UDC 14 Mill J. S.329.14

Originalan nauåni rad

M i š a Ð u r k o v i ã

XON STJUART MIL, RADNIÅKO PITAWEI PROBLEM SOCIJALIZMA1

SAŸETAK: Predmet ovog ålanka jeste analiza Milovog odnosa premasocijalizmu. Autor polazi od savremene libertarijanske dogme o Milu kaokvaritequ liberalizma koji je ovu ideologiju navodno okrenuo ka socijali-stiåkim tokovima. Detaqnom i taksativnom analizom baziranom na Milo-vim Principima politiåke ekonomije i Poglavqima o socijalizmu pokazujese da ova teorija nije taåna, veã da je upravo obrnuto, Mil zapravo kao pr-vi ozbiqan kritiåar socijalizma postavio sve relevantne argumente koji-ma ãe liberalna teorija kasnije pobijati ovu konkurentsku ideologiju. Na-glasak je stavqen na probleme redistribucije i proširewa glasaåkog pra-va, ali se autor dotiåe i pitawa korporacija, protekcionizma i poreskepolitike.

KQUÅNE REÅI: X. S. Mil, liberalizam, socijalizam, radniåke kor-poracije, socijalna redistribucija.

Problem Milovog odnosa prema socijalizmu i radniåkom pitawuu devetnaestom veku, i dan danas predstavqa glavnu taåku na kojoj se mo-ÿe zasnivati ideološka ocena åitavog wegovog intelektualnog napora.Reå je o jednom od najsloÿenijih i najproblematiånijih pitawa o komepostoje potpuno protivreåni stavovi, koji variraju od jednostranog op-tuÿivawa Mila za kolektivizam, filantropiju i kvarewe liberalizmauvoðewem socijalistiåkih elemenata,2 do recimo Vendi Doner koju izu-

1 Ovaj rad je nastao kao deo projekta 149026 koji finansira Ministarstvo za naukui ÿivotnu sredinu Republike Srbije.

2 Najznaåajnije je sigurno mesto iz Apendiksa za Mizesov Liberalizam u kome ovajautor kaÿe: „Xon Stjuart Mil je epigon klasiånog liberalizma, i posebno u svojim ka-snijim godinama, pod uticajem svoje ÿene, prihvatio je mnoštvo loših kompromisa. Onje polako upao u socijalizam i postao je izvor besmislenog spajawa liberalnih i socija-listiåkih ideala koji je doveo do opadawa engleskog liberalizma i do podrivawa ÿivot-nog standarda engleskog naroda… Bez potpunog izuåavawa Mila nemoguãe je shvatiti do-gaðaje iz posledwe dve generacije. Jer Mil je veliki zastupnik socijalizma. Svi argu-menti koji se mogu izloÿiti u prilog socijalizma elaborirani su kod Mila sa velikomqubavqu. U poreðewu s Milom svi drugi socijalistiåki pisci — åak Marks, Engels i

zetno brine Milov loš odnos prema radniåkoj klasi i siromašnima,koji se, na primer, ogleda u wegovom protivqewu proširewu pravaglasa za radnike.

Da bismo dobili zaista objektivnu ocenu wegovog tretmana ovogsklopa problema, najpre treba ostaviti jednoznaåna ili-ili objašwe-wa po strani. Umesto prostog svrstavawa Mila na jednu ili drugu stra-nu treba ispitati razloge i društvena kretawa koja su uslovqavala imewala wegov vrlo suptilni stav o ovom kompleksu problema.3

'Dokazi' da je Mil bio socijalista obiåno se traÿe u Autobiogra-fiji i u drugom i treãem izdawu wegovih kapitalnih Principa poli-tiåke ekonomije. U wegovoj Autobiografiji zaista postoji nekoliko me-sta gde je Mil sebe doveo u vezu s odreðenim socijalistiåkim idejama itendencijama. Na strani 199, on kaÿe da su se u kasnijim godinama de-sile dve velike promene u wegovom mišqewu od kojih je jedna „veãepribliÿavawe (approximation), u pogledu ultimativnih izgleda åoveåan-stva, uslovnom socijalizmu".4 Obratimo, meðutim, paÿwu da je drugapromena kretawe od åiste demokratije, ka wenoj modifikovanoj formi,kakva je izneta u Predstavniåkoj vladi — åitalac ãe se setiti da seupravo radi o liberalizovawu demokratije i isticawu korektivnihelemenata koji treba da štite više klase od radniåkih i socijalistiå-kih aspiracija da preko proširewa prava glasa ovladaju Parlamentomi da to iskoriste za redistribuciju preko progresivnog oporezivawa.Potpuno ista situacija je na strani 239, gde Mil još decidnije tvrdida su se on i Harijet mogli podvesti pod generalnu odrednicu „socija-lista" — neposredno pre te tvrdwe on objašwava kako je tada bio mno-go mawe demokrata nego ranije jer mu je bilo oåigledno da je zbog lošegobrazovawa ogromno neznawe, sebiånost i brutalnost koja vlada meðumasama.5 Te mase su upravo radnici pa postaje jasno da tvrdwa kako subili socijalisti nema veze s prihvatawem osnovnih radniåkih i soci-jalistiåkih zahteva tog vremena, od kojih su, kao što ãemo daqe videtiproširewe prava glasa i generalna demokratizacija društva bili naj-vaÿniji. Šta je Mil podrazumevao pod svojim socijalizmom postaje ja-snije iz sledeãih reåi: „Dok smo s najveãom moguãom energijom odbaci-vali tiraniju društva nad individuom koju veãina socijalistiåkih si-stema ukquåuje, mi smo gledali unapred ka vremenu kada društvo višeneãe biti podeqeno na lewe i preduzimqive; kada pravilo da oni kojine rade ne mogu da jedu neãe biti primewivano samo na paupere veã nasve; kada ãe podela produkata rada, umesto da zavisi, kao što je to u ve-likoj meri danas sluåaj, od sluåajnosti roðewa, biti ostvarivana slaga-

130

Lasal — teško da su od bilo kakve vaÿnosti." Mises, (1985), str. 195. Protiv ove vrstelibertarijanske, ekstremistiåke ortodoksije usmeren je i ovaj rad, kao i moj ålanak „Mili konzervativizam", Sociološki pregled, HHH¢¡¡¡, no. 3, str. 397—423, Beograd 2004.

3 Ja ãu ovde pokušati da ovaj problem razloÿim u nekoliko osnovnih teza i obra-dim na generalnom teorijskom nivou. Za dobru istorijsku, vremenski zasnovanu analizurazvoja Milovih stavova pogledati odliåan Klejsov ålanak iz 1987. o Milu i socijalizmuna koji se i ja delimiåno oslawam u sledeãoj analizi.

4 CW, ¡, str. 199.5 Ibid, str. 239.

wem, na osnovu priznatih principa pravde… Smatrali smo da je dru-štveni problem buduãnosti, kako da se spoji najveãa individualnasloboda delovawa sa zajedniåkim vlasništvom nad sirovinama zemqinekugle, i jednakim uåešãem svih u beneficijama zajedniåkog rada". Od-mah zatim Mil objašwava da je sve ovo bilo shvatano kao jedna vrstaznaåajne normativne utopije za koju u qudima postoji kapacitet, ali dase ona moÿe projektovati samo u neku daleku buduãnost jer za obrazova-we i dugoroåno popravqawe kvaliteta i karaktera kako radnika tako iwihovih poslodavaca treba još mnogo vremena i rada.

Na sledeãoj strani, Mil objašwava šta je to u socijalistiåkimeksperimentima i idejama što je našao kao normativni korektiv tada-šweg društva: „Interes za zajedniåko dobro je sada generalno takoslab motiv, ne zato što ne bi moglo da bude drugaåije, veã zato štoumovi nisu naviknuti wime da se bave buduãi da od jutra do sutra mo-raju da se bave stvarima od liånog interesa… Duboko usaðena sebiånostkoja åini generalni karakter postojeãeg društvenog stawa, je tako du-boko ukorewena, samo zato što åitav tok postojeãih institucija nasto-ji da je promoviše…"6 Mil ukazuje da to nije znaåilo da se prihvatajusocijalistiåka preterivawa koja su htela da odbace svako zastupaweprivatnog interesa u javnim poslovima, ali su Harijet i on s velikimzadovoqstvom i interesom pozdravqali sve socijalistiåke eksperimen-te poput kooperativnih asocijacija, koje su delovale kao najkorisnijioblik obrazovawa za sve one koji su u tome participirali, time što sukultivisale sposobnost da se deluje na osnovu motiva opšteg dobra, ivodile osvešãivawu razloga zašto su neki qudi za to nesposobni.

Dakle, cela priåa o Milovom socijalizmu svodila se pre svega napodsticawe interesa za opšte dobro, kultivisawe solidarnosti i pro-movisawe ideje radniåkih kooperacija kao naåina spontanog organizo-vawa i zajedniåkog preduzetništva. Sve to, meðutim, nema mnogo veze sonim što je i tada a i kasnije bio glavni tok socijalistiåke misli skojim se Mil u najveãem delu sporio åitavog svog ÿivota, što ãu sadapokušati da pokaÿem.7

Milova polemika sa socijalistima je izlagana naroåito u Princi-pima politiåke ekonomije i obuhvata dokazivawe nuÿnosti i neizbe-ÿnosti slobodnog trÿišta, konkurencije, privatne svojine, nejednako-sti koja nastaje usled razliåitog truda, štedwe i ulagawa, kao i poka-zivawe da je liåni interes najvaÿniji pokretaå privrede i biznisa.8

Sve ovo dodatno je potcrtano wegovim reåima da laissez faire kao prin-cip mora da stoji u osnovi ekonomske i društvene organizacije, i daiako ne sme biti shvatan kao apsolutni princip, teret dokazivawa

131

6 Ibid, str. 241.7 Postoji još nekoliko znaåajnih momenata koje je Mil poštovao kod socijalista i

u kojima se vidi uticaj nekih wihovih frakcija. Na primer, poznato je da je svoju teorijuelite (koja je inaåe vrlo liberalan i åak konzervativan moment wegove misli) prvobitnopreuzeo od sen-simonista. Kod socijalista je generalno cenio kritiku društvenih slabo-sti, a ono zbog åega ih je najviše poštovao jeste bezrezervna borba za ÿenska prava.

8 Pogledati CW, ¡¡, str. 214, 225, i CW, ¢, str. 740.

ipak uvek treba da bude na onome ko predlaÿe wegovo ograniåewe iproširewe drÿavne intervencije. Kao što ãemo videti, i kao što iKlejs upozorava, wegova odbrana kompeticije izmeðu preduzeãa je kon-stantna kroz åitav ÿivot, pa åak i radniåke kooperacije moraju da seukquåe u igru pod istim pravilima koje vaÿe za sve.

Mil je svoju karijeru zapoåeo u debatnim klubovima gde je izmeðuostalog vodio polemike s ovenistima, kao što je Tompson. U tim deba-tama branio je Rikardove pozicije i napadao radnu teoriju vrednosti,radniåku lewost, kao i nedostatke socijalistiåkih ideja, ukazujuãi po-sebno na problem menaxmenta i vlasništva.9 Åak i u vreme treãeg iz-dawa Principa, kada se moÿda najviše pribliÿio nekim socijalistiå-kim idejama, zadrÿao je te osnovne postulate i oštro se suprotstavqaosocijalistiåkim idejama o nacionalizaciji sve zemqe ili o nacional-nom sistemu zapošqavawa.

Posledwe delo na kome je Mil radio bila je zamišqena i naÿa-lost nedovršena kwiga o socijalizmu,10 iz koje su ostala åetiri pogla-vqa objavqena kao Poglavqa o socijalizmu. Ovo delo predstavqa posled-wu reå koju je on izrekao o problemu socijalizma, i zapravo je jedna odnajranijih i najjaåih liberalnih kritika socijalistiåke i posebno ko-munistiåke ideje. Mil kreãe, najpre, s izlagawem osnova raznih soci-jalistiåkih škola (sensimonizma, ovenizma, furijerizma, Blana), iposebno wihove kritike kapitalistiåkog društva, a zatim sledi wego-vo ispitivawe te kritike. On primeãuje da je taåno da plate još uveknisu dovoqne za zadovoqavawe svih potreba, ali osporava Blanovo tvr-ðewe da se plate kreãu ka opadawu — iskustvo je upravo suprotno, jer jerast plata radnika stalan. Radniåka populacija po Milu veã od drugepolovine veka ÿivi sve boqe, a Blan se i daqe drÿi ranog pesimi-stiåkog maltuzijanizma.11 Mil sa zadovoqstvom uoåava da su dugotrajninapori za rešavawe problema populacije urodili plodom i da se vidiuticaj emigracije i podignute svesti radnika koji raðaju sve mawe dece.Zbog svega toga, celokupno društvo ne pada kao što to tvrde socijali-sti u ambis, veã se iz wega polako diÿe i samo ga loši zakoni u tomemogu spreåiti — iz Predstavniåke vlade znamo da se ovo odnosi na so-cijalistiåka i radniåka nastojawa da se zakonski nametnu visoki pore-zi i redistribucija.

Mil takoðe upozorava da nije taåno da se trgovina kreãe ka mono-polima — kompeticija velikih i malih je itekako ÿiva i mala preduze-ãa uspešno opstaju uprkos nekim prednostima rada na veliko.12 Kquånoje, po Milu, što socijalisti ne vide i ne priznaju znaåaj rada kapita-lista. Umesto socijalistiåke priåe o eksploataciji, Mil nudi stvarnu

132

9 Claeys, (1987), str. 124, 125.10 Videti o tome belešku Helen Tejlor u CW, ¢, str. 705.11 CW, ¢, str. 726.12 Ibid, str. 731. Mil doduše priznaje da zbog preterane konkurencije kompeticija

osigurava jeftinoãu, ali ne i kvalitet — prodavci i manufakturisti imaju mnogo višeprostora za prevaru nego ranije. No to se ne moÿe spreåiti drugaåije sem boqim zakoni-ma i wihovim oštrijim sprovoðewem, kaÿe on.

sliku poslova i obaveza koje vlasnik mora da obavqa: on zapravo morada štedi kapital, da ÿrtvuje svoje uÿivawe kako bi oåuvao i uveãao ma-su obrtnog kapitala; on taj kapital mora da ulaÿe i da ga time izlaÿeriziku u nesigurnom procesu proizvodwe, trgovine i plasmana svojerobe. Tek sve to zajedno stvara uslove da radnici mogu da rade i ÿive.Kapitalista takoðe obavqa poslove rukovoðewa, upravqawa, organiza-cije, kontrole, nadgledawa i kompletnog menaxmenta od koga najvišezavisi uspeh celog preduzeãa na trÿištu.13 Generalno gledano, kaÿe on,naš sistem smawuje nevoqe koje u wemu postoje, što sa socijalizmomnije sluåaj.

Nakon toga Mil prelazi na analizu teškoãa socijalistiåkih pro-jekcija i predloga za organizaciju ekonomije i društva. Upozorava dase predlozi razliåitih škola dosta razlikuju izmeðu sebe, ali da imajui neke zajedniåke karakteristike. Po wemu postoje dva osnovna pravca:evolucioni, korporacijski socijalizam Ovena, Furijea i sliånih mi-slilaca, koji se zalaÿu za organizaciju socijalistiåkih unija i asoci-jacija, te za wihovo multiplikovawe i širewe na celu zemqu, kao na-åin za uvoðewe socijalizma; s druge strane stoje pripadnici revoluci-onarnog pokreta koji traÿe revoluciju, uvoðewe centralnog planirawai ukidawe svake privatne svojine. Za onaj prvi Mil smatra da je inte-ligentniji i promišqeniji, ali ovaj drugi je qudima prijemåiviji jernudi brza rešewa i zapaqiviji je.14

Samu ideju centralnog planirawa Mil opisuje kao „himeriånu", iupozorava da napredak dolazi samo od dugotrajnog rada i investirawa ida zavisi od znatnog akumuliranog fiksnog i pokretnog kapitala.15

Problemi za socijalizam i wegovu uravnilovku dolaziãe od nedostatkamotivacije za menaxere — kada neko dobija jednako koliko i drugi, ne-ma motiva da radi više jer time ne moÿe da ostvari poboqšawa za se-be i svoju porodicu. Menaxeri gube dinamiku, spremnost da rizikuju,da se razvijaju i ÿrtvuju za buduãe dobitke. Radnici tu gube motiv da seveãim radom uzdignu u višu klasu. U centralnom planirawu se arbi-trarno odluåuje o stvarima o kojima u kapitalistiåkom sistemu sponta-no odluåuju zainteresovane i najboqe informisane strane. Mil zatimupozorava da u sistemu uravnilovke svako pokušava da korupcijom iprevarom izbegne svoj deo posla. Sve to vodi stalnim sukobima, naprimer, u obrazovawu gde imamo sukob preferencija, a da ne postojepravedni mehanizmi za wihovo rešavawe. Kao i na drugim mestima,Mil upozorava da komunistiåke ideje vode direktno gašewu individu-alnosti, spontanosti mišqewa i delovawa, a time i stagnaciji. On sei sa Harijet, koja je bila mnogo bliÿa raznim socijalistiåkim idejama,razilazio pre svega u pogledu wene vere u moguãnost brzog poboqšawaqudske prirode i karaktera putem obrazovawa. Mil u to nije verovao16

133

13 Ibid, str. 734, 735.14 O Milovim nedoumicama i varijacijama u pogledu odreðewa socijalista i komu-

nista videti L e v i n (2003), naroåito prvi deo ålanka.15 CW, ¢, str. 738.16 Mil nije imao naroåito dobro mišqewe o stawu niÿih klasa za koje na jednom

mestu tvrdi da su laÿovi po navici. Videti CW, H¢¡¡¡, str. 338.

i stoga je tvrdio kako nasilno gurawe nepripremqene populacije u ko-munistiåki eksperiment moÿe da znaåi samo propast.17

Dva najznaåajnija predmeta spora sa socijalistima bila su pitawesocijalne redistribucije i proširewa prava glasa. Nasuprot uobiåaje-nim predrasudama da je Mil verovao u socijalnu redistribuciju kao na-åinu za poboqšawe poloÿaja radniåke klase, paÿqivo åitawe wegovihstavova o tom pitawu pokazuje da to nije taåno. On, na primer, jestebio zastupnik progresivnog oporezivawa nasleða, ali iza toga se nijekrila namera da se akumulirani kapital podeli radnicima i siroma-šnima da ga potroše, veã upravo obrnuto, teÿwa da se umrtvqeni ka-pital stavi u ruke pre svega preduzetne sredwe klase koja bi ga stavilau trÿišnu dinamiku i omoguãila wegovo dodatno oploðavawe. S drugestrane, on jeste smatrao da u nekim sluåajevima treba saåuvati radnikei siromašne od potpune gladi, i da drÿava u tim trenucima, kao tokomirske gladi iz 1847, treba da interveniše kako bi direktno spasilaqude od umirawa, ali åak i tada on je pre svega zahtevao da se neisko-rišãena zemqa podeli irskim seqacima da bi oni svojim radom pro-izveli sebi hranu. Takoðe je smatrao da drÿava iz buxeta treba da obez-beðuje sredstva za obrazovawe onih najsiromašnijih, meðutim, i ta åi-wenica spada u red dokaza da je uvek u pitawu takva drÿavna interven-cija koja radnicima i siromašnima omoguãuje obrazovawe i osposo-bqavawe da sami zarade potrebna sredstva, a nikada se ne radi o zala-gawu za prostu podelu novca. Štaviše, Mil je direktno bio protivsvake ideje o prostoj socijalnoj redistribuciji, koja je ekonomski sva-kako katastrofalna,18 jer kako je to i u prvoj kwizi Principa objašwe-no, upravo radnici i siromašni bivaju ošteãeni kada se oporezuje ka-pital bogatih — time se troši akumulacija koja im dugoroåno obezbe-ðuje posao i zarade.19 Štaviše, prosta podela novca ili prosto podi-zawe nadnica radnicima, koje je sliåno uåincima filantropije, poMilu je pogubna ako sa time ne ide obrazovawe i uzdizawe radniåkesvesti o potrebi štedwe i pametnog ulagawa. Time se radnici bukval-no kvare jer dobijaju sredstva koja troše obiåno na poroke (pijanstvo)i destimuliše se wihova potreba da rade i da se dokazuju.

Drugi predmet sporewa je pitawe univerzalnog prava glasa. Veãideo devetnaestog veka protekao je u borbi oko proširewa prava glasapri åemu su radniåki pokreti i socijalistiåki pisci zastupali mak-simalistiåki program bezuslovnog proširewa prava glasa na sve sta-novnike (uz ogradu kod nekih da se to ne odnosi na ÿene), kao put ka ja-åawu i åak prevlasti politiåke snage radnika, kao najbrojnije klase udrÿavi. Mil se tome oštro suprotstavqao. Razloge je izloÿio u Pred-stavniåkoj vladi. U šestom poglavqu Mil direktno objašwava šta ãeuslediti kao posledica univerzalnog prava glasa: radniåka veãina ãesteãi dominantno mesto u parlamentu i postoji velika opasnost da taveãina na vlasnike kapitala prebaci nepravedan deo ili ukupni teret

134

17 CW, ¢, str. 746.18 Videti, kratak ålanak „Vlasništvo i oporezivawe", u CW, ¢, str. 700.19 CW, ¡¡ str. 88, 216.

poreza, pa da se ta svota beskrupulozno poveãava i da se sve trošina navodno poboqšavawe poloÿaja radniåke klase.20 Proširewe pravaglasa bi s takvim, neobrazovanim i manipulisawu podloÿnim radni-cima, vodilo klasnom zakonodavstvu, odnosno uzurpaciji drÿave odstrane wihovih predstavnika koji bi visokim porezima ugrozili drÿa-vu, jer bi potrošili akumulirani kapital. S druge strane, Mil je imaoi sluåaj Francuske gde je rezultat uvoðewa univerzalnog prava glasabio izbor Napoleona ¡¡¡ i vraãawe cele zemqe u stadijum despotizma.To ga je dodatno uåvrstilo u uverewu da ne treba ÿuriti s proširewemprava glasa, te da ono ne sme iãi ispred postignutog nivoa obrazovawai preko broja qudi koji umeju da cene posed i rad. Oåigledno je bilo daje veliki broj qudi podloÿan demagogiji i obeãawima lakih rešewa, teposebno na kontinentu sklon autoritarnim rešewima. Otada jaåaju we-gova zalagawa za uvoðewe liberalnih i åak konzervativnih ograniåewaza åistu demokratiju koja se najboqe vide upravo u Predstavniåkoj vladi.

Interesantno je da je wegova standardna argumentacija protiv pre-ranog proširewa prava glasa na radnike izloÿena u poglavqu Princi-pa, nazvanom „O verovatnoj buduãnosti radniåkih klasa", koje se para-doksalno navodi kao dokaz Milovog socijalizma. On jasno kaÿe da bu-duãnost dobrobiti radniåke klase suštinski zavisi od mentalne kul-tivacije samih radnika.21 Primeãujuãi da oni polako ali sigurno izla-ze iz stawa infantilne zavisnosti, Mil kaÿe: „Iako bi prerano osva-jawe prava glasa od strane najmawe obrazovanih pre moglo da usporinego da promoviše wihov napredak, sigurno je da je on u velikoj meristimulisan wihovim pokušajima da ga steknu".22 Upravo je velika stvarto što su oni postali deo javnosti, što sve više wih åita i pratištampu, što prate predavawa, uåestvuju u diskusijama i kolektivnomodluåivawu o stvarima od opšteg znaåaja i što aktivnost sindikata iwihovih politiåkih predstavnika vodi podizawu wihovog duha i inte-resovawa, kao i upoznavawu s velikom masom razliåitih ideja. Sve totakoðe razvija nekadašwi oseãaj religijske poslušnosti prema višimklasama, mada nije u suprotnosti s poštovawem superiornosti inte-lekta i znawa onih koji su stvarno uznapredovali. No svakako, zakqu-åak je da ãe još mnogo toga trebati dok se ne doðe do wihove stvarnementalne spremnosti za potpuno proširewe prava glasa.

Kada je Karl Polawi izrekao tezu da je sredwa klasa u Engleskojradnicima dala pravo glasa tek kada ih je integrisala i navela da pri-hvate vrednosti kapitalizma, on je zapravo objasnio Milov program isamu suštinu wegovog odnosa prema radniåkom pitawu. Mil je dakle,osim polemike sa socijalistima u kojoj je branio fundamentalne vred-nosti kapitalizma i liberalne demokratije, vodio polemiku i s kon-zervativnim paternalizmom koji je zahtevao vraãawe na sredwovekovniodnos uzajamne zaštite i poslušnosti kao model industrijske organi-

135

20 M i l, Predstavniåka vlada (1989), ¡¡, str. 69.21 CW, ¡¡¡, str. 763.22 Ibid, str. 764.

zacije, ali i s teorijama ranije genereacije liberala i drugih pred-stavnika sredwe klase koji su poput Gizoa protiv radniåkih zahtevaprimewivali silu, cenzuru i pozivawe na univerzalne kapitalistiåkevrednosti, što je sve vodilo samo ostavqawu naraslih radniåkih masavan sistema, a tako i zaoštravawu socijalnih problema i konaåno re-voluciji kakva se desila Francuskoj 1848. Mil je video problem koji jeevidentno postajao i koji je morao da se rešava dugoroåno, ne antago-nizacijom, veã izlaskom u susret radnicima i mnoštvom mera za wiho-vu postepenu qudsku emancipaciju i integraciju u sistem kapitali-stiåke liberalne demokratije.

Pojavu radnika kao nove, masovne, sile u (ne samo engleskom) dru-štvu i politici, Mil je smatrao za fenomen ravan fundamentalnimtektonskim poremeãajima, za nešto što ima razmere ogromnih promenau toku prirode, nakon kojih više ništa ne moÿe ostati isto. I zaista,radnici su za wega povremeno predstavqali nešto poput nabujalih re-ka koje prete poplavama, ili nešto poput jata skakavaca koji se mogusruåiti na kultivisana i ureðivana poqa i za sobom ostaviti pustoš.Pojava radnika je donela fenomen omasovqewa društva i politike, oåemu Mil u Civilizaciji kaÿe: „Uåvrstili smo, dakle, svoje uvjerewe daprirodnim rastom civilizacije moã prelazi s individua na mase, a te-ÿina i znaåaj individue usporeðene s masom tone sve dubqe u beznaåaj-nost. Promjena, koja je u tom smislu u toku, i koja se u velikoj mjeri veãizvršila, najveãa je ikada zabiqeÿena u društvenim poslovima, najcje-lovitija, najplodnija posqedicama i ona koju je najmawe moguãe opozva-ti. Svatko tko promatra tu promjenu, a ne vidi da tako velika revolu-cija obesnaÿuje sva postojeãa pravila vladawa i politike te stavqa iz-van snage svu praksu i sva predviðawa zasnovana na ranijim iskustvi-ma, lišen je prvih i osnovnih principa drÿavniåkog umijeãa ovogadoba.

Kao što je M. De Tocqueville rekao: „Il faut une science politique nou-velle a un monde tout nouveau". Åitav je lik društva izokrenut — sviprirodni elementi moãi definitivno su zamjenili mjesto, pa ipakima qudi koji govore o obrani starih institucija i duÿnosti da seostane kod britanskog ustrojstva iz 1688! A još je åudnije da su to istioni qudi koji druge optuÿuju za previðawe raznih okolnosti i za name-tawe apstraktnih teorija svim ostalim slojevima društva bez ikakvograzlikovawa".23

Mil zatim upozorava da ovaj proces omasovqewa društva i usponaniÿih slojeva koji vodi pobedi demokratije i vlasti proširenog jav-nog mwewa, nije nešto što zavisi od neåije pojedinaåne ÿeqe, veã jerezultat gotovo prirodne zakonitosti u vezi s napretkom bogatstva,širewa åitawa i rasta drugih pogodnosti za qudsku komunikaciju. Akoje taj proces oåigledno neminovan i dolazi kao posledica industrijskerevolucije, onda se po wemu mora podsetiti starog Haringtonovog zako-na iznetog u Okeaniji, da raspodela politiåke moãi mora odgovarati

136

23 M i l, Civilizacija (1989), ¡, str. 8,9.

rasporedu snaga u društvu, i da promena u ovom drugom sektoru nuÿnomora da iznudi promene u prvom, inaåe dolazi do bune i revolucije.Mil ne pomiwe Haringtona ali teza da „distribucija konstitucional-ne moãi ne moÿe biti dugo vremena jako razliåita od distribucije re-alne moãi, a da ne doðe do bune" oåigledno je wegova.24

Ovaj deo ålanka, napisan još 1836, on završava iznošewem svogbuduãeg programa rada. Mil kaÿe da racionalna osoba koja sledi izne-to Haringtonovo naåelo i ÿeli da odrÿi mir u zemqi, ima samo dvaizbora: „Smatra li da su (radniåke mase) spremne, pomoãi ãe pokret zademokraciju, a ukoliko ãe smatrati da i bez wega dovoqno napreduje, usvakom ãe sluåaju izbjegavati da ga sputava. Smatra li nasuprot tomu damase nisu pripremqene za potpunu kontrolu nad vladom — a ujedno vi-di da ih bez obzira na wihovu pripremqenost ili nepripremqenostništa neãe dugo spreåavati da takvu kontrolu zadobiju — nastojat ãeuåiniti sve u wegovoj moãi da pridonese pripremqenosti na jednojstrani, tako da mase postanu mudrije i boqe, a na drugoj ãe strani uåi-niti sve da probudi dremajuãu energiju imuãnih i obrazovanih klasa…kako bi se stvorila moã što bi djelomiåno mogla konkurirati pukojmoãi masa, a istodobno najpovoqnije utjecati na wih, za wihovo vla-stito dobro".25 U ciqu stvarne pripreme demokratije, pravi prijateqidemokratije bi se morali sloÿiti da bi wen napredak za izvesno vremetrebalo usporiti kako bi se uradile sve pripremne (edukativne, dru-štvene) radwe za weno nastupawe.

U ålanku „Stawe društva u Americi" Mil ukazuje na jednu za nasveoma vaÿnu pojavu. „Teško da je bilo ko posmatrao Sjediwene Drÿaves bilo kojom drugom namerom osim da naðe argumente za i protiv na-rodne vlade. Amerikom se qudi bave, kao da nije ništa drugo nego de-mokratija: društvo koje se od drugih qudskih društava ne razlikuje niu jednoj drugoj suštinskoj taåci, osim po narodnom karakteru svojihinstitucija. Prijateqi i protivnici parlamentarne reforme su maweviše bili u stawu da pripišu demokratiji bilo šta o åemu su sawaliili što su našli u Sjediwenim Drÿavama".26 Mil ukazuje na ono štoje zaista bio glavni problem devetnaestog veka u Evropi i zbog åega susvi veliki evropski mislioci skupqali svaku moguãu informaciju oAmerici. Amerika je bila prva prava demokratija s punim pravom glasa(osim za robove i ÿene), i u woj su evropski mislioci nasluãivali go-tovo nuÿni pravac u kome Evropa mora da se razvija — u woj su videlibuduãu Evropu i pokušavali da vide šta su prednosti i mane takvogureðewa.

Problem demokratije je, naravno, direktno povezan s problemomproširewa prava glasa, kao kquånog pitawa evropske politike devet-naestog veka, a on dolazi od omasovqewa politike usled pojave radnika

137

24 Istu tezu nalazimo i u eseju o Kolrixu gde Mil kaÿe da vlada mora biti sasta-vqena od elemenata koji veã postoje u društvu, a distribucija moãi u Ustavu ne sme mno-go da se razlikuje od wene distribucije u samom društvu. M i l l, Coleridge (1980), str, 154.

25 Civilizacija, ibid, str. 9.26 CW, H¢¡¡¡, str. 97.

kao socijalnog i politiåkog faktora. Na ove zaboravqene osnove pro-blema Mil ukazuje u pomenutom tekstu, a o tome svedoåi i sam naslov:dok se svi bave problemom politiåkog ureðewa SAD, Mil ukazuje nastawe društva koje uslovqava takvo ureðewe i stoji mu u osnovi. Vaÿnoje uoåiti da u Americi nema siromašnih, ali nema ni preterano boga-tih, pa nema ni poroka koji dolaze od tih stawa; nema zvaniåne crkve,Amerika ima zapad s ogromnim prostranstvima zemqe i nezaposednu-tim resursima, nastala je od puritanaca, nadnice su visoke, ali je iåitalaåka sposobnost raširena, dominira provincijska sredwa klasa svrlinama koje vode bogaãewu… Sve su to po Milu idealne karakteri-stike za razvoj takve demokratije, ali je cena zaostajawe u intelektual-nom i društvenom ÿivotu, visoka vulgarnost i mediokritet što demo-kratiji ne ide u prilog.27

No i pored svega toga reå je oåigledno o stabilnom društvu u komenema siromašnih i u kome su mase integrisane u politiku, što je Milÿeleo da vidi i u Britaniji. O razlozima za to pisao je na više mesta.Opet govoreãi o Americi on je upozorio da kada su siromašni tolikosiromašni da teško moÿe da im bude gore, teško se moÿe oåekivati daãe poštovati vlasniåka prava u kojima sami ne mogu da sudeluju. Tekkada je društvo tako organizovano da oni zaista imaju moguãnosti darade i zaraðuju, i imaju bilo kakve izglede da bi mogli da se uzdiÿu nadruštvenoj lestvici, poštovawe i sigurnost vlasniåkih prava dobijajuna znaåaju.28

U ålanku „Skorašwi pisci o reformi" iz 1859, Mil takoðe upo-zorava na åiwenicu da to što su klase koje nisu predstavqene u Parla-mentu i daqe mirne i ne pokazuju izraÿeno raspoloÿewe za pobunu, neznaåi da ãe dugo takve i ostati. On se protivi Ostinovim idejama da sebiraåka baza ne sme proširivati, i traÿi da se spusti cenzus kako bise jednom naprednijem i obrazovanijem delu radniåke klase omoguãiloda bude predstavqen u parlamentu, åime bi se osnova parlamenta uåi-nila više narodnom. Osim donošewa zakona, ova institucija po wemuima i funkciju velikog saveta i arene nacije, gde se suåeqavaju razli-åita mišqewa koja dele javnost. Ona to ne moÿe uistinu postati svedok najbrojniji i najugroÿeniji deo nacije ostane tu bez svojih pred-stavnika.29 U Predstavniåkoj vladi, sa istom namerom ukazuje da su vla-dajuãe klase izabrale pogrešnu taktiku prema radnicima kao najbrojni-joj klasi. Oni, kaÿe Mil, åak troše i previše sredstava podiÿuãiradnicima nadnice i pokušavajuãi da im se na taj naåin dodvore. Me-ðutim, istovremeno ih ostavqaju bez ikakvih predstavnika u parlamen-tu, što je za wihovo dostojanstvo i interes daleko teÿe i pogubnije, jerne mogu ni da uåestvuju u raspravama o pitawima poput štrajkova kojaih se najdirektnije tiåu. Time im se onemoguãava da se sopstvenim mi-šqewem, borbom i zalagawem izbore za boqi poloÿaj.30 Evidentno po-

138

27 Ibid, str. 107.28 Ibid, str. 176.29 CW, H¡H, str. 348.30 Predstavniåka vlada, ibid, str. 35, 6.

stoji sukob klasa po odreðenim pitawima i nije ni dobro ni pravednoda se on ne predstavi i ne rešava u parlamentu, smatra Mil.

I u ålanku o reorganizaciji reformske partije i u Autobiografijipostoje sliåna mesta gde Mil upozorava sredwu klasu da ona mora daintegriše radniåku klasu i društveno, i obrazovno, i politiåki i dastvori uslove za rešavawe praktiånih i ekonomskih problema radnika.Bogati, kaÿe on, greše što misle da je dobro da siromašni ostanu ustawu neobrazovanosti i zaostalosti, misleãi da se time rešavaju wi-hovi problemi, a oni zapravo postaju veãi, jer radnici ostaju u stawuantagonizma prema celom sistemu koji oseãaju kao ugwetaåki, postajupodloÿni uticaju raznih demagoga i manipulatora, ne cene zajedniåkevrednosti i spremni su na pobunu i revoluciju. Åak i ekonomski gle-dano, interes bogatih je da radnici budu što više osposobqeni iobrazovani. U Principima, Mil vrlo moderno ukazuje da boqe obrazo-van i zadovoqniji radnik boqe i produktivnije radi, te da je istovre-meno i boqi i spremniji graðanin.31

Mil je dakle, zahtevao da se posebna paÿwa posveti obrazovawuradnika i wihove dece, kao i wihovom osposobqavawu da sami brinu osebi, da zaraðuju, štede i ulaÿu svoju uštedu u neki koristan posao.Pored nedovoqnog obrazovawa, smatrao je da najveãi problemi za polo-ÿaj radnika dolaze od loše zakonske regulative, odnosno od zakona kojizabrawuju sindikalno organizovawe i radniåko partnerstvo, ukquåuju-ãi i preduzetniåke kooperacije.

Kao što je poznato, zakoni protiv radniåkog organizovawa dugo subili na snazi u Britaniji. Mil je vrlo rano izloÿio svoj stav protivtakve prakse, i kroz åitav ÿivot se zalagao za promenu takvih zakona,pre svega u pogledu sindikalnog i kooperativnog organizovawa. Još uålancima iz 1834, on upozorava da su strah i bes londonske sredwe kla-se prema radniåkim sindikatima potpuno pogrešni i da proizilaze izoseãawa da se stvara neka snaga koju oni ne mogu da kontrolišu. Ogra-niåavawe nastojawa radnika da se organizuju Mil je video kao siste-matsku tiraniju a u radniåkim organizacijama video je veliku civliza-cijsku školu u kojoj najniÿe društvene klase stiåu znawa, samosvest,sposobnost organizacije, saradwe i solidarnosti. U ålanku „Tornton oradu", Mil s odobravawem navodi Torntonovu tezu da su sindikati iz-raz nuÿnog i realnog antagonizma izmeðu radnika i kapitala, i da suoni nuÿna sredstva radnika, te da je za javni mir boqe da i kapitali-sti i legislativa to shvate i priznaju.32 Engleski sindikati su vršilii znaåajnu funkciju objediwavawa, obrazovawa i pacifikacije radni-

139

31 CW, ¡¡, str. 353. Zanimqivo je ukazati i na åiwenicu da je Mil branio pravoradnika na pabove i na razne zabavne igre. Iako je alkoholizam zaista i po wemu bio ve-liko zlo u engleskom društvu, posebno rašireno meðu radnicima, traÿio je da se pro-blem ne rešava zabranama veã ukupnim podizawem stawa i nivoa svesti radnika. Dok do-tle ne doðe, tragiåno, a i opasno bi po wemu bilo zabrawivati im jedine oblike zabaveza koje znaju. Videti CW, ¢¡, str. 235.

32 CW, ¢, str. 668. Razlozi javnog mira, sigurnosti i prosperiteta društva su ganagonili da misli u tom pravcu, a ne verovawe u socijalizam sindikalnog tipa, kako tomisli Lord Robins. Videti, CW, ¡¢, str. H¢.

ka, ne dozvoqavajuãi da se ekstremizam preterano razvije — setimo seHjumovih reåi da je organizovana crkva uvek najboqe sredstvo protivverskog fanatizma.

Konaåno, pogledajmo kakvi su zaista wegovi stavovi u pogledu rad-niåkih kooperacija, koji se navode kao dokazi o wegovom socijalizmu.O ovom problemu pisao je u åetvrtoj kwizi Principa, i u ålanku „Zah-tevi rada". U pomenutom ålanku Mil tvrdi da je najvaÿnija stvar kojamoÿe da se uradi u pogledu poboqšawa poloÿaja radnika uklawawesvakog ograniåewa, svake veštaåke prepreke kojom fiskalni i pravnisistem osporavaju moguãnost radnika da sami doprinesu svom napretku— misli se pre svega na zakone protiv radniåkih kooperacija i na lo-še zakone o partnerstvu. Ideja o radniåkim kooperacijama predstavqa-la je naåin da sami radnici postanu svoji kapitalisti, tako što bisvoje male uštede spojili u jedan znatan akcionarski fond dovoqan zapokretawe manufaktura u kojima bi sami i radili. Kako Klejs tvrdiova ideja mu se naroåito dopadala od åetrdesetih godina, kada je usledopadawa stope profita u Britaniji bivalo uništavano mnogo malihtrgovaca i proizvoðaåa, a trÿište rada je i daqe bilo pretrpano. Koo-peracije su bile dobro rešewe da mali preduzetnici, trgovci i poseb-no radnici udruÿe svoje fondove u jedan znatan, i da s druge stranesmawe preteranu konkurenciju izmeðu sebe, i posebno konkurenciju natrÿištu rada. O vrednosti takvih kooperacija trebalo bi da presudisamo trÿište — ako bi se pokazale uspešnim usled svojih prednosti,onda bi mogle da reše mnoge probleme, a ako bi se pak pokazale neu-spešnim, onda bi se iz wihovog neuspeha izvukle znaåajne lekcije, kaona primer uviðawe neizbeÿnosti posebne plate za superioran menax-ment.33

U Principima je ovom problemu posvetio ogroman prostor i mnogoentuzijazma. Ÿeleo je da odbrani samu ideju kooperacija koja se pojavi-la nakon francuske revolucije iz 1848, koja je po wemu dala dobre po-åetne rezultate u toj zemqi, ali je na noÿ doåekana u Engleskoj. U woj jevideo mnoge, pre svega moralne, društvene i vrednosne prednosti, alije opet trÿište smatrao ultimativnim testom wihove korisnosti —urpkos svim ovim drugim prednostima, ako te asocijacije ne bi mogleda opstanu na trÿištu pod jednakim uslovima s drugima, onda nemajusmisla. Meðu brojnim prednostima Mil pomiwe sledeãe: to je najboqinaåin da se harmonizuju prava rada i prava svojine, jer bi radnici bi-li istovremeno i vlasnici; to je po wemu i naåin da radnici rade vi-še jer bi bili više zaineresovani za unapreðewe svog zajedniåkog ka-pitala; kooperacije predstavqaju naåin da se smawi preterana konku-rencija na trÿištu rada; one su i naåin da se radnici stimulišu daštede i raðaju mawe dece jer ãe imati izgleda da svoj ušteðeni novaculoÿe kao kapital u takve projekte; one su takoðe škola solidarnosti,nezavisnosti i saradwe izmeðu qudi, pa time predstavqaju progresiv-ni korak u ukupnom razvoju qudske individualnosti, preduzetnosti ali

140

33 CW, ¡¢, str. 385.

i saradwe; one su i škola radnika za obavqawe zajedniåkih poslova iparticipaciju u odluåivawu, donošewu odluka, kao i za generalnu de-mokratiju…34 Cela ova ideja je osnova za jednu moralnu revoluciju, jerse poništava jaz izmeðu kapitala i rada, klase se pribliÿavaju jednadrugoj u ciqu zajedniåkog napretka društva, podiÿe se dignitet rada iraða se novi oseãaj sigurnosti i nezavisnosti kod radnika. Mil je ve-rovao da i preko samostalnih radniåkih kooperacija, i preko aranÿma-na gde nadnica radnika zavisi od ostvarenog profita u firmi kapita-liste, buduãnost vodi ka takvoj vrsti odnosa gde bi radnici polakotrebali da se stimulišu da budu više zainteresovani za uspeh timešto bi participirali i zavisili od ukupnog poslovawa preduzeãa.35

Mil je posvetio veliko poglavqe analizi iskustava iz poslovawakooperacija u Francuskoj. Izmeðu ostalog, on primeãuje da brzo uåe,jer su poåeli od uravnilovke, ali i vrlo brzo prešli na sistem zaradakoji polazi od minimuma istog za sve, ali preko toga rasporeðuje zara-du po uåinku na komad. Zbog toga åitavo razmatrawe Mil zakquåuje od-branom kompeticije kao neizbeÿne i podsticajne. U osnovi wegova od-brana ideje radniåkih korporacija zasnovana je na principima graðan-skog društva i slobodnog preduzetništva po kojima svako ima pravo dase povezuje s kim hoãe i da zapoåiwe bilo kakav posao. U zanimqivomsvedoåewu o uštedama sredwe i radniåke klase Mil kaÿe: „Prema ge-neralnim principima, ne vidi se nijedan dovoqan razlog zašto se qu-dima ne bi dozvolilo da svoj kapital i rad uposle pod bilo kojim uslo-vima pod kojima se to wima sviða, i uz uslov da su okolnosti tog aran-ÿmana javne, i da ih ne predstavqaju laÿno".36 Iako je, dakle, velikunadu za buduãnost polagao u takve aranÿmane, Mil je uvek na kraju govo-rio da takve kooperacije ne smeju niåim biti favorizovane, kako bi tosocijalisti ÿeleli, veã da same moraju da dokaÿu svoju vrednost u kon-kurenciji s drugima.

I ovaj posledwi zakquåak, kao i prethodna razmatrawa, åini mi sejasno pokazuju da je Mila teško podvesti pod etikete kolektivista isocijalista. Ovu tezu ãu potkrepiti s još nekoliko kratkih primera iilustracija. Poånimo sa problemom filantropije. Ideja filantropije,po Milu ima jednako štetne uticaje kao i ideja socijalne redistribu-cije bogatstva. U oba sluåaja se ugroÿenima po wemu na taj naåin moÿdakratkoroåno pomaÿe, ali dugoroåno odmaÿe. Generalnu ideju filantro-pije Mil vezuje za konzervativistiåki paternalizam, i protiv wegatvrdi da ÿivimo u politiåkom dobu, u dobu kada svako treba da traÿifer-plej u opštoj utakmici, a ne pomoã od drugog. Ono što qudimatreba jeste pravednost, a ne milost.37 U istom ålanku on ukazuje na po-gubne posledice filantropije: više i sredwe klase bi zaista mogle daodvoje jedan deo svojih sredstava kako bi pomogle poboqšawu poloÿajasadašwe generacije radnika, ali samo pod uslovom da se time stvaraju

141

34 CW, ¡¡¡, str. 769 i daqe.35 Ibid, str. 792.36 CW, ¢, str. 421.37 CW, ¡¢, str. 383.

uslovi i za boqi poloÿaj generacija radnika koji treba da doðu. To biznaåilo da se taj novac uloÿi u podizawe obrazovawa i osposobqavaweradnika da sami izdrÿavaju svoje porodice. Ako bi taj novac prostobio podeqen radnicima bez promene wihove svesti, oni bi poboqšaneuslove koje im obezbeðuje neko drugi, samo iskoristili za poveãawebroja ålanova svoje porodice. Filantropija dakle, samo vodi poveãawuproblema prekomerne populacije.38

U ålanku o zaduÿbinama Mil tvrdi da nediskriminaciona distri-bucija novca meðu siromašnima jedne klase, na jednom prostoru moÿeda dovede do demoralizacije i pauperizacije åitavog okruÿewa.39 Kadgod se troši ono što je nezaraðeno rezultat je korupcija moralnih iradnih sposobnosti onoga ko u tim „pogodnostima" uÿiva. Sliåno i ueseju o potåiwenosti ÿena, ukazujuãi na åiwenicu da ÿene znatno do-prinose širewu filantropskih oseãawa u modernom društvu, Mil ka-ÿe da su ÿene nesposobne da vide i nespremne da priznaju „da postojei takvi oblici dobroåinstva ili filantropije åije su konaåne posle-dice rðave. Velika i sve veãa masa neprosveãenog i kratkovidog dobro-åinstva koja brigu o ÿivotima qudi uzima iz wihovih ruku, i izbavqaih iz neprijatnih posledica wihovih sopstvenih postupaka, podrivasame temeqe wihovog samopoštovawa i samostalnosti, koji predsta-vqaju bitne preduslove kako za liåni prosperitet, tako i za opšte do-bro".40 Zakquåak je jednostavan: sve što pojedincu omoguãuje da trošiviše nego što je stvarno zaradio i da uÿiva u standardu koji prevazi-lazi wegov dostignuti mentalni razvoj i sposobnost za uåewe i napre-dak, kao i sve ono što ga štiti od kompeticije i konkurencije drugih,spreåavajuãi ga da uvidi svoje stvarno mesto i sposobnosti u odnosu nawih, uvek åoveka åini sve bespomoãnijim, nesposobnijim i nespremni-jim za trud, rad i usavršavawe.

Na istoj liniji je i Milovo razmatrawe protekcionizma. Kao štose pojedinac veštaåkom zaštitom od konkurencije drugih zapravo åuvaod sagledavawa stvarne snage i od motivacije za poboqšawe, isto setako privreda jedne drÿave protekcionizmom štiti od saznavawa svo-jih realnih moguãnosti, te od motivacije i prinude da se poboqšavakako bi se izborila protiv snage drugih. Nigde kao na ovom pitawu sene vidi koliko je Mil fundamentalno dosledno branio stavove i zna-åaj klasiånog ekonomskog liberalizma, konkurencije, slobode, nadmeta-wa i pluralizma na trÿištu kao jedinih naåina za dugoroåno napredo-vawe ekonomije.41 U kritici protekcionizma ostao je dosledan tokomåitavog svog ÿivota. Prisetimo se da je svoju akademsku karijeru i za-poåeo na talasu kritika protekcionistiåkih zakona o ÿitu kojima jeengleska aristokratija štitila svoju proizvodwu ÿita od konkurencije

142

38 Ibid, str. 375.39 CW, ¢, str. 619.40 M i l, X. S., i M i l, H. T. (1995). Potåiwenost ÿena, str. 133.41 Za wegovu odbranu klasiånog ekonomskog liberalizma pogledati, na primer, CW,

¢¡, str. 130, a za stavove o protekcionizmu videti CW, ¡¡¡, str. 848 i daqe, kao i CW, ¡¢,str. 250.

spoqa i time po Milu i ostalim pripadnicima engleske sredwe klaseoporezivala sve ostale slojeve stanovništva, koji su morali da plaãajuskupqi hleb kako bi odrÿavali visoke prihode zemqoposednika. Mil jetako uåestvovao u kampawi za obarawe ÿitnih zakona sve do wihovogukidawa. Istovremeno, kritiku protekcionizma uzdigao je do principaobjašwavajuãi zašto je takva politika generalno pogrešna i u drugimoblastima. Moguãnost protekcionizma dozvoqavao je samo u dva sluåaja.Jedan od wih je pitawe nacionalne bezbednosti, koja je razumqivo iz-nad ekonomske efikasnosti i moÿe opravdati da se usled sukoba sa dru-gim zemqama uvede protekcionizam za odreðene robe i usluge. Mil jetako smatrao da je uvoðewe navigacionih zakona, koji su ograniåavalimoguãnost trgovine sa engleskim kolonijama u sredwoj i juÿnoj Ameri-ci, tokom sukoba sa Holandijom bilo opravdano i imalo smisla kao na-åin zaštite engleske flote i trgovine; no kada prestanu sukobi, powemu treba prestati i sa takvom politikom.42 S druge strane, bio je vo-qan da prihvati moguãnost korišãewa protekcionizma kao sredstva zazaštitu mlade industrije u nekoj zemqi za izvesno vreme. Meðutim,uslovi su bili da ta zemqa zaista ima potencijale i resurse kojima to-kom izvesnog perioda zaštite moÿe da se razvije, uzdigne i osposobiza takav nivo funkcionisawa kojim moÿe postati konkurentna s indu-strijama drugih zemaqa na svetskom trÿištu. Åim se do toga doðe, tre-ba poåeti s postepenim spuštawem carina koje ãe voditi do wihovogkonaånog ukidawa — ovaj detaq je Milu veoma vaÿan: i uvoðewe i uki-dawe carina mora da se odvija postepeno kako ne bi izazvalo šokove natrÿištu i kako bi omoguãilo i samim trÿišnim akterima da se pola-ko prilagoðavaju na nove uslove poslovawa. Pri svemu tome, vaÿno jeda drÿava zaista ima potencijale za takav razvoj, jer ako to nije sluåajonda je cela akcija sama po sebi štetna jer se graðani uzalud oporezujutime što se teraju da kupuju skupqu domaãu robu.

Zanimqivo je uoåiti da je vremenom Mil još više pooštrio kri-terijume za protekcionizam i predloÿio sledeãu meru: buduãi da sepokazalo da kada se jednom protekcionizam uvede, onda wegovo ukidaweide veoma teško zato što interesne grupe i lobiji koriste sve naåineda produÿe odrÿavawe svog povlašãenog poloÿaja, Mil je predloÿioda se umesto generalnog podizawa visine carina, protekcionizam oba-vqa principom dodele povlašãenih, vremenski ograniåenih privile-gija za domaãe proizvoðaåe. Na taj naåin drÿava procewuje rezultate iodluåuje da li ãe nakon tog perioda imati razloge da obnovi meru ilida je ukine, i proizvoðaåi nisu u tako dobroj psihološkoj poziciji dabi mogli da se bune.43

Postoji doduše i treãa moguãnost kada je uvoðewe carina opravda-no, a to je kao odbrambena, uzvratna mera, odnosno kao odgovor na pro-tekcionizam neke druge zemqe. Time se vrši pritisak na onu prvu ze-mqu da ukine nepotrebne carine.44

143

42 Videti CW, H¡H, str. 611.43 CW, ¡¡¡, str. 926, 928.44 Ibid, str. 856.

Posledwa stvar koju ovde treba makar pomenuti jeste Milova teo-rija poreza. Ovom problemu je Mil posvetio åak pet poglavqa petekwige Principa, a dotakao ga se åak i u Utilitarizmu. Reå je o veomasloÿenom, u osnovi tehniåkom pitawu ekonomije, koje prevazilazi zah-teve ovog rada.45 Meðutim, vaÿno je pomenuti da je generalna Milovapolitiåka tendencija usmerena ka zalagawu za što niÿe poreze kao na-åin pospešivawa razvoja proizvodwe, prometa i podizawa ukupnog na-cionalnog bogatstva, pa time i opšteg standarda. Mil doduše, traÿida se ne oporezuje ona minimalna osnova potrebna za ÿivot, ali za svepreko toga vodi se liberalnim principima oporezivawa: kritikuje sa-mu ideju progresivnog oporezivawa i dozvoqava je samo kad su u pitawunasleðe i zemqa, traÿi ukidawe poreza na štedwu, kritikuje oporezi-vawe investicija, traÿi izbegavawe dvostrukog oporezivawa (i inve-stirane sume i prihoda), i ukazuje kako porez na profit ugroÿava na-cionalno bogatstvo Engleske, jer se time kapital tera iz zemqe, stimu-lišu se špekulacije i obeshrabruje se buduãe akumulisawe kapitala,što sve zajedno vodi ka stacionarnom stawu.46

I takva teorija poreza, kao i sve ovo gore što smo izneli, uverqi-vo svedoåe da se za Mila teško moÿe reãi da je socijalista ili kolek-tivista kako je uobiåajeno u libertarijanskim krugovima danas.

LITERATURA

C l a e y s, G. (1987). Justice, independence, and industrial democracy: the developmentof John Stuart Mill's views on socialism, The Journal of Politics, vol 49.

D o m e, T. (1999). Bentham and J. S. Mill on tax reform, Utilitas, vol 11/3.D o n n e r, W. (1991). The Liberal Self: John Stuart Mill's Moral and Political Philo-

sophy, Cornel University Press.D u n c a n, G. (1973). Marx and Mill, Cambridge University Press.Ð u r k o v i ã, M. (2004). Mil i konzervativizam, Sociološki pregled, HHH¢¡¡¡,

no. 3, str. 397—423, Beograd.E l l i s, M. A., Variations in the editions of J. S. Mill's Principles of Political Eco-

nomy, http://www.ecn.bris.ac.uk/het/mill/.H a j e k, F. A. (1997). Liberalizam, u Nova srpska politiåka misao, 1—2, 3—4,

Beograd.H o b s b a w m, E. (1987). Doba revolucija, Zagreb: Školska knjiga.J a k š i ã, M. — P e j i ã, L. (1994). Doktrine velikih ekonomista, Beograd:

Ekonomski fakultet.L e v i n, M. (1999). On a contradiction in Mill's argument for liberty, Politics, 19/3.L e v i n, M. (2003). John Stuart Mill: a liberal looks at utopian socialism in the years

of revolution 1848—9, Utopian Studies, vol 14/2.M i l l, J. S, (1963—1991). Collected Works, 33 volumes, uredio John M. Robinson,

University of Toronto Press, Routledge & Kegan Paul. Skraãeno CW.M i l l (1980). On Bentham and Coleridge, Cambridge University Press.M i l, X, S. (1960). Utilitarizam, Beograd: Kultura.M i l, X, S. (1998). O slobodi, Beograd: Plato.

144

45 Podseãam na znaåajan ålanak Domea o ovoj problematici. Dome (1999).46 Ibid, str. 805—872.

M i l l, J. S. (1989). Izabrani politiåki spisi, Zagreb: Informator, FPN, u dvatoma.

M i l, X. S. i T e j l o r Mil, H. (1995). Rasprave o jednakosti polova, Beograd:Filip Višwiã.

M i s e s, von L. (1985). Liberalism, Cobden Press, San Francisco, III edition.P o l a w i, K. (2003). Velika transformacija, Beograd: Filip Višwiã.R o b b i n s, L. (1967). Introduction, u: Mill, J. S. Collected Works, vol 4.S t a f f o r d, W. (1998). How can paradigmatic liberal call himself socialist? The case

of John Stuart Mill, Journal of Political Ideologies, vol 3/3.

JOHN STUART MILL, LABOUR ISSUE AND THE PROBLEM OF SOCIALISM

by

Miša Ðurkoviã

Summary

The topic of this article is the analysis of Mill's attitude to socialism. The authorstarts from the contemporary libertarian dogma about Mill as the spoiler of liberalismwho supposedly turned this ideology towards socialist trends. The detailed and taxono-mic analysis based on Mill's Principles of Political Economy and Chapters on Socia-lism shows that this theory in not correct; that the opposite is true — Mill actually, asthe first serious critic of socialism, set all the relevant arguments which the liberal the-ory would later use to challenge this rival ideology. The emphasis is placed on the pro-blems of redistribution and extension of the right to vote, but the author also tackles theissues of corporations, protectionism and tax policy.

145