KREIRANJE TABELA U PROGRAMU MICROSOFT WORDU okviru programa Microsof Word postoji mogunost umetanja tabele kako iz Microsoft Excela tako i klasinih tabela koje nemaju mogunost funkcija nad unosima, o kojima e ovde biti rei. Tabele se u Micosoft Word umeu pomou menija Table u okviru Insert kartice. Tabele se mogu napraviti na vie naina, od kojih je najlaki Quick insert (brzo umetanje) gde u polje obeleimo veliinu tabele (slika 1). Problem kod ovog naina je taj to je veliina tabele ograniena na 10x8 polja. Drugi nain je Insert table gde se runo upisuje veliina tabele, tj. broj kolona (columns) i redova (rows) (slika 2). Trea opcija je crtanje tabele sa opcijom Draw table, ali ta opcija se relativno retko koristi jer nije previe praktino crtati tabelu eliju po eliju, naroito kod veih tabela.

Slika 1 Brzo umetanje tabele Slika 2 Umetanje tabele

Primer tabele:red

kolonaPODEAVANJE IZGEDA TABELE1.1 Podeavanje veliine tabeleVeliina tabele se moe podesiti tako to se selektuje beli kvadrati u donjem desnom uglu tabele i zatim se tabela povea ili smanji na eljenu veliinu (slika 3). Ukoliko je potrbno da odnos stanica tabele kao i odnos stranica elija ostane nepromenjen prikom promene veliine tabele, dok se tabela poveava ili smanjuje treba drati dugme Shift.

Slika 3

1.2 Podeavanje irine koloneirina kolone se moe podesiti na dva naina. Prvi nain je da se klikne na granicu izmeu dve kolone i onda po potrebi povea ili smanji irina kolone (slika 4). Kod ovog naina poveanja irine kolone dolazi do ponekad neeljenog efekta, a to je da kolona do nje promeni irinu tako to se njena irina smanji ili povea susednu kolonu u zavisnosti da li je eljena kolona poveavana ili smanjivana. Ukoliko ovakav ishod nije odgovarajui, prilikom poveanja irine kolone drimo dugme Shift, tako da kolona do one koju poveavamo ostane nepromenjena.

Slika 4 Slika 5

Drugi nain je da se klikom na kolonu koja se podeava otvori novonastala kartica pod nazivom Table Tools (slika 6). Zatim se izabere sekcija Layout i u okviru nje pod delom Cell size u polje za irinu elije Width unese eljena vrednost u cm ili pt (centimetri ili points=take), najee u centimetrima. Kod ovakve promene irine kolone ne dolazi do promene irine susedne kolone. Ovaj nain moe se primeniti i na vie ili sve kolone istovremeno tako to se selektuju one kolone kojima treba da se promeni irina. Za rad sa vie kolona potrebno je selektovati cele kolone tako to se drimo dugme Ctrl prilokom selektovanja eljenih kolona (slika 7).

Slika 6 Slika 7

1.3 Podeavanje visine redaPodeavanje visine reda se takoe moe uraditi na dva naina, slino kao kod podeavanja irine kolone. Moe se selektovati izmeu dva reda i miem razvui na eljenu visinu (slika 8.). Kod podeavanja visine reda ne utie se na visinu susednog reda kao kod kolona.

Slika 8

Drugi nain je identian kao kod podeavanja irine kolona, takoe u kartici Table Tools u sekciji Layout pod opcijom Cell size (veliina elije), samo to ovog puta unosimo vrednost za visinu Height (slika 9). Takoe, na ovaj nain se moe podesiti visina jednog, vie ili svih redova, u zavisnosti sta je selektovano.

Slika 9

1.4 Podeavanje veliine pojedinane elijeKod podeavanja veliine pojedinane elije mora se imati u vidu da se zapravo moe podesiti samo njena irina, ali ne i visina, jer bi u sluaju promene visine elije to uticalo na sve elije u tom redu. Podeavanje irine pojedinane elije se moe izvesti jedino ukoliko se prethodno selektuje elija sa kojom se radi tako to kada se stane u njen donji levi ugao dobije se crna strelica koja pokazuje desno na gore i onda se klikne na eljenu eliju (slika 10).

Slika 10

Zatim se nekom od dve navedene metode povea ili smanji njena irina, ili povlaenjem miem granice elije kao metod 1 ili Table Tools>Layout>CellSize>Height gde se unese eljena vrednost kao metod 2.

Kod metode 1 elija se iri tako to se smanjuju irine susednih elija (slika 11) dok kod metode 2 to nije sluaj i moe doi do neeljenih situacija sa prelomom tabele (slika 12). Takoe, mora se imati u vidu da se elija metodom 2 moe iriti samo u desno, dok kod metode 1 moe se menjati irina elije na obe strane to se vidi na slici 13.

Slika 11 Slika 12

Slika 13

1.5 Automatsko ujednaavanje irina kolona i redovaPod Table Tools>Layout>Cell size postoji opcija za ujednaavanje veliina kolona i redova Distribute columns i Distribute rows (slika 14). Kada se selektuje vie ili sve kolone i redovi pomou ove opcije veliine svih selektovanih kolona i/ili redova bie postavljeni na istu vrednost. Treba imati u vidu da se kod ove opcije za vrednost uzma srednja vrednost svih irina elija za kolone i svih visina elija za redove.

Slika 14

OPERACIJE SA ELIJAMA I TABELAMA SPAJANJE ELIJA MERGE CELLS,SEENJE ELIJA SPLIT CELLS I SEENJE TABELE SPLIT TABLE2.1 Spajanje elija - opcija Merge CellsSpajanje dve ili vie elija moe se izvesti na dva naina. Kada se selektuju elije koje treba spojiti klikne se desni klik miem i odabere opcija za spajaje elija Merge Cells (slika 15). Drugi nain je da se nakon selektovanja eljenih elija ista stvar odradi kroz Table Tools>Layout>Megre Cells (slika 17). U oba sluaja rezultat je isti (slika 17).

Slika 15 Slika 16

Slika 17

2.2 Razdvajanje jedne elije na vie elija - opcija Split CellsJedna elija moe se izdeliti na vie elija uz pomo opcije za razdvajanje elija Split Cells koja se nalazi u kontekstnom meniju desnog klika mia (slika 18) kao i pod Table Tools>Layout>Split Cells (slika 19).

Slika 18 Slika 19

U oba sluaja dobija se novi prozor u kome se bira na koji nain e se rezdeliti elija (slika 20). U prvo polje unosi se vrednost za kolone, a u drugo vrednost za redove. Na slici 21 vidi se rezultat u zavisnosti od toga da li je izabana 1 kolona i 2 reda (crveno) ili 2 kolone i 1 red (plavo). Mogue je staviti i vie od 2 kolona i reda u zavisnosti od toga kakav rezultat treba postii.

Slika 20 (razliiti unosi)

Slika 21

2.3 Seenje tabele na vie delova - opcija Split TableUkoliko za tim postoji potreba tabela se moe isei na dva ili vie delova. Da bi to uradili potrebno je odabrati liniju preseka i selekovati eliju ispod te linije (slika 22) i kroz Table Tools>Layout>Split Table se tabelu presee na eljenom mestu (slika 23) ime se dobija reziltat kao na slici 24.

Slika 22 Slika 23

Slika 24

UREIVANJE IZGLEDA TABELE3.1 Predefinisani izgled tabeleIako tabela moe vizelno da se napravi veoma specifinom u zavisnosti od potrebe, postoji dosta predefinisanih izgleda tabela koje nudi sam Microsoft Word. Nalaze se u Table tools>Design (slika

25). Iako izgledaju prilino dopadljivo ovi predefinisani dizajn se najee mogu praktinoi primeniti samo na tabele koje nemaju specifine spojene ili izdeljene elije, ali to opet zavisi od sluaja do sluaja.

Slika 25

3.2 Podeavanje izgleda tabele - Borders and shadingKada se tabelu prilagoava sopstvenim potrebama moe se podeavati tip, debljina i boja linija tabele, kao i boja elija u tabeli. Kod podeavanja izgleda linija u tabeli specifino je to to za razliku od drugih opcija kada se samo klikne na tabelu i ne selektuje neka odreena elija ili vie elija, i kada se dobije prozor za njihovo ureivanje, sve promene e biti primenjene na celu tabelu. Da bi radili sa odreenom elijom ili skupom elija, moraju se prvo obeleiti. Prozor za rad sa opcijom Borders and shading se dobija kada se klikne desnim klikom mia na seletovanu eliju/elije i iz kontekstnog menija izabere Borders and shading (slika 26). Prozor je prikazan na slici 27.

Slika 26

Slika 27

U prozoru Borders and shading postoje 3 kartice: Borders, Page border i Shading. U prvom prozoru se podeavaju linije u tabeli. Na desnoj strani se nalazi shematski prikaz tabele gde spoljnje linije predstavljaju vanjski deo tabele, a unutrnje sve vertikalne i horizontalne linije u tabeli ako je selektovana cela tabela, ili selekciji ukoliko je selektovana jedna ili vie elija. Ispod prikaza se nalazi opcija Apply to kojom se bira na ta se odnosi podeavanje i koja ima 3 vrednosti: Table za celu tabelu, Cell za eliju koja je selektovana i Paragraf, koja se odnosi na tekst u eliji ukoliko tekst ima vie paragrafa (videti primer na slici 28), a ukoliko je obeleena odreena elija, postojae i opcija Text koja se odnosi na ceo tekst koji je upisan u eliju.

Slika 28

Ukoliko se u Apply to izabere Table, to je i podrazumevana vrednost, onda se radi sa tabelom bez uticaja na tekst u elijama. Sa leve strane prozora Borders and shading nalaze se opcije None za uklanjanje svih linija u tabeli, Box za rad samo sa vanjskim linijama tabele, pritom uklanjajui sve medjulinije u tabeli, zatim, opcija All (koja je podrazumevano selektovana kada se otvori prozor Borders and shading, opcija Grid gde se promene primenjuju samo na vanjske linije bez gubitka meulinija i ,na kraju, opcija Custom sa kojom se mogu podeavati linije u tabeli jedna po jedna.

Opcije koje se mogu izabrati u sredini prozora Borders and shading su Style, gde se bira tip linje: puna, isprekidana takasta, isprekidana od crtica, dupla i druge. Ispod nje se nalazi opcija Color za boju linija i na kraju Width za debljinu linija.

Druga kartica u ovom prozoru je Page border i u njemu se podeava okvir same stranice, ne tabele. U treoj kartici se nalazi opcija Shading pomou koje se bira boja elija u tabeli, u zavisnosti od selekcije, jedna, vie elija ili svih elija u tabeli. Postoje opcije Fill za bojenje elija, gde postoji 70 predefinisanih nijansi (Theme colors), ali se moe izabrati i neka koja nije medju njima pomou More colors opcije (slika 29.). Ispod se nalazi opcija Pattern gde se moe izabrati neka od nijansi sive kao i are (slika 30).

Slika 29 Slika 30

RAD SA TEKSTOM U TABELAMA4.1 Pozicioniranje tekstaTekst unutar elija tabele za razliku od obinog teksta u dokumentu moe stajati na 9 pozicija koje se biraju u Table tools>Layout>Alignment (slika 31). Primer poloaja teksta se moe videti na slici 32.

Slika 31 Slika 32

4.2 Smer tekstaTekst u eliji moe da stoji na 3 razliita naina. Horizontalno to je podrazumevano kao i vertikalno, ali sa dve opcije odozgo na dole i odozdo na gore. Kada se klikne desnim klikom mia na odreenu eliju ili vie njih, iz kontekstnog menija izabere se Text Direction (slika 33) ili se obelei elija ili vie njih i opcija se pokrene kroz Table tools>Layout>Alihnment>Text direction (slika 34). U prozoru ove opcije izabere se jedna od 3 ponuene opcije (slika 35). Primer se moe videti na slici

36.

Slika 33 Slika 34

Slika 35 Slika 36

4.3 Sortiranje teksta po kolonama i redovimaUkoliko postoje liste koje je potrebno sortirati po nekom osnovu, moe se korisiti opcija Sort. Ona se nalazi u Table tool>Layout>Alignment>Sort (slika 37). Kada se obelei kolona po kojoj se sortira u prozoru opcije Sort (slika 38) bira se nain sortiranja rastue ili opadajue tj. ascending ili descending.

Slika 37 Slika 38

Sortiranje se vri najpre po osnovu brojeva, poevi od 0, pa tek onda po slovima od a-z ili a- za srpsku latinicu i a- za irilicu. Npr. niz a,d,k,g,3,4,0 bi bio presloen u 0,3,4,a,d,g,k u rastuem redosledu ili k,g,d,a,4,3,0 u opadajuem. Kada imamo vie kolona onda se polja u susednim kolonama usklauju sa kolonom koju sortiramo da se ne bi izgubio redosled, a primer toga se moe videti na slici 39.

Slika 39

elija