t ak la , a m e n i se čini, da s am ih vidio i u k r e -m e n u od P r o t i n a h a n a . O s n o v a j e ovoga k a m e n j a k r i s t a l inska , a k a o r az t ro š inu n a l a z i m o u njoj pog lav i to v a p n e n a c . P r e m a t o m u p r i k a zu je n a m se ovo k a m e n j e u j e d n u r u k u k a o p r a v i dac i t i , a u d r u g u k a o oblici , ko j i n a s d o n e k l e sjećaju p rop i l i t a ; a te p re l azne f o r m e spr i ja te l ju ju m e s n a z o r o m R o s e n b u s c h o v i m , da b i smo i p r a v e p rop i l i t e ima l i d r ž a t i s amo posebn im obličjem dac i t a ili andez i t a .

Andeziti i daciti uz obalu Bosne. Predano u sjednici matematičko-prirodoslovnoga razreda Jugoslavenske

akademije znanosti i umjetnosti dne 1. veljače 1904.


N a pu tu ođ Magla ja p r a m a V r a n d u k u n a l a z i m o n a d v a mjes t a t ik uz obalu Bosne mlad je e r u p t i v n o k a m e n j e . P o n a j p r i j e v i d i m o , k a k o j e kod Mag la j a n a desnoj oba l i Bosne p rova l io andez i t . T o k a m e n j e opisao j e i opredie l io J o h n k a o t r ah i t , p a j e n j e g o v opis ovdje samo d o n e k l e popun jen . D a l j e g o r e uz Bosnu n a l a z i m o izmedju Nemi le i H a n a B e g o v a n a desnoj i l ievoj obal i dac i tno k a menje , ko je doslije ni je bi lo op i sano .

I .

Andezit ođ Maglaja. Andez i t , što i zgrad ju je b r i eg , n a k o m stoji m a g l a j s k a t v r d j a v a ,

opisao j e J o h n ( G r u n d z ü g e d e r Geo log ie v o n Bosnien und H e r c e g o v i n a , T i t ze , Bi t tner , Mojs isovich) i opred ie l io g a k a o s an id in sk i t rah i t . E v o u k r a t k o n j e g o v a o p i s a : Sv ie t lo sivi porf i rn i k a m e n i m a osnovu, ko j a se sastoji p o g l a v i t o od s i tnoga san id ina , i zmedju k o g a se smjesti lo g lobul i t ično p r e o b r a ž e n o s tak lo . Medju porf i rno iz lučenimi s a s t av inami zauz iml je p r v o mjes to g l inenac , koj i p o n a j više p r i p a d a san id inu sa j e d n o s t a v n i m i led ci ili u k a r l s b a d s k i h sras lacih. P r v i su obično z o n a r n o g r a d j e n i . R a z v i o se i p l a g i o k l a s , no u m n o g o man jo j množ in i od s an id ina . Bioti t j e žuto s m e d j . Amfibol se s av p r e tvo r io u l imoni t , ko j i m u j e u p r e p a r a t u s av izpao , a rubov i preos ta le šup l j ine i m a d u fo rmu, k o j a o d g o v a r a p r e r e z o m amfibola. K r e m e n do laz i u r i e d k i h z rn ih . M a g n e t i t j e j edno l i čno po svem k a m e n u r a z t r e s e n . T o l i k o J o h n .

U okolici Mag la j a pojavl ju je se a n d e z i t n a d v a mjes ta . J e d n o j e mjesto s p o m e n u t a m a g l a j s k a t v r d j a v a , a d r u g o j e uz p o t o k J a -

blai i ieu . K a d i d e m o od M a g l a j a p r a m a Ozrenu , na laz imo pr i u l a z u u dol inu J a b l a n i c e n a m a l e n u pros toru serpent in , a d o m a l a iza n jega po jav l ju je se andez i t , koj i j e posve ident ičan s on im od m a g l a j s k e t v r d j a v e , s a m o j e on ovdje j o š više r az t rošen .

S a v j e ta j a n d e z i t j a s n o s ive boje i očite porfirne s t r u k t u r e . O s n o v a m u n e p o k a z u j e ni t r a g a p r e t v o r e n o m u s tak lu , n e g o j e k r i s t a l i n s k a i s i t noz rna , a sastoj i se poglavi to od glinenca, Koji se čes to vidi u če tvo r inas t ih p re rez ih . U z to pojavljuje se po koj i listić biotita, gd jeko j i apatit i vapnenac k a o raz l roš ina .

K a o u t rusc i p r v e gene rac i j e r azv io se glinenac, biotit, r az t rošeu amfibol i po ko je z r n o kremena.

Glinenac r a z v i o se ovd je k a o p lag iok las , a ne k a o sanidin , k a o što J o h n navod i , no- u t a k i h odnošaj ih , da l ako r azumi j emo , k a k o j e J o h n d r ž a o , d a j e tu u većin i sanidin. A k o r a z m o t r i m o k r u p n i j e izručene g l inence , v idje t ć emo , da j e tu d o b r a polovica g l i nenaca r a z v i j e n a u po l i s in te t sk ih s ras lac ih po a lb i tnom zakonu , č e m u se k a d š t o p r i d r u ž u j u j o š i u m e t n u t e lamele po p e r i k l i n s k o m z a k o n u . P o koj i put z d r u ž u j u se ti oblici u k a r l s b a d s k e sraslace. Sv i ostali g l inenc i , koj i n a m se p r i k a z u j u k a o j e d n o s t a v n i dvojc i ili k a o j e d n o s t a v n i inđ iv idu j i , bez sumnje su t akod je r u n a j v e ć e m dielu s luča jeva p lagioklas i . T o zak l juču j emo odat le , što su u t a k v i h p r i v idn ih san id in ih cesto u m e t n u t e t a k o fine lamele , da se t e k n a j -pomni j i m m o t r e n j e m i pr i n a j v e ć e m povećanju uočuju, p a što se t a k v o s ras t en je d r u g i pu t opet očituje samo u va lovi tom p o t a m -njen ju . N a p o k o n p r e r e z i smje rom p inako ida M ne m o g u d a k a k o p o k a z i v a t i s ras laca . Na jg l avn i j i d o k a z , zašto o v a k v e j ednos t avn i j i ' ob l ike i m a m o uvrs t i t i m e d j u p lag iok lase , na laz imo u op t i čk ih svo j -s tv ih . U v e ć e m b ro ju p r e p a r a t a n isam m o g a o naći n i jedan p r e r e z , u k o m bi položaj r a v n i n e op t i čk ih osi i k u t opt ičkih osi govor io za to, da tu i m a m o san id in ; j e d n o j e i d r u g o uv iek pokaz iva lo , d a se tu r a zv io p l ag iok l a s . U većin i s lučajeva moglo se us tanovi t i , d a taj p l a g i o k l a s p r i p a d a l a b r a d o r u . N a pol is intetskih s ras lac ih s p r ib l ižno s ime t r i j sk im p o t a m n j e n j e m našao sam na jveće p o t a m njen je

2 2 ° : 24° 25° : 29° ,

što bi o d g o v a r a l o č l anu , k o j i ni je kiseliji od labradora.

N a j e d n o m k a r l s b a d s k o m d v o s t r u k o m sras lacu iznosilo je s ime-t r i j sko po t amn jen j e

1 17° l ' 18° 2 2° 2 ' 4 ° ,

što o d g o v a r a labradoru AbxAnt u p ros j eku

φ = 0 λ = 9° .

N a j e d n o m sras lacu, koj i se p r i v i d n o sas tojao s a m o od d v a Hepa i ve l ika individuja , i gd je j e b io t r e ć i ind iv idu] u p r v o m u m e t n u t u obl iku v a n r e d n o t a n k a i k r a t k a k l i na , d a se j e d v a opažao , iznosilo j e s imetr i j sko po t amn jen j e n a s v a k u s t r anu 24° . U k o n v e r gentnoj svjetlosti iz lazi la j e g o t o v o u s red in i n e g a t i v n a r a z p o l o v n i c a . A k o p o g l e d a m o n a t ab lu V . u djelu A . Miche l Levy, É t u d e sur le dé te rmina t ion des fe ldspa ths , P a r i s 1894 . , v id je t ćemo, d a l a b r a d o r Äb1An1 u p r o s j e k u

φ = 0 λ = 4 5 °

stoji gotovo okomito n a r azpo lovn ic i х, k o j a j e tu n e g a t i v n a , pa d a taj p r e r ez i m a s imet r i j sko p o t a m n j e n j e od j e d n o 25° .

D r u g i j e d a n s ras lac od d v a i nd iv idu j a p o k a z i v a o j e s ime t r i j sko po tamnjen je

6° : 7°.

U k o n v e r g e n t n o j svjetlosti iz laz i le su u oba ind iv idu ja osne p r u g e ( A x e n b a l k e n ) iz v i d n o g a polja , a osne r a v n i n e k o n v e r g i r a l e su p r a m a nega t ivno j r azpo lovn ic i , p a j e d a k l e to labrador Ab2Anä

u p ros jeku λ = 0 о = 0 .

P re rez i , koj i su bili p r ib l i žno u z p o r e d n i s p i n a k o i d o m M , poka zivali su obično kos izlaz poz i t i vne r azpo lovn ice . N a j e d n o m tak o m pre rezu iznosio j e k u t p o t a m n j e n j a uz Ρ 15° i v idje la se p r u g a op t ičke os i ; s a m a os n i je bi la u v i d n o m pol ju . D a k l e j e i to l ab rador , koj i nije kiseli j i od č l a n a A\Anx. S a m o n a j e d n o m p r e r e z u izlazila j e poz i t i vna r a z p o l o v n i c a go tovo o k o m i t o n a M, k a o što v id imo k o d san id ina , no tu j e j e z g r a p o t a m n j i v a l a uz 12° , a r u b uz 6° , pa j e v r lo v j e ro j a tno , d a se t a j e z g r a sastoji od l ab r ado ra , a r u b od a n d e z i n a i d a p r e r e z n i je išao točno uzpo -r e d n o sa M.

A k o sve ovo u z m e m o u obzi r , onda n e m a sumnje , da porf irno i z lučene g l i nence i m a m o uvrs t i t i medju l a b r a d o r e , p a p r e m a t o m u sam k r e m e n m e d j u andez i t e .

Porf i rno iz lučeni p l ag iok la s i pokazu ju obično z o n a r n u g r a d n j u , p a j e zan iml j ivo , d a baz ičnos t n e p a d a u v i e k j edno l i čno od sred ine p r a m a r u b u , n e g o k a d š t o j e d a n pu t ili više pu t a opet r a s t e i opet p a d a . N a j e d n o m p l a g i o k l a s u nabro j io s am do dvadese t zona , gd je su se v i še p u t a i zmjen j iva le baz ične i kiselije zone.

Grlinenci u osnovi bit će t a k o d j e r p lagioklas i , no ni je i zk l jučeno , da n e m a tu i san id ina , j e r n a m anal iza k a m e n a pokazu j e z n a t n u m n o ž i n u ka l i j a , p r e m d a z n a d u i gdjekoj i l ab r ado r i s a d r ž a v a t i neš to ka l i ja . N a j e d n o m t a k o m s i tnom ledcu, koji j e bio zona r no g r a d j e n i p r i k a z i v a o n a m p o p r e č n i p r e r e z sa r o m b s k i m obr isom, tvor io j e j e d a n p i n a k o i d s d r u g i m k u t od 92° . T u j e k u t po t amnjen ja u oš t rom u g l u iznosio 3 1 ° , a to sve o d g o v a r a l ab radoru .

P l a g i o k l a s p r v e g e n e r a c i j e u k l a p a obilno si tne iglice apa t i ta , a k a d š t o i l ist iće biot i ta .

Biotit j e k a o u t r u s a k v r l o obi lan. Boje je smedje žute . U k l a p a često l iepe ledce apa t i t a . U k a m e n u od J ab l an i ce bioti t j e posve pozelenio , j e r se p r e tvo r io u k lor i t , u k o m leže si tna z r n a epidota.

Amfibol je k a o t a k a v i zčeznuo , a mjesto n jega v id imo r a z t r o -š inu, u kojo j j e vapnenac p r e t e ž a n , a u k a m e n u od J a b l a n i c e opet klorit sa z rnc i od epidota. R a z t r o š i n a se ta pojavl juje u o t egnu t ih s tupov ih ili u r o m b i h , n a ko j ih su šiljati ug lov i odrezan i , k a o što p o k a z u j u p o p r e č n i p r e r e z i amfibola. Amfibola j e bilo u k a m e n u m n o g o m a n j e od biot i ta .

Kremen j e r i e d a k , a z r n a su m u nešto sitnija i u v i e k j a j o l i k o zaobl jena . U j e d n o m t a k o m k r e m e n u našao sam u k l o p a k s t ak l a sa v e l i k i m m j e h u r o m , koj i j e bio n a š i roko c rno obrub l jen .

Apatit više p u t a p o k a z u j e j a s n o p lohe p r i zme , p i r amide i osnovn o g a p i n a k o i d a .

Magnetit do laz i u n e p r a v i l n o m zrn ju , a kadš to i u o k t a e d r i h .

K e m i j s k a ana l i za , što ju j e izveo F r . T u c a n , pokazu j e n a m s a s t a v :

8i,0 . . . . . . . 63-77 Α120Ά . . . . . . 17-09

!'<•,(>. · • · - . . . 3-58 CaO . . . . . . . 3-26 MgO . . . . . . . 1-28

Να20 3-97 K%0 3-43 g u b i t a k ž a r e n j e m . . 3 1 3

9 9 - 5 Γ

Odbivš i g u b i t a k , koj i j e na s t ao ž a r e n j e m , dobi t ć emo p r e r a č u -n a n o na 100

Si02 60-16 А120, 17-72 Fe30, 3-71 CaO 3-38 MgO Г 3 7 Na20 . . . . . . . 4-11 KĄ) ЗТ)Г)

100-00

Ti n a m bro jev i daju ovaj m o l e k u l a r n i snošaj :

Si02 110-27 ili 73-87 Al20s 17-37 ,. 11-67 Fe20s 2-37 .. 1-55 CaO 5-82 3-89 MgO 3-20 „ 2-14 Na20 6-63 „ 4-44 K20 . 3-65 „ _ 2A4

149-26 ili 100-Otl

A k o u z m e m o , d a sav na t r i j pot ječe iz p l ag iok l a sa , a s av ka l i j iz sanid ina , i a k o pus t imo iz v ida m a g n e t i t , to bi u k a m e n u bi lo :

i k r e m e n a k i se l ina . . . 14 6 4 ^ san id ina j a l u m i n i j 2 4 4 1 1 9 - 5 2

I ka l i j 2-44 j

^ k r e m e n a k i se l ina . . . 2 6 ' 6 6 j a lbi ta | a lumin i j 4 - 4 4 J. 3 5 - б 4

I na t r i j 4 ' 4 4 J

i k r e m e n a k i se l ina . . . 7 - 7 8 | anor t i t a -{ a lumin i j 3 - 8 9 }. 1 5 - б 6

ј v a p n o 3 ' 8 9 Ј

2 1 4 } 7-38 1 5 5 J

s lobodne k r e m e n e k ise l ine s lobodna a lumin i j a . . .

21-12 0-90

КХИХ)

P r e m a o v o m e bi p l a g i o k l a s o d g o v a r a o formuli Ab2Anu d a k l e k r a j n j e m u č l a n u o l igoklasa . A k o j e j o š i kal i j b a r u j e d n o m die lu s a d r ž a n u p l ag iok la su , o n d a b i nas ana l iza upuć iva l a n a j o š k i se liji p l ag iok las . Vidjel i smo, da su porfirno izlučeni p lag iok las i lab r a d o r i , p a ovo nesug las je s ana l i zom možemo t im r az tumač i t i , što su bez s u m n j e g l inenc i u osnovi kiseli j i i što j e r a z t r o š b a v e ć d o n e k l e t v a r n i s a s t a v g l i n e n a c a p romien i la .

Dacit uz desnu i Hevu obalu Bosne izmedju

E r u p t i v n o k a m e n j e , što se na laz i i zmedju Nemile i H a n a Beg o v a , opaz io i ubi l ježio j e p r v i Br . W a l t e r u svojoj k a r t i , k o j a j e d o d a n a n j e g o v u djelu „ E r z l a g e s t ä t t e n in Bosnien" , i tu j e to k a m e n j e o z n a č e n o k a o t r ah i t . K a m e n , što se na laz i n a desnoj obal i Bosne, može se v id je t i sa žel jeznice , j e r j e tu tik uza že l jeznicu u k a m e n u o tvo ren k a m e n o l o m , d o k za k a m e n na lievoj obali m o r a m o poći cestom, k o j a vođi iz Z e p č a u V r a n d u k , pa i tu k a m e n dop i re do s ame ceste. J a s a m oba na laz i š t a obašao i skupio ma te r i j a l , ko j i žel im ovdje opisat i .

1. Bacit izpod Bistricaka na Нетој obali Bosne. A k o od p o t o k a B i s t r i c a k a pod jemo cestom niz Bosnu n ać i ćemo

na jpr i j e s e rpen t ine , uz ko j e se onda diže daci t . I za dac i t a po j av ljuju se crni b rus i lovas t i šk r i l j avc i , koj i se v u k u d o b a r k o m a d pu ta , d a o n d a u s t u p e mjes to se rpen t inu sa Smol in -Mahnače . D a c i t su p r i g r a d n j i ceste n e k o ć lomil i , pa j e s ada k a m e n n a p o v r š i n i dobro r az t ro šen .

D a c i t j e j a s n o s ive bo je i oči te porf i rne s t ruk tu re . U p r e p a r a t u pod m i k r o s k o p o m v i d i m o , d a se osnova r azv i l a u zna tnoj m n o ž i n i , a d a u njoj leže u loženi u t rusc i p r v e generac i je , m e d j u ko j imi m o ž e m o r a z a b r a t i p l a g i o k l a s , biot i t i k r e m e n .

н. J. A. 159. 3

I I .

Nemile i Hana Begova.

O s n o v a j e k a m e n a , k o l i k o se može r a z a b r a t i , p o s v e k r i s t a -l inska . O n a j e s i tnozrna , m i k r o g r a n i t s k a , te n a m p r u ž a s l iku posve n a l i k n a onu, što j e p o k a z u j e k a m e n j e od S r e b r n i c e . U njoj raza-b i remo p o m u ć e n a z r n a glinenca, z n a t n u m n o ž i n u s i tnoga kremena, nešto malo magnetita, koj i l is t ić biotita, ma lo apatita, r i e d a k zirkon i napokon obilje r az t ro š ine (vapnenca).

Medju porfirno i z lučen imi r u d a m i n a l a z i m o osim s p o m e n u t o g a glinenca, biotita i kremena j o š i t r a g o v e amfibola.

GUnenac se tu po jav l ju je u v e l i k i h z r n a t i h obl icih, n a ko j ih vr lo često j a s n o r a z a b i r e m o m n o g o s t r u k e s ra s l ace po a l b i t n o m zak o n u , čemu se k a d š t o p r i d r u ž u j u i l ame le u m e t n u t e po pe r ik l in -s k o m z a k o n u . Oni su obično r a z t r o š i n o m j a k o p o m u ć e n i , a gd j e su nešto svježiji, tu se v id i , d a su z o n a r n o g r a d j e n i , g d j e se ne-j edno l i čno izmjenjuju zone r a z n e baz ičnos t i . P r i t om o p a ž a m o , d a su zone veće bazičnost i i bol je r a z t r o š e n e . K o j o j h r p i ovi p lag io-k las i p r ipada ju , ni je se m o g l o op t i čk i j a s n o us tanovi t i . —• P l ag io -klasi cesto uk lapa ju ciele h r p e apa t i t a p a po jed ine l i s tove biot i ta .

Biotit j e u k a m e n u vr lo obi lan i još p o s v e sv jež . Boje j e žuto smedje i pokazu je pozna t i p l e o h r o i z a m . On u k l a p a često igl ice apa t i ta . I zmed ju r a z k a l a n i h l i s tova b io t i ta u t i s n u t e su k a d š t o leće od v a p n e n c a . T a k v a se leća sastoji od j e d n o g a ili od d v a z r n a , n a ko j ih se v ide k a d š t o s r a s l a č k e lamele .

Kremen p r v e gene rac i j e ni je o d v e ć ob i lan , a po jav l ju je se u ovećih , z a o k r u ž e n i h oblicih. U n j e m u se po jav l ju ju uk lopc i t e k u ć i n e s l ibelom. Gdje j e l ibela s i tna , tu ona n e p r e s t a n o t i t r a , a gd je j e k r u p n a , tu ona pr i n a g i b a n j u p r e p a r a t a p o l a g a n o svoje mjes to mienja . I m a u k l o p a k a i s n e p o m i č n i m m j e h u r o m , k a o i u k l o p a k a sa d v a t a k v a m j e h u r a , a p r e m a t o m u i m a m o ovd je i u k l o p a k a od s tak la . K a o u k l o p a k n a l a z i m o n a d a l j e u k r e m e n u po ko ju t a n k u ig l icu apa t i t a i koj i oštri l e d a c z i r k o n a .

Amfibol. Os im s p o m e n u t i h r u d a v id imo u p r e p a r a t u mjes t imice raz t roš inu , ko ja se skup i la u p r av i lno j formi , i to u formi s t u p o v a ili u formi, ko j a o d g o v a r a p o p r e č n i m p r e r e z o m amfibola. U v e ć e m b ro ju p r e p a r a t a od t oga k a m e n a n a š a o s a m j e d a n , gd j e j e u j e d n o j t a k o v o j n a k u p i n i bi lo j o š s a č u v a n o amfibola. T u se mog lo r aza b r a t i , d a j e tu bio a g r e g a t l i s tova amfibola i n e k i h r u d a , k o j e su se med ju t im raz t roš i le . A g r e g a t j e i m a o f o r m u amfibola , koj i j e tu r e so rb i ran . Preos ta l i l is tovi amf ibo la bili su ž u ć k a s t o ze lene boje i j a k a p leohroizma.

Apatit se po jav l ju je sad u t a n k i h iglioah sad u deblj ih s tubas t ih leđc ih , k o j i m j e k a d š t o s r ed ina bi la smedja od uk lopaka .

Zirkon j e u k a m e n u r i e d a k , ali su m u ledci vr lo oštri . Magnetit se pojav l ju je obično u obl iku n e p r a v i l n a z rn ja . r jedje

u p r a v i l n i h o k t a e d r i h . K e m i j s k a ana l i za , k o j u j e izveo F . T u c a n , pokazu je o v o m u

k a m e n u ovaj k e m i j s k i s a s t a v :

Si02 G5-08 Al2Os 15-94 Fe2 03 3 - оЗ CaO 4-13 MgO 1-31 Na.,0 4-51 K20 4-50

g u b i t a k ž a r e n j e m 0 '81

9 9 - 9 Ï

A k o od t oga odb i j emo g u b i t a k , što j e ža ren jem nas tao , a p re

os ta le t v a r i p r e r a č u n a m o n a 100 . to ćemo dob i t i :

Si02 65 ' 67 .11/1 16-08 le., О 3-66

. . . . 4-16

. . . . 1-32

. . . . 4-57

. . . . 4-54 100-00

R a č u n a j u ć i iz t o g a m o l e k u l a r n i snošaj pojedin ih sas t av ina dobi t ć emo ove b r o j e v e :

CaO . MgO . Na20 KvO .

Si04 . . . . 109-45 ili 72-77 А\Ог . . . . 15-76 „ 10-48 Fe20,A . . . 2-29 1-52 CaO . . . . 7-43 4-93 MgO . . . . з-зо 2-19 Na90 . . . . 7-37 4-89 K20 . . . . 4-83 3-22

150--13 ili 100-00

I z ov ih b r o j e v a da lo bi se i z r ačuna t i , da u k a m e n u i m a : *

D a j e ovaj k a m e n posve svjež , o n d a bi u n j emu p l ag iok la s i m a o formulu ЛЪ-Ащ, no vidjel i smo, d a j e u p r a v o p l ag iok l a s na jv i še raz t rošen i u n j emu u p r a v o oni d ie lovi , koj i su baz iën i j i , te n e m a sumnje , d a p rvob i tn i p l ag iok l a s ide u baz ičn i ju h r p u , n e g o što n a m j e p r o r a č u n a fo rmula odaje.

2. Dacit sa desne obale Bosne. K a d čovjek ide uza že l jezn ičku p r u g u od pos ta je Nemi l e p r e m a

H a n u Begovu , naić i će iza 1 6 3 . k i l o m e t r a n a amfibolit , ko j i j e k o d k i lome t ra 163 '7 . neob ično k r u p n a z r n a . I z a t o g a amfiboli ta pojavl ju je se se rpent in , a k o d k i l o m e t r a 1 6 2 ' 3 . p r o b i o j e k r o z serpen t in bioti tni daci t , koj i posve n a l i k u j e n a o n a j , š to smo g a ma lo pr i je opisali i koj i bez s u m n j e stoji s n j im u s a v e z u , p r e m d a ona j leži neš to v iše uz Bosnu. V a n j s k o l ice , s t r u k t u r a i m i n e r a l o ž k i sas tav isti j e , k a o i u p r e d j a š n j e m k a m e n u .

Osnova j e s i tnozrna , g r a n i t s k a , a sastoj i se od glinenca, ob i lno kremena, nešto apatita, dos ta s i tnoga biotita, pa neš to vapnenca.

Medju porf i rno iz lučen imi s a s t a v i n a m i r a z p o z n a j e m o :

Glinenac, ko j i j e t a k o r a z t r o š e n , d a se r i e d k o k a d a vidi , d a j e to bio p lag iok las . U r az t roš in i n a l a z i m o na jv i še v a p n e n c a .

Kremen j e u n e p r a v i l n i h z r n i h dos ta r i e d a k . U n j e m u n a l a z i m o igl ice z i rkona , u k l o p k e t e k u ć i n e s p o m i č n i m m j e h u r o m , a m o ž d a i s takla .

Biotit j e obi lan , svjež , žu to smed j i često i zbušen apa t i t om. Bez opaci tna r u b a .

i k r e m e n e k i se l ine . . . 4 8 ' 6 6 j a lka l . g l inenca ] a l u m i n i j a 8*11 \ 64"88

i a lka l i j a 8*11 J

i k r e m e n e k i se l ine . . . 4"74 |

a l umin i j a 2*37 i 9"48 v a p n a 2 ' 37 j k r e m e n e k i se l ine . . . 6 '27

me tas i l ika ta ™ ^ g n e z 4 e 2 1 9 j 2 - 5 4 v a p n a 2 - 5 6

s lobodne k r e m e n e k i se l ine 1 3 1 0 100-00

Amfibol j e ovdje neš to očitiji, p r e m d a on i tu dolazi u is t ih odnošaj ih , k o j e smo pr i je spomenul i . U z to v id imo k a d š t o p r e r e z e , ko j i i m a d u n a obodu v i e n a c od list ića smedje žu toga amfibola, d o k u s red in i v id imo list iće bezbo jnoga amfibola, kadš to v a p n e n c a i neš to epidota, p a d r u g i h p ro i zvoda r az t rošbe .

K e m i j s k a ana l iza , ko ju j e izveo F r . T u c a n , da la j e ovaj r e zu l ta t :

Si02 64-79 A/203 15-29 Fe2Os . . . . 3-73 CaO 3-79 MgO 1-82 Na20 3-82 K20 3-74

g u b i t a k ž a r e n j e m 3 '22 1Π0-2Ο

P r e r a č u n a m o li opet ove b ro j eve na 100 odbivši pr i je g u b i t a k , što j e na s t ao ž a r e n j e m , dobi t ć e m o :

I z toga

Si02 66-82 Al2Os 15-76 Fe2Os 3-85 CaO 3-91 MgO 1-87 JS\0 3-94 E20 3-85

100-00

dobili ovaj m o l e k u l a r n i snošaj :

Si02 . . . . 111-37 ili 74-61 Al2Os . . . 15-45 „ 10-35 Fe2Os . . . 2-41 1-61 CaO . . . . 6-98 „ 4-67 MgO . . . . 2-63 1 7 6 Na20 . . . . 6-34 4-25 K20 . . . . 4-10 2-75

149-28 ili 100-00

I z t o g a b i smo mogl i i z r a č u n a t i ovaj s a s t a v :

3 8 м. KIŠPATIĆ, ( И )

!

k r e m e n e k ise l ine . . - 4 2 Ό 0 j

a lumin i ja 7ΌΟ \ 56*00. a lka l i j a . 7*00 J

[ k r e m e n e k ise l ine . . . 6*70 j anor t i t a l a lumin i j a 3*35 J. 13*40

I v a p n a 3*35 J

k r e m e n e k ise l ine . . . 4*69

me tas i l i ka t a m a S n e z i J e Γ 7 6 9*38

m c i a S l I I K d L a · jp, 0 1*32

v a p n a 1*62 s lobodne k r e m e n e k i se l ine 21*22

ιυοοο Brojevi ovi dali bi n a m fo rmulu za p l a g i o k l a s AblAn1, n o n e m a

sumnje , da j e on ovdje bio od veće baz ičnos t i .

Petrografske bilježke iz Bosne. Predano u sjednici matematičko-prirodoslovnoga razreda Jugoslavenske

akademije znanosti i umjetnosti dne 1. veljače 1904.


P r o l a z e ć i v i še g o d i n a r a z n i m i k r a j ev i Bosne sakupi lo se neš to s i tn i jega p e t r o g r a f s k o g ma te r i j a l a , koji sam u zadnje v r i eme o b r a d i o , pa g a žel im ovd je pr iobé i t i , j e r će i to neš to dopriniet i bo l j emu g e o l o ž k o m p o z n a v a n j u Bosne . T o m u sam dodao n e k e n o v e bil j ežke o s e rpen t in sko j zoni , j e r s am imao zgodu , da obad jem n e k e t očke t e zone , k a m o n i s a m bio dospio pr i je , nego što s am t i skao svoju r a z p r a v u о b o s a n s k o j se rpen t insko j zoni.

I .

Kremeni filit od Poloma na Drini. U svojoj r a z p r a v i „Kr i s t a l i n sko k a m e n j e se rpen t inske zone u

Bosn i" ( „ R a d " J u g o s l a v e n s k e a k a d e m i j e k n j . 133. , 1897.) n a v e o sam, da se u z v o r n i č k o j okol ic i na laz i k r i s ta l insko k a m e n j e , ko j e p r i p a d a g o r n j e m u odjelu a r h a j s k e formaci je , i koje leži n a k a m e n j u ( g a b r o , lherzol i t , amfiboli t ) s e rpen t i n sk e zone. To se k a m e n j e sastoji u z v o r n i č k o j okol ic i od g r a n a t i m filita i k r i s t a l i n skoga š k r i -l j avog v a p n e n c a . J u ž n o p a k od Z v o r n i k a p r a m a Vlasenic i i S r e b r nici n a l a z i m o u zna tno j m n o ž i n i pa leozojske škr i l j avce , a mjes t i m i c e i s ta r i je šk r i l j avce , k o j e m o r a m o , k a o i one kod Z v o r n i k a , uvrs t i t i u go rn j i odio a r h a j s k e dobe . T a k v a k a m e n j a n a l a z i m o na jp r i j e k o d P o l o m a i o n d a dal je k o d Lon j ina .

N a p u t u od Z v o r n i k a p r a m a S r e b r n i c i sus rećemo o d m a h i za P o l o m a p o s v e sv ie t le šk r i l j avce , ko je žel imo ovdje opisati , a o d m a h iza n j ih po jav l ju ju se ze leni šk r i l j avc i , iza ko j ih opet do l aze crni b rus i lovas t i šk r i l j avc i .

Svietl i ovi škr i l j avc i go tovo su posve Oiste biele boje , a ciepaju se u t a n k e ploče. N a povr š in i o đ k a l a n i h p loča v i d e se v r lo fine kožice od s r eb rnas toga t injca, koj i i m a lice seri ci ta.

U m i k r o s k o p s k o m p r e p a r a t u r a z a b i r e m o k a o b i t n e s a s t avne die-love kremen, svietli tinjao i rutil. P o m i n e r a l o ž k o m sas tavu stoji ovaj k a m e n s j e d n e s t r a n e i zmed ju t i n j čeva š k r i l j a v c a i k r e m e n a škr i l javca , d o k se s d r u g e s t r a n e pona jv i še p r i b l i ž ava filitu. O n doduše n e m a k lo r i t a , ali j e po svom g u s t o m sas t avu , po r a z v o j u t injca i ru t i la p r a v i filit, pa g a za to med ju filite i u v r š ć u j e m o .

Kremen j e najobilni j i s a s t avn i dio k a m e n a . On se tu po jav l ju je u obl iku vr lo s i tnoga z r n a posve n e p r a v i l n i h obr isa . Z r n o se uza z rno pr is lanja i s t v a r a s t an ičas tu s t r u k t u r u . Z r n a su sad sva p r i l ično j e d n a k e veličine, a sad opet v i d i m o po ko j e veée z rno u m e t nu to medju sitnije z rn je , ili se mjes t imice k r u p n i j a z r n a skup l j a ju u pojedine odiel jene i o t e g n u t e n a k u p i n e .

Tinjac ni je u p r e p a r a t u obi lan , ali g a i p a k s v u d a v id imo. On dolazi u v i e k u ob l iku v r lo s i tn ih l ist ića, ko j i su ili posve bez bo je ili j e d v a osjetl j ivo bl iedo ze lene boje. O n p o k a z u j e sva op t i čka svojs tva m u š k o vita.

Rutil se pojavl ju je u v e l i k o m b ro ju ind iv idu ja , koj i se g o t o v o u v i e k t ako n a gus to redja ju , da t v o r e ciele povo re . Ob ično se on tu v id i u si tnih igl icah, a r jedje u n e p r a v i l n i h žu t ih z rn ih . T a n k e i duge iglice r a z a b i r u se, k a o što obično u filitih sus rećemo, t e k pr i ve l ikom povećan ju . Osim j e d n o s t a v n i h l edaca n a l a z i m o tu dosta često i s ras lace, i to po oba s r a s l a č k a z a k o n a , koj i se k o d ru t i l a obično pojavl ju ju . S ras l ac i po z a k o n u , g d j e j e s r a s l ačka r a v n i n a p l o h a 101 i gdje osi od oba ind iv idu ja t v o r e k u t od 1 1 4 ° 2 5 ' , r a z vili su se neš to r jedje , i tu su o n d a oba i nd iv idu j a d u g a . Med ju t imi sraslaci našao s am i j e d a n t r o j a k , gd je su se t r i l edca j e d a n za d r u g i m po is tom z a k o n u s ras la . M n o g o su obični j i s ras lac i , gd je j e s ras lačka r a v n i n a p loha 3 0 1 i gd j e osi t v o r e k u t od 5 4 ° 4 4 ' , p a i tu su obično oba ind iv idu ja d u g a i j e d n a k e vel ič ine . S a m o k a d š t o j e j e d a n ind iv iduj k r a t a k ili su o b a k r a t k a ( s rdeol ik i s ras lac i ) .

Zirkon j e u k a m e n u v a n r e d n o r i e d a k . U c ie lom p r e p a r a t u n a š a o s a m samo d v a s i tna ledca.

Organska tvar u ob l iku v r l o s i tna p r a h a po jav l ju je se n a r i e d k o , i s amo n a n e k i h mjes t ih .

I I .

Amfibolni zeleni škriljavci od Poloma i Lonjina na Drini.

К a l k o w s k y Ε . u v e o j e ( E l e m e n t e der Li thologie , p . 212 . ) i m e „zeleni šk r i l j avc i ' ' (Grünsch ie fe r ) za o n a k v o kr i s ta l insko šk r i -l j avo k a m e n j e , k o j e j e t a k o gus t a sas tava , da m u se s a s t avn i die-lovi d a d u t ek pod m i k r o s k o p o m ustanovi t i . T i su sas tavn i die lovi u p r v o m r e d u amfibol , a o n d a obično k lor i t , epidot, g l i n e n a c , a k a d š t o i k r e m e n i v a p n e n a c . Amfibol uz k lor i t daje k a m e n u zel enu boju . S a m amfibol ne dolaz i n i k a d a u zrnju, n e g o u v i e k u ob l iku d u g i h i t a n k i h iglica. Boja m u j e ili j a s n o zelena ili m o d r u -šas ta k a o u g l a u k o f a n a , a g d j e k a d j e tu r azv i j en i sam g l auko fan . S v a ova b i t n a svo j s tva ze len ih šk r i l j avaea na laz imo p r i k a m e n j u , š to se r a z v i l o uz D r i n u k o d P o l o m a i L o n j i n a , p a za to i že l imo to k a m e n j e k a o ze lene šk r i l j avce p r ikaza t i , p r e m d a j e s a m o i m e , k a o što i K a l k o v v s k y pr izna je , dosta nespre tno .

1. Zeleni škriljavci kod Poloma.

I z a sela P o l o m a na D r i n i , iduć i p r a m a Ljubovi j i i S r e b r n i c i , pojavl juju se na jp r i j e k r e m e n i fili ti, ko je smo malo pr i je opisal i . N a filite se nas l an j a ju amfibolni zeleni škr i l javci , о ko j ih ovdje žel imo govor i t i , a iza n j ih se po jav l ju ju c rn i brusi lovast i šk r i l j avc i .

Z e l e n i su ovi šk r i l j avc i b l i edo ili žućkas to zelene boje i d o b r e škr i l j avos t i . P o d m i k r o s k o p o m na laz imo k a o sas tavne d ie love k a m e n a : amfibol, epidot, vapnenac, glinenac i hematit.

Amfibol se po jav l ju je ovd je u t a n k i h i d u g i h igl icah, ko j e u boj i i p l e o h r o i z m u u v e l i k e na l i ku ju n a g laukofan . Be ja im j e m o d r u š a s t o ze lena . P l e o h r o i z a m se očituje u žućkas to j ( a ) , l jubi častoj (β) i m o d r o j (γ) boji . P r e m d a j e p r e m a tomu s l ičnost sa g l a u k o f a n o m v r l o ve l ika , to i p a k ni je ovo g laukofan , n e g o v l a k nas t i amfibol, j e r m u p o t a m n j e n j e tvor i k u t od 18°. Ig l i ce su a m fibia go tovo u v i e k p u k o t i n a m i p o p r i e k o razč lan jene . S a m o debl je ig le p o k a z u j u uz to j o š i p o dul j ini p r i z m a t s k u ka lavos t .

Klorit se r a z v i o u to l ikoj množ in i , da mjes t imice iz t i skuje p o s v e amfibol, a pos tao j e , k a k o se j a s n o vidi , p r e t v o r b o m amfibola.

Epidot se po jav l ju je ob ično u ve l ik ih , n e p r a v i l n o s tubas t ih z r n i h b l iedo žu te bo je . Os im toga k r u p n i j e g a z r n j a vidi se k a d š t o j o š p o s v e si tno, b e z b o j n o z rn j e ep idota .

Vapnenac se r azv io u k a m e n j u k o d P o l o m a dosta n e j e d n a k o . U p r epa ra t i h od gdjekoj ih k o m a d a ni je bi lo n i t r a g a v a p n e n c u , dok ga u d r u g i h k o m a d i h i m a d e u to l ikoj množ in i , da ostali sas t avn i dielovi u p r a v o p l iva ju u v a p n e n c u . N a z r n i h v a p n e n c a se vidi romboedr i j ska ka lavos t , a cesto i s r a s l a č k e l a m e l e .

Glinenac j e ovdje vr lo r i e d a k i dolaz i u v i e k u t r u š e n m e d j u v a p n e n c e m . O n j e s t ak l enas t a l ica i ob ično bez s ras l ačk ih l ame la .

Hematit dolazi u si tnih I ju skah i ob ično se pr i l jub l ju je ep idotu .

2. Zeleni škriljavci kod Lonjina.

A k o idemo od L jubov i j e p r a m a L o n j i n u , m i ćemo uz D r i n u k o d mostića p r e k o S lapašn ice susres t i is te c r n e b rus i lovas te šk r i -l javce , ko je smo našli k o d P o l o m a , i n a j e d n o m mjes tu uz D r i n u probi ja k r o z te šk r i l j avce dac i t . K o n t a k t n a zona i zmed ju oba k a m e n a posve j e r az t ro šena . Neš to dal je n iz D r i n u po jav l ju ju se amfibolni zeleni škr i l j avc i z n a t n i m p r o s t o r o m . U r iec i S lapašn ic i na laz imo k a o va lu t i ce ze lene šk r i l j avce , c r n e b rus i l ovce i dac i t .

Minera ložk i sas tav ovih š k r i l j a v a c a isti j e , k a o i on ih od Po loma .

Amfibol j e u ovom k a m e n j u , j e r j e sv ježe , vr lo ob i lan . Ob l ik , ka lavos t , boja, p l eoh ro izam isti m u je , k a o i p r ed j a šn j emu .

Klorit j e ovdje r i e d a k . I ovd je j e on s e k u n d a r a n , j e r pos ta je , k a k o se j a s n o vidi , iz amfibola . Boje j e j a s n o zelene, a p leohroi z a m se očituje u oštro zelenoj i bl iedo žuto j boji . G d j e k o j i l is t k lo r i t a t a k o j e s labo bo jad isan , go tovo bezbo jan , d a se ze lena bo ja j e d v a opaža .

Epidot je i ovdje iza amfibola na jg l avn i j i s a s t avn i dio. Ob ično su to o t egnu ta k r u p n a z r n a , k o j a su p o p r i e k o i zka l ana , r jedje su z r n a bezbojna , i tu su obično si tni ja. B i e d k ę l juske hematita po j av l ju ju se pona jv i še u p u k o t i n a h ep ido ta .

Vapnenca ili n e m a ili do laz i u po j ed in ih z rn ih ili u z r n a t i h n a k u p i n a h .

Glinenac dolaz i u k a m e n j u , u k o m n e m a v a p n e n c a , u r i e d k i h , s i tn ih z rn ih izmedju amfibola i ep ido ta . U k a m e n j u s v a p n e n c e m z r n a su g l i nenca m n o g o b r o j n i j a i k r u p n i j a , pa se r a d o u t i sku ju med ju v a p n e n a c , a k a d š t o v i d i m o , gd j e u k l a p a j u s a m v a p n e n a c . Gl inenci su u v i e k s t ak l enas t a l ica , a p r i k a z u j u se obično k a o j e d n o s tavn i ledci , r jedje k a o dvo j c i ili t ro jc i . U j e d n o m s ras lacu sa t r i

l amele , ko je su p o k a z i v a l e s imet r i j sko potamnjenje , iznosio j e ta j k u t n a s v a k u s t r a n u 13°. J e d n o v i t i ledci u ve l ike na l iku ju n a k r e m e n , no u k o n v e r g e n t n o j svjetlosti možemo se lako uv je r i t i , d a tu n e m a m o k r e m e n a .

I I I .

Kloritieni škriljavac s Vilenice kod Travnika. U nepos redno j b l iz in i Тгал-nika n a p o d n o ž j u V i l e n i c e na

lazi se k a m e n o l o m u ze lenom š k r i l j a v o m k a m e n u , koji želim ovdje u k r a t k o opisat i . S a m o mjes to , gd je se k a m e n o l o m na laz i , zove se B o j n a . K a m e n j e j a sno ze lene b o j e ; pol iven solnom k ise l inom šumi j a k o . P o m i n e r a l o ž k o m sas tavu m o r a m o taj k a m e n za sada uvrs t i t i m e d j u k lo r i t i čne šk r i l j avce , p r e m d a m u ne m o ž e m o us tanovi t i s t a ros t n i pođr ie t lo . U i z b r u s k u n a l a z i m o pod m i k r o s k o p o m k a o s a s t a v n e d ie love glinenac, Jclorit, epidot, vapnenac i, k a k o se čini, amfibol.

Glinenac j e na jg l avn i j i sas tavn i dio k a m e n a . On dolazi ili u s i tnozrn ih n a k u p i n a h ili u đu l j ih o tegnu t ih ledcih. U n a k u p i n i su z r n a n e p r a v i l n o i z r e z u c k a n a , i t imi urez i h v a t a se z rno z r n a s tva ra juć i p o z n a t u s t an ičas tu s t r u k t u r u . I dulj i s tubast i ledci n a svoj ih su r u b o v i h n e p r a v i l n o i z r ezan i . Gl inenci su obično s tak lenas ta l ica, a u nj ih n a l a z i m o dos ta često uk lop l j ena z r n a epidota i l is t iće k lor i ta . V e ć i j e dio bez s ras laca , ali i p a k na laz imo , osobito med ju v e ć i m i ledci , s ras lace s više ind iv idu ja . Sudeći po ku tu p o t a m n j e n j a u p r e r ez ih , koj i su pr i l i čno okomi t i n a r a v n i n u M, stoje ovi p la -g iok las i b l i zu l a b r a d o r a .

Klorit j e iza g l i n e n c a u k a m e n u najobilni j i . On j e s labo ze lene bo je i uz to v r lo s laba p l eoh ro i zma , a i v r lo s laba dvoloma. L a k o j e m o g u ć e , d a j e k lo r i t tu s e k u n d a r a n , a čini se, da j e o n d a postao od amfibola. Cesto se n a i m e vidi k lo r i t u oširokih ig las t ih oblicih, ko j i su p o p r i e k o , a k a d š t o i po duž in i i zka lan i , k a o što i nače v id imo n a ig l ičas t ih amfibolih. N a j e d n o m p a k mjes tu n a š a o s am u k l o r i t u j o š v r l o s i tne k r p e , ko je su se j a k i m svoj im dvo -l o m o m o d a v a l e k a o amfibol, a n a j e d n o m t a k o v o m listiću m o g l o se us tanovi t i k o s o p o t a m n j e n j e , i k u t t oga po tamnjen ja iznosio j e 12° . I n a č e u k a m e n u n i s a m n a š a o amfibola.

Epidot se po jav l ju je u k r u p n i j i h i posve s i tnih zrnih . K r u p n i j a su z r n a ž u ć k a s t e boje , d o k su si tni ja bezbojna .

Vapnenac ni je u k a m e n u obi lan, ali g a i p a k p o s v u d a n a l a z i m o dos ta j edno l i čno r azasu ta , i to u ob l iku n e p r a v i l n i h s i tn ih z r n a .

U s i tnih p u k o t i n a h , ko je se mjes t imice p o v l a č e p r e p a r a t o m , na laz imo si tna z rna kremena. N a p o k o n m o r a m spomenu t i j o š s e k u n d a r n i titanit, koji j e u ob l iku s i tnozrn ih , n e p r a v i l n i h n a k u p i n a u k a m e n u razasu t , a pos tao j e od i lmen i t a .

R u d a r s k i s a tn ik J . G r i m m e r u S a r a j e v u poslao mi j e s l ičan k a m e n , što g a j e on našao t i k uza žel jeznicu o d m a h iza T r a v n i k a p r a m a Do ln j em V a k u f u k o d k i l o m e t r a 82"2. K a m e n se taj sastoji od g l inenca (ponajv iše oči ta p l a g i o k l a s a ) , k lo r i t a , epidota , p a sek u n d a r n a t i tani ta , te p r u ž a pod m i k r o s k o p o m istu s l iku, k a o i ona j , što sam g a čas pr i j e opisao.

I V .

Kloritoidni filit izmedju Fojnice i Čemernice. Klor i to id j e r u d a , ko ju n a l a z i m o pog lav i to k a o s a s t avn i dio n e k i h

škr i l j avaca . P r a v a su i g l a v n a d o m o v i n a k lo r i to ida filiti, ko j i pot ječu ponajviše iz a r h a j s k e dobe , a r jed je d a su mladj i . T u t v o r e oni u d r u ž t v u s r a z n i m i s a s t av inami filitnoga k a m e n j a r a z n o v r s t n e odl ike. U ovu h r p u ide i k lo r i t o idn i filit, ko j i j e nad jen u okol ic i izmedju Fo jn ice i Čemern i ce , i ko j i že l im ovd je opisat i . O d t o g a filita dobio s am j e d a n p r i r u č n i k o m a d od r u d a r s k o g a s a t n i k a J . G r i m m e r a u Sa ra j evu . D a li se tu po jav l ju je k lo r i to idn i filit u više odl ika , ne z n a m , p r e m d a j e to v j e ro j a tno . G o t o v o s v u d a , gd j e su dosada odk r iven i k lo r i to idn i filiti n a s v o m p r v o t n o m ležiš tu , nadjoše ih r azv i j ene u više od l ika . D r u g a h r p a k a m e n j a , u k o m se pojavl juje k lor i to id , jesu k lo r i t o idn i t in jčevi škr i l j avc i . U n j ih i m a klor i to id istu u logu, k a o u k lo r i t o idn ih filitih. T i šk r i l j avc i dolaze u v i e k u d r u ž t v u s k l o r i t o i d n i m i filiti i t vo re tu s a m o p re -lazne obl ike . T r e ć u h r p u k a m e n j a s k l o r i t o i d o m t v o r e p r a v i k lo r i to idni škr i l javc i . T o se k a m e n j e sastoj i j e d i n o od k lo r i to ida i k r e m e n a (uz neš to ru t i l a i t i t an i t a ) , i u n j e m u n e m a t in jca . T o j e k a m e n j e v r lo r i e d k o . P o d t im i m e n o m opisao s a m n a d v a mjes ta (Klor i to idni šk r i l j avac iz P s u n j a ; „ R a d " J u g o s l a v e n s k e a k a d e m i j e , k n j . 104., 1 8 9 1 . — P r i l o g g e o l o ž k o m u p o z n a v a n j u P s u n j a ; „ R a d " J u g o s l a v e n s k e a k a d e m i j e , k n j . 109 . , 1892 . , p . 12) v r l o z a n i m l j i v o k a m e n j e iz P sun j a , j e r s a m p r i t o m sl iedio p r i m j e r d r u g i h p e t r o -grafa , koj i su sve tri s p o m e n u t e h r p e k l o r i t o i d n o g a k a m e n j a zva l i j e d n o s t a v n o k lor i to idn imi ili o t re l i tn imi šk r i l j avc i . K a s n i j e j e Z i r k e l

u svojoj pe t rograf i j i (g . 1894.) posve o p r a v d a n o i z t aknuo p o t r e b u , d a va l ja do s a d a p o z n a t o k lor i to idno k a m e n j e razvrs ta t i u n a v e d e n e t r i h r p e . P r e m a t o m u nače lu , što g a želim ovdje usvoj i t i , m o r a m o k a m e n j e iz P s u n j a , ko j e sam u naznačen ih r a z p r a v a h zvao k lo r i t o idn imi šk r i l j avc i , odsele naz iva t i k lor i to idnimi filiti, j e r su to p o s v e m u u is t inu p r a v i filiti, k a k o se to i iz opisa j a s n o r a z a b r a t i m o ž e .

Medju pozna t imi k lo r i t o idn imi filiti i m a ih više, koji u v e l i k e na l iku ju n a ovaj na š bosansk i filit, k a o n. p r . neki a lp inski , n jem a č k i i f r a n c u z k i k lo r i to idn i filiti. Z a nas j e s v a k a k o na j zan imlj ivija sl ičnost , k o j a postoji i zmedju bosanskoga i s p o m e n u t o g a h r v a t s k o g k ło r i t o idnog fili ta iz Psunja . TJ Psun ju se n a l a z e t r i v r s t e k l o r i t o i d n o g a filita. J e d n a se v r s t a sastoji od k lor i to ida , m u -skovi ta , k r e m e n a i r u t i l a ; u d r u g o j se vrs t i p r id ružu je uza spomenu te čet i r i r u d e j o š grafit , a u t rećoj vrs t i siderit. Bosansk i filit stoji po svoj ih s a s t a v i n a h i zmedju p r v e dvie v r s t e , j e r i u n j e m u n a l a z i m o k lor i to iđ , m u s k o v i t , k r e m e n i ru t i l uz neš to o r g a n s k e t v a r i i uz to u ma leno j množ in i t u rma l in i v r lo r i e d a k z i rkon , p a j e t a k o i η v a n j s k o m obl ičju i u s t r u k t u r i p sun j skomu filitu s l ičan.

F o j n i č k i j e k lo r i to idn i filit j a s n o s ivkas te boje , a površ je m u se poneš to p re l i eva sv i l enas t im s ja jem, k a o i p sun j skomu filitu. S k r i -l javos t mu j e dos ta d o b r o r a z v i j e n a , t a k o da se dade u dos ta t a n k e ploče ciepati . K a k o su m u sas tavn i dielovi v a n r e d n o sitni i k a k o medju nj imi sitni t in jac zauz iml je p r v o mjesto , to j e k a m e n t a k o m e k a n , da se d a d e nožem posve l ako s t ruga t i i drobi t i . P r o s t i m o k o m j a s n o r a z a b i r e m o u k a m e n u j e d i n o kloritoiđ. Klor i to iđ i m a tu obl ik p ločas t ih l eđaca , koj i u p remje ru mje re 0*3 do 0*5 mm. U k a m e n u ih v i d i m o k a o s i tne l juske , ko je su posve n e p r a v i l n o r a z b a c a n e , j e r se η s v o m po loža ju ne d r že ni na jmanje škr i l j avos t i k a m e n a , n e g o se n a sve m o g u ć e nač ine u k a m e n u izprečuju , k a k o se to r edov i to na l az i i k o d d r u g i h k lor i to idn ih filita. L j u s k e k lo r i to ida p o k a z u j u c r n u boju k a o bioti t i n a ka lo t inah v r l o oš tar , go tovo k o v i n s k i s ja j . U s t r v e n o m p r a h u od k a m e n a m o ž e m o pod l u p o m k a d š t o nać i po koj i list k lor i to ida , koj i pokazu j e h e k s a -g o n s k i obr i s , k a o i bioti t , gd je b ismo po analogi j i s tinjci ima l i uz baza ln i p i n a k o i d ( 0 0 1 ) j o š p lohe od p r i zme (110) i u z d u ž n o g a p i n a k o i d a ( 0 1 0 ) , k o j e m u da ju h e k s a g o n s k o lice. K a k o j e pozna to , za k lor i to iđ se ob ično uz iml je , da se ledi monok l insk i , a i on i , ko j i g a d r ž e t r i k l i n s k i m (Miche l — L é v y , L a c r o i x ) , k a ž u , d a se

malo raz l iku je od m o n o k l i n s k o g a obl ič ja . K a o biotit , t a k o se i klor i toiđ k a l a smje rom b a z a l n o g a p inako ida , no t a k a l a v o s t n i j e ni iz d a l e k a t a k o s a v r š e n a i n e m a s u m n j e , d a ona v r lo često postaje od toga , što su ledci s loženi od s r a s l a e k i h l i s tova. K a k o je izlupljeni k lor i to iđ v r lo s i tan , to s a m g a m o g a o vr lo t e žko k a l a t i , pa n isam m o g a o n i k a d a dobi t i t a k o t a n k i h i l iepih l is tova, d a b i h ih mogao opt ički i z t raž iva t i .

P r i m a k r o s k o p s k o m iz t r až ivan ju v id imo , d a j e na jpre težn i ] i s a s tavni dio k a m e n a svietli k a l i j e v t in jac , muskovit. L i s t ov i m u s k o -vita t ako su sitni, d a se p ros t im o k o m , osobito u z d r o b l j e n o m mater i ja lu , n e mo g u r a z a b r a t i , p a g a m o r a m o za to med ju sericite uvrst i t i . U zdrob l jenom ma te r i j a l u m o g a o s a m n a p o k o n s a m o j e d n o m naci j e d n o si tno z r n o s t a k l e n a s t o g a k r e m e n a , j e r j e k r e m e n , k a k o ćemo kasn i j e čut i , t a k o s i tan , d a m u se z r n a t e k p r i n a j većem povećan ju r a z a b r a t i m o g u .

U izb ru sku pod m i k r o s k o p o m m o ž e m o r a z a b r a t i , da se k a m e n sastoji od kloritoida, muskovita, kremena, klorita, rutila, turmalina i zir kona.

Kloritoiđ, a k o i nije na jobi ln i ja s a s t a v i n a k a m e n a , i p a k n a m svoj im ob l ikom, bo jom i p l e o h r o i z m o m na jpr i j e u oči u d a r a . U p r e p a r a t u v id imo ga u dv i e v r s t e p r e r e z a , v id imo b a z a l n e i uzdužne p re reze .

Baza ln i p rerez i k lor i to ida i m a d u ob l ik posve n e p r a v i l n i h k r p a . P r a v i l n i h obr isa ne v id imo tu g o t o v o n i k a d a . B a z a l n a k a l a v o s t , ko ja j e , k a k o smo već pr i je spomenul i , s labi je r a z v i j e n a n e g o u biotita, v id i se k a d š t o s a m o n a debl j ih mjes t ih p r e p a r a t a i n a ba-zalnih p re rez ih , gdje j e j e d a n list pod d r u g i m k a o p o d m e t n u t . U z baza lnu k a l a v o s t p o k a z u j e k lor i to iđ ob ično j e d n u ka l avos t , ko ja tvor i sa b a z o m k u t od 8 3 — 8 7 ° i stoji u zoni 001 : 110 , a uz iml ju je k a o p r i z m a t s k u ka l avos t . T a p r i z m a t s k a k a l a v o s t v id i se ko j i pu t na b a z a l n i h p re rez ih u ob l iku j e d n o g a s i s tema u z p o r e d n i h c r ta .

Uzdužni p r e r ez i k lo r i to ida p r i k a z u j u n a m se u ob l iku d u g i h i u z k i h s tupova . S tupov i ovi leže , k a o što se i m a k r o s k o p s k i v id i , posve n e p r a v i l n o u p r e p a r a t u usut i , t a k o d a se ni n a j m a n j e n e pr i lagodju ju škr i l javos t i k a m e n a . V r h o v i t ih s t u p o v a n e p r a v i l n o su izka lan i , d o k su pos t ran i obris i p r i l i čno r a v n i . N a s t u p o v i h v id imo j a s n o iz ražene dv i e ka l avos t i . J e d n a k a l a v o s t ide u z p o r e d o s dul j inom s tupa , te g a c iepa u v i še t an j ih l i s tova . T o j e k a l a v o s t baza lna , j e r ide uzporedo s d u g i m b a z a l n i m obr i som s tupa . D a t a ka l avos t i m a svoju savršenos t u s r a s l ačko j n a r a v i ov ih s tupova ,

ču t ćemo o d m a h . S a m o p o s v e t a n k i s tupovi ne pokazu ju baza lne ka l avos t i , a n i s ras laea . D r u g a ka lavos t , ko j a n a p red jašn ju stoji go tovo p o s v e okomi to , k i d a po jed ine listiće u stupu n a si tnije č l anke . T u k a l a v o s t v i d i m o uv iek , no ona ne ide k r o z cieli s tup j e d i n s t v e n o , j e r s v a k i l ist ić, koj i j e nas tao od baza lne ka lavos t i , i m a d e svoju p o s e b n u p r i z m a t s k u ka lavos t .

Klor i to id j e ze l enkas t e boje i v r lo oči ta p leohro izma, koj i se o v a k o oči tuje :

a m o d r o zelen Ъ m o d r u š a s t с žućkas to zelen,

d a k l e u p r a v o o n a k o , k a o što n a v o d e za na jveć i dio klor i toidâ. Sl ičan p leohro izam p o k a z u j e i k lor i to id iz P s u n j a , s amo što su k o d o v o g a boje neš to pun i je .

P r i i z t r až ivan ju p l e o h r o i z m a v id imo, da s tupovi k lor i to ida nisu j ed in s tven i , n e g o d a se sastoje od r a z n o o r ien t i ran ih listova, koj i p o k a z u j u r a z n e boje , u p r a v o t a k o , k a k o sam to opisao pri k lo r i -to idu iz P s u n j a . I tu v id imo , osobito a k o p r o m a t r a m o s tupove med ju u n a k r š t e n i m i n iko l i , d a se oni sastoje od s ras lačk ih l amela . J e d n a j e l a m e l a uz d r u g u p r i r a s l a baza lnom plohom, i tu se očituje s p o m e n u t a b a z a l n a ka l avos t . P r e d sobom i m a m o pol is in te tske s ras lace po p o z n a t o m s r a s l ačkom z a k o n u , koj i se r azv io kod ti-n jaca , gd je j e s r a s l a č k a r a v n i n a p loha p r i zme , d o k j e r a v n i n a sra-s tenja b a z a l n i p i n a k o i d . S to j e s tup k lor i to ida širi, to j e u n jemu više s r a s l ačk ih l ame la . S a m o p o s v e t a n k i s tupovi nemaju s ras laea , a ni b a z a l n e ka l avos t i , i na njih se onda v ide samo p o p r e č n e p u k o t i n e .

Klor i to id p o k a z u j e v r l o s lab dvo lom. Baza ln i se l istovi med ju u n a k r š t e n i m i nikol i u pa ra le lno j svjetlosti posve slabo razsv ie t le , t a k o da se d v o l o m j e d v a opaža . N a u z d u ž n i h p re rez ih p o k a z u j u pojedini listovi u s tupu koso po tamnjen je p r a m a ravn in i s ras tenja . K u t t o g a p o t a m n j e n j a iznos i do 20° . P o C a t h r e i n u j e taj k u t n a j e d n o m a l p i n s k o m k lor i to idu iznosio 14°, d o k kod n e k i h d r u g i h stoji i zmedju 15 i 20° . B a z a l n i listovi nisu u k o n v e r g e n t n o j svjetlosti dali n i k a k v e j a s n e sl ike, p r e m d a se moglo opazit i , d a j e k u t o p t i č k i h osi ve l ik . Z n a č a j j e d v o l o m a poz i t ivan . Vel ič ina d v o l o m a m j e r e n a B a b i n e t o v i m k o m p e n z a t o r o m iznosi la j e

γ — α = 0 -011 .

Muskovit j e u p r e p a r a t u najobi ln i j i s a s t avn i dio. O n j e v r l o si tan, pa se t e k pri v e l i k o m p o v e ć a n j u j a s n i j e r a z a b i r u n j egov i listovi i n a nj ih b a z a l n a k a l a v o s t . V e l i k i l is tovi m u s k o v i t a v r l o su r iedk i . O n j e bezbo jan te p o k a z u j e pr i o p t i č k o m i z t r a ž i v a n j u s v a znača jna svojs tva m u s k o v i t a .

Klorit n a m p a d a u oči na jp r i j e ondje , gd j e j e on uz k lo r i to id pr i ras tao . Više p u t a n a i m e v i d i m o n a u z d u ž n i h p r e r ez ih k lo r i to ida , d a se uz n jegovu b a z a l n u p lohu s j e d n e i s d r u g e s t r ane ili s a m o s j e d n e s t r ane pr is lonio k lo r i t u p a r a l e l n o m položa ju , t a k o d a se on tu vidi k a o cio s v e z a k v l a k a n a c a . T a su v l a k a n c a j e d v a osjet l j ive zelene boje. D v o l o m a su v r l o s laba , m e d j u u n a k r š t e n i m i n iko l i pokazu ju rnodrušasto s ivu boju i p a r a l e l n o po t amn jen j e . P l e o h r o -i z a m ako i nije j a k , i p a k se d o b r o r a z a b i r e . Z r a k a svjetlosti , k o j a t i t ra uzporedo s du l j inom v l a k a n a c a , z e l enkas t a j e , d o k j e z r a k a , ko ja na to okomi to t i t ra , d a k l e z r a k a , k o j a ide u z p o r e d o s osju c, žućkas to zelena. P r e m a t o m u b i smo imal i ovaj k lo r i t označi t i k a o penin. U p r e p a r a t u n a l a z i m o n e k o l i k o s l ičnih v l a k n a s t i h n a k u p i n a k lor i t a osamljenih za se, no v j e ro j a tno j e , d a j e t u k lo r i to id b io •gore ili dolje izpod k lo r i t a , p a j e b r u š e n j e m uk lon jen . I inače na laz imo u p r e p a r a t u b a z a l n i h l i s tova k lo r i t a , ali k a k o su te k r p e vr lo slabo bojadisane , go tovo se n e d a d u u običnoj svjet lost i od m u s k o v i t a raz luči t i . No k a k o ti l i s tovi ostaju med ju u n a k r š t e n i m i nikol i t amn i , m i t e k u t o m položaju v id imo , ko l i ko j e b l i edoga k lo r i ta u p r e p a r a t u .

Kremen nije u p r e p a r a t u ob i lan , a po jav l ju je se u v a n r e d n o si tnih, n e p r a v i l n o z a o k r u ž e n i h z rn ih .

Rutil se pojavl juje u p r e p a r a t u u pr i l i čno v e l i k o m bro ju , ali j e t a k o si tan, da se t e k p r i n a j v e ć e m p o v e ć a n j u bolje r a z a b i r e . N a j više ga na laz imo uk lop l jena i z m e d j u l is t ića k lo r i to ida , ili gd j e se uz o r g a n s k u t v a r u d u g i h p o v o r i h po p r e p a r a t u vuče . O n se pojavljuje poglav i to u ob l iku j e d n o s t a v n i h ig l ica ž u ć k a s t e boje. K o l e n -častih i s rdco l ik ih s ras laca n a l a z i m o dos ta r i e d k o .

Zirhon j e u p r e p a r a t u v r l o r i e d a k . N j e g o v i b l iedo žuti leđč ić i pokazu ju dos ta oštre k r i s t a l o g r a f s k e obr ise , j a k do lom i p a r a l e l n o po tamnjen je .

Turmalin se pojav l ju je u k a m e n u dos ta često. O n i m a ob l ik s tubas t ih l edaca , koj i u du l j inu m j e r e na jv i še 0 Ό 9 m m , a u š i r inu 0 Ό 2 5 mm. N a ledcih se u v i e k j a s n o r a z a b i r e , d a su h e m i m o r f n o razvi jen i . J e d a n se k r a j z a v r š u j e u v i e k p i r a m i d a l n o , d o k j e d r u g i k r a j k a o odlomljen. T u r m a l i n j e l a k o č a d j a v e boje. P l e o h r o i z a m

m u j e dos ta j a k . Z r a k a , ko j a t i t ra smje rom g l a v n e osi, pokazu j e žuto smed ju boju , d o k j e ona , ko j a okomi to na to t i t ra , j a s n o žućkas to smedje boje .

Organska tvar po jav l ju je se u p r e p a r a t u u ovel ikih n e p r a v i l n i h , c r n i h z rn ih , ko j a su dos ta r i e d k a , ili u obl iku v a n r e d n o s i tnoga p r a h a , k o g a t a k o đ j e r n e m a o d v e ć mnogo .

K a d a j e ova j č l a n a k v e ć bio nap i san , desi la mi se zgoda , d a s am došao u okol icu C e m e r n i c e , pa sam tom zgodom našao k lor i to idni filit, u k o m j e bi la r a z v i j e n a j e d n a r u d a , koja se i n a d r u g i h mjes t ih r a d o k lo r i t o idu p r i d r u ž u j e , a to j e siderit, za koj i smo spom e n u l i , d a se po jav l ju je i u k a m e n j u iz Psunja . K a d se čov jek iz do l ine F o j n i c e s t ane uzpinja t i do l inom č e m e r n i č k o g a po toka , susreće iza k l o r i t n o g a šk r i l j avca , koj i ćemo n a d r u g o m mjestu opisa t i , u ve l iko j množ in i k lo r i to idn i filit, koji smo ovaj čas opisali . L i e v o od zapuš t en ih r u d a r s k i h z g r a d a u j e d n o j uzkoj dolini , gd je su za p o k u s r o v a l i za a n t i m o n i t o m , r azv io se k lor i to idni filit sa s ide r i tom. T a j se k a m e n po svo jem v a n j s k o m licu n e r az l iku je od p red j a šn j ega k a m e n a n i u čem d r u g o m , nego da su u n j e m u klor i -toidi r jedj i i d a se to l iko ne svietle. P o d m i k r o s k o p o m v id imo v a n r e d n o s i tan sericitni tinjac, k a k o se gus to spleo i r a z n o izpre-v i jao , a u n j emu su se s a m o mjes t imice izprieči l i oširi i odulj i lis tovi muskovita. L i s t o v i z e l e n k a s t o g a kloritoida r jedji su. P l e o h r o -i z a m m u j e s lab u s labo ze lenkas to modro j i bliedo žutoj boji. I d v o l o m m u j e s lab . Z n a č a j n o je , što go tovo u s v a k o m klor i to idu po pr i l ic i u s r ed in i leži i z m e d j u l is tova c rn stupio c rne j e d n e t v a r i , k o j a se pr i i z t r a ž i v a n j u oč i tova la k a o o r g a n s k a tva r . K i se l ine j e n a i m e nisu t a k n u l e , d o k j e u ve l ikoj j a r i izgorjela . O r g a n s k e tva r i i m a još u v r l o ma lo j m n o ž i n i i u v a n r e d n o sitnih z rnc ih med ju se r ic i tn im t i n j cem. Klorita i m a u k a m e n u m n o g o m a n j e n e g o u p r e d j a š n j e m k a m e n u . I turmalin j e ovdje r jedji . L i c a j e i s toga , k a o i u p r ed j a šn j em k a m e n u . I s to j e t ako ovdje v r lo r i e d a k rutil. a po jav l ju je se u v r l o s i tn ih ig l icah .

Siderit se po jav l ju je dos ta j edno l i čno u k a m e n u r a z a s u t ; a v id i se u ob l iku s i tn ih r o m b o e d a r a . Mjes t imice j e siderit i zčeznuo i os t av io za s o b o m u p r e p a r a t u r u p u , kojo j obris i o d g o v a r a j u p r e r e z u r o m b o e d r a . R u b o v i t e r u p e u v i e k su poneš to c r v e n i od p r e os ta le žel jezne r d j e , p a tu j e u bl izini obično po koji l ist ić h e m a t i t a .

R. .i. A . 159. 4

V .

Kloritni škriljavac izmedju Fojnice i Čemernice. K a d a čov jek podje iz do l ine F o j n i c e g o r e uz p o t o k č e m e r n i č k i ,

naići će d o s k o r a n a desnoj s t r an i uz cestu n a k lo r i tn i š k r i l j a v a c , u k o m j e cesta usjećena. N a taj se k lo r i t n i š k r i l j a v a c neš to da l je p r e m a Cemern ie i oslanjaju k lo r i to idn i šk r i l j avc i , ko j e smo n a d r u g o m mjestu opisali .

S a m k lo r i tn i š k r i l j a v a c j a s n e j e š k r i l j a v e s t r u k t u r e . Boje j e t a m n o ze lenkas to sive, t a k o d a se z e l e n k a s t a bo ja j e d v a opaža . N a ka lo t i nah se mjest imice sv i lenas to sv je t luca ju l istovi k lo r i t a . Z d r o b ljeni p r a h u solnoj kisel ini šumi , a u r a z t o p i n i na l az imo v a p n o i željezo u pr i l i čno j e d n a k o j m n o ž i n i .

U p r e p a r a t u pod m i k r o s k o p o m v i d i m o , d a j e k a m e n p o s v e k r i -s ta l inski i da se sastoji od klorita, kremena, epidota, organske tvari, neš to magnetita, a va l j ada i vapnenca.

Klorit se pojavl juje u s i tn ih l is t ić ih k a o t r a v a ze lene boje . N a uzdužn ih p re rez ih , n a ko j ih j e jasno r a z v i j e n a b a z a l n a k a l a v o s t , opaža se p l eohro izam u žućkas to j i ze lenoj boji . D v o l o m j e v r lo s lab , t ako da se i u z d u ž n i p r e r e z i med ju u n a k r š t e n i m i n iko l i go tovo ništa ne razsv ie t le . Od j a k e solne k i se l ine pos t ane k lo r i t m u t a n , a ža ren j em bojadiše se i n t e n z i v n o c r v e n o smedje .

Kremen, koj i j e u ob ičn ih k l o r i t n i h š k r i l j a v c i h dos ta r i e d a k , r azv io se ovdje u ve l ikoj m n o ž i n i te i z p u n j a v a sav p ros to r i z m e d j u k lor i ta . O n j e v r lo s i tna i n e p r a v i l n a z r n a , p a k a k o je j edno l ične vel ič ine, s t v a r a s taničas tu s t r u k t u r u . K r e m e n u k l a p a v r l o često k lor i t , L is tovi su k lo r i t a tu j a j o l i k o z a o k r u ž e n i , ili a k o su se r az vili k a o s tupovi , onda su u v i e k n a g o r n j e m i do ln j em k r a j u zaokružen i . K a d š t o v id imo u k r e m e n u j o š i k o j e z r n c e epidota .

Organska tvar r a z a s u t a j e u p r e p a r a t u u zna tno j množ in i . N e p rav i l na t a c r n a z r n a p o k a z u j u često u od raženo j svjet lost i k o v n i s ja j . Ne i m a sumnje , d a se m e d j u t im na l az i i neš to ma lo m a g n e tita. Gd jeko je j e na ime c r n o z r n o n a r u b o v i h c r v e n o p r o v i d n o , p a se k a d š t o v id i u bl izini ko j i l ist ić h e m a t i t a . K a d a s am p r e p a r a t d r ž a o n e k o v r i e m e u j a k o j solnoj k i se l in i i t o m u d o d a v a o j o d k a -lija, onda su u p r e p a r a t u nas t a l e s a m o d v i e t r i r u p e . T e k ž a r e n j e m izčezla j e sva o r g a n s k a t v a r .

Epidot se r a zv io u z n a t n o j m n o ž i n i u ob l iku v a n r e d n o s i tna z r n a . On je b l iedo žut i b e z b o j a n t e p o k a z u j e med ju u n a k r š t e n i m i

nikol i ž ive boje. K a k o se i n a p r e p a r a t u , k a d g a pol i jemo solnom kise l inom, r a z v i j a j u m j e h u r i , v je ro ja tno j e , da se ko je z rno sastoji od v a p n e n c a , j e r se i nače v a p n e n a c u d rugo j kojoj formi n e raza-b i re . D a g a i p a k ne će m n o g o biti , v id i se po tom, što se u p r e p a r a t u iza du l j ega s ta jan ja u kisel ini još uviek vidi z n a t n a m n o ž ina p reos ta loga z rn ja .

V I .

Kloritni škriljavac izmedju Kiseljaka i Kreševa. N a cesti od K i s e l j a k a p r e m a K r e š e v u našao sam n a više mjes ta

gus t zelen š k r i l j a v a c , koj i u ve l ike na l iku je n a onaj , što se na laz i uz č e m e r n i č k i po tok . K a m e n j e očitije ze lene boje, koja nešto n a žućkas to nag in j e . P o d m i k r o s k o p o m v id imo, da j e to isti k a m e n , k a o onaj od C e m e r n i c e . Kremen je u n j emu još sitniji, a i m a n j e g a j e . I s to j e t a k o sitniji i klorit, ali j e obilniji . Epidot dolazi , k a o i t a m o , u v r lo s i tn ih z rn ih , ali g a ovdje i m a još i u o k r u p n i h ledc ih ze l enkas to žu te boje . Organska tvar, magnetit i hematit r azv io se tu , k a o i u č e m e r n i č k o m k a m e n u .

V I I .

Porflrni diabaz od Sinjakova. Kod S i n j a k o v a n a l a z e se pozna t i r udokop i b a k r e n e p a k o v i n e .

K r o z pa leozo jske nas l age , u ko j ih leže uložene b a k r e n e i žel jezne r u d a č e . probi ja ju n a sve s t r a n e dosta u z k e žile d iabaza . Ta j d iabaz spomin je v e ć B r u n o W a l t e r u svom djelu „Be i t rag zu r K e n n t -niss de r E r z l a g e r s t ä t t e n Bosniens , 1887 ." S a m k a m e n nije potanje opisan. P r i j e više g o d i n a dobio sam od r u d a r s k o g a sa tn ič tva j e d a n k a m e n iz S i n j a k o v a n a opredjel jenje . K a m e n taj tvor i t a n k e žice, a po svom v a n j s k o m licu n e bi ga čov jek za d i abaz d ržao , a i p a k se on pod m i k r o s k o p o m oč i tovao k a o porfirni d iabaz .

K a m e n j e taj s i vkas to žute boje uz nezna tno zelenilo. S a solnom k i se l inom šumi dos ta j a k o . P r o s t i m se okom n a n jemu r a z p o z n a j u p ikn je c rne že l jezne r u d e i ž u ć k a s t a z r n c a b a k r e n e p a k o v i n e .

U p r e p a r a t u pod m i k r o s k o p o m v id imo, da j e k a m e n posve r az -t rošen . P r v o t n i s a s t a v n i d ie lovi go tovo su posve izčezli , ali se ioš j a s n o r a z a b i r e s t r u k t u r a , p a se k a m e n može oprediel i t i k a o porfirni d i abaz . K a o g l a v n i sas t avn i dio k a m e n a bili su glinenci, ko j i se j o š s a d a j a s n o r a z a b i r u po svojih obris ih. Si tni igl ičast i ledci

leže n e p r a v i l n o r a z b a c a n i , k a k o ih u v i e k p o k a z u j u d i abaz i , gd je odsiecaju uglas te p ros to re za aug i t . U z t e s i tne l edce v ide se dos t a često i ve l ik i porf irno iz lučeni g l inenc i . N o svi ti g l inenc i , sitni i ve l ik i , posve su r az t rošen i , a r a z t r o š i n a se sastoj i pog lav i to od n a k u p ine k a r b o n a t a i l is t ića k l o r i t n e r u d e . I augita ovd je n e m a . S a v n j e g o v p ros to r i zpun jen j e ope t k a r b o n a t i m a i k l o r i t n o m r u d o m . K l o r i t n a j e r u d a u g l inencu i u a u g i t u l i s tna ta , b l ieda , j e d v a osjetl j ive zelene boje. C r n a željezna ruda v e ć i n o m j e p r e t v o r e n a u s i tnozrnu n a k u p i n u t i tani ta . I to je sve , š to u k a m e n u m o ž e m o r azpozna t i .

V I I I .

Diabaznt porflrit od Pobrlfna. Diabaz i su u Bosni vr lo r az š i r en i te do laze sad u s e rpen t i n sko j

zoni sad i z v a n nje . V e ć i n a t ih d i a b a z a i m a j e d n o l i č n o si tno z r n o , d o k k o d d r u g i h v id imo b a r pod m i k r o s k o p o m , k a k o su se po jed in i p lagioklas i porfirno izlučili . T u d r u g u v r s t u , gd je se po r f i rna s t r u k t u r a p ros t im o k o m n e r a z a b i r e , navod i l i smo u p red j a šn j ih opisih pod imenom porfirnih diabaza. P r o š l e g o d i n e dobio s am od d r a . F . К a t z e r a u Sa ra j evu iz okol ice D o b r l i n a j e d a n d i a b a z n i k a m e n , koji j e on k a o d i a b a z n i porfiri t označ io . I u is t inu j e taj k a m e n t a k o očite porf i rne s t r u k t u r e , d a g a m o r a m o , uzevš i u obz i r j o š i n jegovu m i k r o s t r u k t u r u , uv r s t i t i m e d j u d i a b a z n e porfir i te .

K a m e n j e c rn i s i tna z r n a , a u n j e m u leže porf i rno i z lučen i ledci od p lag iok lasa , koj i su p r e k o 1 cm dug i . Oni su v r l o r a z t r o šeni , a što se t iče boje , oni su ili ze lenkas t i ili bieli k a o k a o l i n .

P o d m i k r o s k o p o m v id imo , d a k a m e n i m a oči tu d i a b a z n u s t r u k t u r u sa s tubas t imi p lag iok las i i k l i n a s t o o d r e z a n i m i aug i t i , a uz to se pojavl juju pojedini ovel ik i , porf i rno iz lučeni plagioklasi i r i e d k o ko j i s tup v e ć e g a augita.

Porf i rno iz lučeni plagioklasi ob ično su r a z t r o š i n o m j a k o p o m u ćeni , dok su neš to svježiji s i tni j i s tubas t i ledci , p r e m d a se i u nj ih više p u t a na laz i obi lno s i t noga m u s k o v i t a . S tubas t i se ledci sastoje sad od dv ie sad od više s r a s l a č k i h l a m e l a po a l b i t n o m zak o n u , a dos ta se često oni z d r u ž u j u u k a r l s b a d s k e s ras lace . N a t a k v i h s ras lac ih u s ime t r i j skom p r e r e z u m j e r e n a su o v a po t amn j e n j a :

1 9 ° 2 3 ° 23° 1' 9 ° 21° 19° 2 2 7 ° 34° 34° 2 ' — — 35°,

š to o d g o v a r a b a z i č n o m u l a b r a d o r u Ab2Ans.

U j e d n o m d v o j k u po a lb i tnom z a k o n u vidio se u j e d n o m i d r u g o m ind iv idu ju p o s t r a n izlaz n e g a t i v n e r a z p o l o v n i c e p a s imet r i j sko po t amn jen j e

36° : 36° ,

što o d g o v a r a b a z i č n o m u l a b r a d o r u Ab2Ans u p r e r ezu

φ = 0° λ = 37° .

Augit j e u k a m e n u dos ta svjež, a boje nešto c rveno smedje . K u t p o t a m n j e n j a iznosi

c v = 41° .

N a j e d n o m t a k v o m ind iv idu ju i zmje rena j e Bab ine tov im k o m -p e n z a t o r o m j a k o s t d v o l o m a

γ _ α = 0-20.

N a j e d n o m p r e r e z u a u g i t a , gd je j e poz i t ivna r azpo lovn ica neš to koso izlazi la , i zmje r io s am s p o m o é u c a m e r e lucide i o k r e t n o g a r i s aéeg s tola k u t o p t i č k i h osi

2 F = 56° .

I z m j e r e n i ovaj k u t bez s u m n j e j e neš to p r e m a l e n , j e r m j e r e n j e n a p r e r ez ih , gd je r a z p o l o v n i c a ne stoji u sredini v i d n o g a pol ja da je u v i e k neš to m a n j e vr iednos t i .

Željezna rudača r a z v i l a se u k a m e n u k a o magne t i t , ko j i tvor i u ske le t e p o r e d j a n e n a k u p i n e . On j e dosta svjež, a s amo se mje s t imice p r e t v a r a u h e m a t i t .

K a o r a z t r o š i n u n a l a z i m o u k a m e n u obi lno k lo r i t i čne r u d e . neš to v a p n e n c a i m u s k o v i t a .

I X .

Serpeiitinska zona. I z a k a k o j e izašla moja r a d n j a „ K r i s t a l i n s k o k a m e n j e s e rpen -

t inske zone u Bosni" ( „ R a d " J u g o s l a v e n s k e a k a d e m i j e , k n j i g a 1 3 3 . , 1897. ) , imao sam zgodu , da o b a đ j e m i z n o v a n e k e k r a j e v e b o s a n s k e se rpen t inske zone. P r i tom sam zabi l ježio n e k a n o v a na laz i š t a , ko ja želim ovdje naves t i , da se d o n e k l e n a d o p u n i s l ika o r a z p r o -s t ranjenju te zone. Medju t imi na laz iš t i na jzan iml j iv i j a su ona , gd je se r a zv io amfibolit uz lherzol i t , i t u j e ope t na jvažn i j e ono sa v r h a Bor je p lan ine , gd je n a l a z i m o amfibolni pe r ido t i t k a o p r e -lazni oblik izmedju lherzol i ta i amfiboli ta , koj i ć e m o m a l o n i že pobl iže opisati . K r a t k e ove b i l j ežke iz s e r p e n t i n s k e zone po red j a t ću onim redom, koj im sam opisao s e r p e n t i n s k u zonu u s p o m e n u t o j radn j i .

1. Kosara planina.

U svojoj r adn j i spomenuo sam, da u K o z a r i p lan in i n i s a m s â m nigdje sreo amfibolite, a opisao s am j e d a n amfibolit , koji mi j e poslao ba ron F o u l l o n , a našao g a uz p o t o k L jue i cu ili L u ž i c u . S a m potok zove se. k a k o s am kasn i j e d o z n a o , „ L u ž c a " , a u n j e m u s a m pr i n o v o m svom pohodu n a š a o uz va lu t i ee od p r u g a s t o g a lherzol i ta j o š i v r lo ž i lave v a l u t i e e od p i r o k s e n s k o g a amfiboli ta ,

2. Prisjeka, Skatovica. Uslomac i Borja planina.

O v i m k r a j e m prošao sam po d r u g i p u t od dobo j ske s t r ane . K a d a čov jek od postaje J e l a h podje p r a m a Tes l i cu , on i za p a r k i lomet a r a naidje na serpentin, ko j i se uz cestu v u č e k o m a d p u t a , d a us tupi onda mjesto p j e ščan iku . P j e š č a n i k se v u č e sve do Tes l ica . O d Tes l ica iduć i na l az imo k o d J a s e n o v a č k e r i e k e i z n o v a serpentine, koj i se spuš ta ju do ceste, p a se oda t le v u k u bez p r e k i d a n j a uz dol inu sve do P r ib in i ća obrub l ju juć i do l inu s l ieve i d e s n e s t r a n e . K a d a se od P r i b i n i ć a s t anemo uzp in j a t i n a Bor ju p l a n i n u , sus re ćemo na jpr i je v a p n e n c e , o n d a do l aze b rus i lovas t i šk r i l j avc i , a 2 k i l o m e t r a p r e d sedlom po jav l ju ju se serpentini, ko j i se v u k u do s a m o g a sedla. N a s a m o m sedlu n a š a o sam u h r p e n a s l a g a n o k a menje za g r a d n j u ceste. T o j e bi lo sve amfibolno k a m e n j e , i to pona jv i še p i roksensk i amfiboli t , a neš to m a n j e amfibolni pe r ido t i t (o l iv inski amfibolovac) . S v e to k a m e n j e po t ječe iz n e p o s r e d n e bliz ine . K a k o se s t anemo spuš t a t i sa sedla , v i d i m o o d m a h , k a k o se

n a se rpen t in p r i s l an j a s p o m e n u t o amfibolno k a m e n j e , s amo j e to k a m e n j e ovdje s labo o d k r i v e n o , a i n a površ in i j a k o raz t rošeno . N e m a sumnje , d a se i ovd je , k a o i u Duboš t ic i (Kr i s t a l i n sko k a m e n j e b o s a n s k e s e r p e n t i n s k e zone, p . 175. ) , amfibolni per idot i t na s l an j a n a se rpen t in , a iza n j ega da dolazi amtiboli t , pa d a j e tu amf iboln i pe r ido t i t s a m o p re l azn i obl ik, koji spaja lherzol i t s amfi-bol i tom. Z a n i m l j i v o ovo amfibolno k a m e n j e opisat ćemo m a l o n iže . I z p o d amfiboli ta n a l a z i m o spušta jući se cestom dolje b rus i lovas te i k r e m e n a s t e šk r i l j avce . I z p o d toga vuče se i lovača sve do K o t o r -V a r o š a . Idudi od K o t o r - V a r o š a p r a m a Banjoj luci sus rećemo j e d n o t r i k i l o m e t r a i zp red Cel inca uz cestu amfibolite, koji se do mjes ta g u b e izpod mladj ih na s l aga . I z p o d Cel inca k o d J o š a v k e po jav l ju ju se diabazi, o n d a serpentini, za t im amfiboliti, pa iznova diabazi, i n a to b rus i lovas t i šk r i l j avc i i amfiboliti. Da l j im p u t e m do k r a j a P r i s j e k e v id imo, k a k o se isto k a m e n j e više p u t a ponav l ja .

3. Amfibolni peridotit s vrha Borje planine.

Amfibolni ovaj per idot i t , koj i se na laz i n a sedlu Bor je p l a n i n e , k a k o smo ma lo pr i je nave l i , j e s t s ivkas to c rne boje p re l i eva juć i se n e z n a t n o n a zeleno. O n j e pločasto uslojen, pr i l ično je ž i lav i n a oko p o s v e sv jež , no k a d g a poli jemo solnom kise l inom, onda poneš to šumi . A k o pomnj iv i j e p romot r imo k a m e n , osobito n a poprečnoj p r e l o m i m , to ćemo vidjet i , da se u t a m n o ze lenkas to j mas i k a m e n a n a l a z e u z k e p r u g e i leće, ko je su posve c r n e boje , a m i k r o s k o p s k u nas i z t r a ž i v a n j e upućuje , da j e g l avn i dio k a m e n a d r u g č i j e sas tav l j en n e g o c rn i dielovi.

P o d m i k r o s k o p o m u p r e p a r a t u , koj i je n a p r a v l j e n od t a m n o ze l enoga die la k a m e n a , r a z a b i r e m o , d a se k a m e n sastoji od amfibola, olivina i j e d n e spinelske rude k a o p r i m a r n i h s a s t avn ih die-lova , а к t o m u se j o š p r i d r u ž u j e serpentin k a o s e k u n d a r n i p ro izvod .

Amfibol j e najobi lni j i s a s t avn i dio k a m e n a , jer i z p u n j a v a po pri l ici 3 / 4 p r e p a r a t a . O n se pojavl juje u povel ik ih š i rokih i s tubas t ih k r i s t a lo id ih n e p r a v i l n a obr i sa . Ti kr is ta loidi leže doduše n e p r a v i l n o p o r a z b a c a n i , ali i p a k t a k o , d a su im g l a v n e osi u istoj r a v n i n i . T o v id imo oda t le , š to se u p r e p a r a t u , koji j e p rav l jen od p ločas to od-c iepl jenoga k o m a d a , ne v i d e n igdje poprečn i , nego samo uzdužn i p r e r e z i . T a j položaj i nd iv idu j a može se i n a k a m e n u lupom r a z a b r a t i . Amfibol j e svjež . O n j e g o t o v o bez boje , a j e d v a se k a d š t o n a n j emu v id i n e z n a t n o zelenilo. P r e m a tomu j e i p leohro izam n a n j e m u v r lo

s lab . T e k točn im mot r en j em v i d i m o , d a j e z r a k a , ko j a t i t r a s m j e r o m elast ic i te tne osi a, bezbojna , a z r a k a s m j e r o m osi [i j e d v a v id l j ivo b l iedo zelena, dok j e z r a k a s m j e r o m osi γ neš to čisti je ze lena . P r i z -m a t s k a j e ka l avos t n a n j emu d o b r o r azv i j ena , a mjes t imice j e ona i s av r šena . U z to v id imo n a l edc ih g o t o v o u v i e k j o š i n e p r a v i l n e p o p r e č n e p u k o t i n e . K u t j e p o t a m n j e n j a o v o m u amfibolu n e o b i č n o ve l ik . Najveći k u t , koj i j e v i še p u t a opažen i m j e r e n , iznosio j e 26° , a pozna to j e , da j e t a k o v e l i k k u t p o t a m n j e n j a v r lo r i e d a k . Znača j m u j e dvo loma n e g a t i v a n , a j a k o s t d v o l o m a , m j e r e n a B a b i -ne tov im k o m p e n z a t o r o m , iznosi

γ — α = 0 Ό 2 6 4 .

P r e m d a ovaj amfibol svo j im l icem n a l i k u j e poneš to n a a k t i n o -l i te , i p a k g a i m a m o uvrs t i t i u p r o s t e amfibole. Z a t o g o v o r i ne ob ično ve l i ka m n o ž i n a a lumin i j a , š to j e n a l a z i m o p r i c j e lokupno j anal iz i k a m e n a , k a k o čemo k a s n i j e v idje t i , p a i to, š to g a k i se l ine na jedaju .

U amfibolu na l az imo dos ta čes to k a o u k l o p a k l i s tove sp ine l ske r u d e , a k a d š t o i z r n a o l iv ina . U k l o p l j e n j e ol ivin z a o k r u ž e n , a g d j e k a d se t a k v o z rno iz teže u t a n a k k r a k , ko j i se i z n o v a razš i r i , t a k o da se vidi , k a k o su ob je r u d e j e d n o v r i e m e i s todobno ras le .

Olivin j e tvor io 1jb—'Д p r e p a r a t a . N a l a z i m o g a u v i e k po v i še z r n a na o k u p u , ko j a se u t i sku ju i z m e d j u amfibola. Z r n a su m u r i e d k o k a d a oveća , obično su p o s v e s i tna . G d j e k a d j e n a nj ih r a z v i j ena p i n a k o i d a l n a k a l a v o s t ; ob ično su s a m o n e p r a v i l n o r a z p u c a n a i u p u k o t i n a h n a t r u š e n a m a g n e t i t o m . V e l i k j e dio j o š sv jež te se odl ikuje j a k i m dvo lomom i h r a p a v o m p o v r š i n o m , d o k j e os ta lo dje lomice ili posve p r e t v o r e n o u se rpen t in .

Spinelska ruda u k a m e n u j e dos ta obi lna . O n a se po jav l ju je u n e p r a v i l n i h l is tovih, koj i su u l iepoj zelenoj boj i p r o v i d n i , a m e d j u n a k r š t e n i m i n iko l i t amn i . P o v a n j s k o m licu uvrs t i l i b i s m o o v u r u d u medju pleonaste . K e m i j s k a ana l i za , k o j u ć e m o o d m a h n a vest i , pokazuje , d a j e to p o s e b n a j e d n a v r s t a s p i n e l a , k o j a se odl ikuje ve l ikom m n o ž i n o m v a p n a .

A k o n a p r a v i m o p r e p a r a t od o v o g a die la k a m e n a , ko j i j e p o s v e c r n , vidjet ćemo, d a se ti d ie lovi sas to je j ed ino od o l iv ina . O l iv in j e n a sve s t r ane r a z p u c a n , a o k o p u k o t i n a n a k u p i l a se z n a t n a m n o ž i n a s i tnoga magne t i t a . U z to se uz p u k o t i n e ol ivin sad v i še s ad man je p re tvo r io u se rpen t in . S p i n e l s k e r u d e ovdje n e m a . P o neš to sličnu p o j a v u opisali s m o za k r o m i t u b o s a n s k o m lherzo l i tu ,

gd je se on t a k o d j e r u k l a n j a d r u ž t v u ol ivina. K e m i j s k a ana l iza od o v a k o g a c r n o g a d ie la k a m e n a , u k o m se na laz i samo olivin, serp e n t i n i m a g n e t i t , i k o j u j e izveo F r . T u c a n u sveuči l i š tnom k e m i j s k o m labora to r i ju , d a l a j e ovaj r e z u l t a t :

Si02 . . . 38*66 p r e r a č u n a na sto 38*27 Fe20, . . . 9-05 „ „ „ 8-95 FeO . . . 9-45 „ „ „ 9*33 CaO . . . 0-59 „ „ „ 0-58 MgO . . . 38 -20 „ „ „ 37-82 H * ° • • • 5 1 1 » " » 5 0 2

101 0 6 p r o r a č u n a n a sto 100*00

I z t o g a d o b i v a m o ova j m o l e k u l a r n i snošaj :

Si02 63*78 ili 30*96 Fe203 5*59 „ 2*71 FeO 12*96 „ 6*28 CaO 1*04 „ 0*51 MgO 94*55 „ 45*92

H20 2 8 Ю 6 _ « 1 3 ' 6 2

205*98 ili 1 0 0 0 0

I z t o g a m o ž e m o m o l e k u l a r n i snošaj m a g n e t i t a (Ј?е2Ог . FeO), s e r p e n t i n a (ЗМдО . 2Si02 . 2Л20) i ' o l iv ina [2(MgFe)0 . Si02] o v a k o i z r a č u n a t i :

2 7 1 1 5*42 2*71 / & 4 Ј

13 6 2 ) 20*43 } 47*67 13*62 J 25-49 )

3*57 [ 43*64 14*58 ]

. . . . 2*76

• · - _ _ ° ' 5 1 _ 100*00

• i Fe203 M a g n e t i t i π >. b I FeO

! ЩОя

S e r p e n t i n MgO I Si02

[ MgO Ol iv in { FeO

{ Si02

N e u r a č u n a n { „ χ I CaO

P r e o s t a l a m n o ž i n a CaO (0*51) v e z a n a je n a 8i02 u svježem (a m o ž d a i u p r e t v o r e n o m ) o l iv inu , j e r j e posebno i z t r až ivan je pok a z a l o , d a u i z t r a ž e n o m mate r i j a lu ni je bilo ugl j ične kisel ine .

D a se us tanovi k e m i j s k a n a r a v sp ine l ske r u d e , dao s a m , d a se veća m n o ž i n a p r a h a od k a m e n a r a z t v o r i k a l i j e v i m i n a t r i j e v i m k a r b o n a t o m . K r e m e n a k i se l ina , što j e u z a spinel os ta la n e r a z t o p -l jena, ukloni la se k a o ka l i j evo s t a k l o , a d a o s t a t a k b u d e što čistiji , i zpa r ivao se fluorovodikom i s o m o m k i se l inom. C r n i p r a h sp ine l ske r u d e , koj i sam n a taj nać in dob io , d a o s am u sveuči l i š tn i k e m i j s k i l abora to r i j , gd je su g. F r . T u c a n i I . F r ö s c h l izvel i dv ie a n a lize, ko je ovdje n a v o d i m . U p r v o j ana l iz i ( I . ) opred ie l j ena j e s v a m n o ž i n a žel jeza k a o oks id , d o k se pr i d r u g o j ana l iz i ( I I . ) op re -dielio oks id i oks idul . E v o r ezu l t a t a :

Fe,Os

FeO CaO MgO

I . I I . 60-17 60-98 15-93 1-19

— 1 2 1 3 10-37 10-60 14-10 14-40

100-57 99-30

A k o u z m e m o u obzi r s a m o ovu d r u g u ana l izu i p r e r a ć u n a m o j e na 100 (I . ) pa i z r a č u n a m o m o l e k u l a r n e p roporc i j e ( I I . ) i o n e svedemo n a 100 ( I I I . ) , dobi t ć emo ove b r o j e v e :

Alž 0S

Fe.,0, FeO CaO MgO

I . I I . I I I . 61 -41 60-21 45-1

1-20 0-74 0-9 12-21 16-96 12-3 10-68 1 9 Ό 7 14-3 14-50 36-25 27-2

100-00 133-23 100-0

A k o u z m e m o n a um, da se j e d n a i d r u g a ana l i za i zvod i l a n a ma leno j kol ič ini p r a h a ( 0 - 2 — 0 ' 3 gr.), r ezu l t a t i n e m o g u bi t i osobito točni , ali i p a k jasno v i d i m o , d a tu i m a m o j e d n u n o v u v r s t u spinela , u kojoj j e j e d a n dio m a g n e z i j a z a m i e n j e n v a p n o m , j e r se ana l ize toga žel jeznoga, m a g n e z i j e v a i k a l c i j e v a sp ine la p r ib l i ža vaju formuli

(CaMgFe)0 . (FeAl)žO,.

Saznavš i o v a k o b a r p r ib l i žno k e m i j s k u n a r a v o l iv ina i sp ine la u našem per idot i tu , želio s am, d a se u s t a n o v i , k a k a v j e k e m i j s k i s a s t av amfibola. U to i m e zamol io s am s p o m e n u t a d v a gospod ina , da mi n a p r a v e na jp r i j e c j e l o k u p n u ana l izu od per ido t i t a . T a j e ana l iza da l a ovaj r ezu l t a t :

Si02 41-91 Al203 22-70 Fe,03 1-31 FeO 6-44 CaO 6-19 MgO 14-28 H20 3-83 со2 о-зз sp ine la 2 - 8 1

99-80

I s todobno dao sam i z m j e r e n u množ inu p r aha , da mi se r az tvo r i k o n c e n t r i r a n o m so lnom k ise l inom, držeći , da će mi se raz tvor i t i s a m o ol ivin i s e rpen t in , pa d a ću dobiti sam amfibol uza spinel . N o t im p u t e m n i s a m došao do žel jenoga rezu l ta ta , jer se iza 24 sa t a dobilo u r a z t o p i n i

S%09 7-88°/ 0

Al203 8 - 3 8 % Fe203 3-90°/ 0

CaO 0 · 6 ύ ° / 0

MgO 4-9L°/ 0

2 5 - 7 3 % ,

što mi j e bilo d o k a z , d a j e so lna k ise l ina s tala r a z t v a r a t i i s am amfibol. D a d o b i j e m o b a r p r ib l i žnu s l iku о k e m i j s k o m sas tavu amfibola, ne ostaje n a m d r u g o , nego d a j e p o k u š a m o iz anal ize i z r a č u n a t i . A k o n a v e d e m o ana l i zu p r e r a č u n a n u n a 100 (I .) izosta-v ivš i n a d j e n u m n o ž i n u sp ine la , p a i z r a č u n a m o m o l e k u l a r n i snošaj ( I I . ) i taj s v e d e m o n a 100 ( I I I . ) , to ćemo dobi t i ove b r o j e v e :

лг2оа Fe20.ä

FeO CaO MgO H20 CO,

I . I I . I I I .

43-21 7 2 Ό 2 40-93 23-40 22-94 13-04

1-35 0-84 0-48 6 6 4 9-22 5-24 6-38 11-39 6-47

14-73 30-82 20-93 3-95 21-94 12-47 0-34 0-77 0-44

1 0 0 Ό 0 175-94 100-00

Kako je pri daljem računu u prvom redu velika množina vode zadavala mnogo neprilika, to sam pustio s vida vodu i ugljičnu kiselinu, pa eielu množinu preračunao samo na olivin i amfibol, nastojeći, da se ciela množina od Si02 veže i da olivinu bude isti omjer, kako smo ga našli u navedenoj analizi od crnoga diela kamena. Tim načinom dobili bismo:

olivin

amfibol

MgO FeO SiO, Si02

лг2о, FeO A CaO MgO

Fe.,0*

9-27 1-27 5-27

35-64 1304 4-46 6-47

11-67

15-81

71-28

neuračunano H9 О 12'47 CO., 0-44

100Ό0

Uza svu nesigurnost ovoga računa ipak je izvan svake sumnje, da je amfibol ovoga peridotita neobično bogat aluminijem, pa da se u tom može uzporediti sa jasno zelenimi amfiboli iz Pargasa i Korpa u Finskoj. О množini aluminija kao da zavisi i položaj osi elasticiteta, te je W i i k na finlandskih amfibolih pokazao (Grotb, Zeitschrift für Krystallographie, VII. p. 79.), da ako raste množina aluminija, raste i kut potamnjenja. Na spomenuta dva finska amfibola iznosio je kut potamnjenja 26°30' i 27°30'. I u tom se, kako smo vidjeli, naš amfibol posve slaže s finlandskimi. Njemu iznosi kut potamnjenja 26°. Koliko se naš amfibol u množini aluminija i kutu potamnjenja približava svietlomu pargasitu, toliko nas on opet u jakosti dvoloma više sjeća aktinolita, premda ni tu ne pokazuje odveć velike razlike prama pargasitu. γ — o. je kod našega amfibola 0Ό264, kod pargasita od Pargasa 0Ό19, dok je kod zelenoga pargasita od Llanosa de Juanar 0 023. Vidimo dakle, da ni tu nije razlika tako velika, da ne bismo smjeli doći do zaključka, da se naš amfibol najviše približava svietlomu pargasitu.

4. Piroksenski amfibolit s vrha Borje planine.

U družtvu s opisanim amfibolnim peridotitom tik izpod sedla Borje planine pojavljuju se amfiboliti, koji pokazuju lice običnih

c r n i h amfiboli ta . T o j e k a m e n j e dosta ž i lavo, te se t e žko u ploče c iepa . N a odloml jenoj pov r š in i sv je t lucaju se c rne ka lo t ine amfib o l a , a gd j e j e k a m e n neš to r az t rošen , tu se v ide si tne biele p jege

od g l inenca . O v o se k a m e n j e sastoji od amfibola, monoklinskoga piroJcsena i plagioklasa. U gd jeko jem k o m a d u bio j e uz to j o š u većo j m n o ž i n i r a z v i j e n titanit, d o k g a u d r u g o m opet nije ni bi lo. A k o j o š s p o m e n e m o r i e đ k i rutil i apatit, onda smo nave l i sve sas t av ine o v o g a k a m e n j a . Amfibol i p i roksen t vo re u p r e p a r a t u na k u p i n e , ko j e se m e d j u sobom drže , a izmedju toga u t i sku ju se p r e m a vel ič in i n e z a p r e m l j e n o g a pros tora sad veće sad man je nak u p i n e od g l inenca .

Amfibol se po jav l ju je u ob l iku neprav i ln ih kr i s ta lo ida sa znača jnom svo jom k a l a v o š ć u . P l e o h r o i z a m m u j e j a k , a oči tuje se u b l iedo žutoj (*) , zelenoj (β) i modrušas to zelenoj (γ) boji . K u t m u j e p o t a m n j e n j a ve l ik . P r e r e z i , koj i idu p r ib l ižno uzpo redo s r a v n i n o m s imet r i j e , pokaz iva l i su po tamnjen je do 25° ; u t o m se on d a k l e p r i b l i ž a v a o n o m u iz amfibolnoga per idot i ta , koj i smo m a l o pr i je opisali i s ko j im se za jedno pojavl ju je . I on j e opt ički n e g a t i v a n , a d v o l o m m u j e neš to j ač i . S Babine tov im k o m p e n z a -to rom našao sam, d a j e

γ _ α = 0 Ό 2 9 .

K a o u k l o p a k n a l a z i m o u amf ibo lu : 1. d r u g a z r n a iste v r s t e amfibola u n e p r a v i l n o m p o l o ž a j u ; 2 . z a o k r u ž e n a z r n a g l i n e n c a ; 3 . r i e d k o k o j e z r n o p i r o k s e n a ; 4 . u gd jeko jem k a m e n u leđee t i t an i ta .

Monoklinski piroksen dolaz i u k r u p n i h z rn ih , k a o i amfibol. T o su n e p r a v i l n a z r n a j a s n o ze lene boje, ko j a je kadš to t a k o s laba , da se čini , k a o d a j e bezbo jan . P l e o h r o i z m a n e m a . K u t potamnjen ja iznosi 4 1 ° . Ve l i č ina d v o l o m a m j e r e n a Bab ine tov im k o m p e n -z a t o r o m iznosi

γ — « = 0-027.

P o op t i čk ih o v i h svo j s tv ih m o r a m o d a k l e ovaj p i roksen uvrs t i t i m e d j u d iops ide . K a o u k l o p a k n a l a z i m o u p i roksenn k a d š t o zaok ru ženo z r n o amfibola , a i g l i n e n c a .

Glinenac i m a ob l ik n e p r a v i l n a zrnja . Na jveć i dio p r i k a z u j e n a m se k a o po l i s in te t sk i s ras lac i s m n o g i m i i finimi l ame lami . U d r u g i h opet z r n i h r a z v i l e su se s r a s l a č k e lamele s a m o u j e d n o m dielu, p a t a k o i m a cio n iz p r i e l a z a do z r n a , u ko j ih n e m a sraslaca. Sudeć i

po j a k o s t i d v o l o m a bit će to i p a k sve p lag iok las i . U z a lb i tn i z a k o n pojavl ju je se tu k a d š t o i p e r i k l i n s k i z a k o n . N a p r e r e z i h , ko j i su p r ib l i žno okomi t i n a M, iznosio j e k u t p o t a m n j e n j a j e d n i h i d r u g i h l ame la

2 9 ° 3 0 ' : 3 1 ° 30° : 3 1 ° 3 5 ° : 3 5 ° 3 0 ' 3 8 ° : 3 0 ° ;

p r e m a tomu bi ovdje bio r a z v i j e n p l a g i o k l a s , ko j i stoji n a g r a n i c i i zmedju l a b r a d o r a i b y t o w n i t a . N a p r e r e z u , ko j i j e bio o k o m i t n a M i p r ib l ižno o k o m i t n a P , iznosi lo j e s ime t r i j sko p o t a m n j e n j e

3 5 ° : 3 5 ° 3 0 ' ,

d a k l e j e to p l ag iok la s AbtAn2 sa 6 6 ° / 0 An. D a se ovaj p lag iok las u is t inu p r i b l i ž a v a b y t o w n i t u , da lo se i

po B e c k e o v o j metodi s p o m o é u c a m e r e luc ide i o k r e t n o g a risa-ćega stola us tanovi t i . N a z g o d n o m p r e r e z u iznosio j e ku t , što g a t vo re osi В j e d n o g a i d r u g o g ind iv idu j a , koj i su se srasl i po al-b i t nom z a k o n u , sa s r a s l a č k o m r a v n i n o m

φ = 2 1 ° .

P o tabl i , š to j u j e k o n s t r u i r a o B e c k e ( T s c h e r m a k s Mit the i l . 18 . p . 531 . ) , odgova ra lo bi to p l ag iok l a su sa 6 5 ° / 0 a n o r t i t a ili g o tovo e lanu А\Ащ. P l a g i o k l a s Ab3Ani po L e v y - j u i m a za os В udal jenos t <o = 25° , a k a k o j e n a š e m u isti k u t m a n j i , to j e on i veće baz ičnos t i .

G l i nenac j e obično svjež i s t ak l enas t , a r jedje j e r a z t r o š i n o m pomućen . K a o u k l o p a k n a l a z i m o u g l i n e n c u z a o k r u ž e n amfibol . a r i edko k a d a i p i roksen i apa t i t .

Titanit j e u g d j e k o j e m k a m e n u v r l o obi lan , d o k j e d r u g d j e v r l o r i edak . O n j e b l iedo žu te boje i h r a p a v e površ ine . V r l o često leži u amfibolu. Po jav l ju j e se ob i čno u p o z n a t i h zaš i l jenih obl ic ih . J e d n o neob ično ve l iko z r n o ( 0 2 mm) bi lo j e n e p r a v i l n o z a o k r u ženo te j e pokaz iva lo d v a s i s t ema u z p o r e đ n i h p r u g a . O v e d v i e ka lavos t i tvor i le su med ju sobom k u t od 112° , š to b i o d g o v a r a l o ka lavos t i po k l inodomi ( 1 1 3 ° 3 0 ' ) . U s red in i t oga l edca bilo j e uk lop l jeno si tno z rno n a r a n č a s t o g a rutila.

Apatit j e u k a m e n u v r lo r i e d a k .

5. Sjeverni rub Spreče.

K a d od G r a č a n i c e p o d j e m o cestom p r a m a B r č k o j , mi éemo o d m a h iza p r v o g a k i l o m e t r a u obsegu v a p n e n a c a nać i i z n a d ceste i p o t o k a k l i su ru od v r l o r a z t r o š e n o g a d iabaza . Odat le n a j u g o i z t o k p r o v i r u j e opet uz ces tu isti d i abaz . Oda t le pa do D o b o r o v a c a nać i ć e m o uz cestu n a v iše mjes ta odva l j ene peć ine od d i abaza , a j e d n o m i m a l o r a z t r o š e n o g a se rpen t ina . K o d G j a n a n a našao s am k o m a d c r n o g a diabaza k r u p n a z rna , z a koj i bih po v a n j s k o m licu r e k a o , d a j e v r lo svjež. N o pod m i k r o s k o p o m v id imo, d a se k a men sastoji s a m o od p l a g i o k l a s a i amfibola. P i roksen j e posve iz-ćezao , a mjes to n j e g a v i d i m o v l a k n a s t amfibol žućkas to ze lene boje. D i a b a z n a s t r u k t u r a vidi se posve j a s n o . P l ag iok l a s j e r a z m j e r n o dos ta svjež i čini se, d a j e dosta baz ičan . U j e d n o m dielu p o m u ć e n j e b e z b o j n o m l i s tna tom i v l a k n a s t o m r u d o m , ko ja se n a m n o g i h mjes t ih odaje k a o amfiboloa r u d a . Cešljasti i zubas t i k o m a d i t i ta-n o v e žel jezne r u d a č e r azv i l i su se u zna tno j množin i . R u d a č a j e mjes t imice , i to s a m o n a r u b o v i h , p r e t v o r e n a u pozna tu bielu r a z -t roš inu .

Od D o b o r o v a c a p r a m a h a n u Amal i j i v id imo n a z a p a d n o j s t r an i j e d a n b r i e g od s e rpen t ina . P r e d h a n o m Amal i jom pojav l ju ju se se rpen t in i i d i abaz i , a neš to n iže od h a n a pojavl ju je se uz cestu i z n o v a se rpen t in , koj i j e n a onoj s t ran i , ko ja j e p r a m a h a n u o k r e n u t a , ob rub l j en d u g i m u z d i g n u t i m g r e b e n o m r a z t r o š e n o g a amfibolita.

K o d S r e b r n i k a po jav l ju je se i z n a d v a p n e n c a serpent in . I d u ć i od S r e b r n i k a po Majev ic i n a O b o d n i c u sus rećemo n a S l j emenu iznad O b o d n i c e z n a t n u m n o ž i n u se rpen t ina , a dol je j o š i neš to d i abaza . O d sedla , p r e k o k o j e g a p r e l a z i cesta iz T u z l e u Šibošicu, n a z a p a d po h r b t u Majev ice po jav l ju je se n a obl ižnjem na jv i šem v r h u n a m a l e n u p ros to ru u obsegu p j e š č a n i k a v r lo r az t rošen se rpen t in i t i k uza nj melaf ir . U b l iz in i o k o t o g a na l az imo k o m a d odva l j enoga d i a b a z a i amfibol i te .

6. Jušni rub Spreče.

K a d a n a pu tu od T u z l e p r a m a K l a d n j u s v r n e m o od Bož in -hana u dol inu p o t o k a O s k o v e , d o s k o r a ćemo n a l ievoj obal i na ić i n a cio n iz b r e ž u l j a k a , ko j i se sastoje od se rpen t ina . I desna se n i z k a o b a l a sastoji od s e r p e n t i n a , k o j i se, k a k o se č in i , bez p r e k i d a n j a v u č e p r a m a K o n j u h u . N a b r e g o v i h l ieve obale , osobito na s j eve rn ih

obroncih , na laz imo po p u k o t i n a h s e r p e n t i n a l iep m a g n e z i t . O d a t l e s a m donio i k o m a d ob ičnoga opa la .

O d Božin-hana do K l a d n j a v id io s a m s a m o n a j e d n o m mjes tu d i abaz , i to ondje , gd je j e u geo ložko j k a r t i uneseno k a m e n j e se rpen t inske zone. O d K l a d n j a n a p u t u p r a m a O l o v u n i s a m sve do Drece l j a Do ln j ega n igd je v idio k r i s t a l i n s k o g a k a m e n j a .

K o d 2 4 . že l jezničkoga k i l o m e t r a kod K a k m u ž a na laz i se k a menolom u se rpen t inu t ik u z a že l j ezn ičku p r u g u . T a j j e s e r p e n t i n p r e k r a s n o i zp ru t an , j e r se n a n j e m u pros t im o k o m j a s n o r a z a b i r a oš i roke p r u g e p i roksena i p r u g e o l iv ina , k a k o smo to n a m n o g i h lherzol i t ih bosanske s e r p e n t i n s k e zone opisal i . U s a m o m s e r p e n t i n u t ik uza že l jezn ičku p r u g u u ložen j e amfibolit.

N a cesti, k o j a vod i iz Grračanice p r e k o O z r e n a u M a g l a j , v id imo od T e k u ć i ć e sam se rpen t in , o n d a se p r e m a h r b t u O z r e n a po jav l ju je dos ta r az t ro šen t rokto l i t , ko j i se b r z o g u b i . P r i spuš t an ju ceste dolaze v a p n e n c i i g l ineno k a m e n j e . V a p n e n c i se o n d a v u k u sve do Bosne , a p r e m a M a g l a j u po jav l ju ju se i z n o v a se rpen t in i u vel ikoj množ in i .

7. Us Bosnu.

Od Magla ja p r a m a D o b o j u n a l ievoj obal i Bosne sastoje se b r e -gov i u dul j ini od j e d n o 2 k i l o m e t r a od t r ok to l i t a i g a b r a , a n a to se nas lan ja ju serpent in i , ko j i u s t u p a j u mjes to v a p n e n c u ondje , gd j e se pojavl ju ju i n a desnoj obal i S m o l i n - M a h n a č e .

O d Z e p č a p r a m a B i s t r i č aku n a l ievoj obal i Bosne i d e m o uz se rpen t ine Smol in -Mahnače , o n d a se po jav l ju ju c r n i b rus i lovas t i škr i l j avc i , za t im dacit, ko j i s a m n a d r u g o m mjes tu opisao (u ovoj istoj knj iz i „ R a d a " ) . I z a đac i ta dolazi s e rpen t in , koj i se v u č e do p o t o k a Bis t r i čaka . N a desnoj p a k obal i Bosne iduć i od N e m i l e na laz imo k o d 164. že l j ezn ičkoga k i l o m e t r a go ros t a sn i amfibolit , u k o m se v ide 3 — 4 cm dug i ledci amfibola . N a amfiboli t se n a s l a n j a serpent in , u k o m j e k o d 162"3 Ыт p rova l io đaci t . S p o m e n u t i se a m fibolit sastoji, k a k o se v e ć m a k r o s k o p s k i v id i , od g l i n e n c a i amfibola. Grlinenci t vo re u k a m e n u ve l i ke biele p jege , i z m e d j u ko j ih se povlače k r u p n i amfiboli . M u t n e biele p j ege r a z p a d a j u se pod m i k r o s k o p o m u si tnija n e p r a v i l n a z r n a , k o j a su r a z t r o š i n o m t a k o pomućena , d a se sras laci na n j ih riedko k a d a r a z a b i r a . U toj r a z -trošini v id imo r e d o v n o z n a t n u m n o ž i n u z e l e n k a s t o g a , ig l i čas toga amfibola, ko j i se o v a m o usel io . V e l i k i k r i s t a lo id i amfibola u v i e k su n e p r a v i l n i h obr isa i p o s v e fine v l a k n a s t e s t r u k t u r e . Boje su u

p r e p a r a t u b l iedo ze lene i s laba p leohro izma , pr i čem pokazu je z r a k a , k o j a t i t r a s m j e r o m uz p rav l jene osi, sad više sad man je m o d r u š a s t o ze lenu boju . V l a k a n c a , što t vo re j e d a n ind iv iđu j , n i su u v i e k sva u z p o r e d o p o r e d j a n a , a osim toga leže pojedine amfibolne igl ice i snopov i sasv im p o p r i e k o uloženi. J e d a n dio amfibolne t v a r i n a l a z i se veé i u r az t ro šb i , j e r v id imo pojedine par t i j e , ko j im j e d v o l o m v r l o s l ab , a i k e m i j s k a anal iza pokazu je n a m z n a t n u m n o ž inu vode . U z to v i d i m o kadš to po koj i s i tan listić c r v e n o ž u t e boje , k a k o se j e n e p r a v i l n o u amfibolu izpriečio. Ti listići p o k a zuju dosta očit p l e o h r o i z a m u bliedo žutoj i c rveno žutoj boj i , j a k a su d v o l o m a , d o b r o su i zka l an i , a po tamnju ju pa ra le lno . V je ro ja tno j e , d a ti l istovi p r i p a d a j u biotitu, koj i j e iz amfibola pos tao .

O d ovoga amfibola n a p r a v i o j e F r . T u c a n dvie anal ize , ko je se dos ta d o b r o suda ra ju . U p rvo j anal iz i (I .) oprediel jeno j e sve žel jezo s amo k a o oks id , d o k j e u d rugo j analizi ( I I . ) opredie l jen napose još i oks idu l . E v o a n a l i z e :

I . I I . Si02 44-37 44-63 A\0A 24-66 24-97 Fe203 6-79 1-78 FeO — 4-51 MgO 8-85 8-81 CaO 11-09 11-31 11,0 3-49 3-36

99-25 99-37

A k o ovu d r u g u ana l i zu svedemo n a sto ( I I a , ) , pa i z r a c u n a m o m o l e k u l a r n e p roporc i j e ( I I b . ) i svedemo ih na sto ( I I c ) , o n d a ć e m o dobi t i :

П а . I I b . I l e .

Si()9 . . . . . 44-84 74-90 44-59 Al2Os . . . . . 25-18 24-68 14-63 Fe2Os . . . . . 1-79 1-12 0-66 FeO . . . . . 4 -53 6-29 3-74 MgO . . . . . 8-86 22-15 1 3 1 4 CaO . . . . . 1 Г 3 2 20-21 12Ό7 H20 . . . . . 3-38 18-78 11-17

1 0 0 0 0 168-13 100-00

R. J. A. 159. 5

A k o pus t imo s v i d a vodu , to bi n a d j e n a o v a m n o ž i n a b a z a ve za la gotovo cielu m n o ž i n u k r e m e n e k i se l ine u ob l iku me ta s i l i ka t a , i t o :

iz čega možemo zakl juči t i , da ni je u amfibolu bilo v e l i k e t v a r n e izmjene .

Sadržaj. Strana

I. Kremeni filit od Poloma na Drini (1) 39 II . Amfibolni zeleni škriljavac od Poloma i Lonjina na Drini (3) 4 1

1. Zeleni škriljavci kod Poloma (3) 41 2. Zeleni škriljavci kod Lonjina (4) 42

III . Kloritični škriljavac s Vileniee kod Travn ika . . . . (5) 4 3 IV. Kloritoidni filit izmedju Fojnice i Čemernice . . . . (6) 4 4 V. Kloritni škriljavac izmedju Fojnice i Čemernice . . . (12) 50

VI. Kloritni škriljavac izmedju Kiseljaka i Kreševa . . . (13) 51 VII. Porfirni diabaz od Sinj ako va (13) 51

VIII . Diabazni porfirit od Dobrlina (14) 52 IX. Serpentinska zona (16) 54

1. Kozara planina (16) 54 2. Pris jeka, Skatovica, Uzlomac i Borja planina . (16) 54 3. Amfibolni peridotit s vrha Borje planine . . . . (17) 55 4. Piroksenski amfibolit s v rha Borje planine . . . (22) 60 5. Sjeverni rub Spreče (25) 63 6. Južni rub Spreče (25) 63 7. Uz Bosnu (26) 64

0 jednoj grupi plohâ lihoga reda, napose о plohi petoga reda.

Primljeno u sjednici matematičko-prirodoslovnoga razreda Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti dne 5, studenoga 1904.

NAPISAO ČLAN DOPISNIK PKOF. DR. JURAJ MAJCBN.

U r a d n j i : ..Zur Theorie der Flächen gerader Ordnung"1 h t io j e E . M a h l e r p r i k a z a t i p r o j e k t i v n o pro izvođenje plohâ t â k o g a r e d a , ali je v e é t e m e l j n e s i s teme pogr ješno s tavio u p ro j ek t i vnu srodnost ; zato su i svi i zvod i u radn j i ne i sp ravn i .

S p o m o ć u v i š e z n a č n i h t emel jn ih t v o r e v i n a možemo d a n a s p roizves t i p l o h e r a z l i č n i h r e d o v a ; za to bi resul ta t i , do koj ih je p i sac u s p o m e n u t o j r a s p r a v i h t io doći, sve da su i i sp ravn i , m a l o vr i jedi l i , j e r m u j e bio p r e d oč ima samo nač in p ro izvođen ja bez obz i r a n a n j e g o v u svezu sa svo j s tv ima p ro izvoda .

O d r e đ e n j e c i je loga n iza p lohâ t â k o g a ili l ihoga r e d a bit će s a m o o n d a zan iml j ivo , a k o se po j ed ine p lohe niza odnose j e d n o l i č n o i o s o b i t o s o b z i r o m n a od ređene k a r a k t e r i s t i k e . J o š će v r e d n i j e biti o v a k o v o od ređen je , a k o j e red plohe, ko ja resu l t i r a , n e r a z m j e r n o v e ć i od r e d a temel jn ih t vo rev ina , ko je su se za p roi zvođen je upo t r eb l j ava l e .

U ov im r e c i m a p r i k a z a t ću j e d i n s t v e n i nač in za p ro izvođen je p l o h a 2n -+- 1 - oga r e d a sa η Ą- 1-s t rukim i w-strukim p r a v c e m . U z ove s ingu la r i t e t e po jav l ju ju se j o š i dv i je s ingu la rne t a č k e . N a k o n c u ću p r o m o t r i t i na j j ednos t avn i ju p lohu ovoga niza , ko j a ni je p r a v č a s t a , a to j e p l o h a 5 . r e d a .

1. U z m i m o u r a v n i n i σ p r a m e n k r i vu l j a w-toga reda , dal je i z v a n r a v n i n e η n iz t a č a k a n a p r a v c u p : n a p o k o n svežanj r a v n i n a o k o osi t, ko j a n e siječe p r a v c a p . S v e ove tri t vo rev ine m o ž e m o stavi t i u j e d n o z n a č n u p r o j e k t i v n u srodnost . S v a k a će k r i vu l j a Щ

1 Archiv d. Math. u. Phys . , sv. 70., 1884. , str . 3 1 3 .

p r a m e n a [kn] u η odredi t i s k o r e s p o n d e n t n o m t a č k o m Р^ n i z a n a p r a v c u ρ po j e d a n čun w-toga r e d a , p a če t a k o nas ta t i n iz čunova , koj i j e sa svežn jem r a v n i n a [t] j e d n o z n a č n o p r o j e k t i v a n . R a v n i n e če svežn ja [t] sječi p r i p a d n e č u n o v e u k r i v u l j a m a n-t oga r e d a c n , a sve če ove k r i v u l j e odred i t i p l o h u <p, za k o j u n a m j e nać i r ed i s ingular i te te .

N a m a k a r ko j em p r a v c u r p ro s to ra , ko j i n e si ječe ni ρ n i s,

odred i t če čunov i (P ? . , Je1?) j e d a n niz t a č a k a , a svežan j r a v n i n a ~ .

d r u g i niz P . , p a če o b a d v a o v a n iza bi t i ope t u p ro j ek t ivno j s rod

nosti . O v a p ro jek t ivnos t ni je v iše j e d n o z n a č n a .

N e k a j e 1\ m a k a r ko j a t a č k a n a r. O v u t a č k u m o ž e m o p r i b r o

j i t i ili onomu nizu, koj i čini svežan j [t] n a r , ili o n o m u , ko j i od

ređu ju čunov i (Pp Щ). P r e m a t o m u ć e m o t a č k u R obi l ježi t i

j e d a n p u t sa P . , a d r u g i pu t sa (λ , a k o o p a z i m o , d a će k r o z Q.

prolazi t i j e d n a ili v iše i z v o d n i c a r az l i čn ih č u n o v a (P^., № ) . B u

dući d a j e t a č k a P . p r e s j ek p r a v c a r s r a v n i n o m т \ iz s v e ž n j a

[t], ko r e sponđ i r a t će jo j u d r u g o m nizu t a č a k a n a r g r u p a od η

t a č a k a , ko je su p res ječne t a č k e p r a v e a r s č u n o m ( Р ^ , ¥} ) .

D a se p a k odred i bro j t a č a k a P , k o j e k o r e s p o n d i r a j u t a č k i Qj

n a p r a v c u r, m o r a t ćemo pr i je s v e g a zna t i , k o l i k o č u n o v a (P^., kj).

prolaz i o v o m t a č k o m Q.. P r o j i c i r a m o li n iz P . iz r a v n i n o m

π . , k o j a r a v n i n u η siječe u p r a v c u s, p o j a v i t će se n a s d v a n i za

t a č a k a , koj i su u ko re spondenc i j i (1, n). P r v i j e n iz p e r s p e k t i v a n

s n izom / ' . , a d r u g i j e onaj i n v o l u t o r n i n iz , u k o j e m u s siječe

p r a m e n k r i vu l j a [kn]. O b a d v a će o v a n i za p o C h a s l e s o v u za

k o n u ima t i η - j - 1 ko inc idenc i ju (l = 1, 2, . . . . , η -J- Т). P r o

j i c i r a m o li ove t a č k e iz ζ}, ope t n a p, dob i t ć e m o isto t o l i k o

t a č a k a k o j e i m a d u to svo j s tvo , d a od č u n o v a ( Р ^ , к™), k o j i h

i m a η -\- 1, p ro laz i po j e d n a i z v o d n i c a t a č k o m Q.. P r e t p o s t a v l j a m o

d a k a k o opći s luča j , gd je n i j e d n a od ov ih i z v o d n i c a n i j e s i n g u l a r n a

i zvodn ica p r i p a d n o g a č u n a .

Buduć i d a k l e d a s v a k a t a č k a Qj o d r e đ u j e η -f- 1 čun , iz lazi , da će ovoj t a č k i u n i zu Р г- k o r e s p o n d i r a t i g r u p a , k o j a s a d r ž a v a

п -\-1 t a č k u . K o r e s p o n d e n c i j a j e ovih n izova zato p r iv idno z a m r šena , što od s v a k e g r u p e od η t a č a k a , u kojoj pojedini čunov i (Dp к™) s i jeku ρ, dolazi po j e d n a t a c k a u (λ. S o v a k o v o m j e n a i m e t a č k o m u svez i g r u p a od (n -4 - 1) η — (η -4- 1) = η2 — 1 t a čke . No t im j e u jedno rečeno, da će vrijediti s v a k a k o i n c i d e n c i j a , u ko jo j t a č k a Qj dolazi u istu t ačku s m a k a r k o j o m t a č k o m p r i p a d n e g r u p e Тг-, gd je j e η -+-1 broj t a č a k a u g r u p i , a to u p r a v o o d g o v a r a p r o j e k t i v n o m u određen ju plohe φ.

Ko inc idenc i j a ko je t a č k e iz g r u p e T,-b s j e d n o m od one η2—1 t a č k e , k o j e su u svezi s t a č k o m Qj, vr i jedi t če s amo onda , a k o j e p r i p a d n a g r u p a od η t a č a k a s onom t ačkom iz g r u p e Рг- u p ro j ek t i vno j svezi . Ta j je p a k uvjet izrečen veé t im, što s v a k o j t a č k i ï\ p r i p a d a o s o b i t a j e d n a g r u p a od η t a č a k a , k o j a j e u svezi sa Qj. a to j e za ko re spondenc i ju bilo pri je več u t v r đ e n o .

Nizovi su d a k l e u j e d n o s t a v n o j korespondenci j i (« , η - | - ί ) , b ro j j e k o i n c i d e n c i j a 2n-\- / , pa j e zato ploha, ko ja resu l t i ra , l i li о g a r e d a 2n-\~l.

2. Buduć i d a p lohu φ č ine k r ivu l j e м-toga reda (cn), ko je su u

r a v n i n a m a τ. i buduć i da osim k r ivu l j e ne može u p r i p a d n o j

r a v n i n i тг- bit i n i k a k v a d r u g a t a č k a plohe, ko j a bi bi la o d r e đ e n a

p r e m a definiciji , izlazi , d a će os t svežnja r a v n i n a [t] biti nĄ-1-

s t r u k i p r a v a c p l o h e , a k o j o š opaz imo, da će sve k r i v u l j e cn

biti j e d n o s t a v n e .

Iz s a m o g a p r o j e k t i v n o g a određen ja plohe izlazi dal je , d a će

p loha φ ima t i j o š i и - s t r u k i p r a v a c u, koji ćemo o v a k o nać i .

S v a k a se po j ed ina k r i v u l j a dobiva , a k o se čun ( P . , kn) p r e

si ječe r a v n i n o m тг-. M e đ u ov im će č u n o v i m a biti j e d a n , ko j i d e g e

n e r i r a n a osobit i nač in . D o đ e li t a č k a P ; na ρ u s jecisnu t a č k u

Ï / Ξ ( J O T ) , m o r a t će se r a v n i n a η uzeti k a o η - s t r u k a r a v n i n a , u

ko ju d e g e n e r i r a p r i p a d n i čun (£7, j e r se tački U m o ž e v e ć

u p o č e t k u p r o j e k t i v n o pr idi je l i t i m a k a r ko ja k r ivu l j a svežn j a

[kn'\. P r i p a d n a će r a v n i n a τ sjeći »--struku r a v n i n u т u n - s t r u k o m

p r a v c u u.

B u d u ć i d a se gd jeko j i p r a v a c u teorij i p loha odnosi s a m o p r i v i d n o s i n g u l a r n o , d o k a z a t ć e m o j o š i n a d r u g i način, da j e p r a v a c u u ist inu d v o s t r u k .

P o k a z a l i smo u cl. 1., da s v a k o m t a č k o m p r o s t o r a p ro laz i n-\~l

č u n iz n iza (Р., ¥У). U z m e m o li t a k o v u t a č k u S u r a v n i n i <7,

opaz i t čemo, d a će n a pro jekc i j i s n i za Р г - iz S n a s nas t a t i d v a

n iza , od koj ih j e j e d a n invo luc i j a » - t oga s t epena , a d r u g i n iz i m a

sve svoje e l emen te u t a č k i S. P r e m a t o m u su u ovoj t a č k i ujedi

n jene sve koinc idenc i je , ko j ih i m a nA-1. B u d u ć i p a k d a t a č k o m

ΛΎ prolazi samo j e d n a k r i v u l j a k™ svežn ja bit će j e d a n od

пА-1 čuna s v a g d a općeni č u n η - toga r e d a , ko j i se n e r a s p a d a ,

to j e s t čun (P , k™). Sv i će ostal i č u n o v i и - toga r e d a , a i m a ih

n, pr i jeći u r a v n i n u σ, ko j a j e p r e m a t o m u » - s t r u k a r a v n i n a za

s v a k u svoju t a č k u S. P r a v a c će d a k l e u, koji j e u r a v n i n i η i u j edno n a plohi φ,

bi t i u istinu » - s t r u k i p r a v a c p l o h e . B u d u ć i d a j e ovaj p r a v a c u r a v n i n i т м , m o r a t će s v a g d a s j e ć i η - j - J - s t r u k i p r a v a c p lohe .

S v a k a j e k r i v u l j a c™ na p loh i j e d n o s t a v n a k r i v u l j a ; i p r e s j ečne

će d a k l e t a č k e ovih k r i v u l j a s r a v n i n o m η b i t i j e d n o s t a v n e t a č k e

p lohe . Ove će t a č k e od ređ iva t i k r i v u l j u gn, k o j a j e j e d n o s t a v n a

k r i v u l j a plohe r e d a (2n-Ą-1) — η — n-\-1. N jez ine su po jed ine

t a č k e presjeci k r i v u l j a p r a m e n a {№} s k o r e s p o n d e n t n i m r a v n i n a m a

тг-. R a v n i n a η siječe [t] u p r a m e n u p r v o g a r e d a [T], g d j e j e t a č k a

Τ Ξ (ta), p a će se r ečena k r i v u l j a dobi t i k a o p ro izvod p r a m e n a

и- toga r eda [kn] s p r a m e n o m z r a k a [T\. Bro j j e ko inc idenc i j a za

ko respondenc i ju (» , 1) n a m a k a r k o j e m p r a v c u u r a v n i n i <~> u is t inu

η - j - 1. Možemo d a k l e reći ovo :

S pomoću pramena krivulja η-toga reda u ravnini možemo proizvesti plohu 2n-\-l-oga reda s jednim n-\-l-strukim i jednim n-strukim pravcem. Ova su dva singularna pravca svagda ramosmjernice.

S pomoću ovoga p ro i zvođen j a m o ž e m o d a k l e l ako s tvor i t i p lohu 5 . , 7., 9. r eda , a k o u z m e m o p r a m e n k r i v u l j a 2 . , 3 . , 4 . r e d a . Z a n iml j ivo će biti i s t raži t i p l o h u s e d m o g a r e d a , j e r će se uzet i u p o m o ć p r a m e n k r i v u l j a 3 . r e d a , koj i su S a l m o n , H e s s e , D u-r è g e i d r . pomnj ivo is traži l i .

S p o m e n u t ćemo i to , d a će za η — 1, t. j . za p r a m e n z r a k â , resu l t i ra t i p l o h a t r e ć e g a r e d a . Č u n o v i će (P, k1) bi t i r a v n i n e , ko je t vo re svežan j d r u g o g a r e d a o k o s red i š t a p r a m e n a u n. Ta j će svežanj proizvest i s p r o j e k t i v n i m svežn jem r a v n i n a p r v o g a

r e d a [i] p lohu t r e ć e g a r e d a , k o j a će p r e m a onomu, što j e g o r e r e čeno , ima t i j e d a n d v o s t r u k i i j e d a n j e d n o s t a v n i p r a v a c ( r avna l i cu ) . P l o h a je d a k l e p r a v č a s t a . P o k a z a t ée se kasn i je , d a j e ovo u opće j e d i n a p r a v č a s t a p l o h a cijele g r u p e .

3 . Os im s i n g u l a r n i h p r a v a c a t i u i m a t ée s v a k a p loha φ ove g r u p e j o š i dv i j e s i n g u l a r n e t a č k e .

Svežan j r a v n i n a [t] s i ječe p r a v a c ρ u n izu t a č a k a , ko j i j e s n i zom t a č a k a Р г - p r o j e k t i v a n . O b a d v a ée n iza imat i d v i j e zajedn i č k e k o r e s p o n d e n t n e t a č k e Pr i Ps. Vid i se dak le , d a ée čun ( Ρ , k™) sječi r a v n i n u τ u η p r a v a c a , a isto t ako i č u n ( P ç , к™) r a v n i n u T S .

P o l o ž i m o li j e d n o m od ov ih t a č a k a , n a p r imje r t a č k o m P r , m a k a r ko ju r a v n i n u ρ u p r o s t o r u , k o j a ne s a d r ž a v a n i p r a v c a t ni p r a v c a u, dob i t ć e m o u njoj k r i v u l j u 2n - j - 1-voga r e d a k a o p r e s j e k p lohe φ s r a v n i n o m ρ.

O v a će k r i v u l j a r e su l t i r a t i k a o geomet r i j sko mjesto sjecišnih ta

č a k a p r a m e n a zraka, u k o j e m u svežan j [t] siječe o, i onoga s i s t ema

krivulja »- toga r e d a , u k o j i m a pojedini čunov i ( Р . , Ш) s i jeku

r a v n i n u з. O d ov ih ée k r i v u l j a degener i r a t i ona, u kojo j č u n

( Ρ , Jć£) s i ječe ρ. B u d u ć i d a se ova k r i v u l j a r a s p a d a n a η p r a

v a c a , a p r i p a d n a z r a k a iz p r a m e n a u ρ siječe ovu k r ivu l ju u » - s t ruko j

t a č k i P r , b i t će o v a t a č k a za rečenu k r ivu l j u 2n~\- 7-oga r e d a u

ρ u i s t inu и - s t r u k a t a č k a . D a što s igu rn i j e u t v r d i m o s ingu la r i t e tu t a č a k a P r i Ps, p o k a z a t

ćemo još j e d a n speci ja lni j i k r i t e r i j , koji izlazi iz definicije p lohe <p.

Zamis l i t ć e m o , d a t a č k a X p ros to ra , k r o z ko ju p ro laz i n - f -1 č u n iz n i za (Р^ , Щ), dođe u t a č k u P. n a p, pa ćemo za ovaj položaj po t raž i t i n-\-l p r i p a d n i čun . A k o j e n e k a t a č k a Ρ j ' p r o s to ra i z v a n p r a v c a p, a l i n e i z m j e r n o bl izu t a č k e Pj na p, opaz i t ć e m o , d a će v r h o v i sv ih č u n o v a , koj i p ro laze t a č k o m Pj', biti n e i z m j e r n o b l izu t a č k e Pj n a p. A k o Pj dođe u Pj, u jed in i t će se svi v r h o v i u t a č k i P . , p a će u čunu (Pj, kj) biti u jed in jeno i η os ta l ih č u n o v a , ko j i j o š p r o l a z e t a č k o m Pj. Ovo isto v r i j ed i za sve t a č k e n i za Р г , d a k l e će vr i jed i t i i za t a č k u Pr. N o o v a će t a č k a , a t a k o isto i Ps i m a t i j o š j e d n o svojs tvo, koje n e m a n i j e d n a d r u g a t a č k a p r a v c a p.

Polož i t ć e m o t a č k o m Pr m a k a r koj i p r a v a c f u na jopćen i j em položaju . N a f na s t a j e k o r e s p o n d e n c i j a (η, η +1), ko ja će u Pr

ima t i η u jedinjenih ko inc idenc i j a , a k o u z m e m o , d a j e t a č k a Pr n a nizu Ρ i ili n a nizu Ί\, j e r p r i p a d n a r a v n i n a r r p ro l az i t a č k o m Pr. I s to vr i jed i i za t a č k u Ps ; za to m o ž e m o reć i ovo :

Svaka ploha 2n -\- l-ода reda u grupi ima osim dva singular na pravca još i dvije η-struke tačke, koje mogu biti i imaginarne.

P r a v a c se ρ odnosi n a plohi φ v e o m a č u d n o v a t o . A k o i j e s u u

s v a k o m čunu n iza (Р^ WY) u jed in jen i svi ostali p r i p a d n i č u n o v i ,

i p a k ne će p r a v a c ρ biti u cijelosti n - s t ruk i p r a v a c p lohe u p r a v o

za to , što se može s ingu la r i t e t a za k o i n c i d e n c i j e d o k a z a t i s a m o n a

on im p r a v c i m a (/"), koj i p r o l a z e osobi t im n j e g o v i m t a č k a m a

Pr i Ps-U s ingu la rn im j e t a č k a m a n a ρ u jed in jeno 2n p r e s j ečn ih t a č a k a

ovoga p r a v c a s p lohom φ, p a b u d u ć i d a ova j p r a v a c ni je s a sv im n a plohi , m o r a t će p lohu 2n-\-l-og& r e d a sjeći u j o š j e d n o j t a č k i . T a se t a č k a može o v a k o nać i .

T a č k o m Τ Ξ (pn) p ro laz i j e d n a k r i v u l j a kn p r a m e n a [kn]. O v o j

k r ivu l j i p r i p a d a n a n izu ρ v r h č u n a ( Р ^ ) , koj i je p ro j i c i ra , a u

svežnju [t] r a v n i n a τ Λ . B u d u ć i d a t a č k o m Р^ uopće ne p ro laz i

r a v n i n a rh, bi t će n a m a k a r k o j e m p r a v c u f\ ko j i p ro l az i s jec iš tem

(p^h), u ovoj t ačk i j e d n a ko inc idenc i j a , k o j a n i je v i še м - s t ruka ,

v e ć samo j e d n o s t r u k a . T a j e d a k l e t a č k a (р^) t r a ž e n o

2n-\-l-Yo p robodiš te p r a v c a p s p l o h o m ψ.

4. E a v n i n e т г i T s s i jeku č u n o v e (P y , (Pg, k™) м-toga r e d a u dvi je g r u p e po η p r a v a c a , koj i i m a d u opet osobi ta svo j s tva . U o p ć e ima ju n a gd jeko jo j g e o m e t r i j s k o j p lohi t r i v r s t e p r a v a c a . I l i j e p r a v a c j e d n o s t a v a n , a i sve su n j e g o v e t a č k e j e d n o s t a v n e , ili j e p a k p r a v a c m n o g o s t r u k , a sve su n j e g o v e t a č k e isto t a k o m n o g o s t r u k e ; o v a k o v e p r a v c e m o ž e m o u k r a t k o n a z v a t i p r a v c i m a p r v e vrs te . A k o j e p r a v a c j e d n o s t a v a n ili m n o g o s t r u k , ali su poj e d i n e n jegove t a č k e v i še s ingu la r i t e t e , n e g o li j e p r a v a c , n a s t a t će d r u g a v r s t a . N a p o k o n ć e m o ima t i t r e ć u v r s t u , a k o j e p r a v a c u svojoj cjelini m n o g o s t r u k , ali su sve n j e g o v e t a č k e m a n j e s ingular i te te .

К ovoj će t rećoj v rs t i p r i p a d a t i s v a k i od η p r a v a c a u s p o m e n u t i m g r u p a m a . S v a k i će od n j ih bit i w-s t ruki p r a v a c , j e r j e on p r a v a c plohe, koj i p ro laz i те-strukom t a č k o m plohe , al i će p o j e d i n e t a č k e t ih p r a v a c a u p r e s j e c i m a s m a k a r k o j o m r a v n i n o m p lohe

bi t i s a m o j e d n o s t a v n e . Z a g r u p u p loha φ imamo d a k l e ova j

z a k o n :

Na svakoj plohi ψ grupe možemo naći 2n pravaca, od kojih je svaki η-s truko singula ran po trećoj vrsti. T a k o ее n a p r i m j e r p l o h a s edmoga r eda u ovoj g r u p i ima t i

osim s i n g u l a r n i h p r a v a c a p r v e vrs te t i u još šest t e r n a r n i h p r a v a c a .

I sp i t a t é e m o , i m a li osim ov ih p r a v a c a jo š i d r u g i h p r a v a c a n a p lohi o, a pog lav i to to, m o ž e li broj p r a v a c a na kojoj od p loha ψ bi t i n e i z m j e r n o ve l ik , d r u g i m r i j e č i m a : j e l i ko ja ođ p loha φ p r a v -öasta .

Naš l i s m o η 61. 2 . , d a j e za η = 1 p loha φ 3 p r a v c a s t a p l o h a t r e ć e g a r eda . TJ cl. 5 . i s t raž i t ćemo plohu <p5, ko ja resu l t i ra za η = 2, napose ; d o k a z , ko j i ćemo p r ikaza t i , vri jedi za sve p lohe v i š ega r e d a u g r u p i , d a k l e za sve p lohe , za ko je j e η >> 2 .

A k o j e n a plohi r^nĄ-l^ j e n ^ > 2, n e k i p r a v a c , koj i siječe

η -f- i - s t r u k i n jez in p r a v a c t, m o r a t će on biti u j e d n o j od r a v

n i n a τ^·. TJ t o m će s lučaju k r i v u l j a »- toga r e d a u r a v n i n i dege

ne r i r a t i . T o se p a k m o ž e s a m o t a k o dogodi t i , da čun ( P . , kn) de

g e n e r i r a u r a v n i n u i čun η—J-oga r eda , ili p a k t ako , da r a v n i n a

т .̂ p ro laz i v r h o m p r i p a d n o g a č u n a (P., kn). O v a k o v e smo č u n o v e

v e ć r azmot r i l i ; v r h o v i su i m s i n g u l a r n e t a č k e P r , P s , a p r a v c i su,

ko j i resu l t i ra ju , s i ngu l a rn i po t rećoj vrs t i . Ostaje n a m d a k l e , d a

i sp i t amo, m o ž e li koj i čun iz n iza . ( P , kn) degener i ra t i . O v o će

se moći s a m o o n d a dogod i t i , a k o d e g e n e r i r a ko ja k r i v u l j a »- toga

r e d a (n ^> 2) u p r a m e n u No s v a g d a ćemo moći od red i t i t a k a v

p r a m e n » - toga r e d a , d a n i j e d n a g r u p a od temel jn ih ril t a č a k a ne

od ređu je k r i v u l j e n i ž e g a r e d a , ko ja p r a m e n u posve p r i p a d a , p a

za to ne će n i j e d n a k r i v u l j a p r a m e n a degener i r a t i .

Z a η > 2 i m a d e m o d a k l e n a plohi - р ^ + ^ uopće s amo t a k o v e

s i n g u l a r n e p r a v c e , ko j i su u svezi s » - s t r u k i m t a č k a m a . a s i jeku

η -f- ί - s t r u k i p r a v a c t p lohe . TJ tom smo p r a v i l u p re tpos tav i l i , d a

p r a m e n u r a v n i n i G s a d r ž a v a s a m o općene k r ivu l j e η - t o g a r eda .

Osta je n a m j o š , da i sp i t amo , i m a li n a plohi y^n+l ^n 2) ta

k o v i h p r a v a c a , k o j i ne s i j eku p r a v c a t. U z m i m o , da j e n a m a k a r

kojo j o v a k o v o j p lohi za is ta p r a v a c х. Ta j će p r a v a c s v a k u ođ

k r i v u l j a cn, ko je su u r a v n i n a m a sjeći samo u j edno j t ačk i

X . , j e r bi u slučaju, da k o j u od ovih k r i v u l j a cj si ječe u dvi je

ili v iše t ačaka , m o r a o biti s a sv im u r a v n i n i Тј, pa b i za to m o r a o

i p r a v a c t sjeći. T o j e p a k po g o r e s p o m e n u t o m d o k a z u i sk l jučeno.

Buduć i d a k l e da s v a k a k r i v u l j a označu je n a х s a m o j e d n u

t a č k u Xj , a svako j t akovo j k r i v u l j i p r i p a d a n a p r a v c u ρ s amo

j e d a n v rh Р г - p r i p a d n o g a č u n a , i m a t ć e m o n a χ i ρ d v a p ro j ek -

t i v n a niza t a č a k a X £ i Ρ 4 · . S a s t a v n i c e k o r e s p o n d e n t n i h t a č a k a od

r e đ u j u p l o h u d r u g o g a r e d a , k o j a će r a v n i n u σ u o p ć e sjeći u

n izu t a č a k a [Y2] d r u g o g a r e d a . O v a j će niz bit i j e d n o z n a č n o

p r o j e k t i v a n s n i zom n a p r a v c i m a х i p , t. j . s v a k a će t a č k a

n j egova bit i t a č k a s amo j e d n e k r i v u l j e p r a m e n a [kV1]. O v a k o v a j e

p a k korespondenc i j a n e m o g u ć a , j e r k r i v u l j a «/2, n a kojoj j e n iz

[Yf], siječe s v a k u k r i v u l j u p r a m e n a [k™] u 2n t a č a k a . O v a j će

d o k a z vri jedi t i i za η = 2, sve d a p r e t p o s t a v i m o i na jpovol jn i j i

s luča j , u ko j em k r i v u l j a у 2 p ro laz i k r o z t r i t eme l jne t a č k e p r a

m e n a [lĄ].

O v a k o v a će j e d n o z n a č n a k o r e s p o n d e n c i j a n a ρ i у 2 moć i na s t a t i

s amo za η — 1. U t om će n a i m e s luča ju k r i v u l j a y'1 prolazi t i s re

d i š t em p r a m e n a z r a k a [kj], p a će j e s v a k a z r a k a sjeći u j o š j e d n o j

t a čk i . P r a v a c j e χ j e d n o s t a v n a r a v n a l i c a p l o h e t r e ć e g a r e d a , p a će

se l ako pokaza t i , d a j e n iz [ I 7 ? ] k v a d r a t s k a invo luc i ja . K a k o s m o

v e ć pr i je pokaza l i , d e g e n e r i r a t će za ovu p lohu sve k r i v u l j e u

p r a v c e , pa j e za to p loha p r a v č a s t a .

5. U d o k a z u , ko j im smo p o k a z a l i , d a n i j e d n a od p l o h a ψ2*1^1

uopće n e m a p r a v a c a , ko j i b i s jekl i η - j - 1 -s t ruki p r a v a c t (os im

onih '^s ingularn ih p r a v a c a , ko j i su u svez i sa s i n g u l a r n i m t a č k a m a

Pr i Pg), izuzeli smo p lohu , za k o j u j e η = 2. O v o j e j e d i n a

p l o h a u g r u p i , n a kojo j i m a s v a g d a t a k o v i h p r a v a c a . P r a m e n će

n a i m e k r ivu l j a d r u g o g a r e d a ima t i u v i j e k t r i k r i v u l j e Љ^, /г^, к?-

k o j e degene r i r a ju u t r i p a r a p r a v a c a . I p r i p a d n i će d a k l e ču

nov i ( P , Ic2), ( P n kf) i ( P , k2) d e g e n e r i r a t i u p a r o v e r a v n i n a . Οι (X 0 0 С С

O v e će r a v n i n e sjeći k o r e s p o n d e n t n e r a v n i n e ~a} Тђ, т с u t r i p a r a p r a v a c a a', a"; b ' , b" ; c ' , c", ko j i s i j eku t r o s t r u k i p r a v a c t. Buduć i da su s p o m e n u t i č u n o v i j e d i n i , ko j i m o g u degene r i r a t i , ne će o s i m o v i h š e s t p r a v a c a i onih , k o j e smo već pr i je odredili za sve p lohe n a š e g r u p e , n a p lohi φ"' bi t i n i k a k a v

dal j i p r a v a c . V i d i m o d a k l e , d a i ova p loha uopée n e ее bit i p r a v -č a s t a ; za to m o ž e m o r e ć i :

Osim plohe, sa koju je n = l, ne će uopće nijedna ploha 2n - f - l-ода reda u grupi biti pravčasta. P r e s j e k će m a k a r k o j e p lohe φ u g r u p i s r a v n i n o m б imat i o n d a

n a j v i š e m n o g o s t r u k i h t a č a k a , a k o r a v n i n a б prolaz i p r a v c e m p, j e r će u o v o m slučaju p res ječna k r i v u l j a (<рб) imat i u t a č k a m a Pr i Ps dv i j e и - s t ruke t a č k e . Os im toga će ova k r ivu l j a p r a v a c t sjeći u η -\~ 1 - s t ruko j , a p r a v a c u u » - s t ruko j t ačk i . P r e t v o r i t ć emo ove m n o g o s t r u k e t a č k e u e k v i v a l e n t a n broj d v o s t r u k i h t a č a k a , p a ćemo imat i , da j e ta j b ro j

B u d u ć i d a j e da l je po P l i l c k e r o v u p rav i lu m a k s i m a l n i b r o j

d a k l e j e d n a k b r o j u , ko j i j e g o r e od ređen iz s ingu la rn ih p r a v a c a i t a č a k a p lohe . I z o v o g a v i d i m o , da n i j edna p loha φ u g r u p i n e m o ž e ima t i j o š k o j u m n o g o s t r u k u t a č k u , pa smo se u jedno pon o v n o uvjer i l i , d a p r a v a c ρ u svojoj cijelosti ne m o ž e p r i p a d a t i p loh i φ za n i k a k v u v r i j ednos t ve l ič ine n. T a č k e d a k l e A, B, G, u k o j i m a se s i jeku p a r o v i p r a v a c a a ' , a " ; b', б " ; c', с " п а p lohi φ 5

p e t o g a r e d a , j e d n o s t a v n e s u t a č k e p l o h e . Ovo se isto m o ž e d o k a z a t i s p o m o ć u k o i n c i d e n c i j a n a p r a v c u f ko j i m o ž e m o po volji p o v u ć i t a č k o m А, В ili G.

6. S t u r m j e p o k a z a o u r a s p r a v i 1 : „lieber die Flächen mit einer endlichen Zahl von (einfachen) Geraden, vorzugsweise die der vierten und fünften Ordnung11, d a j e b ro j j e d n o s t a v n i h p r a v a c a n a plohi m - t o g a r e d a , k o j a i m a m — ,2-struki p r a v a c , λ = 6m — 8. B u d u ć i d a j e n a š a p l o h a o" t a k o v a , m o r a t ćemo na njoj nać i 2 2 j e d n o s t a v n a p r a v c a .

Os im t r o s t r u k o g a p r a v c a t p lohe φ 5 i m a m o j o š i d v o s t r u k i p r a v a c щ ko j i po općoj teori j i ploha u jedinjuje u sebi o s a m

d v o s t r u k i h t a č a k a za k r i v u l j u s- toga r e d a

taj b ro j za k r i v u l j u (об) 2n - ( - 1-oga r e d a :

(s —l ) ( s—2) bi t će

2

η (2η — 1) = 2n2 — η,

1 Mathem. Annalen, 4 . sv., s t r . 250 .

j e d n o s t a v n i h p r a v a c a . Naš l i smo da l j e , da iz d v o s t r u k i h t a č a k a Pr i IJ

S p lohe φ 5 iz laze po d v a b i n a r n a p r a v c a , ko j i p r e m a tomu vr i jede za o s a m j e d n o s t a v n i h p r a v a c a . Os im t o g a i m a m o j o š š e s t p r a v a c a plohe, od k o j i h su po d v a u r a v n i n a m a τ α , TJ„ т с . Broj j e d a k l e j e d n o s t a v n i h p r a v a c a u sug las ju s općen im z a k o n o m .

S t u r m p r i k a z u j e n a s t r . 2 8 1 . c i t i r ane r a s p r a v e dvi je osobi te p lohe pe toga r e d a s t r o s t r u k i m p r a v c e m . J e d n a od n j ih i m a j o š i dvos t ruk i p r a v a c , koj i si ječe t r o s t r u k i , a d r u g a ima d v a d v o s t r u k a p r a v c a , ko j i s i jeku t r o s t r u k i , ali su m e đ u s o b o m m i m o s m j e r n i . P l o h a φΓ', ko ju smo naš l i p o p r i k a z a n o m određen ju , č ini pr i je laz iz j e d n e od one dvi je p lohe u d r u g u , j e r osim t r o s t r u k o g a i d v o s t r u k o g a p r a v c a i m a još i dv i j e d v o s t r u k e t a č k e .

N a naš im čemo p l o h a m a (ç>3n~^1 odred i t i j o š osobitu g r u p i * k r i vulja d r u g o g a r e d a i g r u p e k r i v u l j a 2n — i - o g a r e d a , ko j e su u r avn in i .

7. P r a v c e m ρ i m a k a r k o j o m od t eme l jn ih « 2 t a č a k a p r a m e n a [¥}} u r a v n i n i σ m o ž e m o položi t i r a v n i n u ;x, pa ć e m o is t raži t i p res jek p lohe о s ovom r a v n i n o m . N e k a j e M o d a b r a n a t e m e l j n a t a č k a p r a m e n a . P r a v a c (ρ.α), u k o j e m u 'J- s i ječe r a v n i n u <>, ne p ro laz i uopće n i k a k v o m d r u g o m t eme l jnom t a č k o m p r a m e n a ; p r a m e n određuje n a p r a v c u (рл) i n v o l u t o r a n niz w-toga s tepena . A k o j e d n u g r u p u k o n j u g i r a n i h t a č a k a ove invo luc i j e n a z o v e m o JVj, ko r e spond i r a t će s v a k o j g r u p i Щ po j e d n a t a č k a P j n a p, p a će n izovi na ρ i (р-т) bi t i p r o j e k t i v n i . Spo jn ice k o r e s p o n d e n t n i h t a č a k a obadva ju n i z o v a od ređu ju k r i v u l j u η -f- P o g a r a z r e d a , za ko ju j e p r a v a c (ат) w-s t ruka t a n g e n t a .

Svežan j će r a v n i n a \t] sjeći r a v n i n u \J. U p r a m e n u z r a k a p r v o g a r e d a [ Μ ' ] , gd je j e t a č k a Μ' p robod i š t e (t'/.). B u d u ć i d a j e s is tem t a n g e n a t a k r i v u l j e η - j~ ί - o g a r a z r e d a p r o j e k t i v a n s n i z o m Р г , a ovaj ope t p r o j e k t i v a n sa s v e ž n j e m [t], od red i t će ova j s is tem tan g e n a t a s p r a m e n o m [Μ'] u s jec i š t ima k o r e s p o n d e n t n i h z r a k a k r i vul ju , za ko ju će r ed bi t i 2n-\-l. O v a k r i v u l j a n a i m e nije d r u g o nego li p r e s j ek plohe φ s r a v n i n o m α.

Budući d a t emel jnom t a č k o m M p r a m e n a u η p ro laz i po j e d n a

i zvodn ica s v a k o g a č u n a iz n i za [Р^ №], v id i se, d a k r i v u l j a

η - j - P o g a r a z r e d a u v- d e g e n e r i r a u p r a m e n z r a k a [Ж, ρ] i u

p r a m e n t a n g e n a t a и- toga r a z r e d a , p a d a j e p r o j e k t i v i t e t a s p r a

m e n o m [Μ'] ostala n e t a k n u t a .

P r a m e n će [Zkf] odred i t i s p ro j ek t ivn im p r a m e n o m [Μ, ρ] k r i v u l j u d r u g o g a r e d a , a s p r a m e n o m t angena t a » - toga r a z r e d a k r i v u l j u 2n—l-oga r e d a . O v o posl jednje izlazi o tuda, što j e p r a v a c P, i sâm t a n g e n t a d e g e n e r i r a n e k r ivu l j e » -f- l-og& r a z r e d a , pa će za to iz s v a k e n j e g o v e t a č k e izlazit i j o š η—1 t a n g e n t a ove k r i vul je . S p o m e n u t a će d a k l e k r i v u l j a d r u g o g a r eda s k r i v u l j o m 2n—1-oga r e d a u \J. č ini t i po tpun i p res jek ove r a v n i n e s p l o h o m φ £ « - H B u d u ć i d a k r i v u l j a d r u g o g a r eda prolazi s r e d i š t i m a M i Ш p r a m e n o v a z r a k a u ;x, v id i se, d a će t a k o v a k r i v u l j a s j e ć i η -f- i - s t r u k i p r a v a c p lohe , a prolazit i j e d n o m t e m e l j n o m t a č k o m p r a m e n a [k™] u n. K r i v u l j a , ko ja je p r e s j e k p lohe φ2η-\-1 g г а у П Ш о т α, m o r a » - s t ruk i p r a v a c plohe, koj i j e u пђ

sjeći u » -s t rukoj t a čk i . K r i v u l j a će d r u g o g a reda prolaz i t i o v o m t a č k o m j e d n o s t a v n o , a os ta la k r i v u l j a 2n—1-oga r e d a i m a u toj t a č k i » — ί - s t r u k u t a č k u . O v a će ista k r ivu l j a prolazi t i i t a č k o m M' n a i, t. j . ona če sjeći i » - f - l - s t r u k i p r a v a c plohe, pa će u ovoj t ačk i ima t i svoju » - s t r u k u t ačku , ko ja zajedno s k r i v u l j o m d r u g o g a r e d a , sto p ro l az i i s tom o v o m t a č k o m , čini » -4- 2 - s t r u k u t a č k u . I s to će vr i jedi t i za sve temel jne t a č k e p r a m e n a u τ ; za to m o ž e m o , a k o o p a z i m o , da se r edov i k r ivu l j a u r a v n i m [х n a d o p u nju ju n a ve l ič inu 2n-\-1, r eć i o v o :

Na svakoj plohi o 2 f t"t _ I grupe ima ril krivulju drugoga reda i isto toliko ravničnih krivulja 2n—l-oga re</a. Krivulje drugoga reda sijeku η -f- 1-struki i n-struki pravac plohe jednostavno i nigda ne degeneriraju. Krivulje 2n - 1-oga reda sijeku prvi singularni pravac plohe u n-strukoj, a drugi singular ni pravac u »—1-s trukoj tački. I jedne i druge krivulje prolaze η-strukim tačkama Pr, Ps plohe.

L a k o će se d o k a z a t i , d a uopće k r ivu l j a , ko ja j e p r e s j e k p lohe ç / ^ - M s r a v n i n o m (ρ, U), n e m a t a k o v i h svojs tava , k a o k r i v u l j e u r a v n i n a m a p.. O n a će se k r i v u l j a za pojedine plohe m o r a t i n a p o s e is t raži t i .

8. P r e m a pos l j edn jemu resu l t a tu i m a d e m o dakle na p loh i p e t o g a r e d a 9 6 g r u p u od č e t i r i k r i v u l j e d r u g o g a r e d a . S v e se čet ir i s i j eku u d v o s t r u k i m t a č k a m a Pr i Ps. B u d u ć i d a n a plohi φ" i m a s v a g d a p r a v a c a , i s t raži t ćemo, k a k o se o v e čet i r i k r i v u l j e odnose p r e m a p r a v c i m a plohe. K a o što j e d o k a z a n o , sij e k u o v e k r i v u l j e t r o s t r u k i i d v o s t r u k i p r a v a c , a u jedno i b i n a r n e

p r a v c e ; imat ćemo se d a k l e obaz re t i s a m o n a p r a v c e a', a" ; b', b"; c', ć'.

N a z v a t ćemo temel jne t a č k e p r a m e n a [Щ\ 1, 2, 3, 4. P o r a d i

t o g a će biti Jc? Ξ 12, 34, к\ ·= 13, 24, k* Ξ 14, 23. K r i v u l j e d r u g o g a

r e d a , koje su n a plohi, bi t će vx, v2, v3, vt već p r e m a t o m u , k r o z

ko ju temel jnu t a č k u p ro laze . Od šest s p o m e n u t i h p r a v a c a bit će

a' u r a v n i n i (Pu, 12), da l je

a" u (Pa, 34),

b' u ( Р б , 13),

b" u (Pb, 24),

c' u ( P c , 1 4 ) ,

c" u ( P c , ,83).

Budući da j e p r a v a c Pa 1 u r a v n i n i ( Р й , ί5) i u j edno z r a k a p r a m e n a (1, p), sjeći će k r i v u l j a •v1 p r a v a c a'. Ta j će isti p r a v a c sjeći i k r ivu l ju v2, j e r ona p ro laz i s jeciš tem z r a k e Pa2 u p r a m e n u (2, p) s r a v n i n o m za.

I s t im nač inom m o ž e m o nać i , da svak i od šest p r a v a c a siječe dvi je k r ivu l je v.

Budući p a k da t eme l jnom t a č k o m 1 p ro l aze t r i r a v n i n e {Pa, 12), (Рђ, 13), (Pc, 14), a u n j i m a su p r a v c i a', b', c', v id i se , d a će istu k r ivu l ju vx sjeći tri od šest p r a v a c a , t. j . a', b', c'. I s to v r i j e d i i za ostale k r i v u l j e v, p a za to m o ž e m o reć i ovo :

Svaka od četiri krivulje drugoga reda (v) na plohi petoga reda o f i siječe sve singularne izvodnice i tri od ostalih šest jednostavnih pravaca. Svaki pak ovaj pravac siječe dvije takove krivulje v.

Sličan će se z a k o n naći i za k r i v u l j e t r e ć e g a r e d a , ko j e u r a v n i n a m a p.jfj (h — 1, 2, 3, 4) č ine s k r i v u l j a m a ν p r e s j e k e p e t o g a r e d a na plohi φΓ >.

Opazili smo, da p r a v c i , koj i i z laze iz d v o s t r u k i h t a č a k a n a plohi φ°, čine d v a p a r a r a z n o s m j e r n i h p r a v a c a , a ostali j e d n o s t a v n i p r avc i tr i t a k o v a p a r a . Z n a d e m o da l je i to , d a p r a v a c j e d n o g a od ov ih pet p a r o v a ne siječe n i k a k a v p r a v a c d r u g o g a k o j e g a p a r a . Z a t o ćemo moći m a k a r k o j a d v a m i m o s m j e r n a p r a v c a iz ov ih pet p a r o v a i zabra t i , pa n j ima i p r a v c i m a t i u položi t i j e d n u p lohu d r u g o g a r eda . T o će bit i s v a g d a m o g u ć e , j e r ovi m i m o s m j e r n i p r a v c i i p r a v a c u s i jeku s v a g d a t r o s t r u k i p r a v a c t. P r e s j e k će ove plohe d r u g o g a r e d a s p l o h o m γ' bi t i k r i v u l j a dese toga r e d a ,

no b u d u ć i d a ob je p l o h e imaju u ov im p r a v c i m a za jedn ičku tvor e v i n u s e d m o g a r e d a , bit će ostali n j ihov pres jek p r o s t o r n a k r i v u l j a t r e ć e g a r e d a .

P o l o ž i m o li m a k a r koj i p r a v a c х, koji siječe obadvi je i z a b r a n e m i m o s m j e r n i c e , n a p r i m j e r a' i b', pa d v o s t r u k i p r a v a c u, opazi t ć emo , d a j e taj p r a v a c n a plohi d r u g o g a r eda , ko ja j e po ložena k r o z a', b', t i u. O v a j će p r a v a c χ sjeći p lohu о б u pet t a c a k a , od ko j ih su dv i je u jed in jene u n j egovu sjecištu s d v o s t r u k i m p r a v cem u, a u s v a k o m j e sjecištu n jegovu s p r a v c i m a a' i b' p o j e d n a t a č k a , u ko jo j j o š si ječe φ 5 . P r a v a c će d a k l e χ sjeći p lohu ψ3 s amo u j e d n o j t a č k i , k o j o m pro laz i ostali dio p re s j eka , t, j . p r o s t o r n a k u b i č n a k r i v u l j a . Os ta le su čet ir i t a č k e v e ć u r a č u n a n e u za jedn ičko j t v o r e v i n i , k o j a d e g e n e r i r a . Buduć i d a t r o s t r u k i p r a v a c t p r i p a d a n a plohi d r u g o g a r e d a s i s temu izvodn ica х, v idi se, d a će i taj p r a v a c sjeći k u b i č n u k r i v u l j u samo u j e d n o j t a čk i .

Od pet p a r o v a p r a v a c a na o f l m o ž e m o stvori t i 40 k o m b i n a c i j a t a k o , d a u s v a k o j do l aze po d v a p r a v c a , koji su m i m o -s m j e r n i ; za to m o ž e m o reć i ovo :

Na plohi je φ 5 osobita grupa ođ 40 prostornih krivulja trećega red a, za koje je tr oštru к i pravac je dno sta ν η а, a dvostruki pravac dvostruka sehanta.

N a plohi φ 5 m o ž e m o n a ć i j o š i d r u g u g r u p u p r o s t o r n i h k r i v u l j a t r e ć e g a r e d a , ko j a j e η svezi sa čet i r i k r i v u l j e ν d r u g o g a r eda . Buduć i d a s v a k a k r ivu l j a ν siječe o b a d v a s ingu-l a r n a p r a v c a t i u. m o ć i ćemo k r i v u l j o m i ov im p r a v c i m a , koj i su r aznosmje rn i ce , položit i oo1 p loha d r u g o g a reda. U z m i m o j e d n u t a k o v u p lohu гл = (νΛ, t, u); ona će sjeći p lohu o° u k r ivu l j i d e se toga r e d a , ođ ko j e se odjeljuje za jedn ička t v o r e v i n a г>,, t, u s e d m o g a r eda , pa će ostali dio p res j eka biti i ope t p r o s t o r n a k r i v u l j a t r e ć e g a r e d a .

Po lož imo li p r a v a c х, ko j i si ječe i u, te j e sasvim n a plohi d r u g o g a r e d a \ , i m a t ć e m o u t a č k a m a (ж. ν,) i (χ, u) t r i p r o b o -diš ta p r a v c a X s p l o h o m φ 6 . K r i v u l j a će dak l e , u kojoj se j o š sij e k u т,х i γ , prolazi t i os ta l im d v j e m a t a č k a m a , u k o j i m a p r a v a c χ još siječe p loha <p5. V i d i se d a k l e , da će p r a v a c х n a η 1 5 ko j i p r i p a d a i s tomu s is temu i z v o d n i c a , k a o i p r a v a c t, biti d v o s t r u k a s e k a n t a k u b i č n e k r i v u l j e . S l i čno će se moći pokaza t i za sve p l o h e d r u g o g a r e d a r,, ko j e od ređu ju p r a v c i t i u pa k r i v u l j e >;, i za to m o ž e m o reć i :

Na plohi će φ 6 biti uopće 4 α ο 1 prostornih kriv ulja trećega reda. za koje je trostruki pravac dvostruka, a dv о str uki pravac jednostavna sekanta.

9. Našl i smo, d a s v a k a k r i v u l j a ν s i ječe t r i u n a r n a p r a v c a p lohe <ps, no buduć i da s v a k a si ječe u j e d n o p r a v a c t i s v a k i b i n a r n i p r a v a c , moći ćemo s v a k o m k r i v u l j o m ν i p r a v c e m t položi t i j e d n u p lohu d r u g o g a r e d a /., k o j a j o š s a d r ž a v a ili koj i b i n a r n i p r a v a c ili j e d a n od ona tri u n a r n a p r a v c a , ko j i j e s i jeku. S v a k a će tak o v a p loha ( У Ч ) sjeći p lohu φ 6 u k r i v u l j i d e s e t o g a r e d a , od ko je j e u za jedn ičk im e l e m e n t i m a već s a d r ž a n dio š e s t o g a r e d a ( ν χ , t, a'). Ostali će d a k l e p r e s j e k bi t i p r o s t o r n a k r i v u l j a č e t v r t o g a r e d a . V i d i se n a i m e l a k o , d a n a ovoj plohi УЧ ni je d v o s t r u k i p r a v a c u, j e r n i j e d a n od u n a r n i h i b i n a r n i h p r a v a c a p lohe <p& n e siječe u. N a p loh i / ч n e će moć i b i t i n i p r a v a c a", j e r on doduše siječe t i a', ali n e s i ječe k r i v u l j e v1 (či . 8.).

Po lož imo li n a p lohu p r a v a c х, ko j i si ječe a', i k r i v u l j u vi, dobi t ćemo n a n jemu osim t a č a k a (х, a') i (χ, v , ) j o š t r i sje-c išne t a č k e s p lohom φ 6 , k o j i m a će pro laz i t i k r i v u l j a č e t v r t o g a r eda . P r a v a c j e d a k l e χ t r o s t r u k a s e k a n t a k r i v u l j e . Z a istu k r i vu l j u d r u g o g a r e d a v) m o ž e m o položit i s e d a m p loha d r u g o g a r e d a (k roz vt, t, i k r o z čet i r i b i n a r n a i t r i u n a r n a p r a v c a ) , a isto t a k o i za ostale tri k r i v u l j e v. I m a d e m o d a k l e ovaj r é su l t a t :

S pomoću krivulja ν možemo na plohi φ δ odrediti 28 prostornih krivulja četvrtoga reda druge vrste, za koje je tr о str uki pravac plohe trostruka sekanta. V e o m a će ve l ik biti b ro j k r i v u l j a p e t o g a i v i š ega r e d a n a plohi ,

p a ćemo j e moći odredi t i n a s l ičan nač in , k a o i k r i v u l j e t r e ć e g a i č e tv r toga reda .

P l o h a će or' bit i uopće v r l o r a z n o l i č n a v e ć p r e m a t o m u , k a k a v j e p r a m e n k r i v u l j a u r a v n i n i n. Osobi to će spec i j a lna bi t i p loha φ 5 , za ko ju j e p r a m e n u η p r a m e n k r u g o v a .

10. S pomoću k r i v u l j a ν i z a k o n a , ko j e s m o naš l i za sve p lohe

naše g r u p e , moći ćemo odred i t i p lohu © 6 i bez p r o j e k t i vi te te , ko ju

smo postavi l i za t eme l jne t v o r e v i n e [P^ j , [τλ, o v a k o .

U z e t ćemo d v a p r a v c a χ i у, k o j i se s i j eku u t a č k i Zy da l je d v i j e t a č k e X i ]F po vol j i , a l i t a k o , d a spo jn ica XY n e sij e č e ni χ ni у. O v i m ć e m o t a č k a m a položi t i t r i m a k a r k o j e k r i v u l j e d r u g o g a r e d a Щ, Щ, Щ, t a k o d a s v a k a od n j ih sij e č e p r a v a c х i p r a v a c у u j e d n o j t a č k i . Po lož i t ć e m o da l j e p r a v c e m

у po volj i r a v n i n u r,, k o j u će tri k r i v u l j e d r u g o g a r e d a sjeći j o š u t a ć k a m a 3 , 2, 3 (os ta la su t r i sjecišta n j ihova sa η n a у). N a p o k o n ćemo t a ć k a m a 1, 2, 3, Ζ η r, položit i m a k a r ko ju k r i v u l j u t r e ć e g a r e d a bez d v o s t r u k e t a ć k e (& s ) .

Po lož imo li p r a v c e m х m a k a r k o j u r a v n i n u E, dobi t ć emo u p r e s j e k u n jez inu s k r i v u l j a m a k'f, k\, h% t r i t ačke , a s k r i v u l j o m ks j o š dv i j e t a č k e . K r o z ov ih ćemo pet t a č a k a položiti k r i v u l j u d r u g o g a r e d a . S v e o v a k o v e k r ivu l j e , ko je su u r a v n i n a m a ξ k r o z ж, č ine p l o h u p e t o g a r e d a φ 6 , k o j a i m a sva svo j s tva , k a o i p l o h a p e t o g a r e d a u p romot r eno j g rup i .

P r a v a c j e χ n a p lohi t r o s t r u k , p r a v a c y d v o s t r u k , t a č k e su X i Ζ d v o s t r u k e t a č k e p lohe , a t r i su k r i v u l j e к ident i čne s t r i k r i v u l j e v.

S v a k a će k r i v u l j a d r u g o g a r e d a u r a v n i n a m a ξ ima t i s p r a v c e m χ p lohe šest z a j edn i čk ih t a č a k a , u X i У ima s p l o h o m če t i r i z a j edn i čke t a č k e , a isto t a k o dv i je t a č k e s k r ivu l jom k5. U s v e m u i m a d a k l e s p l o h o m φ 5 d v a n a e s t za jedničkih t a č a k a , pa će za to bit i s a s v i m n a p lohi .

V i d i se, d a će uopće r a v n i n a ξ imat i t r i osobita položaja . U s v a k o m će od n j ih sjeći dv i j e od t r i k r i v u l j e k\, 2 , s i k r i v u l j u ks

t a k o , d a će t r i t a č k e ( d v i j e n a k2, t r eća n a k3) bit i n a i s tom p r a v c u . T a j će p r a v a c bi t i sasv im n a plohi , j e r i m a s n j o m š e s t za j edn ičk ih t a č a k a . Spo jn i ca s jecišta r a v n i n e ξ s t rećom k r i v u l j o m k2 i d r u g o g a sjecišta s кь da j e d r u g i p r a v a c plohe u istoj ovoj r a v n i n i . O v i m su n a č i n o m određen i u n a r n i p ravc i (6) p lohe , a b i n a r n i će se dobi t i isto t a k o .

S p o m o ć u o v o g a p r o i z v o đ e n j a moći će se is traži t i p loha <ps, za k o j u su dv i je t e m e l j n e t a č k e p r a m e n a u σ a p s o l u t n e t a č k e .

11. O v a j n a m nač in p ro i zvođen j a p lohe φ 6 čini m o g u ć e , d a ispit a m o , k a k v e su v r s t e d v o s t r u k e t a č k e Pr i Ps.

B u d u ć i d a po o d r e đ e n j u , k o j e j e p r i k a z a n o u či. 10 . , m o ž e m o uz p r a v c e t l u i z a b r a t i t r i k r i v u l j e k-, k\, k\ p o v o l j i , ne će uopće bi t i t a n g e n t e ov ih k r i v u l j a u d v o s t r u k i m t a č k a m a Pr i Ps u istoj r a v n i n i , p a se v e ć v id i , d a te t a č k e n e će biti u n i p l a n a r n e .

N a d o d i r n o m će č u n u d r u g o g a r e d a , k o j e m u j e v r h j e d n a od d v o s t r u k i h t a č a k a , bi t i i o b a d v a b i n a r n a p r a v c a , koj i p r o l a z e o v o m d v o s t r u k o m t a č k o m . O v a će d v a b i n a r n a p r a v c a i t r i t a n g e n t e n a k\, k\ odred i t i dodi rn i čun , pa ćemo ispi ta t i , n e m o r a li m o ž d a ova j č u n bi t i b i p l a n a r a n .

R. J. A. 159. 0

Iz spomenu toga p r o i z v o đ e n j a p lohe iz laz i od ređen je b i n a r n i h p r a v a c a u t a č k i Pr s p o m o ć u r a v n i n e c, k o j a p ro l az i t a č k o m Pr

O v a će r a v n i n a sjeći k r i v u l j u t r e ć e g a r e d a ks u т\ u dvi je t a č k e Er i Fn p a će t r ažen i b i n a r n i p r a v c i bi t i spo jn ice PrEr i PrFr

Buduć i n a i m e da t r i k r i v u l j e Jc'j, ко, Щ s i j eku p r a v a c х, n e će r a v n i n a ? r sjeći ove t r i k r i v u l j e ni u j e d n o j t a č k i osim u P r , k o j o m pro laz i .

Dvi je ćemo t a č k e Er i Fr moć i u r a v n i n i r, s v a g d a t a k o izab r a t i , da n i j edna od spojn ica PrEr, PrFr nije ni s k a k v e dv i j e t angen te n a k'1, к?,, Щ u Pr u istoj r a v n i n i . I s to ć e m o t a k o i za t a č k u Ps moć i obadvi je t a č k e Es i Fs u η po vol j i i z ab ra t i . Buduć i da k r i v u l j a ka u r, m o r a p ro laz i t i s a m o t a č k a m a 1, 2, 3, Ζ, vidi se, da će ona moći pro laz i t i i t a č k a m a Er, Es, Fr, Fs, ko je su p o volji i z a b r a n e , j e r j e k r i v u l j a t r e ć e g a r e d a i s tom sa d e v e t t a č a k a određena . Z a t o m o ž e m o r e ć i :

Dvostruke tačke plohe φ 5 nijesu uopće ni biplanarne ni uni-planarne, t. j . tangencijalni se čunovi drugoga reda ne r a spad aj и.

Određen je se k u s p i d a l n i h t a č a k a p l o h e о 6 d a d e podred i t i opće-n i m zakon ima , ko j e j e za p l o h e pe toga r e d a s t r o s t r u k i m p r a v c e m p r i k a z a o S t u r m u n a v e d e n o j svojoj r a s p r a v i .

Résumé. D a n s le m é m o i r e p r é c é d e n t in t i tu lé : „ S u r u n g r o u p e d e s

s u r f a c e s d ' o r d r e i m p a i r e t s u r l a s u r f a c e d u c i n q u i è m e o r d r e e n p a r t i c u l i e r " , n o u s a v o n s d o n n é une d é t e r m i na t i on g é n é r a l e des surfaces n o n r é g l é e s d ' o r d r e 2n - f i à d e u x d r o i t e s et à d e u x p o i n t s m u l t i p l e s .

On se d o n n e un faisceau d e c o u r b e s [kn] d ' o r d r e η d a n s u n p l an τ, une sér ie de po in t s Р г - , p r o j e c t i v e au fa isceau de courbes , su r une dro i te p d a n s Г espace , et u n faisceau de p l ans [t] p r o -j ec t i v a u x p remie r s . L e s dro i tes p et t n e sont p a s d a n s u n m ê m e

p lan .

O n pro je t t e ra de points Р г - les c o u r b e s c o r r e s p o n d a n t e s [Jcn] e t

on coupe ra ces cônes d' o r d r e η p a r les p l a n s c o r r e s p o n d a n t s тг-

•du faisceau [t]. On o b t i e n d r a d e ce t te m a n i è r e une infinité s imple

de c o u r b e s d ' o r d r e n, qu i e n g e n d r e r o n t u n e s u r f a c e d ' o r d r e 2n + /.

L a dro i te t, V a x e du faisceau [č], sera sur cette surface © u n e d r o i t e m u l t i p l e , d o n t le d e g r é de mult ipl ic i té sera n - f 1.

L a d ro i t e p coupe la p l a n σ dans un poin t U. L e cône cor re

s p o n d a n t (U: W£) d é g é n è r e en n p lans qui se réun issen t d a n s le

p l a n τ. L e p l a n c o r r e s p o n d a n t τ Μ coupe p a r suite ce cône dégé

n é r é (σ) en u n e d r o i t e m u l t i p l e u, dont le d e g r é de mul t ip l i

cité se ra n et qu i a p p a r t i e n t à la surface ψ. L e faisceau \t] coupe la d ro i te p en u n e série de points qui est

p ro j ec t ive à la sér ie de p o i n t s P{. L e s d e u x séries au ron t tou jours

d e u x po in t s c o r r e s p o n d a n t s c o m m u n s Pr et Ps et on d é m o n t r e

a i sément q u ' i l s se ron t d e u x p o i n t s m u l t i p l e s de la sur face ,

a v e c le d e g r é de mul t ip l i c i t é n. P a r chacun de ces d e u x points

passen t n g é n é r a t r i c e s r e c t i l i g n e s de la surface, d o n t cha

c u n e doit ê t re cons idé rée c o m m e u n e r éun ion des n droi tes sans

qu ' e l l e - m ê m e soit u n e d ro i t e mul t ip le .

E x c e p t é la sur face φ 3 l aquel le résul te pour n — 1, a u c u n e a u t r e su r face о d u g r o u p e n e sera , en géné ra l , une surface r é g l é e .

On t r o u v e sur c h a q u e sur face о du g r o u p e n2 c o n i q u e s г1,

don t c h a c u n e passe p a r Г u n des points f o n d a m e n t a u x du faisceau

[k™] et p a r tous les d e u x po in t s mul t ip les de la surface. C h a c u n e

de ces con iques coupe la d ro i te t et la droi te и s i m p l e m e n t .

L a sur face © 6 (n = 2) possède une dro i te t t r i p l e et u n e dro i te

•u d o u b l e , pu is q u a t r e d r o i t e s qui passent , d e u x à d e u x , p a r

les d e u x p o i n t s doub les Pr et Ps sur p. O n t r o u v e sur la sur face

encore t r o i s p a i r e s d e d r o i t e s s i m p l e s . C h a c u n e des q u a t r e

con iques ν coupe , ou t r e tou tes les droi tes mult iples , encore t r o i s des dro i tes s imples , et c h a c u n e de ces s ix droi tes s imples se ra coupée p a r d e u x des con iques v.

E n p a r t a n t de la con ique v, nous t r o u v e r o n s sur la sur face φ 5

40 c u b i q u e s g a u c h e s qu i a d m e t t e n t la droi te t r i p l e ί c o m m e sécan te s i m p l e , et la d ro i t e d o u b l e и c o m m e sécante d o u b l e . I l ν a aussi u n g r o u p e de i χ ' c u b i q u e s g a u c h e s qu i a d m e t t e n t la d ro i t e t r i p l e c o m m e sécante d o u b l e et la d ro i t e d o u b l e c o m m e sécan te s i m p l e .

S u r la su r face γ' on d é t e r m i n e r a aussi 28 q u a r t i q u e s

g a u c h e s d e d e u x i è m e e s p è c e qui adme t t ron t la d ro i te

t r i p l e de la sur face c o m m e sécante t r i p l e etc.

*

84 R É S U M É . (18)

Si Γ on se d o n n e d e u x dro i tes χ e t y a y a n t un po in t c o m m u n Z, puis d e u x points X et Y tels q u e l a d ro i t e de j o n c t i o n XY ne coupe n i Γ u n e n i Γ a u t r e des dro i tes ж, y, on p e u t m e n e r t ro is coniques que lconques k u k.2, k3 qu i passen t p a r X e t У et qu i coupen t les droi tes χ et y s i m p l e m e n t . P a r Γ u n e des droi tes x et y, p a r e x e m p l e p a r г/, on fera p a s s e r un p l a n q u e l c o n q u e r\ qu i n e cont ient a u c u n des d e u x p o i n t s X e t F ; il s e r a coupé p a r les trois coniques & 1 } & 2, k3 e n c o r e en t ro i s points 1, 2, 3.

D a n s le p l an r, on se d o n n e u n e c u b i q u e g é n é r a l e que l conque ks

passan t p a r les q u a t r e po in t s I , 2, 3 , Z. Si Г on m è n e p a r Г a u t r e dro i te χ des, p lans t, ceux-ci c o u p e r o n t les t ro is con iques кХђ k2, kb

encore en t rois poin ts et la c u b i q u e Je5 e n c o r e en d e u x po in t s . Ces cinq points d é t e r m i n e n t u n e c o n i q u e nouve l l e c, et tou tes

ces coniques ainsi ob tenues e n g e n d r e r o n t la s u r f a c e cons idé rée φ 5 su r laquel le χ se ra la d ro i t e t r i p l e , y la d ro i t e doub le e t X e t Y les d e u x poin ts doubles .

O n peut é tab l i r de cet te g é n é r a t i o n d e la sur face φ 5 les d e u x cônes tangent ie ls en points doub le s Pr e t Ps et on v e r r a q u e ces cônes , en g é n é r a l , ne d é g é n é r e r o n t p a s .

Revizija hrvatske flore. (Revisio florae croaticae.)

I z r a đ e n a u bo tan ičko- f i z io log i j skom zavodu k r . sveuči l iš ta F r a n j e J o s i p a I . u Z a g r e b u .

Primljeno u sjednici matematicko-prirodoslovnoga razreda Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti dne 12. listopada 1903.

NAPISAO DRAGUTIN HIRC.

(Nastavak.)

Guttiferae. E n g l e r : D i e n a t ü r l i c h e n Pf lanzenfamil ien I I I . Т Ы . 6. A b t b . p .

1 9 4 . ; C b o i s y : P r o d r o m u s d ' u n e m o n o g r a p h i e d e la fam. des H y p é -r ic inées (1821 . ) ; Guttiferae u M é m . soc. hist . na t . I . p . 2 1 0 . i u D . С. P r o d r . I . p . 5 5 7 . ; E n g l e r u Syl l . p . 1 6 1 . ; F l . Cr. p . 3 8 0 . k a o Hypericineae D . С.

Hypericum L . К . K e l l e r u E n g l e r i P r a n t l 1. c. p . 2 0 8 . ; F l . F r . 4 . p . 860 . ;

Hyperica J u s s . G e n . p . 2 5 4 . H. Androsaemum L . Spec . p l . ed. I I . p . 1102 . ( 1 7 6 2 . ) ; E n g l e r

i P r a n t l 1. c. p . 2 1 1 . — S y n . Androsaemum vulgare G ä r t n . de F r u c t . 1. p . 2 8 2 . — F l . Gv. p . 3 8 0 . k a o A. officinale Al l . „ N a brežu l j c ih u R i b n j a c i za g r a d o v i u Mos lav in i " ( V u k o t i n o v i ć h e r b . br . 5 1 9 2 . g . 1 8 5 1 . u s rpn ju . ) K a o n o v a s taniš ta d o d a j e m : U šumi „ B u r d e l j " k o d K r a v a r s k o g a , u š u m a m a oko T o p u s k o g a , u M a k s i m i r u u pe r ivo ju ( v a l j a d a g o j e n p ; V u k o t i n o v i ć . ) N a Mos lavaSko j go r i n a b r d u sv . Bened ik t a , u š u m a m a G a j s k e m e đ e , i o k o r a z v a l i n a g r a d a K o š u t e ( H i r e , 1900.) N a g r a n i t i m a Mos la v a č k e g o r e i m a po j ed inaca , koj i su samo 1 dm. v isoki (prof. I .

H a f n e r 3 1 . sv ibnja 1903.) K r a s n a o v a b i l i na ras t e u j u ž n o j i is točnoj E v r o p i , ali i u Ve l iko ] Br i tan i j i , a p o g o t o v u j e r a š i r e n a Or i jen tom, P e r z i j o m i K a v k a z o m .

H. humifusum L . Spec . p l . ed. П . (1762 . ) p . 1105 . Z a n i m l j i v a ova v r s ta širi se is točno iz E v r o p e do p r e d n j e Ind i j e , a j u ž n i m p r a v c e m n a o toke A t l a n s k o g a O c e a n a i u j u ž n u Afr iku . 2 6 . k o l o voza 1898. našao j u j e W o r m a s t i n i u okol in i G r a č a n a i u M a k s i m i r u iza zv je r in j aka , u k r a j u „Babj i de l " z v a n o m , a j a 2 9 . s rpn ja god. 1899 . u s m r e k o v o j šumi k o d J a s e n k a n a Ve l iko j Kape l i . Z a K r i ž e v c e bil ježi j e V u k o t i n o v i é već g. 1854 . ( h e r b , br . 5176.) , za okol inu z a g r e b a č k u v e ć K l i n g g r ä f f ( „ A u f t ro c k e n e n A c k e r n " u L i n n a e a b r . ,13 . )

H. hirsutum L . S p e c pl . ed. I I . (1762 . ) p . 1 1 0 5 . U E v r o p i , Tau r i j i , n a K a v k a z u i u Sibir i j i . U n a s u z a š u m s k e o k r a j k e , a osobito r ado uza š u m s k e p o t o k e , po toč iće , p i š t a l ine . Usp in j e se iz do l ina do v r h a a lp insk ih b r e g o v a , n . p r . od Divose l a pod Viso -čicom ( B o r b a s ) do na jv i še t a č k e ( H i r e ) ; po o n o m u i n a Sa m a r u ; oko P l a š k o g a n a P l a v č o j g l av i . K o d Os i j eka u „ P a k l u " i u šumi L i p i k u , k o d Naš ica u z a š u m s k e o k r a j k e ( H i r c) .

H. quadrang-ulum L . Spec . pl . ed. I I . ( 1 7 6 2 . ) p . 1104. — S y n . 11. maculatum Cran tz . — H. dubium L e e r s H e r b o r n . p . 165 . — H. delphinense Vi l i . D a u p h . 3 . p . 4 9 7 . — JET. Leersii G m e l . b a d . 3 . p . 352 . — II. commutatum No l t e n o v . F l . holsat . p . 6 9 . ( po K o c h S y n o p . I I I . p . 428 . ) F l . Cr . p . 3 8 2 . n e n a v o d i n i j e d n o g a s taniš ta . U V u k o t i n o v i ć e v u h e r b a r u (b r . 5178 . ) s amo sa R i s n j a k a ( H i r c). Bil ježim ova s tan iš ta : U G o r s k o m k o t a r u o k o D e l n i c a , B r o d a n a K u p i , n a Ve l iko j Višev ic i , u šumi R o h a č u , S m r e k o v c u , o t k u d a se uspinje n a V e l i k i R i s n j a k ; u h r v a t s k o m p r i m o r j u n a P l a t k u ispod S n j e ž n i k a ; n a t j emenic i B j e l o l a s i c e ; u Z a g o r j u o k o L e p o g l a v e , O č u r e uz p o t o k O č u r š ć i c u ; u M a r t i j a n s k o m l u g u ; k o d Osi jeka u „ P a k l u " ( H i r c ) .

H. tetrapterum F r i e s Novi t , ed. I . p . 9 4 . — S y n . H. quadran-gulare S m . E n g l e r Bot. p . 3 7 0 . — Л. quadrialatum W a h l b g . — F l . Cr . p . 3 8 2 . bez s taniš ta . U z a g r e b a č k o j okol in i uz g r a b e i pot o k e ( K l i n g g r ä f f L i n n a e a 1 3 . ) ; od L a š ć i n e do M a k s i m i r a , o k o R e m e t a , V r a p c a ( W o r m a s t i n i ) ; u j a r u g a m a o k o B i d r o v c a , u Bližnici , u R u d a r s k o j d r až i k o d S a m o b o r a (H i r c ) . U V u k o t i n o v i ć e v u h e r b a r u (br . 5179 . ) iz š u m a o k o K r i ž e v a c a ( 1 8 5 4 . j u l i ) . U Lic i o k o B r u š a n a (B o r b a s ) . H. quadrangulum u E v r o p i , H. tetrapterum u E v r o p i , s j eve rno j Afr ic i i Or i j en tu .

H. elegans S t e p h . in litt . W i l l d . Spec . pl . I I I . (1800. ) p . 1469 . , n o n „ L . " ( F l . Cr. p . 384 . ) — Syn . H. Kohlianum Sprenge l F l . Ha l l ens . ed. I . p . 2 1 4 . tab l . I X . (1806. ) - P o F l . Cr. ima la bi o v a v r s t a ras t i o k o R i j e k e i Vo loskoga i oko r a z v a l i n a g r a d a K r a p i n e (Sch losse r u Oes te r r . bot . W o c h e n b l . I V . p . 139.) N e m a j e u h e r b a r i m a k r . sveuči l i š ta iz naše domov ine ; za okol inu g r a d a R i j e k e ne bilježi j e n i j edan bo tan iča r , p a j e n e m a n i gospođa A . M . S m i t h u „ F l o r a v o n F i u m e " , al i j e nedosta je i o toku K r k u (po T o m m a s i n i j u ) , i p o tome j e ona za našu floru „ d v o j b e n a " . P o E n g l e r u i P r a n t l u 1. c. p . 2 1 3 . „ Im öst l ichen E u r o p a , S ib i r ien u n d dein O r i e n t " . Nedos ta j e j e i j u ž n o j I s t r i (F l . ν . Süd- Is t r ien p . 29o . ) , D a l m a c i j i (po Vis ian i ju ) , H e r c e g o v i n i i Crnoj gor i (po P a n tocseku) . U V u k o t i n o v i é e v u h e r b a r u (br . 5190 . ) iz F l . exs icc . A u s t r o - h u n g . b r . 5 1 5 . : T r a n s s i 1 ν a n i a. In collibus apr ic is s te-n i r b u s ad L a n g e n t h a l ( B a r t h ) , i s is toga s taniš ta u Schu l t za , H e r b a r i u m n o r m a l e , nov . ser. Cent . 5.

H. pulchrum L . S p e c . pl . ed. I I . (1762 . ) p . 1106 . N e m a g a u h e r b a r i m a k r . sveuči l i š ta iz naše domovine . К i t a i b e 1 (Rel iq . K i t a i b e l i a n a e b r . 207 . ) n a v o d i g a za Veleb i t bez o z n a k e s tan iš ta , S c h u l z e r , K a n i t z i K n a p p za s j eve rnu s t r anu P a p u k a (1. c. p. 152.)

H. barbatum J a c q . F l . Aus t r . I I I . p . 3 3 . tabl . 2 5 6 . ; Boiss. F l . Or . I . p . 816 . O k o Z e m u n a (i po Ρ a η č i ć u) .

H. androsaemifolium. Vi l i . F l . De lph . p . 8 1 . ; Hist, de pl . D a u p h . I I I . (1789 . ) p . 5 0 2 . — S y n . H. alpinuni Vil i . Hist, de pl . D a u p h . I . (1786 . ) p . 294 . U V u k o t i n o v i é e v u h e r b a r u (br . 5 1 8 6 . a) iz F l . exsicc. A u s t r o - h u n g . b r . 5 1 8 . : H u n g a r i a о r i e n t a 1 i s. I n rupes t r i bus a lp in is et suba lp in i s mont is B iha r , solo schist. 1 6 0 0 m. ( S i m к ο ν i с s) .

Cvi jeće j e u ove v r s t e (po K e r n e r u ) dvo j inom veće nego li ono u II. Richert, a lat ice su z n a t n o dul je od l a p o v a časke , p a su i t r e pav ice na l a p o v i m a dul je . „Die — al le rd ings n u r seh r minu t iösen — U n t e r s c h i e d e des H. Richen u n d II. androsemifolium k ö n n e n w o h l k a u m das E r g e b n i s s d e r k l ima t i s chen Einflüsse eines v e r s c h i e d e n e n S t a n d o r t e s sein, d a b e i d e H y p e r i c a in de r g le ichen H ö h e n l a g e an felsigen, mi t B u s c h w e r k b e w a c h s e n e n R ü c k e n u n d G e h ä n g e n vor k o m m e n . N u r da s e ine m ö c h t e ich h i e r b e m e r k e n : dass H. Richert im Geb ie te d e r ös t e r r e i ch i s ch -unga r i s chen F l o r a n u r auf K a l k b o d e n (С r о a t i e η , K r a i n ) ; d a g e g e n Η. androsemifolium n u r auf Schiefer boden ( U n g a r n , S i e b e n b ü r g e n ) v o r k o m m t . E s w ä r e in t e re s san t zu

er fahren , ob ein ähn l iches V e r h ä l t n i s s a u c h in den südf ranzös i schen A lpen beobach te t w u r d e " ( K e r η e r ) .

W a l d s t e i n i K i l a i b e l na s l i ka l i su i opisal i u P l . r a r . H u n g . I I I . (1812. ) p . 2 9 4 . tab l . 2 6 5 . H. alpinum, ko j i F l . Cr . p . 384 . n a v o d i k a o odl iku od H. androsemifolium. K e r n e r 1. c. p i š e : „Н. a lp inum W . K . . . . begreif t sowohl H. Bicheri als a u c h H. androsemifolium Vil i . , wen ig s t ens d e n S t a n d o r t e n n a c h ; d e n n au f de r Pl isz iv icza in Croa t i en (misl i Go lu P l j e šev i cu ) k o m m t „n u r " H. Bicheri und auf d e r P e t r o s a in d e r M a r m a r o s in U n g a r n n u r H. androsemifolium v o r " ; i po t o m e se i m a ovaj H y p e r i c u m brisati iz h r v a t s k e flore. N e z n a m , k a k o v a j e b i l ina H. Bicheri iz š u m a F r u š k e gore , u b r a n od I . Heuffela, j e r g a n e m a u h e r b a r i m a k r . sveuči l iš ta iz s l avonsk ih k r a j e v a .

H. Richeri Vi l i . u Hist , d e pl . D a u p h . I . (1786 . ) p . 3 2 9 . ; I I I . (1789. ) p . 5 0 1 . C r o a t i a . I n r u p e s t r i b u s suba lp in i s m o n t i u m V e l e b i t ; in dec l iv ibus s ep t en t r iona l ibus m o n t i s L j u b i č k o b r d o p r o p e Oštar i je , solo ca lcareo , 1 5 0 0 m. ( P i c h 1 e r u F l . exs icc . A u s t r o -h u n g . br . 517 . ) N a t jemenic i Bjelolas ice ( К u g y ) , n a Bijel im stijen a m a u k r a j u „Pod t i som" ( H i r e ) .

H. montanum L . F l . Suec . p . 2 6 6 . P o F l . Cr . p . 3 8 3 . „ In sy lv i s d u m e t i s q u e s u b m o n t a n i s c roa t ic is e t s l avon ic i s " bez o z n a k e j e d n o g a s taniš ta . P o K a n i t z u (1. c. p . 152 . ) u š u m a m a ei je loga P a p u k - g o r j a i oko P o ž e g e , ili n a go r i p o ž e š k o j . D o d a j e m o v a stan i š t a : U T u š k a n c u n a Sofijinu p u t u ( J i r u š ; 1877 . ) , n a C m r o k u , u Ze lenga ju , oko K r a l j i č i n a z d e n c a , u P o n i k v a m a ( H i r c ) , n a br i jegu sv. J a k o v a ( K l i n g g r ä f f ) , n a P l a n i n i k o d Cučer ja ( W o r in a s t i η i) ; n a S a m o b o r s k o j g o r i k o d R u d a , u K o z j a č k o j d r a ž i , o k o L e p o g l a v e , k o d M a r t i j a n c a u j a r k u , š to vodi u š u m u Pi l i šće , t u i u P o d r t o m j a r k u ( H i r e ) . U Z a g o r j u o k o K r a p i n e i R a d o -boja , u šumi R ibn jac i u Mos lav in i ( V u k o t i n o v i é ) ; u S lavon i j i n a K r n d i j i (br i jeg D ž a m i j a , H i r e . ) N a n a š i m a l p i n s k i m b r e g o v i m a „ne r a s t e " ova v r s t a , v e é H. umbellatum, k o j a j e nova za n a š u floru.

H. umbellatum A. K e r n e r u Oes t e r r . bo t . Z t s c h r t . X I I I . ( 1863 . ) p . 1 4 1 . ( „ n e " 144.) i 247 . u r a d n j i „Desc r ip t i ones p l a n t a r u m no-v a r u m florae h u n g a r i c a e e t t r a n s s i l v a n i c a e " i C e l a k o v s k y u Oester r . bo t . Z t s ch r t . X X I X . (1879 . ) p . 3 6 7 . T r a n s s i l v a n i a . I n mon t ibus Bihar iens ibus s u p r a V i d r a m in m o n t e P i e t r a S t r u c u , solo c a l e , 9 0 0 — 1 1 0 0 m. ( S i m k o v i c s ; l o c u s c l a s s i c u s ; u K e r n e r F l . exsicc. A u s t r o - h u n g . b r . 519 . ) U n a s za sada n a V e l i k o m R i s -

n j a k u i S n j e ž n i k u u G o r s k o m k o t a r u ; u h r v a t s k o m p r i m o r j u n a S u h o m v r h u i Z i v e n j u ( H i r e k a o H. montanum); n a Goloj Pl je-ševici ( V u k o t i n o v i é k a o H. montanum, h e r b . br . 5186/c . )

H. perforatum L . Spec . p l . ed. П . (1762. ) p . 1104 . — S y n . H. officinarum C r a n t z S t i r p . Aus t r . I L p . 99 . Bilježim n e k a zanimlj iv i ja s t a n i š t a : U Z a g r e b a č k o j gor i oko sv. J a k o v a , oko M a r -t i j anca ob ično , o k o L u k o v a d o l a ; K a l i c k a R e b a r k o d Deln ica , n a i zvoru C a b r a n k e , n a P l a t k u , oko G r b i n e pećine k o d T o u n j a , P l i t v i č k a j eze ra , B r o d n a S a v i , oko D r e n j a , Naš ica ( H i r c ) , o k o M u s u l i n - p o t o k a i n a t j emen ic i Bjelolasice ( K u g y ) .

v a r . latifolium K o c h S y n o p . ed. I I I . p . 4 2 7 . L išće šire , 26 m m . d u g o , 13 m m . š i roko , l apov i č a s k e širi , bo tkas t i ili dugul jas t i , man j e zaši l jeni , a m o g u bit i i t up i . T u i t a m o s t i p i čkom fo rmom. U V u k o t i n o v i ć e v u h e r b a r u (br . 5177 . ) iz okol ine k r i ževačke .

v a r . Veronense S c h r a n k k a o vrs tu . — S y n . H. perforatum Ь angustifolium G a u d . F l . He lv . 4 . p . 627 . ; Vis iani Fl . d a i m . I I I . (1852 . ) p . 1 5 3 . — Л. stenophyllum W i m m , i G r a b . F l . Sil. I I I . p . 8 3 . ; F l . Cr . p . 3 8 2 . k a o v r s tu bez o z n a k e s taniš ta . U okolini z a g r e b a č k o j o k o S t en j evca , k o d Cučer ja n a P lan in i , n a p r u d u oko S v . K l a r e , na Pl ješ iv ic i k o d S a m o b o r a ( W o r m a s t i n i ) ; oko K r i ž e v a c a ( V u k o t i n o v i ć h e r b . b r . 5177/a . ) U flori h r v a t s k o g a p r i m o r j a ob ično , nav l a s t i t o u n e k i m v i n o g r a d i m a oko R i j e k e , T r sa t a i B a k r a ( H i r c ) , n a Z iven ju i po K v a r n e r s k i m otocima, u Oso ru b ro jno n a g r o b l j u , n a Osoršćici ( H i r c).

H. Schlössen. U Syl l . F l . Cr . p . 190. opisuje dr. S c h l o s s e r ovaj Hypericum k a o H. Goris non L . , no L H e u f f e 1 poda je n a m n j e g o v u d i j agnozu v e ć g. 1853 . u „ F l o r i " : S e r t u m p l a n t a r u m n o v a r u m a u t m i n u s r i t e c o g n i t a r u m p . 6 2 6 — 6 2 7 . , pa po tome o v o m u i m e n u p r i p a d a p r v e n s t v o . N e i l r e i c h u V e g e t v e r h . v . Croa t i en p . 2 1 2 . i s tove tu je H. Schlössen sa H. perforatum v a r . Veronense i p iše p r e m a h r v a t s k i m e k s i k a t i m a : „Н. Schlössen Heuff. F l o r a 1 8 5 3 . I I . p . 6 2 6 . o d e r H. Goris Syl l . 1. c. au f F e l s e n bei B e l e c g r a d ist h i e r v o n n i c h t im m i n d e s t e n ve r sch ieden . N a c h Schloss . u n d V u k o t . Oe . B. W . I V . p . 138. sollen z w a r die Blä t t e r un t e r s e i t s b r a u n f i l z i g sein, allein diese A n g a b e ist j edenfa l l s u n r i c h t i g , d e n n sie s ind k a h l u n d de r ve rme in t l i che F i l z w a r v ie l le icht ein Aecidium". I N y m a n 1. c. p . 133 . n a v o d i H. Schlössen k a o s i non im od H. perforatum ili od H Veronense.

U V u k o t i n o v i ć e v u h e r b a r u (br . 5191/a . ) i m a H. Schlössen Heuff. i iz K r a p i n s k i h Top l i ca , ko j i su is tovetni sa H. Veronense S c h r a đ .

iz okol ine b a k a r s k e . P o v e ć a l o n i j e m i i s t ak lo p u s t e n a na l ič j a, a l i „ z a v i n u t e " o k r a j k e lista, što se v id i i u t i p i čke fo rme i u pojed i n a c a od H. Coris L . , koj i se č u v a j u u g e n e r a l n o m h e r b a r u k r . sveučil iš ta iz T r i e n t a (M. de S a r d a g n a ) , sa M o n t e B a l d a u V e n e ciji (G. R i g o) i Vi l l e f ranche k o d N i z z e (A 1 i о t h ) , i k o j i m a su okra jc i t ako zav inu t i , da na l i ku ju n a l išće od Linum tenuifolium.

Balsaminaceae D . C. P r o d r . I . (1824.) p . 6 8 5 — 6 8 8 . ; E n g l e r i P r a n t l 1. с. I I I . Т Ы .

5 A b t h . p . 3 8 3 . ; E n g l e r Syl l . p . 3 2 . ; F l . Cr . p . 3 9 8 . k a o Balsa-mineae A. R ich .

Impatiens L . Gen . ed. V I . η . 1008 . I. noli tangere L . Sp . 1329. U j a r c i m a i v l a ž n i m š u m a m a

E v r o p e do N o r v e š k e ; u cijeloj s redn jo j i s jeverni jo j Azi j i do K o re je i J a p a n a . Z a Z a g r e b a č k u g o r u bil ježi n e t e k v e ć Syl l . F l . Cr . p . 165. bez t ačne o z n a k e mjes ta , što j e t i m nužn i j e , što b i l ina n e r a s t e na s v a k o m mjes tu te g o r e . N a š a o s a m j e o k o K r a l j i č i n a zdenca , u Bližnici uz p o t o k i s toga i m e n a , o k o B i d r o v c a i T r n a v e (uz po tok ) , uz Cuče r sk i p o t o k i p o t o k L i p u k o d Cučer ja , n a Sljem e n u uz G r a č a n s k i pu t b r o j n o . U okol in i s a m o b o r s k o j uz p o t o k e G r a d n u i B r e g a n u ; u Z u m b e r k u n a sv . G e r i po v l a ž n i m š u m a m a , gd je p o k r i v a cijelo t l o ; n a M o s l a v a č k o j go r i oko K a m e n i c e , u Z a b r e š k o m j a r k u n a Top l i čko j g o r i ; u G o r s k o m k o t a r u o k o Del nica, u dolini D o b r e , n a R u d a č u i d r u g u d ( H i r e) .

Oxalidaceae L i n d l .

N a t . Sys t . ed. I I . (1836 . ) p . 140. — E n g l e r i P r a n t l I I I . Т Ы . 4 . A b t h . p . 15. — E n g l e r Sy l l . p . 1 4 3 . — OxaUdeae R. Br . u T u c k e y Congo A p p . V . (1818 . ) p . 4 3 3 . — , D . C. P r o d r . I . (1824 . ) p . 689 . — D a l l a T o r r e i H a r m s fasc. q u a r t , p . 2 4 7 . — F l . Cr . p . 3 9 8 . k a o OxaUdeae D . С.

Oxalis L . G e n . ed. I . (1737 . ) p . 1 3 4 . ; L . Spec , pl. ed. I . (1753 . ) p . 4 3 3 .

— E n d l . G. η . 6 0 5 8 . ; J a c q u i n : M o n o g r a p h i e d e r G a t t u n g Oxalis (1794 . )

A. Acetosella L . Spec . pl . ed. I . p . 4 3 5 . Cvi jeće j e u cecel ja k i se loga obično bijelo, ali m o ž e bi t i i c rvenkas to -b i j e lo , r jeđe „mor -

g o v a s t o " (l i la) s l jub ičas t im ž i l icama (var . Hladna L a u g e ) . P r a v a š u m s k a , ali i v o d o l j u b n a b i l i n a ; r a s t e u z v re la , po toke , potoč iće , u osojnim h l a d o v i t i m j a r c i m a , po t ru l im pan j ev ima , t r upc ima , deb l i m a , ali i po ž i v i m s t a b l i m a , n . p r . b u k v a m a , k a d a i b p o k r i v a v l a ž n a m a h o v i n a . R a d o se nas t an i pred „ v r a t i m a " spilja, pa i ledenica , n . p r . p r e d P i l a r o v o m ledenicom k o d Mrkopl ja , L e d e n o m j a m o m k o d D o b r e , p r e d spi l jom k o d J a n j e gore , p r e d Bud inom l eden i com k o d S t u d e n a c a ( H i r e ) .

0. Stricta L . S p e c . pl . ed. I . (1753. ) p . 4 3 5 . O v o m u cecelju „n i j e " pos to jb ina n a š a d o m o v i n a , već s j eve rna A m e r i k a , o t k u d a j e slijedio s tope čovječ je p a se raš i r io cijelim svijetom, i u naš im j e v r t o v i m a k a t k a d a d o s a d a n k o r o v .

0. corniculata L . Spec . p l . ed. I . (1753 . ) p . 435 . Ras t e u z e m l j a m a j u ž n e i s r edn je E v r o p e ; i m a je i n a K v a r n e r s k i m o toc ima ( K r k , B a š k a n o v a , P o n i k v e ; Τ о m m a s i η i) , a čov jek j u j e kojek u d a sv i je tom ras t r e sao . U h r v a t s k o m pr imor ju oko C r k v e n i c e ( S a d l e r ) , o k o R i j e k e (po Smi thovo j ) k o r o v ; u Da lmac i j i oko D u b r o v n i k a i K o t o r a ( P a n t o c s e k ) .

Plumbaginaceae L i n d l .

Nat . Syst , ed. I I . (1836 . ) p . 2 6 9 . ; Boiss. u D . С P r o d r . X I I . (1848 . ) p . 617 . — E n g l e r i P r a n t l I V . T b l . 1. A b t h . p . 116. — E n g l e r Syl l . p . 178 . — D a l l a T o r r e i H a r m s faso, quint , p . 3 9 0 . — F l . Cr. p . 716. k a o Plumbagineae J u s s .

Plumbago T o u r n. e x L .

Sys t . ed. I . ( 1 7 3 5 . ) ; L . S p e c pl. ed. I . (1753 . ) p. 1 5 1 . — E n d l . G e n . n. 2 1 7 4 . -— D a l l a T o r r e i H a r m s fasc. quint , p . 3 9 0 . ; F l . Cr . p . 719 .

P. Europaea L . Spec . pi . ed. I . (1753. ) p . 1 5 1 . Z n a č a j n a bil ina za n a š u m e d i t e r a n s k u floru. U h r v a t s k o m p r imor ju or i je tko , ali m n o g o b r o j n o po K v a r n e r s k i m otocima, gdje ras te r a d o uz g r o m a č e , u v i n o g r a d i m a , mas l i n j ac ima , uz ceste i p u t o v e , n . pr . o k o Cresa uz cestu, n a V r h u ; o k o K r k a uz g l a v n u cestu i onu , što vođi n a T r e s k a v a c , o k o L o š i n j a ma loga , Ć u n s k o g a ( H i r e ) .

Armeria L . Sys t . na t . ed. I . ( 1 7 5 3 . ) ; W i l l d . E n u m . Hor t . Berol . (1809 . )

p . 3 3 3 .

A. vulgaris W i l l d . 1. c. ; E n g l e r i P r a n t l I V . 1. p . 124 . — S y n . Stotice Armeria L . Spec . pl . ed . I . (1753 . ) p . 2 7 4 . — S. Ârmeria β. elongata D . С. F l . F r . ed. I I . ( 1800 . ) p . 4 1 9 . — Armeria armeria K a r s t e n : D e u t s c h e F l . ( 1 8 9 5 . ) p . 4 8 9 . — F l . C r . k a o Armeria elongata Hoffm. D e u t s c h . F l . ed . I I . (1800. ) p . 150 . N a o toku P a g u oko g r a d a i s toga i m e n a ( B o r b â s 2 5 . k o l o v o z a 1 8 8 1 . u V u k o t i n o v i é e v u h e r b a r u b r . 1121. ) .

A. alpina W i l l d . i m a l a bi po F l . Cr . p . 717 . ras t i n a Visoč ic i i Badnju , ali j e n e m a u Sch los se ra i V u k o t i n o v i ć a ; po N y m a n u 1. с. p . 6 1 6 . u Srbi j i , H e r c e g o v i n i i C r n o j gor i . P o P a n t o c s e k u u H e r c e g o v i n i 1. c. p . 36 . n a J a s t r e b i c i ; u C r n o j g o r i n a K o m u , S in jav in i p lan in i , o k o C r n o g a j e z e r a i na M a l o m D u r m i t o r u ; u B u g a r s k o j ( V e l e n o v s k v ) n a b r i j e g u Musa l i i R i l u ; po n jemu j e i m a i u B o s n i . O v a j e v r s t a za n a š u floru b a r za s ada d v o j b e n a .

A. canescens Hos t h e r b . ! po Vis ian i ju 1. c. vol . I I I . p . 6. t a b l . 3 . fig. 2. r a s t e po N y m a n u u Bosni , H e r c e g o v i n i , Crnoj go r i i D a l m a c i j i ; u H e r c e g o v i n i o k o B i l e k a i O r a h o v c a n a Bijeloj gor i ( P a n t o e s e k ) .

A. scorn oner ae folia Ba lb . e t „ N o c e " , a n e „ B a l b . " , k a k o piše F l . Cr . p . 717 . P r v e n s t v o i m a i m e A, plantaginea W i l l d . 1. с.

Statice L . Spec . pl . ed. I . (1753 . ) p . 2 7 4 .

S. Limonium va r . serotina R c h b . F l . g e r m , e x c u r s . ( 1 8 3 1 . ) p . 1 9 1 . k a o v r s t a . — S y n . S'. Limonium β. macroclada Boiss . u D . С. P r o d r . X I I . (1848 . ) p . 6 4 5 . U z m o r s k i b r i j eg p o p e é i n a m a i n a m o r s k o m p r u d u oko Cresa , nav l a s t i t o o k o c r k v i c e sv . K u ź n i e , oko otoéiéa Koš l juna , u g r a d u K r k u o k o v a l o b r a n a ( H i r e ) . U Da lmac i j i n a škol ju Silbi ( sask i k r a l j F r i d r i k A u g u s t 1. c. p . 32. )

S. cancellata B e r n h a r d i u Be r to lon i F l . I t a l . I I I . (1837 . ) p . 5 2 5 . — S y n . S. pubescens K o c h S y n o p . ed. I . (non D . С.) — S. rorida V i s . s t i rp . da im, (non S m . ) — S. dictyophora Tsch . — S. articulata S c h i m p . — S. minuta T o m m . N a p e ć i n a m a t ik d o m o r s k o g a b r i j ega o k o S t i v a n a n a Cresu , n a o s t r v u O s e r i ć u k o d Ć u n -s k o g a po m o r s k o m p r u d u ( H i r c ) . O k o K r a l j e v i c e ( V u k o t i n o v i ć h e r b . br . 1127. ) U D a l m a c i j i i m a i n a ško l ju Si lbi ( sask i k r a l j F r i d r i k A u g u s t 1. c. p . 3 1 . ) H a l â c s y 1. с. p . 2 1 . bi l ježi

dvi je f o r m e : f. typica. C inereo-pubescens i f. glabra. G l a b r a . U n a s obje fo rme .

P o Vis ian i ju r a s t u u D a l m a c i j i S. incana, 8. oleaefolia, S. arti-culata, S. caspica, ferulacea, no k a k o ih n e m a u h e r b a r i m a k r . sveuči l i š ta iz flore d a l m a t i n s k e , ne m o g u о n j ima n iš ta reé i . S. oleaefolia bi l ježi za o tok P a g saski k r a l j F r i d r i k A u g u s t (1. c. p . 31 . ) .

Aristolochiaceae Jus s .

G e n . p l . I . p . 74 . ; E n d l i c h e r Gen . pl. p . 3 4 4 . ; D u c h a t r e u D . С. P r o d r . X V . 1. p . 4 2 1 . ; E n g l e r i P r a n t l I I I . Т Ы . 1. A b t h . p . 2 6 4 . ; E n g l e r Syl l . p . 1 1 6 . ; Da l l a T o r r e i H a r m s fasc. secund . p . 137 .

Asarum (Tourn . ) .

L . Spec . pl. I . ( 1753 . ) p . 4 4 2 . —• S y n . A. reniforme Gi l ib . E x e r c . I L p . 4 2 4 . (1792 . ) — A. officinale Moench Meth . p . 292 . (1794 . ) — A. lucidum Sa l i sb . P r o d r . p . 3 4 4 . (1796.) — A. reni-folium S t o k e s Bot. M a t . Med . I I I . p . 5 . (1812. ) —- A. ibericum S t e v . e x L e d e b . F l . ross . I I I . p- 5 5 3 . (1849. ) U H r v a t s k o j i n a V e l i k o m R i s n j a k u m e đ u r a s p u k l i n a m a sa s t r ane zapadne , n a S k r a d -s k o m v r h u , K l e k u , Bjelolas ic i , u j a r k u C u k a v c u k o d Go ta lovca , n a „ p l a n i n a m a " više D r i v e n i k a , oko J a s t r e b a r s k o g a ; u Slavoni j i o k o Os i j eka , u šumi L i p i k u m n o g o b r o j n o ispod l j e s a k a ; n a K r n -diji oko r a z v a l i n a B e d e m - g r a d a , u dolini V e l i č a n k e i D u b o č a n k e ( H i r e ) ; u S r i j e m u o k o Ce rev i ća , K a r l o v a c a i d r u g u d a (Schu lze r , K a n i t z , K n a p p 1. с. p . 96 . ) .

Aristolochia (Tourn . ) .

L . Sys t . I . (1735 . )

A. Olematitis L . Spec . p l . ed. I . (1753. ) p . 962 . — S y n . Α. infesta Sa l i sb . P r o d r . p . 2 1 5 . (1796. ) — A. longa G e o r g i Besch r . Russ . R e i c h I I I . 5 . p . 1274 . (1799 . ) , n o n L . — A. rotunda G e o r g i 1. c , non L . ; Fl. Cr . p . 1058 . ne n a v o d i n i jedan s inonim. O k o g r a d a K r k a u v i n o g r a d i m a , mas l in jac ima, k a t k a d a i bl izu m o r s k o g a br i j ega , n a o s t r v u Ose r i ću k o d Osora , o k o Nerez ina n a o toku L o šinju. U V r b n i k u , n a o toku K r k u , zovu ovu bil inu „ v e l ö e c " ( H i r c) .

A. pallida W i l l d . S p e c . p l . I V . p . 162. (1805.) — S y n . A. rotunda v a r . β. L. S p e c . pl . I . (1753 . ) p . 1364. — A. rotunda, flore

e x albo p u r p u r a s c e n t e , B a n b i n p in . 3 0 7 . .— A. pallida W . К . Deser , et Icon, p lant , r a r . H u n g . I I I . (1812 . ) p . 2 6 7 . t ab l . 2 4 0 . „ H a b i t a t in sylvis demissis C roa t i ae i n t e r Z a g r a b i a m et Car los ta -d i u m " ( W . K . 1. е.). К s t an i š t ima F l . Cr . d o d a j e m : J a š u n a s k l o p u o b r u č k o m ; k o d K l e n o v n i k a p r e d spi l jom Dopo lan j šć i com ; n a o toku K r k u oko V o z a ( H i r e ) , u B a š ć a n s k o j d r a ž i ( T o m m a s i n i ) , o k o Bosi l jeva ( K l i n g g r ä f f ) , n a T r s a t u i u dol in i R ječ ine ( S a d l e r ; R o s s i exs icc . ) , o k o K o r a n e k o d P e t r o v a sela, n a Mrs in ju , u V i -lenoj d raž i ( K i t a i b e l po Ne i l r e i chu) , o k o Gosp i ća ( V u k o t i n o v i é i S c h l o s s e r exsicc . ) S t a n i š t a u F I . okol . B a k . b r . 7 3 9 . idu pod A. pallida. U S lavoni j i uz oba lu L o n d ž e ( „ n e " L o n č e ) i oko P l e t e rn i ce (po Nei l re ichu 1. c. p . 9 6 . ) .

A. rotunda L . Spec . p l . ed . I . p . 962 . (1753. ) K o d O g u l i n a u šumi Sovenic i ( R o s s i exs icc . k a o A. pallida), o k o Gosp ića (Schlosser h e r b . b r . Ш 4 . ) , oko S k r a d n i k a k o d T o u n j a ( H i r e ) . U Da lmac i j i u K r i v o š i j a m a o k o C r k v i c e ( B r a n č i k 1. c ) .

F o s i l n a v r s t a A. sphaerocarpa P i l a r 1. c. p . 74. p o z n a t a j e iz podsus jedsk ih l apora .

Rafflesiaceae D u m o r t .

A n n a l , famil . (1829 . ) p. 1 3 — 1 4 . — E n g l e r i P r a n t l 1. c. I I I . Th l . 1. A b t h . p . 274 . — D a l l a T o r r e i H a r m s 1. с. fasc. secund . p . 138. — E n g l e r Syll . p . 116 . — F l . Cr . p . 1059 . k a o Gytineae R. B r o w n (ne „A. B r o g n . " ) u T r a n s . L i n n . Soc, X I X . (1842 . ) p . 2 4 5 .

Су ti n us L .

G e n . ed. V I . (1764 . ) p . 5 6 7 . — E n d l . G e n . n. 7 2 3 . — E n g l e r i P r a n t l 1. с I I I . 1. p . 2 8 2 .

0. Hypocistis L . Syst . na t . ed. X I I . vol . I I . (1767 . ) p . 6 0 2 . — S y n . Asarum Hypocistis L . S p e c . pl. ed. I . ( 1753 . ) p . 4 4 2 . — Hypocistis lutea F o u r r . u A n n . Soc . L i n n . L y o n . N . S. X V I I . (1869 . ) p . 148 . P o Vis ian i ju 1. с. I . p . 196 . n a o toku Osoru (Lo š in ju ) , B raču , H v a r u i K o r č u l i , a p o F l . Cr . p . 1059. i n a o toku K r k u ; T o m m a s i n i 1. с n e n a v o d i j e , no k a k o Sch losse r i V u ko t inov ié bil ježe s tan iš ta po Vi s i an i ju , s i g u r n o su se za o t o k K r k „zap i sa l i " . Z a D a l m a c i j u (o s t rvo S i lbu i o t o k K o r č u l u ) bi l ježi j e v e ć saski k r a l j F r i d r i k A u g u s t 1. c. p . 3 1 . 54 . U g e n e r a l n o m h e r b a r u č u v a se sa o toka K o r č u l e , gd j e j u j e prof. J i r u š b r a o

d v a p u t a , m j e s e c a t r a v n j a 1877 . i 3 . sv ibnja 1878. , i p o h r a n i o j e tu sa .Cistus salvifolius L . , n j ez inom bi l inom-hrani l icom.

B i l j e š k a . Gytinus Hypocistis veoma je zanimljiva bilina hrvatske flore, j e r Rafflesiaceae ras tu večiuom u tropima i samo ocki zastupnici roda Eilostyles i Gytinus prekoračuju granice vrućega pojasa, te se oni drugoga roda šire zemljama Sredozemnoga mora i Kaplanđijom. N y m a n 1. с. p. 6 4 5 . daje G. Hypocistisu ovaj a r ea l : Lusit. Hisp. Gall. mer. Ital. I s t r . D a lm . Graec. Turc . Trac . Mac. To j e bilina nametnica, koja živi na korijenu od Cistus salvifolius, C. villosus i dr., poznata u Dalmaciji kao „šipakčić" i „prasac" .

Onagraceae L ind l .

N a t . Sys t . ed. I I . (1836 . ) p . 3 5 . — E n g l e r i P r a n t l I I I . T h l . 7. A b t h . p . 199 . — D a l l a T o r r e i H a r m s 1. с. fasc. quin . p . 3 5 9 . — Onagrariae J u s s . u A n n . Mus . Pa r i s . I I I . (1804.) p . 3 1 5 . ; D . C. P r o d r . I I I . (1828 . ) p . 3 5 . ; FI . Cr. p. 417 .

Epilobium Dill , ex L .

Sys t . ed. I . ( 1 7 3 5 . ) ; L . Spec . pl . ed. I . (1753 . ) p . 3 4 7 . ; E n d l . G e n . n. 6 1 2 1 . ; E n g l e r i P r a n t l I I I . Т Ы . 7. A b t h . p . 2 0 8 .

C. H a u s s k n e c h t : M o n o g r a p h i e de r G a t t u n g Epilobium. Mi t 2 3 S t e i n d r u c k t a f e l n u n d V e r b r e i t u n g s t a b e l l e , J e n a 1884.

E. angustifolium L . Spec . pl . ed. I . (1753 . ) p. 3 4 7 . ; H a u s s k n . 1. с. p . 3 7 . — S y n . E. difforme Gil ib . F l . L i t h u a n . V . (1781 . ) p . 190 . — Λ'. latifoïium M a t t u s c h k a F l . Sil. I . (1776 . ) p . 3 3 2 . — Ε. persicifolium Vi l i . his t . D a u p h . I . (1786 . ) p . 3 2 8 . — E. salicifo-lium de Cla i r v. M a n . p . 118 . (1811 . ) — E. verticillatum T e n . F l . N e a p . P r o d r . 2 3 . ; F l . N a p . I I . p . 194. (1820 . ) — Ghamaenerion spicatum S. G r a y a r r a n g . br i t . pl . I I . p . 5 5 9 . (1821.) — E. An-tonianum A . L . J u s s . u ho r t . P a r i s . — E. intermedium W o r m s k . exs . — E. macrocarpum S t e p h . u A n n . na t , hist . V I I I . p . 170 . (1842 . ) ·— E. brachycarpum Le ig th . u A n n . nat . hist . V I I I . p . 4 0 1 . (1842 . ) — /·.'. leiostylon P e t e r m . D e u t s c h . F l . p . 180. (1849 . )

— Ghamaenerion maximum R u p r e c h t F l . I n g r . p . 3 5 7 . (1860 . )

H a u s s k n e c h t opisuje od ove vrs te Ep i lob i j a v iše fo rama , od k o j i h bi se n e k e m o g l e i u n a s naći , no p r i b r a n a g r a đ a đo sada j e p r e n e z n a t n a .

U V u k o t i n o v i é e v u h e r b a r u (br . 4097 . ) i m a j e d a n uskolist i E. angustifolium iz g o r e z a g r e b a č k e , u b r a n mjeseca ru jna g. 1870 . ,

a pogotovu j e usko lišće u onih po jed inaca , k o j e j e u b r a o u is toj gor i W o r m a s t i n i . O v o b i m o g l a bi t i f o r m a stenophylla H a u s s k .

f. macrophylla H a u s s k . O b i č n a f o r m a n a s j ena t im š u m s k i m mje s t ima .

f. albiflora: pe ta l i s a lbis , sepal is pa l l id ior ibus . T u i t a m o i u nas sa t ip ičkom formom, a k a k o o v a v r s t a i po n a š i m g o r a m a ras te h rp imice , pok r iva juć i često cijele o b r o n k e , a nav l a s t i t o k r č e v ine , pr i s ta ju bijelci g r i m i z n i m p o j e d i n c i m a osobito l i jepo. ( H i r e Alb in i h r . fl.)

E. angustifolium na jpozna t i j a j e v r s t a r o d a Epilobium, k o j u spomin ju Teofras t , D ioskor id , P l in i j e i G a l e n k a o Onothera, Ono-thuris, Onuris i Onagra. H a u s s k n e c h t n a v o d i za n ju do 70 s inonima. Sir i se ci jelom E v r o p o m , A z i j o m i s j e v e r n o m A m e r i k o m od 2 5 — 3 0 ° j u ž n e š i r ine do l e d e n o g a po jasa , te i m a isti a r e a l , k a o Έ. palustre.

Z a z a g r e b a č k u okol inu bi l ježi n a m E. angustifolium v e ć K l i n g g r ä f f ( „ I n W ä l d e r n bei A g r a m . J u l i " , h e r b . b r . 1186 . ) U Schlos se rovu h e r b a r u (br . 2302 . ) i m a samo j e d n a k r ž l j a v a g r a n č i c a , a n a ceduljici č i t a m o : „ I n sy lv i s m o n t a n i s S l a v o n i a e c i rca Z v e č e v o , D u b o k a et J a n k o v a c " , z a k o j a n a m g a mjes t a n a v o d i i K a n i t z , dodavš i i P a p u k , gd je s am g a i j a sab i rao . U V u k o t i n o v i ć e v u h e r b a r u „kod ceste u P a k i 1 8 5 1 . " P o S a p e t z i i z m e đ u Ozl ja i B r l o g a ; po K i t a i b e l u n a M r s i n j u (D ia r . 7.). U D a l m a c i j i n a Biokovu ( V i s i a n i F l . d a i m . I I I . p . 198 . , a po o v o m va l j ada H a u s s к n e с h t ) . D o d a j e m o v a s t an i š t a : U S m r e k o v c u pod V e l ik im Risn jakom, oko P l i t v i č k i h j e z e r a , n a k r č e v i n a m a m e đ u V i -n icom i Voćom, n a I v a n č i c i , o k o L e p o g l a v e , u B i s t r ansko j gor i , oko Kra l j i č i na zdenca , n a P r e k r i ž j u , n a O š t r c u u P r e s j e c i ; u Z u m b e r k u oko S t o j d r a g e , u Novose l sko j šumi , n a S v . Ger i ; n a P o d l j u b l j u ; n a K r n d i j i ( V r a n i l a c , L o n d ž i c a ) , u Maloj R i jec i k o d K u t j e v a ( H i r e ) . P o В o r b a s u i o k o C r n o g a l u g a u G o r s k o m k o t a r u , po K u g y - j u i spod K l e k a k o d Musu l in -po toka .

E. Dodonaei Vi l i . P r o s p . p . 4 5 . (1779 . ) — S y n . E. rosmarini-folium H a e n k e u J a c q . Collect . П . p . 5 0 . ( 1 7 8 8 ) — E. angustis-simum W e b e r p i . m i n u s c o g n . dec . p . 3 . F l . Cr. p . 4 1 8 . n a v o d i к ovomu i m e n u k a o a u k t o r a „ A i t o n a " , ko j i j u j e k a o t a k o v u opisao g. 1789 . u Hor t . K e w . П . p . 5 . , no W e b e r j e to uč in io v e ć g. 1784., i zato g a z a p a d a „ p r v e n s t v o " ( H a u s s k n e c h t 1. с. p . 50. ) . К s t an i š t ima F l . Cr . d o d a j e m : že l j ezn ičku p r u g u izm e đ u V r b o v s k o g a i K o m o r s k i h M o r a v ica ( H i r e ) . Z a g r e b a č k i bo -

t a n i e a r i sab i ra l i su tu v r s t u oko Z a g r e b a n a p r u d u uz S a v u , oko P o d s u s j e d a i S a m o b o r a . P o F l . Cr . i n a K l e k u , Mrsinju i I v a n č i c i , k o j a su s t an i š t a d v o j b e n a ; b i t ее to uskol is t i pojediuci od E. апди-stifolium. U S c h l o s s e r o v u h e r b a r u (br . 2301 . ) i m a j e d a n e k s e m p l a r sa cedul j icom, n a ko jo j č i t a m o : „Epilobium angustissimum Ait . I n m o n t a n i s sy lva t ie i s i n P a k a , a d S a m o b o r e t a l ib i" , i po t ome n e z n a m o , s k o j e g a j e s taniš ta . Na l iku je n a formu decumbens H a u s s k . 1. c. p . 4 5 . , k o j a j e „caul'ibus basi d e c u m b e n t i b u s , r a m u l i s e longa t i s v i rga t i s m . m . floribundis, r acemis elongat is laxi f lor is" . P o H a u s s k n e c h t u r a s t e E. Dodonaei „ I n H u n g a r i a (! ?) : S l a v o n i a

p r . J a n k o w a c com. V e r o v i t i k " , ali n a m ne spomin je bo ta n i ča ra , ko j i j u j e t a m o sab i rao .

W a l d s t e i n i K i t a i b e l nas l ika l i i opisali su E. angustissimum u s v o m već češće spomin j anom djelu u knj iz i I . (p . 78 . t ab l . 76 . ) , ali g a spomin ju s a m o za U g a r s k u . Da lmac i j i ove v r s t e nedos ta je , ali j e i m a u Crno j gor i , He rcegov in i , Bosni, B u g a r s k o j , no u ovoj zemlj i , č ini se, d a j e r i j e t k a ; po V e l e n o v s k o m 1. c. p . 1 8 1 . „ I n dumos i s h u m i d i s ad S a m o k o v , supra D e r m e n d e r e " .

Z a h r v a t s k u b i l inu i m a m o pisati : Epilobium Dodonaei v.. angustissimum H a u s s k . 1. c.

E. hirsutum L . Spec . pl. ed. I . p . 3 4 7 . (1753.) — N a v o d i m o vsamo n e k e s inon ime . Ε. ramosum H u d s . F l . Angl . I . p . 162 . (1762 . ) — Έ. amplexicauh L a m . F l . F r . p . 1077 . (1778. ) — E. grandi-florum W e b e r a p . W i g g . P r i m . F l . Hols. p . 30 . (1780 . ) — E. villosum T h u n b g . P r o d r . p . 75 . (1794.) — Έ. aquaticum Thu i l l . F l . P a r . ed. I I . p . 1 9 1 . (1799 . ) — E. incanum P e r s . S y n . I . p . 4 1 0 . (1805 . ) — Ε. sericeum Ben th . u W a l l . Cat . I nd . or . b r . 6 3 2 5 . (1828 . ) — E. foliosum Höchs t , u pl. Sch imp . Abyss , sect. I . b r . 124 . sect. I I . b r . 1 0 2 5 . ( 1 8 4 2 . )

I z h r v a t s k e flore p o z n a j e m o za ovu bi l inu dvi je f o r m e : I . grandi-flora: flor. l ' / г — 2 cm. long is , i I I . parviflora: flor. c i r ca 1 em. longis . P r v a u okol in i z a g r e b a č k o j oko voden ih g r a b a , p o t o k a i potočića ( V u k o t i n o v i ć h e r b . b r . 4 0 9 3 . k a o E. roseum); i m a j e u Z a g r e b a č k o j gor i u P o n i k v a m a ; u Z a g o r j u oko Des in i ća , u Z e l e n j a k u k o d K l a n j c a ; k o d S a m o b o r a n a Pl ješivici , O š t r c u ( P r e s j eka ) ; u G o r s k o m k o t a r u o k o Grba j e l a i P r e z i d a ; u M a r t i j a n s k o m l u g u ; u Z u m b e r k u o k o N o v o g a sela ( H i r e ) ; ispod K l e k a k o d T u r k o v i ć - s e l a ( K u g y ) ; u S lavoni j i n a P a p u k u i dr . ( H i r e ) . D r u g u f o r m u k a o oblongifolia doliehocarpa n a v o d i H a u s s k n e c h t 1. с. p . 5 6 . za H r v a t s k u b e z t a čne o z n a k e s taniš ta , a r a s t e po n j e m u

*. з. A. 159 7

i o k o P a l e r m a , u B u g a r s k o j , n a K a v k a z u . N a o toku K r k u i u Dalmaci j i r a s t e po is tom piscu parviflora brachyphylla brachy-carpa, ko je i m a i n a Sicilij i , u G r č k o j , Š p a n j o l s k o j , Alž i ru .

E. parviflorum S e h r e b . spic . L i p s . p . 146 . (1771 . ) k a o Gha-maenerion parviflorum. — S y n . Ε. villosum Cur t . F l . L b n d . t. 22 . (1777.)ђ pod koj im j u j e i m e n o m opisao A i t o n u H o r t . K e w . I I . p . 5 . t ek g. 1789 . , i zato i m a C u r t i s p r v e n s t v o . — E. molle L a m . F l . F r . I I I . p . 4 7 9 . (1778 . ) — Ε. pubescens R o t h ten t . g e r m . I . p . 167. , I I . p . 4 3 5 . (1788 . ) — E. palustre V i s ian i s t i rp . D a l m . p . 3 4 . (1826. ) non L . — E. umbrosum D u m . P r o d r . F l . Belg . b r . 1067 . (1827 . ) Ostale s inon ime v id i k o d H a u s s k n e c h t a 1. с. p . 6 9 — 7 2 .

a) F o r m a e : aprica H a u s s k . O v o j e f o r m a s u h a ili v l ažna , ne p r o p u s n a t la , a k a o e k s t r e m ove f o r m e j e s t

b) tomentosa H a u s s k . U j u ž n i m , topl i j im k r a j e v i m a d o m o v i n e . N a o toku Cresu u creskoj d r a ž i t i k do m o r a n a lužna tu t lu ( H i r e ) . Novo za našu floru.

c) trifoliata H a u s s k . D o s a d a s amo o k o L j e s k o v c a ( P r o š ć a n s k o j eze ro ) n a P l i t v i c a m a ( B o r b â s ) .

d) minor H a u s s k . O v a m o ide s v a k a k o o n a j e d n o s t r u k a , do 1 3 c m . v i soka fo rma , k o j u s am u b r a o u G o r s k o m k o t a r u n a i z v o r u Ca-b r a n k e . F l . Cr . ne opisuje n i j e d n e fo rme , d o k su o v e op isane od H a u s s k n e c h t a 1. c. p . 66 . , 67 . , t e j e i f. minor z a na s n o v a . Spomin jem s a m o n e k a s taniš ta . U okol in i z a g r e b a č k o j m n o g o b r o j n o u dol ini J a z b i n i kod C r n e v o d e , u Z e l e n g a j u ( H i r e ) ; u Z a g r e b a č k o j gor i ( V u k o t i n o v i ć 1 8 7 5 . k a o E. hirsutum, i sp rav l j eno posli je u E. pubescens R o t h i n a p o k o n u E. parviflorum S e h r e b . ; h e r b , b r . 4091 . ) O k o Mar t i j anca , L e p o g l a v e , V o ć e ( H i r e ) . U G o r s k o m k o t a r u o k o C r n o g a l uga ( B o r b â s ) ; n a Ri jec i u Cec i l inovu (Gia r -d ino publ ico) . U Slavoni j i o k o O s i j e k a ( „ W a l d l " ) , n a K r n d i j i o k o L o n d ž i c e ( H i r e ) . Cvijet j e u o v e v r s t e s p r v i n e l jub ičas to -gr imizan , ali se poslije bojadiše u bijelo, s t v a r a j u ć i t a k o bi jelce, ko j i po t o m e ni jesu r i j e tk i . K o d B i d r o v c a u Z a g r e b a č k o j gor i n a š a o s am n a j e d n o m po jed incu i c r v e n i h i bi jel ih cv je t i ća ( H i r e : A lb in i e t c . )

B i l j e š k a . F r . Cr. p . 4 1 9 . navodi Ε. intermedium Mérat kao var. od Ε. hirsutum.

„Was das vielfach falsch gedeutete E. intermedium Mérat in Rev. Fl . Par is p . 42 . (1843.) betrifft, so bemerkt Mérat selbst, dass es möglicherweise nur eine Varietät von E. molle w ä r e ; jedoch sein immer ästiger Stengel, die etwas abweichende Zähnung der Blätter, die behaarten statt pubescirenden Capseln Hessen es nicht damit iden-

tificiren. Nach ihm soll es die Blätter von E. hirsutum, die Blüthen jedoch von E. molle haben. Aus dem Gesagten sehloss Reicheubach, dass es ein JE. hirsutum X parviflorum wäre. Nach Ansicht der Original-Exemplare von Meudon und aus der Schweiz im Herb. mus. Par i s , kaun ich mit Bestimmtheit behaupten, dass die betreffende Pflanze durchaus n i c h t s von E. hirsutum besitzt, sondern dass sie vielmehr eine „forma major aprica villosa ramosa" von „E, parviflorum" darstellt, wie auch schon Lestib. Bot. Belg. 1827 . und Matr. Donos in F l . T a r n . 1864 . r ichtig bemerken" ( H a u s s k n e c h t 1. c. p. 68.).

E. montaaum L . Spec , p l . ed. I . p . 3 4 8 . (1753.) — S y n . Ε. glabrum Gi l ib . FL L i t h u a n . V. p . 188 . (1781 . ) — E. sylvaticum Bor . F l . cen t r . II. p . 2 3 9 . (1857.) Os ta le s inonime vidi k o d Hauss -k n e c h t a 1. с. p . 76 . , 77 .

F o r m a e : a) ramosa H a u s s k . N a k r č e v i n a m a oko P r e k r i ž j a sa t ip iôkom

f o r m o m ( H i r e ) ; u Z a g r e b a č k o j gor i oko Sv . J a k o v a ( W о r m a-s t i n i ) .

b ) subcordata H a u s s k . V e o m a znača jna fo rma za gorov i t e k r a j e v e n a š e d o m o v i n e . P o V u k o t i n o v i é n u š u m a m a i ž iv i cama k o d K r i ž e v a c a i K a l n i k a ( h e r b . b r . 4 0 8 7 . , g. 1851. ) U h r v a t s k o m pr i mor ju u Š u m a m a n a P ł a t k u i oko snježnice n a podnožju S u h o g a v r h a ( H i r e ) .

c) umbrosa H a u s s k . U z a s jena te , v l ažne š u m s k e o k r a j k e oko F u ž i n e ( H i r e ) .

d) verticillata H a u s s k . P o H a u s s k n e c h t u (1. c. p . 75.) „ i n C r o -a t i e n " bez o z n a k e s tan i š ta .

e) latifolia H a u s s k . N a osojnim, š u m s k i m mjes t ima. N a Pl ješ i -v ic i k o d S a m o b o r a ( W o r m a s t i η i) ; u Slavoni j i n a Ć u k o r s k o m visu K r n d i j e k o d K u t j e v a ( H i r e ) . S v e su ove forme, ko je opisuje H a u s s k n e c h t , nove z a h r v a t s k u floru.

U G o r s k o m k o t a r u E. montanum ob ična j e bi l ina, ko ja se u sp in j e iz do l ina (De ln ice , F u ž i n e , P lešee ) n a v i soke b r e g o v e ( D r g a m a l j , J a v o r j e , V e l i k a V i šev i ca , S v . g o r a ) ; u Z u m b e r k u u Novose lsko j š u m i ; n a L j u b l j u ( H i r e ) , u š u m a m a Bjelolasice ( K u g y ) ; u Slavoni j i i oko r a z v a l i n a K a m e n g r a d a ( B o r b a s ) . Cva te i bi jelo.

E. montanum χ trigonum H a u s s k n . u F o c k e Pf lanzen-Mischl inge p. 1 6 1 . ( 1 8 8 1 . ) ; M o n o g r . p . 8 1 . — S y n . Ε. pallidum T a u s c h u H e r b . P e t r o p . — E. Fseudo-trigonum Bo rbâs u Oes te r r . bot . Ze i t s ch r . ( 1877 . ) p . 1 3 8 . ; (1878 . ) p . 3 7 . ; (1879 . ) p . 182. k a o a) trifoliatum i b ) decussatum. U našoj domovin i n a Ve l ikom R i s n j a k u i Bjelolasici ( B o r b â s ) .

F l . Cr. p . 420 . n a v o d i E. nutans L e j . k a o od l iku od E. mon-tanum, no po H a u s s k n e c h t u to j e „ s i n o n i m " od E colUnum G m e l . Ε. nutans opisao j e L e j e u n e u R e v . p . 76 . b r . 5 6 3 . (1824 . ) .

Ε. colliimm G m e l . F l . B a d . supp l . I V . p . 2 6 5 . (1826 . ) Od sinon i m a n a v o d i m o : Ε. montanum Џ. alpestre P e r s . Spec . pl . I I . p . 170. (1819.) — E. sïlvestre D i e r b . F l . H e i d e l b g . S u p p l . p . 9 1 .

(1827. ) — E. nitidum Hos t F l . A u s t r . I . p . 4 6 9 . (1827 . ) — E.

ramosissimum H e g e t s c h w . Bei t r . p . 3 3 6 — 3 4 7 . (1831. ) — E. Car-

petanum W i l l k . Ser t . F l . H i s p . p . 5 0 . — E. perramosum S c h u r

H e r b . T r a n s . — E. montanum [i. nutans K o l t z P r o d r . L u x e n b .

p . 70 . (1873. ) — F l . Cr . p . 4 2 0 . k a o Ε . m o n t a n u m v a r . colUnum Gm.

„Die ers te U n t e r s c h e i d u n g u n d (frei l ich s eh r sch lech te ) Abbi l d u n g dieser A r t finden w i r be i Boccone , d e r sie be re i t s 1 6 9 7 . als Lysim. siliq. nana, Prunellae foliis acutis v o n E. montanum, se iner Lysim. glabra ramosa e tc . u n t e r s c h i e d , in w e l c h e r Ans i ch t i h m R a y in Hist . p l . f o lg t e ; a u c h T o u r n e f o r t , Ha l l e r u. A . s te l l ten sie g e t r e n n t v o n E. montanum. D a s s da s S y n o n y m C. B a u h i n ' s in Cata l . Basil , h i e h e r zu z i ehen ist , u n t e r l i e g t w o h l k e i n e m Zweife l , d a E . r o s e u m , we iches e r in P i n . d a m i t ve r e in ig t e , n u r a u s n a h m s weise an F e l s e n w ä c h s t ( H a u s s k n e c h t p . 8 5 . 86 . ) .

A r e a l ove v r s t e seže od G r e n l a n d i j e , I s l and i j e i s tože rne E v r o p e j u g o - z a p a d n o do Špan i j e , i s točno s v a k a k o do U r a l a , p r e m a j u g u do j u ž n e Rusi je i p r e k o A l p a i n j ihov ih o g r a n a k a . E. montanum širi se od L a p l a n d i j e c i je lom E v r o p o m , p re l azeć i p r e k o B a l k a n skoga po luos t rva i G r č k e u s j e v e r n e k r a j e v e M a l e Azi je , iz K a v k a z a u s j eve rnu Pers i ju , t e se po svoj pr i l ic i z aus t av l j a k o d B a j -k a l s k o g a j eze ra .

Schlosser i V u k o t i n o v i ć , Kl inggräf f , Ne i l r e i ch , S c h u l z e r , K a n i t z i K n a p p n e bi l ježe za o v u v r s t u iz n a š e flore n i j edno s tan iš te , a t a k o i P a n t o c s e k , V e l e n o v s k y 1 i d r u g i . B o r b a s j u je p r v i n a š a o n a V e l i k o m R i s n j a k u , n a O š t r o m pod ov im v r h o m , n a Bjelolasici , S e n j s k o m bi lu , i z m e đ u Oš ta r i j a i B r u š a n a n a V e l e b i t u , a u G o r s k o m k o t a r u i oko F u ž i n e .

Meni j e pozna to s a m o j e d n o s t a n i š t e ; 3 . k o l o v o z a god . 1 8 8 3 . u b r a o s am n e k o l i k o k o m a d a u z a š u m s k e o k r a j k e k o d De ln i ca , a uz cestu, što se spuš ta p r e m a T i h o v u . T u ras te k a o f o r m a simplex

1 H a u s s k n e c h t bilježi j e za Mali Balkan (N о ë u herb. Ga-lati-Serai).

H a u s s k n . 1. c. p . 84 . cau l e s impliciss imo paucifloro, foliis ađ inflo-r e s c e n t i a m u s q u e opposi t is . U Z a g r e b a č k o j gori oko V i d o v c a (W о r m a s t i η i) k a o i. simplex i f. ramosa H a u s s k n . ; ova se r a z v i j e i o n d a , a k o bi l inu popase b lago . E. collinum u Schlosser o v u g e n e r a l n o m h e r b a r u (b r . 4088 . ) j e s t „Е. Lamyi" ( in p ra t i š m o n t a n i s ) , a E. collinum G m e l . poh ran io j e on u h e r b a r u h r v a t s k e flore.

E. lanceolatum S e b . et M a u r i F l . R o m . P r o d r . p . 138 . t ab l . 1. fig. 2 . (1818 . ) - S y n . Ε. virgatum S p r e n g . Syst . I I . p . 2 3 3 . (1825. ) — E. sparsïfolium D u m o r t . P r o d r . p . 89 . (1827. ) — E.

montanum Џ. lanceolatum R c h b . u Mössl. I . p . 6 4 1 . (1833. ) — E. nitidum Gue'pin F l . M. e t L o i r e ed. I I I . p . 345 . (1845 . ) F l . Cr . p . 4 2 0 . bi l ježi n a m ova j Epilobium za Veleb i t po Vis iani ju ( F l . d a i m . I I I . p . 199 . ( „ i n sy lva t ic i s m o n t i u m Ve l l eb i th" ) . В o r b a s n a š a o g a j e i z m e đ u Oš t a r i j a i B r u š a n a (po H a u s s k n e c h t u 1. c. p . 92 . ) , pa n a m g a bilježi i za K a m e n g r a d n a P a p u k u i Z v o n a r n i c u u Z a g r e b u (po exs icc . L j . R o s s i j a ; Oes ter r . bo tan . Ztschr f t . 1 8 9 1 . br . X . ) N e m a g a n i u j e d n o m h e r b a r u k r . sveučil išta iz h r v a t s k e flore, i za to n e m o g u reć i , d a li j e t ip ička ili d r u g a ko j a forma. U Sch los se rovu h e r b a r u (b r . 2288/b . ) pohran jen i Ε virgatum jest „Е. parviflorum" S c h r e b . U g e n e r a l n o m h e r b a r u č u v a se E. lanceolatum iz E n g l e s k e ( P l y m o u t h . I n locis incul t i s . L e g . I . F r a s e r ) i N j e m a č k e ( N e u s t a d t i D ü r k h e i m , 1. S c h u l t z ) . V u k o t i n o v i é p r i m i o g a j e od W i r t g e n a iz Coblenza (he rb . br . 4089/b . ) , d o k j e u m o m h e r b a r u iz F r a n c u s k e ( L a R o c h e , 1. P o η t a r l i e r ) . R u ž i c a (Rose t te ) na l iku je n a Usée od Valerianelle, u koji r od p r i p a d a i pro l je tn i „ m a t o v i l a c " .

E. adnatum G r i s e b . u Bot. Z t g . X . p . 8 5 1 . i 854. (1852 . ) — E. serrulatum P o u r r . H e r b . — E. decurrens S p r e n g . H o r t . Ha l l , sec. H e r b . L i p s . ( 1 8 1 2 . ) — Ε. virgatum S t u r m F l . Deu t sch i . p . 18. i 8 1 . (1840 . ) — Ε. ptarmicaefoUum F . Schul tz u 13 Ber . Pol l ich . p . 2 7 . (1855 . ) — Ε. tetragonum L . Spec. pl. ed. I . (1753 . ) p . 3 4 8 . ; F l . Cr. p . 4 2 1 . p . p a r .

F o r m a : stenophylla H a u s s k n . „ E i n e sehr auffallende, oft m i t d e r t y p i s c h e n z u s a m m e n v o r k o m m e n d e F o r m , we lche s ich schon im H b . Tournf . vorf indet als Lysim. siliq. glabra parvо flore No . 2 6 1 8 . " ( H a u s s k n e c h t ) . U Bosni , Srbi j i , B u g a r s k o j ( D o b r u d z a , 1. S i n -t e . n i s ) . U D a l m a c i j i : ad a q u a e d u c t u s p r o p e Cat ta ro 3 A u g u s t o 1 8 8 5 . ( P i c h l e r ) . U V u k o t i n o v i ć e v u h e r b a r u (br . 4089 . ) n e m a iz naše d o m o v i n e , no i m a iz r u k e H a u s s k n e c h t o v e (Fl. Thuringiaca :

E t t e r s b e r g ) i T a u s c h e r o v e sa Ćepe l skoga o t o k a u U g a r s k o j ; u Schlosserovu h e r b a r u (br. 4086 /b . ) t a k o đ e r iz U g a r s k e (Bi t tersa lzquel len bei O f e n ; B o r b â s ) . P o F o r m a n e k u i oko O d r e k o d S i ska , ko je mu selo leži u Slavoni j i ! (Bei t r . z u r F l . v o n Bosnien u. d. H e r z e g o v i n a , Oes ter r . bot. Z t s c h r . 1 8 8 9 . p . 26. )

E . L a m y i F . Schul tz u R e g e n s b . Bot. Z t g . ( „ F l o r a " ) p . 8 0 6 . (1844.) — S y n . E. virgatum L a m y exs . — Ε. tetragonum Џ. Lamy R a p i n gu ide p . 2 0 8 . (1862.) P o H a u s s k n e c h t u oko K r i ž e v a c a ( S c h l o s s e r ) ; u Da lmac i j i oko N o v o g a g r a d a ( E h r e n b g . exs . I L 54 . u h e r b . BeroL) , na o toku H v a r u ( R ö m e r , B o t t e r i ) . U V u ko t inov iéevu h e r b a r u (br . 4 0 8 0 / a . ) : „ n a pus t ih po l jah , l e d i n a h b r e ž n a t i h i td. n a više mjes tah . K r i ž e v c i 1 8 5 4 . " k a o E. collinum G-mel. Z a okol inu z a g r e b a č k u bil ježi n a m E. Тмтуг K l ingg rä f f (he rb . br . 1 1 9 7 . ; Auf feuchten A e c k e r n bei A g r a m . J u l i ) k a o Ε. virgatum F r i e s , pod k o j i m g a i m e n o m opisuje i F l . Cr. p . 4 2 1 . uz doda t ak , da ras te „in p ra t i š sy lv i sque h u m i d i s , a d fontes e t r ivu los Ivanšč i ca ad Belec-grad et in illis c i r ca R a d o b o j , non a d m o d u m r a r u m " . U Schlosserovu h e r b a r u (br. 2 2 9 8 / b . ) leže n a p a p i r u t r i Epi lobi ja , a na cedulj ici č i t a m o : „Е. virgatum F r i e s A d fossas" , no ovi pojedinci ne p r i p a d a j u v rs t i , ko jom ih označu je cedul j ica .

E . F r i e s opisao j e svoj E. virgatum g. 1817. u F l . H a l l a n đ . p . 66 . i god. 1828 . u N o v . F l . Sv . , no opis m u j e tu „ . . . s eh r v e r w o r r e n und sche in t sich wei t e h e r a u f ein E. obscur. X parvi-florum zu bez iehen , als auf die r e ine Ar t , E r s t in F l . S c a n d . 1 8 3 5 . in Nov. Man t . I I I . 1842 . u n d in S u m m a V e g . 1846. sp r i ch t e r sich u n v e r k e n n b a r ü b e r u n s e r e in R e d e s t ehende Pf lanze aus ( n a i m e ο Ε. obscurum Schreb . ) I n l e t z t e rem W e r k e sch lug er , n a c h d e m er sich übe rzeug t ha t t e , dass sein f rühe res E. virgatum n i ch t d a m i t übe re ins t immte , den N a m e n E. chordorrhizum vo r u n d g a b d a s selbe im H b . η . X . in e iner besse r e n t w i c k e l t e n F o r m aus . D i e v o n i h m f rüher in H b . η . I I als „ a m b i g u u m " a u s g e g e b e n e F o r m (= E. obsc. f. simplex aprica) s che in t e r a u c h s p ä t e r h i n n i ch t r i ch t ig e r k a n n t zu h a b e n , wie aus d e r Notiz in S u m m a V e g . 177 . h e r v o r g e h t " . H a u s s k n . 1. c. p . 117 .

F r i e s o v a bi l ina j e on iska , j e d n o v i t a fo rma od E. obscurum S c h r e b . . ko ju j e H a u s s k n e c h t 1. c. p . 115 . opisao k a o f. strictifolia, a za mjenjuju j e često sa Ε. Lamyi, j e r z a cva tn j e „ n e m a " v r i j eža .

Poredbena građa. H u n g a r i a c e n t r a l i s . B u d a p e s t ( S t e i -n i t z u F l . exs . A u s t r o - h u n g . b r . 4 8 5 . ) . — F l o r a T h u r i n -g i a e a . Monte E t t e r s b e r g in si lv. ( H a u s s k n e c h t ) . — F r a n -

с u s k a . C h a m p s des t e r r a in s a rg i l eux , cul t ivés et en f r iche, p rès

d e L i m o g e s ( H a u t e - V i e n n e , F r a n c e . Dec. et rec . E. L a m y ) .

P o p o r e d b e n o j g r a đ i ni je n a m se Sch losserova bil ina oda la k a o

Ε . v i r g a t u m „ F r i e s " , veé k a o Ε . v i r g a t u m L a m y , ko ju j e ovaj r aspos lao u e k s i k a t i m a , a i s tove tna j e sa E. Lamyi. U z a g r e b a č k o j okol ini i oko B i j en ika , K a m e n i t o g a stola, u G r a č a n i m a , o k o M a r -k u š e v c a , L j e s k o v c a ( W o r m a s t i n i ) , oko K a r l o v c a ( B o r b a . s ) ; oko M a r t i j a n c a po l i v a d a m a i u M a r t i j a n s k o m lugu ( H i r e ) .

E. obscurum S e h r e b . Sp ic . L ips . p . 147 . b r . 540. (1790 . ) k a o Ghamaenerion obscurum. — S y n . Ε. tetragonum Pol l ich P a l . I. p . 3 7 7 . b r . 3 7 2 . (177Ó.) — E. purpurascens Gil ib . F l . L i t h u a n . V . p . 189 . (1781 . ) — E. tetragonum β. obscurum Wi l ld . Spec . I I . p . 3 1 7 . (1799 . ) — E. tetragonum β. virgatum W a h l b . Go t tob . p . 4 0 . (1820 . ) — E. ambiguum F r i e s S u m m a p . 117. (1846.) p . pa r . — E. chordorrhisum F r i e s S u m m a p. 117. (1846. ) Ostal i s inonimi u H a u s s k n e c h t u , 1. с. p . 120. — F l . Cr. p . 4 2 1 . k a o Ε. tetragonum L .

Z a ovu v r s t u pozna j emo do sada malo s taništa . H a u s s k n e c h t 1. с. p . 116. navod i je za Z a g r e b po Kl inggräf fu , ali j e u n j e g o v u h e r b a r u n i j esmo našl i . I ' Sch losse rovu h e r b a r u (br . 2289 . ) i m a j edan e k s e m p l a r bez t a čne o z n a k e s taniš ta k a o E. tetragonum L . , p a t a k o i u g e n e r a l n o m h e r b a r u (br . 4081 . ) , d o k j e u V u k o t i n o v i ć e v u h e r b a r u n e m a . U okol in i z a g r e b a č k o j u Bliznici ( W o r m a s t i η i ) ; u G o r s k o m k o t a r u u dolini L e p e n i c e kod F u ž i n e ( B o r b â s ) i n a v l a ž n i m mjes t ima k o d D e l n i c a ( H i r e ) . U požeškoj dol in i o k o K a m e n g r a d a ( B o r b â s ! .

P o Vis ian i ju F l . da im. I I I . p. 199. ras te E. tetragonum L . u Da lmac i j i „ad r i pa s a q u a r u m K e r k a al la Casca ta , c i rca T r a u , in P i a n u r a di Cana l i et in insu la Les ina" . H a u s s k n e c h t 1. с. p . 118 . p r iopéu jué i n j e g o v opis zav r šu je o v a k o : . . . . „ s o h a t e r (V i s i an i ) d a m i t n u r b e w i e s e n , d a s s e r E. obscurum g a r n i c h t k a n n t e , s o n d e r n e i n j ä h r i g e u n d d u r c h R e p r o d u c t i o n e n t s t a n d e n e E x e m p l a r e v o n E. adnatum v o r s i c h h a t t e " . P o t o m e se Ε. obscurum i m a „br isa t i" iz d a l m a t i n s k e flore.

E. roseum S e h r e b . Spic i l . L ip s . p . 147. (1771 . ) k a o Ghamaenerion roseum. — S y n . Ε. nudum S c h u m a c h e r En . pl. Sae l l . I . p . 122. br . 3 6 0 . (1801 . ) — E. montanum W i l l d . S p . pl . I L p . 3 1 6 . (1799 . ) — E. tetragonum [i. roseum S. G r a y A r r a n g . b r i t . p l . I L p . 5 6 1 . (1821 . ) .

E. nutans H o r n , „n i je" s inon im od Ε. roseum, k a k o č i t amo η F l . Cr . p . 4 2 1 . , v e ć j e s inonim od Ε. lactiflorum H a u s s k n . H o r -n e m a n n opisao g a j e pod on im i m e n o m u F l . D a n . fasc. 24 . t a b l . 1387 . (1810. )

P o F l . Cr . r a s t e Ε . r o seum „in fossis, ad r ivu los locaque pa lu-dosa in Croa t ia et S lavonia , p r a e s e r t i m m o n t a n a h a u d r a r u m " , bez o z n a k e ko j ega s taniš ta .

H a u s s k n e c h t n a v o d i ovu v r s t u za H r v a t s k u i S lavoni ju , p a i Bosnu , Srb i ju , B u g a r s k u , ali t a k o đ e r b e z s taniš ta . Sch losserov i V u -ko t inov ićev h e r b a r sv jedoče n a m , d a oni „n i jesu" pozna l i E. roseum.

Bilina toga imena u Sch los se rovu h e r b a r u h r v a t s k e flore (br . 2291 . ) j e s t „2?. montanum" L . , a u n j e g o v u g e n e r a l n o m h e r b a r u (br . 4083. ) odao n a m se E. roseum k a o „E', parviflorum" S c h r e b . U V u k o t i n o v i č e v u h e r b a r u (br . 4 0 9 3 . ) č i t a m o n a cedulj ici : „Epi-lobium roseum S c h r e b . U go r i Z a g r e b a č k o j n a v l ažn ih mjes t ah , k o d po tokah , g r a b a h , često. S r p . 1 8 7 5 . " , no i ovo „n i je" ta v r s t a , v e é VE. hirsutum L . " I z V u k o t i n o v i č e v e r u k e p o h r a n j e n j e j e d a n Epilobium roseum u h e r b a r u K l ingg rä f fovu (b r . 1195 . ) , ko j i t a k o đ e r ni je d rugo nego „Е. p>arviflorum S c h r e b . "

Nei l re ich 1. с. p . 2 2 7 . n e n a v o d i za H r v a t s k u n i jedno s taniš te , d o k Schulzer , K a n i t z i K n a p p pozna ju E. roseum za Mot ič inu (ne Motočinu) i O r a h o v i c u u S lavoni j i . P o K u g y j u i m a o bi ras t i o k o Turković - se la ; u h r v a t s k o m p r i m o r j u u D r a ž i uz po tok Mar t in šć i cu ( H i r e ) , ali n i jesam s iguran , p r i p a d a li o v a m o E. roseum iz D e l nica , u b r a n t a m o od m e n e 3 . k o l o v o z a 1 8 8 3 . s a m o u j e d n o m k r ž l javom e k s e m p l a r u . P r e m a o n o m u , š to j e i s t a k n u t o , t r e b a p r ib r a t i n o v u g r a đ u i bi l inu p o n o v n o prouč i t i . C v a t e i bi je lo .

E. palustre L . Spec . p l . ed. I . (1753.) p . 3 4 8 . — S y n . Ε. to-mentosum Gi l ib F l . L i t h u a n . V . p . 189. (1781 . ) — E. simplex Tra t t i n . Obse rv . bot. I I . p . 3 7 . t ab l . 6 3 . (1812 . ) — E. ramiflorum H e g e t s c h w . Bei tr . p . 342 . ( 1 8 3 1 . ) — E. lineare K r a u s e u V e r h . Schles. Ges . p . 7 8 . 1 8 5 1 . — Ε. Kernen B o r b . u O s t . bot . Z t s c h r . X X V I . p . 17. ( 1 8 7 6 . ) ; Bot . C e n t r a l b l . X I V . br . 24 . (1883 . ) — E. scaturiginum K e r n e r u Oest . bot . Z t s c h r . X X V I . p . 1 0 9 — 1 1 2 . (1876.) . K e r n e r S c h e d a e I I . 4 2 . (1882 . ) Os ta l e s inon ime n a v o d i H a u s s k n e c h t 1. с. p . 136 . i d.

Ras t e po F l . Cr . p . 4 1 8 . o k o K r i ž e v a c a , Sv . H e l e n e i Bož jako-v ine , a po K a n i t z u oko Os i j eka i Z e m u n a . U Sch los se rovu h e r b a r u (br. 2288.) i m a E. palustre iz h r v a t s k e flore, ali n e z n a m o , s k o j e g a mjesta, dok g a u V u k o t i n o v i ć a n e m a . O n a j Epilobium, ko j i

j e V u k o t i n o v i é p o h r a n i o pod t im i m e n o m u K l ingg rä f fovu h e r b a r u (br . 1888.) „n i j e " Έ. palustre, v e ć „Е. parviflorum S c h r e b " . J a s a m o v a v r s t u n a š a o do s a d a samo n a v lažn im š u m s k i m mje s t ima oko D e l n i c a i uz p u t p r a m a B r o d u na K u p i ( 3 . k o l o v o z a 1883 . ) , s k o j e g a se mjes t a č u v a i u g e n e r a l n o m h e r b a r u k r . sveučil iš ta.

Έ. palustre b i l ina j e v e o m a promjen l j ive spoljašnosti . P r e m a v i sini i r a zg ran j enos t i s t ab l ike , većoj ili manjo j pubescenci j i , p r e m a vel ič ini , boji cv i je ta i p lodn ih s t apk i , ističe se bro jn im f o r m a m a . S t v a r a ih v l a ž n o ili s u h o t lo , p r i so jna ili osojna mjesta , v o d e t e k u -ćice ili m r t v i c e , r a v n i c e ili g o r e i p l an ine . I m a m n o g o p r e l a z n i h f o r a m a i s toga se po jed ine forme teško određuju . N e k e fo rme nać i će se j a m a č n o i u našo j domov in i . C v a t e i bijelo.

E. trigonum S c h r a n k Bair . F l . I . p . 644 . br . 594 . (1789 . ) — S y n . E. alpestre H o p p e E x s . cent . I . (1799 . ) , a ne „ J a c q u i n " F l . Cr . p . 4 2 1 . — E. montanum 'i. trifoliatum K i t . Addi t . p . 2 7 4 . — E. montanum [i. trigonum P r e s l F l . Ceeh. p . 84 . b r . 5 9 8 . (1819 . )

H a u s s k n e c h t 1. c. p . 150 . bilježi n a m ovu vrs tu za H r v a t s k u : „ I n d e r s u b a l p i n e n R e g i o n bei De ln ice , L o k v e , bei A g r a m , m. Veleb i t , m. Bjelolasica bei Razdo l j e 1500 т . , un te rha lb d e r Spi tze des R i s n j a k ( B o r b â s ) " . U V u k o t i n o v i ć e v u j e h e r b a r u n e m a , u Schlosserovu g e n e r a l n o m h e r b a r u (br . 4085 . ) leži j e d a n k r ž l j a v e k s e m p l a r (in p ra t i š m o n t a n i s humid i s ad Samobor , Z a g r a b i a m et D e l n i c a m ) , ali ne z n a m o , s k o j e g a mjes ta potječe. S t a b l i k a j e u ove v r s t e š u p l j a , p r e m a v r h u t r o s r h a , lišće t r o j n o ( r j eđe 4 ) , p reš l jenas to , no m o ž e bi t i n a i s tom s taniš tu i preš l jenasto i „pro tu-s t a v n o " (Vene t i a , 1. R i g o ) .

E. alsinefolium Vi l i . P r o s p . p . 4 5 . (1779 . ) — S y n . E. alpestre S c h m i d t F l . boëm. I V . p . 8 1 . b r . 3 7 7 . (1794 . ) — Ε. montanum Ь. alpestre W i l l d . Spec . I I . p . 316 . (1799 . ) — E. palustre Ь. alsinefolium L a p e y r . His t . a b r . P y r . I . p . 2 0 7 . (1813. ) — E. roseum K i t . Add i t . p . 2 7 4 . p . pa r . — E. alatum H e g e t s c h w . F l . S c h w . p . 3 5 7 . ( 1 8 4 0 . )

Poredbena građa. T i r o l i a c e n t r a l i s . A d fontes et r i v u l o s in m o n t e T r u n a a d T r i n s in val le Gschn i t z ; 1 2 0 0 — 2 5 0 0 m. K e r -n e r u F l . exs icc . A u s t r o - h u n g . br . 3 5 . — Č e š k a . R i e s e n g e b i r g e . B a c h u f e r o b e r d e r E lb fa l l -Baude . 1350 m. ( i ' r e y n ) — F l o r a M o r a v i c a . M o n t e s Sude t ic i ; . , K n o b l a u c h w i e s e n " in m o n t e „ A l t v a t e r " ( P r a d e d ) 4 0 0 0 ' . ( B u b e l a . ) — F l o r a S c a n d i n a v i c a : D a l e -car l i a , E l f d a l e n ( E r i k В о m a n . )

U Schlosserovu h e r b a r u h r v a t s k e Hore (b r . 2 2 9 2 . ) ima E. alsinefolium Vi l i . k a o E. origanifolium i s i non im o v o g a , ko j i j e L a m a r c k opisao g. 1786. u Die t , encyc l . П . p . 376 . br . 10 . N a ceduljici č i t a m o : „ I n p ra t i š m o n t a n i s h u m i d i s in Z a g o r i a infer ior i et super ior i h a u d r a r u m " , d o k F l . Cr . p . 4 2 2 . bi l ježi k a o s t a n i š t a : K l e n o v n i k , K r a p i n a , K l a n j e c i I v a n č i c u . P o d br . 2 2 9 3 . i s toga he r b a r a ima E. alpestre J a c q . s I v a n č i c e , n o ova j n a m se p r e m a poredbenoj g r a đ i odao k a o E. alsinefolium Vi l i . U g e n e r a l n o m h e r b a r u Schlosserovu (br . 4084 . ) č u v a se ova b i l ina k a o E. origanifolium L a m . iz Zagor j a , a n a cedul j ic i j e pr ib i l ježeno : „ In p r a t i š montan i s h u mi d i s ad K l e n o v n i k , I v a n e c et K l a n j e c " , i po tome n e z n a m o , s ko j ega j e mjesta .

H a u s s k n e c h t 1. с. p . 162 . opisuje v iše fo r ama , od koj ih bi se n e k e mogle u na s naći . P a n t o e s e k 1. c. p . 115. n e n a v o d i E. alsinefolium za Da lmac i ju , ali n a m g a bil ježi za C r n o j e z e r o n a M a l o m D u r m i t o r u .

B i l j e š k a . Kakova j e vrs ta E. origanifolium Tausch, koju nam opisuje Fl . Cr. p. 119. , ne bih znao reći, j e r takove biline od Tauscha „nema". Po Haussknechtu opisana je pod tim imenom bilina od Bois-siera, Chamissa, Schlechtendala, Lamareka i Kirschlegera.

Oenothera L . Sys t . ed. I . ( 1 7 3 5 . ) ; L . Spec . pl. ed. I . (1753 . ) p . 340 . — E n d l .

G e n . b r . 6 1 1 5 . — E n g l e r i P r a n t l I I I . T h l . 7 A b t h . p . 2 1 4 . — D a l l a T o r r e i H a r m s fasc, qu in t , p . 3 6 0 . br . 5 8 0 4 . — E n g l e r Sy l l abus p. 171 .

Oe. biennis L . Spec . pi . ed. I I . ( 1763 . ) p . 4 9 2 . Z a H r v a t s k u n e bilježi n a m F l . Cr . p . 4 2 2 . n i j e d n o g a s tan iš ta , pa j e n e m a u Sch losserovu i V u k o t i n o v i é e v u h e r b a r u . U S lavoni j i u v i n o g r a d i m a o k o Vi rovi t ice i na ušću K a r a š i c e (a n e „ K o r e š n i c e " , k a k o piše F l . Cr.) (Schu lze r , K a n i t z , K n a p p 1. с. p . 156.) U po l j ima k o d Mar t i j anca , u j a l š i k u oko S l an ih v r e l a k o d S l a n j a ; u S lavoni j i k o d O s i j e k a na p j e skov i tom tlu o k o „ P a k l a " , uz D r a v u i u g r m l j u k r a j ove r i jeke idući oba lom p r a m a J o s i p o v c u b ro jno , i n a Bilu k o d T u r n a š i c e ( H i r e ) .

Oe. muricata L . Sys t . na t . ed. X I I . p . 2 6 3 . ; F l . dan . tab l . 1752. „ I n W a l d e r n bei A g r a m . J u l i " ( K l i n g g r ä f f ) . P o F l . Cr . p . 4 2 2 . i oko V a r a ž d i n a , U Sch losse rovu h e r b a r u (b r . 4098 . ) iz Č a k o v c a { A n Strassen r ä n d e r n bei C a k a t u r n ) . N e m o g u r eć i , p r i p a d a li o v a m o o n a Oenothera, ko ju sam vidio 20 . k o l o v o z a 1900 . u D o l i ć i m a k o d

Krapine i 2 9 . l ipnja god. 1898 . u Podsusjedu preko savskoga mosta.

Iz o v o g a roda poznajemo do 20 vrsta, koje se šire od Chila do Texasa. N e k e se goje kao krasnice i biline su selice.

B i l j e š k a . . . . „Die jetzt in Europa wildwachsenden Formen sind von dorther (Nord-Amerika) eingeführt. Die Oenothera biennis aus Virginien um 1614 . , die 0, muricata aus Canada im Jahre 1789. durch John H u n n e m a n n , die Oenothera suaveolens im Jahre 1778 . durch John F o t h e r g i l l . Die beiden ersteren wachsen in den Niederlanden, namentlich in den Dünen, welche sich der Küste entlang erstrecken, sehr häufig, und bestehen dort, soviel mir bekannt, nur aus je einer Unterart. Sie sind auch sonst in Europa weit verbreitet", (de Vries).

S obzirom na mutaciju naše su biline vrlo znamenite ; о nj ima raspravlja H u g o de V r i e s , profesor botanike u Amsterdamu, opš irno 1 , te j e od njih uzgojio Oe. biennis X muricata.

L u d w i g i a .

L. Coroll. gen. p. 8. ( 1 7 3 7 . ) ; L . Spec. pl. ed. I . p. 118. (1753 . ) — Endl . gen. n. 6 1 1 1 h. — Eng ler i Prantl Thl. III. Abth. 7. p. 2 0 8 . — Dal la Torre i Harms fasc. quint, p. 359. br. 5 7 9 3 . — Fl. Cr. p. 4 2 3 . kao Isnardia.

L . palustris El l iot Skatch of. bot. Soudh. - Carol. I. p. 2 1 4 . ; Boiss. Fl . or. II. p. 752 . ; Halâcsy Fl . Graee. p. 556 . ; Fl. Cr. kao Isnardia palustris L . u Spec. pl. ed. I. (1753 . ) p. 1 2 0 . ; Gen. ed. I. (1737 . ) p. 337 . O k o Zagreba u savišćima rijeke Save ( K l i n g -g r ä f f ) .

Circaea Tourn. e x L.

Syst. ed. I. ( 1 7 8 5 . ) ; Gen. ed. I. (1737.) p. 3 . L . Spec, pl. ed. I. (1753 . ) p. 9. - Endl . Gen. n. 6 1 3 1 . — Engler i Prantl I I I . Thl . Abth. 7. p. 2 2 2 . — Eng ler Syl labus p. 1 7 1 .

0. lutetiana L. Spec . pi. ed. I. (1753 . ) p. 9. Za zagrebačku okolinu pribilježio nam j e ovu vrstu veé K l i n g g r ä f f . I m a j e η. pr. i u Tuškancu uz potočić Sofijina puta, na Cmroku po sje-natim, v lažn im j a r c i m a ; u Zagrebačkoj gori oko Medvedgrada,

1 D i e M u t a t i o n s t h e o r i e . Versuche und Beobachtungen über die Entstehung von Arten im Pflanzenreich. I. Bnd. (Leipzig 1 9 0 1 . ; Die Enstehung der Arten durch Mutation ρ. 1—648 . ) ; II . Bnd. (Leipzig 1 9 0 3 . ; Elementare Bastardlehre, p. 1 — 752.) Djelo je ukrašeno brojnim slikama i obojenim tablama.

Kral j i č ina zdenca , n a S l j emenu ; o k o S a m o b o r a uz G r a d n u , B r e -g a n u , S lapnicu , n a G r a d i š ć u ; n a T o p l i č k o j g o r i u š u m a m a Pi l i šća i u Z a b r e š k o m j a r k u i d r . ( H i r e ) . S c h u l z e r , K a n i t z i K n a p p n e n a v o d e za S lavoni ju n i j e d n o g a s tan iš ta . N a š a o s a m ovu b i l inu n a K r n d i j i oko Našica , n a V r a n i l c u k o d L o n d ž i c e i n a P a p u k u .

va r . cordifolia L a s c h u L i n n a e a I I . ( 1827 . ) p . 4 4 6 . ( = v a r . decipiens Aschs . F l . d. N o r d d e u t s c h . F l a c h l a n d e s . I I . (1898—-1899 . p . 509.) L i šće n a podin i s rco l iko . U g e n e r a l n o m h e r b a r u k r . sveuč i l i š ta : F l . P o m m e r a n a : K o l b e r g e r m l inde. A d m a r e b a l t i c u m ( B a e n i t z u H e r b . E u r o p a e u m ) . U n a s n a V e l i k o m R i s n j a k u , o k o Crnoga luga i n a P l i t v i č k i m j e z e r i m a ( B o r b â s ) , o k o D e l n i c a ( H i r e ) . TJ V u k o t i n o v i ć e v u h e r b a r u (br . 4 1 0 2 . ) iz r u k e P a v i ć e v e a uz o z n a k u „Iz S l avon i j e " ( v a l j a d a iz P o ž e š k i h k r a j e v a ) . O v a j e od l ika za n a š u floru nova.

0. intermedia E h r h a r t Bei t r . ζ. N a t u r k u n d e p. 4 2 . (1789 . ) — K e n i e r u F l . exsicc . A u s t r o - h u n g . b r . 1 2 7 3 . TJ G o r k o m k o t a r u oko Crnoga luga ( B o r b â s ) , uz ko r i t o L i č a n k e k o d L i č a po s je-na t im mjes t ima ( H i r e ) . U V u k o t i n o v i ć e v u j e h e r b a r u n e m a , u Schlosserovu (br . 4101 . ) bez t a č n e o z n a k e s tan iš ta ( „ I n sy lv i s m o n t a n i s " ) .

B i l j e š k a . A s c h e r s o n I . e . p . 5 0 9 . opisuje ovu bilinu kao križanac od C. lutetiana X alpina, о kojem piše : „In dieser Form haben wir, wie bei einigen Nasturtium-B&st&rdeü, die eigenthümliche Er scheinung eines sich wie eine selbständige Art fortpflanzenden Bas tardes vor uns. Die Pflanze entstand hie und da unter den El tern u. pflanzte sich s tärker als die beiden anderen Arten vegetativ fort. Die Pollenkörner wie die Früchte schlagen grösstentheils fehl ; die sich entwickelnden genügen indess doch, die geschlechtliche Fortpflanzung zu sichern."

Dr. L a d i s l a v C e l a k o v s k y napisao j e g. 1870 . u Oesterr . bot. Ztschr. članak „Neue Bemerkungen und Kr i t ik einiger Pflanzen der böhmischen F lo ra" . Na str. 4 8 — 5 0 . štampao j e svoja kri t ična razmatranja о G. intermedia ističući j e kao „ v r s t u " . Svoja razmatranja zaključuje ovim r i ječima: „ . . . Aus der Fruchtb i ldung insbesondere im Vereine mit den sonstigen ziemlich zahlreichen, bekannten Bildungsverschiedenheiten, deren Variation nie so gross ist, um die Gränze zwischen G. intermedia und j ede r der beiden anderen Arten zu verwischen, schliesse ich, dass erstere (G. intermedia) eine wahre i n t e r m e d i ä r e A r t ist, dergleichen auch in anderen Gegenden nachweisbar sind, ebenso wie intermediäre Racen und Varietäten. Es wäre eben so voreilig sie mit den Formen, die sie verbindet, in eine Art zusammenzuziehen, als sie ohne weiteres für Bas tarde auszugeben" . Ovo razlaganje usvojio j e dr . K e r n e r , kao što nam svjedoči njegova F l . exsiccata.

С. intermedia E h r h . r a s t e i u š u m a m a n a K l e k u ( К u g y ) i u l u g o v i m a k o d K a r l o v c a ( S a p e t z a ) .

0. alpina L . S p e c . ρί. ed. I . p . 9. (1753. ) P o F l . Cr. p . 4 2 4 . ima la bi o v a b i l ina rast i i n a Sv . J a k o b u u Z a g r e b a č k o j gor i i n a O š t r c u k o d S a m o b o r a . U V u k o t i n o v i č e v u h e r b a r u „ n e m a " j e iz na še d o m o v i n e , u Sch losse rovu (br. 4110 . ) d v a su pojedinca , ali n e z n a m o , s k o j e g a s tan i š ta , j e r č i tamo na ceduljici : „ I n umbros i s sy lva t ic i s m o n t i u m a l t i o rum, IvanŠeica , St . J a k o b , Oš t r e e t a l ib i " . B o r b â s j e bil ježi za Crn i lug , a j a sam j e našao u š u m a m a oko J a s e n k a n a Ve l iko j K a p e l i i tu n a Bijelim s t i jenama „pod t i som" ; po t r u p c i m a i t r u l i m p a n j e v i m a , ali i po oboren im v l a ž n i m stab l i m a b ro jno . U k r a j u Z a t u r i n e kod L o k a v a ( H i r e ) .

Hydrocaryaceae. R a i m a n n u E n g l e r i P r a n t l I I I . Т Ы . 7. A b t h . p . 2 2 3 . — Da l l a

T o r r e i H a r m s fasc. qu in t , p . 3 6 1 . — Hydrocaries L i n k E n u m . I . ( 1 8 2 1 . ) p . 1 4 1 .

T r a p a L .

G e n . ed. I . ( 1 7 3 7 . ) p . 3 5 7 . ; L . Spec . pl. ed. I. (1753. ) p . 120. — E n d l . G e n . n. 6 1 4 0 .

T. natans L . S p e c , p i . ed. I I . (1762 . ) p . 1 7 5 . ; F l . Cr . p . 4 2 4 . s u b Onagrariae.

U v o d a m a - m r t v i c a m a , r j eđe u t e k u é i c a m a , koje l agano t e k u . U M a k s i m i r u u g o r n j e m r i b n j a k u , u v o d e n i m g r a b a m a uza ž e l j e z n i č k u p r u g u k o d L j e s k o v c a p r e k o S a v e i u K u l m e r o v u „sav i šću" k o d Z a g r e b a ; u Mos lav in i u j e z e r u k o d Sla t ine , gdje tu bi l inu z o v u „ o r e š a c " . O k o Os i j eka u m o č v a r a m a uz d r u m , što v o d i u N a š i c e k o d t a k o z v a n o g a „ F u c h s e n w i r t a " sa Villarsia nymphaeoides, Nym-phaea alba, Nuphar luteum i Salvinia natans ( H i r e ) . I u m o č v a r a m a o k o V u k o v a r a ( K i r c h b a u m M., a ne „ K a n i t z " , k a k o p i še F l . Cr . ) .

B i l j e š k a 1. Plod ove biline zovu u Slavoniji „vragolić" ; on j e crn, sjajan i ima roščiće, a sjemenka mu j e hraniva. Ako su roščići pr imaknuti , a podina im oširoka, onda j e to var. platyacantha č e l a k . P rodr . p . 4 5 5 ; ; ako su roščići uski i odmaknuti, onda j e to var . štenacantha Čelak. 1. c. ; ako imadu 2 roščića, onda j e to var . bi-cornis M. i K. I. p . 8 2 2 .

B i l j e š k a 2. Upozornjemo na tu bilinu osobito zato, j e r j e i u nas n e s t a j e ; ona biva sve rjeđa. Nema j e danas n. pr . u Pomorju i u zapadnoj Pruskoj , no u prvoj j e pokrajini subfosilna; tu i tamo našli su j e u tresetištima.

Aquifoliaceae D . С. Théor . élém. (1813.) p . 217. i P r o d r . I I . (1825.) p . 11. p . p a r .

~ Loes . u E n g l e r i P r a n t l Pf lzfam. N a c h t r . (1897.) p . 217. i u N o v a Acta Acad . na t . cur . L X X V I I I . (1901.) — D a l l a T o r r e i H a r m s fasc. quar t , p . 288.

Hex T o u r n . e x L .

Syst . ed. I . ( 1 7 3 5 . ) ; L . Spec , pi . ed. I . (1753 . ) - E n d l . G e n . n. 5 7 0 5 .

I. Aquifolium L . Spec. pl. I . (1753.) p . 125. O v o j e od svih zas tupn ika naše š u m s k e flore na jzan iml j iv i j a bi l ina , p o z n a t a u n a s k a o b o ž i k o v i n a , b o ž j e đ r i j e v c e ili z i m z e l e n . P o F l . Cr . r a s t e ona n a K a l n i k u , I v a n č i c i , Z a g r e b a č k o j gor i , n a K l e k u , o k o S a m o b o r a i u j u ž n i m k r a j e v i m a H r v a t s k e . P o Vis ian i ju j e i m a i u Pak len ic i n a Velebi tu .

U Z a g r e b a č k o j gor i r a s t e pod S l j e m e n o m u j a r k u L i p j u ; n a Ivanč ic i gor i vidio sam j e n a K o z j a n u . O k o S e v e r i n a k a r l o v a č k o g a bož ikov ina nije r i j e t k a . K o d K u ž e l j a (Gorsk i ko t a r ) n a d po tokom Malom Bjel icom i m a j e u t amošn jo j b u k o v o j šumi n a s tot ine , a d r u g u j e sa p l a n i n s k i m đ u l o m (Rhododendron hirsutum). I m a j e i u L jeskovo j d raž i k o d is toga mjes ta . N a b r i j egu D r g o m l j u k o d G u s t o g a l aza i m a od nje ci jela š u m a , a r a s t e i n a D o b r o m v r h u kod Tr šda , oko D e l n i c a i C r n o g a l u g a (u šumi b r i j ega R o -h a č a ) , no p r a v a čudo-s tabla r a s tu n a G r č k o j kosi u Ve l iko j K a peli kod J a s e n k a , gd je i m a u g u š t i k u po j ed inaca od 10 m . vis ine . U h r v a t s k o m , p r i m o r j u našao s a m božje d r i j evce u z a š u m s k e o k r a j k e k o d Ošt rovice , k o d R i j eke , n a k a m e n i m o b r o n c i m a o k o G r o h o v a 1

i Lopače . 'U Z u m b e r k u oko S t o j d r a g e i u Novose lsko j š u m i ; u S a m o b o r s k o j gor i n a O k i ć u (ob ično) . U S lavon i j i i m a b o ž i k o v i n e n a P a p u k u i oko Bas ta ja k o d D a r u v a r a ( H i r e ) . I m a j e i ispod S i r a č a u Za i l sko -bovačko j p l an in i u s rezu L u t o č - J e l o v a k o s a (V. D o j k o vie).

Bož ikov ina seže od Male Az i j e do P o r t u g a l a , pa se šir i z a p a d n o m F r a n c u s k o m i V e l i k o m Br i t an i j om do j u ž n e N o r v e š k e i o t o k a R ü g e n a . Jugo- i s točnim p r a v c e m širi se do T r a n s k a v k a z i j e i s j eve rne

1 Na ovom mjestu ubrao je nekoliko listova major Mijat S a b l j a r poodavna i pribilježio ime „crnika", koje je dr. S c h l o s s e r ispravio u „božikovina" i tu crniku odredio kao Ilex Aquifolium.

Pers i je . U Š v i c a r s k o j usp in je se 1 2 0 0 m . v isoko, u s jevern im t i ro l s k i m A l p a m a 1 2 6 0 m., u K a v k a z u 1800 m. visoko.

F o s i l n e v r s t e b o ž i k o v i n e pozna j emo iz Podsus jeda i Dol ja , to I. ambigua U n g . , I. denticulata Hee r , i", stenophylla U n g . P i l a r 1. c.

Coniferae1. (Hal l . E n u m . s t i rp . He lve t . I . (1742.) p . 145.) — L. Ph i l . bot .

(1751 . ) p . 2 8 . — В . J u s s . u H o r t . T r i a n o n (1759. ) et e x J u s s . G e n . (1789 . ) p . L X X . — E n g l e r i P r a n t l П . Т Ы . 1. A b t h . — Da l l a T o r r e i H a r m s fasc. p r i m . p . 2 . — E n g l e r Sy l l abus p . 7 2 .

Taxaceae L ind l .

N a t . Sys t . ed. I I . (1836 . ) p . 316 . — E n g l e r u E n g l e r i P r a n t l Nach t r . ( 1897 . ) p . 2 0 . i S y l l a b u s p . 72 . — Dal l a T o r r e i H a r m s fasc. p r i m . p . 2 . — R i c h t e r P l a n . E u r o p . T o m . I . p. 1. — E n g l e r R e g n i vege tab i l i s conspec tus . Heft 18 . (1903 . ) p . 1.

Taxus T o u r n . e x L .

Sys t . ed. I . ( 1 7 5 3 . ) ; L . Spec . pi . ed. I . (1753.) p . 1040 . — E n d ! G e n . n . 1 7 9 9 . ; ( I V . ) 1 8 1 6 . / 1 . — E n g l e r i P r a n t l Т Ы . I L A b t h . 1. p . 112 .

T. baccata L . Spec . pi . ed. I . (1753 . ) p . 1040. K a k o i m a t i s e i u na s s v e m a n j e , n a v o d i m do sada p o z n a t a mi s tan iš ta . U Z a g r e b a č k o j gor i u K a p t o l s k o j šumi n e d a l e k o Mrz l j akâ , gd je i m a i s tab lo od 2 m . o b u j m a , n a b r i j egu G r a č e c u k o d G r a č a n a , u Bi -d r o v a ö k o m j a r k u , k o d V i d o v c a n a Banovo j pećini , n a M a g l e n i c i i Vi te ln ic i , u B i s t r ansko j go r i uz po tok Bis t ru . N a I v a n č i c i k o d Z l a t a r a , u š u m a m a V e l i k e I v a n č i c e , o k o V i d o v e a . U G o r s k o m k o t a r u u M a r k o v u b r l o g u pod R i s n j a k o m , n a Bijel im s t i j enama k o d C r n o g a l u g a , n a T i s o v u h r i b u k o d T r š ć a , tu i n a Be r in šeku i n a d T r o p e t i m a k o d C a b r a . N a Ve l iko j K a p e l i n a Bijelim s t i j enama k o d J a s e n k a ( „ p o d t i s o m " ) , m e đ u M o d r u š a m a i D r e ž n i c o m u p o n i k v i Sopač i , n a T i s o v c u k o d P l a š k o g a . P o p e ć i n a m a oko donj ih P l i t v i č k i h j e z e r a , a i m a n a j e z e r i m a i j e d n a šumica , u kojo j je poras lo d o 1 0 0 s t aba laca . I m a t ise i n a Ve leb i tu (Tisov k l a n a c ) i u

1 Pojedine porodice, rodove, vrste itd. razmatramo onim redom, kojim ih priopćuju neka djela i knjige kao naša pomagala, koja se još štampaju.

Pak len i c i ( H i r e ) . F l . Cr . bi l ježi n a m Z a g r e b a č k u go ru , V r a t n o n a K a l n i č k o j gor i , S a m o b o r i K l e k .

B i l j e š k a . Tisa pr ipada među drveta . kojih „nestaje" . Nekoć j e bila i na Tisovcu kod Mrzle vodice, na Tisovcu kod Gerova i na Ti-soveu kod Delnica. Još prošloga vijeka bijaše u čabarskom kotaru toliko tise, da su od nje pravili šindre i pokrili krov župne crkve u Prezidu. Da j e bijaše nekoć i u Slavoniji, svjedoči brijeg Tisovac kod Orahovice ili Duzluka. I tako ima naša plemenita Slavonija samo dva čet inara: jelu i običnu borovicu. Tise nestaje i u drugim zemljama. 1

Iglice su od tise tobože otrovne, no plodovi mogu se jest i .

P i n a c e a e L i n d l .

Veg . K i n g d . (1847.) p . 2 2 6 . — E n g l e r u E n g l e r i P r a n t l N a e h t r . (1897 . ) p . 3 4 1 . — E n g l e r S y l l a b u s p . 7 3 . — Da l l a T o r r e i H a r m s fasc. p r im . p . 2 .

Pinns T o u r n . e x L .

Syst . ed. I . ( 1 7 5 3 . ) ; L . Spec , p i . ed. I . (1753 . ) p . 1000 . — E n d l . G e n . n. 1 7 9 5 . ; ( I V . ) 1 8 0 3 .

P. pinea L . Spec . pi . ed. I . (1753 . ) p . 1 0 0 0 . — S y n . P. made-rensis T e n . u I n d . sem. H . R . N e a p . 1 8 5 5 . — P. saliva L a m . F l . F r . I L p . 2 0 0 . (1778 . ) Goj i se t u i t a m o i u h r v a t s k o m p r i m o r j u ; kod g r a d a Cresa pod V r h o m ( H i r e ) . N a o toku Mljetu ( S v . Mar i ja) ras te pinjol u ve l ik im h r p a m a ( P e t e r m a n n : F ü h r e r d u r c h Da lma t i en , W i e n 1899. p . 51 . )

P. silvestris L . Spec . pl . ed . I . ( 1 7 5 3 . ) p . 1000. — S y n . P . Frieseana W i c h u „ F l o r a " (1859 . ) p . 4 0 9 . — P . Mughus J a c q . I con . r a r . I . t ab l . 193 . ( 1 7 8 1 — 1 7 8 6 . ) — P . Bigensis Desf. Ca t . hor t . P a r . (1829 . ) — P . rubra Mill . Die t . n r . 3 . (1759 . ) — P . scariosa L o d d . Cat . (1836 . ) p . 5 6 . — P . silvestris argentea S t e v . u A n n . s o c na t . I I . 2. p . 6 0 . (1839 . ) — P . squamosa Bosc ( e x E n d l . S y n . Conif. p . 172 . (1847 . ) U n a s j e p r a v a pos to jb ina b o r u u s jevernoj H r v a t s k o j , nav las t i to n a g o r i I v a n č i c i i n a p r igo r ju Macel j ske gore . K r a s n e su i b u j n e b o r o v e š u m e n a kosi K a m e n i c i kod T r a k o š ć a n a , o t k u d a se s t e ru p r e m a K l e n o v n i k u , M a r u š e v c u i

1 W a l d l i e b Α., Ein verschwundener deutscher Baum u „Deutsch. Fors t -Ztg ." Bnd. VII . p . 6 5 2 - 6 5 4 . — О o n w e n t z H., Die Eibe in Westpreussen, ein aussterbender Waldbaum u „Jahrb . d. Na tu rw." 1 8 9 2 — 1 8 9 3 . p . 2 4 9 — 2 5 1 . — Die Eibe u „Wiener illustr. Garten-Ztg." 1898 . p . 1 2 - 1 4 . — Sind d. Eiben in der Mark noch w i l d ? u „Gartenflora" 1899 . Heft 19 .

Vinic i . N a I v a n č i c i i m a b o r i k a u pr igor ju oko I v a n c a , Borja, L e p o -g l a v e , o t k u d a sežu do V a r a ž d i n a ; u Z a g o r j u oko K r a l j e v a v r h a sa b r ezom, o k o K o p r i v n i c e , K r i ž e v a c a . P r e m a istoku širi se b o r do D a r u v a r a , j u ž n o do Gl ine ( šuma Pog led ič ) , zapadno do P l i t v i č k i h j eze ra , gd j e g a i m a oko Z a b o r s k o g a ( „ n e " S a b o r s k o g a ) i n a B o r o v u v r h u kod Jesen ice . Na Veleb i tu irna golem b o r i k u Ve l iko j P a k l e n i c i ; n a Pl ješevic i ve lebi t skoj ima Borova kosa , no n e z n a m , d a li n a njoj r a s t e bo r obični ili Pinus montana. Dal je od D a r u v a r a b o r a u Slavoni j i nema .

O d b o r a i m a više f o r a m a i od l ika , na ko je upozoru jemo s toga , j e r će se j a m a č n o k o j a naé i i u nas. S obzi rom na uzras t i ras-g r an j enos t zan iml j i va j e f o r m a fastigiata s p i r amida lnom k rošn jom, n a ko ju na l iku je f. compressa, ali su jo j iglice samo 1—2 cm. d u g e . F o r m a pendula i m a v i s ave g r a n e , u f. vir gata (Seh l angenk i e f e r ) sv rž i stoje u s p r a v n o , i zdub l j ene su, a p r e m a k ra ju r a z g r a n j e n e .

Bor se od l iku je i k o r o m , a znača jna je f. annulata ( S c h u p p e n kiefer) , u ko je j e deb lo u ?'f svoga obu jma prs tenas to (ge r inge l t ) , j e r se lila ( B o r k e ) go tovo p r av i l no lupi. A k o su p rašn ice u b o r a ruž ičas te ili k a r m i n a s t o - z a g a s i t e , onda j e to i. erythranthera. a mi jenja se i ob l ik češe r ike , pa su o tuda nasta le forme plana, gihha, reflexa. O v u z a d n j u formu našao j e B l a u kod S a r a j e v a . H e m p e l i W i l h e l m 1. e. f. Ab th . ovim fo rmama ne nak lan j a ju pozornost i , j e r je pozna t i p o z n a v a č Conifer a C a s p a r ν n a borov i m a u is točnoj P r u s k o j n a is tom s tablu našao dvi je fo rme od češeri k a (plana i reflexa), pa ima i p re lazn ih forama. E t t i n g e r u s v o m e „ Š u m s k o m d r v e ć u i g r m l j u " navodi za našu d o m o v i n u dvi je suv r s t e od b o r a : r a n i ili m e k a n i b o r , koji je u nas običan , r a s t e b r že , v i t k a je deb la , i m a veće iglice i žu te cvjetne rese , d r v o m u j e m e k š e i b l jeđe, d o k j e u ρ ο ζ n o g a ili t v r d o g a b o r a d r v o v e o m a t v r d o , r đas to zagas i to , s j a k o m debelom k o r o m na p a n j u ; k r a ć i je u deb lu , k rž l jav i j i u krošnj i , iglice su m u k r a ć e , a l i j a č e , m u š k a r e s a c r v e n k a s t a . Ova j je bo r u nas rjeđi.

P. halepensis Mili . ( ne „ L . " , k a k o piše F l . Cr. p . 1044.) Die t , n r . 8. (1759 . ) — S y n . P. genuensis Cook (ex End l . S y n . Conif. p . 1 8 1 . , 1847. ) — P. Abasica Ca r r . Conit . p . 352 . (1855 . ) — P. hierosolymitaua D u h a m . A r b r . I I . p. 210 . (1768.) — P. maritima L a m b . P i n . ed. I I . p . 13 . (1828 . ) — P. pithyusa S t r a n g w . e x G a r d . M a g . p . 6 3 8 . ( 1 8 4 0 . ) U m e d i t e r a n s k o j flori Da lmac i j e s t v a r a b i j e l i b o r v e l i k e š u m e od M a k a r s k e do Ko to ra , pa po o toc ima K r a p n j u , Mljetu, Braču , H v a r u , Korču l i , Visu , Las tovu , L o k r u m u ,

u. J. A. 159. 8

Kaloeepu , n a po luo toku L o p u d u ( Ρ e t e r m a n η 1. с. p . 36 . ) . R a s t e i u d r u g i m zeml j ama oko S r e d o z e m n o g a m o r a , u Azi j i i Afr ic i , te seže iz točno do Sir i je i Pa l e s t i ne , uspinjuéi se do 1000 m. v isoko. U g e n e r a l n o m h e r b a r u k r . sveuči l i š ta č u v a se ovaj b o r s otoka H v a r a , u b r a n od prof. J i r u š a 1 5 . t r a v n j a 1877 .

U Hercegov in i k o d G r a b a , počešće k u l t i v i r a n , p r imje r i ce u Mos taru , T r e b i n j u . 1

P. montana D u Roi Obs . bot . p . 4 2 . (1771. ) — S y n . P. Mughus Scop. F l . Car in . ed. I I . p . 2 4 7 . ( 1 7 7 2 . ) ; B e c k 1. c. p . 5 . , d o k g a Ascherson i G r a e b n e r „ne n a v o d e " k a o s inon im, v e ć k a o p o d v r s t u od P. montana S y n o p . d. m i t t e l eu rop . F l . I . p . 2 2 8 . (1897 . ) Po H e m p e l u i W i l h e l m u naš j e b o r P. montana va r . Pumilio, pod koj im g a imenom (P. Pumilio) opisuju W a l d s t e i n i K i t a ibe l 1. ΟΙΟΙ , tabl . 149. U nas pod Mal im R i s n j a k o m do t jemenice V e l i k o g a Rlsn jaka . n a V e l i k o m S n j e ž n i k u , o t k u d a se s tere n a M. S n j e ž n i k , na M e d v r h , Gusl ice , za rub l ju juć i g o l e m i m v i j encem r a s k l i m a n i v r h Je l enac . Ob ičan j e b o r i ć n a Bjelolasici , gd je g a zovu „bo r ina" . U h r v a t s k o m pr imor ju n a S u h o m v r h u , Cuninoj g l av i ; n a Vele bitu na Vel ikoj Visočici k a o gus t a n e p r o l a z n a š u m a ( H i r e ) , n a Plješevici , Malom Ur la ju ( W a l d s t e i n i K i t a i b e l ) ; u Da lmac i j i na Dinar i ( V i s i a n i , gd je ga zovu „ k l e k o v i n a " ) . 2 U Bosni i H e r cegovini bor ić j e običan, pa n a m B e c k za va r . Pumilio bilježi i n e k e forme. Po Aschersonu i G r a e b n e r u P. Mughus k a o p o d v r s t a dvojben j e za H r v a t s k u i D a l m a c i j u ( D i n a r a ? ) N a R i s n j a k u cva t e k l e k o v i n a mjeseca l ipnja .

P. Pinaster S o l a n d e r u Ait , Hor . K e w . ed. I . vol . I I I . p. 3 6 7 . (1789. ) , a nije a u k t o r „Ai t . " , k a k o č i t amo u F l . Cr . p . 1045 . — S y n . P. Laricio Sav i F l . P is . I I . p . 3 5 3 . (1798. ) — P. maritima Poi r . E n c . Meth . V . p . 337 . (1804 . ) , a n e „ L a m " . — P. silvestris Џ. L . Spec. pl. ed. I . p . 1000 . (1753. ) — P. syrtica T h o r ć P r o m . golfe Gase . p . 1 6 1 . (1810 . ) U D a l m a c i j i n a o toku B r a č u , H v a r u i Korču l i , ko ja bi jaše u s ta ro d o b a i ov im b o r o m t a k o gus to za r a s l a , da su j e Grc i zval i „ C r n a К о г к у г а " . P r e m a tlu i s taniš tu mijenja se u m o r s k o g a b o r a dul j ina ig l ica , ve l i č ina če še r i ka i uzras t , te k a t k a d a na l iku je n a c rn i b o r ili c r n o b o r (P. Laricio va r . austriaca E n d l . ) Morsk i se b o r tu i t a m o p o Da lmac i j i i sadi.

1 Dr. G ü n t h e r vitez B e c k pl. M a n n a g e t t a : Flora Bosne, Hercegovine i novopazarskog sandžaka u „Glasniku zemaljskoga m u zeja u Bosni i Hercegovini". Sarajevo 1 9 0 3 . p . 3 .

2 Bugari zovu klekovinu : к 1 e к (po Velenovskom).

P . L a r i c i o Po i r . v a r . Austriaca E n d l i c h e r S y n o p . Conif. p . 179 . ( 1 8 4 7 . ) ; H e m p e l i W i l h e l m I . A b t h . L с. p . 148. — S y n . P . austriaca Höss . A n n a l , p . 6. (1830 . ) — P. dalmatica Vis. F l . da im. I . p . 199. (1842 . ) — P. Fendii C a r r . Conif. p . 496 . (1855.) — P . Laricio K o c h S y n o p . ed . I L p . 767 . ( 1 8 4 3 — 1 8 4 5 . ) — P . ni-grescens T e n . F l . N a p . V . p . 2 6 6 . ( 1 8 3 5 — 1 8 3 6 . ) — P . nigricans Host F l . A u s t r . I L p . 2 9 4 . (1$09 . ) — P . sylvestris B a u m g . E n u m . pi . t r a n s . П . p . 3 0 3 . (1816 . )

U našo j m o n a r h i j i p r a v o j e pod ruč j e c r n o m u boru ili c rnoboru don ja A u s t r i j a , K o r u š k a , K r a n j s k a , aus t r i j sko p r imor j e , I s t r a , j u ž n i k a r p a t s k i o g r a n c i o k o Mehad i j e i OrŠove, h r v a t s k o pr imor je , D a l m a c i j a , j u ž n a Bosna i H e r c e g o v i n a . U Dalmaci j i su cijele šume od n jega n a B r a č u , H v a r u , K o r č u l i , po luo toku P e l j e š c u ; i m a g a i n a D i n a r i , i z a D a l m a c i j u j e znača jno s tablo m e d i t e r a n s k e flore. Osob i t a m u j e ci jena, što r a s t e po k r š e v i n a m a , p a zato n j ime ošum-ljuju naše gole t i . P r e k r a s n i su zasađeni borici n. pr . u Borovu na G r o b n i č k o m polju.

P . leucodermis A n t o i n e u Oes te r r . bot, Zei t schr . X I I I . p . 366 . — 3 6 8 . (1863 . ) — B e c k 1. e. p. 3 . — F i a l a u „Glasn iku zemal j s k o g m u z e j a u Bosni i H e r c e g o v i n i " (1890. ) p . 376 . — H e m p e l i W i l h e l m 1. с I . p . 158 . fig. 7 9 — 8 4 . — P a n č i ć Addi t . ad ti. S e r b . p . 215 . — A s c h e r s o n i G r a e b n e r S y n o p . I . p. 212 . — S y n . P . Heldreichii Boiss. F l . Or i en t . V. p. 697 . — P . Laricio Pan tocs . A d n o t . p . 30 .

O v a v r s t a b o r a p o z n a t a j e n a š e m u n a r o d u k a o m u n j i k a i b o r -s m r č ( P a n z e r f ö h r e , S c h l a n g e n h a u t k i e f e r ) ; obreo ju j e u Dalmaci j i F r a n j o M a ł y , v r t a r d v o r s k o g a v r t a u Beču , k a d j e god. 1863 . k r e n u o u C r n u g o r u . Z a u s t a v i l a g a j e pona jp r i j e u K r i v o š i j a m a k o d Ri sna , o t k u d a p re laz i u C r n u goru . R a s t e iznad pojasa b u k v e . K r a s n i h e k s e m p l a r a n a š a o j e M a l ) - n a Bijeloj gor i , a vel ike š u m e n a Or jenu n a d o l o m i t n o m , k r š e v i t o m tlu. V e o m a j e p lodna , d r v a joj s i jeku i p r o d a v a j u u Boci k o t o r s k o j . M u n j i k a p a d a u oči svojom p o p u t s r e b r a bi je lom k o r o m .

P r e m d a j e o v a v r s t a b o r a o t k r i v e n a i op isana g. 1863 . , i p a k j e p i sc ima F l . Cr . os ta la „ n e p o z n a t a " , ali i Ne i l re ichu . A n t o i n e daje t a č n u d i j a g n o z u (1. c.).

„Die n ä c h s t e V e r w a n d s e h a f t ze igt diese F ö h r e uns t re i t ig mi t P . Laricio, v o n d e r sie s ich n a m e n t l i c h d u r c h die e igen thüml i che R i n d e n b i l d u n g u n d F ä r b u n g , d u r c h die k ü r z e r e n , d i c h t e n , b ü s c h e l f ö r m i g g e d r ä n g t e n N a d e l n , endl ieh d u r c h d ie

*

e t w a s k l e i n e r e n , wei t h a r z r e i c h e r e n und s ' ch w a r z g r ü n gefurbten Zapfen un t e r sche iden läss t" ( A n t o i n e ) .

P o d r u č j e m u n j i k e n i je v e l i k o ; o n a ras te po jed ince ili j e u t r e sena u d r u g u šumu ili se mi ješa s c r n i m b o r o m , b u k v o m i j e l o m , a s tva ra i Čistu šumu.

F o s i l n e v r s t e . P i n u s Dol jens is Pi l . , P . fu rca ta U n g . , P. G o e -t h a n a U n g . , P . hepios U n g . , P . La r i c io Po i r . , P . p inas t ro ides U n g . ( P i l a r 1. c.)

U Crnoj gor i ras te m u n j i k a i n a K o m u ( P a n t o c s e k ) , u Bosni (po B e c k u ) n a s t i j enama H r a n i s a v e , n a Vi to rog-p lan in i , ali n e ras te u š u m s k o m predje lu C r n e g o r e , za k o j u j e n a v o d i К e r n e r . U Hercegovin i j e i m a n a Pres l i c i -p lan in i , n a P ren ju , n a Pr i s lap- i Por im-p lan in i , česta j e n a Visočie i , po jed ince i z m e đ u c r n o g a b o r a u gornjo j dolini L a đ a n i c e , n a M u h a r n i c i - p l a n i n i , n a P la š i , Cabul j i -p lanini , V u č j e m zubu , Gnji loj g r e d i i d r . U Srbi j i r a s t e m u n j i k a po Mur ten ic i u U ž i č k o j , i m a j e u Alban i j i , ali je n e m a u B u g a r skoj ; V e l e n o v s k y j e n e n a v o d i . M u n j i k a p r o c v a t e k o n c e m svibnja .

l'. Cembra L . Spec . pl. ed . I . p . 1000 . (1753 . ) — S y n . P. топ-tana L a m . F l . F r . I I I . p . 6 5 1 . (1778 . ) i m a l a bi po F l . Cr . p . 1045 . rast i „in cacumin ibus ad C u b a r " ( ree te „ C a b a r " ) . za koje j e mjesto navod i K l i n g g r ä f f . J a j e n i j e s a m našao , p a a k o j e bijaše tu, ili j e nestalo ( k a o što nes ta je t ise) ili se m o ž d a s a č u v a l a na n e p r i s t u p n i m s t r m i n a m a i u p r o v a l i j a m a . P r a v a j e pos to jb ina l imbi u A l p a m a , K a r p a t i m a (gdje smo g leda l i na T a t r a m a o k o S m o k o v c a ve l ike š u m e ; i u s j eve rno j Rusi j i (S ib i r i j i ) .

Larix ( T o u r n . ex ) A d a n s .

F a m . I I . (1763. ) p . 4 8 0 . — E n d l . G e n . n. 1795 . a. ( I V . ) 1 8 0 3 . ( IV . ) — D a l l a T o r r e i H a r m s fasc. p r i m . p . 3 . — A s c h e r s o n i G r a e b n e r I . p . 202 .

L. decidua Mill. G a r d . diet . ed. V I I I . ( 1 7 6 8 . ) ; E n g l e r i P r a n t l p . 75 . — S y n . Arcliangelica L a w s , e x L o u d . E n c . of t rees p . 1055 . (1842.) — L. decidua [i. rossica H e n k . i Höchs t . Nade lh . p. 132 . (1865.) — L. intermedia L a w s . ap . L o u d . 1. c. p . 1055 . — Pinus Larix L . Spec . pi. ed. I . (1753. ) p . 1 0 0 1 . i Pa l l . F l . Ross . I . p . 1. ( 1 7 8 4 . ) ; F l . Cr . p . 1042 . k a o Larix europaea D . C.

P o F l . Cr . p . 1042 . po jed ince u b r d o v i t i m š u m a m a o k o T r a k o -séana , a po W i e r z b i c k i j u i n a I v a n č i c i (Verze i chn i s s v o n 17 auf

d e r I v a n č i c a 1820 . g e f u n d e n e n Pflanzen — u A n d r é „Hespe rus " ( P r a g 1820. ) Be i lage N r . 27 z u m X X V I I . B a n d e , p . 203.) I m a o bi a r i š ras t i i na V e l e b i t u , ali g a Ki ta ibe l i d rug i bo tan ičar i ne n a v o d e . U G o r s k o m k o t a r u o k o Broda ( H i r e : Vegetac i ja Gor s k o g a k o t a r a p . 62. ) P o E t t i n g e r u u š u m a m a k r i ževačko-b j e lova r ske župan i j e , oko S lun j a i d r u g u d a ( d a l i s amon ik ili sađen ?) N y m a η g a n a v o d i za H e r c e g o v i n u i C r n u go ru , no po B e c k u za onu zemlju d v o j b e n o ; u B u g a r s k o j i Srbi j i n e m a ga.

Picea L i n k

u A b b , A k a d . Berl in 1827. (1830 . ) p . 179. — E n d l . G e n . 1795/b. ; ( IV . ) 1803 . ( I I I . ) — E n g l e r i P r a n t l ТЫ. I I . Ab th . 1. p . 77. — Da l l a T o r r e i H a r m s fasc. p r im. p . 3 . — Ascherson i G r a e b n e r p. 194.

P. excelsa L i n k u „ L i n n a e a " X V . (1841.) p . 517 . ; Ascherson i G r a e b n e r S y n o p . I . p . 196. — Svn . Pinns Abies L . Spec. pi. ed. 1. ( 1 7 5 3 . / p . 1002 . — P. Picea Durn i Obs. bot. p. 37. (1771. ) — P. excelsa L a m . F l . F r . П . p . 202 . (1778.) — Abies excelsa D . C. F l . F r . I I I . p . 2 7 5 . (1805 . ) — Picea vulgaris L i n k u Abb.. A k a d . Berlin (1827 . ) p . 180. — Fl . Cr. p . 1043. kao Abies excelsa Poi r . — E n g l e r i P r a n t l p . 78 . , Ascherson i G r a e b n e r S y n o p . I . p . 196. . H e m p e l i W i l h e l m p . 5 3 . opisuju s m r e k u t a k o đ e r pod L i n k o v i m i m e n o m . P o s v u d a u G o r s k o m k o t a r u , s tvara juć i p r e k r a s n e šume oko M r k o p l j a , S k r a d a , Lica , L a s c a , Kuže l j a . U h r v a t s k o m pr imor ju n a V e l i k o m O b r u č u , S u h o m v rhu , Gr lešu , J e se -nici . L i j ep ih š u m a i m a oko V r b o v s k o g a , Sever ina , na Vel iko j i Maloj Kape l i , Ve leb i tu , u Z u m b e r k u , Z a g r e b a č k o j gor i i td. (Vid i H i r e : I g l a s to d r v e ć e i g r m l j e h r v a t s k e flore. „ Š u m a r s k i l is t" . Z a g r e b 1898 . p . 2 7 5 — 2 8 5 . , gd je su opisane i n e k e odlike) .

Abies ( T o u r n . e x L .

F l . l appon . (1737 . ) p . 2 7 7 . 1 ; L i n k u „ L i n n a e a " X V . (1841. ) p . 5 2 5 . — E n d l . G e n . n . 1795 . c. ; ( I V . ) 1803 . I I . — E n g l e r i P r a n t l T h l . I I . A b t h . 1. p. 8 1 . — Da l l a T o r r e i H a r m s p . 3 . — Asche r son i G r a e b n e r S y n o p . I . p . 190 .

A. alba Mili. G a r d . die t . ed . V I I I . n r . 1. ( 1 7 6 8 . ) ; Asche r son i G r a e b n e r S y n o p . I . p . 190 . — S y n . A. pectinata D . C. F l . F r . I I . p . 2 7 5 . (1805 . ) — Pinns Abies Όανοϊ Obs . bot. p. 3 9 . (1771 . ) — Abies vulgaris Po i r . E n c . Meth. Supp l . V I . p. 5 1 4 . ( 1 8 1 7 . ) ; F l . Cr. p . 1042 . k a o Abies pectinata D . C.

Golemih j e l v i k a i m a u na s u G o r s k o m k o t a r u (B i to ra j ska š u m a , B e n k o v a c kod Lica , Malo i V e l i k o R o g o ź n o k o d F u ž i n e ) , a n a j -bujnij i s v a k a k o u B r l o š k o m , gd je se j e l a zb i la u g u s t u šumu . O k o Cabra n a V r h o v c i m a i td. P o j e d i n c e n a S a m o b o r s k o j i Mace l j sko j gor i , na Ivanč ic i ( H i r e ) ; u S lavoni j i o k o D a r u v a r a , V o č i n a , Z v e č e v a , S t r a ž e m a n a ( K a n i t z ) , o k o D u b o k e , J a n k o v c a i n a P a p u k u ( H i r e ) . I m a j e l e n a Ve l iko j i Malo j K a p e l i , n a K u t e r e v s k o j kos i (Ve leb i t ) , n a p lan in i R e s n i k u itd. ( V . H i r e I g l a s t o đ r v e č e . . . p . 2 8 5 — 2 8 9 . )

B i l j e š k a . Schlosser i Vukotinović zovu jelu o m o r i k o m , a smreku j e l o m . О jeli i smreki (cmerku, smreku, smreki , smrekvi , smrki, smrkovini, smroku, cmroku, cmreku) raspravljao sam opširnije u spomenutom tečaju „Šumarskoga l is ta" p. 2 7 6 — 2 7 8 . i u „Radu Jugoslavenske akademije" g. 1896 . k n j . 126 . i tamo dokazao, da j e o m o r i k a posve druga vrsta četinara, koju j e P a n č i ć opisao kao Picea Omorica. О njemačkom imenu je le i smreke vidi : Ascherson i Graebner Synopsis I. p . 1 9 1 .

Fos i lna v r s ta Abies lanceolata U n g . p o z n a t a j e iz podsus j edsk ih l apora ( P i l a r 1. c ) .

Cupressus ( T o u r n . e x L .

G e n . ed. I . ( 1 7 3 7 . ) ; L . Spec . p l . ed . I . (1753 . ) p . 1002 . ) — E n d l . Gen . n. 1 7 9 1 . ; ( I V . ) 1798 . — E n g l e r i P r a n t l Т Ы . I I . A b t h . 1. p . 99 . — Da l l a T o r r e i H a r m s fasc. p r i m . p . 4 .

O. sempervirens L . Spec . p l . ed. I . p . 1 0 0 2 . (1853 . ) — S y n . C. conoidea Spad . X y l o g r . p . 189 . ( 1 8 2 6 — 1828.) — С. fastigiata D . С. F l . F r . V . p . 336 . (1815 . ) — С. pyramidalis T a r g . T o z z . Obs . bot. p . 5 3 . ( 1 8 0 8 — 1 8 1 0 . )

P r a v a j e d o m o v i n a č e m p r e s u (Cypres se ) n a g o r a m a s j e v e r n e Pers i j e i u is točnim k r a j e v i m a S r e d o z e m n o g a m o r a , o t k u d a su g a Riml j an i presadi l i i u a l p i n s k e k r a j e v e i j o š s jevern i je n . p r . n a Bodeńsko j e z e r o , oko Metza . U h r v a t s k o m p r imor ju se u d o m a ć i o i r a d o ga sade po g rob l j ima . P o p u t j a b l a n a v i sok ih s t aba l a i m a n a Ri jeci , n a T r s a t u , i m a č e m p r e s a u D r a ž i , B a k r u , o t k u d a se d iže do G r o b n i č k o g a polja (Čav le , C e r n i k ) . R a s t e i po o toc ima i svoj Da lmac i j i , a p r e z a n i m l j i v a j e o n a š u m a n a p o l u o t o k u Pe l ješcu ispod samos tana V e l e G o s p e ( M a d o n n a g r a n d e ) , k o j a z a p r e m a 11 h e k t a r a povr š ine ( H è m p e l i W i l h e l m p . 196.)

A s c h e r s o n i G r a e b n e r r a z l i k u j u dv i je p o d v r s t e : a) hori-zontalis, g r a n e ho r i zon ta lne ( F l . Cr . k a o v r s t a ) , i b) pyramidalis, g r a n e u s p r a v n e , p r i leg le ( S y n o p . p . 2 3 7 . ) .

Juniperus ( T o u r n . e x L .

Sys t . ed. I . ( 1 7 3 5 . ) ; L . Spec . pl. ed. I . (1753.) p . 1038.) — End'l . G e n . n . 1 7 8 9 . ; ( I V . ) 1789 . — E n g l e r i P r a n t l I I . T h l . 1. A b t h . p . 1 0 1 . — D a l l a T o r r e i H a r m s fasc. p r im. p . 4. — Asche r son i G r a e b n e r S y n o p . I . p . 2 4 1 .

J. communis L . S p e c . p i . ed. I . p . 1040. (1753.) O b i č n a borov ica ( s m r e k a , s m r e k v a , s m r e k o v i c a , s m r e k v a c rna , k a d i k ili fenja) o p č e n o j e p o z n a t a . P r a v a j o j j e u na s postojbina na K r a s u , nav la sti to u k r a j e v i m a od K a r l o v c a do S lunja i Ogul ina , pa o d a v d e p r a m a P l a š k o m u i Otočcu , pok r iva juć i ve l ike prostore . Ob ična j e o k o S e v e r i n a k a r l o v a č k o g a , gd j e je zovu „br in je" (u Ž u m b e r k u „ b r i n j " , r a k i j u „ b r i n j e v a c " ) , o t k u d a pre laz i u k r a j e v e G o r s k o g a k o t a r a ( S k r a d s k i v r h , T u r k e ob. ) , gd je j e pozna ta k a o „ resn ica" . I z G o r s k o g a k o t a r a spuš ta se u p r imor je do same m o r s k e obale (Ružić-se lo k o d Hre l j ina , G r o b n i k , Je len je , K u k u l j a n o v o , Sv . K u z a m , K o s t r e n a sv. B a r b a r e i sv. L u c i j e ) , pa j e ima i na p e ć i n a m a v r h a Sopl ja kod B a k r a ( H i r e ) . O k o R i j eke k o d P r e l u k e ( R o s s i ) , k o d S e n j a na F r a n c i k o v c u i S to lcu (prof. M i h a i l o v i ć ) . U Dalmac i j i m o r a d a j e v e o m a r i j e tka , jer n a m j e V i s i a n i bilježi s amo za Miočić k o d D r n i š a (F l . d a i m . vol . I . 1842. p . 202.) U Crnoj gor i n a Ma lom D u r m i t o r u ( P a n t o c s e k ) .

Od borov ice i m a više od l ika , no F l . Cr. ne opisuje n i j e d n e . var . vulgaris Asche r s , i G r a e b . S y n o p . I . p . 244 . — S y n . J.

communis v a r . S p a e h A n n . Soc. na t . 2. ser. X V I . p . 289 . 1 8 4 1 . — J. comm. va r . mont ana Nei lr . F l . Nied . -Oester r . I. p . 227 . 1859. Preš l j en i ig l ica r a z m a k n u t i n a 3 — 6 m m . , iglice usko- l inealne , 1 m m . š i roke , n a p r e r e z u t r o b r i đ a s t e , odozdo p losnate ili k o n k a v n e . O v o j e u nas „na job ičn i j a" od l ika po r a v n i n a m a i b r d i n a m a , a u Alp a m a se usp in je 1490 m. v i soko .

va r . prostrata ( W i l l k . For s t l . F l . p . 2 1 4 . 1872.) , ed. I I . p . 2 6 4 . Deb lo p r i k r a ć e n o , g r a n e pova l j ene , preš l jeni bl iski . U nas sa t i p i čkom fo rmom.

v a r . pendula ( L o u d . ) G r a n e rah le , pos t r an iène spuš tene , d a v ise k a o u b r e z e ili s t r m o g l e d a . O k o Ra tu l j a u dolini Rječ ine u h r v a t s k o m p r i m o r j u ( H i r e ) . U Bosni n a G r a b e š u k o d Boraca , n a Vlas in i i Za lož ju ( F o r m a n e k 1. c ) .

va r . compressa ( C a r r i è r e Conif. p. 2 2 . 1855.) — Syn . J. communis hortensis R i n z . P o r a s t e u gus to j , uspravnoj p i ramid i . P o W i l l k o m m u 1. с. d iv l je u I s t r i i Da lmaci j i ; u na s oko V r b o v s k o g a , K o m . M o r a v i c a , S k r a d a ( H i r e ) .

var. nana Aseherson i Graebrier Synop . I. p. 246 . i Fl. d. Nordd. Flachlandes p. 42 . ( 1 8 9 8 — 1 8 9 9 . ) ; Richter Plantae Europeae, tom. I. p. 6 . ; Fl . Cr. p. 1041 . kao J. nana L . , no auktor j e „Wil lde-now", koji j e opisuje 1805. u Spec. pl. IV . p. 854 . — Syn . J'. Sibirica Burgsdorf Anleit. η. 2 7 2 . ( 1787 . ) , IL ed. p. 127. "(1790. po Wil ldenowu.) — J. montana Schult . Schneeberg II . p. 124 . 1807. — J. depressa Stev. Bull. d. Mose. X X X . 2. p. 398 . 1857.

B i l j e š k a . „Die Einziehung dieser Art kann um so weniger befremden, als bereits eine grössere Anzahl namhafter Floristen ( W a h l e n b e r g , N e i l r e i c h , S a n i o u. a.) auf Grund eingehender Studien ihre Artbereehtigung angezweifelt haben. Zwischen den beiden typisch ausgebildeten Endgliedern der oben angeführten Formenreihe finden sich alle erdenkliehen Uebergänge und selbst die sieh bei der anatomischen Untersuchung beider (vgl. W e t t s t e i n а. а. O., dessen Angaben wir vollkommen be s t ä t i gen können) herausstellenden Unterschiede zeigen sich bei den Zwischenf'ormen ebenso schwankend wie die morphologischen Merkmale; mit der abnehmenden Grösse der Pflanze und Länge der Blätter macht sich eine auffällige Abschwächuns des mechanischen Systems und damit eine gewisse Abrundung der Querschnit tsformen bemerkbar. Die Aufrechterhaltung als Unterar t erschien nicht angemessen, da die Form keine von der des Typus abweichende geographische Verbreitung erkennen lässt" . ( A s e h e r s o n i G r a e b n e r Synop. I. p. 247.)

P o Saniu mogu iglice biti u s m r i č i n e ili p l a n i n s k e b o r o v i c e ravne ili gotovo ravno ili su više ili manje zavrnute (J. nana Willd. ) Ima i podvrsta imbrieata (Beck) , u koje su igl ice čvrsto prilegle, gotovo crepoliko poredane, tupkaste, na hrptu kuglaste . Možda i u nas. po Becku u Bosni. Fl . Cr. bilježi nam za o v u borovicu Plješevicu, Visočicu (i H i r e ) i Debelo brdo. Ja sam j e našao u Gorskom kotaru na Ve l ikoj Višev ic i , Burnom Bitoraju, na Vel ikom Risnjaku, A^elikom Snježniku, Medvrhu, Gusl icama, Je-l encu; na Velikoj Kapeli na Bijel im stijenama „pod tisom" (posve sitni eksemplari) ; u hrvatskom primorju na Suhom vrhu, V e l i k o m Obruču, Grlešu, na Platku kod Kamenjaka , gdje zalazi u b u k o v u šumu. N a Bjelolasici i K l e k u nijesam je našao. N a Velebi tu i na Sadikovcu kod Oštarija pod S a d i k o v a č k i m k u k o m , a brojno i u osobito bujnim pojedincima pod Sad ikovcem. P o Kitaibelu i na Samaru, Badnju, Sv. Brdu, Poštku (Diar. 11 — 1 2 . ; i Z e l e b o r ) .

J. Oxycedrus L . Spec. pl. ed. I. p. 1038 . (1753. ) Ovu vrstu dijele A s e h e r s o n i G r a e b n e r Synop . I. p. 248 . u dvije podvrste :

a) J. rufescens. — S y n . J. rufescens L i n k Si tzb. Ges . Na t . F r e u n d e , Ber l in 1845 . , Voss . Z t g . br . 5 3 . ; „ F l o r a " X X I X . p. 579 . (1846 . ) — K o c h S y n o p . ed. II. p . 765 . — J. macrocarpa Neilr . V e g e t v e r h . v. Croa t ien p . 5 2 . O v a p o d v r s t a b u d e i do 6 m. v i soka , 3 — 6 d m . debe la . P l o d o v i „ š m r i k u l j e " b u d u 7—12 m m . š i rok i , c rveno - i tus to-s ja jn i ( f e t tg länzend) . U našem pr imor ju zbi ja se o v a borov ica , ko ju z o v u : š m r i k a ili s m r i é , u gus te šume , k a k o v a j e n. p r . ona n a K a l v a r i j i kod B a k r a . Od Ri j eke do D a l m a cije. J. Oxycedrus na job ičn i j a j e bi l ina, a navlas t i to m n o g o b r o j n a od K u k u l j a n o v a do C e r n i k a (ne „ C r n i k a " ) 1 , na po luo toku Kos t r en -s k o m , od K r a l j e v i c e do S v . Jelene, gdje ima i selo „ Š m r i k a " . S to j e bl iža к m o r u , to l jepše nap redu j e , a gd jegdje j e j ed in i n a k i t p u s t o g a i m r t v o g a K r a s a . I m a je po b r e g o v i m a oko K a m e n j a k a , K r a s i c e ( H u m ) , P r a p u t n j a k a i Hre l j ina , ali ne pre laz i na visove G o r s k o g a k o t a r a . N a K v a r n e r s k i m otocima š m r i k a j e dosta obična, a čudo- šuma od n je na o toku Cresu kod Or leca u k ra ju S k u l k e . D e b l a su jo j 8 — 1 0 m. v i soka , ł / 2 m. debela , a ima po jed inaca , koj i i m a d u u p r e m j e r u g o t o v o j e d a n me ta r . Otl b u r e obr i jan ih s tabala i m a na k r a s i P o ž a r u k o d S t i v a n a , oko V r a n e i V r a n s k o g a j e z e r a , na k r a s i K a p i t u l s k o m k o d Or leca . Li jepih šumica ima oko С uns k o g a n a o toku Loš in ju , a i m a j e i po o s t rv ima ( H i r e ) .

b) J. m a c r o c a r p a Sibfh. et Sm. Fl. G r a c e . P r o d r . I I . p . 263 . (1813 . ) — S y n . J. Oxycedus L . S p e c pi. ed. I . p . 1038. (1753. ) pr . pa r . — ./ . Οι уc. b . macrocarpa Neilr . 1. c. ( 1 8 6 8 . ) ; Fl . Cr. p. 1041 . kao J. macrocarpa „ K o c h " . G r a n a se od ko r i j ena i b u d e 2 — 4 m. v i soka , igl ice su g i p k e , šmr iku l j e 1 2 — 1 5 m m . š i roke , kug la s t e , m o đ r a s t o m mag l i com p o k r i v e n e , ž ivahno c r v e n e i man j e s jajne. P o k r i v a tu i t a m o d a l e k e k r a s e te j e u na šem pr imor ju obični ja od p r v e , a r j eđa n a K v a r n e r s k i m otocima. O k o Cresa n a V r h u sa Pistacia Terebinthus ; i m a j e n a Osoršćici (or i je tko) , oko Osora , S t i v a n a , o k o g r a d a K r k a i dr . ( H i r e ) .

P r e m a ob l iku i boji p loda r az l i ku j emo : f. umbilicata Ascherson i G r a e b n e r S y n o p . I . p . 247 . — S y n . J. macr . globosa Nei l r . 1. c , u ko je su š m r i k u l j e 2 k u g l a s t e , k a d su zrele , c r v e n k a s t e do c rveno -zagas i te , d o k su u f. ellipsoidea 1. с e l ipsoidne, na podini z aužene i zagas i to c r n o - m o d r e . O v a j e od l ika r jeđa,

1 Ovo j e mjesto dobilo ime od lirasta-cera (Quercus Gerris). 2 Oko Lošinja zovu plodove (po H a r a č i ć u) „smričići". U zašoj

botaničkoj knjizi mogli bismo za J. rufescens upotreblj·".•'· .ti ime . .šmrika", a za J. macrocarpa „smrić" .

122 D. н т с . (199)

B i l j e š k a . „J. rufescens und J. macrocarpa sind schwerlich als besondere Arten anzusehen, wenn sie auch im frischen Zustande mit Früchten leicht von einander zu unterscheiden sind, und nach E n g l e r auch an den gemeinsamen Standorten Uebergänge nicht zu bemerken sind. Die Unterschiede zwischen beiden Formen sind jedoch nicht ausreichend, ihnen das Artrecht zuzuerkennen ; es erscheint deshalb richtiger, sie als zwei (gut geschiedene) Unterar ten der J, Oxycedrus anzusehen, wie es V i s i a n i [Fl . daim. I. p . 2 0 2 . (1842.) ] , N e i l r e i c h (]. с.) bereits ge than" . (A s c h e r s o η i G r a e b n e r Synop. p . 249.)

U Is t r i ima va r . viridis, ko jo j su š m r i k u l j e „ze l ene" boje .

J. Sabina L . Spec . pl. ed. I. p . 1039 . (1753 . ) — S y n . J. foe-tida S p a c h A n n . soc. na t . 2 . ser . X V I . p . 2 9 4 . (1841 . ) pr . p a r . — Sabina officinalis G a r c k e F l . N o r d - u. Mi t te ldeu tsch , ed. I V . p . 387 . ( 1 8 5 8 . ) ; ed. X I V . p . 4 6 4 . (1882 . )

P o Kl inggräffu (L innaea , 36 . ) i m a l a b i s о m i η a ras t i n a S a m o bor sko j gor i , gd je j e veé n e k o l i k o g o d i n a u z a l u d t r a ž i m . Z a K l e k bilježi n a m je K u g y . R a s t e tu n a t j emenic i po t r a v n a t i m k r š e v i t im mjes t ima li jevo od p u t e l j k a , š to vod i n a na jv i šu t a č k u , a d r u g u j e sa pa tu l jas t im, go tovo p o v a l j e n i m l i p a m a ( H i r e ) . P o Ze le -boru na j u ž n o m Veleb i tu . . . . „massenhaf t auf den W a l d b l ö s s e n des C r n o p a c " 1 , po Vis iani ju u P a k l e n i c i i n a B i o k o v u p a n a podnožju Ve leb i t a ( g d j e ? , K i t a i b e l C a t a l o g 3 8 ) . O v a m o ide v a l j a d a i J. phoenicea, ko ju n a v o d i d r . S c h l o s s e r za j u ž n e o b r o n k e S v . B r d a [Oesterr . bot. W o c h e n b l . П . p . 3 7 0 . ( 1852 . ) ] , о č e m u j e dvoj io i N e i l r e i c h . U Sch losse rovu g e n e r a l n o m h e r b a r u (br . 983. ) i m a g r anč i ca , a n a ceduljici č i t a m o „in B a u e r n g ä r t e n " . U V u k o t i n o v i ćevu h e r b a r u pod ist im b r o j e m ( „ U b a š ć a h sadi se" . ) God . 1892 . 2 9 . ko lovoza našao sam s o m i n u n a S a d i k o v c u (Ve leb i t ) n a s t i jen a m a t amošn jega b e z d a n a , što se uva l io u s a m u t j emen icu t oga v r h a , a posli je sam opazio , d a se m a l o da l je zbi ja u guš t ik , u k o j e m su pojedini g r m o v i 1—2 m. v i sok i .

P o V u k o t i n o v i ć u ima la bi s o m i n a r a s t i n a V e l i k o m R i s n j a k u , B u r n o m Bitoraju i Viševic i , gd j e j e j a i d r u g i bo t an i ča r i n i jesmo našl i (V. H i r e : Vege tac i j a G o r s k o g a k o t a r a p . 68. ) .

U Crnoj gor i i m a somine n a Bijeloj g o r i , D u r m i t o r u i K o m u , u Srbi j i po nep r i s tupn im k r š e v i n a m a n a Sto lu i i za Z l o g a u Crno-r e č k o j , u proval i j i pozna to j k a o G a u r a L a z a r u : u B u g a r s k o j j e n e m a .

I u nas j e somina z a s t u p a n a u dv i j e fo rme :

1 Po Devčiću valja pisati „Srnopas" .

cupressifolia A s c h e r s o n i G r a e b n e r S y n o p . p. 253 . Listići si tni , po r edan i p o p u t l ju saka . Na job ičn i ja forma.

horizontalis A s c h e r s o n i G r a e b n e r 1. c. O n i z a k g r m s op ružen im, r a z a s t r t i m ili pova l j en im g r a n č i c a m a . — S y n . J. Sabina β. humilis Hook . F l . bor . a m e r . П . p . 166. (1855. ) — J. Sab. multicaulis S p a c h 1. с. S a t i p i č k o m fo rmom.

B i l j e š k a . Poradi j akoga mirisa služe grančice od somine kao pudilo moljaca, ali na žalost i u nas kao „abortivum". U vrtovima, gdje se u raznim formama goji kao krasnica, nuždan je najstroži nadzor, ili upravo bi j e valjalo ograditi rešetkama ili gvozdenim pleterom.

J. phoenicea L . Spec . p l . ed. I . p. 1040. (1753. ) — S y n . J. lycia L . 1. c. p . 1039 . — J. bacciformis Car r . Conif. p. 56 . (1855. ) — Sabina lycia A n t . Cupr . Ga t t . p . 4 2 . ( ^ 5 7 — 1860.) — S. phoenicea Ant . ibid. p . 4 2 . P o F l . Cr. ima la bi ova borovica ras t i na Sv . Brdu , ali j e n e m a u Schlosserovu i Vuko t inov i ćevu h e r b a r u . Z a H r v a t s k u p o z n a t o mi j e samo j e d n o s t an i š t e ; 14. l ipnja god. 1879 . našao s am j e n a v r h u R a v n u kod D r i v e n i k a u Vinodo lu (a ni je J. Sabina, k a k o s am bez p o r e d b e n e g r a đ e mislio u p r v i m a h ) . Z a Osoršč icu zabi l ježio n a m j e već b a r u n S e e n u s (kao J. Sa-binaj, a bilježi j e i prof. H a r a č i ć , Ovd je j e zovu „ b r e k a " , p lod o v e „breč ić i" (u Loš in ju „ b r i k a , b r i č i ć i " ) . 1 L a n j s k e god ine (1903. ) i s k r c a o sam se na os t rvu O r s e r u kod C u n s k o g a i v idio , d a m u j e b r e k a k a o g r m p o k r i l a cijelu is točnu, z a p a d n u i j u ž n u s t r anu , p a t a k o i n a o t o k u Cresu ođ Osora do P u n t a K r i ž a . N a o toku K r k u oko D u b a š n i c e ( T o m m a s i n i ) . U Schlosserovu h e r b a r u (br . 9 8 5 . „A u s D a l m a t i e n " ) , u V u k o t i n o v i ć e v u h e r b a r u (br . 9 8 5 . „Cher so bei F i u m e " , 1. E l i s e B r a i g ) . B r e k a j e obična po svoj D a l m a c i j i ; k o d Spl je ta n a v r h u Mar i j anu , n a o toku H v a r u ( J i r u š ) , o k o D u b r o v n i k a ( Š t u r ) ; „ A u f al len Inse ln des südl ichen D a l m a t iens" ( F r . P e t t e r u Б 1], da im , exs icca ta br . 217 . ) .

U Srbij i , B u g a r s k o j , Bosni i Crnoj gor i b r e k a n e ras te , ali j e i m a u H e r c e g o v i n i : u dol in i N e r e t v e n iže od Konj ica , kod Z a v a l e , Mos ta ra , n a b r d u Gl j iv i k o d T r e b i n j a , na Vlašt ic i i znad D r i j e n a (često) . Z o v u j e „ b r i k a " i „ljuti s m r č " , dok im j e J. Sabina tak o đ e r „ s o m i n a " ( B e c k 1. с. p . 8.).

va r . turbinata (Guss . ) S y n o p . F l . Sie. I I . p . 634 . (1844. ) ; P a r i . F l . I t a l . I V . p . 9 1 . (1867 . ) ; K u n z e „ F l o r a " X X I X . p . 6 3 7 . (1846. )

1 H a r a č i ć Α . : Sulla vegetazione dell' isola di Lussino. U programu pomorske škole u Malom Lošinju. Dio III . 1895 . p . 19.

Breciéi j a jo l ik i ili k r a t k o z a o k r u ž e n i , euno l ik i ( A s c h e r s o n i G r a e b n e r S y n o p . p . 251 . ) . R a s t e po R i c h t e r u u D a l m a c i j i (1. c. p . 7.). U g e n e r a l n o m h e r b a r u k r . sveuči l iš ta iz G r č k e (1. Orphanides).

B i l j e š k a . „ B l ä t t e r au jungen Pflanzen (nicht selten auch an einzelnen Zweigen älterer, welche dann mitunter für Bastarde von J. Oxyeedrus und phoenicea gehalten wurden, vgl. V i s i a n i Pl . Dahn. I. 203 . , H a r a č i ć 19.) schmal lanzettlich zugespitzt bis 6 mm. lang, abstehend, an älteren 1 (an Haupttr ieben bis 2) mm. laug, kurz (bis länglich), dreieckig eiförmig, fast anliegend, oft sich dachig deckend . ." ( A s c h e r s o n i G r a e b n e r Synop. p . 250.)

Gnetaceae L ind l .

u Bot. R e g . (1834.) p . 1 6 8 6 . ; Na t . Sys t . ed. I I . p . 3 1 1 . (1836 . ) — E i c h l e r u E n g l e r i P r a n t l Pf lnzfam. П . Т Ы . 1. A b t h . p . 116 . — D a l l a T o r r e i H a r m s fasc. p r i m . p . 4 . — E n g l e r Syl l . p . 7 5 .

E p h e d r a ( T o u r n . e x L .

Gen . ed. I . (1737.) p . 3 1 2 . ) ; L . Spec . pl. ed. I . (1753 . ) p . 1040 . — E n d l . Gen . n. 1 8 0 4 . ; ( I V . ) 1816 /3 . — E n g l e r i P r a n t l 1. c. p . 117. — Dal la T o r r e i H a r m s 1. c. p . 4 . — F l . Cr. p. 1037 . sub Conifcrae.

Dr . O t t o S t a p f : D ie A r t e n d e r G a t t u n g Ephedra ( D e n k s c h r i f t , d. к . A k a d e m i e der Wis senscha f t en . W i e n (1889 . ) Bd. L V I . p . 1—112.) Sa 21 tab lom, 12 f igura u t eks tu i j e d n o m k a r t o m .

E. Nebrodensis T ineo Guss . F l . Sieil . S y n o p . I I . 2 . p . 6 3 7 . (1844. ) — Syn . Ε. major Hos t F l . A u s t r . I L p . 6 7 1 . (1831 . ) — S t a p f 1. с. Т. I I I . t. X X . f. 1 — 7. p . 77. Asche r son i G r a e b n e r S y n o p . I . p . 2 6 1 . ; Marchese t t i F l . d e l l ' I s o l a di Luss ino p . 74 . ( 1 8 9 5 . ) 1

Prof. H a r a č i o našao j e ovu Ephedra, n a jugo- i s točn im obronc i m a Osoršćice (o tok Loš in j ) . U D a l m a c i j i n a K r k u oko S k r a d i n a , k o d Spl je ta , osobito na M a r i j a n u , oko Kl i sa , So l ina i D u b r o v n i k a ( A s c h e r s o n i G r a e b n e r S y n o p . p . 261. ) ü" Kl inggrä f fovu h e r b a r u (br. 2 6 9 3 . ) : „Ad m u r o s , m a c e r i a s L a p a d et G r a \ 7 o s a e " (1. V o d o p i ć , 1868.) Prof. J i r u š u b r a o j e n a M a r i j a n u g. 1877 . IJ H e r c e g o v i n i n a v a p n e n i m s t i j e n a m a o k o Mos t a r a , nav las t i to po donjim ob ronc ima H u m a n e p o s r e d n o uz v a r o š u ve l iko j m n o ž i n i

1 О ovoj će (kao i Haračićevim radnjama) biti više govora, kad budem pisao „Flora Kvarnerskih otoka i njegova otočja".

(M u r b e с к ) , n a p r a v o s l a v n o m grobl ju i po s t i jenama k o d S toca ( B a e η i t ζ ; V . B e e k 1. с. p . 9.).

Nije to t i p i č k a forma, v e ć va r . Villarsii (Gren . i Godr . F l . F r . I I I . p . 1 6 1 . (1855 . ) k a o v r s t a ) . — S y n . Ε. procera Vis . F l . da im. S u p p l . I . p . 4 4 . (1872 . ) — Ε. rigida va r . Nebrodensis Sa in t L a g e r Cat . FI . R h ô n e p . 6 8 7 . ( 1 8 8 1 1882.) U g e n e r a l n o m h e r b a r u „Roche r s d' A m b o u s q u i e s e s p r è s Creissels ( A v e y r o n ) F r a n c e " ( R e e S a l t e l ) .

G r a n ć i c e su u ove od l ike više ili man je h r a p a v e . Rese ploda pona jv i še j a j a s t o - k u g l a s t e sa obično ja jas t im s jemenom. Z a Senj i K a r l o b a g n a v o d i F l . Cr . p. 1038. Ε. distachya L . Spec , pl ed. I . p. 1040. (1753 . ) — S y n . Ε. vulgaris R ich . Comm. Conif. Cyc . p. 26 . (182(5.) — E. minor Host , F l . Austr . I I . p . 6 7 1 . (1827 . ) — E. maritima Sa in t L a g e r 1. c. p . 687 . ( 18S1 ) .

V Sch losse rovu h e r b a r u (br . 550 . ) leže na pap i ru d v a po jed inca od Ephedre. P r e m a po redbeno j g r ađ i odao n a m se j e d a n po jed inac k a o E. distachya, d o k bi d r u g i k rž l j av i i oštećeni m o g a o biti E. major! N a cedulj ici č i t amo „ A d rupes mar i t imas ad S e g n i a m et Karlobago'" ' ( S a b l j a r ) .

R a z g l e d a o s a m m a j o r a M i j a t a S a b l j a r a „ S b i r k u bil ina i d r i e v l j a " , k o j a se č u v a u bo t an i čkom zavodu kr . sveučil iš ta , ali E. distachya, „ m j e s a m " našao , p a je n e m a ni u V u k o t i n o v i ć e v u h e r b a r u . A s e h e r s o n i G r a e b n e r n a v o d e j e za iste g r a d o v e , ali u z ? , d o k piše B e c k 1. с, p . 9 . : „ S t r u s с h k a n a v o d i p o -gr ješno , da ove b i l j ke (E. distachya L.) i m a po s t i j enama kod Mos ta ra . N e m a j e ni u j e d n o j susjednoj zemlji, a u H r ν a t-s к υ j j e k r i v o n a z n a č e n a. P o Stapfu ras te u F r a n c u s k o j на o b a l a m a S r e d o z e m n o g a mora od španjolske do t a l i j anske g ra nice, na Kors ic i , Sa rd in i j i . Siciliji, na a p e n i n s k o m po luo toku , u T i ro lu , U g a r s k o j ( E r d e l j u ) , B u g a r s k o j , R u m u n j s k o j , u Rusi j i (na o b a l a m a C r n o g a i K a s p i j s k o g a mora , u s jevernoj Sibir i j i ) , u Maloj Azij i . Z a h r v a t s k o p r i m o r j e navod i j e S t a p f po Schlossoru , V u -ko t inov iću , Ne i l r e i chu . "

E. fragilis v a r . campylopoda S tapf 1. с. T . I I . t. X I I . f. 1—10. p. 5 3 . — S y n . E. feminea F o r s k a i F l . Const , p. X X X V . i Cent . V I I I . p . 2 1 9 . — Ε. altissima T o m m a s i n i Bot. W a n d e r , in Ca t t a ro . „ F l o r a " X V I I I . Bd. I L p . 56 . — E. major P e t t e r I n s . F l . D a l m . p. 90 .

U Da lmac i j i o k o T r o g i r a ( M a r c h e s e t t i ) , n a z idov ima , g r o m a č a m a , u ž iv i cama , n a p j e skov i tom tlu uz m o r e kod Spl je ta ( P e t -

126 Г>. H I R C , ( 2 0 3 )

t e r , P i c h l e r ) , n a M a r i j a n u k o d o v o g a g r a d a ( P i c h l e r ) , n a o toku H v a r u ( W i t t i n g ) , n a o toku Ml je tu ( S t o s i e ) , o k o D u b r o v n i k a ( B e l o n , C l e m e n t i , A d a m o v i ć ) , o k o N o v o g a g r a d a po z idov ima ( E h r e n b e r g ) , o k o B u d v e ( T o m m a s i η i) . U H e r c e g o vini na p e ć i n a m a oko T r e b i n j a ( P a n t o c s e k ) i M o s t a r a ( K n a p p ) .

Loranthaceae D . D o n : P r o d r . F l . Nepa l . (1825 . ) p . 142 . — E n d l . G e n . (1839 . )

br . 799 . — Ben th . u B e n t h a m i H o o k e r f. G e n . I I I . (1880 . ) p . 205 . — Da l l a T o r r e i H a r m s fasc. secun . p . 128. — F l . Cr . p . 510 . — Lorantheue J u s s . u A n n . Mus . X I I . (1808 . ) p . 292 .

Loranthus L . Syst . ed. I I . (1740.) p . 2 2 . ; L . Spec . p l . ed. I . ( 1753 . ) p. 3 3 1 .

— E n d l . Gen . n. 4 5 8 6 . — E n g l e r i P r a n t l I I I . T h l . 1. A b t h . p . 183.

L. Europaeus L . G e n . n. 4 4 3 . — Viscum quercinum u s t a r i h bo tan iča ra . I m e l a žu ta z n a č a j n a j e b i l i n a - n a m e t n i c a za n a š e ga jeve , d u b r a v e i l ugove , gd je se na j r ad i j e n a m e t n e h ras tu - luž -n j a k u (Quercus pedunculata). T u i t a m o š u m e su j e p u n e , k o d Z a g r e b a n. pr . u T u š k a n c u , š to p a d a u oči pog lav i to z imi . R j e đ a j e na h ra s tu -go runu (Q. sessïliflora), a j o š r j eđa n a h r a s t u - c e r u (Q.

Cerris). U Z a g r e b a č k o j gor i na p i t o m o m k e s t e n u ( E t t i n g e r ) , a u šumi Muljci kod S j e n i č a k a k a ž u d a r a s t e i n a k l e n u ; po F l . Cr . i na lipi. U Boboti zovu ime lu žutu „ z e l e n j a k " , o k o Obla ja -Maje „h ras tova i m e l a " , oko F e r d i n a n d o v a c a „ imela ž u t a " , u V r bovcu „omel" , u Z u m b e r k u „ rne l j " , o k o P o đ v i n j a „ ime la " , u L o n j -s k o m polju p o z n a t a j e k a o „ l e p e k " , pa t a k o o k o Z a g r e b a i u župani j i z a g r e b a č k o j (V. D . H i r e : I z h r v a t s k e flore. B r š l j a n , imela bijela i ž u t a ; imel ica s i tna. „ Š u m a r s k i l is t" . Z a g r e b 1902. Poseb . ot. p . 5 1 . 52 . )

I m e l a žu t a r a s t e u k r a j e v i m a j u g o z a p a d n e E v r o p e , n e m a j e u Špan i j i , F r a n c u s k o j , Ve l iko j Br i tan i j i , n a S k a n d i n a v s k o m p o l u o t o k u i u N j e m a č k o j . TJ h r v a t s k o m j e p r i m o r j u n e m a , p r e m d a je t a m o h r a s t - m e d u n a c (Q. lanuginosa) o b i č a n ; S m i t h o v a j e n e navod i za R i j eku , M i h a i 1 ο ν i é j e ne p o z n a j e za floru oko l ine sen j ske , ni t i s am je j a do s a d a n a š a o bi lo u k o j e m k r a j u od R i j e k e do Da lmac i j e , za ko ju j e n e bil ježi n i V i s i a η i. I m a j e u H e r -

eegovin i , Bosni , S rb i j i , u B u g a r s k o j , a u nu t a rn j im k r a j e v i m a I s t r e i n a b r i j e s t o v i m a ( P o s p i c h a l ) .

Arceuthobium Marsch .

— Bieb. F l . t a u r . - c a u c . S u p p l . (1819. ) p . 629 . — E n d l . G e n . b r . 4 5 8 3 . — E n g l e r i P r a n t l I I I . 1. p . 193. — Dal la T o r r e i H a r m s fase. seeun. p . 133 . — F l . Cr. p . 5 1 1 . sub V i s с u m.

A. Oxycedri ( D . С.) M a r s c h . - B i e b . 1. с. — Syn . Viscum Oxycedri D . C. u D . C. i L a m . F l . F r . ed. I I I . vol. I V . (1805 . ) p . 274 . ; F i . Cr . 1. c. — BasoumofsJcya caucasica Hoffm. Hor t , mosq . n. 4. fig. 1. (1808 . ) — Viscum caucasicum Steud. N o m . ed. I . p . 1888. (1821 . ) — BasoumofsJcya Öiycedri F . W . Schu l t z e x N y m a n Consp . p . 3 2 0 . ( 1 8 7 8 — 1 8 8 2 . )

Ime l i ea s i tna ne r a s t e s a m o na Juniperus O.rycedrus, već i na J. macrocarpa, n a kojo j j e borovic i dapače običnija, d o k j e na J. communis u p r i m o r j a „u i j e sam" našao . U okolini B a k r a i m a je n a K a l v a r i j i , oko K o s t r e n e sv . Luc i je i sv. Ba rba re , na Hre l j inu , n a B a k a r c u oko spil je L o k v i c e , a poglavi to j e b ro jna oko seoca P o d g o r e u R u d i n i ( V i n o d o l ) , gdje ima s taba la , ko j ima j e taj nam e t n i k uniš t io sve igl ice ( H i г с) .

U Is t r i r a s t e i n a J. communis; u Hercegov in i oko N e u m - G r a c a , T a s o v i ć a i T r e b i ž a t a , n a Ho tn ju kod Poči tel ja , u k o t a r u s to l ačkom i oko Č i t l uka , u k o t a r u m o s t a r s k o m (prof. Ρ i с h 1 e r u G l a s n i k u zema l j . m u z e j a u Bosni i Hercegov in i , 1 9 0 1 . p . 116.). ГЈ Srbi j i i m a si tne imel ice (po Ρ a η č i ć u) više Magl ica , po D e m e r o n j i , Z i m o v n i k u i Borju.

B i l j e š k a . Po En^leru i Prant lu raste imelica sitna i na Juniper us clrupacea i J. Sabina. Halâcsy Consp. Fl . Graec. p . 696. p i še : . . . In Juniperis parasi tans.

Viscum ( T o u r n . ex L .

G e n . ed. I . (1737 . ) p . 2 8 4 . ) ; L . Spec . pl. ed. I. (1753 . ) p . 1023 . — E n d l . G e n . η . 4 5 8 4 . — E n g l e r i P r a n t l I I I . 1. p . 193 . — D a l l a T o r r e i H a r m s fasc. sec. p. 133.

V. album L . S p e c pi. ed. I . p . 1023 . (1753. ) — S y n . V. dicho-tomum G i l ib . E x e r c . p h y t . I I . p . 394 . (1792. ) — V. album va r . piaty spermum K e l l e r u Bot. Cen t ra lb l . X L I V . p . 2 8 3 . (1890. ) U F l . Cr . p . 5 1 0 . č i t a m o : . . . „ I n r amis a r b o r u m p r a e p r i m i s Mali , P y r i et P i n i to t ius C r o a t i a e et S l a v o n i a e " . Mnogo sam g o d i n a pr i -

b i rao g r a đ u za opis bijele ime le , p a za H r v a t s k u i S lavon i ju b i l ježim p o z n a t a mi s taniš ta .

L i s t o p a d n o d r v e ć e : N a k r u š k i u L e p o g l a v i , R a d o b o j u , Bobotini , Sla t in i , Podv in ju , pod V e l i k i m O š t r c e m , u okol in i z a g r e b a č k o ] , u opće u k r a j e v i m a , u k o j i m a se goj i k r u š k a , pog lav i to „ t e p k a " , ko ja j e k a t k a d a o v e n a m e t n i c e p r e p u n a .

N a l i p i (Tilia grandi folia i T. paroi folia) k o d O r a h o v i e e u šumi K a r l a M i h a l o v i ć a ; u Z a g o r j u o k o Višn j i ce i K l e n o v n i k a , u Go ta lovcu p r e d k a p e l o m sv. P e t r a n a j e d n o m p r e k r š e n o m s tab lu .

N a j a b u c i (Pirus malus) i m a bijele ime le oko Paš i j ana , gd je je koza r i „ ruše" za k o z e , a s luži i za „ c i m e r " . I m a j e n a j a b u c i oko Br ihova , D u g o g a sela, L i j e p i h v ina , T o p u s k o g a , S l a t i n i k - P o d -v in ja , Bobote , F e r d i n a n d o v a c a , I v a n k o v a , Kos in ja , N o v o g a k o d Gospića , o k o K o z a r e v c a u opć in i K l o š t a r ( na divl joj j a b u c i ) , na V r b o v s k o m , n a više mjesta u Z a g o r j u .

N a g l o g u (Crataegus Oxyacantha) k r a j b u n a r a P a v l o v c a k o d Li jep ih v i n a (da li jo ' ; i s a d a ? ) , uz pu t iduć i iz O t o č a n a u V r b a n j u , k o d P r e s e k e u j a r k u K l a n j c u , o k o K o z a r e v c a u „ g l o ž i k u " uz R i j eku , gd je je k r č m a r i t a k o đ e r u p o t r e b l j a v a j u k a o „ c i m e r " .

N a b r e z i (Betula verrucosa) n a zeml j i š tu „ B a r e " kod L i j e p i h v i n a ; n a š l j i v i (Prunus domestica) k o d Bobote , S l a t i n i k a , T o p u s k o g a ; n a t r e š n j i (P. avium) o k o B o b o t e ; n a v r b i u L o n j -s k o m polju k o d Topo lovca , o k o I v a n k o v a , na v rb i - r ak i t i (Salix caprea) našao s am j e iza m o s l a v a č k o g a s t a r o g a g r a d a k o d „ R i b n j a k a " ; n a l i j e s k i (Corylus Avellana) i m a bi je le imele o k o I v a n k o v a ; na t o p o l i (Populus alba) o k o K l a n j e a u Z a g o r j u ; n a

j a g n j e d u (P. nigra) u d v o r e d i c i , što od k r a p i n s k o g a mos t a u Podsus jedu vodi u Z a p r e š i ć .

N a m u k o v n i c i (Sorbus Aria) i m a ime le bijele n a M a č j e m k a m e n u k o d L e p o g l a v e ; n a k e s t e n u (Castanea sativa) i m a je n a Bijelom Bukov ju u Z a g r e b a č k o j go r i , gd je j e zovu „ k e s t e n o v a m e l a " i h r a n e n jome s v i n j e ; i m a j e i z m e đ u K r a l j i č i n a z d e n c a i

Do l j a na B u k o v u k r č u i pov iše i s toga sela u „ k o s t a n j i k u " b r i j ega R e b r a (prof. H e i n z i H i r e 2 . p r o s i n c a g. 1897 . ) , i po t o m e p a d a E t t i n g e r o v a t v r d n j a , da ne r a s t e n i k a d a na k e s t e n u ( Š u m s k o d r v e ć e i g r m l j e u H r v a t s k o j i S l avon i j i p . 166.) .

B i l j e š k a . Dr. S c r i b a beobachtete sie (die Mistel) bei Heidelberg in „Menge" auf der e c h t e n Kastanie (Bot. Ztg. 1874. p. 308.)

N a k a j s i j i (Prunus Armeniaca) r a s t a o j e Viscum album k o d G r e g u r o v a c a u Sr i j emu u v i n o g r a d u j e d n o g a se l j aka , ko j i j u j e

s k i n u o . N a d r i j e n u (Cornus mas) oko Li jep ih vina , ovdje i n a b u k v i (Fagus silvatica), k a o i oko N o v o g a u Lici . N a b a g r e n u (Bobinia Pseudacacia) i z m e đ u E r d e v i k a i K u l i n e (M. M e d i o ) . 1

0 h r a s t o v u bi jelu i m e l u l jut se bo jak bio g. 1888. , k a d j e b e č k i b o t a n i č a r d r . M. K r o n f e l d u „Biologisches Cen t ra lb la t t " ( V I I . br . 14.) u s tv rd io , d a V. album ne voli h r a s t ( H i r e : I m e l a bi je la 1. c, p . 2 2 — 2 9 . ) . D a j e sa d r u g i m a posegao za k n j i g o m F l o r a D a l m a t i c a vol . I I I . p . 2 3 . , č i tao bi bio : . . . „ Viscum album L . p a r a s i t i c u m ad r a m o s P y r i c o m m u n i s sylvestr is circa M a v i z e (Ma-vice) s u p r a V e r l i k a , et Quercus CerriS in Zago r j e c i rca Uness ich (Uneš i ć ) et in m o n t e Ve leb i t . F lo r e s Mar t i s—Apr i l i . Dr i i pae a lbae ve l o c h r o l e u c a e " . N a h r a s t u i m a imele bijele i u He rcegov in i , i m a j e n a h r a s t u - r u d e l j u (Q. conferta) u G r a d n i ć i m a n a t amošn j em k a t o l i č k o m g r o b l j u i n e d a l e k o Š i r o k o g a br i jega , u k o t a r u mos ta r s k o m ; i m a j e na j e d n o m d u b u (Q. pubescens = Q. lanuginosa) u šumi Bitini i z m e đ u J a s e n a i G r e p k a i na ceru (Q. Gerris) kod K l o b u k a , u k o t a r u l j ub i škom (prof. Ρ i с h l e r ) .

Čujem, d a i m a ime le bi jele n a b i j e l o m h r a s t u u šumi Mul jc i i K r e m e š n i c i k o d S j e n i č a k a , a u Slavoni j i kod I v a n k o v a u M r a z o v i ć k o j šumi , o t k u d a do sada ni jesam m o g a o dobi t i pouzd a n i h vijesti . Z a S r i j e m n a m j e bilježi dr . B. G o d r a : . . . „Als S c h m a r o t z e r - G e w ä c h s e s ind auf E i c h e n s t ä m m e n die R i e m e n b l u m e , L o r a n t h u s = O m e l a , und an den A h o r n - Eichen- Aepfel-u n d B i r n b ä u m e n e tc . die M i s t e l , V i s c u m = Ime la , s e h r h ä u f i g anzut ref fen ( M o n o g r a p h i e v o n S v r m i e n . Seml in 1 8 7 3 . p . 13.) .

I m e l a bi jela l i s n a t o g a d r v e ć a j e s t va r . platyspermum K e l l e r Bot . Cen t r a lb l . 1890. , u ko je su bobul je „obično" bijele k u g l a s t e , n e z n a t n o dul je n e g o š i roke , ili š ire nego d u g e . S j e m e n k e su j a j o -l i ke i t r o b r i d a s t e , s t r an i ce o p r u ž e n e .

I m e l a bi je la n a i g L a s t o m d r v e ć u . N a j e l i (Äbies alba) o k o V r b o v s k o g a , u šumi K r u š č i c i n a d Kosinj em u Lici , kod N o v o g a l i čkoga , u šumi I l o v c u k o d Deln ica . N a s m r e k i (Picea excelsa) u šumi Je lovač i k o d J a n j c a ; n a b o r u (Pinus silvestris) u šumi P o g l e d i ć u k o d G l i n e .

1 U Ugarskoj vidio sam bijelu imelu 14. travnja g. 1896 . na с r-n o m j a g n j e d u uz jedao potočić kod Somogyszobba, a na brezama među ovim mjestom i Szentom, kad sam se vozio željeznicom iz Dom-bovara u Gyékényes.

R. j . A. 159 . 9

Bijela ime la ig las toga d r v e ć a j e s t v a r . hyposphaerospermum Kel ler , u ko je su bobul je bi jele ili ž u ć k a s t e , ob ično dul je n e g o š i roke . S j e m e n k e ova lne ili j a j o l i k e , s i z b o č e n i m s t r a n i c a m a . O v a od l ika i m a dvi je forme : 1. angustifolia K e l l e r . L i š će p o p r i j e k o 4 p u t a dulje nego š i roko , b o b u l j e žu te ili b i je le ; n a b o r o v i m a . — 2 . latifolia Ke l l e r . L i šće veće , 2 * / 2 — 3 p u t a t a k o d u g o k a o šir o k o . Bobulje su i s j e m e n k e v e l i k e ; n a j e l ama i s m r e k a m a .

Boja j e bobul ja p r o m j e n l j i v a ; n a i s tom d r v e t u ili g r m u m o g u bit i bobul je „ r a z n o b o j n e " , no pona jv i š e ž u ć k a s t e ili ž u t e p o p u t voska , a s amo izuzetno „b i je le" . . . „ D a m i t w i r d e ine T r e n n u n g in eine typ i sch „ g e l b b e e r i g e " A r t , Viscum laxum, u n d e ine weiss -beer ige Ar t , va r . albescens, h in fä l l ig" ( K e l l e r ) . V. Austriacum W i e s b a u r s inonim j e od od l ike i g l a s toga d r v e ć a .

Adoxaceae. K . F r i t s c h u E n g l e r i P r a n t l I V . T h l . 4 . A b t h . p . 170. — F l .

Cr . p . 906 . sub Caprifoliaceae,

A. Moschatellina L . Spec . pl . ed . I I . p . 5 2 7 . K o r i j e n izbi ja t a n a h n i m d i j ageo t rop ičk im v r i j e ž a m a , k o j e pos ta ju u t j eca jem svjetlosti p rosgeo t rop ičk ima . U z a g r e b a č k o j okol in i n . p r . u T u š k a n c u u v l ažn im ž iv i cama , n a c rn ic i pod h r a s t o v i m a u Z e l e n g a j n , o k o Kra l j i č ina zdenca , n a S l j emenu , k o d O g u l i n a na P e ć n i k u ( H i r e ) .

Caprifoliaceae J u s s .

Gen . p . 110. — E n g l e r i P r a n t l I V . Т Ы . 4 . A b t h . p . 156. — E n g l e r Sy l l ab . p . 199. — Lonicereae E n đ l . G e n . p . 5 6 6 .

Sambaens T o u r n .

Ins t i t . p . 3 7 7 .

S. Ébulus L . Spec . pl . ed. I I . (1763 . ) p . *385. — S y n . Ebulum humile G a r c k e F l . ν . D e u t s c h i . ed . X I V . (1882 . ) p . 180 . U S l a v o ni j i obična v r s t a bazga , p o z n a t a t a m o k a o „ a p t i k a " i „ a l o g a " (i u Z u m b e r k u ) . O k o Cep ina i J o s i p o v c a , S t r i z ivo jne i V r p o l j a p o k r i v a d a l e k a s taniš ta , i zmeđu O r e h o v i c e i D u z l u k a z a p r e m i l a j e š u m s k e č is t ine i k r č e v i n e . O d zan iml j iv i j ih s t an i š t a s p o m i n j e m : S k r a d s k i v r h i i zvor Male Bjelice u G o r s k o m k o t a r u , P l a v c u g l a v u k o d P l a š k o g a , T o u n j , S t o j d r a g u i M r z l o po l je u Z u m b e r k u , G r a b o r č i n u -b r d o u Moslavin i , Omiša l j , v r h T r i s k a v a e , V r b n i k i g r a d K r k

( m e đ u n a r u š e n i m k a m e n j e m ) , d r a g u P i šk l i kod g r a d a Cresa, Or lee n a o t o k u Cresu , Sv . J e l e n u , G r i ž a n e u h r v . p r imor ju ( H i r c) .

U F l . Cr. p . 9 0 7 . č i t a m o : , , · · · . baceae g lobosae n i g r a e " , no bobul je m o g u bi t i , a k o i r i j e t ko , „ ze l enkas t e " ili „ b i j e l e " . 1

S. nigra L . S p e c . p l . ed . П . р . 38б. P o svoj H r v a t s k o j i Slavonij i , bi lo k a o g r m , bi lo k a o ve l iko stablo (n. pr . Vinica , dol ina R ječ ine , G r o b n i č k o pol je , K a l u đ e r o v g r o b n a Mos l avačko j go r i ) . U Z a g r e b a č k o j go r i n a S l j e m e n u ; n a p e ć i n a m a O k i ć a - g r a d a , n a I v a n č i c i (Koz j an ) . R j eđe n a K v a r n e r s k i m o t o c i m a ; n a Loš in ju o k o Ć u n s k o g a ; o k o g r a đ a K r k a , n a o toku Sušaku . P r e z a n i m l j i v o j e s taniš te sp i l ja - ledenica n a b r i j egu K r p e l j u k o d T o u n j a i j e z e r o K o z j a k n a P l i t v i c a m a p a S lan je u P o d r a v i n i (H i r c) . Bobul je n i jesu s amo c r v e n e i ze lene (F l . Cr. p . 907 . ) , već m o g u biti i „b i je le" (va r . leucocarpa Μ. К . ) P o istoj „ F l o r i " cvijeće j e „flores a lb idi au t pa l l ide och ro leuc i " ; a k o je cvijeće b l i j e d o - ž u ć k a s t o , o n d a j e to v a r . variegata Μ. К .

S. racemosa L . Spec . pl. ed. П . p . 386 . U Z a g r e b a č k o j gor i o k o K r a l j i č i n a z d e n c a , sv . J a k o v a , n a S l j emenu , n a P l a n i n i k o d Cuče r j a ; n a gor i I v a n č i c i i n a K o z j a n u ; u Ż u m b e r k u u Novosel -sko j š u m i ; u G o r s k o m k o t a r u obično, a počinje se već n a S t r až -benic i k o d Z l o b i n a , n a „ p l a n i n a m a " više D r i v e n i k a ( H i r e ) .

Viburnum L . Spec . pl . ed. П . p . 2 6 8 .

V. Łantana L . Spec . pl. ed. П . p . 384 . U nas pozna t g r m k a o „ u d i k a , u d i k o v i n a , h u d i k o v i n a , fudikovina , r e p i k o v i n a " . R a s t e u ž i v i c a m a , ali pog l av i t o p o b r e g o v i m a . N a K a l n i e k o j gor i ( L j u b e l j ) , n a Top l i čko j gor i (Puš t a j ) , oko L e p o g l a v e , L o b o r a , Budinšć ine . N a G r o b n i č k o m polju u k o r i t u Sušice . N a K r n d i j i na b r i j egu D i z d a -r e v u i D j e d i n u n o s u ; k o d T o u n j a p r e d spil jom Jan je -go re , k o d P l a š k o g a oko G r b i n e peć ine (spil je) , n a S a d i k o v c u (Velebi t ) ( H i r e ) .

V. Opulus L . S p e c . p l . ed . П . p . 3 8 4 . Ob ičan j e v o d e n i zov u z a š u m s k e o k r a j k e že l j e zn i čke p r u g e i z m e đ u Z a g r e b a i K a r l o v c a , Z a g r e b a i K o p r i v n i c e , u z r i j e k u K u p u od K a r l o v c a do O z l j a ; u G o r s k o m k o t a r u u z K u p u i V e l i k u Bjel icu k o d Broda , n a Crk v e n o m h r i b u k o d G e r o v a , o k o Deln ica , gd je zovu taj g r m „ v r b o -

1 Oko Josipovca, Čepina i na drugim mjestima, gdje stanuju Nijemci, kuhaju od bobulja „pekmez" i mažu djeci na k r u h ; u Osjekovu peku od njih i raki ju .

*

v e t " i „ k a m i š e v i n a " ; u Z u m b e r k u „ u d i k o v i n a " i „ m a l e z o v i n a " ; oko Musul in p o t o k a ( K u g y ) ; u L i c i o k o D i v o - s e l a ; u Z a g r e bačko j gor i u šumi Okrošć ic i k o d V i d o v c a ; k o d M a r t i j a n c a uz po tok P l i tv icu ; k o d L e p o g l a v e u Cre tu ; u S lavoni j i o k o Naš i ca i odavde n a K r n d i j i do B e g t e ž a . o k o O s i j e k a uza š u m s k e o k r a j k e L i p ika ( H i r e ) .

V. Tinus L . Spec . pl . ed. I I . p . 3 8 3 . N a o toku Cresu oko S i l v a n a , na Loš in ju oko N e r e z i n a n a Osoršć ic i i oko Ć u n s k o g a ( H i r e ) . Z i m z e l e n a v r s t a m e d i t e r a n s k e flore.

V. maculatum P a n t o c s e k u „ P l a n t a e n o v a e , q u a s aes ta te a n n i 1872 . pe r H e r c e g o v i n a m et M o n t e n e g r o col lexi t et descr ips i t " (Oes ter r . bot . Z t g . X X I I I . (1873 . ) p . 2 6 6 . ; Adno t . p . 68 . ) .

„ H a b . in te r dumetos mont i s V e r m a č p r o p e C a t t a r o in D a l m a t i a e t in m o n t e J a s t r e b i c a in Bijela g o r a ( H e r c e g o v i n a ) . Ju l i . A b affini V. Lantana L . et ejus va r . V. discolor H u t e r v a l d e d i s t ine ta foliis s u p r a n igro-macula t i s , sub tu s n iveo - holoser iee is" ( P a n t o c s e k ) . O v a j e bi l ina nova za h r v a t s k u floru.

Lonicera L . Gen . ed. V I . η . 2 3 3 . — K i r i l l o w P . : D i e L o n i c e r e n des

Russ i schen Re iches gesch ich t l i ch u . k r i t i s c h b e h a n d e l t . D o r p a t (1849 . )

L. Oaprifolium L . Spec . p l . ed . I I . (1763 . ) p . 2 4 6 . — S y n . Caprifolium italicum R. et G. G m e l . I t . I V . p . 17 . — G. rotun-difolium Mönch Meth . p . 5 0 1 . — O. hortense L a m . F l . F r . I I I . p . 3 6 5 . — Pe'iclymenum italicum Mill . D ie t . η . 5 . U z a g r e b a č k o j okol ini ob ična b i l ina , k o j a se v i je i pov i j a i d o 3 — 4 m. v i soko . O k o Osi jeka u šumi L i p i k u ; n a K r n d i j i u J a s t r e b i c i ( H i r e ) . K a -ni tz j e bilježi i za K r a v i c u , B r o đ a n c e , Cepin , Đ a k o v o , N u š t a r -Z u p a n j u , V u č i n s k i dol k o d V u k o v a r a ; i m a j e i oko C e r e v i ć a ( S c h n e l l e r ) , K a r l o v a c a ( R u m у ) , Z e m u n a ( P a η č i ć ) .

v a r . praecox D . С floribus a lb id is . U P o d s u s j e d u k o d K r a p i n s k o g a mos ta ( V u k o t i n o v i ć h e r b . br . 1223.) — S y n . L. pallida Host . F l . A u s t r . I . p . 2 9 8 . ; F l . Cr . p . 9 0 9 .

v a r . sordida V u k o t i n o v i ć u h e r b . b r . 1124/a . Fol i i s cor iace is , flor i b u s s a tu ra t e r u b r i s et serot in is . U ž i v i c a m a oko K r a l j e v c a i Še s t ina 10. l ipnja 1880 . i 14 . l ipn ja 1 8 8 2 .

L. implexa Ai t . H o r t . K e w . I . p . 1 3 1 . F l . Cr . n a v o d i ovu v r s t u za o toke Cres i Loš in j bez t a č n e o z n a k e mjes ta . G o d i n e 1 9 0 3 . n a š a o s am je na p r v o m o toku o k o S t i v a n a i u d r a ž i P i š k l i k o d

Cresa , a n a d r u g o m n a Osor šć i e i ; i m a j e (po Tom masinij u ) i n a otočiću K o š l j u n u k o d K r k a . Z a D a l m a c i j u bilježi j e k r a l j F r i d r i k A u g u s t za S p l j e t ; B r a n e i к za G r u ž , prof. J i r u š za os t rvo Bu t in j ak k o d L a s t o v a ( 2 8 . t r a v n j a 1878.) .

L. Etrusca San t i ( „ n e " S a v i , F l . Cr. p. 909.) u V i a g g . I . p . 113 . t ab l . I . U h r v a t s k o m p r imor ju i oko G r o h o v a , C r k v e n i c e i N o v o g a u ž i v i c a m a k a o v a r . typica ( H i r e ) , oko Senja i B r u š a n a ( S c h l o s s e r h e r b . br . 715.) Fo l i a subtiis puberu la , corol la g l a b r a .

va r . mollis V u k o t . u „ R a d u J u g o s l a v e n s k e a k a d e m i j e " k n j . L I . (1880 . ) poseb . otis. p . 4 5 . Z a n i m l j i v u ovu odl iku našao s am 2 0 . sv ibn ja g. 1879. kod B a k r a na p e ć i n a m a v r h a T u r č i n e sa s t r a n e z a p a d n e . K a o d r u g o s taniš te u našoj Üori bil ježim Omišalj n a o toku K r k u i d r a g u Pišk l i k o d Cresa , gd je sam j e našao u j e d n o m gu-š t iku 2 5 . k o l o v o z a 1 9 0 3 .

A k o i m a b i l ina „folia et corol la g l a b r a " , onda j e to va r . Roeser i l l e l d r . u Boiss. d i a g n . ser . 2. П . p. 107. , ko ju Halâcsy n a v o d i za G r č k u , a m o g l a bi se n a ć i i u nas .

B i l j e š k a . L. Periclymenum L. Spec. pl. ed. II. p. 247 . Imala bi ras t i oko ruševina g rada Hreljina, gdje j u je brao pokojni Mijat S a b l j a r (Fl. Cr. p . 910. ) , ali j e nema iz naše domovine ni u j ed nom herbaru k r . sveučilišta, pa j e ne navodi ni N e i l r e i c h , a dvojbeno j e i moje stanište na podnožjn Tuhobića kod Zlobina. Za okolinu Krapinsku pribilježio nam je ovaj grm L j u d e v i t G a j kao 16-gođišnji mladić g. 1826 . u svojoj knjižici „Die Schlösser bei Krapina saramt einem Anhange von der dortigen Gegend in botanischer Hinsicht", u kojoj navodi alfabetskim redom 211 bilina, te j e latinskim imenima dodao i njemačka (Vidi D. H i r e : „Ljudevit Gaj kao Aorista" u „Glasniku hrv. narav, d ruž tva" . Zagreb 1902. Br. 4 — 6 . p. 1—9.).

L. Periclymenum „dvojbena" je vrsta naše flore; P a u t o e s e k je navodi za Trebinje u Hercegovini, za Perućicu-dol i Lipovi-dol u Crnoj gori. I N y m a n je ne bilježi za hrvatsku floru.

L. Xylosteum L . Spec . pl. ed. П . p . 248 . F l . Cr. ne n a v o d i n i j edno s taniš te . Bil ježim : Ve l ik i Oš t re , R e k u kod L o b o r a , r u š e v i n u g r a d a Vin ice , I v a n č i c u . U G o r s k o m k o t a r u ras te oko Z l o b i n a , G e ro va, n a sv. Gor i , o k o i z v o r a Male Bjelice, u šumi R o h a č u i S m r e -k o v c u pod R i s n j a k o m ( H i r c) . P o K u g v j u n a Bjelolasici , p o TJn-t chy ju u dol ini R ječ ine u ž i v i c a m a ; u S r i j emu o k o K a r l o v a c a ( K a η i t z ) , na K l e k u ( H i r c ) . — S y n . Xylosteum diimetorum, k o j e m u „n i je" a u k t o r „ M n c h . " (F l . Cr. p . 910 . ) , već „ B e s s e r " E n u m . p . 1 1 . b r . 2 5 5 . (po K i r i l l o w u ) .

L. nigra L . Spec . p i . ed. I I . p . 2 4 7 . U G o r s k o m k o t a r u uza š u m s k e o k r a j k e o k o C r n o g a l uga (Bi levina) i od G e r o v a do K r i -

žu lne ; n a Ivanč ic i p r a m a p i r a m i d i ; n a Vel ikoj K a p e l i k o d J a s e n k a ( šuma Opal jen ica) ( H i r e ) . U Sch los se rovu h e r b a r u ( b r . 2 6 0 2 . „in sylvis t r ae tus m o n t i u m V e l e b i t " , bez t a č n e o z n a k e s tan i š ta ) . I o k o M a r t i n b r o d a n a U n i ( Z e 1 e b о r ) .

L. caerulea L . Spec . pl . ed. I I . p . 2 4 9 . U L ic i n a Visočic i , Badn ju i D e b e l o m b r d u ( K i t . D i a r . 1 1 — 2 . ) , po B o r b â s u i na Više ru jn i k a o v a r . reticulata . . . „ I s t a m n ä c h s t e n mi t L. caerulea v e r w a n d t , von de r sie sich d u r c h d ie l äng l i ch r u n d l i c h e n o d e r g a n z r u n d b e h e n , l eder igen , fast k a h l e n u n d s i t zenden Blä t t e r , be i w e l c h e n die d ichte N e r v a t u r s t a rk h e r v o r t r i t t , d u r c h die k a h l e n J a h r e s t r i e b e , F ruch t s t i e l e u n d Brac teen . w e l c h e n u r a m R a n d e g e w i m p e r t s ind, un te r sche ide t " . (Oester r . bot. Z t s c h r . 1 8 8 2 . p . 136 . L i t e r a t u r b e r i c h t . )

К i r i 11 o w p iše za ovu v r s t u 1. с. p . 5 1 . . . „Mit am schwie r ig s ten zu d iagnos t ic i ren ist d ie L. caerulea, i n d e m sie auf die m a n -nichfal t igs te W e i s e va r i i r t , w e l c h e V a r i e t ä t e n von E i n i g e n ba ld für besonde re Species g eha l t en , ba ld w i e d e r zu e ine r v e r e i n i g t w e r d e n " .

L. alpigena L . Spec . p l . ed . I I . p . 2 4 8 . F l . Cr . p . 9 1 1 . n e na vodi za ovu a lp insku v r s tu n i j e d n o g a s tan iš ta . N a I v a n č i c i ( W e r z -b i c k i , H i r e ) , n a Pl ješ iv ic i k o d S a m o b o r a ( K l i n g g r ä f f ) , o k o M r z l e vodice , F u ž i n e , n a R i s n j a k u ( S a d l e r ) , u š u m a m a oko S l u n j a ( W a l d s t e i n i K i t a i b e l ) , n a K l e k u ( S c h l o s s e r , K u g y ) , oko Gospiča , Me tka , K o r e n i c e ( W . K . ) ; P e t r o v o selo, P r i b o j , M r s i n j , P l i t v i č k a j e z e r a ( K i t . D ia r . 7, 8 , 1 1 , 12, 1 3 . ) ; na Goloj P l j eše -vici ( S c h l o s s e r ) , n a Ve l iko j K a p e l i o k o J a s e n k a ( H e i n z ) i n a Bjelolasici ( K u g y ) , u š u m a m a o k o C r n o g a l u g a ( R o h a č - S m r e k o v a c ) . — var . brevifolia B o r b â s n a S v . B r d u (Bot . Cen t r a lb l . 1882 . X . p . 51 . ) .

L. glutinosa Vis ian i u F l . D a i m . (1852 . ) p . 18 . bi l ježi n a m ovu v r s tu samo za Or jen u D a l m a c i j i , n o T h . P i c h l e r s a b r a o je za K e r n e r a i n a Bi o k o v u („ in m o n t i s B i o k o v o j u g o „ T r i g l a v " locis pe t ro s i s ; solo calc . 1500 m. s. m . " ) P o B o r b â s u i n a S a d i k o v c u , v r h u ve leb i t skom.

Urticaceae E n d l .

G e n . (1837. ) p . 2 8 2 . — E n g l e r i P r a n t l I I I . Т Ы . 1. A b t h . p . 9 8 . — Da l l a T o r r e i H a r m s fasc. s ecund . p . 123 . — E n g l e r Sy l p . 1 1 1 . — U r t i c a e J u s s . G e n . (1789 . ) p . 4 0 0 . p r o pa r . — F l . C r . p . 1000. k a o Urticeae J u s s . (?)

Urtica. ( T o u r n . e x L . Sys t . ed . I . ( 1 7 3 5 . ) ; L . Spec . pl. ed. I . (1753 . )

p . 983 . ) — E n d l . G e n . n . 1879 . — E n g l e r i P r a n t l I I I . 1. p . 104 .

U. urens L . Spec . p i . ed. I . p . 984 . — Syn . U. minor L a m . F l . F r . П . p . 194. (1778 . ) — V. monoica Gil ib. E x e r c . I I . p . 4 5 0 . (1792 . ) — U. ovalifolia S tokes Bot. M a g . Med. I V . p . 3 7 2 . (1812 . ) — U. quadristipulata D u l a c F l . H a u t . P y r . p . 150. (1867 . ) U n a s ob ična v r s t a k o p r i v e , navlas t i to po seoskim i g r a d s k i m ulic a m a . S a t i p i č k o m f o r m o m ra s t e i v a r . parvula B lume M u s . bo t . lugd . -ba t . I I . p . 149. — S y n . U. urens va r . parvifolia W e d d . u D . C. P r o d r . X V I . 1. p . 4 0 . (1869 . ) i va r . iners ( F o r s k . ) W e d d . u D . C. P r o d r . X V I . 1. p . 4 0 . — S y n . U. iners F o r s k . F I . a e g . a r a b . p . 160. (1775 . ) —• U. verticillata V a h l S y m b . Bot. I . p . 76 . (1790 . ) .

U. pilulifera L . S p e c , pl. ed. I . p . 9 8 3 . — Syn . U. cordifolia M o e n c h Meth . p . 3 5 1 . (4794 . ) Sask i k r a l j F r i d r i k A u g u s t bilježi ovu v r s t u za K o t o r (1. c. p . 71.) .

U. dioica L . Spec . p l . ed. I . p . 9 8 4 . ; po R i c h t e r a (1. с. p . 77.) k a o „d ioeca" . — S y n . U. gracilis Ait. Hor t . K e w . ed. I . I I I . p . 3 4 1 . (1789 . ) — U. dioica v a r . latifolia L e d e b . F l . alt. I V . p . 2 4 0 . (1833. ) — U. major K a n i t z u Oester r . bot . Z t schr . X X . p . 190 . ( 1 8 6 2 . ) ; X X I . p . 54 . (1863 . ) N a v o d i m n e k a zan iml j iva s tan iš ta , N a Ivanč i c i k o d L o b o r a u j a r k u K o p r i v e n e u s tva ra n a v l a ž n o m t lu n e p r o h o d n e g u š t i k e ; u M a l o m Trgov i š t u oko S m r đ e ć i h topl ica r a s t e n a s u m p o r n o m t l u ; k o d P l a š k o g a oko Maloga j e z e r a i p r e d spi l jom u J a n j i g o r i ; u G o r s k o m k o t a r u na t jemenici B u r n o g a Bi to ra ja ( v a l j a d a v a r . montana S c h u r ) , u p r imor ju ( B a k a r , K u k u -l j anovo) po k r š e v i n a m a ; n a K a l n i č k o j gor i oko M r z l o g a z d e n c a b u d e i p r e k o 2 m . v i soka . Našao s am j e n a K r k u , n a Loš in ju u N e r e z i n a m a t ik do m o r a , n a Osoršeici p r e d svetom gro tom (spi l jom sv. G a u d e n c i j a ) .

v a r . glabrata (Ciem.) W e d d . u D . C. P r o d r . X V I . 1. p . 5 1 . (1869 . ) — S y n . U. glabrata Ciem. u Vis iani FI . Da im. I . ( 1 8 4 2 . ) p . 2 1 7 . — Dioica f. glabrescens Sael . H e r b . Mus . fenn. I . p . 130 . (1889 . ) — F l . Cr . p . 1 0 0 2 . k a o vrs ta . P o Visiani ju n a B i o k o v u , po P a n t o e s e k u i u H e r c e g o v i n i (Begova k o r i t a u Bijeloj gor i ) p a u Crno j g o r i ( V i r u s a do l ) .

v a r . pubescens ( L e d e b . ) T r a u t v . u Bull . p h y s . m a t h . S. P e t e r s b . X I I I . p . 1 8 8 . (1855 . ) — S y n . U. pubescens L e d e b . F l . al t . I V . ρ

2 4 0 . (1833.) — U. submitis Boiss. F l . Or . I V . p . 1146 . (1879 . ) O v u , za našu floru novu od l iku n a v o d i za D a l m a c i j u R i c h t e r 1. с. p . 78 . I m a j e u Sard . I t a l . Sicil . Ross . m e r i d . K a u k . As . min . U g e n e r a l n o m h e r b a r u sa Sa rd in i j e (1. R e v e r c h o n ) . L i šće j e u ove od l ike n a nal ič ju pus teno , k a o n . p r . u Althaea officinalis.

U. membranacea Poi r . D ie t . I V . p . 6 3 8 . (1797 . ) — S y n . U. caudata V a h l S y m b . Bot. П . p . 9 6 . (1791 . ) non Po i r . — Ό. lusi-tanica Brot . F l . Lus i t . I . p . 2 0 5 . (1804 . ) P o s a s k o m k r a l j u F r i -d r i k u A u g u s t u n a o toku H v a r u i oko K o t o r a (1. с p . 5 1 . 71 . ) , i oko G r u ž a ( P a n t o c s e k ) .

Parietaria. (Tourn . ex L . Syst . ed. I . ( 1 7 3 5 . ) ; L . G e n . ed. I . (1737 . ) p .

317 . ) — L . Spec . pl. ed. I . p . 1 0 5 2 . — E n d l . G e n . n. 1885 . — E n g l e r i P r a n t l I I I . 1. ρ 115 .

P. officinalis L . Spec . pi . ed. I . p . 1052. — S y n . P. muralis Sal isb . P r o d r . p . 69 . (1796 . ) — P. officinalis 'p. longifolia Coss. e t G e r m . F l . P a r i s ed. I . p . 4 7 5 . (1845 . ) — P. officinalis 'a. erecta W e d d . u A r c h . Mus . hist . na t . P a r . p . 5 0 7 . ( 1 8 5 6 — 1 8 5 7 . ) — P. erecta Mer t . i K o c h u R ö h l . D e u t s c h i . F l . ed . I I I . vo l . I . p . 8 2 5 . (1823.) ; F l . Cr . p. 1002. U Z a g r e b u , u n a d b i s k u p s k o j bašć i i za istočnih k u l a mnogobro jno , n a Z a v r t n i c i ; o k o Podsus j eda , R a d o -boja, u J a s t r e b a r s k o m k o d r i b n j a k a v l a s t e l i n s k o g a d v o r a ; u h r v a t s k o m p r imor ju u B a k a r s k o j d r a ž i ( H i r e ) ; n a o t o k u K r k u o k o B a š k e s t a re ( T o m m a s i n i ) , n a os t rvu S r a k a n e k o d Loš in j a m a loga ( H a r a č i ć) .

P. judaica Vil i . Hist . p l . D a u p h . I I . p . 3 4 6 . (1789.) non L . ; E n g l e r i P r a n t l 1. c. p . 116 . — S y n . P. officinalis L . Spec . pl . ed. I . p . 1052. — P. ramiflora M o e n c h Me th . p . 3 2 7 . (1794 . ) — P. assurgens Po i r . E n c y c l . V . p . 1 5 . (1804 . ) — P. punctata W i l l d . Spec . pl . I V . p . 9 5 3 . (1805 . ) — P. maderensis Keichb. u „ F l o r a " X I I I . p . 1 3 1 . (1830 . ) — P. officinalis a. diffusa W e d d . u A r c h . Mus . hist. nat . P a r . I X . p . 5 0 7 . ( 1 8 5 6 — 1 8 5 7 . ) — P . officinalis b . ramiflora Ascher . F l . B r a n d e n b . p . 6 1 0 . (1864 . ) — P . platy-phyllos L i n k msc . u H e r b . Bero l . — F l . Cr . p . 1 0 0 3 . k a o P . diffusa Mert . i K o c h u Roeh l . D e u t s c h i . F l . I . p . 8 2 7 . (1823. ) N a mi r inama , s t a r im g r a d o v i m a , u v o d o h r a n i m a ( c i s t e r n a m a ) , r a s p u -k l i n a m a , pod g r o m a č a m a ; u h r v a t s k o m p r i m o r j u o b i č n o ; k o d g r a d a K r k a u v i n o g r a d i m a m e đ u p e ć i n a m a , n a os t rvu Ors i ru , n a Osor-

šćici po osojn im mjes t ima . K o d g r a d a Osora p r e k o mos t a t ik d o m o r a sa p re s i tn im l išćem (va r . microphylla? Bach) U Da lmac i j i i u K r i v o š i j a m a ( B r a n c s i k ) .

B i l j e š k a . Oko Bakra zovu ovu biliuu : k u n č i η a ( „ne" končina, kako piše Š u l e k u Imeniku bilja, p . 539 . ) ; u Baski novoj poznata j e kao „šćirnica", u Vrbniku kao „crikvina". Njom peru stakleno posuđe, staklene ploče, a upotrebljavaju je i kao lijek za „veliku ognjicu". Bilinu stuku i meću kao oblog na bilo i t abane .

Ulmaceae M i r b .

É l é m . I I . (1815 . ) p . 9 0 5 . ; L i n d l . Nat . Sys t . ed. I L (1836. ) p . 1 7 8 . ; P l a n c h , u D e CandoUe P r o d r . X V I I . (1873. ) p . 1 5 1 . — D a l l a T o r r e i H a r m s fasc. sec. p . 119. — F l . Cr. p . 1006 . s u b Urticeae.

U l m u s .

( T o u r n . e x L . Sys t . ed. I . ) ; L . Spec . pi. ed. I . p. 225 . — E n d l . G e n . n. 1850 . — E n g l e r i P r a n t l I I I . 1. p . 62 .

U. campestris L . Spec . p i . ed. I . p . 2 2 5 . (1753.) — S y n . U. montana S m i t h E n g l . Bot. p . i tabl . 1887 . (1808.) ; Host F l . Aus t r . I . p . 330 . ( 1 8 2 7 . ) ; F l . Cr . p . 1006 . n a v o d i U. montana k a o „odl i k u " od U. campestris.

B i l j e š k a . Od evropskih brijestova opisao je L i n n é samo U. campestris. Ni iz opisa ni iz citata ni iz staništa ne da se razabra t i , koju j e od najobičnijih evropskih vrsta mislio. Tu nam pomaže samo Linnéov h e r b a r ! Po Hookeru i Arnottu leži u Linnéovu herbaru onaj brijest, koji j e S m i t h opisao i oslikao kao U. montana (K e r u e r u F l . exsicc. Austro-hung. br. 264.) . Po tome pripada Linnéovo ime „ovoj" vrsti , a ne vrsti U. glabra Mill., koju F l . Cr. „ također" opisuje kao odliku ođ U. campestris. Ovaj brijest raste u nas obično u sjevernim gorovitim i brdovitim krajevima domovine, dok je U. glabra porasla u ravnicama i brežuljastim s t ranama hrvatske flore.

U. glabra Mil ler Die t . ed. 8. b r . 4 ( 1 7 6 8 . ) ; Smi th E n g l . Bot . X X X I . p . i t ab l . 2 2 4 8 . ( 1 8 1 0 . ) ; Host F l . Aus t r . I . p . 3 2 9 . — K e r n e r 1. c. b r . 2 6 5 . I o v u v r s tu n a v o d i F l . Cr. k a o „od l iku" od U. campestris, u k o j e j e l išće d u g o zaši l jeno, n a m l a d i c a m a ob ično i s t egnu to u t r i š i l jka pa i u j e s e n i n a l icu k r u t o h r a p a v o ; l išće od U. glabra k r a t k o j e i š i r oko zaši l jeno, u j e s e n i n a licu golo, g l a t k o i s jajno. I spo r . A . K e r n e r Oes ter r . bot . Z tschr . X X V I . p . 5 3 . (1876 . ) .

v a r . SUberosa G u r k e P l . E u r o p . tom. II. fasc. 1. p . 72 . — S y n . U. Silberosa M o e n c h V e r z . ausl . B ä u m e (1785 . ) p. 136. k a o v r s t u ,

a „ni je" a u k t o r „ E h r h a r d t " , k a k o č i t a m o u F l . Cr . p . 1007 . U o v e j e od l ike k o r a od p lu t a k r i l a s t a . U h r v a t s k o m p r i m o r j u pojed ince , ali i u m a l i m š u m i c a m a ( C r k v e n i c a , B a k a r ) ; i n a o t o k u S u š a k u ( Н i r c) .

v a r . dalmatica G u r k e 1. с. p . 7 3 . D a i m a t i a. O v u n a m j e od l iku opisao ta l i janski b o t a n i č a r B a l d a c c i , od k o j e g a i m a m o i floru Crne g o r e ( „ M a l p i g h i a " V . p . 79. 1 8 9 1 . po G ü r k e u ) . D o sada u E v r o p i „ s amo" u D a l m a c i j i , i po t o m e za n a š u floru „еп-đ e m i č k o " s tablo .

U. pedunculata F o u g e r o u x d e B o n d a r u Mém. de Г Acad , de P a r i s tom. 2 . ( 1 7 8 2 . ) ; L a m a r c k Diet , encyc l . I V . p . 6 1 0 . ; G i i r k e 1. c. p . 73 . ; K e r n e r 1. c. b r . 2 6 6 . — S y n . U. laevis Pa l l . F l . ross . I . p . 75. (1784 . ) — Ü. effusa W i l l d . F l . Berol . P r o d r . p . 9 4 . (1787 . ) , a „ n e " L i n n é ( F l . Cr . p . 1006 . ) . — U. ciliata E h r h . Bei tr . VI . p . 8 8 . (1791. ) — U. octandra S c h k u h r H n d b . p . 78 . t ab l . 57/b . (1791. ) . O v u vrs tu b r i j e s t a zove n a š n a r o d „ v e z " i , ,ve-z i k a " . I m a g a i u b r d o v i t i m š u m a m a o k o D a r u v a r a , pa n a I v a n čici oko L e p o g l a v e .

F o s i l n e v r s t e . U. Brauni H e e r i U. Doljensis P i l a r 1. c. u podsus jedsk im l apor ima .

Celtis. ( T o u r n . ex L . Gen . ed. I . (1737 . ) p . 3 3 7 . ) ; L . Spec . pl . ed. I .

(1753 . ) p . 1043 . — E n d l . G e n . n. 1 8 5 1 . — E n g l e r i P r a n t l I I I . 1. p . 62. ; F l . Cr. p . 1005 . sub Urticeae.

0. australis L . Spec . pi. ed. I . p . 1 0 4 3 . — S y n . G- excelsa Sal isb . P r o d r . hor t . C h a p . Al le r t . p . 1 7 5 . (1796 . ) G. lutea P e r s . S y n o p . I . p . 2 9 2 . (1805 . ) — G. acuta B u c h . H a m . u T r a n s . L i n n . Soc. X V I I . p . 2 1 1 . (1837 . ) — G. eriocarpa Desne , u J a c q . V o y . Bot . I V . p . 150 . (1844. ) Z a h r v a t s k o p r i m o r j e , I s t ru , o t o k e i D a l maci ju znača jno s tablo , k o j e p r e d g r o b l j i m a , n a t r g o v i m a , p r e d c r k v a m a i k u ć a m a zamjen ju je n a š u m e d o n o s n u l i p u . 1

1 U hrvatskom primorju zovu G. australis općeno „koprivić" , j e r mu list nalikuje na list koprive (Urtica dioica). Oko Bak ra poznat j e i kao „glangulić", po Istri i otocima Kvarnersk ima kao „ladonja" (tal. „lodogno"). Ova sam imena š tampao u „FI . Bak . okoline" već g. 1884 . , a plod „li l jak" zabilježio u Bribiru 2. rujna iste godine i štampao to ime g. 1 8 9 1 . u „Pogledu u floru hrv . p r imor ja" . Plod „ni je" crn, već ponajprije žute, a onda ljubičasto zagasite boje (braun-violett), pa ga n. p r . na Rijeci prodaju kao voće. K a d koprivić (njem. Nesselbaum,

B i l j e š k a . G. betulaefolia Vandas u Oesterr. bot. Ztschr. XXXIX. (1889.) p . 2 2 1 . Ova vrsta nalikuje na C. Tournefortii Lam., no list joj j e nalik na list breze (Betula). Ima je na brijegu Gljivi kod Tre-binja u društvu sa G. australis. Mogla bi se naći u najjužnijim krajevima Dalmacije i s toga na nju upozorujem.

M o r a c e a e L ind l .

V e g . K i n g d . (1847 . ) p . 2 6 6 . ; E n g l e r i P r a n t l I I I . ТЫ. 1. A b t h . p . 6 6 . ; E n g l e r S y l a b u s p . 1 1 0 . ; Da l l a T o r r e i H a r m s fasc. sec. p . 1 2 0 . ; F l . Cr . p . 1004 . sub Urticeae.

Morus. ( T o u r n . e x L . Sys t . ed. I . ( 1 7 3 5 . ) ; L . Spec . pi. ed. I . (1753 . )

p . 986. ) — E n d l . G e n . b r . 1856 . — E n g l e r i P r a n t l I I I . 1. p . 72 . M. alba L . Spec . pi. ed. I . p . 986 . Ovo s tablo potječe iz K i n e

i goji se u d o m o v i n i o d a v n a , u E v r o p i od V I I . v i jeka . M. nigra L . S p e c . pl. I . p . 9 8 6 . C r n o m u j e d u d u d o m o v i n a

v a l j a đ a u Pers i j i i T r a n s k a v k a z i j i ; u I tal i j i j e podivl jao.

Broussonetia. L ' H é r i t . e x V e n t e n a t t ab l . I I I . (1799. ) p . 5 4 7 . ; E n d l . Gen . b r .

1 8 5 8 . ; E n g l e r i P r a n t l I I I . 1. p . 76. B. papyrifera V e n t . D o m o v i n a j e ovomu s tablu u Kin i . U nas

se sadi u d v o r e d i c a m a u h r v a t s k o m pr imor ju , a k a k o usp i jeva u k r š u , v r s n o j e za z a g a j i v a n j e k r a s a .

Ficus. ( T o u r n . e x L . Sys t . ed. I . ( 1 7 5 3 . ) ; L . Spec . pl. ed. I . (1753. )

p . 1059.) — E n d l . G e n . b r . 1859 . — E n g l e r i P r a n t l I I I . 1. p . 89 .

gemeiner Zürgelbaum) raste za se, razvije se u golemo stablo. Takovih orijaša ima u Istri u Lovranu, Mošćenicama, pa и nas kod Pašca nedaleko Rijeke, na Tr sa tu , u Bakru , koji imadu u dnu debla 4 — 5 m. u obujmu. Golemo j e ono stablo pred crkvom sv. Lucije na otoku Krku , a pravi div ladonja u dvorištu franjevačkoga samostana u Cresu i u Nerezinama na otoku Cresu ( H i r e ) . Ona j e visoka do 25 m., deblo j e visoko 2 - 3 0 m. ; u dnu mjeri u obujmu 4 m., a gdje se g rana sa 15 debelih svrži, 4 · 60 m. Ova j e ladonja posađena g. 1768. , kao što nam u „k runu" (kamenu ogradu od god. 1867.) uklesana godina svjedoči. Koprivić, koji nam predočuju na slici Hempel i Wilhelm (1. с. I I I . Abth. p. 11.) iz Pridošćice na otoku Cresu kao „čudo-stablo", ima u obujmu u prsnoj visini samo 86 cm. !

F. Carica L . Spec . pl . ed. I . p . 1059 . S m o k v a ili s m o k v e n i c a u našem j e pr imor ju , po o toc ima i u D a l m a c i j i ob i čna v o ć k a , k o j a se goji u više suvrs t ica , a nav l a s t i t o j e b r o j n a u okol in i b a k a r s k o j . Ova j rod broj i do 600 v r s t a , ko j e r a s tu nav la s t i t o po o toc ima I n di j skoga a rh ipe laga , T i h o g a O c e a n a , u is točnoj Azij i , u z e m l j a m a oko S r e d o z e m n o g a m o r a i u j u ž n o j Afr ic i .

Humulus L . Syst . ed. I . ( 1 7 3 5 . ) ; L . Spec . p l . ed. L (1753 . ) p . 1 0 2 8 . —

E n d l . Gen . br . 1891 . — E n g l e r i P r a n t l I I I . 1. p . 90 .

H. Lupulus L . Spec . pl. ed. I . p . 1 0 2 8 . — S y n . Lupulus Humulus Mill . G a r d . Diet . ed. V I I I . ( 1 7 6 8 . ) — L. scandens L a m . Pl . F r . I I . p . 2 1 7 . (1778 . ) — L. communis G a e r n t . F r . 1. p . 3 5 8 . t ab l . 75 . (1788 . ) — L. amarus G i l ib . E x e r c . I L p . 4 5 1 . (1792 . ) — Humulus volubilis Sa l i sb . P r o d r . s t i rp . ho r t . C h a p . Al l . p . 176 . (1796.) — H. vulgaris Gi l ib . Hist . P l . E u r o p . I I . p . 3 4 3 . (1798 . ) — H. americanus Nu t t . u J o u r n . A c a d . P h i l a d . N . S. I . p . 1 8 1 . (1847. ) H m e l j ras te u nas u v l a ž n i m ž i v i c a m a , uz p o t o k e i r i j e k e , uz p lo tove i og rade . O k o Os i j eka povi ja v i soka s t ab la do v r h krošnje . N a K v a r n e r s k i m o toc ima v e o m a j e r i j e t k a b i l i n a ; n a otoku K r k u n. pr . oko Omiš l j a ( T o m m a s i n i ) .

Cannabis. ( T o u r n . e x L . Syst . ed. I . ( 1 7 3 5 . ) ; G e n . ed . I . (1737 . ) p . 3 0 4 . ) ;

Spec . pl . ed. I . ( 1 7 5 3 . ) ; E n d l . G e n . b r . 1 8 9 0 . ; E n g l e r i P r a n t l H I . 1. p . 97 .

0. sativa L . Spec . p i . ed . I . p . 1 0 2 7 . K o n o p l j a pot ječe v a l j a d a iz c e n t r a l n e Azi je i goji se s a d a u u m j e r e n o m podneb l ju i u t ro p i m a . Po jed inc i , koj i nose ž e n s k e cv j e tove , b u d u k a t k a d 2 — 3 m. visoki , n . pr . n a crnici oko m o č v a r e P a l a č e u Slavoni j i ( H i r c) .

Platanaceae L i n d l .

Na t . Sys t . ed. П . (1836 . ) p . 1 8 7 . ; E n g l e r i P r a n t l I I I . Т Ы . 2. A b t h . α . ; E n g l e r S y l l a b u s p . 1 3 6 . ; F l . Cr . p . 1 0 0 5 . s u b Urticeae.

Platanus. ( T o u r n . e x L . Hor t . Cliff. (1737 . ) p . 4 4 7 . ) ; Spec . p i . ed. I .

(1753. ) p . 9 9 8 . — E n d l . G e n . b r . 1 9 0 1 . — E n g l e r i P r a n t l I I I . 2 . a. p . 140.

P . orientalis L . Spec . pl. ed . I . p . 999 . F l . Cr . p . 1005 . opisuje ovaj v o d o k l e n k a o P. acerifolia Wi l ld . , no ovo j e odl ika ( v a r . Ait.) od P. orientalis ( E n g l e r i P r a n t l 1. c. p . 140. ; K o c h S y n o p . ed. I I I . p . 2292 . ) .

P. occidentalis L . Spec . pl. ed. I . p . 999 . O v a se vrs ta vodo-k l e n a širi od M e k s i k a do K a n a d e , a p r v a u t ipičkoj formi od I t a lije do is točne H i m a l a j e . Ob je v r s t e sade se i u nas po v r t o v i m a , pe r ivo j ima , oko v re l a (u Da lmac i j i ) , u d v o r e d i c a m a . 1

Betulaceae. C. A. A g a r d h A p h o r . (1825 . ) p . 208. ; A. B r o w n u Ascherson F l .

P r o v . B r a n d e n b u r g I . (1864 . ) p . 62 . i 6 1 8 . ; E n g l e r i P r a n t l I I I . T h l . 1. A b t h . p. 3 8 . ; W i n k l e r H. u E n g l e r R e g n i vegetabi l i s con-

» spec tus I V . p . 6 1 . ( 1 9 0 4 . ) ; F l . Cr. p . 1035. k a o Betulineae R ich .

Ostry a Scop .

F l . C a r n . (1760 . ) p . 4 1 4 . ; E n d l . Gen . (1836.) br . 2 7 4 . ; E n g l e r i P r a n t l I I I . 1. p . 4 3 . ; W i n k l e r H . 1. c. p. 2 0 . ; F l . Cr. sub Gu-puliferae.

O. italica Scop . F l . C a r n . p . 4 1 4 . — Syn . Carpinus ostrya L . Spec . pi . ed. I . (1753 . ) p . 9 9 8 . — Ostrya carpinifolia F l i ehe u Bull . Soc . bot . F r a n c e (1888 . ) p . 166. tabl . 36 . — 0. virginiana K o e h n e D e u t s c h e D e n d r o l . (1893 . ) p . 1 1 7 . ; F l . Cr. p. 1053 . k a o O. carpinifolia Scop .

U nas n e r a s t e t i p i č k a forma, već subsp . carpinifolia (Scop . ) H . W i n k l e r . — S y n . Carpinus Ostrya Nouv . D u h a m . I I . (1801.) p . 2 0 0 . tab l . 5 9 . — O. vulgaris W i l l d . Spec . pi . I V . (1805. ) p. 4 6 9 . К s t an i š t ima F l . Cr . d o d a j e m : K a m e n i sva tov i k o d P o d s u -sjeda, S a m o b o r s k i b r i j eg , S t o j d r a g a u Z u m b e r k u ; u Z a g o r j u n a r a z v a l i n a m a C e s a r - g r a d a , Kos te l j a i L o b o r a ( H i r e ) ; n a Sušcu k o d R a d o b o j a , oko Bi s t r e ( V u k o t i n o v i é h e r b . b r . 1071 . g. 1863 . i 1870.) ; u G o r s k o m k o t a r u k o d T r š ć a n a br i j egu R u d n i k u i n a i z v o r u S o k o l a n k e , u L j e s k o v o j d raž i k o d Kuže l j a . K o d B a k r a u š u m i c a m a v r h a R a v n a , o k o Sv . K u z m e i u š u m a m a pod V e l i k i m T u h o b i c e m , n a P o t k l e k u ( H i r e ) , u dolini Rječ ine ( R o s s i ) , n a V r a t n i k u k o d Sen ja ( M i h a i l о vie), u Meresko j j a m i na o toku Cre su b ro jno po k o n g l o m e r a t u ( H i r c) ; u Z r m a n j i ( L i k a ; 1. S a b -

1 Plod od vodoklena zovu u primorju „šišulica"

l j a r u h e r b . Kl inggrä f f b r . 2 7 3 2 . ) . C r n i g r a b ili c r n o g r a b seže od j u ž n e H r v a t s k e p r e k o H r v a t s k e i S r b i j e do G r č k e . N a o t o k u L o šinju oko Ne rez ina m a l i h (Sv . J a k o v ; T o m m a s i n i F l . d e l l ' i s o l a di Luss ino p . 74.) i n a Osoršćic i ( H i r с) . Z a z a g r e b a č k u oko l inu (Sv . S i m u n ) bil ježi c r n o g r a b v e ć K l i n g g r ä f f ( h e r b . b r . 2 7 3 3 . ) , za R i j e k u N о ё. R a s t e o k o M o d r u š a , P e r u š i č a , K o r e n i c e , n a M r -sinju, u Vi l eno j - i F o r k a š i e - d r a z i , o k o P l i t v i č k i h j e z e r a ( K i t a i b e l , Rel iquiae K i t a i b . i V u k o t i n o v i ć ) .

C a r p i n u s L .

G e n . (1737 . ) p . 292 . (excl . Ostrya); E n g l e r i P r a n t l I I I . 1. p . 4 2 . ; Da l l a T o r r e i H a r m s fasc. secun . p . 1 1 7 . ; E n g l e r Conspec tus p . 2 4 . ; F l . Cr . p . 1046 . sub Gupuliferae.

С. Betulus L . Spec . pi . ed. I . (1753 . ) p . 9 9 8 . S y n . G vulgaris Mill . G a r d . Die t . ed. V I I I . ( 1 7 6 8 . ) b r . 1. — G. sepium L a m . F l . F r . ed. П . (1778.) p . 2 1 2 . — G. compressa Gi l ib . E x e r c . ed . I L (1792. ) p. 99 . — G. ulmifolia Sa l i sb . P r o d r . C h a p . Al le r t . (1796 . ) p . 392 . — G. ulmoides S. F . G r a y Na t . a r r . br i t . p l . ed . I I . (1821. ) p . 2 4 5 . — G. carpinisza K i t . u Hos t F l . A u s t r . I I . (1831 . ) p . 626 . Ostal i s inon imi u E n g l e r a Conspec tus . G r a b a r se s tere iz s redn je i j u ž n e E v r o p e do K a v k a z a i Pe r s i j e . U z a g r e b a č k o j okol in i obično j e s tablo , s t v a r a j u ć i i g r a b r i k e ( T u š k a n a c , Ze l enga j ) , i m a g a n a I v a n č i c i ( L o b o r , K o z j a n ) i znača jno je s tab lo za b r d o v i t e k r a j e v e H r v a t s k e . R j e đ i j e u k r a j e v i m a c r n o g o r i c e (u G o r s k o m k o t a r u koj i g r m i z m e đ u D e l n i c a i B r o d a ) ; u okol in i ba k a r s k o j oko K o r i t n j a k a ( 4 9 6 m . n a d . v i s . ) , u S lavon i j i oko D r e n j a , Naš ica , a ve l ik i g r a b r i k u L i p i k u k o d O s i j e k a i k o d C e p i n a ( H i r e ) .

C. orientalis Mili. G a r d . D ie t . ed . V I I . (1759 . ) b r . 3 . E n g l e r Conspec tus p . 37 . b r . 15 . —• S y n . G. duinensis Scop . F l . C a r n . П . (1772 . ) p . 2 4 3 . tab l . 60 . — С. nigra M o e n c h V e r z . a u s l ä n d . B ä u m e u. S t aud . (1785 . ) p . 19 . — G. edentula W a l d s t . i K i t . P I . r a r . H u n g . I I . (1805 . ) p . X X X I I . , a n e „ 3 2 " . , pod k o j i m j e b r o j e m n a v o d e G u r k e i E n g l e r . — F l . Cr . p . 1 0 5 7 . k a o G. duinensis Scop . К s t an i š t ima F l . Cr . d o d a j e m : k o d B a k r a n a v r h u K l a n č i n i i Cisti , n a B a k a r c u pod v r h o m G u p c e m sa c r n o g r a b o m , o k o V e l o g a S k r i -l jeva , u Vinodo lu u polju da l je od T r i b l j a , o k o z a t o n a D u b n a k o d K r a l j e v i c e , o k o Ši l jevice ( S v . J a k o v ) i d r . ( H i r e ) , gd je o v u v r s t u g r a b r a zovu „ g r a b r i ć " . P o K i t a i b e l u ( D i a r . 10 , 12.) o k o S t i r o v a č k e pol jane , M e t k a i U d b i n e ( K i t . R e l i q u . )

Corylus L . G e n . (1737 . ) p . 7 3 0 . ; Spec . pl . ed. I . (1753 . ) p . 9 9 8 . ; E n g l e r

i P r a n t l I I I . 1. p . 4 3 . ; D a l l a T o r r e i H a r m s fasc. sec. p . 1 1 7 . ; E n g l e r C o n s p e c t u s p . 4 4 . ; F l . Cr . sub Gupuliferae.

0. Avellana L . Spec . pi. ed. I . p . 9 9 8 . — Syn . G. grandis D r y a n d . u Ait . H o r t . K e w . ed. I . vol . I I I . (1789 . ) p . 3 6 3 . — G. silvestris Sa l i sb . P r o d r . (1796 . ) p . 392 . — G. Serenyiana P l u s k a ł u Oes te r r . bot . Z t s c h r . I I . (1852 . ) p . 3 9 3 . L i j e s k a j e u na s običan g r m , ali b u d e i n a 1 d m . debe lo , 2 — 4 m. v isoko s tablo. Ras te u ž iv i cama , g r m l j u , š u m a m a , u z a š u m s k e o k r a j k e , u polju po ogum-c ima . U n a s j o j j e p r a v a pos to jb ina u n e k i m k r a š k i m k r a j e v i m a . D a l e k e k r a s e , r u d i n e , dolce i p o n i k v e od G e n e r a l s k o g a stola do O g u l i n a z a o k u p i l a j e l i jeska , gd je usp i jeva n a k r šev i t om, v a p n e n o m tlu, s tva ra juć i i „ n e p r o h o d n e " guš t ike . U G o r s k o m k o t a r u p a d a osobito u oči, j e r j e o b i č n a uz o k r a j k e b u k o v e šume. I z m e đ u Zlo-b i n a i L i č a p o k r i v a cijele b r e g o v e , oko L i č k o g a pol ja t ako j e ob ična , da sel jaci l j e šn jake u p o n j a v a m a k u ć i n o s e ; m n o g o b r o j n a je u L j e s k o v o j d r a ž i k o d K u ž e l j a , gd je j e i s tablas ta , a C r k v e n i h r i b k o d G e r o v a s a v j e z a r a s t a o l i jeskom. U k r a j e v i m a c rnogor i ce l i j eska j e r i j e t k a , j e r j e p ra t i l i ca l i sna toga d r v e ć a , pog lav i to h r a s t a i b u k v e . I z G o r s k o g a k o t a r a pre laz i l i jeska u h r v a t s k o p r imor je , g d j e je z n a t n o r j e đ a . I m a j e u dolini Rječ ine (Ratu l je , K u k u i j a n i , L o p a ć a , Z a k a l j ) , k o d B a k r a ispod v r h a Cis te , u D r a ž i k o d sv. A n e ( H i r e ) ; o k o Sen ja k o d sv. K r i ž a ( M i h a i l o v i ć ) . Z n a č a j n o j e , d a se l i j e ska r a d o n a s t a n i p r e d spi l jama, n. p r . p r e d l eden icom u R u d a č u ( D o b r a ) , p r e d spi l jom k o d J a n j e go re (P l a šk i ) , p r ed B u d i n o m l eden i com k o d P e r u š i ć a . N a K v a r n e r s k i m o toc ima l i jeske n e m a ; n e spomin je j e T o m m a s i n i , ni t i s am je j a gdje ug ledao . U P o d r a v i n i i po j a r c i m a n. p r . oko N o v o g a g r a d a . U p o d r t i n a m a g r a d a G a r i ć a p o k r i l a j e l i jeska sve g r a d s k e pros tore , p a se r azv i l a i u odebelo s tab lo . U S lavon i j i n . p r . oko Os i jeka l i jeska j e dosta ob i čna (n. p r . u š u m i L i p i k u ) , p a bude i s tab las ta (H i г с). U Z u m b e r k u z o v u p lod l i jeske „ l ješn ik" .

U n a s b i se m o g l a n a ć i v a r . glandulosa Schu t t lw . , u ko je j e p o d i n a k a p i c e ž l i j ezdas ta .

Betula L . S p e c . p l . ed. I . (1753 . ) p . 9 8 2 . ; E n g l e r i P r a n t l I I I . 1. p . 4 3 . ;

D a l l a T o r r e i H a r m s fasc. s ecund . p . 1 1 7 . ; E n g l e r Conspectus p . 5 6 .

В . v e r r u c o s a E h r h . Bei tr . N a t u r k . V I . (1791 . ) p . 9 8 . ; B. pendula Ro th Ten t . F l . g e r m . vol . I . (1788 . ) p . 4 0 5 . ; D i p p e l H a n d b . L a u b h o l z k . vol . I I . (1892. ) p . 1 6 6 . ; K o e h n e D e u t s c h e D e n d r o l . (1893. ) p . 1 1 0 . ; H e m p e l i W i l h e l m I L A b t h . 1. T h l . p . 1 8 . ; E n g l e r Conspec tus p . 75. ; G u r k e 1. с. p. 4 7 . — S y n . В. alba L . Spee . pl. ed. I . ( 1 7 5 3 ) p . 9 8 2 . p r o pa r t . — B. alba ß. pendula Ait. Hor t . K e w . ed. I . vol . I I I . (1789 . ) p . 3 3 0 . — B. alba v a r . macrocarpa et verrucosa W a l l r . Sched . cri t . (1822 . ) p . 4 9 5 . Os ta l i s inonimi u E n g l e r a Conspec tus .

V e é sam g. 1896. po d v a p u t a ( , Š u m a r s k i l ist" i „ R a d " J u g o s l a v e n s k e a k a d e m i j e k n j . 136 . p . 64. ) upozor io , d a t ip iôka В. alba L . „ n e r a s t e " u našoj d o m o v i n i , n o u z a sve to n a v o d i se ona , k a o i „ s m r e k a " pod i m e n o m o m o r i k e , i u š k o l s k i m b o t a n i č k i m k n j i g a m a . 1 Sto sam onom p r i l i k o m r e k a o , to ovdje n e ču d a pon a v l j a m , ali sam n o v a b o t a n i č k a dje la c i tovao .

B i l j e š k a . B. alba L. jes t po Eh rha rd tu „В. pubescens". — Syn. В. pubescens var . vestita Gren. et Godr. Fl . F r . vol. I I I . (1855.) p. 148. — В. alba var. pubescens Spach u Ann. soc. uat. 2. sér. XV". (1841.) p . 187. — В. tomentosa Reith, u Abel Abbild. 100 wil. Holzart. 1. (1790.) — B. odorata Bechst. Diana I. (1797.) p. 74. V. Engler Conspectus p . 8 1 .

В. pubescens seže od Sjevernoga r ta (71°) do Bijeloga mora (po prilici do 6 7 ° ) ; prema istoku ide do 6 6 3 / 4 °, otkuda se uzdiže do 6 7 ° 3 5 ' i do Severnaje, pritoke Pečore ( 6 7 ° 4 0 ' po pr . ) , na Obu dapače prekoračuje taj s tupanj . TJ istočnoj Sibiriji ima visokih stabala još pod 68°. Prema istoku seže B. pubescens do Kamčatke , ali ne prelazi u Ame riku. Od Sjevernoga r ta ide zapadno preko Islandije (65°) do jugozapada Grenlandije (62°). Ima j e u Kavkazu i Armeniji, dok j e u zapadnoj Evropi sve više potiskuje prema j u g u B. verrucosa. Karpa t i i južno podnožje Alpa omeđašuju njezinu ekvatorijalnu granicu.

U „Vegetaci j i G o r s k o g a k o t a r a " zabi l jež io s a m i s t an i š ta b r e z e za ovaj k r a j d o m o v i n e , k o j i m a d o d a j e m i d r u g a . U Z a g r e b a č k o j g o r i oko M a č k o v e pećine , uz E l v i r i n p u t i d r . TJ h r v a t s k o m Z a gor ju i m a mal i b r e z i k kod B u k o v j a n e d a l e k o od Z l a t a r a , i m a b r e z e o k o L e p o g l a v e , K l e n o v n i k a , T r a k o š ć a n a , J e s e n j a , R a d o b o j a , K r a p ine , K lan jca , Tuh l j a , Des in ića , n a K r a l j e v u v r h u (sa b o r o m ) , oko Budinšć ine , V i d o v c a , n a b r i j egu K o z j a n u n a Ivanč ic i . I m a b r e z e o k o Ogul ina , T o u n j a , G e r o v a , n a v r h u K r p e l j u po k r a s a m a . U Z u m b e r k u našao s am lijep b r e z i k k o d B u d i n j a k a n e d a l e k o od M r z l o g a polja. I m a b r e z a o k o K o p r i v n i c e , n a Bi lu ( V u k o s a v s k a

1 Dra. V j e k o s l a v a P o k o r n o g a Pr i rodopis bilinstva. Šesto izdanje. Zagreb 1 9 0 3 . p. 165 . i 2 1 9 .

džo l t a ) , oko N o v o g a g r a d a ; oko Mar t i j anca u Ja lš in i i po d r u g i m s l abo rodn im mjes t ima . N a Mos lavačkoj gori lijep j e b r e z i k k o d O š t r o g a zida, Rječ ice , V r t l i n s k e ; i m a j e i u Marin-dolu , u Gors k o m k o t a r u o k o D o b r e n a ' C a v n i k u i Mak l j enu . U Slavoni j i i m a b r e z i k a oko K u t j e v a , n a K r n d i j i ( D i z d a r e v o ) , k o d O r e h o v i c e oko g r a d a Ruž ice , oko D u z l u k a , n a Goji lu k o d Banove j a r u g e , kod Bas ta ja , V i rov i t i ce ( H i r e ) . S tan iš ta , ko j a n a m F l . Cr. bil ježi , v id i p . 1036. , d o k n a v o d za B. alba: „in sylvis p lani t ieruin m o n t i u m q u e a l t i o r u m in ipsas a lpes adscendens , in Croa t i a et S l avon ia „ v u l g a -t i s s ima" o t p a d a . U Sch los se r -Vuko t inov ićevu h e r b a r u „ n e m a " b r e z e iz naše d o m o v i n e .

P o S m i t h o v o j ( F l . v. F i u m e ) ras te b reza i u okolini R i j e k e , ali n a m ona ne n a v o d i n i j edno s taniš te . ( „ I n W ä l d e r n auf Schiefer u n d S a n d s t e i n " . ) J a j e u bl izini g r a d a „n i j e sam" n a š a o ; oko Sen ja n a F r a n c i k o v c u ( M i h a i l о v i ć ) . U Da lmac i j i (po Vis ian i ju) B. pubescens не ras te , ali j e i m a u Bosni i Crnoj gor i ( P a n t o c s e k , S e n d t η e r ) .

K a k o su bo t an i ča r i s j eve rne E v r o p e zamijeni l i B. verrucosa sa В. pubescens, ne da se a r ea l one j o š t ačno odredi l i . I m a j e u L a p l a n -diji, F i n s k o j , u P o m o r j u , Rusi j i , u J a p a n u , na o toku Niponu , u Mongol i j i , a nedos ta je je Afgan i s t anu i Pe r s i j i ; u K a v k a z u j e ob ična . U E v r o p i po jav l ju je se n a Rodopi -p lan in i u Trae i j i , o t k u d a joj seže j u ž n a g r a n i c a u s j eve ro -zapadne k r a j e v e Srbi je . I m a j e na M l e t a č k i m A l p a m a , n a A p e n i n a m a , E t n i , u Ka ta lon i j i , A r a g o -nij i , oko T o l e d a , u s j e v e r n i m k r a j e v i m a Po r tuga l ske . N a zapadno j obal i N o r v e š k e ide po pr i l ic i do 63°50 ' , p a seže u Švedsko j do 65° .

F o s i l n a v r s t a B. prisca E t t i ngsh . pozna ta j e iz l apo ra podsu-s jedsk ih ( P i l a r 1. c ) .

Alnus G a e r t n .

F r u c t , et sem. I I . (1791 . ) p . 5 4 . ; E n d l . Gen . (1841.) conf. Supp l . I V . p . 2 0 . ; E n g l e r i P r a n t l I I I . 1. p . 4 5 . ; Dal la T o r r e i H a r m s fase. sec. p . 1 1 7 . ; E n g l e r Conspec tus p . 1 0 1 .

A. alnobetula ( E h r h . ) H a r t i g N a t u r g e s c h . forstl. Kul turpf i . (1851 . ) p . 3 7 2 . ; E n g l e r Conspec tu s p . 105.

va r . g e n u i n a R e g e l M o n o g r . Betulac , u Mém. Soc. n a t u r . Moscou X I I I . (1861 . ) p . 135 . t ab l . 14 . fig. 1 2 — 1 5 . — Syn . A. viridis C h a i x u Vil i . His t , p i D a u p h . I I I . (1789.) p . 789. — A. alpina B o r k h . H a n d b . F o r s t b o t . I . (1800. ) p . 477 . — A. viridis D . C. F l . F r . I I I . (1805 . ) p . 3 0 4 . — Alnobetula viridis S c h u r u V e r h .

R. J. A. 159. 10

S i e b e n b ü r g . Ver . N a t u r w . I V . (1858 . ) — F i . Cr . p . 1037 . k a o A, viridis Tau sch .

P o F l . Cr. r a s t e ova j o h a ( j o v a ) o k o V a r a ž d i n a , D r a g a n i é a , K a r l o v c a ; u Lic i n a Ve leb i tu o k o Divose la , T r n o v c a (ne T r n a v e ) . O k o V a r a ž d i n a j e n e m a s igu rno , n o m o ž d a oko D r a g a n i ć a i K a r lovca (po S a p e t z i ) , j e r s a m j e god . 1898 . 12. ko lovoza n a š a o u Z u m b e r k u oko R a j k o v i é a i S e k u l i ć a , n a podnož ju sv. G e r e , i ovo j e men i dosada jedino p o z n a t o s taniš te u H r v a t s k o j . T a m o ni je r i je tka , ali g r m o l i k a . U V u k o t i n o v i ć e v u h e r b a r u (br . 1 0 6 6 . ) : „ U š u m a h kod S a m o b o r a i R u đ a h . J u n . 1 8 5 7 . " , d o k j e iz d r u g i h k r a j e v a d o m o v i n e nema . W a l d s t e i n i K i t a i b e l PI . r a r . I I . n a str . X X X . k a o Betula viridis Vi l i . , ali „ b e z " o z n a k e s t an i š t a .

„Die G r ü n e r l e ist eine s u b a l p i n e u n d a lp ine Pf lanze d e r H o c h -u n d Mi t te lgeb i rge C e n t r a i e u r o p a s " ( E n g 1 e r Conspec tus p . 105.) U Bosni (po B e c k u ) n a V r a n i c i - p l a n i n i , n a S t a ro j p l an in i ; u Buga r sko j n a Vi tošu , Bilu i C e d r u .

A. glutinosa (L . ) G ä r t n . F r u c t . et sem. I I . (1794 . ) p . 54 . t ab l . 90 . - - S y n . A. rotundifolia Mili . G a r d . Die t . ed. V I I . (1759 . ) b r . 1. — A. nigra Gi l ib . E x e r c . p h y t o l . I I . (1792 . ) p . 4 0 1 . — A. communis N o u v . D u h a m . I I . 2 1 2 . t ab l . 64 . — A. vulgaris P e r s . S y n o p . I I . (1807 . ) p . 550 . — A. februaria O. K u n t z e Taschenf l . Le ipz . (1867.) p . 2 3 8 . pr. p a r t . U n a s uz g o r s k e i p l a n i n s k e pot o k e i r i j eke . U h r v a t s k o m p r i m o r j u u dol ini Rječ ine , u G o r s k o m k o t a r u nav las t i to uz r i j eku K u p u i K u p i c u , ve l ika š u m a n a Crno j gor i kod P l e s a č a ; oko S a m o b o r a uz G r a d n u u R u d a r s k o j d r a ž i , uz B r e g a n u i S lapnicu . G o l e m bi jaše onaj „ ja l š ik" u Ja l š in i pod T o p l i č k o m g o r o m k o d Po l j ane , u k o j e m bi jaše k o j a h i l j ada s ta b a l a ; a općina ih je pos jek la , d a dobi je p a š n j a k . I m a j a l š e i u Z u m b e r k u , gdje j e zovu „ jošva" (Mrz lo polje) . U S lavoni j i uz K u t j e v a č k u R i j eku i L o n d ž i c u ( H i r c ) .

A. incana (L. ) W i l l d . S p e c pl . ed. I V . (1805 . ) p . 335 . — S y n . A. lanuginosa Gil ib . E x e r c . p h y t o l . I I . ( 1792 . ) p . 4 0 2 . — A. pu-bescens Sar tore l l i Deg l i a lb . ind ig . ai bosch . del l ' I t a l . S u p p l . ( 1816 . ) p . 330 . — A. februaria v a r . incana O. K u n t z e Taschenf l . L e i p z . (1867.) p . 2 3 9 . — Betula incana L . fil. S u p p l . (1781 . ) p . 4 4 7 .

Bijelu j o v u F l . Cr. i d r u g a b o t a n i č k a djela i r a d n j e za H r v a t s k u ne bil ježe. U „Vegetac i j i G o r s k o g a k o t a r a " i s t a k n u o sam, d a j e u n e k i m k r a j e v i m a t a m o ob ična , d a p a č e s t v a r a pov i še p o t o k a V e l i k e Bjelice cijele šume. E n g l e r Conspec tu s p . 1 2 1 . ne n a v o d i j e za h r v a t s k u floru, ali j e bilježi z a S r b i j u i Bosnu .

A. barbata C. A. M e y . (A. glutinosa X incana W i r t g . ) ima oko C a b r a ( R o s s i po В o r b a s u ) , ali ras te i oko D r n j a ( B o r b . u Bot . Cen t ra lb l . ( 1 8 8 5 . ) Bđ. X X I I . p . 243 . ) — Syn . A. pubescens T a u s c h u „ F l o r a " 1834 . p . 5 2 0 . — P o E n g l e r u : Conspec tus p . 128 . „ n i j e " od o v o g a k r i ž a n c a a u k t o r „Меу . " , veo K r a u s e , koj i g a j e opisao u J a h r e s b e r . schles. Gesel lsch. g. 1845 . — S y n . A. glutinosa [i. pubescens R e g e l Monogr . Betulac . u M é m . Soc. n a t u r . Moscou X I I I . ( 1861 . ) p . 1 6 1 . — A. badensis L a n g e x D ö l F l . B a d e n . (1857 . ) p . 5 3 4 . — A. hybrida A. B r a u n e x R c h b . I con . F l . g e r m . X I I . (1850 . ) p . 3 . tab l . 630. br . 1292. — A. plicata Hoffmgg. ' e x R c h b . 1. c.

Bo rbâsova A. barbata C. A . Mey . j e s t s tablo , koje r a s t e p o E n g l e ru 1. с. p . 118 . n a K a v k a z u : L e n k o r a n i Tal iš ( M e y e r , H o h e n a c k e r , B u h s e ) , A s t a r a , B a t u m ( V i r с h ο ν) , Gur i j а (А 1-b o v ) , te j e u L e d e b . F l . ross ica op isana u vol. I I I . p . 657 . (1846. — 1 8 5 1 . ) , a po M e y e r u k a o A. barbata g. 1 8 3 1 . u V e r z . Pi l . im K a u k . u. a m vvestl. U f e r d. K a s p i s c h e n Meeres br . 3 3 1 .

I z P o d s u s j e d a p o z n a t a n a m j e fosilna vrs ta Alnus Cycladum U n g . ( P i l a r 1. с. p . 35 . ) .

Fagaceae. A. Br. u Asehe r son F l . P r o v . B r a n d e n b u r g I . (1864. ) p . 62 . i 615 . ;

P r a n t l u Pfianzenf. I I I . T b l . 1. A b t h . (1899. ) p . 47 . ; D a l l a T o r r e i H a r m s fasc. sec. p . 117 . Gupuliferae L . С. Rich . A n n a l , frui t . (1808 . ) p . 32 . i 9 2 . ; L i n d l . N a t . Syst . ed. I I . (1836.) p . 170. pr . pa r . ; F l . Cr . p . 1 0 4 6 . ; Fagineae R c h b . Consp. (1828.) p . 8 3 . p r . pa r .

Fagus ( T o u r n . e x L .

Sys t . ed. I . ( 1 7 3 5 . ) ; L . Spec . p l . ed. I . (1753.) p . 9 9 7 . ) ; E n d l . G e n . b r . 1 8 4 7 . ; E n g l e r i P r a n t l I I I . 1. p . 5 3 . ; D a l l a T o r r e ι H a r m s fasc. sec. p. 118 .

F. silvatica L . Spec . p l . ed. I . p. 998 . — S y n . Castanea Fagus Scop . F l . C a r n . ed. I I . vol . 2 . (1772.) p . 242 . — F. echinata Gil ib . E x e r c . p h y t o l . I I . ( 1792 . ) p . 396. — F. silvestris G a e r t n . F r u c t . et sein. I . (1801 . ) p. 182. B u k v e , ko je p r ima ju o b l i k k l e k o v i n e (Pinus montana), op isu jem u „Vegetac i j i G o r s k o g a k o t a r a " , a doda j em, d a i m a i n a Ve l iko j Visocici i đ r u g u d a po v e l e b i t s k i m v r h o v i m a od n j ih t a k o v i h guš t ika , koji su n e p r o h o d n i ( H i r e ) . P r e m d a su on i ske , i p a k su p lodonosne .

B i l j e š k a , var. purpurea Ait. u Hort . Kew. I I I . (1789. ) p . 3 6 2 . „nije" gojidbom stvorena odlika, već samonikla u nekim kra jevima Tiirinške (Sonderhausen), Švicarske (Starnberg kod Bucha) i T i ro l a (ßoveredo; S c h l o s s e r herb. br. 1 0 7 6 . 1. barun H a u s m a n n ) . — Iz podsusjedskih lapora poznata j e fosilna vrs ta F. pristina Sapor . ( P i l a r 1. е.).

Castanea. Mili . „ n e " T o u r n . F l . Cr . p . 1 0 4 7 .

С. vesca Mill. Ga rd . Die t . ed . V I I . (1759.) p. 1. — Fagus Castanea L . Spec . pl . ed. I . ( 1753 . ) p . 9 7 7 . —• Castanea vulgaris L a m . E n c y c l . me th . (1783 . ) p . 7 0 8 . — C. vesca G a e r t . F r u c t . et sem. I . (1788. ) p . 1 8 1 .

K e s t e n ili kos tan j znača jno j e s tab lo za Z a g r e b a č k u g o r u , gd je c v a t e u d r u g o j polovini mjeseca l ipnja . N a b r i j egu R e b r u k o d G r a č a n a i m a od n jega cijela š u m a ; k o d B a ć u n a vel ik j e „ k o s t a -n j i k " na K e l e k o v u b r i j e g u ; k o d V i d o v c a š u m a pod K o m u š a r e v o m p e ć i n o m , n a Bis t r i gornjo j i m a s t aba l a od 4 m. o b u j m a . K e s t e n a i m a n a Samobor sko j gor i , i m a g a u Z u m b e r k u oko S t o j d r a g c i M r z l o g a pol ja , gdje ga zovu „ k o š t a n " . N a Top l i čko j go r i i m a k r a s n i h s taba la na Puš ta ju kod M a r t i j a n c a ; i m a k e s t e n a i n a Bi lu p a n a Mos lavačko j gor i . U S lavon i j i n a š a o s a m k o s t a n j n a K r n d i j i o k o D r e n j a , Naš ica , K u t j e v a , O r a h o v i c e , n a P a p u k u o k o B i š k u p a c a i S t r a ž e m a n a , a ras te i d r u g u d a u ovoj k r a l j e v i n i (V. D i e b i she r b e k a n n t . Pfl. S lavoniens ) . I m a k e s t e n a i u h r v a t s k o m p r i m o r j u ; M i h a i l o v i ć g a navod i za V r a t n i k , F r a n c i k o v a c i S to lac .

Fos i lna v r s ta C. atavia U n g . p o z n a t a iz podsus j edsk ih l apo ra ( P i l a r 1. c ) .

(Juercus. ( T o u r n . e x L . Syst . ed. I . ; L . Spec . pl . ed. I . p . 994. ) — E n d l .

G e n . br. 1 8 4 5 . ; Supp l . I V . p . 2 4 . ; E n g l e r i P r a n t l I I I . 1. p . 5 5 . ; D a l l a T o r r e i H a r m s fase. sec. p . 118 . — K o t s c h y T h e o d o r : D i e E i c h e n E u r o p a s u. des Or i en t s . W i e n u. O l m ü t z , 1862 . Mi t 4 8 Fol iotafeln .

F l . Cr. p . 1 0 4 8 — 1 0 5 1 . opisu je n a m 9 ili 8 h r v a t s k i h h r a s t o v a , no već g. 1867 . p r ik lon io j e V u k o t i n o v i ć h r v a t s k i m h ras to v i m a više pažn je , te n a m g. 1 8 7 3 . opisuje h r a s t o v e župan i j e bjelov a r s k e u „ R a d u J u g o s l a v e n s k e a k a d e m i j e " k n j . X X I I . , no u vel i k e j e i znenad io bo t an i ča r e sa r a d n j o m „ N o v i oblici h r v a t s k i h h r a s t o v a " , ko ju j e ista a k a d e m i j a š t a m p a l a god . 1880 . u k n j . L I .

„ R a d a " . D a o v a r a d n j a b u d e p r i s t upačna i s t ran im b o t a n i č a r i m a , i zdao j e V u k o t i η о v ie g. 1883 . po tporom „ J u g o s l a v e n s k e a k a d e m i j e " r a s p r a v u „ F o r m a e Q u e r c u u m Croa t i ea rum in đ i t ione Z a -g r a b i e n s i " i u k r a s i o j e sa 10 tab l ica fo tografskih s n i m a k a .

G o d i n e 1889 . p r iopć io j e V u k o t i n o v i ć u „ V e r h a n d l u n g e n " zoo loško -bo tan i čkoga d r u š t v a u Beču radn ju „Be i t rag zu r K e n n t n i s s d e r k r o a t i s c h e n E i c h e n " (poseb . o t i ska p . 1—8.) I m a u n j e g o v u h e r b a r u i ob l ika , ko j e j e n a k n a d n o u b r a o i ko je val ja t ek opisat i . S v o j i m b a l a n o g r a f i č k i m s tud i j ama zap remio j e V u k o t i n o v i ć m e đ u b o t a n i č a r i m a odl ično mjesto i mnogi su se okoristi l i n j egov im i s k u s t v o m i z n a n j e m .

Od Quer eus lanuginosa opisao j e V u k o t i n o v i ć god. 1 8 8 3 . 2 9 obl ika , ko j i se r a z l i k u j u i l i s tom i p l o d o m ; od Q. sessiliflora po daje n a m 1 1 , a od Q. pedunculata 6 opisa. U spomenuto j n jem a č k o j r a d n j i i m a m o od p r v i h 4 5 obl ika , a u s v e m u j e opisao više od 70 ob l ika i od l ika ,

Rev iz i ju h r v a t s k i h h r a s t o v a činim po Gi l rkeovu djelu „ P l a n t a e E u r o p e a e " tom. I I . (1897 . ) p. 5 5 — 7 2 .

Q. pedunculata E h r h . I n d . a rb . et fruet, Beitr. V. (1790. ) p. 1 0 1 . b r . 7 7 . ; F l . Cr. p . 1 0 5 1 . — K o t s c h y 1. с. X X V I . tab l . X X V I I , fig. a — m . — S y n . Q. femina Mili . G a r d . Die t . ed. V I I . (1759 . ) p . 2. — Q. fructipendula S c h r a n k Baier . Fl . I . (1780 . ) p. 6 6 6 .

G u r k e n a v o d i ovaj h r a s t k a o Q. Robur L . . no u E n g l e r - P r a n t l u č i t amo 1. e, p . 5 7 . ođ E n g l e r a ovu bil ješku : „ D e r N a m e Q. Robur L. ist zu v e r m e i d e n , weil von ve r sch i edenen A u t o r e n für be ide von L i n n é z u s a m m e n g e f a s s t e A r t e n g e b r a u c h t " .

F o r m a e :

Q. Bruttia T e n . S e m . a n n . 1825 . enum. adnot . p. 12. ; G u r k e 1. c. p . 5 5 . U okol in i z a g r e b a č k o j ; oko V u k o v a r a ( B o r b â s ) . U g e n e r a l n o m h e r b a r u iz oko l ine Bud ima i Monora ( B o r b . ) — S y n . Q. Ettingeri V u k . 1. с. p . 2 3 . — Q. perrobusta Borb . u Oest . bot . Z t s c h r . X X X I X . (1889. ) p . 376 .

Q. australis Heuff. u W a c h t e l Z t sch r . I . (1850.) p. 99 . ; G u r k e 1. с. p . 5 5 . — S y n . Q. pendulina Ki t . u Schul t . F l . Oes te r r . I . (1814 . ) p . 6 2 0 . — Q. pedunculata va r . longifolia S c h u r u O e s t e r r . bot . Z t s c h r . V I I . (1857 . ) p . 3 . — Q. filipendula Schlosser i V u k o t i nov ić u Oes t e r r . bot . Z t s c h r . X V I I . ( 1867 . ) p . 4 0 4 . ; F l . Cr . p . 1 0 5 1 . — Q. australis K e r n e r u Oes te r r . bot . Ztschr . X X V I . (1876 . ) p. 2 3 3 . U S r i j e m u n a F r u š k o j gor i kod G r g e t e g a ( B o r b â s ) .

Q. t u b u l o s a S c h u r Ser t . F l . T r a n s s i l v . (1853 . ) p . 6 7 . ; G u r k e 1. с. p . 56 . —• Syn. Q. stenocarpa V u k . u Oest. bot. Z t s c h r . X X I X . (18 79.) p . 188 .

Q. h e t e r o p h y l l a L o u d . A r b . I I I . (1838 . ) p . 1732 . ; G u r k e 1. с. p . 5 6 . — S y n . Q. laciniata V u k . „ R a d J u g o s l . a k a d e m i j e " X X I I . p . 2 8 . — Q. pinnatifida L a s c h Bot . Z t g . X V . (1857. ) p . 4 1 5 .

Dal je V u k o t i n o v i ć e v e fo rme od Q. pedunculata n a v o d i G u r k e bez s v a k e bi l ješke , ali im doda je : Q. macrophylla L a s c h u Bot, Z t g . X V . (1857. ) p . 4 1 6 . G e r m . C r o a t . I t a l . ; Q. microbalanos S c h u r u Oest. bot. Z t sch r . V I I . (1857 . ) p . 3 . T r a n s s i l v . S l a v . K a o k r i ž a n c e b i l j ež i : Q. Robur X sessiliflora. C r o a t . S l a v . ; Q. erioneura Borb . u D e u t s c h e bot. M o n a t s c h r . (1887 . ) p . 1 6 4 . ; Q. hungarica K i t . u L i n n a e a X X X I I . (1863 . ) p . 3 5 3 . n o n H u b e n y . H u n g . C r o a t . S l a v .

B i l j e š k a . Q. pedunculata s tvara u domovini, poglavito u Slavonij i , velike lugove i s toga ga zove narod „1 u ž n j a k " , no kako raste i po livadama, pribilježio sam i ime „ l i v a d η j a k " ; oko Zlatara Budi nšćine, Grubišnoga polja, Ravena, poznat j e kao „ d u b e c " , oko Cvjetković-brda kao „ s t e ž a j " . Q. farinosa Vuk. formu od Q. pedunculata zovu oko Klanjca u Zagorju „ m e l j a k " , oko Radoboja „ m e l e k " , j e r su mu kapice i mladice bijele, kao da bi ih posuo brašnom (meljom).

Q. s e s s i l i f l o r a Sal isb . P r o đ r . s t i rp . ho r t . C h a p . Al ler t . v i g . (1796 . ) p . 392 . n o n „ S m . " , k a k o bi l ježi F l . Cr . p . 1050. — K o t s c h y 1. е. X X X I I . t ab l . X X X I I . fig. a - m . - S y n . Q. sessililis E h r h . I n d . a r b . et fruct, Beitr . V . (1790 . ) p . 1 6 1 . b r . 8 7 .

V u k o t i n o v i ć e v i m f o r m a m a o v o g a h r a s t a doda j e G u r k e 1. с. p . 5 9 . Q. aurea ( W i e r z b . ) D . С P r o d r . 1. с. p . 9. C r o a t . S l a v , i

Q. Welandii Heuff. u W a c h t e l Z t s c h r . I . (1850 . ) p . 9 7 . — S y n . Q. conglomerata S c h u r u V e r h . s ieb. V e r . I I . (1851 . ) p . 170. n o n P e r s . — Q. condensata S c h u r u Oes te r r . bot . Z t s c h r . V I I . ( 1 8 5 7 . ) p . 18 . — Q. spicata K i t . u L i n n a e a X X X I I . (1863 . ) p . 3 5 4 . p r . pa r . U Slavoni j i oko C e r e v i ć a ( B o r b â s ) .

B i l j e š k a . Q, sessiliflora zove se hrva tsk i „ g r a d u n " , koje nam im e bilježi i Vukotinovié; ovomu imenu dodajem b i j e l , b j e l i k , b j e 1 č i ć ili 1 j u t i к ; oko Zlatara zovu ga g r a ć u v i u a, koja ima žir u „grunj ić ima" (kupcima); poznat j e kao b r d n j a k , j e r ras te po b r d i D a m a (Bastaji kod Daruvara , Grubišno polje), ali i kao b r đ a k. ok о Križevaca g r a η u t ; u Požeškoj dolini „к i t n j a k " . Formu Q. O olumbaria zove narod g о 1 u b n j a k , j e r mu j e žir tako sitan, da so njim hrane golubovi (Graćanica u Moslavini, Severin kod Bjelovara). О т о nam ime bilježi i V u k o t i n o v i é (Hrastovi žup. belov. p . 6.).

Q. castanoides opisuje V u k o t i n o v i é kao „kestenjar", no u Graća-nici zovu ga к o s t a j η е е , j e r puca na žiru „l juska", kao na koštanju.

Q. Streimii Heuffl. u W a c h t e l Z t sch r . I . (1850. ) p . 97 . G r a b o v o u S r i j emu ( l o c u s c l a s s i e u s ; S c h l o s s e r he rb . 1086/b.) P o G ü r k e u j e Q. Streimii k r i ž a n a c od Q. lanuginosa X sessiliflora, a t a k a v j e i Q. Kerneri S i m k . u M a g y . N o v . L a p . V I I . (1883 . ) p . 69 . — Syn . Q. pubescens % glabrata Heufrl. 1. c. p. 98 . non Guss . — Q. pallida Heuffl. u Oe^ter r . bot. Z t schr . V I I I . (1858.) p . 28 . n o n B l u m e . — Q. glahrescens K e r n e r u Oester r . bot. Z t schr . X X V I . ( 1 8 7 6 . ) p . 2 3 0 . — Q. glabrata Borb . u B u d a p e s t K ö r n y e k N ü v e n . ( 1 8 7 9 . ) p . 70 . = Q. tridacttjla Bo rb . T e r m é s z . Köz l . X V I I I . (1886 . ) p . 3 5 3 . po G ü r k e u 1. с. p . 6 1 . , koj i n a m bilježi za ovaj k r i ž a n a c S l a v o n i j u ; po a u k t o r u oko V u k o v a r a .

Q. lanuginosa T h u i l l . F l . env i r . P a r . ed. I I . (1799.) p . 502 . — F l . Cr . p . 1 0 4 9 . k a o Q. pubescens W i l l d . Spec . pl. I V . (1805 . ) p . 4 5 0 . — K o t s e h y 1. с. X X X I V . tabl . X X X I V . I forme od h r a s t a m e d u n c a op i sane od V u k o t i n o v i ć a usva ja G u r k e 1. с. p . 6 2 — 6 4 .

Q. conferta K i t a i b e l u Schu l t e s Oes te r r . F l . ed. I I . vol. I . (1814 . ) p . 6 1 9 . ; H i r e : „ Š u m a r s k i l ist" (1900 . ) p. 1—5. — K o t s e h y 1. c. X I V . tabl . X I V . fig. a — n . Ova j osobiti h r a s t obreo j e P a v a о K i t a i b e l g. 1808 . u P o ž e š k o j dolini oko K u t j e v a , Grad i š t a , K u l e i P o r e č a . N a s v o m p u t u po istoj dolini god. 1894. došao sam 18. s r p n j a u š u m u „ J a s i k " , gd je sam ugledao p r v e p r i m j e r k e od Q. conferta, ko j i su mi se odal i po svoj im ve l ik im i u g l e d n i m listov i m a . T u s a m i pr ib i l jež io n a r o d n a i m e n a „s la tka g r a n i c a , s l adun i g r e đ e n " . O d r e d i o s a m m u ovu pos to jb inu : S l adun se s te re n a g o r i K r n d i j i od G r a d i š t a ( 2 2 0 m . n a d m . visine) do Begteža (179 m. ) k o d K u t j e v a , od K u l e ( 1 6 3 m.) i P o r e č a (165 m.) do C a g l i n a i L a t i n o v a c a , g d j e d r u g u j e sa Q. pedunculata, Q. sessiliflora i Q. Austriaca, a i m a g a i u šumi G r e đ e n i k u (269 m.) P o B o r b â s u r a s t e s ladun i u S r i j e m u ; u z a g r e b a č k o j okol in i i m a g a u Maks i m i r u ( V u k o t i n o v i é ) , no u go jen im pojedinc ima, ras te u T u r o p o l j s k o m lugu ( W o r m a s t i n i ) , ali g a ima i u Bosni o k o B r č k e , g d j e se od l iku je osobi to v e l i k i m l is tovima, koj i budu p r e k o 2 d m . d u g i , a 5 cm. š i rok i . S l a d u n a k a ž u da i m a i oko B j e l o v a r a (Se v e r i n ) , gd je g a z o v u r u d l j i k a i r u d l j i к a ν а с 1 , i m a g a o k o

1 Ü Hercegovini zovu „Q. conferta" h r a s t - r u d e l j (Ima ga u Građnićima na tamošnjem groblju i oko Širokoga brijega kod Mostara po prof. P i c h l e r u).

G r u b i š n o g a polja, gd j e j e p o z n a t k a o s l a d u n a c , oko K o p r i v n i c e , gd je j e t a k o đ e r pozna t k a o s l a d u n , zovu m u žir „ p i s a n e e " .

Ž i r j e s l ađuna s l adak k a o k e s t e n , p a g a u Srbi j i ( s l a tka g r a nica , s l adun) i d r u g u d a s a b i r u i j e d u (da li i u n a s ? ) . M l a d o lišće t ako j e s la tko , da n a nj r a d o na l i j eću pćele .

G u r k e n a m bilježi za Q. conferta ove z e m l j e : U g a r s k u , S l a v o niju, R u m u n j s k u , I ta l i ju , Bosnu , H e r c e g o v i n u , C r n u g o r u (Bra to-nožići, Dan i lov g r a d - S a v i c a po P a n č i ć u . V i s i an i F I . D a i m . S u p p l . 1877. p . 85 . ) , za Srb i ju , B u g a r s k u , A l b a n i j u , Tesa l i ju , T r a e i j u , Mace-doniju i G r č k u , ali n e n a v o d i H r v a t s k e . I m a g a i u D a l m a c i j i , p a bi imao ras t i i u I s t r i ( H e m p e l i W i l h e l m 1. е. П . Ab th . p . 71.) .

B i l j e s k a . Hempel i Wilhelm zovu sladun „die ungarische Eiche" Q. hungarica, kojemu latinskomu imenu dodaju kao s inonime: Q. conferta Kit . i Q. Farnetto Ten. , no dr . B o r b â s dijeli Q. hungarica od Q. conferta, pa ovomu daje ove sinonime : Q. Esculus Poli., Q. Esculus var. velutina, Q. conferta Pane , i Q. Farnetto-conferta. On veli, da su kod Kitaibelove Q. conferta „Lappen stumpf, Früchte sitzend", dok ima Q. hungarica „zerschlitzte Blätter, breite Buchten und staehelspitzige Bla t t l äppchen" . G u r k e istovetuje Q. hungarica sa Q, conferta Kit. i daje ovomu imenu prvenstvo, što sam i j a učinio.

Q. I l e x L . Spec . pl . ed. I . (1753 . ) p . 9 9 5 . — K o t s c h y 1. c. X X X V I I I , tabl . X X X V I I I , fig. a ^ n . O v o j e z imzelena ' ' v r s t a h r a s t a , koju u D a l m a c i j i zovu „ č e s m i n a " , u h r v a t s k o m p r i m o r j u i po o toc ima „ c r n i k a " i „ c r n i k a " . U n a s u dol ini R ječ ine o k o Z a k l j a i L o p a č e ( R o s s i ) ; oko P r e d z v i r j a , g d j e o v a r ječ ica izbi ja iz j e d n e spilje, r a s t e po p e ć i n a m a b u k v a , g r a b a r , h r u š i n a (Prunus Mahaleb), t isa, a u d r u š t v u ovih i c r n i k a ( H i r e 2 1 . l ipn ja 1879 . ) . I m a j e i oko N o v o g a ( P f i s t e r ) , B a g a ( S c h l o s s e r h e r b . br . 1 0 7 8 . ) , ali pojedince k a o „p lodonosan" g r m , d o k j e n a otočiću K o š l j u n u kod K r k a već pov isoko s tab lo , a n a R a b u zbi ja se k a o t a k o v o u šume. N a o toku Cresu „ c r n i k a " j e ob ična , z b i j a se v e ć oko Si l v a n a u guš t ike , oko V r a n s k o g a j e z e r a debe lo j e s tablo , no č i t a v e i naj l jepše š u m e s t v a r a o k o P u n t a K r i ž a . N a o toku Loš in ju pok r i v a Q. Ilex k a o g u š t i k ci jelu z a p a d n u s t r a n u od p o d n o ž j a Osor-šćice p a sve t a m o do Loš in j a M a l o g a .

B i l j e š k a . U našoj flori nema ni stabla ni grma, u kojega bi se oblik lista tako mijenjao, kao u crnike, a mijenja se na istom pojedincu. Na izbojcima ili pr ipanjcima lišće j e zaokruženo, zupkasto, zupci trnoviti, na g ranama j e više duguljasto-jajasto, ali može na istom

grmu biti botkasto, jajasto, kuglasto, trnovito, cjelovito, opruženo ili zavrnutih okrajaka, kao što svjedoči građa pr ibrana oko g rada Cresa. Kapice su ploda velike ili malene, žir istaknut ili sjedav. Gurke navodi 36 odlika, za Dalmaciju var. agrifolia D. C. (Gali. Sicil.), za Hrvatsku var. smilax Pers . (Hisp.) Odlika s izvora Rječine j e s t var . latifolia Moris F l . Sard. I I I . p . 515 . (1859.) , koje list i bojom i oblikom nalikuje na list vrbe ive ili mačkovine (Salix caprea).

Q. coccifera L . Spec . pl . ed. I I . (1763.) p . 1413 . K o t s c h y 1. с. X X I X . tabl . X X I X . fig. a — η . P o F l . Cr. n a otoku Cresu "i L o šinju oko N e r e z i n a ( „ n e " Neves ina , k a k o piše i Visiani F l . D a i m , vol . I . p . 209.) N a o v o m o toku i n a Osoršćici (prof. H a r a č i o ) i o k o C u n s k o g a u g u š t i c i m a p r e m a luci ( H i r e ) . U Da lmac i j i n a po luo toku Pel ješcu ( V i s i a n i , H e m p e l i W i l h e l m ) . N a o v o m h ra s tu živi Ghermes ilicis, ko j a svoj im ubodom pro izvodi c r v e n o i košeni l i na l i čno mas t i lo .

Ova j je h r a s t s r o d a n s fosilnim v r s t a m a Q. cyćlophylla U n g . i Q. scleropJiyllina H e e r .

Q. Pseudo-suber San t i V i a g g . al M. A m i a t a I . p . 156 . t ab l . 3 . ( 1 7 9 5 . ) ; F r e y n u F l . ν . Süd - I s t r i en p . 4 2 5 . ; K o t s c h y 1. с. X X X V . tab l . X X X V . fig. a — m . — S y n . Quercus Silber K o c h non L . — O v a j h r a s t i m a o bi ras t i i u Dalmaci j i (po G ü r k e u 1. c, p . 70 . ) , što H e m p e l i W i l h e l m 1. с. p . 8 3 . por iču („In Oes te r re ich findet sie sich n u r ve re inze l t in I s t r i e n " , gd je g a ima po F r e y n u i T o m -mas in i ju n a više mjes ta , pa i oko P u l j a ; V u k o t i n o v i ć h e r b . b r . 70. ; Schlosser h e r b . br . 1080 . ) .

B i l j e š k a . F l . Cr. bilježi i za Dalmaciju pravi h r a s t-p 1 u t n j а к (Q. Suber L. , Korkeiche, po Visianiju), no to je Q. Hex β. suberosa Visiani F l . Daim. I. p . 2 0 8 . — Fl. Cr. valjada je zavela i Ε . Α. M u l l e r a , koji ga bilježi za Dalmaciju (TJeber die Korkeiche. Ein Beitrag zur Pflanzen- und Handelsgeographie. Mit einer Kar te d. Verbreitungsgebietes u. zwei Tafeln. Wien 1900.) Kotschy ga također ne navodi za Dalmaciju, ali ga poznaje iz Istre i Italije (Monto Baldo).

„Q. Suber L . In Dalmatien f e h l t der Baum als „ursprüngl iche" Holzart gänzl ich" ( H e m p e l i W i l h e l m 1. c. p . 81.) , te se uz Q. Pseudo-suber kao „samoniklo" stablo ima b r i s a t i iz hrva t ske flore. Ni jednoga ni drugoga hrasta nema u herbarima k r . sveučilišta iz Dalmacije. TJ Schlosserovu herbaru br. 1079 . iz južne Is t re ( T o πιπί a s i n i ) , u generalnom herbaru iz Calabrije (1. B o r ζ i ) : „In sylvis montanis Pisani . I tal. bor ." (1. S a v i). — Q. Suber u KHnggräffovu herbaru (br. 2721.) iz Dalmacije j e s t Q. Ilex.

Q. Oerris L . Spec . pl . ed. I . (1753.) p . 997 . H r a s t a - c e r a i m a u svim top l i j im k r a j e v i m a H r v a t s k e i S lavoni je , ali n e s a m o „poj e d i n c e " , k a o što u „Fo r s t l . F l . " p . 4 2 8 . t v r d i W i l l k o m m , v e ć

on s tva ra i l i jepe „ce r i ke" . I m a g a k o d L e p o g l a v e , n a Vol insko j špici u Ivanč ic i , oko K r a p i n e (Trski v r h , V u k o t i n o v i é ) , K l a n j c a , Z l a t a r a , Vin ice , u Z u m b e r k u o k o S t o j d r a g e ( H i r e ) , Pe t r ić - se la ( V u k o t i n o v i é ) , n a G r o b n i č k o m polju oko P o t k i l o v c a , o k o Ča va la , C e r n i k a 1 ; u G o r s k o m k o t a r u oko Z a v r š j a i Pods t i j ena , oko L u k o v a dola, S e v e r i n a ; k o d T o u n j a uz cestu oko Z d e n a c a , a oko K u k a č e kod is toga mjes ta cijela š u m a ( H i r e ) . U z a g r e b a č k o j oko lini u Maks imi ru , oko B u k o v c a , n a O š t r c u k o d S a m o b o r a ( V u k o t i n o v i é ) . U Slavoni j i i o k o V r h o v a c a gorn j ih k o d P o ž e g e , oko G r a é a n i c e ( H i r e ) . „Bi ldet bei V u k o v a r geschlossene B e s t ä n d e " (К a η i t z). N a o toku K r k u o k o D u b a š n i c e ( P o n i k v e ) , G a r i c e , g r a d a K r k a ( T o m m a s i n i) . I z D a l m a c i j e u Sch losse rovu h e r b a r u b r . 1087. sa Visočnice (1. Ρ i 1 1 ο η i).

B i l j e š k a . Oko Vinice zovu cer „cerovec" ; drvo j e poznato kao „cerovina". Žir ne sjedi u kapici , već u „okićenoj šešarici" (Bastaji u Slavoniji). Oko Grubišnoga polja zovu cer „g rkac" , valjada poradi g rkoga (gorkoga) žira. Nema dvojbe, da ima od cera također zanimljivih oblika, no pr ibrana g rađa još j e veoma malena.

Q. Austriaca W i l k i . Spec . pl . I V . (1805 . ) p . 4 5 4 . ; K o t s c h y 1. c. tab l . X X . fig. a — m . F l . Cr. p . 1049 . n a v o d i ovaj h r a s t k a o o d l i k u od cera , no W i l l d e n o v , a po n j e m u K o t s c h y opisuju g a k a o znača jnu v r s tu iz b r o j a Cerris, a j e d i n u u n a s , kojoj ž i r dozr i j eva t e k d r u g e godine . F l . Cr . n a m Q. Austriaca bi l ježi s amo k a o formu, a ne k a o bi l inu naše flore. I V u k o t i n o v i é u svojoj r a d n j i „Bei t rag zu r K e n n t n i s s d. k r o a t i s c h e n E i c h e n " piše ovo : „ Q . Cerr is f. Austriaca k o m m t h i e r z u l a n d e n ich t v o r ; sche in t m e h r eine nörd l i che F o r m zu se in" (1. c. p . 8.). O v o p a d a s t im više u oči, što s am u n jegovoj zb i rc i Ouercusa (br . 68. ) na šao Q. Austriaca i n j egovom r u k o m n a p i s a n u c e d u l j i c u : „ Q . Cer r i s fo rma Austriaca W . M a x i m i r ad m i r n a ko l iba . Oct . 1 8 7 9 . " , d o k j e p r v e sv rž i ce u b r a o već 30 . r u j n a 1876. n a i s tom s tan iš tu . O v o p a d a i za to u oči, j e r se tu č u v a i Q. Austriaca, koj i sam pr ipos lao V u -ko t inov iću g. 1879. , a u b r a o 2 1 . l ipn ja i. g. u dol ini R ječ ine k o d R a t u l j a . 24 . s rpn ja god . 1894 . n a š a o s am Q. Austriaca n a v r h u L o n č a r s k o g a visa k o d Grad i š t a , n e d a l e k o K u t j e v a , a v e ć s am pr i je s p o m e n u o , da g a i m a i u J a s i k u k o d Beg teža . D r . S t r e i m bilježi n a m ovaj cer za S r i j em k a o 0. argentea ( S c h l o s s e r h e r b . 1087/b . 1. S t r e i m ) , a В о r b â s za š u m e oko s a m o s t a n a G r g e -

1 Ovo j e selo dobilo ime od с e r a, i zato nema tamo mjesta tabli s natpisom „ C r n i k" .

t ega n a F r u š k o j gor i , g d j e g a je našao mjeseca l ipnja god. 1886 . ( H e r b . H i r c)." N e m a d v o j b e , da g a i m a i d r u g u d a po S r i j emu i da gd jeko je s taniš te od Q. Cerris p r i p a d a s igurno i Q. Austriaca. U g e n e r a l n o m h e r b a r u k r . sveuči l iš ta i m a Q. Austriaca iz Neu-w a l d e g g a i D o r n b a e h a k o d Beča (1. R i c h t e r ) .

B i l j e š k a . Vanredno zanimljiv je onaj cer, koji sam našao 2 3 . iipnja god. 1 9 0 1 . u Zagorju kod Pušće donje, j e r mu j e lišće preko 2 dm. dugo, osobito sjajno i značajno, no kako nemam još plodova, ne mogu ga tačno odrediti, ali držim, da je posve „nova" forma iz hrpe Cerris.

F o s i l n e v r s t e . Z a p o d z e m n u floru u Radobo ju n a v o d i d r . E t t i n g s h a u s e n Q. tephroides U n g . , Q. Lonchitis U n g . , Q. Cyri U n g . , Q. mediterranea U n g . , Q. myrtilloides U n g . , k o j e su v r s t e p o z n a t e i iz Z a g o r a u Š ta j e r sko j ( E t t i n g s h a u s e n : U e b e r d ie N e r v a t i o n d. B lä t t e r bei d. G a t t u n g Quer eus mi t besond e r e r B e r ü c k s i c h t i g u n g i h r e r vo rwe l t l i chen Ar ten . Mit 12 Tafe ln u. 3 T e x t f i g u r e n in N a t u r s e l b s t d r u c k . D e n k s c h r . d. k . A k a d e m i e d. W i s s e n s c h . W i e n 1896 . Bd. L X I I I . p . 1 1 7 — 1 2 0 . ) . Dr . P i l a r opisuje iz p o d z e m n e flore p odsus j edsk ih l a p o r a 0. Buchii 0 . W e b . , Q chlorophylla U n g . , Q. elaena U n g . , Q. elliptica Sap. , Q. furcinervis Rossm. , Q. Kamischiensis Goep . , Q. salicina Sap . , Q. Torbariana Pi l . Q. Ilex s r o d a n j e sa p r a s v j e t n i m h r a s t o v i m a Q. Brusinae Pi l . , Q. Lonchitis U n g . , Q. mediterranea U n g . i Q. myrtilloides U n g . ( P i l a r 1. с. p . 36 . , 40 . , 4 L ) , a po E t t i ngshausen u i sa Q. uro-phylla U n g . , Q. Hamadryadum U n g . , Q. tephroides U n g . , Q. prae-cursor S a p . , koj i su h ras tov i pozna t i iz t e rc i j a ra E v r o p e i s j e v e r n e A m e r i k e . Q. lanuginosa i spoređuje grof S a p o r t a sa Dryophyllum suberetaceum i sa Q. Naumanii E t t g .

Juglandaceae L ind l .

N a t . Syst , ed. I L (1836 . ) p . 1 8 0 . ; E n g l e r i P r a n t l I I I , Т Ы . 1. A b t h . p . 1 9 . ; Juglandeae D . C. T h é o r . é lém. (1813.) p . 5 1 5 . , a ne „ J u g l a n d i e a e " F l . Cr . p . 1 0 5 3 . ; Da l l a T o r r e i H a r m s fasę. sec . p . 116.

Jug 1 ans. (L . G e n . ed. I . (1737 . ) p . 2 9 1 . ) ; L . Spec . pl. ed. 1. ( 1753 . ) p .

9 9 7 . — E n d l . G e n . b r . 5 8 9 0 . — E n g l e r i P r a n t l 1. c. p . 24 . — D a l l a T o r r e i H a r m s fasc. sec. p . 117.

J. r e g i a L . Spec . p l . ed. 1. p . 9 9 7 . K a o s a m o n i k l o s tab lo ni je o r a h p o z n a t iz na še d o m o v i n e , ali j e u n e k i m k r a j e v i m a m o n a r hije podiv l jao , a ü U g a r s k o j (po K e r n e m ) i s a m o n i k , p a t a k o m o ž d a i u j u ž n o j Bosni . D iv l j i h o r a h a i m a u G r č k o j , u i s točn im s t r a n a m a Etol i je n a K o r a k s u , u F t io t id i n a E t a - i K u k o s - g o r j u , p a u Eur i t an i j i , u T r a n s k a v k a z i j i , u A r m e n i j i , u Be luđž i s t anu , s j evero-zapađnim k r a j e v i m a H i m a l a j e ( 1 0 0 0 — 2 5 0 0 m . v i soko) , gd je s tva ra go leme š u m e , i m a g a od Pe r s i j e do J a p a n a .

Od o r a h a i m a i u n a s n e k o l i k o od l ika , ko j e F l . Cr . ne spomin je U j e d n e j e odl ike p lod s i tan , k o š ć a t ; to j e o r a h - k o š t u n a c , k o -š o u n a c ili k o š ć a k (va r . dura K o c h : D e n d r o l o g i e , Т Ы . I . p . 587 . ) . U d r u g e su od l ike p lodov i m e k a n i ; to j e o r a h - m e k i š ili m e k u š a c (va r . fragilis K o c h 1. с ) . U z a g r e b a č k o j okol in i , ali i u S r i j emu, sade se k r u p n i ili t u r s k i o r a s i , ko j e zovu i m o r j a k (var . macrocarpa K o c h 1. с. p . 586 . ) . I m a u v r t o v i m a j e d n a odl ika , u ko je su p lodovi p r i b r a n i u g r o z d , n j ih 12, 1 4 ; to j e va r . racemosa. U p e r i v o j i m a i m a i J u g l a n s r e g i a v a r . pendula var . laciniata, va r . monophglla.1

B i l j e š k a . Za miocenske periode sezali su orasi dalje prema sjeveru. J. acuminata Al. Braun, koja j e srodna sa J. regia, sezala j e za miocena od Italija i Ugarske do Grenlandije, rasla j e na Sahalinu i Aljaski. Zanimljivo je , da su mnoge vrs te terci jara srodne sa sada živim orasima Amerike. Naš j e orah valjada već za terci jara rastao u evropskim šumama ( E n g l e r i P r a n t l 1. c. p . 22.).

J. n i g r a L . i J. c i n e r e a L . n o n „ W . " F l . Cr . p . 1054 . goje u na s u per ivo j ima . P r v o j j e d o m o v i n a u s j eve rno j A m e r i c i (od Masahuse t sa do F l o r i d e ) , a d r u g a seže od K a n a d e do Georg i j e .

F o s i l n e v r s t e . J. acuminata A l . B r a u n i J. attica. U n g . iz podsus jedsk ih l a p o r a ( P i l a r 1. с ) .

Salicaceae. R i c h a r d u K u n t h Nov . gen . A m . 2 . p . 2 1 . — E n d l . Gen . 2 9 0 .

— P a x u E n g l e r i P r a n t l I I I . Т Ы . 1. A b t h . (1889 . ) p . 29 . — E n g l e r S y l l a b u s p . 1 0 8 . — H e m p e l i W i l h e l m 1. с. I L A b t h . p. 9 8 . — F l . Cr. p . 1026 . k a o Salicineae.

1 Za orahovu j ed rku ili jezgru pribilježio sam u narodu ova imena : srčika, žgarica, rijezga, jezgarce , mezdra, komuška . Kožica, koja povija jezgru, zove se : mrenica, žuta mrenica, košuljica, t rebina, ogu-Ijina, rubačica, guljina, mehonica. — U Đulavesi kod Daruvara ima dvoredica od oraha, valjada jedina u domovini.

Salix L . G e n . b r . 1097 . ; A. K e r n e r : Niederös te r re ich isehe W e i d e n — η

„ V e r h a n d l . zool.-bot. Gesse l sch ." W i e n (1860. ) Bd. X . p. 1—56. i 1 7 9 — 2 8 2 .

Z b i r k a v r b a u h e r b a r i m a k r . sveuči l iš ta v e o m a j e o s k u d n a . U g e n e r a l n o m h e r b a r u n e m a n i j edne v r b e iz naše flore; u Kl inggrä f -fovu i V u k o t i n o v i ć e v u h e r b a r u našao sam samo tr i v rs te ; boga t i j a j e z b i r k a Sch los se rova , u ko jo j i m a d v a d e s e t a k v r b a , a d r agoc j ena , j e r broj i m e đ u 5 0 v r s t a 5 8 k r i ž a n a c a , i ona zb i rka , pog lav i to k r i ž a n a c a , ko ju j e od t uđ ih v r b a složio prof. J i r u š , da po njoj o b r a d i na še v r b e , nav las t i to one iz okol ine z a g r e b a č k e , ali k a k o ih ni je ob rad io , d r ž i m , d a m u d o m a ć a g r a đ a ne bijaše d o s t a t n a 1 . S obz i rom n a tu p r i l iku uč in i smo ono, što n a m j e za s ada mog u ć e bi lo, p r e m a radn j i d r a . A n t u n a K e r n e r a .

S. h e r b a c e a L . Spec . pl. ed. I . p . 1 0 1 8 . : K e r n e r 1. с. p . 2 0 1 . — S y n . S. pumïla Sa l i sb . P r o d r . (1796.) p . 394. Ova v r b a - p a t u l j -

čica i m a l a bi ras t i n a V e l i k o m Sn ježn iku u G o r s k o m k o t a r u , a p o h r a n j e n a j e tobože u Kl inggrä f fovu h e r b a r u . U toj j e zbi rc i „ n e m a " ni t i n a m j u j e V u k o t i n o v i é zabilježio u „Ca ta logus e x h i b e n s se r iem p l a n t a r u m p h a n e r o g a m a r u m h e r b a r u Musei Nat iona l i s" , u ko j em j e popisao sve bi l ine od mjeseca p ros inca god. 1874. do mjeseca ve l jače g. 1875 . , ko je su u t im h e r b a r i m a sačuv a n e . O v e v r b e rad i uspeo sam se n a Vel ik i Sn ježn ik ( 1 5 0 6 m.) 2 1 . ko lovoza g. 1882 . , obašao m u pusto t jeme sa sviju s t r a n a , ali p o m e n u t o j v rb i ni t r a g a ! N o uza sve to čuva se S. herbacea u Sch losse rovu h e r b a r u (br . 603 . ) , a na ceduljici nap isao j e d r . S c h l o s s e r : „ I n c a c u m i n e mont i s Sn i ežn ik ad Čaba r et in alpis Visoč ica 1 8 5 6 . " , 2 ali i p a k n e z n a m , s k o j e g a j e v rha . Z a naše a lp in ske v r h o v e n a v o d i j e i S a d l e r ( S p e c i m e n i n a u g u r a l e s is tens synops in S a l i c u m H u n g a r i a e . Pes t in i 1 8 3 1 . br . 32.) .

P o K e r n e r u r a s t e S. herbacea. po v i sok im a lp insk im b r e g o v i m a ; i m a j e na po luo toku Kol i , u Lap land i j i , n a Sp i t zbe rg ima . n a A ł taju, u a r k t i č k o j Sibir i j i i u Amer ic i do Gren land i je . U Aus t r i j i donjoj n a S c h n e e b e r g u ( K e r n e r ) . U gene ra lnom h e r b a r u k r . sveuči l i š ta p o h r a n j e n a j e sa S c h n e e b e r g a (1800 m.) gorn je Aus t r i j e

1 G u r k e navodi za Evropu preke 50 vrsta i više od 200 križanaca.

2 Držim, da je ova S. herbacea iz herbara Klinggrättbva, otkuda ju j e dr. Schlosser prenio u svoju zbirku bilina.

(1. B e c k ) . L i n n é zove ovu v r b i c u „ m i n i m a in t e r o m n e s a r b o r e s " , pa j e i u na s samo 2 — 6 c m . v i soka .

S. amygdalma L . Spec . p l . ed. I . p . 1016 . — S y n . S. triandra L. 1. с. U z a g r e b a č k o j okol in i i spod sela B o r č e c a uz vodode r ine ( V u k o t i n o v i ć 20 . l ipn ja 1 8 8 0 . ) ; u S lavon i j i n a v l ažn im l ivad a m a oko Naš ica (H i r c), o k o V o č i n a , Z v e č e v a , K a r l o v a c a i Z e m u n a ( P a η č i ć ) , a n a oba s taniš ta k a o va r . discolor W i m m . U h r v a t s k o m p r imor ju u dol in i Rječ ine (A. M. S m i t h ) , na o t o k u K r k u oko B a š k e n o v e ( Τ о m m a s i n i ) .

va r . concolor W i m m . N a o b a l a m a Bosu ta ( К a n i t ζ ) . S. fragilis L . Spec . pl . ed. I . p . 1017 . P o F l . Cr . p . 1028 . po

svoj H r v a t s k o j i S lavoni j i , ali j e n e m a ni u j e d n o m h e r b a r u iz naše domovine .

8. babijlonica L . Spec . pl . ed . I . p . 1017 . Ovo j j e v r b i , ko ja j e u na s p o z n a t a k a o „ s t r m o g l e d " , d o m o v i n a n a K a v k a z u , u Pers i j i , K i n i i u J a p a n u .

S. alba L . Spec . p l . ed. I . p . 1 0 2 1 . TJ okol in i z a g r e b a č k o j uz r i j eku S a v u ob ična v r b a , u Z a g o r j u uz K r a p i n u i njezine p r i t o k e , u okolini l epog lavsko j uz Bedn ju ( H i r c ) , u h r v . p r imor ju oko G r o b n i k a (A. M. S m i t h ) ; n a V r a t n i k u i F r a n c i k o v c u k o d Sen ja (M i h a i 1 ο ν i ć), oko K r k a ( Τ о m m a s i n i) ; oko Os i jeka , n a v l a stito na n a p l a v i n a m a ( H i r e ) . I m a bi je le v r b e i u S r i j emu .

va r . vitelline, Sér . Es s . Sau l . Suisse p . 8 3 . — S y n . S. vitelline: Hos t Sa l ix p . 9. tabl . 30 . 3 1 . U nas p o z n a t a v r b a , ko ju zovu ž u к ν a, j e r su joj g r a n e i g r a n č i c e žu te p o p u t ž u m a n c a . TJ o k o lini z a g r e b a č k o j ob ična v r b a u v i n o g r a d i m a , jer š i b a m a vežu vin o v u lozu. P r i p a d a m e đ u „ o k r e s a n e " v r b e .

S. viminalis L . Spec . pl. ed I . p . 1029 . „ A d r ipas et in d u m e t i s to t ius C roa t i a e " (F l . Cr. , u Sch los se rovu h e r b a r u b r . 6 0 9 . „ A d r ipas fluviorum m a j o r u m velut ; ad S a v u m et D r a v u m " ) . TJ p r i mor ju n a V r a t n i k u i F r a n c i k o v c u .

S. purpurea L . Spec . p l . ed . I . p . 1017 . U z a g r e b a č k o j okol in i oko Podsus jeda , o k o S a m o b o r a ( V u k o t i n o v i ć ) ; u h r v . p r i m o r j u u v i n o g r a d i m a , j e r š i bama v e ž u v i n o v u lozu. V u k o t i n o v i ć e v i pojedinci va l j ada v a r . angustifolia K e r n e r 1. c. p . 2 7 2 .

S. rubra H u d s . F l . A n g l . (1762 . ) p . 3 6 4 . j e s t k r i ž a n a c od S. viminalis X purpurea. F l . Cr . p . 1030 . k a o „ v r s t a " . N e m a j e u n a š i m h e r b a r i m a , a ima la bi r a s t i oko S l an j a i V a r a ž d i n s k i h TopKca.

S. incana S c h r a n k Baier . F l . ( 1789 . ) p . 2 3 0 . — S y n . S. rosma-rinifolia G o u a n Cat . Hor t . Monspe l . ( 1 7 6 2 . ) p . 5 0 1 . — S. Elae-

agnos Scop . F l . C a r n . ed. I I . vol. 2. (1772. ) p . 257. — S. angu-stifolia P o i r . u N o u v . D u h a m . Tra i t , a r b . ed. I I . vol. 3 . p . 128. (1806 . ) n o n W i l l d . Os ta le s inon ime n a v o d i G u r k e 1. с. p . 39 . L i s t o m n a l i k u j e o v a v r s t a p lemeni to j dafini (Elaeagnus angusti-folia) i v r s t a j e m e d i t e r a n s k e flore, ko j a seže u nas u G o r s k o m k o t a r u do r i j e k e K u p e . F l . Cr . n e navod i n i jedno stanište. U h r v a t s k o m p r i m o r j u u dol ini R ječ ine oko Z a k l j a i L o p a č e (A. M. S m i t h ) , n a G r o b n i č k o m polju u k o r i t u p o t o k a Sušice po vapnen im p e ć i n a m a , u G o r s k o m k o t a r u u z r i j eku K u p u k a o pov isoko s tablo, n a i z v o r u M a l e Bjel ice k o d G r b a j e l a , C a b r a n k e i Sokol ice po dolomi t ima k a o o n i z a k g r m ( H i r e ) . U okol ini z a g r e b a č k o j oko Save ( K l i n g g r ä f f h e r b . b r . 2611 . ) . U Z a g r e b a č k o j gor i na E l v i r i n u p u t u ispod S l j e m e n a (?) , k o d S a m o b o r a oko s a m o b o r s k o g a s ta roga g r a d a , uz G r a d n u i B r e g a n u i u Z u m b e r k u pod S t o j d r a g o m ( H i r e ) . U Sch losse rovu h e r b a r u (br . 611 . ) „in arenosis ad ripas f luv iorum maj or u m " .

S. cinerea L . Spec . p l . ed. I . p . 1 0 2 1 . — Syn . S. lanata u Vili . Hist . pl . D a u p h . I I I . p . 777 . (1789. ) non L. — S. dume-torum S u t e r F l . He lv . I I . p . 2 8 4 . (1802.) — S oleifolia S m . F l . Bri t . I I I . p . 1 0 6 5 . (1804 . ) n o n Vili . F l . Cr. p. 1031 . ne bilježi n i j ednoga s t an i š t a . U h r v a t s k o m pr imor ju u Draž i kod Sv . A n e uz potočić iza n a s i p a ; u Mos lav in i u b a r i k o d Kut ine , u kojoj j e n e k o ć stajao P l o v d i n - g r a d ; u Slavoni j i oko Cepina uz v o d e n e g r a b e , n a v l a ž n i m l i v a d a m a oko Našica ( H i r e ) . U Sch losse rovu h e r b a r u (b r . 603 . ) bez o z n a k e s taniš ta .

S. caprea L . Spec . pl. ed. I . p . 1020. U nas poznata k a o „iva , r a k i t a " , u Z u m b e r k u k a o „ m a e i k o v i n a " , u Mar in-dolu k a o „tnac-k o v i n a " , oko Z a g r e b a m u š k i cvijeci „ m a c i c e " . U Z a g r e b a č k o j go r i , nav las t i to n a b r e g o v i m a ispod S l j emena ob ična vrs ta v r b e , p a t a k o i u n jez inu p r igo r ju . T u j e g r m o l i k a ili poras te kao s taba lce , no u Z u m b e r k u n a Sv . G e r i b u d e i v isoko s t a b l o . 1 R a k i t e i m a i o k o Vi rov i t i ce , n a T o p l i č k o j go r i , n a Bilu ( H i r e ) .

S. aurita L . Spec . pl. ed. I . p . 1019. — S. ulmifolia Viii . H i s t , pi . D a u p h . I I I . p . 776 . — S. rugosa Sér . Ess . 18. (1815. ) — S. paludosa L i n k . E n u m . hö r t . Berol . I I . p . 4 1 9 . (1822.) N e m a j e t a k o đ e r ni u j e d n o m h e r b a r u ; u S r i j emu oko K a r l o v a c a i Z e m u n a (Die b i s h e r b e k a n n t e n Pf lanzen S lavon iens ρ 92 . ) .

1 Jedna ras te u podorima crkvice sv. Ilije te ima u prsnoj visini 18 cm. premjera, d ruga u crkvici sv. Gere ima 22 cm., a u dnu 24 cm. premjera.

S. grandifolia Sér . Sau l , d e la Suisse p . 20 . (1815 . ) — S y n . S. appendiculata Vii i . His t . D a u p h . I I I . p . 775 . — S. cinerascens W i l l d . Spec . pl . I V . p . 706 . Os ta le s i n o n i m e n a v o d i G u r k e 1. с. p . 8. M n o g o b r o j n a j e o v a v r b a k o d L o k a v a n a b r i j e g u G o l u b n j a k u uza š u m s k e o k r a j k e c rnogor i ce , ima j e i o k o T r š e a , n a V e l i k o m Ri sn j aku , gd je s a m j e 2 . s r p n j a g . 1 8 9 8 . n a š a o u cvi je tu .

va r . Velebitica Bo rbâs u E r d e s z . L a p . X X I V . (1885 . ) p . 4 0 3 . N a ve leb i t sk im O š t a r i j a m a ob ična v r b a , k o j a se r a z l i k u j e od t ip i čke forme m a n j i m , z a o k r u ž e n i m , gol i j im l i šćem. O v a m o ide v a l j a d a i o n a S. grandifolia, ko ju s a m n a š a o n a p e ć i n a m a o k o i zvo ra Ca-b r a n k e i Male Bjel ice, n a p e ć i n a m a K o b i l j a k a k o d L ica , n a Bur n o m Bitoraju, n a M e d v r h u (1427 m . ) u k o t a r u č a b a r s k o m i n a S u h o m v r h u u h r v a t s k o m p r i m o r j u . P o d S. Velebitica i de v a l j a d a i „S . h a s t a t a " , ko ju n a m F l . Cr . p . 1 0 3 2 . bi l ježi za Visočicu i B a d a n j . G o d i n e 1892. našao s a m n a V e l e b i t u n a v r h u S a d i k o v c u i kod Divose la p o d V e l i k o m Visočicom v r b u , k o j a na l iku je n a S. macrophylla K e r n e r 1. с. p . 2 4 7 . = S. subgrandifolia X caprea. O n a ima m e đ u n a š i m v r b a m a na jdu l j e i na j š i re ili na jveće lišće, ko j e bude i do 15 cm. d u g o , 5 cm. š i roko . D r . S c h l o s s e r n a š a o j u j e o d a v n a uz put , što vod i iz L e š ć a u O t o č a c , i odred io k a o S. grandifolia, no m e n i se p o p o r e d b e n o j g r a đ i odaje k a o S. macrophylla, ko j a j e u g e n e r a l n o m h e r b a r u p o h r a n j e n a iz Š v i c a r s k e sa t r i s taniš ta (1. B u s e r ) . N a V e l i k o j Visoč ic i r a s t e i v r b a , k o j a j e n a naličju l ista z n a t n o v e ć m a p u s t e n a i n a o n u na l i čna , ali j o j je list man j i i više z a o k r u ž e n , te s jeća n a S. g rand i fo l i a va r . fagi-folia W i m m . , ko ju j e B u s e r b r a o u Š v i c a r s k o j k o d K i e n b e r g a .

S. nigricans S m i t h u T r a n s a c t , of t h e L i n n . soc. V I (1802. ) p . 120. P o F l . Cr. p. 1032. n a Ve leb i tu . „ A u f a l len V o r a l p e n Croa t i ens" (Ne i l re ich 1. c. p . 5 8 . po S a d l e r u ) . P r e m d a j e ovo j e d n a od najobični j ih v r b a E v r o p e , k o j a seže od K a l a b r i j e do p o l u o t o k a K o l e i od Ba l t ika do U r a l a , n e m a j e i p a k u n a š i m h e r b a r i m a .

S. glabra Scop . F l . C a m . ed. И . vo l . 2 . p . 2 5 5 . (1772 . ) — S y n . S. phylicifolia Wulf , u J a c q . Coll . I I . p . 139 . (1778. ) - S. J'ontederae Be l l a rd i A p p . pl . P e d . p . 4 5 . ( 1 7 9 2 . ) — S. Wulfeniana W i l l d . Spec . pl. I V . p . 6 6 0 . (1805 . ) I z n a š e flore do sada pozna to s a m o j e d n o s t a n i š t e ; Z e l e b o r bi l ježi o v u v r b u za v r h S r n o p a s u j u ž n o m Ve leb i tu (1. c. p . 767 . ) .

S. repens L . Spec . pl . ed. I . p . 1020 . U našoj flori j e d i n a v r b a , kojo j g l a v n o deb lo p u ž e i zpod zeml je , uzd ižuć i svoje g r a n č i c e 1—2 dm. v i soko . I m a l a bi ras t i u S lavon i j i , i to va r . lati folia

Kerner 1. c. p. 266 . u Srijemu, a kao var. angustifolia Kern. na v lažnim l ivadama oko Retfale (Kànitz) , gdje sam je pet godina uzalud traž io; moguće j e , da su onu l ivadu preorali, pa j e j e nestalo, kao što kulturom nestaje i drugih bilina. K e r n e r j e ne bilježi za našu domovinu, premda navodi obje odlike za sve zemlje monarhije. D r u g u odliku opisuje Fl. Cr. p. 1033. kao „vrstu". U Schlosserovu herbaru (br. 606. ) ima više grančica od S. repens (var. angustifolia), a na ceduljici č i tamo: „S. repens L . In pratiš et pascuis humidis regionum altiorum", dakle bez oznake staništa.

S. arbuscula 1. W a l d s t e i n i a n a (Wil ld . ) K o c h Synop. Fl. germ, ed. I. p. 658 . ( 1 8 3 7 . ) ; Kerner 1. с. p. 2 0 8 . ; Gurke 1. с. tom. П . p. 19. — S y n . S. alpina Scop. Fl . Carn. ed. II . vol. 2. p. 2 2 5 . — S. Waldsteiniana Wil ld . Spec, pl. IV. p. 679. (1805 . ) ; Fl . Cr. p. 1033. po l i o s t u na Visoeici i Samaru. Godine 1894. 29. ko lo voza našao sam ovu za Velebit značajnu alpinsku vrbu na Sadi-kovcu ( 1 2 8 0 m.), gdje je oko Sadikovačkog kuka obična.

S. M y r s i n i t e s L . Spec, pl. ed. I. p. 1018. — Syn. Ä retusa With . Arr. Brit, pi. tabl. 3 1 . (1776 . ) — S. dubia Suter Fl. Helv. II . p. 283 . (1802 . ) — S. laevis Sm. Brit. \\. ed. I. p. 482 . (1804. ) Sinonim S. alpina Scop. Fl. Carn. pripada gornjoj vrbi. Na Debelom brdu u Velebitu ( K i t a i b e l Reliq. 98. ) .

S. r e t u s a L. Spec. pl. ed. П . (1763.) p. 1445. Hempel i Wil helm 1. с. p. 107. fig. 192. A. „Auf Alpentriften besonders die kleinblättrige Varietät oder S. serpyllifolia Scop. ( S a d l e r Sal. 3 3 . po Neilreichu). Fl. Cr. ovu patuljastu vrbu ne opisuje, premda j e pohranjena u Schlosserovu herbaru br. 603/b. („In alpinis asperis montis Sniežnik cl. Dr . K l i n g g r ä f f " ) , pa je kao var. scrpylli-foliii navodi za Hrvatsku i G u r k e 1. с, 35. br. 159.

U generalnom herbaru iz Austrije gornje (1. O b e r l e i t n e r ) i Tirola (Luttach, Schönberg , 1. G. T r e f f e r ) . U nas ne raste var. serpyUifolia, u koje su „folia in basi denticulata". već je to var. integrifolia Kerner 1. c. p. 197. , u koje je lišće „cjelovito". Pod S. serpijllifolia pripadaju Kernerove odlike c. i d. 1. c. p. 197 . P o Gürkeu i u Bosni i Hercegovini . Stablika je ove vrbe pova-Ijena, 2 — 4 dm. duga, pa se i zakorjenjuje. U Evropi širi se S. •retusa od Pireneja Alpama Dauphinć-a i Jure u Kar pate (var. Kitaibeliana Wi l ld . ) .

S. r e t i c u l a t a L . Spec. pl. ed. I. p. 1018. — Chamitea reticulata Kerner 1. e. p. 277. „Auf Felsen der Alpen" (Ν e i l r e i c h po Sadleru 1. с, 31. ) N e m a je u Fl. Cr. i u našim herbarima. Iz

R. J. A. 1 5 9 . 11

bro ja Beticulatae j ed ina v r s t a u E v r o p i , k o j a r a s t e po p l a n i n a m a oko S r e d o z e m n o g a m o r a , n a A l p a m a , K a r p a t i m a , n a š k o t s k i m i s k a n d i n a v s k i m p l a n i n a m a , n a I s l a n d u i u L a p l a n d i j i .

S. ambigua E h r h . Bei tr . V I . p . 103 . (1788 . ) — S y n . S. spathu-lata Wi l ld . Spec . pl. I V . p . 700 . (1805 . ) — S. versifolia S é r . Es s . Saul . Suisse p . 40 . (1815 . ) n o n W a h l e n b . — S. spiraeifolia Schleich. Cat , (1815 . ) . O v u v r s tu n a v o d i za H r v a t s k u Grürke 1. с, p . 15. br . 46 . k a o k r i ž a n a c od S. aurita χ repens.

S. p e i i t a n d r a L . S p e c pl. ed. I . p . 1016 . — H e m p e l i W i l he lm 1. с. ρ. 1 0 3 . si. 1 9 1 . s l ičica a — h ; K e r n e r 1. с. p . 179. — S y n . S. hermaphroditica L . 1. c, p . 1 0 1 5 . , a „ n e " hermaphrodite/., k a k o č i tamo u F l . Cr. — S. lucida F o r k Sal . W o b . p . 6 3 . (1829 . ) . .non" M ü h l e n b . — S. laurifolia W e s m a e l u Bull . Congr . Bot. B r ü x . p . 280 . (1864 . ) . Osobi tu ovu v r b u , ko je list na l iku je n a list lovor ike , a cvi jet j o j mi r i še m e d o m , n a v o d i F l . Cr. za B r o d n a K u p i , Seve r in i Mrzlu vodicu , s ko j ih j e s taniš ta nema u h e r b a r ima . Našao sam j e u Sch losse rovu h e r b a r u (br . 619 . ) . N a ceduljici napisao j e dr . S c h l o s s e r : ,,S. pentandra L. I n conva l l ibus subalpinis Croa t i ae aus t r a l i s " , ali i ovd je bez t a čne o z n a k e s tan iš ta , nit i n a m j e pr ibi l ježio, k a d a j u j e u b r a o , što ža l imo t im više, š to

j e ovo u is t inu S. pendandra, ko jo j pr i s ta je i K e r n e r o v opis. Šir i se od is točnih k r a j e v a s j e v e r n e A m e r i k e p r e k o Br i tan i je i s k a n d i n a v s k o g a po luo toka do K a m č a t k e , i m a j e na I s l a n d u i n a poluo toku Kol i . U E v r o p i r a s t e n a P i r e n e j i m a , A l p a m a , K a r p a t i m a i seže p r e k o Molđav i je do K a v k a z a .

F o s i l n e v r s t e . P i l a r 1. c. opisuje za Horu podsus j eđsk ih l apora S', augusta Al . B r a u n i S. tenera Al . Braun .

B i l j e š k a . Od vrba poznato j e mnogo križanaca ; К e r n e r ih opisuje za donju Austriju do 4 0 , od kojih su neki, j e r su nađeni među roditeljima, veoma zanimljivi. Kr ižanaca ima dakako i u našoj flori, ali ih treba tek potražiti, a onda opisat i . '

1 Za proučavanje vrba stekli su osobite zasluge botaničari S. W i m m e r i M. W i c h u r a . Prvi j e proučio samonikle vrbe Evrope i njihove križance. (Saliees Europeae, Vratislaviae 1866. ) i složio posebni sustav, dok je drugi Wimmerovu nauku pokusima utvrdio (TJeber künstlich erzeugte Weidenbas tarde ; „F lo ra" XII . (1854.) 1. Bd. p . 1—8.) i dokazao, da križanci postaju ne samo među pojedinim vrstama, već i među ovima i križancima, pače i među samim križancima. Wichura j e ujedno dokazao, da ima kr ižanaca, koji ponesu i klicavo sjeme.

P o p u l u s .

( T o u r n . Ins t . 5 9 2 . ) ; L . G e n . 1 1 2 3 . ; E n d l . Gen . 2 9 0 . ; W e s m a e l u Bull . fed. bor t . Belg iq . p . 3 1 5 . (1861.)

P . t r e m u l a L . Spec . pl . I . p . 1043 . T r e p e l j , t repe t l j ika iii j a s ika ras te u na s uz pr i so jne š u m s k e okrą jke . U h r v a t s k o m Z a go r ju i n a K o z j a n u , b r i j egu Ivanč i ce , u p r imor ju u dolini R ječ ine oko Zak l j a , n a v r h u Gr l e šu (1325 m.) , u G o r s k o m k o t a r u n a P e ć i m a i na S t r a ž b e n i c i k o d Z lob ina , k o d Deln ica na J e z e r u , oko B r o d a , k a o s tablo oko F u ž i n e ; obična je na C r k v e n o m h r i b u k o d G e r o v a ; a oko P r e z i d a i m a j e tol iko, da lišćem h r a n e o v c e ; u Moslavini oko K u t i n e , u P o d r a v i n i oko Kopr ivn ice , N o v o g a g r a d a i d r u g u d a ( H i r e ) .

B i l j e š k a . Oko Krapine i Radoboja (Fl. Or. p. 1 0 3 4 . ) imala bi rast i var . viilosa (Lang), u koje je lišće svilasto-pusteno, uo kako je nema u našim herbarima, ne mogu о njoj ništa potanje reći. G i i r k e j e ne poznaje za hrvatsku floru.

P . a l b a L . Spec . pl. ed. I . p. 1034. — Syn . P. major Mill. G a r d . Die t . n . 2. (1759 . ) — P. excelsa Sal isb . P r o d r . p . 395 . (1796 . ) Bijela topola u H r v a t s k o j j e obično g r m o l i k a , poras te r ado u ž iv icama, uz po l j ske p u t o v e i po o g u m c i m a , dok se u S lavoni j i r azv i j e u g o l e m a i o r i j a ska s tabla (n. pr . oko Osi jeka) , j e r jo j j e u r a v n i m n i z i n a m a p r a v a postojbina . O k o M i k a n o v a c a i m a od nje š u m a , a k o d Os i j eka i d r u g u d a cijelih „ topol ika" . U n a š e m primor ju n i j esam našao bi je le topole , ali j e za V r a t n i k i F r a n e i k o v a c n a v o d i M i h a i l o v i ć . N a o toku K r k u i m a j e kod Omišl ja kod kape l i ce sv. D u h a ( T o m m a s i η i 1. e. j e ne bil ježi).

P . c a n e s c e n s S m . F l . Bri t . I I I . p. 1080. (1804.) - S y n . P. alba X tremula 1. tomentosa Neilr . F l . Nied. Oest, p. 268 . (1859 . ) — P. leucophylla S c h u r E n u m . pl . T ranss i lv . p . 623 . (1866 . ) F l . Cr . opisuje ovu topolu k a o vrs tu , no to j e k r i ž a n a c od topole bijele i t repe t l j ike . U H r v a t s k o j P. canescens n i j e sam do sada n a š a o ; u S r i j e m u i z m e đ u K a r l o v a c a i P e t r o v a r a d i n a , za koje n a m j e mjes to bil ježi A n d r i j a W o l n y , bivši r avna te l j liceja u K a r l o v c i m a ( u m r ' o o k o g. 1829 . ) , a nije j e našao „ K a n i t z " , kao što bil ježi F l . Cr . U g e n e r a l n o m j e h e r b a r u Ρ. canescens iz Kar l shofa u z a p a d n o j P r u s k o j . O b l i k j e l ista k a o u t repe t l j ike , d o k bijelo nal ič je odaje topolu bi je lu .

P . n i g r a L . Spec . p l . ed. I . p . 1034. - - Syn . P. versicolor. Sa l i sb . P r o d r . p . 3 9 5 . (1796 . ) — P. repanda B a u m g . E n u m . T r a n s -

silv. I . p . 348 . (1796. ) J a g n j e d , jo š i ć , j a n j a c , j a l š a , j e l š a — r a s t e u nas uz po toke i r i j eke k a o s a m o n i k l o s tablo , i nače se goj i u d v o r e d i e a m a (osobito u Z a g o r j u i P r i m o r j u ) , uz v r e l a i b u n a r e . U G o r s k o m k o t a r u uz r i j e k u K u p u b u d e i go lemo s tablo . N a o toku K r k u oko Dobr in j a ( T o m m a s i n i ) . Pos to jb ina j e j a g n j e d u u E v r o p i pa u s jevernoj i s rednjo j Azi j i .

P. c r o a t i c a K i t . — S y n . P. neapolitana T e n . A d F l . N a p o i . Sy l lab . V . p . 5 0 . N a ovaj na s j e j a g n j e d upozor io prof. K a r l o K o c h u svojoj Dendro log i j i П . Т Ы . 1. A b t h . p . 4 8 9 . D r . W . B e s s e r piše о n j emu u „ F l o r a " X V . (1832. ) Bd. I I . Be ib l ä t t e r p . 14. u č l anku : B e m e r k u n g e n ü b e r Professor E i e h w a l d ' s n a t u r his tor ische Sk izze v o n L i t h a u e n , W o l h y n i e n u n d Podo l i en mi t t ge -thei l t von . . . . „ P . panncnica ist ein F e h l e r meinerse i t s . E s soll P. croatica W . et Ki t . heissen, d ie ich in W i e n im G a r t e n des T h e r e s i a n u m bei Prof. S с h m i d k e n n e n g e l e r n t h a b e . D ie P a p p e l ist ein Mi t te ld ing zwischen P . nigra u n d P. fastigiata ( = P . pyramidalis). Sie ha t das Blat t d e r s c h w a r z e n P a p p e l , den W u c h s a b e r der P y r a m i d e n p a p p e l . Sie w ä c h s t n i ch t in Podol ien , s o n d e r n in K i e w e r G o u v e r n e m e n t am D n i e p e r " . Ž a l i m veoma , da n a m n i je zabi l ježeno s taniš te ovoga za n a š u floru z n a č a j n o g a d r v e t a , m o ž d a g a j e K i t a i b e l našao u S l a v o n i j i ; va l j a t će p o n o v n o po t raž i t i n jegovo stanište. G u r k e 1. с. p . 3 . bi l ježi ga za H r v a t s k u , E r d e l j , Rusi ju s rednju i j u ž n u , pa I ta l i ju .

B i l j e š k a . Kitaibel opisao j e ovaj jagnjed najprije kao P . panno-nica u Besser Enum. pl. Wolhyniae, Podoliae etc. p. 3 8 . , ali j e poslije to ime zamijenio sa P . croatica, koje po tome ima „prvens tvo" .

P. i t a l i c a L u d w i g ( „ n e " Mönch) u W i l d e B a u m z u c h t ( 1 7 8 3 . ) . — S y n . P . pyramidalis Roz ie r ( „ n e " R o r i e r F l . Cr. p . 1035.) u Dic t ionn . d' ag r i cu l tu re ( V I I . p . 618 . ) — P . pyramidata M ö n c h Meth . pl. hör t , bot. et ag r . M a r b . diser . p . 339 . (1794 . ) — P . dilatata H o r t . K e w . I I I . p . 4 6 6 . (1789 . ) — P . fastigiata Desf. T a b l . de Г éeol. de bot. du m u s . p. 2 1 3 . (1804 . ) po K o c h u 1. с. p . 4 9 0 . 4 9 1 . P o K o c h u nije pos to jb ina n a š e m u j a b l a n u u Azi j i , v e ć u gornjoj I tal i j i , pa g a ovaj bo t an i ča r , k a o i E n g l e r i P r a n t l , H e m p e l i W i l h e l m i dr . n j e m a č k i bo t an i ča r i , zove „ I t a l i en i sche P a p p e l " . S r e d i n o m X V I I I , v i j e k a p re sad i še j a b l a n u F r a n c u s k u (va l jada u selo Moret , d é p a r t e m e n t Se ine -e t -Marne ) , gd je se k a o ug ledno s tablo, k a o i u našo j domov in i , b r z o raš i r io . T a l i j a n s k i bo tan iča r M a n e t t i i m n o g i d r u g i opisuju j a b l a n k a o v r s tu , k o j a go j ena iz s jemenja ne mi jen ja svoj ih osobina .

В i l j e š k a . U Fl. Cr. č i tam: „Ex Oriente adlata, modo ubique culta, sed nonnisi m a s с u l a " , u Engler i Prant la 1. c. p. 3 5 . : . . . . „bei uns nur in g Exemplaren vorkommt", a u Ett ingera (Šumsko drveće i grmlje u Hrvatskoj i Slavoniji Zagreb 1890. p. 7 8 . ) : „Cvate u naših predjelih samo mužkim cvietom (resom)". Ovo će biti poznato u nekim krajevima domovine (n. pr. u Podravini) i našemu narodu, pa s toga, što ne ponese ploda ili „roda" , zovu jablan n e r o d o m . No prije nekoliko godina našao je E t t i n g e r i stabala sa ž e n s k i m cvjetovima u dolini Sv. Žavera na posjedu Ive M a l i n a ; cvjetove j e poklonio meni, a j a sam ih pohranio u generalnom herbaru kr . sveučilišta. Ova stabla poznata su i prof. dru. H e i n z u, a pala su u oči i samomu posjedniku.

P. m o n i l i f e r a Ait . H o r t . K e w . E d . I . vol. I I I . p. 4 0 6 . (1789. ) . Sad i se u n a s po p e r i v o j i m a ; s amon ik la u K a n a d i , M e k s i k u , Vi r -gini j i .

F o s i l n e v r s t e . I z podsus jedsk ih l apora p o z n a j e m o : P . me-nuata Al . B r a u n , P. Gaudini Fiseh.-Oost . , P. latio r Al . B r a u n , P . mutabilis H e e r ( P i l a r 1. с ) .

S t a p h y l e a e e a e D . C.

P r o d r . I I . (1825 . ) 2 . ( t r ib. Gelastrineariae) ; L ind l . Nat . Syst , ed . П . (1836 . ) p . 1 2 1 . ( o r d o ) ; E n d l . Gen. 1084.

S t a p h y l e a L .

Spec . pi. ed. I . p . 2 7 0 . — E n d l . Gen . b r . 5 6 7 3 . — E n g l e r i P r a n t l Т Ы . I I I . A b t h . 5 . p . 2 6 0 . — F l . Cr. p . 2 9 1 . sub Gelastri-neae R. Br .

S. pinnata L . Spec . p i . ed. I I . p . 386. К s taniš t ima F l . Cr . d o d a j e m : N a S a m o b o r s k o j gor i uza š u m s k e o k r a j k e K l o k o č e v i c e n e d a l e k o g r a d a L i p o v c a , oko L e p o g l a v e , u S u t i n s k o m k o d Višn j ice , u Do l i ć ima k o d K r a p i n e , o k o L u k o v a dola i Sever ina , k o d B r l o g a n a K u p i po s t i j enama spi l je V r l o v k e , u V r a t n u kod K a l n i k a , n a K r n d i j i u p r o d o l u J a s t r e b i c i , n a P a p u k u u J a u k o v c u na p e ć i n a m a J a n k o v i ć e v a g r o b a ( H i r e ) . Z a okol inu z a g r e b a č k u bilježi k l o k o č već К l i n g g r a f f (her . br . 827 . ) .

(Nastavit će se.)

Pegmatit u kristaliničnom kamenju Moslavačke gore.

Primljeno u sjednici matematičko-prirodoslovnoga razreda Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti dne 5. studenoga 1904.

NAPISAO FRAN TUCAN.

K o n c e m ljeta g o d i n e 1 9 0 3 . na l az io sam se s prof. dr . M. K i š p a -t iéem na z n a n s t v e n o m i s t r a ž i v a n j u p e t r o g r a f s k i h p r i l i ka u Mos la vačko j gor i . I t a k o m i se des i la p r i l i k a , d a r a z g l e d a m p e g m a t i t n e žice, ko je p r o d i r u k r o z k r i s t a l i n i č n o k a m e n j e r e č e n e g o r e , i d a sabe rem onaj mate r i j a l , koj i bi mi b io dos t a t an za p r o u č a v a n j e m i n e r a l o š k e i p e t r o g r a f s k e n a r a v i t ih žica. U s v o m i s t r až ivan ju poslužio s a m se i on im p e g m a t i t n i m m a t e r i j a l o m , što se j o š od pr i je na laz io u zbirci n a r o d n o g a m i n e r a l o š k o - p e t r o g r a f s k o g m u z e j a u Z a g r e b u , a s a b r a o g a j e prof. d r . M. K i š p a t i č j o š g o d i n e 1886 . , k a đ n o se na laz io u M o s l a v a č k o j g o r i , d a p rouč i p e t r o g r a f s k e p r i l ike te go re .

S v a i s t r až ivan ja i zveo s a m u z a v o d u m i n e r a l o š k o - p e t r o g r a f s k o g a muze j a u Z a g r e b u uz upu te i s av j e t e prof. d r a . M. K i š p a t i č a, k o m u b u d i ovom p r i l i k o m i z r e č e n a m o j a n a j u s r d n i j a z a h v a l a .

K e m i j s k e ana l ize , što s a m ih i zveo n a n e k i m r u d a m a , i z v e d e n e su t a k o đ e r u r e č e n o m z a v o d u po k o m b i n o v a n i m m e t o d a m a , k a k o ih n a v o d e u svoj im d je l ima о ana l i t i čno j k e m i j i F r e s e n i u s , M e -dicus, M e n š u t k i n i T r e a d w e l l , i zuzevš i že l jezni oks idu l , k o j i s a m opredi je l io u k r . sveuč i l i šnom l u d ž b e n o m z a v o d u u Z a g r e b u p o p o z n a t o m Mi t sche r l i chovom n a č i n u dje lu jući u za ta l jenoj s t a k l e n o j ci jevi s u m p o r n o m k i se l inom (4 di je la BT2SOI : l d i je lu H,ź0) n a p r a h r u d e uz t e m p e r a t u r u od 2 6 0 ° C . P r i t o m opred je l j ivan ju žel jeznoga oks idu la u m n o g o m m i j e p o m a g a o g. I v a n F r o s c h 1, az is ten t u s p o m e n u t o m l u d ž b e n o m z a v o d u , te m u ov im p u t e m iz r i čem svoju h v a l u .

Literatura. 1. B e c k e dr. F . : D i e Gneissformation des niederösterreichischen

Waldvierte l s . Mineralogische und petrographische Mittheilungen, herausgegeben von G. Tschermak; 4. Band 1882. W i e n . p. 199.

2. B e u t e i l Α . : Beiträge zur Kenntniss der schlesischen Kalina-tronfeldspäthe. Zeitschrift für Krystal lographie und Mineralogie, herausgegeben von P. Groth. 8. Band. 1884. Leipzig, p. 351 .

3. B r a u n s dr. R e i n h a r d : Die optischen Anomalien der Kry-stalle. Le ipz ig . 1891 .

4. B r ö g g e r W . C. : Die Mineralien der Syenitpegmati tgänge der s ü d n o r w e g i s c h e n Augit- und Nephelinsvenite. Zeitschrift für K r y s t a l l o g r a p h i e und Mineralogie, herausgegeben von P. Groth. 16. Band. 1890. Leipzig.

5. С h r u s t s с h o f f К . v . : Ueber ein neues typisches zirkon-führendes Gestein. Mineralogische und petrographische Mitthei lungen, herausgegeben von G. Tschermak. 6. Band. 1885. W i e n . p. 1 7 2 — 1 7 7 .

6. — — — : Ueber einen eigenthümlichen Einsehluss im Granitporphyr von Beucha. Mineralogische und petrographische Mitthei lungen, herausgegeben von G. Tschermak. 7. Band. 1886. W i e n . p. 8 7 ^ 8 8 .

7. — — — : Beitrag zur Kenntniss der Zirkone im Gesteine. Mineralogische und petrographische Mittheilungen, herausgegeben von G. Tschermak. 7. Band. 1886. Wien . p. 4 2 3 — 4 4 2 .

8. — — — : Bewe i s für ursprünglich hyal in-magmatischen Zustand g e w i s s e r echter Granite und granitartiger Gesteine. Neues

Literaturu pak, koja mi j e služila kao pomagalo i direktiva u proučavanju pegmatitnih žica, navodim u posebnom poglavlju.

Radnju sam svoju razdijelio u četiri poglavlja. U prvom sam spomenuo tek u kratko mnijenja nekih autora, koja se tiču ge neze raznih pegmatita. U drugom sam iznio rezultate svoga makro-skopskoga i mikroskopskoga istraživanja u moslavačkom pegmatitu. U trećem sam spomenuo u prijegledu samo ono kristalinično kamenje, u kojem se javl jaju pegmatitne žice upotrijebivši pri tom mikroskopska istraživanja prof. dra. M. Kišpatića. TJ četvrtom sam poglavlju iznio svoje mnijenje о genezi moslavačkoga pegmatita.

J a h r b u c h für Minera log ie , Geo log ie u n d Pa laeon to log ie . 1 8 8 7 . I . Band . S tu t tga r t , p . 2 0 8 .

9. C r e d n e r H e r m a n n : D i e g r a n i t i s c h e n G ä n g e des sächs i schen Granu l i tgeb i rges . Zei tschr i f t d e r deu t schen geologischen G e sellschaft. 1875 . X X V I I . B a n d . Ber l in , p. 1 5 2 - 1 5 7 ; 2 1 5 ^ 2 2 0 .

10. — — : U e b e r die Genes i s de r g r a n i t i s c h e n G ä n g e des sächsischen Granu l i t geb i rges . Zei tschr i f t d e r deu t s chen geo log ischen Gesellschaft. 1882 . X X X I V . B a n d . Ber l in , p. 5 0 0 .

1 1 . F r e s e n i u s dr . C. R e m i g i u s : A n l e i t u n g z u r q u a n t i t a t i v e n chemischen A n a l y s e . I . u n d I I . B a n d . 1 8 7 7 — 1 8 8 7 . B r a u n schweig .

12. H i n t z e dr . C a r l : H a n d b u c h d e r Mine ra log i e , z w e i t e r B a n d . Sil icate u n d T i t a n a t e . 1897 . L e i p z i g .

13 . Е р о Ф е е в ъ М и х а и л ъ : К р и с т а л л о г р а ф и ч е с к а я и к р и -с т а л л о о п т и ч е е ш я и з с л Ь д о в а ш я т у р м а л и н о в ъ . З а п и с к и и м п е р а т о р с к о г о С . - П е т е р б у р г с к а г о м и н е р а л о г и ч е с к а г о о б щ е ства . В т о р а я cepiH. Ч а с т ь ш е с т а я . — V e r h a n d l u n g e n d e r russisch - ka i se r l i ehen m i n e r a l o g i s c h e n Gesel lschaf t zu St . P e t e r s b u r g etc. С а н к т п е т е р б у р г ъ 1 8 7 1 . p. 8 1 .

14. K a l k o w s k y E r n s t : U e b e r d e n U r s p r u n g d e r g r an i t i s chen G ä n g e im G r a n u l i t in S a c h s e n . Ze i t schr i f t de r deu t s chen geologischen Gesellschaft . 1 8 8 1 . X X X I I I . Band . Ber l in , p. 629 .

15 . K i š p a t i ć M . : Kr i s t a l in ičn i t r u p M o s l a v a č k e go re . R a d J u g . akademi j e . Z a g r e b 1889 . k n j . 9 5 . — D i e k rys t a l l i n i s chen G e steine de r M o s l a v a č k a g o r a in Croa t i en . A n n a l e s géo log iques d e la P é n i n s u l e B a l k a n i q u e . T o m . V . B e l g r a d e 1900.

16 . : R u d e u H r v a t s k o j . R a d J u g . a k a d e m i j e . Z a g r e b 1 9 0 1 . k n j . 147.

17 . K l e i n C. : Opt i sche S t u d i e n a m G r a n a t . Neues J a h r b u c h für Minera log ie , Geologie u n d Pa l aeon to log i e . 1 8 8 3 . I . B a n d . S tu t t gar t , p. 87 .

18 . K l o c k m a n n F . : B e i t r a g z u r K e n n t n i s s d e r g ran i t i schen Gesteine des R ie sengeb i rges . Ze i t schr i f t d e r d e u t s c h e n geologischen Gesellschaft . 1882 . X X X I V . B a n d . Ber l in , p. 4 0 4 — 4 0 9 .

19. K l o o s : B e o b a c h t u n g e n a m O r t h o k l a s u n d M i k r o k l i n . Neues J a h r b u c h für Minera log ie , Geo log ie u n d Pa laeon to log ie . 1884 .

. I I . Band . S tu t tga r t , p. 87 . , 100. 20 . K o c h i ' e r d o : P r i l o g g e o l o ž k o m p o z n a v a n j u M o s l a v a č k e g o r e .

R a d J u g . a k a d e m i j e . Z a g r e b 1899 . k n j . 139 .

2 1 . L e h m a n n J o h a n n e s : U n t e r s u c h u n g e n übe r d ie E n t s t e h u n g de r a l tk rys t a l l i n i schen Schieferges te ine mit besonderer B e z u g n a h m e au f da s sächs i sche G r a n u l i t g e b i r g e , E r z g e b i r g e , F i ch te l g e b i r g e und Ba i r i sch -Böhmische G r e n z g e b i r g e . Bonn 1884 . p. 2 4 — 5 8 .

2 2 . L i n c k G. : D i e P e g m a t i t e des oberen Vel t l in . Refera t u Neues J a h r b u c h für Mine ra log ie , Geologie und Palaeonto logie . 1900. I I . B a n d . S t u t t g a r t , p . 360 .

2 3 . M e d i c u s dr . L u d w i g : K u r z e A n l e i t u n g zur G e w i c h t s a n a lyse. T ü b i n g e n 1892 .

24 . M e n s c h u t k i n Ν . : Ana ly t i s che Chemie . Le ipz ig 1886 . 2 5 . N e u m a n η dr . C a r l F r i e d r i e h : L e h r b u c h de r Geognos ie

I I . Band . p . 2 3 1 — 2 3 3 . 26 . 11 ο π о в ъ Б о ρ и с ъ : О тожно-русекомъ р а п а к ш ш . — U e b e r

R a p a k i w i aus Süd -Russ l and . Т р у д ы и м п е р а т о р с к а г о С. -Пе-т е р б у р г е к а г о о б щ е с т в а е с т е с т в о и с п ы т а т е л е й ; отд-Ьдеше Г е -о л о г ш и М и н е р а д о г з и . T r a v a u x de la société impér i a l e des na tu ra l i s t e s de S t . - P é t e r s b o u r g etc. Т о м ъ X X X I . G П е т е р б у р г 1 9 0 3 . p . 77.

2 7 . R a t h G. v. : Geognos t i sch-minera log i sche F r a g m e n t e aus I t a lien. V I I . D i e Inse l E l b a . Zei tschr i f t de r deutschen geologischen Gesel lschaf t . 1870 . X X I I . Band . Berl in, p . 6 4 4 — 6 5 2 .

2 8 . R o s e n b u s c h FL: Mik roskop i sche Phys iog raph i e d e r pe t ro -g r a p h i s c h w i c h t i g e n Minera l i en . Dr i t t e und verbesser te Auflage . S t u t t g a r t 1892 .

2 9 . — — : M i k r o s k o p i s c h e P h y s i o g r a p h i e de r mass igen Ges te ine . D r i t t e u n d ve rbes se r t e Auflage. S t u t t g a r t 1896.

30 . S a b e r s k y P . : Minera log i sch - pe t rog raph i sche U n t e r s u c h u n g a r g e n t i n i s c h e r P e g m a t i t e mi t be sonde re r B e r ü c k s i c h t i g u n g d e r S t r u c t u r d e r in i h n e n auf t re tenden Mikrok l ine . Neues J a h r b u c h für Mine ra log i e , Geo log ie u n d Palaeontologie . V I I . Bei lage-B a n d . S t u t t g a r t 1 8 9 1 . p . 3 5 8 — 4 0 2 .

3 1 . S c h a f a r z i k d r . F r a n z : U e b e r die geologischen V e r h ä l t nisse d e r U m g e b u n g von Ö r m e n y e s und V e r c s e r o v a , S-lich von K a r a n s e b e s im Comi ta t e Kras se -Szô rény . S e p a r a t a b d r u c k aus d e m J a h r e s b e r i c h t e der k g l . u n g a r . geolog. Ans t a l t für 1896 . B u d a p e s t 1898 . p . 117. (10 . ) .

32 . S a u e r A . u n d N. V . U s s i n g : U e b e r einfachen M i k r o k l i n aus d e m P e g m a t i t von Gase rn u n t e r h a l b Meissen. Zei tschr i f t

für K r y s t a l l o g r a p h i e und Minera log ie , h e r a u s g e g e b e n v o n P . Groth . 18 . Band . 1 8 9 1 . Le ipz ig , p . 192.

3 3 . T r a u b e H. v . : U e b e r p leoehroi t i scho Höfe i m T u r m a l i n . N e u e s J a h r b u c h für Minera log ie , Geo log ie u n d Pa laeon to log ie . 1890 . I . Band . S tu t tga r t , p. 186.

34. T s e h e r m a k dr . G u s t a v : L e h r b u c h de r Minera log ie . F ü n f t e Auflage. W i e n 1897.

3 5 . В о р о б ь е в ъ В. И . К р и с т а л л о г р а Ф И ч е с к г я изсл-вдовашн т у р м а л и н а с ъ Ц е й л о н а и и з ъ н г Ь к о т о р ы х ъ д р у г и х ъ м4зсто-р о ж д е н ш . З а п и с к и и м п е р а т о р с к а г о С . - П е т е р б у р г с к а г о мин е р а л о г и ч е с к а г о о б щ е с т в а . В т о р а я cepiH. Ч а с т ь т р и д ц а т ь д е в я т а я . — V e r h a n d l u n g e n d e r russ i sch-ka i se r l i ehen mine ra lo g ischen Gesellschaft zu St, P e t e r s b u r g etc. С а н к т п е т е р б у р г ъ 1902. p . 35 . — K r y s t a l l o g r a p h i s c h e S tud ien ü b e r T u r m a l i n von Ceylon und e in igen a n d e r e n V o r k o m m e n . Zei tschr i f t für K r y s t a l l o g r a p h i e u n d Mine ra log ie , h e r a u s g e g e b e n v o n P . G r o t h . 3 3 . Band . 1900. Le ipz ig , p . 2 6 8 .

36 . W o l f H . : Ber ich t ü b e r die geo log ische U e b e r s i c h t s a u f n a h m e de r Dis t r ic te des W a r a s d i n - K r e u z e r u n d W a r a s d i n - G e o r g e r G r e n z r e g i m e n t e s . V e r h a n d l u n g e n de r k . k . geol . Re ichsans ta l t , W r ien 1 8 6 1 - 1 8 6 2 . p . 2 1 6 .

37 . Z i r k e l dr . F e r d i n a n d : L e h r b u c h d e r P é t r o g r a p h i e . I . Band . 1893 . Le ipz ig .

I.

Kratki prijegled teorija о postanju pegmatitnih žica.

U mnoš tvu teori ja , ko je se b a v e pos t an j em p e g m a t i t n i h ž ica , na j l akše é e m o se snaći , a k o ih s v r s t a m o u n e k e g r u p e . P r i t o m bi bi la n a j n a r a v n i j a ona r azd ioba , k o j a ih dijeli u dv i je v r s t e : u teori je e r u p t i v n o g a pos tan ja i t eor i je t a ložen ja v o d e n i h o topina . S v a k a od ovih v r s t a z a s t u p a n a j e u r az l i č i t im n i j a n s a m a od pe t ro-g ra f sk ih autor i te ta , pa ćemo g l a v n i j e od nj ih proći j e d n u po j e d n u .

1. Teorije eruptivnoga postanja.

Među n j ima da s p o m e n e m n a p r v o m mjes tu teori ju C h a r p e n -t i e r - o v u , koj i , govoreć i о g e n e z i p e g m a t i t a , d rž i p e g m a t i t n e žice p u k o t i n s k i m ž icama , ko je su nas t a l e o d m a h iza o k r u t n u ć a g r a n i t a

ili neš to kasn i j e , ali s v a k a k o , d o k j e j o š g ran i tn i ma te r i j a l za in jekc i ju p u k o t i n a eks i s t i rao . U z ovu teori ju pr is ta l i su kasn i j e D e l a B e c h e , B r o n n , G. В i s с h o f i A n g é 1 о t (1. с. 2 5 . p . 2 3 1 . 233 . ) Cha rpen t i e r -ovo j teori j i o d g o v a r a u b i tnome ona , što j u j e pos tav io N e u m a n n tv rdeć i , da su pegmat i t i in jekci je g r a n i t n o g a ma te r i j a l a , ko j i pot ječe iz d u b i n a od jo š t ekućega g r a n i t a . Ta j t ekuć i g r a n i t n i ma te r i j a l p r o d r ' o j e u puko t ine već o k r u t n u -loga g r a n i t a , te su po tom pegma t i t i mladi član formaci je g r a n i t a (1. c. 2 5 . p . 2 3 2 — 2 3 3 . ) .

E . K a l k o v v s k y u svojoj r adn j i (1. c. 14. p . ti29.) о genez i g r a n u l i t n o g a gor ja s a skoga , u kojoj j e ustao p ro t iv C r e d η e r o ν e teor i je o l a te ra lno j sekrec i j i , pos tavl ja teori ju, koja t a k o đ e r govor i za e r u p t i v n i k a r a k t e r p e g m a t i t a . Usli jed kon t r akc i j e — vel i К a l k o w s k y — k o r e zema l j ske negd je k o n c e m t v o r b e g ranu l i t a , k a d su slojevi n j egov i bil i v e ć p o t p u n o kr is ta l in ični i ok ru tnu l i , ali su j o š u v i j e k imal i v i s o k u t e m p e r a t u r u , nas ta lo j e savi janje u g r a n u l i t u , ko j i se p o r a d i t oga r a s p u c a o . Da l jom nep re s t anom k o n t r a k c i j o m ovi su se r a s p u k n u l i k o m a d i j e d a n n a d rug i pr i t i skival i , t a k o d a j e n j ihovo g i b a n j e izve lo uz p u k o t i n e topl inu, koja j e i o n a k o još topli ma te r i j a l g r a n u l i t n i h s lojeva rastal i la . Spor i j im ili b r ž i m ok ru -ć ivan jem ili k r i s t a l i zac i jom ovoga na novo otopl jenoga m a t e r i j a l a nas ta le su g r a n i t n e žice.

О postanju g r a n i t n i h žica saskoga g r anu l i t nog gor ja r a s p r a v l j a i L e h m a n n (I. c. 2 1 . p . 2 4 — 5 8 . ) postavl jajući teor i ju h i d a t o-p i r o g e n o g a podr i je t l a . J . L e h m a n n tv rd i , da su p e g m a t i t n e žice pos ta le uz veće ili m a n j e sudjelovanje v o d e , ali d a to ni je a tmos fe r ska v o d a , ko j a j e u puko t ine k a m e n j a p r o d i r a l a , n e g o e r u p t i v n a v o d a , k o j a j e u d u b i n a m a zemlje pod o d r e đ e n i m uv je t ima m i n e r a l n i m t v a r i m a zasićena, te j e onda od g r a n i t a na n j egovu oko l icu d je lova la s tva ra juć i te žice.

V r l o opš i rno r a s p r a v l j a о e rupt ivno) tvorb i pegmat i tn ih ž ica W . C. B r ö g g e r (1. с. 4 . p . 2 1 5 — 2 3 5 . , 148—188 . ) E r u p t i v n u n a r a v p e g m a t i t n i h ž ica temel j i on n a i s t o d o b n o j k r i s t a l i z a c i j i raz l ič i t ih r u d a . I s t o d o b n a kr i s ta l izac i ja k a r a k t e r i s t i č n a j e u g l av n o m e za m a g m a t i č n o k r i s t a l i zovan je . i to po imence za d u b l j i n s k o k a m e n j e s n j e g o v i m raz l i č i t im modi f ikac i jama eug ran i t i čne s t r u k tu r e . Nazočnos t d a k l e te i s todobne kr is ta l izaci je u p e g m a t i t n i m žic a m a j e d a n j e od d o k a z a za p r ipadnos t n j ihovu к e r u p t i v n o m u k a men ju . Najoči t i ja j e p a k osobina i s todobne kr i s ta l izac i je p r a v a p e g m a t i t n a s t r u k t u r a t. z. „ S c h r i f t g r a n i t s t r u k t u r " . T a peg-

mat i tna s t r u k t u r a t a k o đ e r j e k a r a k t e r i s t i č n a za dub l j insko k a m e n j e e rup t ivne n a r a v i .

D a su pegma t i t ne žice dois ta e r u p t i v n o g a podr i je t la , za to g o v o r i j o š i nj ihov sas tav , koj i u g l a v n o m e o d g o v a r a p r i p a d n o m u e r u p t i vnom k a m e n j u , iz čije su m a g m e i pos ta le , te su posve n e z a v i s n e о obl ižnjem k a m e n j u . U s v o m geo loškom n a s t u p u v lada ju se p e g ma t i t ne žice k a o i ostalo e r u p t i v n o k a m e n j e : one n a i m e p r o d i r u k r o z različi to k a m e n j e , u k l a p a j u k o m a d e n j egove e t c . ; s t r u k t u r a pegma t i t a ista j e , k a o ona u e r u p t i v n o m k a m e n j u : t a k o j e k o d kisel ih g r a n i t n i h žica s t r u k t u r a čis ta e u g r a n i t i č n a s v e l i k i m z r n j e m , kod nefelinsijenitnih ona j e t r a h i t o i d n a e tc .

P o s v e n a d r u g o m stajal iš tu stoji R o s e n b u s c h . P r o t i v o n a k e B r ö g g e r o v e teori je us tao j e on sa svo jom teor i jom p n e u m a -t o l i t i č n o g a p o d r i j e t l a d ržeć i , d a su p e g m a t i t i posta l i n e k r i -s ta l izovanjem m a g m e , nego p n e u m a t o l i t i e n i m proces ima . K a d b i n a i m e , veli R o s e n b u s c h , p e g m a t i t i nas ta l i in jekc i jom, m o r a l a bi se zapazi t i p rav i lnos t u r e d u k r i s t a l i n s k o g a iz luč ivan ja . Al i ne dos t a t ak te pravi lnos t i , i s todobna t v o r b a raz l ič i t ih s a s t a v n i h di jelova govor i p ro t iv m a g m a t i č n e , a za pneuma to l i t i čnu kr i s ta l i zac i ju (1. c. 29 . p. 495 . ) .

T a k o su na temelju istih osob ina p e g m a t i t n i h žica d v a od l ična pe t rog ra fa postavi la dvi je s a sv im raz l ič i te teor i je . Baš ono, što d r ž i B r ö g g e r -— n a i m e is todobnu k r i s t a l i zac i ju — k a o očit d o k a z e r u p t i v n o g a k a r a k t e r a , to d rž i R o s e n b u s c h k a o d o k a z p r o t i v e r u p t i v n o g a k a r a k t e r a , ' te i s todobnu kr i s ta l i zac i ju d rž i k a r a k t e r i s t i k o m pneumato l i t i čnoga podri jet la . U t a k i m s luča jev ima čov jek j e pr i s i l j en neš to dubl je zaroni t i u n a r a v t o g a t a k o z a m r š e n o g p i tan ja , t raž i t i u z r o k e , koj i su p r i t vo rb i t ih ž ica postojal i , upozna t i š to točni je n j ihove osobine, pa onda p o m a l o r a z o t k r i v a t i is t inu, do ko j e se v r l o teško dolazi .

2. Teorije taloženja vodenih otopina.

P o s v e j e n a r a v n o , d a teor i je e r u p t i v n o g a pos tan ja ni jesu mog le j e d n a k o zagr i ja t i svih pe t rog ra fa , d a p a č e m n o g i su se pe t rog ra f sk i autor i te t i postavi l i n a sasvim oprečno , no shva t l j iv i j e s tajal iš te . J e r i m a dosta toga u s a m o m p e g m a t i t u , što se ne d a n i k a k o spojit i sa s p o m e n u t i m već teor i jama. T a k o s a m a i s todobna kr i s ta l izac i ja , k o j a n i k a k o nije pro izaš la iz u ž a r e n e mase , p a o n d a nač in po jav l j ivan ja žica u k a m e n j u , i još n e k e d r u g e osobine , ko j e će se kasn i j e spo-

m e n u t i , očito p o k a z u j u , da su teorije о e r u p t i v n o m postanju p e g m a -t i t a dos ta l a b a v e , g o t o v o b e z temel ja .

P r v i , ko j i se ni je m o g a o složiti s e rup t ivn im k a r a k t e r o m p e g m a -t i ta , bio j e S a u s s u r e . S tud i ra juć i svojs tva i d r u g e osobine ov ih žica, došao j e do miš l jenja , d a im val ja postanje t raž i t i u vodenoj otopini . S a u s s u r e - o v a teor i ja о ta loženju vodenih o topina p r i m l jena j e od m n o g i h p e t r o g r a f a , te j e od r azn ih au tora i r a z n o m o -đ i f ikovana . T a k o C r e d n e r , koji j e dosta učinio, d a j e teor i ja S a u s s u r e - o v a s t ek l a m n o g o pr i s taša , dokazu je , da m i n e r a l n i ma te r i ja l g r a n i t n i h žica ne pot ječe iz v r u ć i h vre la , kao što misli G. v o n R a t h , n e g o od pa rc i j a lne r a s t v o r b e i i z luč ivanja iz obl ižn jega k a m e n j a . Teor i ju svoju temel j i on n a tome, što m n o g e g r a n i t n e žice ne stoje ni u k a k o m s a v e z u s i zv i rn im k a n a l i m a , nego se te žice s obje s t r ane sužuju i z a t v a r a j u t ako , da nije moguće pomis l i t i , k a k o bi v o d a iz d u b i n e m o g l a prodr i je t i u te sa svih s t r a n a zat v o r e n e p u k o t i n e ; m i n e r a l n i sadrža j stoji u oči tom u z r o č n o m ođno-šaju p r e m a k e m i j s k o m s a s t a v u obl ižnjega kamen ja .

P o C r e d n e r u su te žiee h i đ r o k e m i j s k o g a p o d r i j e t l a isto o n a k o , k a o i žice v a p n e n c a , ba r i t a i k r e m e n a : m i n e r a l n i sas t avn i di je lovi nošen i su od j e d n o g a mjesta n a d rugo , i tu su se n a n o v o taloži l i . P a n e s amo d a p e g m a t i t n e žice imadu istu s t ruk t u r u , k a o one v a p n e n c a , b a r i t a i k r e m e n a , nego su s a č u v a l e i o s t a tke n e k a d a š n j e svoje o topine u obl iku t ekuć ih u k l o p a k a ; one i m a d u svoj m a t e r i j a l od i z luč ivan j a iz obl ižnjega k a m e n j a , j e r su .vezane s amo n a o d r e đ e n e v r s te k a m e n j a ; za tva ra ju se u sv im s m j e r o v i m a , t e u g e n e t i č k o m odnošaju, k a k o j e već r e č e n o , ne m o g u da p o s t a n u iz m i n e r a l n i h vre la , ko ja bi iz d u b i n e u p u k o t ine p r o d r l a ; n j ihova j e t v o r b a pro izaš la iz st i jena p u k o t i n e , i to k r i s ta l i zac i jom u o topinu donesenih m i n e r a l a (1. c. 9. p. 1 5 2 — 1 5 7 . . 2 1 5 — 2 2 0 . J pa 1. c. 10. p . 500 . ) .

U z tu C r e d n e r о v u t e o r i j u la te ra lne sekreci je pr i s ta je i S c h a f a r z i k [1. c. 3 1 . p . 117. (10.)] , koj i misli, da va l j a pos tanje p e g m a t i t n i m ž i c ama t raž i t i s v a k a k o u v o đ e n o m s tan ju , bi lo u la te ra lnoj sekrec i j i , bilo u d izan ju toplih izvora . On drž i , da su pegma t i t i , što se j a v l j a j u u v a p n e n c u u okolici O r m é n y e s - a i V e r e s e r o v e , postal i t a ložen jem n e k a d a š n j i h t e ra tna . S t e r r y H u n t o b r a đ u j u ć i g r a n i t n e žice C a η a d e veli , da su one nas ta l e iz v o d e n e o top ine . Z a p e g m a t i t e E l b e k a ž e G. v o n R a t h (1. с. 27 . p . 6 4 4 — 6 5 2 . ) , d a su nas ta l i ta loženjem mine ra ln ih i zvo ra , no ti su i zvor i došl i iz d u b i n e zemal j ske , te su jo š o n a k o vruć i

prodr l i u puko t ine o k r u t n u l o g a već g r a n i t a . Gr. L i n e k (1. с. 22 . p . 360.) zas tupa isto mni jen je ve leć i , d a j e p e g m a t i t e m i n e n t n o h id rogene t i čna postanja .

O v i m bismo u g l a v n o m e iscrpli r e l e v a n t n i j a mn i j en j a о pos tan ju pegma t i t n ih žica. K a o što se v id i , r a z d i o b a teor i ja na e r u p t i v n e i h id rogene t i čne posve j e p r i r o d n a i o p r a v d a n a . Ko jo j od nj ih da se d â p r v e n s t v o ? Moje j e miš l jenje , d a t eor i j a h i d r o g e n e t i č k o g a podr i je t la više o d g o v a r a n a r a v i p e g m a t i t a , p a ću to miš l jenje t i j ekom svojih opažanja , ko l iko se to b u d e dalo i mog lo , nas to ja t i o p r a v d a t i .

II .

Pegmatitue žice u kristali niču om trupu Moslavačke gore.

„Kris ta l in ieni t r u p M o s l a v a č k e go re sastoji od g r a n i t a , amfiboli ta, gna j sa , t in jčeva š k r i l j a v c a i o l i v in skoga g a b r a . G r a n i t j e mos lavačk i anđa luz i tn i i obični g r a n i t . Amfiboli t j e ovdje pog lav i to sal i tni amfibolit. Gna j s po jav l ju je se u M o s l a v a č k o j gor i u r a zn ih o d l i k a h i prelazil i , t v o r e ć b io t i tn i , dvot in jčas t i i m u s k o v i t n i gna j s . T in j čev šk r i l j avac , koj i se j e ovd je r a z v i o k a o biot i tni šk r i l j avac , poglav i to j e pre lazni obl ik g n a j s a " . (M. K i š p a t i ć 1. e, 15 . p . 26.) U sv im ovim r a z n i m v r s t a m a k r i s t a l i n i čnoga k a m e n j a po jav l ju ju se sad dul je sad k r a ć e , deb l je ili t an je žice p e g m a t i t a . Na jčešće su one u g r a n i t u , pa onda u gna j sn , d o k amfibolit , t in jčev šk r i l j avac i olivin ski g a b r o n j ima ne obi luju.

P e g m a t i t u e žice g r a n i t a i gna j s a i spunja ju obično š i r oke i d u g e p u k o t i n e k r u p n o z r n i m ma te r i j a lom. V e ć j e god ine 1 8 6 1 . H . W o l f (1. с, 36 . p . 216.) , k a d se na laz io u M o s l a v a č k o j gor i , d a se u p o z n a s n jen im geološk im odnoša j ima , zapaz io u v r t l i n s k o m k a m e n o l o m u oveću p e g m a t i t n u ž i c u : „ I m V r t l i n s k a - S t e i n b r u c h wi rd d ieser Gran i t du rchse tz t von e inem k l a f t e r m ä c h t i g e n G a n g von Schr i f tg ran i t mi t grossen T u r m a l i n k r v s t a l l e n " . T a k o v u p e g m a t i t n u ž icu mot r io j e god ine 1888. p rofesor K i š p a t i ć u g r a n i t u j e l e n s k o g a k a m e n o l o m a , za ko ju k a ž e , d a j e v r l o r a s t ro šena mater i ja la , koji se ni je m o g a o m i k r o s k o p s k i i s t raž i t i . (M. K i š p a t i ć 1. c. 15. p. 3 2 — 3 3 . ) T e dvi je žice d a n a s se v iše n e v ide .

N a h r p t u l i jevoga o b r o n k a p o t o k a K a m e n i c e V e l i k e , t a m o gd je su prav i l i pokuse za k o p a n j e g r a n i t a , o t k r i v e n a je ve l i ka žica k r u p n o z r n o g a pegmat i t a . Ta j j e p e g m a t i t p r i l i čno svjež. R u d e , ko j e za l aze u n jegov sas tav , r a z v i l e su se u dos ta v e l i k i m ind iv idu j ima ,

te se makroskopski na njemu dade raspoznati kremen, gl inenac, muskovi t , biotit, turmalin i granat. Kremen dolazi u gromadastim komadima. Sjaja j e staklenasta, boje smeđe; rjeđe je proziran. Uleđenih individuja, za koje H a u e r veli (1. c. 16 . p . 4 0 . ) , da se javljaju kao prozirci. eitrini i čađavci s uklopljenim igl icama crna turmalina u granitnim žicama, nije se moglo zapaziti. Glinenac se razvio obično kao mikroklin, te je jedan od najpretež-nijih dijelova ovoga pegmatita. Javlja se u velikim komadima s uklopcima kremena, muskovi ta , biotita, rjeđe turmalina i granata. Kalavost je dobro razvi jena smjerom baze Ρ i brahipinakoida 31. Kalot ine smjerom baze pokazuju staklenast sjaj, a često i iri-zaeiju. Tinjci se javljaju u ovećim listovima, gdje je muskovi t pretežni]i od biotita. Turmalin je redovno uleđen u crnim stubasti m lecima, koji znadu doseći duljinu od 5 cm. Prizmatske su plohe isprutane smjerom osi c. Najrjeđi sastojak pegmatita, koji se dade makroskopski zapaziti, jest granat. On dolazi u sitnom zrnju, na kom se kristalografske konture ne dadu motriti. Boje j e crvene.

„Izpod s v . V i d a k o d G r a b o ν n i c e nalaze se kamenolomi u s ivu granitu, koji j e dosta raztrošen, a ima ц njem ρ e g m a t i t n i h ž i c a " . (F. K o c h 1. с. 20 . p. 19 — 20.) . Pegmatitne žice ovoga granita istoga su mineralnoga sastava, kao one s obronka K a m e n i c e V e l i k e , tek j c tu pegmatit nešto svježiji, tako da glinenci pokazuju osobito lijep staklenast sjaj. U ovom su se pegmatitu mineralni sastojci iskristalizovali u omanjim individujima.

Pegmati tne žice granita analogne su onima u gnajsu. Na desnoj obali K a m e n i c e M a l e javljaju se one u dvotinjčastom gnajsu. Tu ima žica od nekol iko centimetara debljine, koja nije posve ispunjena pegmatitnim materijalom, te su se tu pojedini sastojci mogli pravi lno iskristalizovati. Kremen se ovdje razvio kao pro-zirac u sitnim lecima, no kako su mu plohe odviše hrapave i mutne, a često ispunjene i uklopcima turmalina, to su goniome-trijska mjerenja nemoguća . Glinenac j e također uleđen. Sitni njegovi leci posve su isprepleteni tankim iglicama crnoga turmalina, pa kako su i ovdje goniometrijska mjerenja nemoguća, to se ne da makroskopski odrediti, koja j e vrsta glinenca. Tinjci se javljaju u sitnim listićima, pa j e i ovdje muskovit pretežniji od biotita. Lec i turmalina sasvim su slični onima iz pegmatitnih žica granita, samo su ti leci radijalno poredani tvoreći u pegmatitu crne rozete. Granat se ovdje nije mogao makroskopski zapaziti. F e r d o K o c h spominje (1. c. 20 . p. 9.) pegmati tne žice u biotitnom gnajsu na lije-

vom obronku p o t o k a P e š ć e n i e e . Glinenci su ovdje ve l ik i , a biotit se r azv io u v e l i k i m l i sna t im p l o č a m a . Turmalin do laz i u ve l ik im o k r h a n i m k o m a d i m a .

P e g m a t i t n e žiee tinjceoa škriljavca obično su t a n k e , t e r i j e t ko p r eko raču ju debl j inu j e d n o g a c e n t i m e t r a . Mine ra ln i su sastojci isti , k a o i u on ima g r a n i t a i gna j sa . Amfibolit i gabro z n a d u t a k o đ e r biti tu i t amo i sprep le ten i t a n k i m ž i c a m a p e g m a t i t a . M a k r o s k o p s k i se tu dade odredi t i s amo g l inenac . Deb l j ina ov ih žica t a k o đ e r ne pre laz i gotovo n i k a d a j e d n o g a c e n t i m e t r a .

U pegmat i tn im ž i cama M o s l a v a č k e g o r e spomin je prof. P i l a r u Kišpa t ićevoj r a sp rav i (1. c. 16 . p . 79.) j o š j e d n u r u d u , ko j a se nije mogla naći ni m a k r o s k o p s k i m ni m i k r o s k o p s k i m i s t r a ž i v a n j e m : a to je topaz. „ U muzea lno j zbi rc i na l az i se k o m a d t o p a z a iz G o r n j e J e l e n s k e , koj i j e 1'5 X 3 cm. ve l ik , t e dos ta zaobl jen . N e m a sumnje , da j e našas t k a o va lu t i ca , t e d a pot ječe iz p e g m a -t i t n i h ž i c a g r a n i t a " .

D a se točnije u p o z n a sas tav i n a r a v ovih žica, a e v e n t u a l n o i n j ihov gene t ičk i odnošaj p r e m a su s j ednomu k a m e n j u , ko je i sprepleću, to ću pri jeći n a m a k r o s k o p s k a i m i k r o s k o p s k a o p a ž a n j a , n a kemi j sk i sas t av n e k i h m i n e r a l n i h sa s to j aka , pa s p o m e n u t i n e k a fiziografska i k r i s t a l o g r a f s k a svo j s tva n j ihova . P r i o v o m r a z m a t r an ju razdi je l i t ću žice u po jed ine g r u p e , i to u p e g m a t i t n e žice g r an i t a , gna jsa , t in jčeva šk r i l j avca , amfibol i ta i g a b r a .

A. Pegmatitne žice granita. Struktura.

Usli jed i s todobne k r i s t a l i zac i j e po jed in ih m i n e r a l n i h s a s to j aka zadobi le su ove žice k a r a k t e r i s t i č n u p e g m a t i t n u s t r u k t u r u , ko j a se očituje u tom, d a su se n e k e r u d e n a p o s e b a n n a č i n m e đ u sobom srasle. V e ć p ros t im o k o m m o ž e m o n a i m e zapaz i t i , k a k o su k r e m e n i g l inenac , onda t u r m a l i n , p a m u s k o v i t i bioti t j e d a n u d r u g i p rodr l i te se n a taj n a č i n s ras l i i r e č e n u s t r u k t u r u s tvori l i . Očiti je se ta s t r u k t u r a o p a ž a pod m i k r o s k o p o m . T u na p rv i pogled uda ra ju u oči kremen i glinenac, p r v i svo jom sv jež inom, c is tom i g l a t k o m p o v r š i n o m , p a ž i v a h n i m b o j a m a m e đ u n a k r š t e n i m n iko l ima , d rug i p a k s r a s l ac ima i r a s t r o š b o m . Ob je ove r u d e , k a k o su pri ras tu s v o m e sme ta le , zaš le su j e d n a u d r u g u , i sprep le le se m e đ u sobom i 1 bez i k a k o v e k r i s t a l o g r a f s k e p rav i lnos t i m e đ u sobom se srasle. Ovd je su di je lovi k r e m e n a j e d n o l i č n o o r i j en t i r an i ,

te ne stoje ni u k a k o m pravi lnom odnošaju prema kristalografskoj orijentaciji g l inenca (Brögger 1. с. 4 . p. 149.) .

P o s v e na isti način srasli su se turmalin i glinenac. pa turmalin i Jcremen, a i ovdje su svi dijelovi turmalina iste orijentacije bez i k a k o v a pravilna odnošaja prema kristalografskoj orijentaciji g l i nenca ili kremena. Musltovit j e također pri svome rastu prodrΌ u kremen ili g l inenac, te se s j ednim ili drugim srastao na način spomenutih već ruda. Biotit se pegmatitno srastao s muskovi tom, a ni tu se nije mogla zapaziti kakova pravilnost u kristalografskoj orijentaciji j edne ili druge rude.

B r ö g g e r spominje (1. c. 4 . p. 153.) još jednu vrstu srastenja t ipične pegmatitne strukture, koja je kod naših pegmatita vrlo česta. T o j e naime primarno istodobno srastenje kalijeva glinenca (mikrokl ina ili ortoklasa) s albitom. dakle p r a v i l n o s r a s t e n j e , koje se označuje kao pertitno ili mikropertitno srastenje. To nije apsolutno ništa drugo nego više ili manje pegmatitno srastenje. samo kod istodobnoga rasta ovih tako usko srodnih ruda pravilno orijentiranje obadvaju glinenaca stoji također i u međusobnom pravi lnom odnošaju.

M i n e r a l n i s a s t o j c i .

Rude, koje zalaze u sastav ovoga pegmatita, možemo razdijeliti u dvije v r s t e : u one, koje su se razvile kao samostalni, zasebni individuji , i u one, koje se javljaju kao u klopci. U prvu vrstu i d e :

1. Kremen.

Pod mikroskopom se lako raspoznaje po svojim značajnim svoj stvima. U običnoj j e naime svjetlosti posve bezbojan, staklenasta sjaja i svjež, dok među nakrštenim nikolima interferira u ž ivahnim bojama. Valovi to (undulozno) potamnjenje. koje se inače dosta često javl ja kod kremena, g l inenca i biotita, očituje se i ovdje na nekim individujima, a bit če da j e uzrokovano mehaničkim utjecajima, i to t lakom, koji j e učinio, da se položaj osiju elasticitete u j ednom individuju neprestano mijenja i tim načinom spomenuto potamnjenje izvodi (Zirkel 1. с. 37. p. 58 . R. Brauns 1. с. 3 . p. 196 . ) . Nerijetko se opaža, da neki individuji imadu potamnjenje , koje se poput mrlja ili p jega širi površinom njihovom. T a k a j e potamnjenja motrio P . S a b e r s k v na kremenu argentinskih pegmatita i nazvao ih „pjegavim potamnjenjem" (fleckige Auslöschung) ( S a b e r s k v 1. с, 30 . p. 394 . ) .

R. ,ι. Α. 159. 12

K r e m e n ovaj obiluje u k i o p ć i m a t e k u ć i n e . Ob l ik j e t ih u k l o p a k a r a z l i č i t : obično j e o v a l a n , r j eđe o k r u g l a s t , a k a t k a d a j e i v rećas to o tegnu t . Š to se t iče p o r e đ a j a n j ihova , to oni obično t e k u u pa ra l e ln im r e d o v i m a , a r i j e t ko su n e p r a v i l n o r azasu t i . Više p u t a z n a d u se ti uk lopc i t a k o ob i lno n a s l a g a t i u p a r a l e l n e r edove , d a d a d u k r e m e n u ml i ječno, m u t n o l ice. U t im se u k l o p c i m a g o t o v o uv i j ek d a d e pomnj iv i j im m o t r e n j e m uoči t i s i tna l ibela , ko ja sad j a č e sad slabije t i t ra i p o s k a k u j e u d a r a j u ć i о s t i jene u k l o p k a . G r i j a n j e m p r e p a r a t a ove l ibele n e i š čezava ju , t e k im se t i t r an je i po-s k a k i v a n j e pospješuje , pa t im n a č i n o m s a z n a j e m o , d a j e t e k u ć i n a t ih u k l o p a k a v o d e n a s t a.

Ođ mine ra ln ih in te rpoz ic i ja do l aze u o v o m k r e m e n u : g l i n e n a c , biotit , muskov i t , z i r k o n , t u r m a l i n , apa t i t i s i tna z r n a k r e m e n a , pa j o š j edan mine ra l , koji j e p o p u t v a n r e d n o s i tn ih vlasi u k r e m e n u razasut , a k a r a k t e r bi se n j e g o v na jv i še s l agao s onim t u r m a l i n a . О ovim uk lopc ima bi t će ka sn i j e g o v o r a .

2. Kalijeo glinenac.

Kali jev g l i nenac v r l o j e obi lan . R a z v i o se k a o o r t o k l a s (or to-k l a smik rope r t i t ) i m i k r o k l i n ( m i k r o k l i n m i k r o p e r t i t ) .

a) O r t o k l a s .

P o množin i zaostaje o r tok l a s za m i k r o k l i n o m i a lb i tom. K a k o j e r a s t rošba zahva t i l a po jed ine i nd iv iđu j e , on se već n a p r v i po gled raz l ikuje od k r e m e n a . O d te r a s t r o š b e p u n j e m u t e ž a , te izg l eda h r a p a v o . P r i s labi jem p o v e ć a n j u čini se, k a o d a su o r tok las i v lasas to i sp ru tan i , no uz veće p o v e ć a n j e l a k o ćemo se uvjer i t i , da j e to vlasasto p r u t a n j e p r o u z r o č i l a r a s t r o š b a . O v d j e se v e o m a s i tni , p ikn jas t i p ro izvodi r a s t ro šbe r eda ju u p r a v i l n e ig l ičas te n a k u p i n e , p a k a k o su se ovi r edov i gus to zbi l i , d o b i v a o r t o k l a s p r u t a s t o l ice (M. Ki špa t i ć 1. c. 15. p . 27 . ) . Očit i j e p r o d u k t r a s t r o šbe si tni listi-ćav i m u s k o v i t i s iva k a o l i n a s t a t v a r .

Op t i čka i s t r až ivan ja p o k a z u j u , d a ovd je u is t inu i m a m o posla s o r t o k l a s o m : r a v n i n a op t i čk ih osiju stoji o k o m i t o n a r a v n i n i s imet r i je Ж ; a k o su p re rez i iz o r t o d i j a g o n a l e , o n d a p o t a m n j e n j a p r e reza o r tok lasa m e đ u n a k r š t e n i m n i k o l i m a idu p a r a l e l n o sa k a l a -vošću p i n a k o i d a Ρ i M\ u o r t o d i j a g o n a l n i m p r e s j e c i m a stoje k a l a vost i Ρ : M m e đ u s o b n o o k o m i t o t, j . t v o r e k u t od 90° . U p r e s j e c i m a okomi t im na r a v n i n u s ime t r i j e iz lazi n e g a t i v n a r a spo lovn ica . U

preparatima orijentiranim paralelno s plohom M ne raspoznaje se ortoklas od mikrokl ina, jer mu j e potamnjenje s njim isto t. j . iznosi б ° — 6 ° .

TJndulozno potamnjenje , koje smo motrili kod kremena, jav l ja se i ovdje u nek im individujima. Kalavost j e dobro razvijena, i to smjerom baze P , kojoj se pridružuje kadšto kalavost smjerom kl inopinakoida M. već prema tomu. k a k a v je prerez u preparatu. Ortoklas se obično razvio u jednostavnim individujima. dok su sraslaci karlsbadskoga zakona prilično rijetki. Bavenski dvojci zapazili su se samo u jednom preparatu.

Osim tih zasebnih individuja, dolazi ortoklas još i kao uklopak u kremenu, mikrokl inu, albitu i muskovitu. Tu su se uklopci obično razvili u karlsbadskim dvojcima, a rjeđe su poprimili oblik nepravi lna zrnja.

Y pegmatitn našem razvio se ortoklas i kao ortoMasmikropertit, te se kao takav dosta često javlja. U tom se slučaju pravilno »rastao s albitom. Lamele albita teku u ortoklasu paralelno smjerom il / . Druga orijentacija u pravilnom srastenju ortoklasa s albitom nije se mogla zapaziti.

Je li se ortoklas uščuvao od rastrošbo, onda se može u njemu uz veće povećanje , a pomnjivi je motrenje naći i uklopaka tekućine sa l ibelom. Ti su uklopci vrlo rijetki, a razasuti su bez ika-k o v e pravilnosti. Grijanjem preparata saznajemo, da j e narav tih uklopaka ista, kao onih u kremenu, t. j . da su ispunjeni tekućinom ν о d e n a s t a karaktera. Mineralni uklopci po množini daleko zaostaju za uklopcima u kremenu. Kao najčešći uklopak ističu se sitna zrna kremena, Turmal inove iglice vrlo su rijetke. Ovdje se javlja među uklopcima i granat u sitnom zrnju i jasnim kristalima. Od tinjaca uklopljen j e muskovit , a od glinenaca albit. Z irkon pa apatit nijesu rijetki u ortoklasu.

b) M i k r o к l i n . Mikroklin dolazi kao mikroklinmikropertit , a najčešća j e ruda

pegmatitne žice. Izlučio se u vel ikim, nekol iko centimetara debel im komadima nepravi lna oblika. Takovi komadi obično su uprskani kremenom, muskov i tom, biotitom i turmalinom, gdje su se te rude onda među sobom pegmatitno srasle. I crvena zrna granata znadu kadikad u njemu dolaziti. Obje pinakoidalne kalavosti dolaze jasno razvi jene : kalot ine smjerom baze Ρ češće su, potpunije, pokazuju lijep staklenast sjaj . slabu irizaciju, dok one smjerom brahipina-

k o i đ a M i m a d u m u t n u , ml i j ečnu p o v r š i n u . N a t a k o j j e d n o j ka lo t in i m j e r e n j e n a ref leksnom g o n i o m e t r u k u t i z m e đ u Ρ : M ( 0 0 1 : 0 1 0 ) , t e se uz v r lo loše s ignale dob i l a n j e g o v a p r i b l i ž n a v r i j ednos t

0 0 1 : 0 1 0 = 8 8 ° 0 4 ' ,

što b i o d g o v a r a l o m i k r o k l i n u , čiji k u t Ρ : M ( 0 0 1 : 010 ) iznosi po K l o c k m a n n u

0 0 1 : 0 1 0 = 8 9 ° 5 3 ' , po U s s i n g u

0 0 1 : 0 1 0 = 8 9 ° 8 0 ' ,

po D e s C l o i z e a u-u

0 0 1 : 0 1 0 = 8 9 ° 4 4 ' ,

po T s с h e r m а к u

0 0 1 : 0 1 0 = 8 9 ° 4 0 ' (1. с. 12. p . 1 3 3 7 — 8 . ) ,

po S a b e r s к о m

0 0 1 : 0 1 0 = 8 9 ° 3 0 ' 6 " (1. c. 30 . p . 3 6 8 — 9 . ) .

K a k o se iz n a v e d e n i h m j e r e n j a v id i , k u t i z m e đ u Ρ: M v a r i r a , n o d a j e kod n a š e g a m i k r o k l i n a p r i l i čna r a z l i k a (go tovo s t upan j i pô) u vel ičini t oga k u t a , u z r o k je s v a k a k o , što p o v r š i n e ka lo t ine ni jesu bile čiste ni g l a t k e , t a k o da su se dobi l i v r lo loši i s labi s ignal i .

P e r t i t n o sras tenje , ko j im se od l iku je na š m i k r o k l i n , može se opazi t i , a k o čov jek pomnj iv i j e l u p o m m o t r i sv ježe ka lo t ine . O t k a l a m o li na ime k o m a d m i k r o k l i n a s m j e r o m P , to ć e m o l u p o m opazi t i , k a k o j e p o v r š i n a ka lo t ine i sp r ep l e t ena s i tn im b i je l im n i t ima , ko j e se pod m i k r o s k o p o m očituju k a o albit.

Kemi j sk i sas t av t oga m i k r o k l i n a ili bol je m i k r o k l i n m i k r o p e r t i t a pokazu j e ova a n a l i z a :

Si02 65-57 Al2Os 19-73 / • V A . 0-37 CaO 0-54 MgO 0-18 Na., О 4-18 K20 8-72 G u b i t a k ž a r e n j e m . . . 0 ' 3 9

9 ¥ б 8

Ako od toga odbijemo gubitak, što je žarenjem nastao, a pre-D s t a t a k tvari preračunamo na sto, to ćemo dobiti :

Si02 66-09 АЏ) 19-84 Fe, О, 0-87 GaO 0-54 MgO 0 1 8 SaJ) 4-20 KJ) 8-78

O ' O i h )

Računajući iz toga molekularni snošaj pojedinih sastavina, dobit ćemo ove brojeve:

SiO, . . . . . . . 110-15 ili 74-74

i ' , " . . . . . . . 19-45 13-19

Fe,0, . . . . . . 0-23 0-16 CaO . . . . . . . 0-96 0-66 MgO . . . . . . . 0-45 0-31 Na90 . . . . . . 6-77 4-60 K,0 . . . . 9-34 6-34

147-35 ili 100-00

Prema tome bio bi molekularni sastav mikroklina :

[ kremena kiselina . . , 38Ό4 j mikrokl in aluminij 0'34 J Ö 0 7 2

j kalij 6-34 |

i kremena kiselina . . . 27*60 j albit ' aluminij , 4*60 36*80

J natrij 4-60 J

i kremena kisel ina . . . 1*32 | anortit i aluminij 0*66 1 2*64

I vapno 0*66 j

nevezana kremena kiselina 7*78 nevezani aluminij 1*59

Fe2Oi 0*16 MgO 11*81

1 0 0 Ό 0

P r e m a tome b ismo ovdje ima l i niikroklinmikropertitne t v a r i do 9 0 1 6 ° / 0 , o s t a t ak p a k od 9 " 8 4 % o t p a d a n a s lobodnu k r e m e n u k i se linu, pa n a a lumin i j , željezo i m a g n e z i j .

Naša bi se ana l i za u g l a v n o m p o d u d a r a l a s ana l i zom, što j u j e izveo Q. R o s e n a j e d n o m š l e skom m i k r o k l i n m i k r o p e r t i t u iz S c h w a r z b a c h a (1. с. 12 . p . 1364 . i 1 4 0 6 . VI.) :

SiOç . . . . 67 -20 ΑΙ,Ο, . . . . 2 0 - 0 3 Fes03 . . . . 0-18 CaO . . . . 0-21 MgO . . . . 0-31 NatO . . . . 5-06 K,0 . . . . 8-85

101-84

T u bi bila osjet l j ivi ja r a z l i k a s a m o u k r e m e n o j kisel ini , d o k se ostale baze p r i l ično p o d u d a r a j u , te bi po t o m naš m i k r o k l i n m i k r o -per t i t b io i s tove tan s ov im iz S с h w a r z b a с h a.

P o d m i k r o s k o p o m raspozna je se m i k r o k l i n već n a p rv i pog led odl ikujuć i se svoj im k a r a k t e r i s t i č n i m svo j s tv ima . U običnoj j e svjetlosti bezbojan , te svo jom sv j ež inom pods jeća n a k r e m e n . R a s -t rošba , ko ja j e t a k o česta k o d o r tok l a sa i a lb i ta , ovdje j e dos ta r i j e tka , te su ind iv iduj i m i k r o k l i n a ob ično svježi . Do laz i li i p a k r a s t rošba , to m i k r o k l i n p r e l a z i u m u s k o v i t i n e k u sivu k a o l i n a s t u t va r . U n d u l o z n o po t amn jen j e i ovdje se j av l j a .

Među n a k r š t e n i m n iko l ima u d a r a u oči svo jom j a s n o i z r a ž e n o m mrežas tom s t r u k t u r o m . U p r e p a r a t u , ko j i j e b r u š e n s m j e r o m b a z e P, stoje lamele , ko j e sač in java ju tu m r e ž a s t u s t r u k t u r u , j e d n a n a d rugo j okomi to . P r i z a k r e t a j u p r e p a r a t a za 1 4 ° — 1 5 ° p o t a m n e s imetr i j sk i dv i je i dv i j e m e đ u s o b n o o k o m i t e l a m e l e : po j av k a r a k ter i s t ičan k o d m i k r o k l i n a , k o j i m se on n a p r v i pog led r a z l i k u j e od s v a k o g a d r u g o g g l inenca . Od o r t o k l a s a se r a s p o z n a j e po svo j em k a r a k t e r i s t i č n o m p o t a m n j e n j u : pres jec i pa ra le ln i s b a z o m Ρ n e po tamnju ju , k a o kod o r tok lasa , p a r a l e l n o i okomi to p r e m a b r i d u Ρ : M, već pod k u t o m od 15° s p r a m k a l a v o s t i , k o j a teče p a r a le lno s p lohom M.

U i z b r u s k u s m j e r o m p lohe M n e v id i se m r e ž a s t a s t r u k t u r a , a po t amn jen j e j e isto, k a o k o d o r t o k l a s a , t. j . t vor i k u t od 5° . U t a k o or i jen t i ran im i z b r u s c i m a n i je g a m o g u ć e r a spozna t i od or to k l a s a .

Mikropertitno srastenje vrlo j e dobro razvijeno. Tu su se svi indi-viduji pravilno srasli s albitom smjerom plohe M. U orijentiranom preparatu smjerom brahipinakoida Ж poznat čemo albit po kutu potamnjenja: mikrokl in potamnjuje, kad bazalna kalavost Ρ tvori s jednim nikolom kut od 5°, albit pak, kad sa nikolom tvori kut od 18°. U izbrusku brušenom smjerom Ρ potamnjuje mikrokl in pod kutom od 15°, a albit pod kutom od 4°. Od mikrokl ina razlikuje se albit i po tom, što interferira u višim bojama, t. j . ima jač i dvolom, i što dolazi uvijek u polisintetskim sraslacima po al-bitnom zakonu, a mrežaste strukture nema.

K a k o ortoklas tako ni mikrokl in ne obiluje uklopcima tekućine. D u g i m traženjem, a uz ve l iko povećanje naiđe čovjek na koji uklopak sa mjehurom. U tim se mjehurima može kadšto zapaziti libela, kako se lagano kreće. Narav tekućine u tim uklopcima također j e v o d e n a s t a . Mineralni uklopei u mikroklinu posve su isti, kao i oni u ortoklasu.

Plagioklas razvio se jedino kao albit, koji dolazi, kako j e već rečeno, pravilno srasten s ortoklasom i mikrokl inom tvoreći s nj ima ortoklasmikropertit i mikroklinmikropertit , a osim toga izlučio se još i u s a m o s t a l n i m individujima sa polisintetskim sraslacima.

Albit j e u običnoj svjetlosti, ako ga rastrošba nije zahvatila, bezbojan, no običnije j e pun muteža, koji potječe od rastrošbe, Produkt je te rastrošbe, kao kod pređašna dva glinenca, muskovi t i kaolinasta mutna tvar. koja se zna na gusto sabrati u s ive, mrke nakupine. Među nakrštenim nikolima udara u oči svojim polisintetskim sraslacima po albitnom zakonu, komu se kadšto pridružuju još i lamele po perikl inskom zakonu. Polisintetski sraslaci albitnoga zakona znadu se udružiti kadikađ u karlsbadske dvojke, te je na njima, ako ih nije rastrošba zahvatila, moguće izvesti neka mjerenja. U j e d n o m takom sraslacu po karlsbadskom zakonu iznosilo j e simetrijsko potamnjenje na jednom i drugom individuju :

S. Plagioklas.

1 l ' 2 2'

12° 12° 13° 13°,

što bi odgovaralo albitu u presjeku :

φ = 0° λ = ± 60° .

N a d r u g o m j e d n o m d v o s t r u k o m sras lacu po k a r l s b a d s k o m zak o n u pokaz iva le su a lb i tne l amele j e d n o g a i d r u g o g leca ova potamnjen ja :

1 9 ° 1' 9 ° 2 10° 2 ' 1 0 ° ;

p r e m a tomu j e i to albi t u p r e r e z u , k o m u su k o o r d i n a t e :

φ = 0 υ

λ == ± 50° .

D r u g i j e d a n p re rez p o k a z i v a o j e ovo p o t a m n j e n j e :

1 11° V 11° 2 12° 2' 12° ,

d a k l e i taj p re rez govor i , d a je to a lbi t u p r e s j e k u :

φ = 0° λ = ± 55° .

U j e d n o m p re rezu iznosilo je p o t a m n j e n j e :

1 14° 1' , 14° 2 15° 2 ' 15° ,

što opet o d g o v a r a a lbi tu u p r e s j e k u :

φ = 0° λ = + 70°.

P o svim t im mje ren j ima očito j e , d a j e p l ag iok la s , koj i se izlučio u p e g m a t i t u M o s l a v a č k e g o r e , albit.

U k l o p e i t ekuć ine , k o j e smo mot r i l i k o d p ređašn j ih ruda , ni jesu se ovdje, ni uz na jpomnj iv i j e t r ažen je , mog l i nać i , k a o god ni uk lope i t u r m a l i n a . Osta l i m i n e r a l n i u k l o p e i isti su, k a o i u p re -dašnj im g l inenc ima .

Ł Turmalin.

T u r m a l i n , k a o r e d o v n i sas to jak n a š e g a pegmat i t a , dolazi uz k r e m e n , g l i nence i t in jce u oveć im, c r n i m kr i s t a l ima p r i z m a t s k o g a obl ika . P r i z m a t s k e su m u p lohe i sp ru tane . T o p r u t a n j e teče smjer o m osi c, te j e , k a k o misl i V o r o b j e v (1. c. 35 . p . 351.) , u z r o k o v a n o i zmjen i čn im p o n a v l j a n j e m razl ič i t ih p r i z m a t s k i h p loha . Os im p r i z m e co i? i со P 2 r azv i l e su se n a t u rma l inu u r a z n i m k o m b i n a c i j a m a i n e k e d r u g e p lohe . P l o h e su dosta loše, h r a p a v e , te se ni m je r en j a ni jesu m o g l a točno proves t i , j e r su s ignal i bil i v r lo s labi .

N a j e d n o m lecu, gd j e dolaz i u k o m b i n a c i j u baza OB, r o m b o e d a r

В i p r i z m a со В, da la su mje ren j a ove v r i j ednos t i :

k u t i z m e đ u baze OB i r o m b o e d r a В iznosi

0 0 0 1 : 1011 = 2 δ ° 2 3 ' ,

d o k bi po r a č u n u V o r o b j e v a mora lo biti

0 0 0 1 : 1011 = 2 7 ° 3 3 ' 1 " ;

k u t i z m e đ u r o m b o e d r a В i p r i zme со В iznosi

1011 : 1010 = 6 2 đ 5 8 ' ,

d o k po r a č u n u V o r o b j e v a m o r a iznosit i

1 0 1 1 : 1010 = 6 2 ° 2 б ' 9 " .

N a d r u g o m lecu, gd je se k o m b i n i r a o 1j.iB i — B , mje ren j e k u t i z m e đ u 1[ŽR : 1j2B, te iznosi

1012 : 1102 = 2 4 υ 5 1 ' ,

d o k r a č u n V o r o b j e v l j e v zah t i j eva

1012 : Ϊ 1 0 2 = 2 5 ° 1 5 ' 4 " ;

k u t i z m e đ u 1j2B : —В iznosi

1012 : 0 1 1 1 = 22°30 ' ,

d o k bi po r a č u n u V o r o b j e v a mora lo biti

1 0 Ï 2 : 0 1 1 1 = 2 3 ° 3 6 ' 8 " .

N a j e d n o m r o m b o e đ r u , koj i p r i p a d a temel jnomu, našao s am

mje ren jem, d a m u ov r šn i b r id i m a

1 0 1 1 : 1101 = 4(5°13',

a r a č u n V o r o b j e v l j e v zah t i j eva

1 0 1 1 : 1101 = 4 7 ° 1 3 ' 3 9 " .

P r e m a o v o m e n a l a z i m o n a t u r m a l i n u m o s l a v a č k i h p e g m a t i t a

r a zv i j ene ove ob l ike :

В ( 1 0 1 1 )

— В ( O l l i )

V 8 В ( 1 0 1 2 )

оВ ( 0001 )

oo В ( 1 0 1 0 )

аз Р , ( 1 1 2 0 ) .

Kemi j sku n a r a v ovoga t u r m a l i n a p o k a z u j e ova ana l iza :

Si02 37 -25 B203 7-93 Al203 28-09 Fe9Oa 1-04 FeO 17-31 MnO 1-93 СаО 0-62 MgO 2 -13 Να20 2-18 K20 0-67 Gl t r a g o v i G u b i t a k ž a r e n j e m . l ' 1 2

"100-43

Metodu pr i ovoj anal iz i upo t r eb io s am onu , što j e i m a M e d i e u s (1. с. 2 3 . p . 149. ) . P r i k v a l i t a t i v n o j ana l iz i fluor se ni je n a š a o , al i se zato mjesto n jega j a v l j a k lo r . K a k o Gl dolazi s amo u t r a g o v ima , to se nije m o g a o k v a n t i t a t i v n o opredi je l i t i . K o d s a m o g a r a s t v a r a n j a ovoga t u r m a l i n a sa f luo rovod ikom bilo j e po te škoća , j e r fluorovođik dos ta s labo n a nj djeluje , t a k o d a j e t r eba lo gotovo d v a t jedna, d o k se sav p r a h u n j emu otopio. A i ta l jenje sa ka l i j ev im i na t r i j ev im k a r b o n a t o m ni je uv i j ek uspjelo, j e r se s av p r a h obično ni je rastal io . TJ t o m s lučaju bilo j e p o t r e b n o uzet i što veću t e m p e r a t u r u , a ža ren je p rodul j i t i n a n e k o l i k o sat i .

A n a l i z a našega t u r m a l i n a r a z l i k u j e se u m n o g o č e m od ana l i za R a m m e l s b e r g a , R i g g a i J a n n a s c h a , što ih H i u t z e u svojoj minera logi j i (1. c. 12. p . 3 6 4 — 3 6 5 . ) n a v o d i . U t im se ana l i zama n igdje ne navod i ni t i spomin je Gl, n e g o mjes to n j ega dolazi Fl. Od d r u g i h sa s t avn ih d i je lova postoj i n a j v e ć a r a z l i k a u bo rno j kisel ini i u o k s i d i m a žel jeza i a lumin i j a , p a m a g n e z i j a . U opće je k e m i j s k a n a r a v t u r m a l i n a v r l o p romjen l j i va , t a k o d a a n a -

l ize turmalina s istoga nalazišta pokazuju uvijek neku razliku u količini svojih kemijskih sastojina.

Našoj bi analizi približno odgovarala analiza C. F . R a m m e l s -b e r g a , što ju je i zveo na turmalinu iz Andreasberga (1. с. 12. p. 3 6 1 . I . ) :

Si02 . . . . . . . 36-06

Η,<> • . . . 11-11 Al, О .< . . . . . . 30-34 FeO . . . . . . 17-40 MnO . . . . . . . o - i i MgO . . . . . . . 0-78 CaO . . . , . . . 0-72 Na20 . . . . . . . 1-36 K20 . . . . . . . 0-58 H20 . . . . . 1-54 Fl . . . 0-58

100-85

N o tu je opet vel ika razlika u Ђ2 03, dok Fe2Oz i Cl u opće i ne zalaze u sastav toga turmalina.

Optička istraživanja pokazuju, da j e naš turmalin o p t i č k i d ν о о s a n. Orni krst naime pri zakretanju preparata razilazi se pod malim kutom u hiperbole. Taj je anomalni pojav u turmali-nima dosta često razvijen.

Pod mikroskopom ćemo ga raspoznati po njegovu vrlo dobro izraženom pleohroizmu : smjerom glavne osi on je modrušasto-zelen. a u smjeru na to okomitom crn. Među nakršteuim nikolima pokazuje žive boje. Kalavost j e slabo razvijena, a običnije dolazi nepravilno iskidan. Z o n a m a gradnja vrlo je dobro razvijena. U j ednom orijentiranom prerezu okomitom na glavnu os ta se zon a m a gradnja osobito lijepo v idi : sredina je leca svijetlo smeđe boje, na nju se naslanja zona tamno smeđe boje, na ovu dolazi žuto smeđa zona, a napokon zona kestenjaste boje. S v a k a j e ova zona opet sastavljena od sad užih sad širih zona, koje se očituju u žuto smeđoj boji raznih nijansa. U drugom jednom izbrusku, također okomitom na os c, jezgra je bezbojna, a na nju dolazi jedna zona svijetlo s ive boje. Paralelno s ovim zonama teku i u k l o p c i , koji su ispunjeni t e k u ć i n o m , te redovno imadu libele, koje se lagano kreću. Grijanjem preparata saznajemo, da je i ovdje tekućina v o d e n a s t a k a r a k t e r a .

T u r m a l i n se r a zv io i k a o m i k r o s k o p s k i u k l o p a k u k r e m e n u , a k a d š t o i u g l inencu (o r tok lasu i m i k r o k l i n u ) . T i su uk lope i p o p u t si tnih igl ica n e p r a v i l n o r a s t r e s e n i p o k r e m e n u , te k a k o m e đ u na -k r š t e n i m n iko l ima in t e r f e r i r a ju u v r l o ž iv im b o j a m a , p o d a j u k r e m e n u s l ikovi to lice. L e c i p r i z m a t s k o g a ob l i ka p o k a z u j u i z raz i t hemimorf izam, gdje se s j e d n e s t r a n e r a z v i l a baza , a s p r o t i v n e s t r a n e r o m b o e đ a r . N a n e k i m a se v id i l i jep p l e o h r o i z a m u bl i jedo žutoj i m o d r i k a s t o c rveno j boji . M e đ u n a k r š t e n i m n i k o l i m a potamnju je pa ra le lno . Gd jegd je se n a i đ e i na ko j i l edac , ko j i i m a b a z a l n u ka lavos t , te je u tom s lučaju č l a n k o v i t o , p o p u t apa t i t a , r a sc i j epan . P o o p t i č k i m d a k l e s v o j s t v i m a te su igl ice n e d v o j b e n o t u r m a l i n o v e .

U k r e m e n u dolazi još j e d n a v r s t a u k l o p a k a , ko j i su se u n j e m u razv i l i u v a n r e d n o finim v l a k a n e i m a . O n i z n a d u in te r fe r i ra t i u ' v r l o ž i v a h n i m bo jama . K a k o ovi u k l o p e i p o s v e n a l i k u j u n a t u r m a -i n o v e u k l o p k e u k r e m e n u iz A m e r i k e ( S i l v e r S t a r , C t é . M a d i s o n , M o n t a n a ) , to m o ž e m o us tv rd i t i , d a su i oni t u r m a l i n o v i . D r u g a svojs tva , ko ja k a r a k t e r i z i r a j u t u r m a l i n , nrjesu se m o g l a us tanovi t i , j e r su uk lope i v a n r e d n o t a n k a v l a k a n c a .

Osim v e é spomenu t ih , z o n a r n o p o r e d a n i h u k l o p a k a t e k u ć i n e ovaj t u rma l in n e m a n i k a k o v i h d r u g i h in te rpoz ic i j a do li z i r k o n a .

C rven i g r a n a t i , koj i t a k o r a d o za l aze u s a s t av p e g m a t i t n i h ž ica , dolaze i ovdje uras l i u k r e m e n u i g l i n e n c u u ob l iku s i tna z rn ja , n a k o m se v ide slabi k r i s t a l o g r a f s k i obr is i . P r i k l a d n i leci za go-n iome t r i j ska mje ren ja ni jesu se mog l i nać i , j e r se g r a n a t i , k a k o j e r ečeno , j a v l j a j u obično u z rn ju , a g d j e se j a v l j a j u k r i s t a l o g r a f s k e p lohe , r e d o v n o su i spucane , h r a p a v e i oneč išćene .

P o kemi j sko j n a r a v i ovaj bi g r a n a t b io m a n g a n o v ž e l j e z n i a l u m i n i j e v g r a n a t , k a o što p o k a z u j e o v a k e m i j s k a a n a l i z a :

5. Granat.

Si02

AltOz

FeO MnO CaO MgO t r a g o v i

100-57

38-31 20-49 19-14 21-57

1-06

Preračunavši na sto dobit ćemo ove brojeve:

Si02 . . . . . . . 38-12 Alfi, . . . . . . . 20-37 FeO . . . . . . . 19Ό2 MnO . . . . . . . 21-43 CaO . . . . . . . 1-06 MgO . . . . . . . tragovi

100-00

A k o iz toga proračunamo molekularni snošaj, to ćemo dobit i:

Si02 . . . . 63-53 ili 44-68 Alfi, . . . 19-97 14Ό1 FeO . . . . 26-42 71 18-51 MnO . . 30-61 21-45 CaO . . . . 1-89 „ 1.-35 MgO . . . . tragovi tragovi

142-42 ili 100-00

Sastav našega granata bio bi dakle prema tomu ovaj :

kremena kiselina . . . 21*45 j M a n g a n o v g r a n a t ι Ми. Л/,Si Ο,

Žel jezni g r a n a t ι Fe M, Si, ("V·1

Kalc i jev granat ( C a 3 A\SifiX2)

aluminij 7 - 1 5 J 50*05 mangan 21*45 j kremena kiselina . . . 18*51 j aluminij 6*17 ^ . 4 3 1 9 željezo 18*51 J kremena kiselina . . . 1*35 j

0*45 ' 3*15 1*35

aluminij vapno

ostaje nevezane kremene kisel ine 3*37 i aluminija 0*24

"" 100*00"

Prema tomu naš bi granat odgovarao formuli :

(MnFe Ca\ Alž Si, 0 1 2 .

I ova j e analiza i zvedena po metodi, što je navodi M e d i с u s (1. с. 23 . p. 144. ) . Željezo j e ovdje opredijeljeno kao Fefi)^ a iz toga je onda preračunano na FeO, budući da nije bilo dosta granata za analizu i oksida i oksidula. K a k o je taj granat na rijetko razasut po pegmatitnoj žici, i to u vrlo sitnom zrnju, to sam za cje lokupnu analizu mogao sakupiti tek 0*228 gr. granata.

U izbrusku pokazu je ovaj g r a n a t n e k e osobitosti , ko j e se k o d g r a n a t a sa r a z n i h na laz iš ta cesto p o k a z u j u : m e đ u n a k r š t e n i m n iko -l ima vladaju se n e k a z r n a k a o a n i z o t r o p n e rude , pokazu juć i j a s n i dvolom. T e opt ičke anomal i j e m o t r i o j e i B r ö g g e r (1. e, 4 . p . 1 6 0 — 1 7 2 . ) n a g r a n a t i m a s i jeni tn ih p e g m a t i t a j u ž n e N o r v e š k e , te drž i , da se te anomal i je p o k a z u j u s a m o k o d onih g r a n a t a , koj i su postali ta loženjem otopine u o t v o r e n i m p u k o t i n a m a , d o k su oni g r ana t i , koj i su postal i k r i s t a l i z o v a n j e m iz m a g m e , u s v a k o m slučaju izot ropni .

U običnoj j e svjetlosti g r a n a t b e z b o j a n , a dolazi li u ob l iku nep rav i lna zrnja , on j e sav i s p u c a n . R a z v i o se i u v r lo s i tn im lec ima, koji se pod većim p o v e ć a n j e m oči tuju k a o v a n r e d n o sitni r ompsk i d o d e k a e d r i . P r i m a n j e m p o v e ć a n j u ti r o m p s k i d o d e k a e đ r i uda ra ju u oči k a o sv je t lucava , b e z b o j n a z r n a r a z a s u t a po gli-nencu . U z m e m o li veće p o v e ć a n j e , to ć e m o p o m i c a n j e m m i k r o m e -t r i j skoga v i jka zapazi t i , da t a s i tna , b e z b o j n a z r n a i m a d u k r i s t a lo -g ra f ske obrise, koj i se oči tuju k a o gorn j i , pos t rani i donj i r o m b i .

U k l o p a k a ovaj g r a n a t nema .

• Tinjci su se izlučili vr lo obi lno k a o muskovit i biotit u v e l i k i m nep rav i l n im l is tovima, koj i su se m e đ u s o b n o , a i sa k r e m e n o m pa g l inencem p e g m a t i t n o srasl i . O s i m p e g m a t i t n o g a t. j . n e p r a v i l n o g a s ras tenjâ dolaze m u s k o v i t i b iot i t i p r a v i l n o s r a s t e n i po poz n a t o m z a k o n u , koji j e k o d t in jaca v r l o o b i č a n : s r a s l a č k a r a v n i n a stoji okomito na baz i (001) , a i d e p a r a l e l n o s b r i d o m ( 0 0 1 : 110) . K a l a v o s t j e s av r šena s m j e r o m b a z e (001 ) .

Muskovi t j e češći od biot i ta . Boje j e s r e b r n a s t o bi jele do j asno smeđe . Osim oveć ih l is tova, k o j i m a ve l i č ina dop i re do 7 — 8 cm. , razv io se m u s k o v i t i u s i tn im l juš t i cama. K r i s t a l o g r a f s k i h obr i sa n a m a k r o s k o p s k i m ind iv idu j ima n e m a , d o k m i k r o s k o p s k i ind iv idu j i , koj i se j av l j a ju k a o uk lopc i u k r e m e n u , p o k a z u j u l i jepe, j a s n e h e k s a g o n e . Kemi j sk i s a s t av p o k a z u j e o v a ana l i za :

6. Tinjci.

a) M u s k o v i t .

Si02

Al A Fe9Os

FeO

44-91 30-42

3-82 0-83

CaO 1-14 MgO 0-64 Na20 4-43 К, О 8-74 ЩО 5-47 Cl tragovi

1ÖÜ-40

Voda j e ovdje opredijeljena kao gubitak žarenjem. Po kemijskoj naravi razl ikovao bi se naš muskovit od drugih tim, što u njegov sastav, kao i kod turmalina. ne zalazi fluor, nego klor, i što je natrijem bogatiji. Kol ič ina alkalija u muskovitima u opće vrlo varira; natrij znade narasti i do preko 6 postotaka, dok kalij , ta bitna osobina muskovita , pada na 8 postotka, a kod nekih u opče alkali je i ne dolaze. Ve l ika razlika u količini opaža se i u ostalim bazama, tako da j e teško naći dva muskovita s različitih lokaliteta, koji bi u kemijskom pogledu bili istovetni.

Motrimo li bazalne listove muskovita u konoskopu. opazit ćemo na njima jasno izražene optičke osi. Na takoj j e jednoj kaloti ni kut, što ga tvore te optičke osi, mjeren u zraku, te j e dobivena njegova srednja vrijednost

•11: — 69°б0 ' ;

iz toga j e računom nađen pravi kut V poznatim načinom, gdje je eksponent loma [i = 1 '61 , te iznosi

2 V = 4 1 ° 3 9 \

Pod mikroskopom se lako raspoznaje od ostalih sastoji na po svojim karakterist ičnim svojstvima. U običnoj je svjetlosti bezbojan, a kadšto naginje na malo zelenkastu boju, te u tom slučaju pokazuje j e d v a osjetljiv pleohroizam. Interferira u ž iv im bojama. Bazalna kalavost osobito se lijepo vidi.

K a o što j e v e ć prije rečeno, javl ja se muskovit i kao sekundarna tvorevina t. j . kao produkt rastrošbe glinenaca, gdje se razvio u sitnim ljušticama zelenkaste boje. Kao uklopak zalazi u kremen i g l inenac, a on sam uklapa kremen, glinenac, zirkon i apatit. U k l o p a k a tekućine nema.

b) B i o t i t .

Biotit je nešto rjeđi od muskovita . I on se javlja u oveć im nepravilnim l istovima sa crnom bojom, koja često prelazi u tamno smeđu. Kemijsk i sastav našega biotita očituje se u ovoj anal iz i :

Si09 . . . . . . . 3 4 ' 8 7

по] . . . . . . . 1-95 ÄltOt . . . . . . 7-28 Fe2Os . . . . . . 23-47 FeO . . . . . . . 11-30 MnO . . . . . , . t r agov i CaO . . . . . . . 3 · δ 2 MgO . . . . . . . 2-74 V a . , 0 . . . . . . 0-42 2 T 8 b . . . . . . . Ι Ο Ό δ H20 . . . . . . . 4 -61

cf . . . t r a g o v i 100-21

V o d a j e i ovdje opred i j e l j ena k a o g u b i t a k ž a r e n j e m . K a k o se vidi iz ove ana l ize na š biot i t p o k a z u j e ve l iko b o g a t s t v o žel jezom

kal i jem, d o k j e a lumin i j em i m a g n e z i j e m s i romašni j i . Že l jezo je ovdje po svoj pril ici zami jen i lo a l u m i n i j , a m a g n e z i j j e us tup io svoje mjesto ka l i ju . O b a o v a spoja i Al20s i MgO d i fe r i ra ju u biot i ta j a k o , te Л\0Ъ z n a često spast i n a 4 pos to tka , a MgO se k a t k a d a i ne j a v l j a .

Baza ln i l istovi p o k a z u j u u k o n o s k o p u c r n k r s t , koj i se z a k r e t a n j e m p r e p a r a t a raz i laz i u dv i j e h ipe rbo l e , t a k o da j e n a t a k i m l i s tovima m o g u č e mjer i t i k u t op t i čk ih osi. Mje ren j a , k o j a su i z v r šena u A d a m s o v u a p a r a t u n a n e k i m l i s tov ima , da l a su s r e d n j u vr i jednos t k u t a op t i čk ih osi

2 F 1 8 ° 4 9 ' .

S v a svojs tva , k o j i m a se od l iku ju bioti t i , k a d ih pod m i k r o skopom m o t r i m o , r azv i l a su se i u n a š e g a b io t i ta , te se osobi to lijepo očituju. T o j e n a p r v o m mjes tu n j e g o v j a k i p l eoh ro i zam. koj i se očituje u žuto smeđoj i c r n o smeđoj boji . B a z a l n i l istovi obično su žuto smeđi , r jeđe c rn i . K a l a v o s t j e smje rom b a z e r e d o v n a .

K a o m u s k o v i t t a k o i b io t i t dolaz i i k a o u k l o p a k u k r e m e n u u s i tnim lec ima h e k s a g o n s k i h k o n t u r a .

Od u k l o p a k a zalazi u biot i t j e d i n o z i r k o n .

7. Klorit.

Klor i t dolazi u p e g m a t i t u s e k u n d a r n o k a o p seudomor foza b io t i ta η nep rav i l n im l is tovima. M o t r i m o li n a i m e n e k e l is tove b io t i ta ,

z a p a z i t ć emo , k a k o po jed ine par t i j e na n j emu gube svoju z n a č a j n u s m e đ e žu tu boju i p r e l aze u zeleni Morit. Pseudomor foza se lijepo v id i i n a on im i n d i v i d u j i m a , gd je j e bioti t s m u s k o v i t o m s r a s t e n : t u j e bioti t s a v k l o r i t i z o v a n . t e k m u j e s r ed ina još ma lo s a č u v a n a . U tom j e s luča ju k l o r i t z a u z e o mjesto bioti ta t e se s m u s k o v i t o m s ras tao . N a đ e se ind iv idu ja , gd je j e u sredini bezbojn i muskov i t , s j e d n e s t r a n e p r i r a s t a o je u z a nj biotit , a s d r u g e k lo r i t . U oči u d a r a svo jom k a o t r a v a ze l enom bojom. P l eoh ro i zam se x^azvio dos ta osjet l j ivo i z m e đ u oš t ro ze lene i žućkas t e boje. Među n a k r -š t en im n i k o l i m a po la r izu je u sivoj i modrušas to zelenoj boji .

T o bi bi le r u d e , k o j e k a o samos ta ln i zasebni ind iv iduj i za laze u s a s t a v p e g m a t i t n e žice g r a n i t a , a sad n a m ostaje još , d a spomen e m o one r u d e , ko je su se iz luči le j e d i n o k a o u к 1 ο ρ с i. Т о j e zirkon i apatit.

1. Zirkon.

Z i r k o n , k a o j e d a n od na j s t a r i j ih sas to jaka p e g m a t i t n e ž ice, i skr i -s t a l i zovao se u v r lo l i jepim, p r a v i l n i m fo rmama , gdje se osobito ist iče p r i z m a t s k i ob l ik , k o m u se k a d i k a d p r id ružu je rjeđi p i r ami da ln i . P o o p t i č k i m o s o b i n a m a , ko j e su svojs tvene z i r k o n u . d a d e se v e ć n a p r v i m a h u p o z n a t i . U običnoj svjetlosti ima ju ti k r i s ta l i p o r a d i to ta lne ref leksi je svjet lost i , što u p a d a , c rne k o n t u r e . K a k o m u j e lom svjet lost i ve l i k , on se oštro svijetl i , k a o da j e u z d i g n u t i z n a d ostal ih s a s t a v i n a p e g m a t i t a . Ob ično j e bezbojan , no i bl i jedo ž u ć k a s t , pa m o d r u š a s t o ze len . Među n a k r š t e n i m n iko l ima polar izu je u v r lo ž i v a h n i m b o j a m a , i to u s m a r a g d n o j , pa c r v e n o m o d r o j . T e t r a g o n a l n a n j e g o v a n a r a v t a k o đ e r je očita. K o d n e k i h i nd iv idu j a zapaz i l a se i z o n a m a s t r u k t u r a , ko j a j e kod z i r k o n a u opće vr lo česta.

I l i j e j e d n o l i č n o r a z a s u t ili dolazi u n a k u p i n a m a pr i ras tao , u ra s t ao j e d a n u d r u g i t v o r e ć i m a l e koloni je s i tn ih ind iv idu ja . Gesto dolazi oveći l edac , a o k o n j e g a se onda reda ju sitni indiv iduj i opkol ju-j u ć i g a sa sv ih s t r a n a , da juć i t a k o lecu s l iku, k a o da su ti ind i v idu j i iz n j e g a r a d i j a l n o i z r a s l i ; ili j e opet samo s j e d n e s t r a n e ob ra s t ao p r i r a s l a c i m a , d o k m u j e p r o t i v n a s t r ana čista. K . von C h r u s t s c h o f f (1. с. 5.) i m a n a s t ran i 173 . si. 1. i 2 . n a r i s a n e lece z i r k o n a , k a k o do laze r azv i j en i u g r a n i t n o m port i ru od B e u c h a k o d L e i p z i g a , p a t u v i d i m o , d a se naš i z i rkon i m o g u is tom s l ikom p r i k a z a t i , j e r se u n a č i n u po jav l j ivan ja go tovo na v las p o d u d a r a j u s r e č e n i m z i r k o n i m a .

R . j . A . 159. 18

I u k l o p c i m a obiluje naš z i r k o n , no n a r a v ov ih u k l o p a k a n e d a se odredi t i n i k a k o . T o su s i tne k u g l i c e , cesto o v a l n a ob l ika , ili su opet s j e d n e s t r ane v rećas to o t e g n u t e ; n j i h o v a j e per i fer i ja t a m n a , a s red ina svijet la , t a k o d a izg leda ju k a o c r n e k u g l i c e sa sv i je t lom točkom. B o r i s P o p o v (1. c. 2 6 . p . 127 . ) n a p o m i n j e t a k o đ e r sl ične inkluzi je u z i r k o n u j u ž n o - r u s k o g a r a p a k i v i j a, te d r ž i , da su to v je ro ja tno ink luz i j e t e k u ć i n e . Š to se t iče p o r e đ a j a t ih u k l o p a k a z i rkona , oni su u lecu p r a v i l n o p o r e d a n i . N a đ e se k a d š t o , da t eku s r ed inom leca s m j e r o m g l a v n e osi c, n o obični j i su b e z i k a k o v a x^eda, gd je onda č i t a v l e d a c i spun ja ju , da juć i m u m u t n o , nečisto lice.

Pomnj iv i j im mot ren jem, p a p o m i c a n j e m m i k r o m e t r i j s k o g a v i jka , zapaz i t ćemo m e đ u t im s i tn im n e p r a v i l n i m u k l o p c i m a p o k a d š t o p r av i l ne po l igona lne u k l o p k e , k o j i su p o s v e na l i k n a f o r m u s a m o g a kr i s ta la , u k o m su uk lop l j en i . T o su t. z. nega t i vn i k r i s ta l i .

Među ovim z i rkoni rna do l aze dv i je v r s t e i n d i v i d u j a : j e d n i su o t e g n u t a p r i z m a t s k o g ob l ika , m n o g o dulj i n e g o širi, g o t o v o igl i čast i . N a t im se i nd iv idu j ima r a z v i l a o b i č n o p i r a m i d a Ρ (111) u kombinac i j i s p r i z m o m is toga r e d a со Ρ ( Н О ) . K u t o v i , što su mje ren jem pod m i k r o s k o p o m d o b i v e n i i z m e đ u te p i r a m i d e i p r i z m e , iznose

111 : 110 = 4 6 ° ,

d o k r a č u n kod D a n e z a h t i j e v a

1 1 1 : 110 = 47 W .

K o n t u r e ovih ledaca ob ično su oš t re , j a s n e , no dolaze i t a k e , gd je j e p i r a m i d a l n i z a g l a v a k p o s v e z a o k r u ž e n .

D r u g a v r s ta ind iv idu ja t a k o đ e r j e p r i z m a t s k o g a ob l ika , ali ti leci nijesu t a k o o tegnut i , n e g o im j e du l j ina t e k neš to v e ć a od š i r ine . Ovd je uz p i r a m i d u Ρ (111) i p r i z m u со Ρ ( П О ) dolaz i j o š b a z a 0P ( 001 ) , p r i z m a d r u g o g a r e d a со Ρ GO ( 1 0 0 ) , pa d i t e t r a g o -na lna p i r a m i d a ЗРЗ ( 311) . M j e r e n j e m pod m i k r o s k o p o m n a đ e n o j e , da k u t (110 : 311) iznosi

m : χ — 37° ,

d o k r a čun k o d D a n e zah t i j eva

m : χ — 3 6 ° 4 1 ' .

P r e m a m i k r o s k o p s k o m o p a ž a n j u i m j e r e n j u r azv i l e su se n a n a š e m z i r k o n u ove p lohe

m (ni) ρ (110) oc Ρ а (100) oc Ρ οο

χ (311) ЗРЗ (001) OP.

Т о su najobičnije plohe, koje zalaze u kombinaciju mikroskopskih individuja zirkona, te ih je motrio i K. von С h r u s t s e h о f ί (1. с. 7. p. 4 2 3 — 4 4 2 . ) na mnog im lecima.

U z ove dvije g lavne vrste individuja motrio sam u jednom kremenu uklopak zirkona, gdje su se razvile samo piramidalne plohe, tako da formom naliči na teseralni oktaedar. C h r u s t s c h o f f (1. c. 6. p. 1 7 2 — 1 7 7 . ) spominje slične inđiviđuje. koji također nalikuju formom na oktaedre. Ti zirkoni piramidalnoga oblika redovno su bezbojni te sadržavaju uklopke. koji su se tako poredali, da u svaki ugao piramide dolazi po jedna ovalna pora, čije su konture crne, a sredina j e d v a osjetljive crne boje. Ako j e prerez okomit , to j e forma dakako slična heksaedru, a uklopei su opet pravilno poredani.

Sto se tiče sraslacâ zirkona. oni su vrlo česti. Dolaze najobičnije kao koljenčasti sraslaci, koji su kod rutila obični, gdje j e sraslačka ravnina 1 0 1 . Kod nekih j e mjeren kut, sto ga čine osi с dvaju individuja, koji su se srasli, te iznosi 153°, 154°, 155", 1 5 6 ' , što bi odgovaralo računu kod C h r u s t s c h o f f a, gdje nagnuće osi с tvori kut od 153° (1. e, 7. p. 436 . ) . Na tabli VIII . si. 1 1 . ima Chrustschoff (1. c. 7.) narisan sraslac zirkona, pa tu vidimo, da se naši spomenuti sraslaci posve podudaraju s fini narisanim sraslacem, te bi se mogli istom sl ikom prikazati. Ovi koljenčasti sraslaci dolaze i po tri, četiri zajedno, te stvaraju tako polukružuice. Nađe se pokadšto među z irkonima sraslacâ, koji su poput krsta jedan drugi prorasli, ali se nije moglo konstatirati, da li su to pravilni sraslaci.

Osim ovih jasno iskristal izovanih zirkona namjeri se čovjek pokadšto i na koje nepravi lno zrno, gdje leži u kojoj od pegmatitnih ruda. T a k o v o j e zrno obično zeleno žute boje, pokazuje crne konture, te se ističe, kao da j e izdignuto iznad ostalih sastojaka peg-matita. Među nakrštenim nikol ima pokazuje karakteristične ž ivahne boje zirkona.

2. Apatit.

Apat i t , k a o na j r jeđa sas to j ina p e g m a t i t a , d a l e k o zaos ta je za zir-k o n o m . R a z v i o se u d u g i m s t u b a s t i m lec ima , n a k o j i m a se v id i j a s n o r azv i j ena b a z a l n a k a l a v o s t . N e k i su leci p o r a d i t e k a l a v o s t i č l ankov i to razdi je l jeni . U običnoj j e svjet lost i b e z b o j a n , a m e đ u n a k r š t e n i m n iko l ima p o k a z u j e se u s ivoj boj i . U k l o p l j e n j e u k r e m e n u , g l inencu i m u s k o v i t u .

B. Pegmatitne žice gnajsa. P e g m a t i t n e žice gna jsa p o s v e su a n a l o g n e o n i m a u g r a n i t u .

S t r u k t u r a im j e p e g m a t i t n a , te se v e ć m a k r o s k o p s k i može zapazi t i , k a k o su se po jed ine r u d e m e đ u sobom p o z n a t i m n a č i n o m sras le . P o d m i k r o s k o p o m se to s ra s t en je d a k a k o iz raz i t i j e p o k a z u j e : r u d e su tu zašle j e d n a u d r u g u , m e đ u sobom se i sp rep le le i s tvor i le p e g m a t i t n u s t r u k t u r u .

I s t e rude , ko je smo mot r i l i u p e g m a t i t u g r a n i t a , do l aze i ovd je , te se gotovo u svemu m e đ u s o b o m p o d u d a r a j u .

Kremen se j a v l j a u g r o m a d a s t i m n a k u p i n a m a . Boje je s ive , s jaja s t ak lenas ta . Dolaz i li u ž i c a m a , ko j e ni jesu posve i spun j ene p e g m a t i t n i m ma te r i j a lom, o n d a se i sk r i s t a l i zovao u s i tn im lec ima k a o p roz i rac . P l o h e t ih l e đ a c a obično su m u t n e i h r a p a v e . P o d m i k r o s k o p o m se r a spozna j e po tom, što j e u običnoj svjet lost i bezbo jan , s t ak l enas t a s jaja , a u p o l a r i z o v a n o j p o k a z u j e ž ive boje . U k l o p c i m a je m n o g o bogat i j i od k r e m e n a u p r e đ a š n j e m p e g m a t i t u . T u se na p r v o m mjes tu j av l j a ju ig l ičas t i u k l o p c i t u r m a l i n a , koj i su u p r a v o p reob i lno po k r e m e n u r a z a s u t i . U z te u k l o p k e t u r m a l i n a is t iče se m u s k o v i t i s i tni leci z i r k o n a , s v a k i sa svoj im k a r a k t e r i s t i čn im svojs tv ima. G l inenac , p a apa t i t u k r e m e n u su dos ta r i je tk i . U k l o p c i t e k u ć i n e s p o m i č n i m l i b e l a m a t a k o đ e r su obi ln i , a r e d a j u se u pa ra l e lne r e d o v e t a k o n a gus to , d a da ju k r e m e n u m l i j e č n o m u t n o lice. T e k u ć i n a j e , k a k o se odred i lo , v o d e n a s t a k a r a k t e r a .

Ortoklas, koji se ovdje iz luč io , v r l o j e r a s t r o š e n , a r a z v i o se i k a o ortoklasmikropertit. A k o i m a m o p r e r e z e iz zone o r tod i j agona le , v ide se n a n j ima r a z v i j e n e ob je k a l a v o s t i , b a z a l n a i k l i n o p i n a k o i -da lna . U t a k i m su p r e r e z i m a ob je ove k a l a v o s t i o k o m i t e j e d n a na d r u g o j . S m j e r o m t ih dvi ju k a l a v o s t i p o t a m n j u j e o r t o k l a s p a r a l e l n o . R a v n i n a op t ičk ih osi stoji o k o m i t o n a k l i n o p i n a k o i đ u Ж . M i k r o -pe r t i tno s ras tenje s a lb i t om u v i j e k j e p r a v i l n o , a ide s m j e r o m M. U t a k i m s luča jev ima, gd j e su se a lb i t i o r t o k l a s m i k r o p e r t i t n o

srasli, raspoznajemo ta dva gl inenca po njihovim optičkim svoj stvima, koja se na orijentiranim prerezima dadu odrediti. Tu j e g l a v n a značajka za raspoznavanje jednoga od drugog gl inenca nj ihovo potamnjenje. U presjeku smjerom baze Ρ potamni albit pod kutom od 5°—-6°, a smjerom M pod kutom od 1 8 ° — 2 0 ° . Rastrošbom prelazi u muskovi t i sivu kaolinastu tvar.

MikroJclin se odl ikuje svojom mrežastom strukturom, koja se na nek im individujima osobito lijepo vidi. A k o j e prerez smjerom baze P, to lamele, koje sastavljaju tu mrežastu strukturu, stoje međusobno okomito te potamnjuju simetrijski na jednu i na drugu stranu pod kutom od 1 4 ° — 1 5 ° . Kalavost se razvila smjerom Ρ i M. Mikropertitno srastenje s albitom vrlo je često, te j e posve sl ično onome u pegmati tu granita. Mikroklin j e također rastrošba zahvati la, te j e pun muteža.

Albit j e ovdje dosta čest. Dolazi u polisintetskim sraslacima po albitnom zakonu. Ima individuja, gdje se razvio samo periklinski zakon. Leci , koji su se srasli po albitnom zakonu, znadu se združiti u karlsbadske dvojke . Na tim j e sraslacima m o g u ć e izvesti neka mjerenja. K o d takoga jednog individuja iznosilo j e sime-trijsko potamnjenje

1 12° Γ 12° 2 13° 2' 13°,

što bi odgovaralo albitu u presjeku

λ = ± 60° .

Kao pređašnja dva gl inenca, tako je i albit podvrgnut rastrošbi, koja g a je dobrano i zahvati la. Produkti rastrošbe jesu muskov i t i s iva kaolinasta tvar. S v a tri ova glinenca : i ortoklas i mikrokl in i albit imadu uklopaka kremena, zirkona i apatita.

Turmalin se jav l ja u crnim prizmatskim kristalima, koji su se radijalno poredali stvarajući rozete. TJ mikroskopskom preparatu udara u oči svoj im j a k i m pleohroizmom u modrušastoj boji smjerom osi с i u crnoj boji u smjeru na to okomitom. Z o n a m a j e struktura i ovdje razvijena. Pun j e uklopaka tekućine s pomičn im libelama. Ođ mineralnih uklopaka dolaze u njemu muskovi t i

z i rkon . K a o u k l o p a k dolazi p a k sam, k a k o j e r e č e n o , v r lo obi lno u k r e m e n u . T o su t ank i , d u g i , igl ičast i leci, n a k o j i m a se j a s n o opaža značajni hemimorf izam. T i uk lopc i i m a d u i p l eoh ro i zam, p a ž ive boje u po la r i zovano j svjet lost i .

Granat j e u običnoj svjet lost i bezbo j an , a m e đ u n a k r š t e n i m m k o l i m a v l a d a se k a o d v o l o m n a r u d a . D v o l o m j e n j e g o v dos ta osjetljiv. G r a n a t se obično r a z v i o u n e p r a v i l n o m zrn ju , ali dolazi , a k o j e u k l o p a k u g l inencu , i u s i tn im, m i k r o s k o p s k i m lec ima, koji u običnoj svjetlosti iz g l i n e n c a oštro svje t lucaju . P o m i c a n j e m m i k r o m e t r i j s k o g a v i j k a m o ž e m o n a t im lec ima zamije t i t i obr ise r o m b a ; nedvo jbeno su se g r a n a t i ovd je izlučil i u r o m p s k i m dode-k a e d r i m a . Ovi se leci v l ada ju k a o i z o t r o p n e r u d e .

Muskovit čemo ra spozna t i po n j e g o v i m k a r a k t e r i s t i č n i m svo j s tv ima . I l i se izlučio u v e l i k i m n e p r a v i l n i m l i s tovima ili p a k u s i tn im l jušt icama. N e k i su m u l is tovi u običnoj svjet lost i s labo ze lenkas t i , te p o k a z u j u j e d v a osjet l j iv p l eohro izam. S r a s t a o se s biot i tom i k lor i tom. M u s k o v i t do laz i i k a o p seudomor foza glin e n c a .

Biotit po množ in i zaostaje za m u š k o v i t o m . O v e ć i n e p r a v i l n i lis tovi pokazu ju oš tar p l eoh ro izam i z m e đ u žu to smeđe i t a m n o s m e đ e boje . Baza lna j e ka l avos t l i jepo i z r ažena . B a z a l n i su l is tovi u običnoj svjetlosti u s v a k o m položaju kes ten jas te boje , a m e đ u nak r š t e n i m n iko l ima uv i j ek c rn i .

Klorit j e nas tao p seuđomor fozom iz biot i ta . L i s tov i su m u zeleni k a o t r a v a . P l e o h r o i z a m se oči tuje u žutoj i zelenoj boji . Obi lni j i j e nego u pegma t i t u g r a n a t a .

Zirkon se jav l ja jed ino k a o u k l o p a k u l i jepim k r i s t a l ima , ko j ih j e obl ik obično p r i zma t sk i . F o r m e su posve iste, k a o k o d o n o g a u g r a n i t n o m pegmat i tu . Oš t ro sv je t luca , a i z m e đ u osta l ih u k l o p a k a ist iče se j a k i m d v o l o m o m , c r n i m r u b o v i m a , pa v r lo ž iv im b o j a m a u po la r izovanoj svjetlosti .

Apatit j e pr i l ično r i j edak , a r e d o v n o u leđen u ig l ičas t im lec ima. K a l a v o s t j e r azv i j ena smje rom b a z e OP. Bezbo j an j e . Među n a k r š t en im n iko l ima pokazu je s ive boje .

C. Pegmatitne žice ti nj če va škriljavca. P e g m a t i t n e žice t in jčeva š k r i l j a v c a ob ično su t a n k e , t ek n e k o

l iko c e n t i m e t a r a duge , a is t iču se svo jom bi je lom bo jom, pa k r u p n o z r n i m mate r i j a lom iz s ivoga t in j čeva šk r i l j avca , u k o m su u k l o p -

ljene. S t r u k t u r a im j e p e g m a t i t η a. Od ruda, koje se makroskopski ističu, na prvom mjestu treba da spomenemo Jcremen. On j e ovdje go tovo proziran; sjaja j e staklenasta, a pegmatitno se srastao s g l inencem. Glinenci, kojih ovdje ima u obilju, mutna su izg leda, j er ih j e rastrošba dobrano zahvatila. Tinjci nijesu baš tako obilni. Turmalin, ta stalna i bitna sastavina granitnoga i gnajsnoga pegmatita, u ovim se žicama makroskopski nije zapazio. Isto j e i s granatom.

U mikroskopskom preparatu zamjećujemo ove rude : Kremen se jav l ja u ve l ikom nepravilnom zrnju, koje j e pro

drlo u gl inenac i muskovi t . i s njima se sraslo. Sjaja j e staklenasta,. U njemu se protežu povori sitnih uk lopaka; gdjekada se jasno vidi , da tu ima uklopaka tekućine s pomičnom libelom. Ti povori teku često u paralelnim redovima, a kako znadu više puta i na gusto doći, tako čine, da j e kremen često pun muteža. Mineralnim inkluzijama nije tako obilan, kao prije opisani kremen. Dolaz i uklopljeno koje zrno kremena, kadikad glinenac, a tinjci se kao uklopci i ne javljaju. Najčešći pak uklopak s v a k a k o j e zirkon, ali i on množinom daleko zaostaje za zirkonima u pegmatitu graaita i gnajsa. Naiđe se i na koji ledac apatita, pa na vrlo tanka vlakanca, koja, po analogiji sudeći, pripadaju turmalinu.

Glinenci. Gledamo li izbrusak ove žice pod mikroskopom, za-pazit ćemo, kako se između bezbojnih i svježih komada kremena osobito ističu oveći nepravilni komadi puni siva muteža. To su gl inenci . Rastrošba ih j e tako silno zahvatila, da su gotovo posve kaolinizovaii . Rijetko j e muskovi t produkt te rastrošbe. K a k o j e ta kaolinizaMJa na gusto ispunila gl inence piknjastom s ivom tvarju, više j e puta vrlo teško odrediti, koja je vrsta gl inenaea nazočna. Nađe se ipal pokadšto koji individuj , koji nam može poslužiti za determiniranje pojedine vrste.

OrtoMas. Ni presjecima iz ortodijagonale dolaze kod ortoklasa obje kalavosti Ρ i M, pa u tom slučaju teče potamnjenje usporedno s obje kalavosti. Ravn ina optičkih osi okomita j e na ravnini simetrije. Mikropertitno srastenje, koje smo u pređašnjem razmatranju t a b često susretali, ovdje je vrlo rijetko; motreno j e samo na j ednomind iv iduju . Tu su lamele albita posve rastrošene, dok j e ortoklas nešto svježiji . Ovi ortoklasi pokazuju v e ć pri običnom povećanji , da su vlasasto isprutani: produkti rastrošbe t. j . one sive kaoluaste piknj ice redaju se ovdje u pravi lne n a k u pine te daju ortolusu prutasto lice, Ta ista pravilnost u poredaju

t ih kaol inas t ih p ikn j i ca m o t r e n a j e i u o r t ok l a su g r a n i t n o g a p e g ma t i t a .

Od u k l o p a k a dolazi u o v o m o r tok la su k r e m e n u s i tnom z r n j u , p a po koj i l edac z i rkona .

MileroMin, koj i j e u p e g m a t i t u g r a n i t a i gna j s a j e d n a od n a j hi tni j ih ruda , ovdje se ni je m o g a o d a zapaz i p o r a d i obi lne kaoi i -nizaci je .

Albit. P l ag iok l a sa s po l i s in te t sk im s r a s l a c i m a i m a ovaj pegma t i t dosta , no t ak o v i h , gd je bi bi lo m o g u ć e i zvrš i t i k o j e mje ren je , vr lo j e r i je tko . Dolaz i po koj i ind iv idu j po l i s in te t sk i s ras ten p o a lb i tnom zakonu , koji se zna združ i t i u s r a s l ace po z a k o n u k a r l s b a d s k o m . N a j e d n o m k a r l s b a d s k o m d v o s t r u k o m s ras l acu iznosi s imetr i j sko po tamnjen je

1 6° 1' 6 ° 2 7° 2 ' 7°,

š to bi odgovara lo albitu u' p r e s j e k u

<p = 0° λ = + 3 5 1 1

Turmalin se izlučio j e d i n o k a o u k l o p a k u k r e m e n u u v a n r e d n o s i tn im v l a k a n c i m a , ko j a su p o s v e s l ična t u r m a l i n i m a rk lop l jen im u k r e m e n u iz p e g m a t i t a g r a n i t n o g a i g n a j s n o g a .

Granata, koji se r a zv io k a o m i k r o s k o p s k a s a s t a v i n a i m a dos ta . T o su nep rav i l na , b e z b o j n a z r n a , sva i s p u c a n a i m e đ i n a k r š t e n i m n iko l ima i z raz i t a dvo loma . I n d i v i d u j a , ko j i bi ima l i j i sno i z r a ž e n e k r i s t a logra f ske ob l ike , n e m a .

Mushovit se očituje s v i m a svoj im osob inama . I n a g a u s i tn im l juš t icama i u n e p r a v i l n i m l i s tov ima .

Biotit je zna tno r jeđi . D o l a z i u n e p r a v i l n i m k r p a n a ; obično k l o r i -t iz i ran .

Klorit dolazi k a o p s e u d o m o r f o z a po biot i tu .

Zirkon se r a zv io u p r a v i l n i m f o r m a m a k a o i s l o p a k u g l inen-

c ima i u k r e m e n u .

Apatit j e v r lo r i j edak . T e k p o k o j a ig l ica d l az i u g l i n e n c i m a

i u k r e m e n u .

D. Pegmatitne žice amfibolita. P e g m a t i t n e žice amfibol i ta p o k a z u j u n e k e raz l ike u m i n e r a l n o m

sa s t avu p r e m a p r e đ a š n j i m ž icama . Ovd je j e b i tna sas t av ina albit, d r u g e p a k r u d e , k o j e s m o pr i je motr i l i k a o najčešći i na jb i tn i j i s a s t av p e g m a t i t a , ovd je ili su v r lo r i j e tke ili u opće ne dolaze . T a k o o r tok la s , m i k r o k l i n , t u r m a l i n , g r a n a t , pa biotit , posve su izostal i , a za to se j a v l j a j u vapnenac i epidot, ko j ib do sada n i jesmo ni u j e d n o j žici m o s l a v a č k o g a p e g m a t i t a motr i l i .

Kremen se izlučio dos ta r i j e tko u o m a n j e m zrnju , ko je se p e g -m a t i t n o sras lo s g l i n e n c e m , da jući t a k o žici p e g m a t i t n u s t r u k t u r u . Od u k l o p a k a za laz i u nj po koji l edac z i rkona , pa uk lopc i t e k u ćine s p o m i č n o m l ibe lom.

Albit j e najobi lni j i s a s t a v n i dio ovoga pegmat i t a . Ob ično j e svjež , a gd j e ga j e r a s t r o š b a zahva t i l a , pre laz i u p o z n a t u s ivu k a o l i n a s t u tva r . R a z v i o se u pol i s in te t sk im s ras lac ima po a lb i tnom z a k o n u , k o m u se v r l o često p r id ružu ju lamele po p e r i k l i n s k o m z a k o n u . Gl inenc i , koj i su se srasli po a lb i tnom zakonu , zd ružu ju se k a d i k a d i u s r a s l ace po k a r l s b a đ s k o m z a k o n u te su u t o m slučaju p r i k l a d n i za mje ren j e po tamnjen ja . N a j e d n o m t a k o m ind iv i -du ju iznosi lo j e s ime t r i j sko po t amn jen j e

1 - 6 ° l ' 0° 2 7° 2' 7°,

što bi o d g o v a r a l o albitu u p re s j eku

? = ϋ υ

л = + 35° .

G l i n e n a c a , koj i bi p o k a z i v a l i svojs tva ortoklasa ili mikroklina, n e m a .

Vapnenac se l a k o p o z n a j e v e ć u običnoj svjetlosti po j a k o m lomu svjet lost i , č im se i ist iče i znad ostal ih sas tavina . R o m b o e -d a r s k a k a l a v o s t n a v e ć i m ind iv idu j ima v r lo j e dobro r a z v i j e n a , a često se j a v l j a j u i s r a s l a č k e lamele . Dolazi u n e p r a v i l n o m , o tegn u t o m z rn ju .

Epidot se r a z v i o u k r u p n i j i m i s i tni j im z r n i m a , k o j a su u običnoj svjet lost i z e l e n k a s t o žu te boje. U po la r izovanoj svjetlosti p o k a z u j e v r l o ž ive boje . Češći j e od v a p n e n c a .

Muskovit je v r lo r i j edak . J a v l j a se u s i tn im n e p r a v i l n i m l jušt i-cama .

Zirkon j e na j r j eđa sa s t av ina o v o g a p e g m a t i t a . Do laz i k a o u k l o p a k u k r e m e n u i u g l inencu . R e d o v i t o se i sk r i s t a l i zovao u j a s n i m lec ima .

Ε Pegmatitne žice olivinskoga gabra. P e g m a t i t n e žice u o l iv inskom g a b r u obično su v r l o t a n k e , neš to

oko ()"5 cm. R u d e , ko je sas tav l j a ju ove žice, ni jesu obi lne . T u dol aze glinenac i kremen, p a zirkon k a o u k l o p a k u k r e m e n u i u glinencu . S v e ostale sas tav ine , ko j e smo do sada mot r i l i , ovdje su izostale.

Kremen je g l a v n a sas tav ina , a iz lučio se u n e p r a v i l n o m z r n j u , ko je se zadr lo u g l i nenac i s n j im se sras lo . N a p r v i pog led n i je g a l ako raz luč i t i od g l inenca , j e r se i j e d a n i d r u g i od l iku ju svjež inom. U običnoj j e svjetlosti k r e m e n bezbo jan , s ja ja s t ak l enas t a , a u po la r i zovano j pokazu j e ž ive boje . Obi lu je u k l o p c i m a t e k u ć i n e s pomičnom l ibelom, pa po k o j i m l ecem z i r k o n a .

Glinenac j e ovdje vr lo svjež i, k a k o j e r e č e n o , posve s l ičan k r e m e n u , od k o g a se r a s p o z n a j e po svo j im op t i čk im svo j s tv ima . N e k e j e samo ind iv idu je r a s t r o š b a z a h v a t i l a , a oni se d a k a k o u tom slučaju r a spozna ju od k r e m e n a k a o p o s e b n a r u d a . Po l i s in te t sk i sraslaci , u ko j ima ovaj g l i n e n a c dolaz i , r a z v i l i su se po a l b i t n o m z a k o n u , a na nj se p r ik l juču ju često l amele po p e r i k l i n s k o m zak o n u . Obični po jav , da se l a m e l e a l b i t n o g a z a k o n a z d r u ž u j u i u k a r l s b a d s k e d v o j k e , koj i smo do sada r e d o v n o motr i l i , j a v l j a se i ovdje . N a n e k i m j e t a k i m i n d i v i d u j i m a i zv r šeno mje ren je , te si-met r i j sko po tamnjen je l ame la iznosi

U k l o p e i t ekuć ine u o v o m a lb i tu n i jesu baš r i j e tk i , a ob ično i m a d u pomičnu libelu.

Od mine ra ln ih ink luz i j a do laz i zirkon u j a s n o r a z v i j e n i m k r i -s ta lografskim f o r m a m a .

1 8' Υ 8' 2 9' 2 ' 9 (

8° 8 ° 9 υ

9° ,

što bi odgovara lo albitu u p r e r e z u

φ = 0 ° λ — ± 4 5 .

I I I .

Kratki prijegleđ kristalinienoga kamenja u Moslavačkoj gori.

Ovdje ćemo se u kratko da osvrnemo na ono kristalinično kamenje, koj im pegmati tne žice prodiru, pa da u g lavnome upoznamo njihove sastojke, da v idimo, u čemu se podudara to kamenje sa samim pegmati tom.

1. Granit. Moslavački j e granit, kako j e već rečeno, andaluzitni i obični granit. Andaluzitni je granit, kao i sav ostali moslavački granit, sitnozrn. Boje j e s ive, a nešto udara na crvenkasto. Ta crvenkasta boja potječe od andaluzita, koji se u granitu obilno razvio. Mineralni su mu sastojci : kremen, ortoltlas, oligoklas, muskovit, biotit, andaluzit, a među uklopcima dolazi zirkon i apatit. Turmalin i granat nijesu u ovom granitu nigdje konstatirani. Obični se granit sastoji od kremena, oligoklasa, biotita, muskovita. apatita i zirkona. Andaluzi ta nema u ovom granitu.

2. Gnajs. Moslavački j e gnaj s biotitni gnajs, dvotinj časti gnaj s i muskovi tni gnajs. Mineralni su mu sastojci: kremen, ortoltlas, oligoklas, biotit, granat, zirkon, rutil i apatit.

3. Biotitni škriljavac. Čistili biotitnih škriljavaca. u kojima ne bi bilo ni traga gl inencima, nema ovdje. Sastavni su mu di je lovi : biotit, muskovit, oligoklas, ortoklas, granat, zirkon i rutil.

4. Amfiboliti su se razvili kao salitni amfiboliti i aktinolitni škriljavac. Salitni se anifibolit sastoji od salita, amfibola, labradora, kremena i kadšto pirita. Aktinolitni se pak škriljavac sastoji ođ amfibola, koji se ovdje razvio kao jedna n o v a v r s t a aktinolita, zatim kremena, kojega zrnca glinenca, pa nešto pirita.

5. Olivinski gabro sastoji se od olivina, labradora, dijalaga. hiperstena i amfibola. (M. Kišpatić 1. c. 15 . p. 2 7 — 5 0 . ) .

I V .

0 genezi moslavačkoga pegmatita. Upoznavš i narav pegmatitnih žica i susjednoga kamenja, kroz

koje te žice prodiru, ostaje nam sada još, da se taknemo pitanja о samoj genez i tih žica. D a na to pitanje, koliko bude moguće , odgovorimo, osvrnut ćemo se na neke osobine u pegmatitu.

V e ć u poče tku pr i s a m o m opisu p e g m a t i t n i h žica u g r a n i t u spom e n u o sam, k a k o su se tu pojedin i m ine ra l i m e đ u s o b n o p o s e b n i m nač inom srasli i t a k o s tvor i l i p o z n a t u p e g m a t i t n u s t r u k t u r u . D a j e do toga s ras tenja u opće došlo , u z r o k j e i s t o d o b n i r a z v o j t ih r u d a . R u d e , ko je sas tav l ja ju r e č e n u s t r u k t u r u , ob ično su oveć ih dimensi ja , a one su mogle nas t a t i s a m o uz o d u l j u k r i s t a l i z a c i j u . T a d v a f a k t o r a : i s t odobna i odu l ja k r i s t a l i zac i j a , — k a k o i sam Rosenbusch t v rd i , — d o k a z u j u , d a t v o r b a p e g m a t i t a n e m o ž e biti e r u p t i v n o g a podri je t la . P o j a m i s t o d o b n e t v o r b e r u d a n u k a n a s , d a s i p r e d s t a v i m o t u t v o r b u , k a k o n a s t a j e i z v o d e n e o t o p i n e , g d j e j e m o g u ć e z a m i s l i t i i n e š t o t r a j n i j u k r i s t a l i z a c i j u . J e r i m a žica, k a k o već s p o m e n u h , koj ih š ir ina ne p r e k o r a č u j e n i 0 ' 5 cm. , a du l j i na im j e t ek k a k i l i 2 0 — 2 5 em., p a bi bilo v r lo t e ško zamis l i t i , d a j e u te sa sv ih s t r a n a z a t v o r e n e p u k o t i n e p r o d r l a e r u p t i v n a t v a r i tu se l a g a n o iskr is ta l izovala . TJ t a k o t a n a n i m p u k o t i n a m a n e bi bi la m o g u ć a odul ja kr i s ta l izac i ja e r u p t i v n e t v a r i , — k a d bi sve i p rod r l a u te sa svih s t r a n a z a t v o r e n e p u k o t i n e , — j e r bi s t i jene p u k o t i n a , ko je i m a d u već n i sku t e m p e r a t u r u , pr is i l i le e r u p t i v n u t v a r n a što b r ž e oh lađ ivanje i prepr i ječ i le l a g a n u kr i s ta l i zac i ju , a p r o u z r o k o v a l e u t a k o t a n k i m p u k o t i n a m a sa sv im d r u g e osobine , n e g o što ih i m a m o u samom pegmat i t u . I p o j a m d a k l e d u g e k r i s t a l i z a c i j e n u k a n a s , d a s i p r e d s t a v i m o p o s t a n j e p e g m a t i t n i h ž i c a i z v o d e n e o t o p i n e .

K a d bi e r u p t i v n a t v a r p r o d r l a u p u k o t i n e , n u ž n o bi bi lo, da b u d u te p u k o t i n e u dot icaju sa s i je lom te e r u p t i v n e t v a r i t. j . da b u d u puko t ine u n e p o s r e d n o m s a v e z u sa s a m o m e r u p t i v n o m masom, koja bi o n d a p r o d i r u ć i zaš la u p u k o t i n e . Al i k a d bi te p u k o t ine doista i bi le u s avezu s e r u p t i v n o m m a s o m , — što ni je uv i j ek , j e r ima p u k o t i n a , ko je su sa sv ih s t r a n a z a t v o r e n e , — ne bi bilo moguće j e d n o s t a v n o p r o d i r a n j e , j e r b i se e r u p t i v n a ma te r i j a p rod i ruć i stala ok ruć iva t i , te bi t a k o u d a l j e m p r o d i r a n j u s a m a sebi z a p r e k e s tavl ja la . Ovo o k r u ć i v a n j e zapr i ječ i lo bi i s todobnu t v o r b u r u d a , zapri ječi lo bi t v o r b u p e g m a t i t n e s t r u k t u r e , j e r u t ako j e r u p -t ivno j t v a r i n u ž d a n j e u v i j e k o d r e đ e n slijed k r i s t a l i zovan ja , t e b i .se k a o na jpr i j e i z lučene r u d e j a v l j a l i z i r k o n i i a p a t i t i ; za n j ima bi slijedili s i l ikati m a g n e z i j a i že l jeza , pa o n d a magnez i j a -ka l c i j a i žel jeza-kalci ja t. j . g r a n a t i i t injci . Pos l i je t v o r b e t ih or tos i l ika ta i metas i l ika ta započinje se k r i s t a l i zac i j a a l k a l i j s k i h s i l i k a t a : or to-

k lasa i p l ag iok l a sa , a zadn j i j e e lan te kr is ta l izaci je s lobodna k r e m e n a k i s e l i n a : k r e m e n . T a j se slijed uv i j ek može mot r i t i k o d e r u p t i v n o g a k a m e n j a , gd j e m o ž e m o odredi t i i s tarost po jed in ih r u d a . T o g a u p e g m a t i t u n e m a , j e r su se sve r u d e i s todobno s ta le k r i s t a l i z i ra t i t. j . sve su j e d n a k o s ta re .

U z m i m o , d a j e e r u p t i v n a t v a r p r o d r l a u žice, koj ih š i r ina iznosi n e k o l i k o m e t a r a . T a k a se n. p r . š i roka žica nalazi u a n d a l u z i t n o m g r a n i t u u J e l e n s k o j . K a d bi d a k l e e r u p t i v n a t v a r p r o d r l a u t a k o š i roku i ve l i ku žicu, m o r a o bi se zapaz i t i k o n t a k t n i me tamor f i zam. J e r a k o e r u p t i v n a masa , ko j a je p rod i ra la , nije ut jecala n a s t i jene sus jednoga k a m e n a , d a s tvor i k o n t a k t n u eksomorfozu, s v a k a k o su s t i j ene ut jecale na e r u p t i v n u t v a r i s tvor i le k o n t a k t n u e n d o m o r -fozu. S v a k a k o bi u t a k i m ž i cama e r u p t i v n o g a podri je t la m o r a l a j e z g r a imat i p o s v e d r u g e osobine, nego što su k r a j ev i žice, te b i smo i tu mog l i kons t a t i r a t i razl ič i te generac i je ruda . Ali s v e g a t oga n e m a u n a š e m p e g m a t i t u , n e m a n i jednoga kr i te r i ja , koj i bi govor io za e r u p t i v n u n a r a v n jegovu .

J o š j e d n a s t v a r g o v o r i p r o t i v možeb i tnoga e rup t ivnog podr i j e t l a m o s l a v a č k o g a p e g m a t i t a . S p o m e n u l i smo, da ima u p e g m a t i t u gna j s a žica, k o j a ni je posve i spunjena . T u na ime s t rše iz st i jena p u k o t i n e l i jepo i sk r i s t a l i zovan i leci p e g m a t i t n i h ruda , a s r ed ina j e p u k o t i n e p r a z n a . T a j p o j a v ni je m o g u é u pukot in i , k o j a bi bila i spun jena e r u p t i v n o m m a s o m ; to nas d a k l e dovodi do s h v a t a n j a , d a su p e g m a t i t n e ž i c e p o s t a l e l a t e r a l n o m s e k r e č i j o m t. j . d a p e g m a t i t n e ž i c e i m a d u s v o j m a t e r i j a l u i z l u č i v a n j u i z s u s j e d n o g a k a m e n j a .

Z a l a t e r a lnu sekrec i ju govor i l a bi i t v o r b a k a r b o n a t a , š to ih na l az imo u p e g m a t i t n o j žici amfibolita. К a l k o w s k y , d a bi oborio teor i ju l a t e r a lne sekrec i j e , v e l i : k a d bi pegmat i t i nas ta l i i z luč ivan jem iz sus j ednoga k a m e n j a , oni bi mora l i m e đ u s a s t a v n i m d i j e lov ima svo j im ima t i i k a r b o n a t a , — a i p a k ili n e m a j u . N a tu m u j e t v r d n j u odgovor io С r e d n e r r e k a v š i , da se k a r b o n a t i f ak t i čno i s t va r a ju , ali k a k o g ran i t i s a d r ž a v a j u u g l a v n o m a lka -l i j ske s i l ika te (o r tok l a s i p l ag iok la s ) , a ka lc i ja imadu vr lo m a l o , t e k u t r a g o v i m a , to su ti nas ta l i k a r b o n a t i — k a r b o n a t i ka l i j a i na t r i ja , ko j i su l a k o topl j iv i , t e ka l i j i na t r i j u obl iku topl j iv ih k a r b o n a t a n e m o g u zalazi t i u s a s t av pegma t i t a , nego j e d i n o k a o silik a t i . Al i t a m o , gd je j e sus jedni k a m e n ka lc i j em boga t , s t v a r a j u se ka l c i j ev i k a r b o n a t i i ep idot i . A taj j e slučaj kod nas . P e g m a t i t i

n a i m e amfibolita s a d r ž a v a j u m e đ u s a s t a v n i m d i je lov ima svoj im i v a p n e n c a i epidota , koj i su posta l i j e d i n o p o s t r a n i m i z luč ivan jem iz amfibolita, j e r ovaj s a d r ž a v a u obil ju ka lc i j a , koj i j e u amfiboli t ušao k a o bi tni dio s a s t avn ih r u d a amfibol i tnih : amfibola, sa l i ta i l ab r ado ra . V a p n e n a c i ep idot n e m o g u bit i n i k a d a e rup -t i vnoga podr i je t la , a da ni jesu nas ta l i p seuđomor fozom ko jega mi ne ra l a u s a m o m pegmat i tu , b i v a j a s n o , a k o se s je t imo, d a n i jedan mine ra l pegma t i t a ne s a d r ž a v a ka lc i j a , b a r n e to l iko , d a bi m o g a o me tamor fozom stvori t i i k a r b o n a t i s i l ikat k a l c i j a : v a p n e n a c i epidot . U tom su pegma t i t u v a p n e n a c i ep ido t s v a k a k o samo pr i m a r n i .

A k o p a k p o g l e d a m o na kemi j sk i k a r a k t e r n. pr . g r a n i t a , p a pegma t i t a u is tom g r a n i t u , v id je t ć emo , d a se u b i t n o m e oba podudara ju , te bi n a m m o ž d a b a r d o n e k l e i taj kemi j sk i k a r a k t e r govor io za l a t e ra lnu sekrec i ju iz sus j ednoga k a m e n j a . Ovd je ću naves t i k e m i j s k u ana l izu j e d n o g a i d r u g o g ; pod I . j e ana l i za an-da luz i tnoga g ran i t a , pod I I . ana l i za p e g m a t i t a iz i s toga g r a n i t a :

I . I I .

SiO, 74-07 72'78 ПЈ) 14-46 10-21

Fe, 0 , 2-35 1-24 FeO 0-72 t r agov i MnO — 1-78 CaO 1-51 0-56 MgO t r a g o v i t r a g o v i

i<J> з-зо 3-59 Na20 3-50 2-89 G u b i t a k ža ren jem 0-59 0 71

1 0 0 6 1 99-76

R a z l i k a m e đ u j e d n i m i d r u g i m nije osjet l j iva, t a k o da j e k e m i j s k a n a r a v n j ihova posve a n a l o g n a .

N a p o k o n b ih i m a o s p o m e n u t i j o š j e d a n p o k u š a j , da se r a s t u m a č i g e n e z a p e g m a t i t n i h žica, ko j i n e m o g a h uvrs t i t i ni u e rupc ione ni u h id rogene t i čne teori je , j e r za is ta s a s v i m p o s t r an i stoji p ro t iveć i se i j edno j i d rugo j v rs t i teor i ja . H . R o s e n b u s c h iznio j e u s v o m djelu „ E l e m e n t e d e r G e s t e i n s l e h r e " n a str . 220—221. zasebno mni jenje о genez i p e g m a t i t a , ko je on s am naz iv l j e „ p n e u -

m a t o l i t i č k o m t e o r i j o m " . Sadržaj joj j e ovaj : Među nebitnim sastojcima pegmatitnih žica veoma su raširene takove rude (kao n. pr. turmalin i topaz), koje sadržavaju fluor i bor, a i druge elemente, koji su sami ili u svojim spojevima ishlapljivi. Nj ihovo pojavlj ivanje u pegmatitu, vel i Rosenbusch, pokazuje nam, da mu genezu moramo pomišljati pneumatol i t ičkom, te j e moramo svrstati u pneumatol i t ičku periodu postanja dubljinskoga kamenja. Ovo nam se mnijenje potvrđuje, ako se sjetimo, da se pegmatitne žice često nalaze združene s najmlađim gredastim kamenjem, sa žicama aplita, i ako pomisl imo na veoma nepravilan oblik pegma-tita, koji se često sužuje u sasvim tanku žicu, da se naglim prijelazom mnogostruko raširi. A i to, što su pegmatitne tvorbe u savezu s mijarolitičkim kukanc ima, dokaz j e za pnenmatolitičko njihovo postanje. Sto više dakle nalazimo izražen pegmatitni karakter u dubljinskom ili gređastom kamenju, to većma sudjelovahu pneu-matoliticki procesi kod n jegova postanja. Kao glavni agens uzima Rosenbusch vodu , zatim Д > 0 3 , fluor, klor itd.

Ova teorija ima lice vjerojatnosti i protiv nje nema dokaza, ali nije nužna, jer i teorija taloženja vodenih otopina sasvim dobro tumači nalazak bora, klora, a i fluora u pegmatitu, j e r s e b o r i k l o r u v e l i k i m k o l i č i n a m a , a f l u o r u t r a g o v i m a η a-i a z i u m n o g i m v r e l i m a . Tako n. pr. dr. R e i n h a r d B r a u n s u svom djelu „ C h e m i s c h e M i n e r a l o g i e " , navodeći analize nekih izvora, vel i na str. 324. · . „Osim običnih sastojina, kao n. pr. borne kisel ine, klora i dr., nalazimo u izvorima često još tragove drugih elemenata, ali oni su djelomice tako neznatni, da ih direktno ne m o ž e m o u vodi, nego tek u vodenim talozima dokazati. Tako možemo manje više često dokazati u talogu vrela ove e lemente: caesium, rubidium, thallium . . . . i fluor". Fluora dakle , kako se vidi, ima u nek im izvorima, otkuda j e mogao posve lako zaci u sastav nekih pegmatitnih ruda, te nije nužno posezati za pneumatol i t iekim procesima, kad je pojavljivanje fluora ovim načinom jednostavnije .

Naša hidrogenet ička teorija putem lateralne sekrecije tumači dakle genezu pegmatita bar tako dobro, kao Rosenbuscheva, a ima ve l iku prednost pred ovom, jer j e jednostavnija i prirodnija, pa s njenom pomoću manje kompliciranim sredstvima postižemo isti résultat, kao i Rosenbusch. S toga ostajemo kod nje.

O s v r n e m o li se sada n a s v e osobine , k o j i m a se odl ikuju p e g m a -t i t i M o s l a v a č k e gore , n a i m e n a i s todobnu t v o r b u r u d a , n a odul ju kr i s ta l izac i ju n j ihovu , za t im n a to , , k a k o te žice n e stoje n i u t a k o m savezu s e rup t ivnom m a s o m , n e g o su sa sv ih s t r a n a za tvor e n e , onda na t v o r b u ka lc i j eva k a r b o n a t a i ep idota , p a d o n e k l e i n a kemi j sk i k a r a k t e r , n e z n a m o d r u g o g a n a č i n a za pos tan je t ih žica, do li h i d r o g e n e t i č k o g a t. j . d a i m j e p o s t a n j e u p o s t r a n o m i z l u č i v a n j u i z s u s j e d n o g a k a m e n j a .

Kemijsko istraživanje termalnih voda, plinova i ereta zemaljskoga kupališta Topuskoga.

Primljeno u sjednici matematičko-prirodoslovnoga razredu Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti dne 5. studenoga 1904.

NAPISAO PROF. DR. S. BOŠNJAKOVIČ.

I. Termalne Tode. T o p u s k a do l ina obi luje topl im v re l ima . O d nj ih su na j j ača :

g l a v n o vre lo t. z. b l a t n i h k u p a k a (uz j u ž n i o b r o n a k Niko l ina b r d a ) , s nj im suvis lo v re lo b u n a r a za piće (dese tak m e t a r a j u ž n i j e od p r v o p o m e n u t o g a v re l a ) , g l a v n o vre lo t. z. bis t r ih k u p a k a (s jevero-s jevero is točno od N i k o l i n a b r d a n a p r o p l a n k u , što g a ovo čini s Bab i ćev im b r d o m ) , i j a k o , j o š neupo t r eb l j avano vre lo n a l i vad i (oko 1 k m . j u g o - j u g o z a p a d n o od N i k o l i n a b r d a ) .

V o d e t ih v r e l a i s t raž io s a m d v a pu ta : k o n c e m ožujka i p o č e t k o m r u j n a g. 1904 . Z a d n j a j e ana l i za T o p u s k i h t e r a m a S c h n e i d e r o v a 1 . a t iče se is t ih v r e l a os im o n o g a za piće .

G l a v n o , v r l o i zdašno v re lo b la tn ih k u p a k a obz idano j e 5 m. d u b o k o u o k r u g s p r e m j e r o m od 0 ' 9 3 m . V o d a j e u t o m b u n a r u , k a d se n e t roš i , d u b o k a 4 2 5 m. T e r m a l n a vođa za p iće ist ječe s lobodno n a p i p u iz posebnoga n a d z e m n o posve zaz idanoga b u n a r a . G l a v n o v re lo b i s t r ih k u p a k a obz idano j e u ob l iku k v a d r a t i č n o g a bass ina (2*5 X 2 - 2 m) , iz k o j e g a istječe s lobodno n a 3 p ipe p r e k o 100 1. t e r m a l n e v o đ e u minu t i . Neobz iđano i inače nezaš t i ć eno g l a v n o v r e l o n a l i v a d i p r i k a z u j e se k a o 4 m. š i roka , v o l u m i n o z n o z a m u l j e n a , d u b o k a j a m a , p u n a posve b is t re v r u ć e vode , u kojo j se r a z a b i r u v i r o v i , iz ko j ih sukl ja ju obi lni p l i nov i ; v r u ć a v o d a ot ječe b l i žn j im j a r k o m , al i on služi i za dovod i o d v o d o k o l n i h o b o r i n s k i h voda .

1 Sitzungsberichte der kais . Akademie der Wissenschaften. Wien 1862. XLV.

R . J . л . 159. 14

V r i j e m e j e za u z i m a n j a p r v i h o g l e d a k a ( 2 1 — 2 3 . ožu jka 1904 . ) bilo p romjen l j ivo , tlo m o k r o od p r eđašn j i h m e t e o r n i h obor ina , po koji pu t sipilo j e po neš to k i š e , t e m p e r a t u r a se o k o p o d n e u h l a d u k r e t a l a oko 10°C, a b a r o m e t a r j e p o k a z i v a o 7 5 0 — 7 6 0 m m .

Z a u z i m a n j a d r u g i h o g l e d a k a ( 1 1 — 1 5 . r u j n a 1904.) bilo j e s u h o , tlo suho , t e m p e r a t u r a u h l a d u o k o p o d n e 2 0 do 25°C, b a r o m e t a r oko 760 m m .

T e m p e r a t u r a vode , ko j a is t ječe s lobodno iz b u n a r a za p iće , mje r i la j e 2 1 . ožu jka 1904. '58'8»C, 12 . r u j n a 1904 . 5 9 O ° C . T e m p e r a t u r a vode u b u n a r u g l a v n o g a v r e l a b l a t n i h k u p a k a b i la j e 2 1 . ožu jka 1904 . i 12. r u j n a 1 9 0 4 . 54-6°C.

V o d a u g l a v n o m vre lu b i s t r ih k u p a k a mje r i l a j e , is t ječući iz s rednje p ipe , 2 1 . ožu jka 1904 . 49-5°C, a 12. r u j n a 1904 . 4 9 ' 4 ° C (istječući iz pos t r ane p ipe 4 9 ' 0 ° C ) .

V o d a n a d g l a v n i m v r e l o m n a l i vad i , m j e r e n a n a r a z n i m mjes t ima od r u b a p r e m a s red in i , p o k a z i v a l a j e 2 1 . o ž u j k a 1904 . 4 2 do 47°C, ali p r i t o m t r e b a ima t i n a u m u v e ć i s t a k n u t u p r i l i ku , d a to vre lo ni je i zo lovano od v a n j s k i h p r i t j eca ja , a u to d o b a j o š ni jesu bile iščezle pro l je tne n a d z e m n e v o d e , p a j e sus j edn im j a r k o m nešto v o d e od 21°C i p ro t j eea lo . D n e 12 . r u j n a 1904 . , k a d nije bilo n a d z e m n i h vođa , mje r i lo j e to v r e l o 54"8°C, u j e d n o m v i ru iste j a m e 55"0°C.

Običaj j e , d a se u o v a k o v i m r a d n j a m a iznese u k r a t k o ono, š to j e u l i t e ra tu r i zabi l ježeno о g e o l o š k i m p r i l i k a m a onoga k r a j a . J a to ovdje ne č in im napose p o r a d i t oga , š to geo loško p i t an je T o p u -sk ih t e r a m a b a š u ovaj m a h k r i t i č k i o b r a đ u j e prof. dr . G o r j a n o v i ć , koj i na laz i n e k i h n e d o s t a t a k a u d o s a d a š n j e m mišl jenju o s t ra t i -g ra f sk im i h i d r o g r a f s k i m p r i l i k a m a , p a u opće u p i t an ju о g e n e z i T o p u s k i h t e r a m a .

I p a k d r ž i m za n u ž n o upozor i t i n a n e k e d i ferenci je u t e m p e r a t u r a m a vre la , što su ih god . 1 8 5 9 — 4 8 6 1 . zabil ježi l i S c h n e i d e r i H i n t e r b e r g e r , i što ih d a n a s o p a ž a m o , j e r t e m p e r a t u r e poda ju geologu (među os ta l im) čv r s t oslon k o d p r o s u đ i v a n j a podr i je t l a te r m a l n e vode .

S c h n e i d e r b i l j e ž i , poz iva juć i se n a H i n t e r b e r g e r o v a o p a ž a n j a , za v o d u iz g l a v n o g a v r e l a b l a t n e k u p k e n a k o n p r o v e d e n i h g r a d n j a (koje nep romi j en j eno i d a n a s s to je) 6 0 " 5 ° C ; ali H i n t e r b e r g e r s am k a ž e (1. c. p . 26 . ) , da t e m p e r a t u r a t o g a v r e l a iznosi 4 6 ° R , a to b i bilo 5 7 ' 5 ° C . D a n a s n a l a z i m o t e m p e r a t u r u te v o d e 54"6 ( 'C — ali prof. G o r j a n o v i ć upozoru je , da za v r i j e m e S c h n e i d e r o v o ni je bilo

zdenca u r e s t au rac i j i , koj i d a n a s postoji i bl izu se n a l a z i ; on daje vodu od 30°C (!) i bez s u m n j e bi tno ut ječe n a okolne i zvore te r m a l n e vode .

G l a v n o v re lo b i s t r ih k u p a k a imalo j e za vr i jeme Schne iden )vo 49°C, d a n a s m j e r i 4 9 ' 5 ° C ; d a k l e n e m a b i t n e raz l ike .

G l a v n o v re lo n a l ivadi mjer i lo j e S c h n e i d e n ! 57°C, danas 54"8°C ili 55°C. Ni je li i tu ut jecaj kasn i j e bušen ih k u ć n i h zdenaca , koj i daju o d u š k a snazi t e r m a l n e v o d e i omogućuju pr is tup h l adn i j e?

I z svih v r e l a i zv i re s v o d o m i obilje p l inova . Z a p o t p u n o k e m i j s k o i s t r až ivan je uze t i su uzorci iz sva čet i r i

p o m e n u t a v r e l a u ožu jku , no uza svu m o g u ć u pažnju i p a k ni je bi la t a d a i sk l jučena m o g u ć n o s t , da iz v r e l a na l ivadi uzeti ogleci nijesu s ama t e r m a l n a v o d a , v e ć d a j e njoj pr imi ješano nešto h l a d n e vode n a d z e m n o g a podr i je t la . — T a k o j e doista i bilo ; to j e doka zala ana l i za u z o r a k a uzet ih u ru jnu , k a d ni je bilo pogibl i d r u g o t n e pr imjese . N e ću da n a v o d i m u onom, što slijedi, anal i t ičkih podat a k a od u z o r a k a uze t ih iz v r e l a n a l ivadi u ožujku, m a k a r da su donek l e zan iml j iv i , j e r su d je lomično u pro t ivur ječ ju s r az loz ima , n a k o j i m a j e d r . H i n t e r b e r g e r osnovao svoje mni jenje о podr i je t lu t e r m a l n e T o p u s k e v o d e 1 .

U r u j n u uze t i uzorc i upo t r eb l j avan i su za f iz ika lno-kemi jsku ana l izu ; ali uz to su iz g l a v n o g a v r e l a n a l ivadi uzet i uzorci ana-l izovani p o n o v n o i p o t p u n o kemi j sk i .

Kemijska analiza.

Svi su uzorc i posve bis t r i , bezbojn i , bez mir isa , na i zvoru g o tovo n e u t r a l n e r eakc i j e , k o j a j e d v a neš to na a lka l i j sku n a g i n j e ( l a k m u s o v p a p i r i t i n k t u r a ) , du l j im s ta jan jem ukazu je se r e a k c i j a očitije a l k a l i j s k a 2 .

K u h a n j e m ta lože uzorc i r a z m j e r n o ma lo k ru t i h čestica, i spa r i -v a n j e m i žežen jem os t a tka ne opaža se ni ma lo pougl jen j ivan ja .

N a mjes tu od red io s a m , d a j e željezo s ad ržano u t im t e r m a l n i m v o d a m a u o b l i k u ferospojena .

K v a l i t a t i v n i m i s t r a ž i v a n j e m n a đ e n e su u sv im oglec ima j e d n a k e sastoj ine : u z n a t n i j i m k o l i č i n a m a ka l i ja , na t r i ja , kalc i ja , m a g n e -

1 Dr. Hin te rbe rge r : Die Thermal- u. Schlammbäder in Topusko , Wien 1864 . p . 33

2 Po Schneidera je reakcija na lakmusovu t inkturu u opće očito alkalijska.

zija, željeza, m a n g a n a i a lumin i j a , v e z a n i h n a ug l j i čnu , k r e m i č n u , sumpornu , h lo rovođ ičnu i j o d o v o d i č n u k i se l inu . U v r lo n e z n a t n i m t r a g o v i m a n a đ e n o j e l i t i ja i fosforne k i s e l i ne , a d r u g i h sas toj ina n i j e 1 n a đ e n o , i zuzevš i s p e k t r a l n e t r a g o v e rub id i j a i cezija.

U k u p n a ugl j ična k ise l ina , š to se o top l j ena u vodi na laz i , o d r e đena j e u u z o r c i m a , p u n j e n i m n a i z v o r u u s t a k l e n k e , ko j e su sad r ž a v a l e o d r e đ e n u kol ič inu k a l c i j e v a h i d r o k s i d a i h lo r ida , g r a v i -m e t r i č k i ; ostale sas toj ine o d r e đ e n e su ob iča jn im m e t o d a m a , š tono se r a z a b i r a iz n a v o d a , koj i n i že do laze .

K r a t k o ć e r a d i označu jem b r o j e v i m a :

I . t e r m a l n u vodu , ko ja is t ječe iz z d e n c a za p iće k o d b l a t n i h k u p a k a ;

I I . vodu iz g l a v n o g a v r e l a b l a t n i h k u p a k a ; I I I . vođu iz g l a v n o g a v r e l a b i s t r i h k u p a k a ; I V . vodu iz v r e l a n a l i vad i uze tu d n e 1 3 . r u j n a 1904 .

Specifična tež ina iznosi k o d 15 '5 °C , uzevš i čis tu v o d u iste t emp e r a t u r e za j e d i n i c u , k o d t e r m a l n e v o d e b r . I . 1 Ό 0 0 4 9 ; k o d b r . I I . 1 -00050; k o d br . I I I . Γ 0 0 0 5 3 ; k o d b r . I V . 1-00050.

Pos l j edak o d r e đ i v a n j a po jed in ih sas to j ina t i h t e r m a l n i h v o d a bio j e ovaj :

AlJcalije. Dob i lo se iz :

2001-2 g v o d e br . I . O'1458 g a l k a l . h lo r ida , a 0 " 1 6 0 5 g K 2 P t C L , ; 512-4 , , „ „ Π . 0 Ό 3 7 6 , , „ „ „ 0Ю417 „

2000-9 „ „ „ I I I . 0 -1414 „ .. „ „ 0 1 5 8 5 „ 1000-5 , , „ „ I V . 0 0 7 1 7 „ ,, ., „ 0 -0790 , . t. j . iz 10 .000 vode

br . I . 0 -72856g a lka l . h lo r ida , a 0 ' 8 0 2 0 2 g K 2 P t C L = 0 - 1 5 4 8 5 g K 2 0 =

= 0 - 2 4 5 0 7 g K C l , d a k l e 0 ' 4 8 3 4 9 g N a C l = 0 - 2 5 6 5 4 g N a 2 0 ;

br . I I . 0 -73380g a l k a l . h lo r ida , a 0 - 8 1 3 8 2 g K 2 P t C l 6 = 0 - 1 5 7 1 3 g K 2 0 =

= 0 - 2 4 8 6 8 g K C l , d a k l e 0 ' 4 8 5 1 2 g N a C l = 0 ' 2 5 7 4 1 g N a 2 0 ;

b r . I I I . 0 - 7 0 6 6 8 g a lka l . h lo r ida , a 0 - 7 9 2 1 4 g K 2 P t C l 6 = 0 - 1 5 2 9 5 g K 2 O =

= 0 - 2 4 2 0 ß g K C l , d a k l e 0 ' 4 6 4 6 3 g N a C l = 0 ' 2 4 6 5 3 g N a 2 0 ;

b r . I V . 0 -71664g a lka l . h lo r ida , a 0 - 7 9 5 6 0 g K 2 P t C l 6 = = 0 1 5 3 ö l g K 2 O = = 0 - 2 4 3 1 1 g K C l , d a k l e 0"47353g N a C l = 0 - 2 5 1 2 5 g N a 2 0 .

1 Schneider 1. с. ističe, da ima P 2 0 5 u većoj količini, nego li može A 1 2 0 3 vezati, a mangan i jod da nijesu dokazani . Toliko se on ne siaže s gornjim nalazom.

Vapno. Dob i lo se iz 3 .000 c m 3 v o d e ( 1 5 - 5 ° C ) : )г. I . 0 -68243g СаСО-з t . j . iz 10 .000g 2"27365g С а С 0 3 = 1 '27325g C a O „ I I . 0 -67983g „ „ „ 1 0 . 0 0 0 g 2 ' 2 6 4 9 7 g „ = 1 "26838g „ I I I . 0 -66983g '„ „ „ 10 .000g 2-23158g „ = l ' 2 4 9 6 9 g „ „ I V . 0 -67703g „ и „ 10 .000g 2-25565g ! ; = 1 ' 2 6 3 1 6 g „

Magnezija. Dob i lo se iz 3 .000 c m 3 vode : >r. I . 0 -27203g M g 2 P a 0 7 t. j . iz 10 .000g 0 ' 9 0 6 3 2 g M g 2 Р 2 Ο 7 = 0 · 3 2 6 6 0 g M „ I I . 0 -27533g „ ,'. „ 10 .000g 0 ' 9 1 7 3 1 g „ = 0 ' 3 3 0 5 6 g

n I I I . 0 -27183g „ „ „ 10 .000g 0 ' 9 0 6 5 2 g „ = ( ) - 3 2 6 3 5 g „ I V . 0 -27273g , ,. ;. 10 .000g 0"90865g ., = 0 ' 3 2 7 4 4 g

Manganov kis. Dob i lo se iz 3 . 0 0 0 c m 3 v o d e : >r. I . 0 O 0 3 6 3 g M n S t. j . iz 10 .000g 0-01209g M n S = 0 ' O O 9 8 7 g M n O

я I I . 0 -00443g ,. ! ; „ 10 .000g 04) 1476g „ = 0 ' 0 1 2 0 4 g .. „ I I I . 0 -00343g „ .. , 10 .000g 0-01143g „ = 0 O 0 9 3 3 g „ I V . 0 -00403g „ ,. „ 10 .000g 0-01343g „ = 0 - 0 1 0 9 6 g

Željesov trokis. Dob i lo se iz 3 . 0 0 0 c m 8 v o d e : »г. I . 0 -00557g F e , 0 : i t. j . iz 10 .000g vode 0 O 1 8 5 6 g F e 8 O s

„ I L 0 0 0 4 2 7 g „ „' „ 10 .000g .. 0 ' 0 1 4 2 3 g , „ I I I . 0 -00507g „ „ 10 .000g „ 0 Ό 1689g .. „ I V . 0 -00483g „ „ „ 10 .000g „ 0 0 1 6 0 9 g „

Aluminijec trokis. Dob i lo se iz 3 .000 c m 3 v o d e : r . I. 0 -00163g A L A t- j - iz 10 .000g vode 0 0 0 5 4 3 g A l 2 O â

„ II. 0 -00203g „ .. „ 10 .000g 0-00676g „ „ I I I . 0 -00173g „ „ „ 10 .000g „ 0-00566g ,.

я I V . 0 -00187g „ , ,. 10 .000g „ 0 O 0 6 2 2 g „

Kremikov dvokis. Dob i lo se iz 3 . 0 0 0 c m 3 v o d e : г. I. 0 -09733g S i 0 2 t. j . iz 10 .000 vođe 0 ' 3 2 4 2 8 g S i O , „ II. 0 -09473g „ „' „ 10 .000 „ 0 \31561g „ „ I I I . 0 0 8 9 9 3 g „ „ 10 .000 „ 0-29961 g .. „ I V . 0 -09363g „ ,, ,. 10 .000 „ 0-31194g ,.

Balogeni.

"oda b r . I. Iz 1000 c m 3 v o d e dobi lo se 0 O 8 3 3 7 g A g C l + A g J t. j . iz 10 .000g v o d e 0 ' 8 3 3 2 9 g A g C l + A g J .

Iz 57 .600 c m 3 vode dobilo se 0 ' 0 0 0 6 2 g J t. j . iz 10 .000g v o d e 0-0001 l g J - 0 0 0 0 2 0 g A g J .

D a k l e 0 8 3 3 0 9 g A g C l = 0 '206( )2g Cl. V o d a b r . I I . Iz 1000 c m 3 v o d e dobi lo se 0 0 8 0 4 7 g A g C l + A g J t. j .

iz 10 .000g vode 0"80430g A g C l - f A g J . Iz 58 .400 c m 3 v o d e dobi lo se O '00064g J t. j . iz lO.OOOg v o d e

0-00011 g J = 0 - 0 0 0 2 0 g A g J . D a k l e 0-8041 Og AgCl = 0 ' 1 9 8 8 5 g Cl.

V o d a br . I I I . I z 1000 c m 3 v o d e dobi lo se 0417907g A g C l + A g J t. j . iz lO.OOOg vode 0 7 9 0 2 8 g A g C l + A g J .

Iz 61 .800 c m 3 v i d e dobi lo se O O 0 0 7 6 g J t. j . iz lO.OOOg v o d e 0-00012g J = 0-()0023g A g J .

D a k l e : 0 7 9 0 0 5 g A g C l = 0"19538g Cl. V o d a br. I V . Iz 1000 c m » , v o d e dobi lo se 0 4 ) 8 1 1 7 g A g C l + A g J

t. j . iz lO.OOOg vode 0 ' 8 1 1 2 5 g A g C l + A g J . Iz 60 .500 c m 3 vode dobi lo se 0 O 0 0 7 4 g J t. j . iz lO.OOOg v o d e

0 -00012g J = 0 -00023g A g J . D a k l e : 0 ' 8 1 l 0 2 g A g C l = 0 - 2 0 0 5 6 g Cl.

Sumporov trokis.

V o d a br. I . Iz 2 0 0 0 o m 3 vode dobi lo se 0"53O73g B a S 0 4 t. j . iz lO.OOOg vode 2-65235g B a S O , = 0 - 9 1 0 6 9 g S 0 3 .

V o d a br . I I . I z 5 0 0 ' 2 g v o d e dobi lo se 0 ' 1 3 1 4 3 g B a S 0 4 t. ј . iz lO.OOOg vode 2-62755g B a S 0 4 = 0 ' 9 0 2 1 7 g S O s .

V o d a br . I I I . Iz 2 0 0 0 e m 8 v o d e dobi lo se 0 ' 5 2 5 0 3 g B a S 0 4 t. j . i z lO.OOOg vode 2"62376g B a S 0 4 = 0 - 9 0 0 8 7 g S O ; ! .

V o d a br . I V . I z 1000 c m 3 vode dobi lo se 0 ' 2 6 4 o 7 g B a S O , t. j . iz lO.OOOg vode 2 ' 6 4 4 3 8 g B a S O , = 0 ' 9 0 7 9 4 g S 0 3 .

Ugljikov dvokis.

V o d a br. I . a) 2 9 5 ' 7 3 g v o d e da lo j e 0 O 7 3 6 g C 0 2 t. j . lO.OOOg vode 2-48876g C 0 2 ;

b ) 280-98g vode da lo j e 0 1 ) 6 8 8 g C 0 2 t. j . lO.OOOg v o d e 2-44858g C 0 2 ; d a k l e p o p r i j e k o 2 ' 4 6 8 6 7 g C 0 2 .

V o d a br . I I . a) 2 8 7 ' 4 1 g v o d e da lo j e O O 7 0 2 g C O ž t. j . 1 0 0 0 g vođe 2-44251g C 0 2 ;

b) 275-71g vode dalo j e 0 O 6 8 8 g C O , t. ] . lO.OOOg v o d e 2-49537g C 0 2 ; d a k l e popr i j eko 2 ' 4 6 8 9 4 g C 0 2 .

V o d a b r . I I I . 289 -91g v o đ e da lo j e 0 O 7 2 9 g C O s t. j . 10 .000g vode 2 -51457g C 0 2 .

V o d a br . I V . 266 -32g v o d e dalo j e 0 O 6 6 2 g C 0 2 t. j . 10 .000g vode 2 -48573g C O s .

Isparni ostaci.

P o 1.000 e m 3 v o d e i s p a r e n o j e i sušeno k o d 180°C, p a s e dobilo iz vode br . I . 0 ' 4 4 0 7 g t. j . iz 10'OOOg vode 4 ' 4 0 4 8 4 g isp. os t a tka

„ „ I I . 0 4 4 1 3 g „' „ lOOOOg „ 4 ' 4 1 0 7 9 g „ ·, I I I . 0 ' 4 3 3 4 g „ ,, lOOOOg „ 4 ' 3 3 l 7 0 g „ „ „ I V . 0 -4362g „ „ lOOOOg r 4 ' 3 5 9 8 2 g ..

Kontrolni sulfati.

I s p a r n i ostaci p r e t v o r e n i u neu t r a lne sulfate vaga l i s u :

vode br . I . 0 ' 5 3 1 6 g t, j . iz 10 .000g vode 5"31340g kont ro l . sulfat; „ „ I I . 0 -5310g „' „ 10 .000g .. f)-30735g .. „ I I I . 0 5 2 2 1 g ,. .. 10 .000g ;. 5 ' 2 l 3 2 1 g

„ I V . 0 -5270g „ ,: 10 .000g .. f r26737g

P r e m a t o m u nađeno je u lO.OOOg vođe

I . I I .

0 -15485 0-15713 0-25654 0-25741 1-27325 1-26838 0-82660 0-33056 0-01856 0-01423 0-00987 0-01204 0-0U543 0 Ό 0 6 7 6 0-32428 0-31Ó61 0 -20602 0-19885 0 Ό 0 0 1 1 ΟΌ0011 0-91069 0-90217 2-46867 2 -46894

III . IV .

0-15295 0-15361 0-24658 0-25125 1-24969 1-26316 0-32635 0-32744 0-01689 0-01609 0-00933 0-01096 0-00566 0-00622 0-29961 0-31194 0-19538 0-20056 0-00012 0 -00012 0-90087 0 -90794 2-51457 2 -48573

ka l i j eva k i s a ( K a O ) . . . na t r i j eva k i s a ( N a 2 0 ) . . ka l c i j eva k i s a (CaO) . . . m a g n e z i j e v a k i s a ( M g O ) žel jezova t rok i sa (Fe20.- ) . m a n g a n o v a k i s a ( M n O ) . . a l umin i j eva t r o k i s a ( A 1 2 0 3 ) k r e m i k o v a đ v o k i s a ( S i 0 2 ) h l o r a (Cl) j o d a (J) s u m p o r o v a t r o k i s a ( S 0 3 ) . u g l j i k o v a d v o k i s a ( C O , )

P r e r a č u n a v š i po jed ine sastoj ine u sulfate kon t ro l e r ad i d o b i v a se

z a v o đ u I . I I . I I I . I V . K 2 S 0 4 0 -28628 0 - 2 9 0 4 8 0 -28275 0 -28399 N a 2 S 0 4 0 -58713 0*58912 0-56422 0 -57504 C a S 0 4 3 -09217 3 -08035 3*03495 3 Ό 6 7 8 7 M g S 0 4 0 -97981 0 -99169 0 9 7 9 0 5 0 9 8 2 3 2 M n S O , 0 -02099 0 -02562 0 Ό 1 9 8 3 0 Ό 2 3 3 1 F e 2 0 3 0 - 0 1 8 5 6 0*01423 0-01689 0-01609 A 1 2 0 3 0 - 0 0 5 4 3 0 -00676 0-00566 0 Ό 0 6 2 2 S i 0 2 0 -32428 0 - 3 1 5 6 1 0-29961 0*31194 r a č u n o m u k u p n o 5 ' 3 1 4 6 5 5-31386 5*20296 5*26678 nađeno opredjel jenjem . . 5*31340 5"30735 5*21321 5*26737

Raz l ika . . . . . . - 4 - 0 * 0 0 1 2 5 + 0 - 0 0 6 5 1 — 0 Ό 1 0 2 5 - 0*00059

P r e r a č u n a v š i n a đ e n e baze i k i se l ine u v j e r o j a t n e soli, d o b i v a se

z a v o d u I . I I . I I I . I V .

k a l i j e v a sulfata ( K ž S O J 0*28628 0*29048 0 -28275 0*28399 n a t r i j e v a sulfata ( N a 2 S 0 4 ) 0*58713 0 - 5 8 9 1 1 0-56422 0 - 5 7 5 0 3 ka lc i j eva sulfata ( C a S O J 0*76274 0 -74308 0*77073 0 -77143 ka lc i j eva k a r b o n a t a ( С а С 0 3 ) 1-71281 1-71858 Г 6 6 4 8 7 1*68842 m a g n e z i j e v a j ođ ida ( M g J 2 ) 0 -00012 0 -00012 0-00014 0*00013 m a g n e z i j e v a h lo r ida ( M g C l 2 ) 0*27574 0 -26613 0*26050 0 -26844 m a g n e z i j , k a r b o n a t a ( M g C 0 3 ) 0*44179 0*45860 0*45386 0 ' 4 5 0 0 3 žel jezova k a r b o n a t a ( F e C 0 3 ) 0*02877 0*02205 0*02618 0*02333 m a n g a n o v a „ ( M n C O , ) 0*01599 0*01951 0 Ό 1 5 1 0 0*01775 a lumin i j eva t rok i sa ( A 1 2 0 3 ) 0*00543 0*00676 0*00566 0*00622 k r e m i k o v a d v o k i s a ( S i 0 2 ) 0*32428 0*31561 0*29961 0*31194 p o l u v e z a n o g a ugl j ik , d v o k i s a 1*00138 1*01168 0*98535 0*99427 s lobodnoga ug l j i kova d v o k i s a 0*46592 0*44558 0*54388 0*49718 u k u p n o k r u t i h sastoj ina 4*44108 4*43003 4*34462 4*39671 n a đ e n o i s p a r n o g a o s t a tka 4*40484 4*41079 4*33170 4*35982

R a z l i k e m o g a n a l a z a o d S c h n e i d e r o v a u k e m i j s k o m sa s t avu t e r m a l n i h T o p u s k i h v o d a d j e lomično s a m v e ć s p o m e n u o , a ovdje i s t ičem, d a n e m o g u p r o t u m a č i t i , k a k o S c h n e i d e r a n i j e usp je lo d o k a z a t i j o d a , p a č e n i m a n g a n a , a fosfornu j e k i se l inu uspje lo , d o k s am j a n a š a o d a l e k o v i še j o d a , a po g o t o v u m a n g a n a , n e g o fosforne k i s e l i n e ; j o d m i se d a o k v a n t i t a t i v n o opredi je l i t i , a fosfo rna se k ise l ina ni je da la , j e r j e i m a d e u j e d v a d o k a z a n i m t r a g o v i m a . I S c h n e i d e r doduše vel i , d a j e fosforne k i se l ine našao u

t r a g o v i m a ( „ s p u r e n w e i s e " ) , ali da j e ta kol ič ina bi la neš to veća , n e g o što j e n u ž n o za v e z a n j e č i t ave g l ine . S obz i rom na e k v i v a len te m e n i p o s v e i š čezava fosforna k ise l ina p r e m a n a đ e n o j gl ini . M a n g a n a s a m j a našao pr i l i čno j e d n a k o , ko l iko i željeza.

S v a k a k o i m a d e m o r a z l o g t im d i fe renc i jama t raži t i u raz l ičnost i upo t r eb l j en ih m e t o d a k o d i s t r až ivan ja , nipošto u samoj vodi , j e r inače u sas tavu t e r a m a T o p u s k i h ne na l az imo n i k a k v e b i tne razl ike m e đ u n a l a z o m S c h n e i đ e r o v i m i mo j im, k a o što se iz ove por e d b e n e s k r i ž a l j k e r a z a b i r e :

V o đ a i z v r e l a b l a t n i h Voda iz vre la bis tr ih V o d a iz vre la na k u p a k a k u p a k a l i v a d i

S c h n e i d e r B o š n j a k o v i ć S c h n e i d e r B o š n j a k o v i ć Schne ider B o š n j a k o v i ć

KgO . . . . 0-146 0-157 0-134 0-153 0-145 0-154 N a 2 0 . . . 0-298 0-257 о-зоз 0-247 о-зоо 0-251 C a O . . . . 1-224 1-268 1-218 1-250 1-222 1-263 M g O . . . . 0-315 0-331 о-зоо 0-326 0-292 0-327 F e 2 O s . . . 0-015 0-014 0-009 0-017 0-009 0-016 M n O . . . . 0 0-012 0 0-009 0 o-oii A L A · · · t r a g 04)07 t r a g 0-006 t r a g 0-006 S i 0 2 . . . . 0-417 0-316 0-427 о-зоо 0-446 0-312 Cl 0-204 0-199 0-190 0-195 0-196 0-201 J 0 o-oooi 0 o-oooi 0 o-oooi so s . . . . 0-884 0-902 0-904 0-901 0-893 0-908

co2 . . . . 2-439 2-469 2-870 2 ' 515 2-880 2-486 i spa rn i o s t a t ak

p r e t v o r e n u sulfa te . . 5-249 5-307 5-229 5-213 5-227 5-267

K a k o S c h n e i d e r p r i k o n c u svoje r a d n j e n a temel ju s tar i j ih anal iza (od K r a n z a g. 1 7 7 2 . i d r a . R a g s k o g a od g. 1843 . i opet g. 1855 . ) i v las t i t ih (od g. 1 8 5 9 . i 1861.) o p r a v d a v a svoj z a k l j u č a k , d a se k e m i j s k i s a s t a v T o p u s k i h t e r a m a u bl izu 100 g o d i n a ni je mi jen jao , t a k o m o ž e m o n a temel ju n o v e ove anal ize to r a z d o b l j e raš i r i t i n a 130 g o d i n a i t a k o osnovat i j o š čvršće upor iš te za mni j e n j e , d a su T o p u s k e t e r m e t ra jno j e d n a k o g a , dogledno nep romjen l j ivoga d a k l e s t a lnoga s a s t ava .

Fisikalno-kemijsko istraživanje.

I zveo sam i t. z. fizikalno-kemijsku ana l i zu T o p u s k i h t e r m a l n i h voda , a buduć i da j e to p r v i pu t , š to se t a k o m u i s t r až ivan ju podv r g l a d o m a ć a l j ekov i t a v o đ a , i b u d u ć i d a se r e z u l t a t i m a t a k o g a i s t raž ivanja pr ipisuju razl ič i ta z n a č e n j a , d r ž i m za u p u t n o p r i k a z a t i r a z v i t a k r a z n i h n a z o r a о toj novoj me tod i .

K a d se o fizikalno-kemijskom i s t r a ž ivan ju m i n e r a l n i h v o d a g o vori , ne smije se zaborav i t i , d a j e T h a n v e ć god. 1864 . (gl . S i tzber . d. W i e n e r A k a d e m i e 1 8 6 5 . Bd . 5 1 . p . 347 . ) kod opred je l j ivanja toplj ivosti smjesa od raz l ič i t ih soli došao do z a k l j u č k a , d a se u t a k o v i m o top inama ne n a l a z e s a m o po jed ine , već sve m o g u ć e kombinac i j e p r i su tn ih b a z a i k i se l ina , p a d a on s t oga zah t i j eva , n e k a se posljeci k e m i j s k o g a opred je l jen ja n e p r i k a z u j u u ob l iku samovol jno s loženih i m a g i n a r n i h spo jeva , koj i o teščava ju ispoređi-van je j e d n e anal ize s d r u g o m , v e ć s amo u ob l iku po jed inačn ih e l emen ta rn ih sastoj ina. On kasn i j e (g . 1890 . , g l . T s c h e r m a k s Minera l . Mit thei l . 1 8 9 1 . 1 1 . p . 4 8 7 — 535 . ) p r e p o r u č u j e , n e k a se u b u d u ć e kod i s t r až ivan ja m i n e r a l n i h v o d a u p o t r e b e i n o v e m e t o d e za is t raž ivanje o topina , po imence opred je l j en je lediš ta i e l e k t r i č n e vodl j i vosti , da se s j e d n e s t r ane s a z n a s tupan j disoci jaci je i t a k o d o đ e do pog leda u zbi l jnu kons t i tuc i ju o top l jen ih soli, a s d r u g e s t r a n e d a se m o g u rezul ta t i k e m i j s k e ana l i z e i e v e n t u a l n e p r o m j e n e v o d a u d o b n o kon t ro l i r a t i .

D a k l e j e T h a n već g. 1864 . s p r a k t i č n i h r a z l o g a zah t i j evao ra s t avu nađen ih sastoj ina u iste ione , z a ko je d a n a s z n a d e m o , d a dois ta r e a lno eks is t i ra ju , i t a k o on na l az i s a d a snažno t eo re t sko upor i š te u V a n ' t Hoff -Arrhenius-ovoj teor i j i o top ina .

Po T h a n o v o j metodi predoči l i b i smo sas toj ine i s t r ažen ih t e r m a l n i h T o p u s k i h v o d a o v a k o :

iz b u n a r a z a p i č e i z g l a v . vre l s v o d e i b la tne

i z v r e l a b is tre k u p k e iz vre la na l i v a d i

v o d a re la t iv , e k v i re la t iv , e k v i °/o

re lat iv , ekvi re la t iv , ekv i % v a l e n t % v a l e n t °/o va l en t % v a l e n t %

0-045473 61-38 0045229 61:09 0-044632 61-29 0-045113 61-34 7»M g

0-016360 22-03 0-016529 22-29 0-016317 22-41 0-016372 22-26 V2Mn 0-000278 0-37 0-000339 0-46 0000263 0-36 0-000309 0-42

0-000464 0-63 0-000356 0-49 0-000422 0-58 0-000402 0-54 N a 0-008264 11-15 0-008292 11-18 0-007942 10-91 0-008094 111)1 К 0-003286 4-44 0-003334 4-49 0-003246 4-45 0-003259 4-43 - f -ukup. 0-074095 100-00 0-074149 100-00 0-072822 100-00 0-073549 100-00 J o-ooooo l — ΟΌ00001 — o-oooooi — o-oooooi — (JI 0-005811 7-84 0-005609 7'54 0Ό0δ511 7-57 0-005649 7-68 7,so 4

0-022767 30-73 0-022554 30-43 0-022522 30-93 0-022698 30-86 н о о 0-045517 61-43 0-045986 62-03 0-044788 6Г50 0-045194 61-46 — u k u p . 0-074096 100-00 0-074150 100-00 0-072822 100-00 0-073542 100-00 SiO., 0-005405 7-30 0-005260 7-09 0-004994 6-86 0-005199 7-07 СО, 0-010587 14-29 0Ό10127 13-66 0Ό12357 16-97 0-011299 15-36 Al 0-000105 0-14 0Ό00112 0-15 о-оооио 0-15 0Ό00121 0-15

T h a n o v sav je t na šao j e odz iva ; d a p a č e se pošlo i p r e d a l e k o u porab i r ezu l t a t a d o b i v e n i h čedn im s reds tv ima fizikalne kemi je , ko ja su mogla za tu s v r h u pos luži t i . N a temel ju od ređ ivan ja b r o j a iona u m i n e r a l n i m i b u n a r s k i m v o đ a m a stale su se izricati oc jene k v a l i te te v o d e ; t a „ f iz ika lno-kemi jska ana l i za" prec jenj iva la se pače u tol ikoj mje r i , da se „ k e m i j s k a ana l i za" p r ikaz iva l a pogr j e šnom, n e d o s t a t n o m , go tovo iz l i šnom. P r v i j e zab ludio K o e p p e . Opredi jeli vši u n e k o l i k o m i n e r a l n i h v o đ a sniženje leđišta i e lek t ro l i t i čnu vodl j ivost opaz io j e k o d p o r e d b e s k e m i j s k o m anal izom d i fe renc i je : u j e d n o j m i n e r a l n o j vodi (L iebens te ine r Stahlquel le) na šao j e dap a č e f izikalno k e m i j s k i m p o k u s o m (opredjel jenjem leđiš ta) više mola , nego što bi ih i m a o naci , k a d bi uzeo, da su svi k e m i j s k o m ana l i zom n a đ e n i spojevi p o s v e disocij irani (ali to ni s a m a fizik a l n o - k e m i j s k a teor i ja o top ina ne dopuš ta ) . K o e p p e j e o d m a h pos tav io h ipo tezu , d a u toj vodi imade tva r i , koj ih k e m i j s k a anal iza i z v e d e n a na jpomnj iv i j im n a č i n o m nije d o k a z a l a ni opredi je l i la (Arch . B a l n e o t h e r a p . u. H v d r o t h . 1900.). On u svojoj knjizi „ P h y s i k a l i s c h e C h e m i e in d e r M e d i z i n " , d a bi što bolje i s takao značen je te t. z. „ f iz ika lno-keni i j ske a n a l i z e " , s o m a l o v a ž a v a n j e m govor i о „ k e m i j skoj ana l i z i " , t a k o d a se ona doista čini nešto posve iz l išno.

G r ü n h u t (Z. f. a n g e w . Ch. 15. p . 643—50) i s t akao j e doduše n a skupš t i n i u Dusse ldor fu , da j e h ipoteza K o e p p e o v a n e v j e r o j a t n a .

d a ona za k e m i č a r a p o s v e n e d o s t a t n o t u m a č i g o r e i s t a k n u t u diferenc i ju , p a j e s a m nastoj i ob jasn i t i t i m e , što se t obože od v o d e ocjepljuju h id roks i l n i ioni (uzevš i p r i t o m u p o m o ć h ipo tezu , d a je h idro l iza k a r b o n a t a u p r i su tnos t i d r u g i h soli d a l e k o z n a t n i j a , nego što se o p a ž a u č is t im o t o p i n a m a ) , ali i on j e i z a z v a o p r i g o v o r , da n a zlo u p o t r e b l j a v a t e k o v i n e znanos t i (g leda j k a s n i j e ) . S d r u g o g a g led iš ta opet d iže se J ü t t n e r ( D e u t s c h e Med . W o -chenschr . 1902 . p . 2 8 . 31 ) i o p r o v r g a v a n a z o r e K o e p p e o v e d o k a zujući , da a k o opredje l jenje l ed i š ta i e l e k t r i č n e vodl j ivos t i i bez p o z n a v a n j a pob l i žega k e m i j s k o g a s a s t a v a n e k e v o d e o m o g u ć u j e nać i p r ib l i žno n jenu „ m o l a r n u ili i o n a r n u j a k o s t " , to s d r u g e s t r a n e ana l i t i čk i podac i p r i m j e n o m p o z n a t i h teor i ja fizikalne k e m i j e i bez opredje l jenja lediš ta ili vodl j ivos t i m o g u p o k a z a t i , k a k o v o j e m o l e k u l a r n o s tanje o topine , k a k o v a je e l ek t ro l i t i čna disoci jac i ja i td. N e s amo d a k l e d a se op red je l j en jem lediš ta ili vod l j ivos t i — veli J ü t t n e r —• ne na laz i u p i t an ju k v a l i t e t e n e k e v o d e n i š t a n o v o , što n e bi k e m i j s k a ana l i za o d a v a l a , n e g o t e fizikalne m e t o d e ne m o g u n i k a k o služit i ni za k o n t r o l u k e m i j s k o g a i s t r a ž i v a n j a ; n e m o g u m e đ u osta l im zato , što su n e u k l o n l j i v e p o g r j e š k e k o d o p r e dje l j ivanja lediš ta i e l ek t r i čne vodl j ivos t i g o l e m e p r e m a r e z u l t a t u t ih opredjel jenja .

Osobi to oš t r im tonom d iže R o l o f f ( Z . a n g e w . Ch . 1 5 . p a g . 9 6 4 — 9 7 1 . i 9 9 4 — 1 0 0 4 . ) svoj g l a s i n a v o d i r a z l o g e p r o t i v zak l ju č a k a K o e p p e o v i h , G r i i n h u t o v i h i n e k i h d r u g i h n a u č n j a k a , š tono su ih oni izvodi l i iz pos l j edaka fizikalne ana l i ze m i n e r a l n i h v o d a . O n pokazu j e p o t p u n u n e o s n o v a n o s t n a z o r a , k a o d a u m i n e r a l n i m v o d a m a i m a d e t v a r i , ko j ih k e m i j s k a a n a l i z a ne m o ž e d o k a z a t i . I z d i ferenci ja u a n a l i z a m a i z v e d e n i m po dv i j e m e t o d e z a k l j u č i v a t i n a eksis tenci ju nep o zna t i h t jelesa, to j e n e z n a n s t v e n o . T a k a v se p o s t u p a k m o r a od lučno osudi t i i z abac i t i , j e r u m a n j u j e u g l e d z n a nost i , a p o d o b a n j e služit i ne ree lno j p o r a b i k o d p r e p o r u č i v a n j a po jed in ih m i n e r a l n i h voda , k a o d a one s a d r ž a v a j u neš to t a j i n s t v e n o , k a o što je već p o k u š a n o (A. W i n k l e r ) . T i m se p o s t u p k o m i t e k o v ine fizikalne k e m i j e i zopaču ju i i z v r g a v a j u n e d o s t o j n i m s v r h a m a . U sv im n a p a d a n i m r a d n j a m a d o k a z u j e Roloff z n a t n e p o g r j e š k e , a t a k o pogr ješn im r a d o m , ve l i on, n e m o g u se e k s a k t n o p r o v o đ e n e k e m i j s k e ana l i ze kon t ro l i r a t i ni p o p u n j a v a t i . T a k a v pogr j e šan i m a n j k a v r a d n i t i j e k o r i s t an n i t i p o t r e b a n .

D o d u š e se K o e p p e ( Ζ . a n g e w . Ch. 16 . p . 1 1 0 — 1 1 . ) o g r a d i o p r o t i v k r i t i k e Roloffove, ali n i je p r i t o m iznio n i š t a s t v a r n o , a to

j e Roloffa p o t a k l o , d a j o š oštr i je n a p a d n e nedostojno i z rab l j i van je t. z. fizikalne ana l i ze m i n e r a l n i h v o d a za r e k l a m u pojedin ih v r e l a ( Z . f. g e s a m m t e K o h l e n s ä u r e - I n d u s t r i e 1903. ) . I H i n t z i G r ü n h u t , ko je j e Roloff t a k o đ e r oš t ro k r i t i z i rao , ustaju, da d o k a ž u , k a k o j e on izopačio n j i h o v e n a z o r e , p a zato te svoje nazo re prec iz i ra ju u k r a t k o o v a k o : „ N e m a sumnje , da mjeren je vodlj ivost i i opred jel jenje gibl j ivost i iona t. j . fizikalno-kemijska anal iza m i n e r a l n e v o d e i m a d e p r e d n o s t p r e d s a m i m r a č u n o m iz k e m i j s k e ana l i z e , ko j i Roloff p r o t e ž i r a " ( Z . f. a n g e w . Ch. 16 . 8 4 2 - 4 8 . ) .

K a k o oduševl jen i p r i s t a še fizikalno-kemijskoga i s t r až ivan ja v o d a svoje stajal iš te o p r a v d a v a j u , za to n e k a posluži j edan i zvod M e y e r h o f f e r ο ν (Ch. Z t n g . 1902. 26 . 952) . I spoređu juć i s j e d n e s t r a n e vodl j ivos t k e m i j s k i čis te v o d e s vodl j ivošću r a z n i h p r i r o d n i h v o d a , upozoru juć i s d r u g e s t r a n e n a „ot rovnos t" „čis te" vođe , ko ja i m a d e v r l o m a l e n u vodl j ivost , s tavl ja on p i t an j e : Z a š t o j e v o d a t. z. „ G i f t b r u n n e n - a " u Gas te inu o t r o v n a ? U toj vodi ni je ni na j točn i ja k e m i j s k a ana l i z a naš la n i t r a g a k a k v u o t r o v u ; t e k fizikalna k e m i j a — vel i on — može opredjel jenjem vodl j ivost i tu č u d n o v a t u p o j a v u p r o t u m a č i t i : vodlj ivost j e te vode 3 Γ 9 , pa ta s laba vodl j ivos t ili o smotsk i t l ak , što joj odgovara , p r a v i j e r a z l o g „o t rovnos t i " .

U k r a t k o evo p r i k a z a n i r a z v i t a k n a z o r a о značenju t. z. fizi-k a l n o - k e m i j s k e ana l i ze m i n e r a l n i h v o d a dovodi me do o v o g a zak l j u č k a :

A k o i j e s t p r i r o d n o i o p r a v d a n o , da se nastoje i fizikalno-ke-mi j ske m e t o d e u p o t r e b l j a v a t i i k o d i s t raž ivan ja mine ra ln ih v o d a , i p a k se s v a k a k o t r e b a čuva t i za le ta i ne pr ip is ivat i n j ihov im r e z u l t a t i m a p r e k o m j e r n o značenje . Diferenci je , š tono i h z g o d n i m o b r a č u n a v a n j e m r e z u l t a t a k e m i j s k e i t. z. fizikalno-kemijske ana l ize, d a k l e dv i ju raz l ič i t ih z n a n s t v e n i h metoda , na za j edn i čku o s n o v k u d o b i v a m o , t r e b a n a temel ju znans tven ih p r i n c i p a i tu mači t i .

„ M o g u ć e je , d a se u t ome (se. u disocijaciji t jelesa u r az r i j e đ e n i m o t o p i n a m a , na roč i to k o d povišene t e m p e r a t u r e ) na l az i j e d a n od m o m e n a t a , ko j i su pomog l i , d a j e došlo na glas l j ekovi to djelovan je r u d n i h , a p o i m e n c e v r u ć i h v o d a " — veli oprezno u s v o m p r e d a v a n j u 1 8 9 9 . J a n e č e k . ( „ 0 r az ređ jen ih o topinah u t h e r a p i j i " , R a d sbo ra l i e čn ika k r a l j . H r v . i S lav , p r igodom p r o s l a v e 25 -go-dišnj ice) . I s p r a v n i j e i ob jek t ivn i j e j e d v a bi se i d a n a s n a k o n n e k i h p o k u s a novi j ih i s t r a ž ivan j a i r a s p r a v a značen je ledišta i vodl j ivos t i

minera lne vode mog lo p r i k a z a t i . P r e s m j e l o je d je lomično h ipo te t i čn im r a č u n o m stavl jat i u d v o j b u eks i s t enc i ju f aka ta , š to n a m ih pozi t ivni dio znanos t i odaje , a osudit i se m o r a , k a d se t k o t a k o v i m p o s t u p k o m služi t umačeć i k v a l i t e t u n e k e m i n e r a l n e v o d e , j e r t o znač i n jom nesol idno k o n k u r i r a t i .

T e sam pr i l ike i m a o p r e d oč ima, k a d s am kemi j sko j ana l iz i T o p u s k e v o d e dodao evo i fizikalno-kemijsku. Učin io s a m to , j e r bi moglo j e d n o m biti od kor i s t i , a d a n a s je to i običaj ; o k o polov ice novo i zveden ih i ob je lodan jen ih i s t r a ž ivan j a m i n e r a l n i h v o d a s a d r ž a v a j u uz r ezu l t a t e k e m i j s k e j o š i one t, z. f i z ika lno-kemi j ske anal ize .

Sniženje lediš ta opredi je l jeno j e B e c k m a n n o v i m a p a r a t o m , a s obz i rom n a čistu v o d u , ko jo j j e u i s tom a p a r a t u t očno l°la

NaCl u z r o k o v a o sniženje led iš ta za 0"592°C.

Sniženja su bi la za vodu

I . I I . I I I . p o p r i j e k o

iz b u n a r a za piće . . . . 0 Ό 2 6 0-028 0-023 0-026 iz g lav . v re l a b l a tne k u p k e 0 Ό 2 9 0-024 0-031 0-028 iz vre la b is t re k u p k e . . . 0 Ό 2 5 0-022 0-027 0-025 iz v re l a n a l ivadi . . . . 0-029 0 Ό 2 1 0-016 0-022

Iz toga p r o r a č u n a t a k o n c e n t r a c i j a ^ . 1-85 )

evo j e ι ova :

Z a vodu iz 0 Ό 1 4 1 iz glavnog ça v r e l a b l a t n e k u p k e . 0 Ό 1 5 1 iz v re l a b i s t re k u p k e 0 Ό 1 3 5 iz v re l a n a l ivadi 0 Ό 1 1 9

E l e k t r i č n a vodl j ivost op red i j e l j ena j e m j e r e n j e m o tpo ra s p o moću udezbe po K o h l r a u s c h u : U Wheats tone-Kir^chhoffov most ić s k a l i b r i r a n i m mjer i lom od žice u k l o p l j e n a j e e lek t rodna , p o s u d a za i s t r ažnu t ekuć inu p a s is tem p o z n a t i h ž ičnih o tpora , t a k o da j e oboje spojeno s j e d n e s t r ane sa k r a j e v i m a mje r i l a , a s d r u g e m e đ u s o b n o - к posl jednjoj spojnici v o d i u j edno j e d a n pol s e k u n d a r n e žice i n d u k t o r a , d o k d r u g i n jez in pol vod i k a o pomičn i k o n t a k t n a samo mjer i lo . O b a k r a j a mje r i l a spo j ena su sa Be l lov im te lefonom k a o ind ika to rom.

O t p o r n a (e lek t rodna) posuda i m a l a j e b a k r e n e p a p o s r e b r e n e pJanpara le lne e l ek t rode u k u p n o od 150 c m 2 .

11. Istraživanje plinova.

P l i n o v i suk l j a juć i iz g l a v n o g a vre la na l ivadi p o t a n k o su i s t raženi .

a) U e u d i o m e t r i č k u c i jev za tvo reno j e n a d živu o k o 5 0 c m 3

pl ina , ovaj u t i snu t im k o m a d i ć e m ta l jena ka l c i j eva h lo r ida osušen, h lo rka l c i j i z v a đ e n , p l in o d m j e r e n ; k o d 15"8°C i 764 m m z a p r e m a o pl 48*4 c m 3 t. j . 46*03 c m 8 k o d 0°C i 760 m m . J a k o m ka l i j evom

Mjeren je j e i z v r š e n o na mjes tu , i to u t e rmalno j vodi p r i r o d n e j o j toplote , p a u t e r m a l n o j vod i ohlađenoj n a 18°C.

K a o t. z. n o r m a l n a t e k u ć i n a upot reb l jena j e zas ićena o top ina k a l c i j e v a sul fa ta (kojoj j e k o d 18°C vodl j ivost Κ = 0 Ό 0 1 8 9 1 ) , a ona j e u našoj posudi k o d 18°C pokaz iva l a o tpor od 30*5 O h m a . K a p a c i t e t a o t p o r n e posude bi la je p r e m a tomu 0 Ό 5 7 6 7 5 5 kod 1 8 ° C

V o d a iz b u n a r a za p i će p o k a z i v a l a j e kod 18°C otpor od 109 O h m a , što o d g o v a r a vodl j ivos t i K 1 8 = 0*0005291, kod 5 9 ° C otpor 54*8 O h m a , što o d g o v a r a vodl j ivost i K.s9 = 0*0010524; p r e m a t o m u j e t e m p e r a t u r n i koefici jent 0*0000127, ili e l ek t r i čna vodl j ivost

0*0127t + 0 * 5 2 9 1 ' v . x . 3 1 Q o r i

N = — 1 0 0 0 r a č u n a j u ć i od 18"U.

V o d a iz g l a v n o g a v r e l a b l a tne k u p k e pokaz iva l a j e k o d 18°C o tpor ođ 107*5 O h m a , š to o d g o v a r a vodl j ivost i K 1 8 — 0*0005365, k o d 5 5 ° 0 o tpo r 57*5 O h m a , što o d g o v a r a vodl j ivost i K 5 5 = 0 * 0 0 1 0 0 3 1 ; p r e m a t o m u j e t e m p e r a t u r n i koeficijent 0*0000126, ili e lek t r ična

0*0126t + 0*5365 χ . ,. . 1 Q O r i

vodl j ivos t li — ----Υοοο r ačuna juć i od 18°C. V o đ a iz v re l a b i s t r e k u p k e pokaz iva l a j e kod 18 ° 0 o tpor ođ

108 O h m a , što o d g o v a r a vodl j ivost i K 1 8 = 0*0005340, k o d 49*5 Ü C otpor 61*5 O h m a , što o d g o v a r a vodlj ivost i K 4 9 . 4 = 0*0009378 ; p r e m a t o m u j e t e m p e r a t u r n i koeficijent 0*0000128, ili e l e k t r i č n a

AI- . u ' 0*0128t + 0 * 5 3 4 0 v . , 1 0 o n

vodl j ivos t К = i(jqTJ r ačuna juć i od 18°C. V o d a iz v r e l a n a l ivadi pokaz iva l a j e k o d 18 С o tpor od

110 O h m a , što o d g o v a r a vodl j ivos t i K 1 8 = 0*0005243, k o d 55°C o tpor 58*2 O h m a , što o d g o v a r a vodl j ivost i К 5 Г ) = 0 * 0 0 0 9 9 1 0 ; p r e m a t o m u j e t e m p e r a t u r n i koefici jent 0*0000126, ili e l ek t r i čna vodl j ivos t

_ 0*0126t + 0*5243 ' . ,. i\ — - 1Ö0Ö ~ r a ^ u n a . ] u c i ° " i " c .

l už inom (1 : 2) a p s o r b i r a n a j e za t im ug l j i čna k ise l ina . P r eos t a lo j e k o d 15-8°C i 764 m m . 45"3 c m 3 p l ina t. j . 43Ю5 k o d 0°C i 760 m m . U g l j i k o v a dvok i sa bilo j e p o t o m 2 ' 9 8 e m 3 t. j . 6*47 vol °/o- P o n o v n i pokus dao j e od 45"9 c m 3 s u h o g a p l ina m j e r e n a k o d 15 '2°C i 765 m m oduzećem u g l j i k o v a d v o k i s a 4 3 ' 2 c m 3 k o d 15 '5°C i 764 m m t. j . n a 0°C i 7 6 0 m m r e d u c i r a n a d i ferenci ja iznosi la j e 2-70 c m 3 , po t o m 6 Ί 7 vo l °/ 0 С 0 2 .

Od preos ta loga od C 0 2 r i j e šenoga p l i na a p s o r b i r a n j e v o d e n o m otopinom p i roga love k ise l ine ( 1 : 5 ) k i s ik . P reos t a l i pl in mjer io j e k o d I . p o k u s a 4 5 ' 2 c m 3 k o d 1 5 - 8 ° C i 7 6 4 m m , a k o d I I . p o k u s a 43-2 c m 3 k o d 15-5°C i 7 6 3 m m . T o Čini u I . s lučaju 0"24, u I I . O'14 vol °/o k i s i ka r a č u n a j u ć i n a p r v o t n i suh i plin.

b) 3 1 napose od v l a g e i u g l j i k o v a d v o k i s a oč išćenoga p l i na p r o vođeno j e p r e k o r a ž a r e n o g a b a k r o v a k i sa , a o n d a k r o z o d v a g n u t i h lorka lc i j i ka l i j evu luž inu. T e ž i n a pos l jednj ih ni je n i m a l o poras la .

Ta j pl in ne p o k a z u j e n i š t a v e ć u e l e k t r i č n u vod l j ivos t od običn o g a a tmosfe r skog z r a k a .

c) Buduć i d a preos ta l ih oko 9 4 vo l % p l ina n i j esmo v lasn i označi t i s a m i m duš ikom, i z v e d e n o j e pob l i že i s t r a ž ivan j e t o g a dijela p l ina . Pos tupa lo se n a č i n o m , što g a opisaše T r o o s t i O u v r a r d u Comptes r e n d u s 121. p . 3 9 2 . , s a m o j e p r i j e od v l a g e i uglj ik o v a dvok i sa i k i s i k a os lobođeni p l in p r o v o đ e n p o R a y l e i g h u i R a m s a y u p r e k o r a ž a r e n o g a m a g n e z i j a , d a se u k l o n i što v e ć a m n o ž ina duš ika , a o n d a j e t e k p reos t a l i p l in s p o m o ć u ž iv ine s isa l jke u r az r i j eđenom na 5 m m s t an ju z a t v o r e n i za ta l jen u P l t i c k e r o v u cijev sa m a g n e z i j e v i m e l e k t r o d a m a .

N a k o n n e k o l i k o s a t n o g a p r o v o đ e n j a j a k i h i s k a r a s tale su p r u g e d u š i k o v a s p e k t r a i ščezava t i , a po jav l j iva l e su se p r u g e a r g o n o v e . Osobito se l i jepo r azab i r a lo po j av l j i van j e p r u g a c r v e n i h , k o j i m a j e dul j ina va l a 707 i 696 πψ-, j e r tu j e do t a d a bi la p o t p u n a t a m a ; usporedo su se s tale oč i tova t i i s v e os ta le za a r g o n k a r a k t e r i s t i č n e p r u g e .

d) K v a n t i t a t i v n o opred i je l jen j e d u š i k ili a r g o n sa he l i j em na č inom T h . Seh loes ingsa filsa ( C o m p t e s r e n d u s 1 2 1 . p . 5 2 5 ) : I s t r ažn i pl in p r o v o đ e n j e s p o m o ć u ž iv ine s i sa l jke p o n o v n o k r o z ci jev od če škoga ka l i j eva s t a k l a , u ko jo j j e do j a k o g a c r v e n i l a ž a r e n b a k a r i b a k r o v k is , a n a n ju je p r ipo j en k o n c e n t r o v a n o m ka l i j evom luž inom n a p u n j e n apso rpc ion i a p a r a t . N a p o k o n j e p l in u h v a ć e n u vo lume ta r , gd je j e točno o d m j e r e n .

O d a v l e j e smjesa d u š i k a i a r g o n a uvođena po malo u recipijei i t e v a k u i r a n o g a a p a r a t a , ko j i j e o v a k o uđešen . Od ob ičnoga pl ins k o g a rec ip i j en ta u r o n j e n a u ž ivu vodi v e r t i k a l n o cijev do sušio-n i k a n a p u n j e n a k o n c e n t r o v a n o m s u m p o r n o m k i s e l i n o m ; ova j j e s d r u g e s t r a n e p r i p o j e n ci jevi od v u č e n o g a ocala, u kojoj se nalazi neš to b a k r o v a k i s a i v o d i k o m r e d u c i r a n o g a magnez i j a . O n a leži u ža rno j peči , k a k o v a služi za e l e m e n t a r n u anal izu . T a j e c i jev dal je p r i p o j e n a n a ž iv inu sisal jku, od ko j e i z l azak zav inu to seže pod ž ivu , a m o ž e se l a sno u t a k n u t i pod napr i j ed p o m e n u t i rec ip i jen t . S v i d i je lovi a p a r a t a spojeni su m e đ u s o b n o z a t v o r i m a ž ive t a k o , d a e v a k u i r a n i a p a r a t k r o z n e k o l i k o d a n a m i r o v a n j a n e p o k a z u j e , d a i š ta p r o p u š t a . D je lovan j em sisal jke može se po volj i ili p l in iz a p a r a t a do k o j i h 5 m m lasno isisati, ili bez g u b i t k a c i rku lac i j i u a p a r a t u p o d v r ć i , s amo t r e b a odvodnu ci jev s i sa l jke s tav i t i i z v a n r ec ip i j en t a ili p o d a n j .

A p a r a t j e p r i j e s v e g a n a p u n j e n suh im ug l j ikov im d v o k i s o m , o n d a e v a k u i r a n o do 5 m m ; o d v o d n i j e k r a k s isal jke pod ložen pod rec ip i jen t , a u ovaj p u š t e n o neš to od p r i r eđenoga i u v o l u m e t r u p o h r a n j e n o g a p l i n a ; že l j ezna j e ci jev r a ž a r e n a i pl in s t av l j en sisal j k o m u c i rku lac i ju , a k a d se obu jam reduc i rao , d o d a v a n o j e ope t po neš to p l ina iz v o l u m e t r a , d o k j e sav u a p a r a t p r enesen . C i rku lac i j a j e na s t av l j ena dot le , dok se vidjelo, d a se obu jam p re s t ao u m a n j i v a t i . P l i n , k o j i j e p reos tao u apa ra tu , s a b r a n j e u m a n j e m v o l u m e t r u n a d ž i v o m (op lakavš i zaos ta tke suh im uglj i k o v i m d v o k i s o m i uk lon ivš i ovaj opet iz v o l u m e t r a s p o m o ć u k a l i j e v e luž ine ) . P l i n j e u v o l u m e t r u o d m j e r e n ; j e d a n j e dio n j e g o v p r e n e s e n u e u d i o m e t r i č k u c i jev , vo lum oči tan, d o d a n o k i s i k a i k r o z e u d i o m e t a r p u š t e n e e l e k t r i č n e i skre . K a d se o b u j a m pres tao u m a n j i v a t i , d o d a n o j e opet neš to k i s ika , i pošto j e o b u j a m ostao da l j im p rob i j an j em e l ek t r i čn ih i s k a r a kons t an t an , uk lon j en j e iz e u d i o m e t r a k i s ik s p o m o ć u k o m a d i ć a fosfora, a duš ikov i kis i k a p l jom luž ine , a o n d a j e o b u j a m preos ta loga pl ina oči tan. Neš to toga p l ina i s t r aženo j e k o n t r o l e r a d i u P l l i ckerovoj cijevi s m a g n e z i -j e v i m e l e k t r o d a m a s p e k t r a l n e P o k u s j e d v o s t r u k o i z v e d e n :

I . 1 1 6 5 " 4 c m 3 i z v o r n o g a p l ina (0°C 760 m m ) dalo j e n a k o n čišćenja i p r o v o đ e n j a k r o z g o r n j i a p a r a t 150 c m 3 neč i s toga a r g o n a ; od ovoga se 1 7 Ό r e d u c i r a l o u t jeca jem e l ek t r i čn ih i s k a r a n a p o k o n n a 9 '5 c m 3 (0°C i 7 6 0 m m ) , a taj os ta tak se p o k a z a o g o t o v o posve čist im a r g o n o m . P r e m a t o m u je nađeno u k u p n o 8 3 - 9 6 c m 3 t. j . 7"21 vol % a r g o n a .

R. j . A. 159. 15

I I . 1516 c m 3 i z v o r n o g a p l i n a da lo je 151*7 c m 3 n eč i s toga a r g o n a , od ovoga se 43*9 c m 3 r e d u c i r a l o n a p o k o n n a 33*7 c m 3 , što čini u k u p n o 1 1 Γ 8 c m 8 ili 7 '40 vo l °/o a r g o n a .

I z č i tave te ana l ize r ezu l t i r a d a k l e ovaj s a s t a v i s t r a ž e n o g a izv o r n o g p l i n a :

O n s a d r ž a v a u pos toc ima o b u j m a

I . op red je l j . I I . opred je l j . p o p r i j e k o

ug l j ikova d v o k i s a 6 ' 47 6 1 7 6*32 k i s i ka . 0-24 0 1 4 0 1 9 a r g o n a 7-21 7 '40 7-30 d u š i k a (diferenci ja) . . . . 86*08 86*29 86*19

S c h n e i d e r j e našao 9*8 vo l % u g l j i k o v a d v o k i s a i t r a g o v e k i s i k a ; os ta l ih 90*2°/ 0 označ io j e d a k a k o p r e m a t a d a n j e m u s tan ju znanos t i — d u š i k o m .

III. Istraživanje ereta.

T o p u s k a dol ina sva j e e r e t n a . K o p a j u ć i do p o d r u g m e t r a d u b o k o na l az imo s lojeve b i l jnoga pod r i j e t l a r a z n e s ta ros t i i r a z n a n a p r e t k a r a s tvo rbe . D o k su na jdub l j i s lo jevi v a n r e d n o m a z a v a i m a s n a m a s a , u kojo j se ne r a z a b i r e v i še s t r u k t u r a b i l j noga m a t e r i j a l a , od k o j e g a j e pos ta la , to viš i s lo jevi p r i k a z u j u sve bol je u s č u v a n bi l jn i ma te r i j a l , t a k o d a se p o s t r u k t u r i d a d e odred i t i i b o t a n i č k a p roven i j enc i j a n jegova , a p o v r š i n u n a p o k o n z a p r e m a r e c e n t n o bi l je . Slojevi n i jesu točno omeđen i , v e ć p o s t e p e n o p r e l a z e j e d a n u d r u g i , p a j e j a s n o , d a ni jesu posta l i s e d i m e n t i r a n j e m , v e ć o b u m i r a n j e m ž i v o g a bil ja , ko je j e t u r a s l o ; n a u g i n u l o m , s t a r i j em r a s l o je k a o n a s t a v a k n jegov n e p r e k i d n o da l j e m l a đ e bil je, p r o d u ž u j u ć i s t r a g a o b u m r l e r i z o m e ili p r o d i r u ć i p o d z e m n i m d i j e lov ima m e đ u leš ine svoj ih p r e t h o d n i k a i t a k o s t v a r a j u ć i v a n r e d n o p r e p l e t e n u , z g u ž v a n u , s p u ž v a s t u m a s u . Na jdon je s lo jeve u g i n u l i h m a h o v a , s i t ina i td . n a -v l ažu j e n e p r e s t a n o , al i u m j e r e n o , t op l a m i n e r a l n a v o d a i z r a v n o , a p o r a d i kap i l a r i t e t e k r o z leš ine t o g a osobi to g r a đ e n o g a bi l ja n a v l a -žuju se n e i z r a v n o sve m l a đ e g o r n j e g e n e r a c i j e . G o r n j e v l a ž n e , t e š k e mase t l ače n a donje , a o v e s j eda ju i t im posta ju z r a k u s v e m a n j e p r i s t u p a č n e ; u m j e r e n a v l a g a i p o v i š e n a top l ina od t e r m a l n e v o d e pogoduju po lagano j osobitoj r a s t v o r b i , ko ju m o ž e m o od česti d r ž a t i t r u h n u ć e m , a od česti je n a l i k n a s u h u dest i lac i ju b i l jne

sups tanc i j e . M i n e r a l n a v o d a n a t a p a n j e m i i spa r ivan jem p r ivod i b i l jn im d i je lov ima m i n e r a l n e sastoj ine svoje, a ove bez sumnje i g r a j u z n a t n u u l o g u u daljoj r a s t v o r b i o r g a n s k e tvar i .

Z a i s t r až ivan je uze t j e u z o r a k iz j a m e , i skopane za tu s v r h u n a mjes tu u d a l j e n u k o j i h 10 m od b u n a r a za piće. U k l o n i v š i do 1 m debel i novi j i s loj , došlo se do onoga s tar i jeg, š tono služi za p r i p r e m u t. z. k u p a l i š n o g a „b l a t a " . Ova j j e 5 0 — 6 0 c m debeo , mje r i oko 2б°С, mi r i še h u m o z n o i neš to po sumporovod iku , p r e m d a se r e a k c i j a n a s u m p o r o v o d i k ni je dobi la .

P r e t r a g a t o g a m a t e r i j a l a i z v e d e n a dobros t ivo od prof. d r a . Α. H e i n z a l u p o m i m i k r o s k o p o m ispostavl ja , da m u se g l a v n a m a s a sastoj i ođ b i l jnoga de t r i t a , d o k se m i n e r a l n i h čest ica d a l e k o m a n j e v id i i one su v r lo s i tne. „ N e m a sumnje , a ko l iko su čest ice t oga d e t r i t a iole veće i m a n j e r a s t v o r e n e , izvjesno se d a p a č e m o ž e reć i , d a taj de t r i t pot ječe od j e d n a k i h bi l ina i bi l jnih o rgana , k a k v i se i u v e ć i m k o m a d i m a u t o m b la tu na laze , a to su p o i m e n c e stab l j i ke i r izoidi p r a v i h l i sna t ih m a h o v a , onda podanc i i ko r i j en i r az l i čn ih t r a v a , š i l jeva i s i t ina , n j ihove vla t i , l išće i pog lav i to l isni t o k o v i uz r e l a t i v n o m a l o f r a g m e n a t a d r u g o g a bi l ja" .

V r l o si tni de t r i t , k a k o r e k o h , od česti j e m i n e r a l n a podr i je t la . U n j e m u n a m m i k r o s k o p odaje iste sastoj ine, što ih j e i S c h n e i d e r našao , t. j . k r i s t a l i će i n e p r a v i l n e od lomke k r e m e n a (na jv i še ) , z a t i m s a d r e , l juš t ica sv i j e t loga t in jca ( m u s k o v i t a ) , neš to o d l o m a k a k r i s t a l i n i č n o g a v a p n e n c a ( k a l c i t a ) , g l inenca , i to t r i k l i n s k o g a (pla-g iok la s s m a l i m b r o j e m v r l o u sk ih s ras lačk ih l amela ) , n a p o k c n neš to o k l o p a od d i j a tome jâ . S a m o amfibola ni je u uze tom ma te r i j a l u uspje lo nać i .

N a toj p r e t r a z i z a h v a l j u j e m m u z e a l n o m u kus tosu g. F . K o c h u . N a č i n k e m i j s k o g a i s t r až ivan ja r a zab i r e se iz n iže n a v e d e n i h

ana l i t i čk ih p o d a t a k a . O n j e d je lomično razl ič i t od nač ina , ko j im j e pos tupao S c h n e i d e r , a i opsegom i s t r až ivan ja nas to jao s a m zadovolj i t i d a n a š n j e u o b i č a j e n e zah t j eve .

K e m i j s k i j e i s t r a ž i v a n s a m o mate r i j a l i z v a đ e n iz s p o m e n u t e i skop a n e j a m e . T o j e p o i z v a n j s k o m izg ledu u g l a v n o m t a m n o smeđa , gol ovo c rna , v r l o v l a ž n a , z g u ž v a n a masa , ali u njoj i m a d e i posve d o b r o u š č u v a n i h oveć ih u l o m a k a vla t i i l išća r az l i čn ih š i l jeva i s i t ina, koj i se is t iču sv je t l i jom bojom. Ođ tih već ih k o m a d a odijel jeni očito r a s t r o š e n i d io , ko j i j e od česti b i l j evna od čest i mine r a l n a podr ie t l a , sastoj i se od t a k o si tnih čestica, d a se u z m u ć e n u vod i j e d v a razd je l ju je u s lojeve (sor t i ra) , u opće v r lo po l agano

sed iment i ra tvoreć i t ada osobi to r a h a o , v o l u m i n o z a n , ž idak , v a n r e d n o maž l j iv ta log, koj i se l a k o opet u z m u t i . K e m i j s k o m a n a l izom n a đ e n o j e osim o r g a n s k i h t v a r i u n j e m u ov ih a n o r g a n s k i h sas to j ina : željeza, m a n g a n a , ka l c i j a , m a g n e z i j a , ka l i j a , n a t r i j a , amoni ja , s u m p o r n e , fosforne i k r e m i č n e k ise l ine p a h l o r a . I s t i ć em napose , d a d u š i k o v a t rok i sa i p e t e r o k i s a n e m a .

V o d e n a moče v ina i z v o r n o g a m a t e r i j a l a r e a g i r a v r lo s labo k ise lo , s o topinom fer ih lor ida ne mi j en j a se. N a d zakise l jen i i zvo rn i m a ter i ja l obješeni olovni p a p i r j e d v a za 2 4 s a t a neš to p o t a m n i .

Desti lat , dob iven v o d e n o m p a r o m , r e a g i r a s labo , ali oči to k i se lo , neu t r a l i zovan p a k i spa ren do s u h a i o n d a otopl jen u vod i djeluje n a s r eb rov n i t ra t i m e r k u r i h l o r i d r e d u k t i v n o ( m r a v i n j a k i se l ina ) , sa fer ih lor idom postaje t a m n o c r v e n (oc tova k i se l ina ) ; sa k o n c e n -t r o v a n o m s u m p o r n o m k i se l inom r a z v i j a neš to s labo j e t k o g a , ali pobl iže n e opredje l j ivoga mi r i sa . S u h o m des t i lac i jom b la t a p re laz i na jpr i je bezbojan dest i la t k i se le r e a k c i j e , n e i z r a z i t a mi r i sa , z a t im ž u ć k a s t i sve t amni j i , d o k j e n a p o k o n des t i l a t t a m n o s m e đ , gus t , k a t r a n a s t . U re tor t i p r eos t ane oug l j en jena t v a r , ko j a d o d a t k o m solne kise l ine u z ro k u j e v r lo s labo p o t a m n j e n j e n a d n ju ob je šenoga o lovnog pap i r a .

I z l u ž i v a n j e m izvornoga , n a z r a k u p o s u š e n o g a ma te r i j a l a s e t e r o m i i spa ren jem ovoga d o b i v a se neš to bl i jedo ž u ć k a s t e m a s n e t v a r i , u ko jo j se lupom ne r a z a b i r e h e t e r o g e n i h čest ica, a j e d n a k o ni u i spa rnom os ta tku sl i jedeće i sc rp ine , d o b i v e n e s a l k o h o l o m , s amo j e ovaj gušći i žuči. T e i sc rp ine z a j e d n o o z n a č u j e m kasn i j e k a o „ v o s a k i smo la" odbivši od n j ih u n j i m a n a k o n oks idac i je op re dijeljeni u k u p n i sumpor .

Bla to sušeno k o d 54°C puš t a 8 0 " 2 0 % vode , a g r i j a n o da l je do 110°C gubi j o š Г17°/о t ež ine , t a k o d a os tav l j a 1 8 ' 6 3 % suhe t v a r i .

U b la tu sušenom k o d 5 4 ° C opred i je l j eno i n a đ e n o j e :

spal j iv ih ili h lapl j ivih t v a r i 6 4 - 8 3 % n e o r g a n s k i h sastoj ina (pepela) 35" 1 7 %

nada l je : u k u p n o g a s u m p o r a , r a č u n , k a o S . u k u p n o g a željeza, r a č . k a o F e 2 0 3

e t e rom i a lkoho lom iz lužl j iv ih t v a r i

Г 6 7 % 1-58% 1-65%

Vi

'o u ov ima i m a d e s u m p o r a . . . . 0*02%

v o s k a i smole . . l *63° / ( о

h u m u s o v i h kise l ina 9*43° 0

h u m i n a ' 12-76° / 0

celuloze 17-78° / 0

a m o n i j a k a 1 ' 1 0 %

„ H u m u s o v e k i se l ine" i z lužene su iz i s t ražne tvar i sa 1 0 ° / 0 - n o m o t o p i n o m sode. T a l o ž e n j e m ra s top ine sa solnom kise l inom i sušen j e m toga t a loga k o d 100° , odbivš i pepeo, dobila se kol ič ina h u m u sovih k ise l ina . U vodi ne topl j iv i os ta tak iz lužen j e 1 0 % - n o m otop inom k a l . h i d r o k s i d a , a t e k u ć i n a ta ložena solnom kise l inom ; t a log sušen k o d 100°C dao j e n a k o n o d b i t k a od n jega dob ivenoga p e pe la „ h u m i n " .

Celu loza opred i je l j ena j e m e t o d o m W e e n d e r - o v o m t. j . i sp i ran jem po r e d u v o đ o m , Г 5 ° / о ~ п о т ka l . luž inom, 1 '5%-nom s u m p o r n o m k i se l inom, a l k o h o l o m i e t e r o m , a onda sušenjem k o d 105°C, odbivši spa l jen jem dob iven i pepeo .

A m o n i j a k j e opred i je l jen u dest i latu, koj i se dobio g r i j a n j e m s u h o g a b l a t a sa 2 2 ° / 0 - n o m na t r . luž inom.

I z l u ž i v a n j e m kod 54°C sušenoga bla ta u j e d n o m dijelu sa v o d o m , a u d r u g o m sa 5°/o-nom solnom kise l inom dobiveno j e :

u vod i top l j ivoga (100°C) 4 Ό 9 % ovo g u b i žežen jem 0 ' 9 8 % a os tav l ja p e p e l a 3 ' 1 1 %

V o d e n a j e o top ina s a d r ž a v a l a napose računa juć i n a suho b l a t o :

s u m p o r o v a t r o k i s a ( S 0 3 ) l ' 9 4 ° / 0

žel jezova t r o k i s a ( F e 2 0 3 ) 0 Ό 7 % a lumin i j eva t r o k i s a ( A 1 2 0 ? ) 0 ' 6 8 % v a p n i k o v a k i sa ( C a O ) 0 ' 4 4 % m a g n e z i j e v a k i s a ( M g O ) 0 - 1 0 %

U samoj solnoj k ise l in i top l j ivoga (odbivši u vodi topl j ivo) naš lo se i s p a r e n j e m i spa l j en jem žeženoga os ta tka 9 ' 60° / 0 , p a n a d a l j e r ačuna juć i n a suho b la to :

s u m p o r o v a t r o k i s a ( S 0 3 ) 0 Ό 7 % že l jezova t r o k i s a ( F e 2 0 3 ) 0 - 9 9 % a lumin i j eva t r o k i s a ( A 1 2 0 3 ) 1 ' 9 2 % v a p n i k o v a k i sa (CaO) 2 " 3 3 % m a g n e z i j e v a k i sa ( M g O ) 0 ' 2 9 %

100g p r v o t n o g a ne sušenog b l a t a d i g e r i r a n o j e sa 6 0 0 c m 5 p ro k u h a n e i oh lađene des t i lovane v o d e k r o z 3 sa ta k o d 5 4 ° C , a o n d a r az r i j eđeno j e d n a k o m v o d o m n a 1 0 0 0 c m 3 . V o d a j e t im iz luž i la iz b la ta 0 ' 9 9 6 g k r u t i h t v a r i ( 1 0 0 ° C ) ; od n j ih j e 0 ' 8 1 7 g m i n e r a l n o (pepeo) .

lOOg p r v o t n o g a n e s u š e n o g b l a t a d i g e r i r a n o sa 6 0 0 c m 3 t e r m a l n e v o d e (iz v r e l a b l a tn ih k u p a k a ) k r o z 3 sa t a k o d 5 4 ° C i o n d a r a z r i jeđeno i s tom v o d o m n a 1 0 0 0 c m s , filtrovano i i s p a r e n o , da lo j e i s p a r n o g a os t a tka (100°C) l*199g , a od o v o g a o t p a d a n a m i n e r a l n e sastoj ine l O 3 7 g .

Rad i lo se k o d 54°C , j e r to j e ođ p r i l i k e s r e d n j a t e m p e r a t u r a u bass in ima b l a t n i h k u p a k a .

O d t a k o v o g a ma te r i j a l a , r e k o h , p r a v e t. z. k u p a l i š n o „ b l a t o " , a ta se p r i p r e m a sastoji u m e h a n i č k o m odje l jenju već ih n e r a s t v o -ren ih b i l insk ih cesti od u p o t r e b l j i v o g a s i t n o g de t r i t a .

N a z i v „b l a to" n e o d g o v a r a t o m u m a t e r i j a l u . Ba lneo loz i t im imen o m označu ju sed imen te , d o k j e n a š m a t e r i j a l , k a k o s a m u u v o d u obraz ložio , p r a v i с r e t, t. j . p r o d u k t osobi te r a s t v o r b e n a i s tom mjes tu uzras loga bil ja. I sud j e lovan j e m i n e r a l n e v o d e k o d te r a s t v o r b e i z n a t n a ko l i č ina o d l u č n i h m i n e r a l n i h n jen ih sas to j ina un iš l ih u o r g a n s k u t v a r — k a o što n a m i k e m i j s k a a n a l i z a p o k a z u j e — o p r a v d a v a za ovaj c re t p r e m a b a l n e o l o š k o m u naz ivos lov l ju o z n a k u „mine ra l n i c r e t " za r a z l i k u od j e d n o s t a v n o g a „b i l jnoga c r e t a " .

O p r a v d a n o s t i ob iča jnoga b a l n e o l o š k o g n a z i v o s l o v l j a m o g l o bi se š toš ta p r igovor i t i , a l i d o k se ono u p o t r e b l j a v a i d o k se m i n e r a l n o m u cre tu p r ip i su je n e k a osobi ta t e r a p e u t s k a v r i j ednos t , d r ž i m , d a j e u p u t n o upozor i t i , d a se i n a š T o p u s k i c re t n e b i n a z i v a o „ b l a t o m " , k a o što općeno b i v a , v e ć d a se naz iv l j e i m e n o m „mine ra ln i c r e t " , koj i m u i p r i p a d a .

rad jazu 1904

Documents