Radenko S. KruljNASTAVNE METODE - REGULATORI NASTAVNOG PROCESAApstrakt: U eseju se celovito obrauje problematika nastavnih metoda. Re je o odreenju pojma i klasifikaciji nastavnih metoda, kao i o pojedinanom razmatranju najee korienih metoda. Posebna panja posveena je gledanju T. Prodanovia na ovu problematiku. Izlaganje je teorijskog karaktera, ali usmereno ka potrebama nastavne prakse, posebno u delu o izboru i korelaciji nastavnih metoda.Kljune rei: nastavna metoda, klasifikacija nastavnih metoda, monoloka metoda, pripovedanje, predavanje, dijaloka metoda, rad sa tekstom, ueniki pisani radovi, demonstracija, praktini i laboratorijski radovi.TEACHING METHODS - REGULATOR OF THE TEACHING PROCESSAbstract: The problem of the teaching methods is complitely analyzed in this essay. The term and the teaching methods are determined and the most often used methods are discussed, too. Special attention is given to the opinion of T. Prodanovi concerning the problem. The essay is of the theoretical character, but the emirical, too particulally concerning the choise and the correlation of the teaching methods.Key words: teaching methods, classification of the teaching methods, monological method, narration, teaching, demonstrations, practical and laboratory njorks.U vaspitno-obrazovnom procesu, kao i u svakoj drugoj oblasti ljudske delatnosti, trae se i biraju odgovarajua sredstva, naini i postupci pomou kojih se mogu postii zado-voljavajui rezultati. Kako je nastava najorganizovaniji vid vaspitno-obrazovnog rada, razumljiva su nastojanja da se pronau, selekcioniu i primene oni naini-metode i postu-pci koji e biti najcelishodniji i koji e dati optimalne rezultate. Te najadekvatnije postupke, koji se u nastavi kori-ste nazivamonastavnim metodama.Pojam i klasifikacija nastavnih metodaSama re metoda grkog je porekla i znai postupak pomou koga se ostvaruje postavljeni zadatak. Polazei od su-tine metode uopte, prof. T. Prodanovi kae da se nasta-vne metode mogu definisati kao nauno-verifikovani naini i postupci rada nastavnika (strunjaka) i uenika (uesnika) u nastavnom procesu, kojima se obezbeuju optimalni uslovi za racionalnu i efikasnu nastavu.U istoriji pedagogije bilo je vie pokuaja klasifi-kacije nastavnih metoda to je svakako bilo uslovljeno shva-tanjima i koncepcijom nastave. Tako se o metodi raspravljalo jo u staroj Grkoj (Aristotel, Platon, Sokrat) i Rimu - Kvintilijan. Bilo je u prolosti pokuaja da se pronae univerzalna metoda, u vreme Volfranga Ratkea, Jana Amosa Komenskog i Johana Hajnriha Pestalocija. Polazilo se od stava da je dobra ona metoda koja poiva na zakonima prirode. Johan Fridrih Herbart je takoe smatrao da postoji unive-rzalna ema koja omoguava uenicima da trajnije usvoje znanja. Njegova univerzalna metodika ema sastojala se iz etiri formalna stupnja (jasnost, asocijacija, sistem i metod), koju su zastupali i njegovi sledbenici meu kojima se posebno istiu Tuiskon Ciler (1817-1882), a na naim prostorima Stjepan Basariek (1848-1918) i Vojislav Baki (1847-1929).Interesantno je gledanje na metode naeg starijeg pedagoga Vojislava Mladenovia, koji metode povezuje sa nastavnim oblicima, smatrajui da frontalnom obliku rada najvie odgovara izlaganje (nastavnika i uenika), pokazi-vanje i ilustracija "predavanje"; grupnom obliku rada odgovara metoda razgovora, dok je za individualni oblik rada po njemu najpogodnija metoda slobodnog uenikog rada.Milan Janjuevi, u klasifikaciji metoda rada polazi od sutine nastavnog procesa, razvrstavajui ih na"metode za obradu novog gradiva(metoda ive rei, metoda itanja i metoda pokazivanja) imetode za utvrivanje gradiva(metode vebanja radi zapamivanja i metoda vebanja radi primenji-vanja gradiva).S obzirom da nastavne metode odreuju i reguliu tok nastavnog procesa, neprestano su bile, a i sada su, u ii interesovanja savremenih didaktiara, kako stranih tako i naih. Ra mazmiljanja se kreu od pokuaja da se nae jedna univerzalna metoda do odreenja sistema metoda, zavisno od polaznih kriterijuma za ta odreenja. Najblii jednoj teme-ljnoj klasifikaciji su poljski didaktiari (Kupusijevi i dr.), koji kriterijum za podelu metoda zasniva na naunom putu odvijanja procesa saznanja u nastavi, a to su:a) Metode zasnovane na posmatranju (pokazivanje, ivo opaanje);b) Metode zasnovane na reima: monoloke (opis, prianje, pripovedanje), dijaloke (popularna predavanja, diskusije) i rad sa knjigom (apstraktno miljenje);v) Metode zasnovane na praktinim aktivnostima (praktina zanimanja i laboratorijske metode - prakse).Vredan panje je i stav prof. T. Prodanovia koji za klasifikaciju metoda uzima kao polaznu osnovu tok saznajnog procesa, pa sve metode deli u tri skupine:-verbalno-tekstualne,-ilustrativno-demonstrativne,-laboratorijsko-eksperimentalne metode.Ovakva podela se, uglavnom, nalazi i kod naih didaktiara (Filipovia, anovia, Vilotijevia), pa se na osnovu toga mogu prihvatiti i analizirati mnoge metode koje emo kratko prikazati.Bez obzira na iroku lepezu klasifikacije metoda, veliki broj teoretiara se slae da su osnovne sledee na-stavne metode:metoda usmenog izlaganja, metoda razgovora, metoda rada sa tekstom, metoda pismenih i grafikih rado-va, metoda demonstracije i metoda praktinih i laborato-rijskih radova.Metoda usmenog izlaganja (manoloka metoda)Ova metoda bila je podesna za osnovnu funkciju koju je nastava imala sve do 19. veka, kada se u nastavi poklanjala posebna panja uenju i "bubanju". Kasnije se sa uvoenjem nastavnog razgovora postepeno razbijalo takvo shvatanje i takav odnos u nastavi. Meutim, usmeno izlaganje je i dalje ostalo kao nezamenljiva metoda nastave sve do danas. Tako pre-ovladava shvatanje da je ovo jedna od metoda koja je posebno znaajna u prvoj fazi nastavnog rada i kada polaznici nemaju osnovna znanja o materiji koja se obrauje. Tako je ova metoda efikasna naroito kada uenike treba upoznati sa nastavnim sadrajima o kojima imaju oskudna znanja.Kao i svaka druga metoda nastavnog rada i ova metoda ima svoje dobre strane, ali i nedostatke koje nastavnik treba da zna. Dobra strana je, svakako, ona to ovom metodom na-stavnik u direktnom kontaktu sa sadrajima omoguava ue-nicima da bez lutanja dobiju prave informacije iz sadraja na kojima se radi i to u takvoj situaciji nastavnik podvlai ono to je bitno, istie i rezimira ono to je sutinsko. Naravno, ova metoda je pogodna i zato to nastavniku omo-guuje da naglasi estetske vrednosti i moralne stavove, kori-stei za to svako pogodno gradivo (istoriju, geografiju, filo-zofiju, knjievnost, sociologiju, pedagogiju i dr.). Ali, takav pristup prate i neke slabosti kao to su: nedovoljna aktivnost svih uenika, mogunost da uenici prihvate prostu reprodukciju i usvajaju nastavnikove rei bez ulaenja u njihov smisao i bez razumevanja; ova metoda ne postie uvek samostalnost i stvaralatvo.Usmeno izlaganje moe da se izvodi u sledeim vidovima (varijantama):pripovedanje, predavanje, objanjenjeidoka-zivanje. Svaki od ovih vidova rada ima svoju obrazovnu i va-spitnu namenu ali i didaktike zahteve.Pripovedanjeje najei vid ove metode, posebno u niim razredima osnovne kole. Izvodi se najee u obliku slobodnog, izraajnog i slikovitog pripovedanja. Dobro orga-nizovan ovaj rad moe aktivirati ueniku panju, poveati interesovanje za nova saznanja i obogaivati emocionalna doivljavanja. Pripovedanje ima vii karakter nauno-popularnog izlaganja uz neophodne primere i uzore i isticanje pozitivnih injenica.Predavanjeje preteno apstraktno-pojmovno izlaganje sa analitiko-sintetikim misaonim operacijama uz nune komparacije i zakljuivanje. Vid teorijskog predavanja je vari-janta usmenog izlaganja koja se naroito koristi u praksi. Neki to nazivaju izlaganjem lekcije, neki rad "ex katedra", dok drugi to naslovljavaju usmenim izlaganjem ili naprosto predavanjem. Svakako i ovaj vid izlaganja je neophodan i kori-stan, ali za uspeh je vano dobro ga osmisliti, adekvatno odrediti irinu i dubinu materije (saglasno zadacima i situaciji), ali i strukturu prilaza, elemente koje valja istai te i odgovarajua naglaavanja, rezimea i sl.Opisivanje se primenjuje u nastavi svih vrsta i stupnjeva kao vid metode usmenog izlaganja (deskripcija). To je u sutini plastino, pregledno isticanje glavnih najkara-kteristinijih obeleja realnog sveta, tj. njegovog iseka koji je predmet opisivanja. Uz ovo svakako treba ubrojiti i obja-njavanja (objanjenje) gde se na poznatim injenicama i gene-ralizacijama dolazi do saznanja manje poznatih istina, pro-cesa, odnosa i dr.Svi ovi oblici metode usmenog izlaganja koriste se uz upotrebu nastavnih sredstava i uz korienje i elemenata me-tode razgovora, demonstracije i dr.Metoda razgovora (dijaloka metoda)Ovu metodu nazivano i erotematskom metodom, to bi na naem jeziku oznaavalo - pitanje. Koristi se u nastavi uopte, ali je nuno prilagoavanje uzrasnim mogunostima uenika i njihovim nivoima sposobnosti. Za razliite uzra-ste, naravno, koriste se razliiti prilazi u formulisanju pitanja, postavljanju problema, diskusije i sl. Danas se shva-tanje da je ovu metodu mogue uvek koristiti, naroito u osno-vnoj koli, kritikuje. Naime, jo u prolosti je H. Gauding skrenuo panju na neke opasnosti koje razgovor nosi sa sobom, posebno ako se vodi bez jasno postavljenog cilja. Ovakav kritiki prilaz naveo je mnoge na razmiljanje i realnije sa-gledavanje vrednosti nastavnog razgovora. Naime, utvreno je da razgovor ima izvesne prednosti nad monolokom metodom, ali i ova metoda nije bez nedostataka.Dobra strana metode razgovora je to se tako uspenije aktiviraju uenici u nastavi, vie se kod njih razvija samorad u odnosu na primer, na monoloku metodu. Sem toga, pri obradi gradiva dijalogom (razgovorom) uenici su prinueni da sami uoavaju odnose izmeu pojmova, sudova, da izvode za-kljuke, vre uoptavanja, pa se tako vebaju u samostalnom miljenju, i radnim aktivnostima. Naueno na ovaj nain bolje se razume, shvata i pamti. Ali ova metoda ima svoje slabosti. Nedostatak ove metode je taj to se ona ne moe upotrebljavati uvek pri obradi svih vrsta gradiva. Dijalog prua dosta situacija u kojima moe da se izgubi nuna siste-matinost i celovitost u uenju, pogotovo ako nastavnik nije osposobljen za njegovu primenu. Opasnost je, dakle, u injenici da su mnogi uenici skloni da skrenu sa "pravog puta", budui da tek upoznaju problem pa nastavnik ima poveane obaveze da bude veoma obazriv da se ne izgubi pravac diskusije koju je zamislio.Zato se kod primene ove metode postavljaju mnogi zahtevi:- Pitanje se postavlja svima u odelenju a ne pojedinano, a odgovor na pitanje daje jedan uenik koga odredi nastavnik.- Pitanja moraju biti jasna i nedvosmislena. Sva pitanja na koja bi se mogla dati dva ili vie odgovora treba izbegavati.- Pitanja moraju biti tako formulisana da se na njih ne moe odgovarati najkrae sa DA ili NE.- Nastavnik mora da pone najpre sa onim pitanjima koja su jasna svim uenicima u odelenju.- Treba omoguiti potpunu slobodu u iznoenju onog to uenik smatra bitnim.- Pri ovakvom radu disciplina mora da bude na visini, jer je to pogodna situacija da se ona narui.- Nastavnik treba da bude strpljiv i tolerantan u ovoj vrsti rada.- Mnogo je vano umeno voditi razgovor, zatim srediti i uoptiti rezultate do kojih se zajedniki dolo u radu.- I raspored uenika u razredu ima znaaja za njegovo uspeno voenje i zavravanje. Najbolji raspored uenika za razgovor je polukruni ili kruni raspored sedenja, jer se tako uspostavlja prisnija atmosfera i neposredniji kontakt meu uesnicima.Treba rei da se nastavni razgovor moe voditi u sledeim vidovima i sa sledeim ciljevima:a)Instruktivni razgovor(radi davanja instrukcija za dalji rad u odelenju, grupi ili pojedincu);b)Razvojni razgovor(nastavnik pitanjima i uenik odgovorima obrauju sadraje i ostvaruju cilj);v)Debatni razgovor(izlau se razliita gledita i argumentuju, obrazlau, brane stavovi);g)Slobodni razgovor(uenici i nastavnici su ravnopravni u postavljanju pitanja i davanju odgovora o slobodno odabranim temama);d)Razgovor u grupi ili sa pojedincemo razliitim temama ili sekvencama, u pripremi pismenih radova ili prakse.Metoda rada sa tekstomOva metoda je stara koliko i sama nastava. Nemaki didaktiar Paul Fiker je istakao da su staru kolu ozna-avali kao knjiku kolu, to je ona i bila, pa su u nekim radnokolskim krugovima rad na knjizi esto ozloglaavali. Meutim, ne moe i ne sme da se previa ogroman znaaj pisane (tampane) rei za saznanje, za nastavni rad. Nema razloga da u budue ne bude tako.Upotreba tampanog teksta u nastavi je najea pojava i tu se javljaju brojni problemi metodikog karaktera:obimnost teksta, neprilagoenost tekstavaspitno-obra-zovnim zadacima,neadekvatni uxbenici i prirunici, nenavi-knutost na korienje tekstaiuenje itanjemi sl. On zato koristi razliite tampane izvore: uxbenike i priru-nike, monografije, rasprave, lanke, enciklopedije, le-ksikone, renike, zatim za neke predmete i literaturu iz knji-evnosti, umetnosti i sl. Vrlo je irok dijapazon razliitih tekstova koji nastavniku i ueniku stoje na raspolaganju, - stvar je u tome da ih pravovremeno i metodiki ispravno ko-riste.Metoda rada sa tekstom je savremena metoda u nastavi, koja u kombinaciji sa drugim nastavnim metodama moe da do-vede do intenzivne misaone i emocionalne aktivnosti, do razvijanja kulture uspenog itanja i korienja razliite literature. Naravno, ne sme se dozvoliti da se preceni znaaj rada sa tekstom i da doe do hipertrofije tekstova u nastavi, kojima tu nije mesto i za koje uenici ne pokazuju inte-resovanje. Kako se literatura i drugi tekstovi koriste, kakva se metodika primenjuje nastavnik ima uputstva u metodikama pojedinih predmeta. Obino se koristi itanje sa podvlaenjem bitnih sadraja, misli, figura, izvlaenje naslova, svoenje na osnovne vrednosti proitanog, upo-reivanje teksta sa ranijim proitanim. Dobar nastavnik tano zna ta i kako treba raditi da bi postigao optimalan razvoj svojih uenika i razvio interes kod njih za tekstove i literaturu.Metoda pismenih i grafikih radovaPismena re i pismenost u savremenom drutvu imaju daleko veu ulogu nego to su imali u prolosti. ovek u uslovima savremenog ivota esto komunicira sa drugim ljudima pismenim putem, izraava svoje stavove, miljenje, interese, zahteve i sl. Da bi se mladi oslobodili za takvu komunikaciju neophodan je organizovani nastavni rad i razvoj interesa i za ovu oblast ljudske kulture. Kada je re o razvijanju pismenosti u nastavi ne misli se samo na nastavnike jezika i knjievnosti ve i na sve druge nastavnike i sve predmete.Razvijanje pismenosti vri se raznim vrstama pismenih vebi i radova. Raznovrsnost formi pismenog izraavanja i razvijanja kulture pisane rei ima svoje didaktiko opravdanje. Svaki vid pismenog izraavanja i vebanja ima opte zadatke i mogunosti i posebnu svrhu pa se stoga iro-ko i primenjuje u nastavi. Veina autora uenike sastave deli na:prepisivanje, diktate, prepriavanje, pisane izvetaje, slobodne sastavei dr. Ali, pisanje kao psihomotorna, intelektualna i vizuelna aktivnost uenika i nastavnika ima iri vaspitno-obrazovni znaaj. Ono slui pojedincima, grupi, kolektivu, da pored navedenog razvoja kulture pisane rei, omogui obogaivanje linosti novim znanjima, umenjima, navikama, misaonom i drugom stvaralatvu, pa zato i razvija razliite sposobnosti. Zato se danas u nastavi, razliito, zavisno od uzrasta i razvijenih sposobnosti, sve vie koristi, osim reproduktivnih radova, i tzv. slobodni sastavi. Koriste se diktati, dopunjavanje i proirivanje te-ksta, pismeni odgovori na pitanja i pisanje dnevnika. Mnogo vie se koristi pisanje izvetaja, referata, rasprava, pravljenje elaborata i razni knjievni sastavi, grafiki radovi, studije pa i nauni radovi odreenih teina. Najva-niji su razni pisani radovi za razvijanje stvaralakog miljenja.Razume se, u obilju pisanih i grafikih radova, njihovih vrsta, razliite veliine, namene, kompozicije i vaspitno-obrazovne vrednosti, nastavnik se odluuje za one koji odgo-varaju konkretnoj nameni i ciljevima koje eli da ostvari.Metoda demonstracijeU nastavi demonstracija (pokazivanje, dokazivanje, objanjavanje) je prikazivanje svega to je mogue perceptivno doiveti. Zato je ova metoda najue povezana sa materijalno-tehnikom stranom nastave, sa primenom nastavnih sredstava i radom u laboratorijskim uslovima.Zato se najee, u ovom smislu, koristi sledee:demonstracija statikih predmeta(slike, crtei, eme, predmeti),demonstracija aktivnosti(dinamika struktura odreenog rada, radni procesi i dr.).Osnovna svrha demonstriranja je da uenici steknu adekvatna saznanja o stvarnosti (prirodnoj i drutvenoj), da usvoje neke injenice koje slue kao osnova za razvijanje gene-ralizacija. Stoga je naroito vano da nastavnik odabere ade-kvatne izvore, izvore iz prve ruke, jer e na takvim izvorima prezentovane injenice biti veoma korisne za dalja uoptavanja. Metoda demonstracije se uvek povezuje sa ostalim nastavnim metodama. To je nuno jer kad nastavnik na primer izlae nastavno gradivo, on to proprauje demonstracijom odgovarajuih sredstava, postupaka, pokreta, radnji i sl., kako bi se uenici potpunije uneli u problem i shvatili ono to je predmet izlaganja. Zato se metoda demonstracije primenjuje u svim etapama nastavnog procesa, pa ak i u fazi provere nauenog. Retko se ova metoda primenjuje kao jedina metoda rada.Nastavniku danas slue mnoga sredstva za ilustraciju i demonstraciju u nastavi. Moe se demonstrirati i putem statikih (crtei, slike, skice, tekst i dr.) i dinamikih (film, televizija, radio, magnetofon, kasetofon i dr.) nastavih sredstava.Metoda praktikih i laboratorijskih radovaLaboratorijski rad je nain nastavne aktivnosti u kojoj uenici uz rukovodstvo nastavnika ili drugog strunjaka, rade sa odgovarajuim instrumentima na odgovarajuim sadrajima s ciljem da potpunije upoznaju prirodu i zakonitosti datih sadraja. Laboratorijski rad se najee koristi u nastavi fizike, hemije, biologije, mehanike, mainstva, elektronike, agronomije, umarstva i drugih tehnikih nauka. Labora-torijski rad moe da bude individualnog, grupnog pa i fro-ntalnog karaktera. Sve to zavisi od specifinog radnog zada-tka. Ali bez obzira na oblik rada, mesto i vrstu labora-torijski rad prolazi kroz nekoliko faza:a) prouavanje potrebe, celishodnosti za labora-torijskim radom;b) upoznavanje mogunosti uspenog izvoenja;v) realno odmeravanje radnih zadataka;g) davanje zadataka i uputstva za rad;d) izvravanje radnih zadataka;) upoznavanje grupe, kolektiva ili samo nastavnika o rezultatima rada;e) vrednovanje postignua pojedinca ili grupe.Svrha uenikovog angaovanja za ovaj rad (u radionicama, kabinetima, laboratorijama, vrtovima, umskim kompleksima, oglednim dobrima i sl.), jeste u inteziviranju njihove aktivnosti na upoznavanju strunih i naunih metoda rada i postupaka u odreenoj oblasti, osamostaljivanju i po-smatranju veza i odnosa u prirodnoj i radnoj realnosti, razvi-janju tehnike i radne kulture uenika.Praktini radovi koji ne nose laboratorijska obeleja su dobri naini za sticanje odreenih znanja, vetina, navika i drugih sposobnosti u uslovima neposredne radne aktivnosti ili saradnike uloge u njoj. Ovo se najee i najbolje izvodi u proizvodnim i drutvenim aktivnostima pa i u porodinoj sredini. Naravno, temelj za ovakvu aktivnost mora se dati i ostvariti u koli, u povezivanju teorije sa praksom koja je tu izvodljiva a nadgradnju dalje treba ostvarivati u institu-cijama koje omoguavaju realizaciju celovite, potpuno pra-ktine aktivnosti, koje nju sjedinjuju sa ivotnim situacijama.Praktini radovi mogu bitiproizvodnog, tehnikog, ekonomskog, nauno-metodolokog, obrazovno-vaspitnog, ku-lturnogidrugog karaktera.Praktini radovi mogu da se obavljaju u obliku redovne prakse u nastavi, u medijima sre-dine. Mogu biti sedmino, meseno organizovani, ali i u vidu ferijalne prakse. U profesionalno strunom osposobljavanju uenika praktini radovi su integralni deo nastavnog pro-cesa i veoma su vani za profesionalno osposobljavanje i ukljuivanje u struku.Laboratorijski i praktini radovi su metoda nastavnog rada koja omoguava inteziviranje senzualne, kreativne i radno-profesionalne aktivnosti uenika, a time i breg vaspitno-obrazovnog napretka uenika. Ova metoda ima pose-ban znaaj za izgraivanje naunog pogleda na svet, razvijanje kulture rada, tehnike kulture i samostalnosti, samorada. Posebne vrednosti primenom ove metode dolaze do izraaja kod nastave prirodnih predmeta i kod profesionalno-radnog osposobljavanja uenika. Bez njenog korienja nije mogue osposobiti savremenog strunjaka potrebnog naem opte-drutvenom razvoju. I ova metoda se najuspenije koristi kada se adekvatno kombinuje sa ostalim metodama rada u nastavi.Istakli smo napred da ima razliitih klasifikacija nastavnih metoda danas, to pokazuje savremena didaktika literatura. Ti pristupi u klasifikaciji nastavnih metoda imaju razliitu polaznu osnovu, na ta je napred ukazano.***Osvrnuemo se ovde na pristup T. Prodanovia koji ima obeleja savremenih pogleda na ovaj problem.Savremeni pristup sistemu nastavnih metoda. Nastavne metode su svrstane u tri grupe, i to:a)Verbalno-tekstualne metode,b)Ilustrativno-demonstrativne metodeiv)Laboratorijsko-eksperimentalne metode.a) Verbalno-tekstualne nastavne metodeZnaaj ovih metoda je vrlo velik, te se moe uzeti, da one imaju gotovo univerzalnu primenu sa veoma izraenom formativnom i korektivnom funkcijom. Njihova pravilna i blagovremena primena u nastavi utie na formiranje pravi-lnog govora, ostvaruje se kultura govora i stiu se sposo-bnosti za fleksibilnu i savremenu verbalnu komunikaciju. U tome je izraena sutina formalne funkcije ovih metoda. "Verbalne nastavne metode, imaju i znaajnu korektivnu funkciju, jer je u nastavnom radu neizbena i pojava raznovrsnih greaka u verbalnoj sferi, koje se najefikasnije uklanjaju i svode i okvire tolerancije korektnom primenom verbalnih metoda i blagovremenim ukljuivanjima korekti-vnih i postkorektivnih verbalnih intervencija. Kao visoko-organizovana i izrazito intelektualna delatnost, koja u savremenim procesima intelektualizacije dobija i svoje nove dimenzije, nastava je neodvojiva od primene tekstualnih s ve-rbalnim nerazluivo povezanim metodama", istie Prodanovi.Neposredne i posredne verbalne metode. Meu neposrednim i posrednim verbalnim nastavnim metodama nalaze se sledee: neposredno izlaganje -monolog, neposredan razgovor -dijalog, neposredna rasprava -diskusija.Neposredne verbalne metode koriste se u ivoj neposre-dnoj komunikaciji nastavnika sa uenicima i direktno izla-ganje samih uenika. Posredno (indirektno) izlaganje odnosno posredne verbalne metode, mogue je koristiti posredstvom nekog medija (radio, film, TV, video-kasete, magnetofonska traka, gramofonska ploa i dr.).Neposredne i posredne tekstualne metode. Meu neposrednim i posrednim tekstualnim metodama koriste se sledei metodski modeli: "neposredan(direktanrad nasta-vnika na tekstu, neposredan(direktan)rad strunjaka na te-kstu, neposredan(direktan)zajedniki rad strunjaka i ue-nika na tekstovima, neposredan(direktan)samostalni rad uenika na tekstu. Zatim, posredno praenje rada nastavnika na tekstu, posredno praenje rada strunjaka na tekstu i posredno praenje rada uenika na tekstu.Neposredne i posredne verbalne tekstualne metode stalno su prisutne u nastavi, ni jedan se nastavni as bez njih ne moe zamisliti. Meutim, iskljuivim korienjem i drugih, znatno se suava metodika osnova nastavnog rada to je ini manje uspenom.b) Ilustrativno-demonstrativne nastavne metodeIlustrativno-demonstrativne metode omoguuju punu vizuelnu komunikaciju. Nastavnikova ilustracija veoma je raznovrsna: crtei nastavnika, strunjaka i uenika (grafiki znaci, simboli, eme, grafikoni i dr.). Zatim, koriste se fotografije, dijaslike, modeli, predmeti iz pri-rode (biljke, ivotinje, minerali). Veoma je vano da u kori-enju ilustracije nastavnik, strunjak ili uenik, moraju obezbediti maksimalne uslove za posmatranje. Savremenom tehnologijom u nastavi ostvaruje se posredna ilustracija uz pomo filma i TV emisija. Na taj nain ilustracija poprima oekivani i traeni kvalitet sa velikim mogunostima metodiko didaktike eksplikacije.Nastavnikova, strunjakova ili uenika demonstracija esto se primenjuje u vidu pokazivanja i prikazivanja pojedinih procesa, pokreta, radnih operacija, organizacija rada, odre-enih situacija i odnosa. Demonstrirati se mogu razliita nastavna sredstva, objekti, radne operacije, priroda i dr. I kod demonstracije treba voditi rauna da se svakom ueniku obezbede povoljni uslovi za posmatranje.Ilustrativno-demonstrativne metode imaju dve komponente: ilustrativnu i demonstrativnu.Ilustrativna komponenta ima sledee varijante: nepo-sredna nastavnikova ilustracija, neposredna ilustracija stru-njaka, neposredna ilustracija uenika, posredna ilustracija nastavnika, posredna ilustracija strunjaka i posredna ilustracija uenika.Demonstrativna komponenta inkorporira sledee varijante: demonstracija procesa. demonstracija situacije, de-monstracija odnosa, demonstracija pokreta, demonstracija ra-dnih operacija, demonstracija rada, demonstracija funkci-onisanja maina, aparata, instrumenata i tehnikih ureaja, demonstracija muzikih ostvarenja i demonstracija radio-emisijom, filmom, televizijom, gramofonskim ploama i snimkom na magnetofonskoj traci.Ilustrativno-demonstrativne metode pruaju optima-lne uslove za opaanje objektivne stvarnosti i imaju neza-menljivu ulogu u saznanju, radu, ivotu. Ove metode kao ve-rbalno-tekstualne imaju dva modaliteta: neposredne i posredne, ilustrativno-demonstrativne metode.v) Laboratorijsko-eksperimentalne nastavne metodeOva grupa metoda neposredna je posledica ljudske prakse i prevashodno je namenjena upoznavanju tueg iskustva kao i kompletnom i sistematskom razvijanju sopstvene prakse. Labo-ratorijsko-eksperimentalne metode pojavile su se u praksi iz potrebe da se mlada generacija priprema za ivot i rad. Ove metode omoguavaju neposredno osposobljavanje za budue zanimanje.Laboratorijsko-eksperimentalni rad uglavnom se organizuje u kolskim ustanovama. Meutim, esto se koriste i fabrike, radionice, preduzea i ustanove kako bi se uenici u neposrednom dodiru sa aktivnom praksom to uspenije pri-premali za budue zanimanje. Ovakav rad olakava usvajanje potrebnih nastavnih sadraja koje ne moemo imati u kolama i njihovim kabinetima. Tu se u pravim, ivotnim uslovima uenici upravo pripremaju za ivot. S obzirom na injenicu da sva znanja nije mogue stei u pravim uslovima, kola (i savremena nastavna tehnologija) tei da u okviru svojih mogunosti stvori priblino identine uslove u kabinetima i laboratorijama.U pedagokoj i didaktikoj literaturi laboratorijsko-eksperimentalne metode dele se u dve podgrupe i to: "laboratorijske i eksperimentalne metode".Laboratorijske metodemogu biti neposredne i posredne. Sve ove metode imaju iroku primenu u nastavnoj praksi, jer je ovakav put nezamenljiv za sticanja trajnih i funkcionalno-upotrebljivih znanja. Od neposrednih i posre-dnih metoda naveemo one koje se najee koriste u nasta-vnoj praksi.Neposredna laboratorijska metoda u individualnom radu koristi se u onim sluajevima kada uenik njenom primenom samostalno reava odreene radne zadatke. Ova me-toda je pogodna za individualizaciju nastavnog rada, jer se njenom primenom stvaraju optimalni uslovi da u prvi plan izbiju uenikove intelektualne, organizatorske i radne spo-sobnosti. Ova metoda esto se koristi u dodatnoj, a svoj puni doprinos daje u tzv. prestinoj nastavi.Neposredna laboratorijska metoda u radu parova (tandem) predstavlja viu i sloeniju formu laboratorijskog rada. Rad u parovima je za sve nastavne situacije, a jedna od pre-dnosti, pored kognitivnog (saznajnog) karaktera ima za po-sledicu i socijalizaciju uenika, to nije sluaj sa prethodno navedenom metodom. Na drugoj strani, rad u parovima omo-guava lake i dinaminije sporazumevanje i mogue je ostva-riti uspene rezultate i sa onim uenicima koji se nerado javljaju ako moraju neto samostalno da rade ili izlau. Ova metoda obezbeuje veoma uspenu racionalizaciju nastavnog rada. Za rad u laboratoriji ili kabinetu, parove moe odre-ivati nastavnik vodei rauna o individualnim karakte-ristikama uenika, a sasvim je mogue i pedagoki opravdano da sami uenici formiraju parove, jer ako su sami formirali tandem za rad i uenje, moe se oekivati da e rezultati biti bolji.Neposredna laboratorijska metoda u grupnom radu primenjuje se tako to se radni zadaci dele po grupama, te nastavni rad dobija odreene didaktike specifinosti. U poetku rada, dok uenici ne savladaju tehniku ove metode i samu organizaciju grupnog rada, preporuuje se rad sa isto-vrsnim, a zatim rad sa diferencijalnim grupama.Neposredna laboratorijska metoda u kolektivnom (frontalnom) radu odlikuje se time to svi uenici u ode-lenju rade isti zadatak po istom programu. U pogledu vreme-nske dimenzije, ova metoda je najracionalnija, ali zato ima niz metodiko-didaktikih zamerki (uenici ne napreduju so-pstvenim tempom, nastava je prilagoena tzv. prosenom ue-niku i dr.). U sluaju da je radni zadatak sloen potrebno je zajedno sa uenicima isplanirati dinamiku toga rada. Koristei ovu metodu, uenici rad zapoinju u isto vreme, a poeljno je da ga zavre na vreme, u okviru jednog ili blok asova. Kako se istie u literaturi (Prodanovi i dr.), uje-dnaava se ritam rada, uenici se navikavaju da potuju odreene norme i u situaciji su da svoja dostignua stalno uporeuju sa ostvarenjima drugih uenika.Neposredne i posredne eksperimentalne metode. Postoji niz pojava u nastavnoj praksi koje su namerno izazvane tako da se mogu putem eksperimenta prouiti. U tu svrhu u na-stavi se koriste neposredne i posredne eksperimentalne metode.Neposredni eksperimetni nastavnika primenjuju se u veoma sloenim nastavnim situacijama. Nastavnik je u pri-lici da namerno izazove procese ili pojave. To je potrebno zato to se mnoge prirodne pojave retko dogaaju ili se mora ekati da do njih doe, tako da se uz pomo eksperimenta tedi vreme, nastava postaje oiglednija, a tako usvojena znanja su vra i trajnija. Eksperiment nastavnika ujedno moe da poslui kao izuzetno dobar uvod za bolje shvatanje neposrednog eksperimenta drugog strunjaka, zajednikog eksperimenta nastavnika i uenika, samostalnog eksperimenta uenika i svih ostalih prikazivanja eksperimentalnog rada u nastavi. Osnovu za uspenu primenu nastavnog eksperimenta ine adekvatan izbor, dinamian raspored i funkcionalna po-vezanost s ostalim nastavnim metodama.Neposredno izvoenje eksperimenta strunjaka javlja se dosta ree, ali se time ne umanjuje njihov didaktiki znaaj. Ovu vrstu eksperimenta esto sreemo van uenikog prostora (u fabrikama, laboratorijama, institutima), jer svaku pojavu koju elimo da prouavamo ne moemo izazvati u uenikim prostorijama, ve zato koristimo pomenute objekte. To znai, da eksperimentalnu metodu - neposredno izvoenje eksperi-menta strunjaka neretko koristimo u sredini u kojoj ivimo, vrlo esto na nastavnim i naunim ekskurzijama. Naravno, pri korienju ove nastavne metode, moraju se nastavnici a i uenici upoznati sa detaljima pojave koja e biti eksperimentalno dokazivana.Veoma esto u nastavnoj praksi sreemo metodu nepo-srednog izvoenja zajednikog eksperimenta nastavnika i ue-nika. Zajedniki rad nastavnika i uenika predstavlja priro-dni prelaz i pripremi uenika ka samostalnom izvoenju eksperimenta. Da bi ova metoda dala optimalne rezultate uenike najee delimo u eksperimentalne grupe sa zajednikim programom rada.Neposredno izvoenje zajednikog eksperimenta stru-njaka i uenika u nastavnoj praksi veoma se retko koristi. Ovaj se eksperiment razlikuje od nastavnog tipa po tome to se po pravilu izvodi u naunim centrima, u fabrikama, u pri-rodi i sl.Neposredno izvoenje eksperimenta uenika ima veoma veliki didaktiki znaaj. Uvoenjem uenika u eksperi-mentalni rad pozitivno se odraava na razvoj stvaralakog miljenja i duha kao i formiranje organizatorskih osobina i sposobnosti uenika.Posredno prikazivanje eksperimenta ostvaruje se putem filma, televizijskih emisija i video kasete. U sutini, posredne eksperimentalne metode ne razlikuju se mnogo od neposrednih metoda. Osnovna razlika je u tome to info-rmacije uenici primaju posrednim putem - preko filma, tele-vizijskih emisija ili video kaseta. Najbitnija je razlika u tome, to uenici ne mogu namerno menjati uslove ekspe-rimenta i to u njemu ne uestvuju, to je veoma bitno u nastavnom radu. To dalje znai, dok posredno prate nauni eksperiment, ueniku panju teko moemo zadrati, oni mogu priati, itati novine i dr., dok posebno u neposrednom samostalnom eksperimentu uenika njihova panja je usmerena na orue, sredstva, pojave, i konaan ishod eksperimenta. Pose-ban znaaj posrednog prikazivanja eksperimenta sastoji se u tome to neke pojave i nauna otkria ne moemo ili nemamo mogunosti da neposredno pratimo (velika geografska udaljenost i sl.).Izbor i korelacija nastavnih metodaGovorei o upotrebi nastavnih metoda posebno smo istakli inioce koji utiu na njihov izbor. Uglavnom, u izboru metoda, pre svega, rukovodimo se didaktikim i ko-nkretnim kao i praktinim razlozima. Nastavna situacija na bilo kom tipu asa iziskuje od nastavnika sposobnost da kori-sti vie nastavnih metoda, kombinujui ih. Kombinovanje na-stavnih metoda pre svega, zavisi od postavljenih zadataka koje treba na asu ostvariti i niza drugih okolnosti koje su prisutne u svakoj situaciji. To znai da izbor i primena nasta-vnih metoda ne vode njihovom suprotstavljanju, ve naprotiv, izmeu upotrebljenih metoda na asu mora biti ostvaren visok stepen komplementarnosti.Vrednost primene svake nastavne metode prevashodno zavisi od prirode nastavne jedinice i od raznovrsnih zadataka i sadraja rada koje treba na asu ostvariti. Upravo, razno-vrsni zadaci i sadraji rada neposredno utiu na izbor ade-kvatne metode ili vie metoda ili pojedinih metodskih postupaka u okviru svake od njih.Na jednom asu nekad e dominirati jedna metoda, - na primer, metoda neposrednog rada nastavnika i uenika na tekstu, ali dinamika nastavnog procesa namee i potrebu da se uz nju vodi razgovor, da se neto pokae ili ilustruje, ime nastava postaje bogatija, zanimljivija i raznovrsnija. Svaka jednostranost u primeni nastavnih metoda moe imati negativne posledice. esta i pretena upotreba samo usmenog razgovora i njegova dominirajua funkcija vodi verbalizmu u nastavi. Pod verbalizmom u nastavi podrazumevamo odvajanje jezikog i svakog drugog oblika izraavanja od sadraja znanja. Svako favorizovanje bilo koje metode vodi odreenom snienju uspeha u vaspitno-obrazovnom radu.Sadraj rada, ciljevi i zadaci koji se globalno i operativno utvruju, osnovne su smernice i kriterijumi za izbor nastavnih metoda i postupaka, te zato oni (ciljevi i zadaci) moraju biti uvek jasno, nedvosmisleno i konkretno odreeni i definisani. Svaka nastavna metoda "potvruje svoje vrednosti korelativnim odnosom prema ostalim nasta-vnim metodama" smatra Prodanovi. Prisutnost korelativnih veza jedne nastavne metode otkriva realne dimenzije njene primene u nastavnom radu. To znai da je optimalna efika-snost svake primenjene metode uslovljena dimenzijom njenih korelativnih didaktikih veza.Ukoliko u svakoj nastavnoj situaciji deluje vie svrsishodno povezanih nastavnih meto-da, utoliko je efekat nastavnog rada zapaeniji i bolji, a takoe i rezultati takvog rada valjaniji, a funkcija metoda potpunija i delotvornija. Otkrivajui najfunkcionalniji korelativni odnos prema drugim metodama, u odreenoj nasta-vnoj situaciji, nastavnik istovremeno izgrauje najsigurniji oslonac za savremenu organizaciju nastavnog rada.Moramo istai i to da postoje razliiti nivoi poveza-nosti u korienju nastavnih metoda. Postoje ui korela-cioni odnosi (veza izmeu dve) i iri korelacioni odnosi (veza veeg broja nastavnih metoda). I na kraju, povezanost do-minantne metode sa drugim metodama mora biti prirodna i spontana, te ne treba traiti vezu izmeu dve ili vie metoda tamo gde ne postoje prirodni i logiki uslovi za tu povezanost.