XXIX 2/2014

: : XXIX : 2 : : . , :

. . . . . . . . .

. . . . . . . . .

:

. , . , .

.

: , 6 :

: - .

: .

CIP- , 378.9(497.113)(082) 62 / . . 7, . 9 (1974)-1990/1991, .21/22 ; . 23, 1 (2008)-. : , 1974-1991; 2008-. . ; 30 . (: ) ISSN 0350-428X COBISS.SR-ID 58627591

I

, . 1960. , , , 1965. . , , 1974. 9 (VII ). , , -, -, . 17 (1986. .), - Publications of the School of Engineering. / 21/22, 1990/1991. . . , . , , , - , , , . , , , . - - , 2008. . , 2009. . , - - - . - , , -. w - (www.ftn.uns.ac.rs) , . e -. , , 01.01.2014. 31.03.2014. ., 18.05.2014. . . . .

II

. , 2, :

, , , , , .

1. :

, , , .

- . . , , -- , :

III

SADRAJ

Strana Radoviizoblasti:Grafikoinenjerstvoidizajn 1. MirjanaMarjanovi,IgorKarlovi,IvanaTomi,

PROCENAKABINEZAPOSMATRANJEPOMOUMODELAHROMATSKEADAPTACIJE....... 2132. DanijelJurjevi,DragoljubNovakovi,SandraDedijer,

ANALIZASEKUNDARNIHKARAKTERISTIKAKVALITETAOTISKAOFSETTAMPANIHETIKETA............................................................................................................................... 217

3. Nikolauri,MilanVidakovi,UPOTREBASASSICOMPASSOKRUENJAUPROCESUIZRADEVEBSAJTA........................ 221

4. JovanaVidakovi,DragoljubNovakovi,NemanjaKaikovi,ISPITIVANJEITLJIVOSTIQRKODANATEKSTILNIMMATERIJALIMA................................. 225

Radoviizoblasti:Arhitektura 1. SonjaOgrizovi,

ARHITEKTONSKASTUDIJAPOSLOVNOGINKUBATORAZAKREATIVNEINDUSTRIJE.......... 2292. NedaRadman,

CENTARZATALASOTERAPIJUNATENERIFAMA................................................................. 2333. SuzanaNikoli,

URBANISTIKOARHITEKTONSKOREENJECENTRALNIHJAVNIHPROSTORAUSREMSKIMKARLOVCIMA................................................................................................... 237

4. Aleksandarjak,STAMBENOPOSLOVNINEBODERUBLOKU43UNOVOMBEOGRADU............................. 241

5. RuicaMii,PROJEKATAUTOBUSKESTANICENAZLATIBORU............................................................... 245

6. StefanMilanovi,STAMBENOPOSLOVNIOBJEKATUBEOGRADU................................................................. 248

7. SaaMikovi,RadivojeDunulovi,ARHITEKTONSKIPROJEKATKONGRESNOGCENTRAKOTORSKOGPATRICIJATA................ 252

8. orePavlovi,MilenaKrklje,GRADSKAPIJACAUPOEGI................................................................................................ 255

Radoviizoblasti:Industrijskoinenjerstvoimenadment 1. DanijelaDavidovi,

MESTO,ULOGAIZNAAJINVESTICIONIHFONDOVAUREPUBLICISRBIJI......................... 2592. NenadBeri,

TRANSFORMACIJAKORDINATAIZLOKALNOGUGLOBALNIKOORDINATNISISTEMIPRIKAZPODATAKAUGOOGLEEARTHU............................................................................ 263

3. MarinaKovaev,UTICAJMOTIVATORAIDEMOTIVATORANARADZAPOSLENIHUPROSVETI.................... 267

IV

4. KristinaMrkela,LeposavaGrubiNei,POVEZANOSTMOTIVACIJEZARADIZADOVOLJSTVAPOSLOMSAODNOSOMPREMARADNOJUSPENOSTI.......................................................................................................... 271

5. JelenaTomi,DanijelaLali,ZNAAJINTERNEKOMUNIKACIJEUKRIZNIMSITUACIJAMA............................................. 275

6. JasnaPerii,UNAPREENJESISTEMAUPRAVLJANJAZATITOMIVOTNESREDINEUPREDUZEU"MESSERTEHNOGASAD................................................................................................... 278

7. AleksandraDimitrijevi,DanijelaLali,UTICAJDRUTVENIHMEDIJANAPROCESZAPOLJAVANJA.............................................. 282

8. SneanaKopanja,ISTRAIVANJEFAKTORATIMSKOGUINKAUORGANIZACIJI............................................ 285

9. DejanIvezi,ANALIZAIUNAPREENJEODRAVANJAPROTIVPOARNEOPREMEUPREDUZEUTIGARUCILJUPOVIENJABEZBEDNOSTI....................................................................... 289

10. BojanRadunovi,USAGLAAVANJESISTEMAMENADMENTAKVALITETOMSAZAHTEVIMASTANDARDAISO9001:2008UMEPOLA.D........................................................................ 293

11. GabrielaRadeti,NAINFUNKCIONISANJAIPRIMENABARKODTEHNOLOGIJEUPRAKSI.......................... 297

12. NataaJovanovi,ANALIZAPLASMANADRAVNOGDUGANAFINANSIJSKOMTRITUREPUBLIKESRBIJE.................................................................................................................................. 301

13. MarijaKosanovi,PENZIONIFONDOVIUREPUBLICISRBIJI............................................................................. 305

14. BojanaLazarevi,ZLOUPOTREBEUOSIGURANJU........................................................................................... 309

15. AleksandarGajdobranski,ANALIZAPONUDEOSIGURANJANATRITUREPUBLIKESRBIJE....................................... 313

16. BojanaPanteli,BogdanKuzmanovi,UTICAJPREVENTIVNIHMERANASMANJENJERIZIKAKODOSIGURANJAUSEVAIPLODOVANAPRIMERUDDORNOVISADIDUNAVOSIGURANJA..................................... 317

17. Tamarailas,LjubicaDuak,MERENJERADNEUSPENOSTIUPREDUZEUNEKTARBakaPalankaKAOPREDUSLOVNAPREDOVANJAUKARIJERIZAPOSLENIH..................................................... 320

18. ZoranOluji,PRIMENASCRUMMETODOLOGIJEUUPRAVLJANJUPROJEKTIMA................................... 324

19. Marinaulum,LjubicaDuak,ULOGAORGANIZACIJEIZAPOSLENIHURAZVOJUKARIJERE............................................. 328

20. BranislavIsakov,IvanaKati,ULOGEKOMPETENCIJAURAZVOJUKARIJEREZAPOSLENIH.............................................. 332

21. VladimirVuji,VeselinPerovi,ZNAAJINSTRUMENATASTRATEKOGKONTROLINGAPRILIKOMANALIZEODSTUPANJACENAELEKTRINEENERGIJEUSRBIJIIOKRUENJU................................... 336

22. BojanaVasi,ISTRAIVANJEZNAAJAUPRAVLJANJAIORGANIZOVANJAUORGANIZACIJI.................... 340

23. SandraVeljkov,KOMPARATIVNAANALIZAPOREZANADOHODAKZAPOSLENIHNAPRIMERUODABRANIHZEMALJA........................................................................................................ 344

24. AleksandraJoi,KOMPARATIVNAANALIZAPOSLOVANJADRAVNIHFONDOVAZAZDRAVSTVENOOSIGURANJEUSRBIJIIHRVATSKOJUPERIODU20082012.............................................. 348

V

25. MajaLabus,PRIMENAMODELASAMOOCENJIVANJAIZSTANDARDA9004:2009ZAUNAPREENJESISTEMAMENADMENTAKVALITETAUNISuA.D.............................................................

35226. MajaVukovi,

UNAPREENJESISTEMAUPRAVLJANJAZATITOMIVOTNESREDINEUPREDUZEURUDNIKITERMOELEKTRANAGACKOA.D.GACKO......................................................... 356

27. DuankaNenadov,ANALIZAOSIGURANJAOBJEKATAUIZGRADNJI................................................................. 360

Radoviizoblasti:Inenjerstvoivotnesredine 1. VasiljNinkovi,

ANALIZAENERGETSKEEFIKASNOSTIPLANIRANEZGRADEELEKTRODISTRIBUCIJEPALE... 3642. BorislavVuli,DraganSpasi,

ISKAZIVANJENEPOSREDNIHPOSLEDICAPOVREDANARADUUFABRICIKARTONAUMKAOD2005.DO2013.GODINE................................................................................ 369

3. MiroslavaJoksimovi,BrankaNakomiSmaragdakis,VEEUEEOIEUENERGETSKOMBILANSUVOJVODINEKORIENJEMBIOMASE:TEHNIKA,EKONOMSKAIEKOLOKAEVALUACIJA........................................................... 373

4. NataaMraovi,Slavkouri,MOGUNOSTKORIENJAENERGIJESAGOREVANJEMKOMUNALNOGVRSTOGOTPADA.............................................................................................................................. 377

5. PredragObradovi,ANALIZAMOGUNOSTIUNAPREENJAMETODOLOGIJEUTVRIVANJAMORFOLOKOGSASTAVAKOMUNALNOGOTPADA.......................................................... 381

Radoviizoblasti:Mehatronika 1. MilanUroevi,

AUTOMATIZACIJAFILTERSKIHPOLJAUFABRIKAMAVODE............................................... 385 Radoviizoblasti:Geodezijaigeomatika 1. AleksandraKaplarski,

PROJEKATLOKALNEVISINSKEMREENASELJAFEKETIKAOOSNOVAVISINSKIHOBELEAVANJAINENJERSKIHPROJEKATA....................................................................... 389

2. IgorSabado,PROJEKATIREALIZACIJAPOLIGONSKEMREENASELJAFEKETIKAOOSNOVEPREMERAIINENJERSKIHRADOVA................................................................................... 393

VI

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 655.2.027:778.8

PROCENA KABINE ZA POSMATRANJE POMOU MODELA HROMATSKE ADAPTACIJE

VIEWING CABINET EVALUATION USING CHROMATIC ADAPTATION MODELS

Mirjana Marjanovi, Igor Karlovi, Ivana Tomi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast GRAFIKO INENJERSTVO I DIZAJN

Kratak sadraj U ovom radu testirana je Agile Radiant Lightbooth 5 kabina za posmatranje i njeni svetlosni izvori. Procena se vri standardnom metodom CIE komisije za procenu odstupanja realnih izvora svetla od iluminanta i definie se uticaj razlika na slike sa primenjenim modelima hromatske adaptacije. Kao rezultat eksperimenta je data procena svetlosnih izvora posmatrane kabine kroz vizuelne i matematike opise njihovih odstupanja od standardnih iluminanata. Rezultati ukazuju na odstupanje realnih izvora svetla od teorijskih iluminata. Kljune rei: Kabina za posmatranje, hromatska adaptacija, izvori svetla Abstract In this paper Agile Radiant Lightbooth 5 viewing cabinet and its light sources were tested. Evaluation is performed with CIE standard metod for evaluating real light sources deviation from illuminants and effect of this differences on images with applied models of chromatic adaptation was defined. Evaluation of viewing cabinet light sources was given as result of this experiment, describing its deviations through visual and mathematical data. The results indicate difference between real light sources and hteoretical illuminants. Key words: Viewing cabinet, chromatic adaptation, light sources 1. UVOD Kabine za posmatranje sa simulatorima standardnih izvora svetla omoguavaju testiranje i predvianje izgleda boja u razliitim uslovima i nalaze iroku primenu u grafikoj i drugim industrijama. Njihove performanse zavise od ispravnog funkcionisanja lampi iji je zadatak da simuliraju svetlost standardnih CIE iluminanata. Modeli hromatske adaptacije predstavljaju matematike operacije koje pomou razliitih matrinih transformacija simuliraju promene osvetljenja pri posmatranju slike. Ove transformacije rezultiraju predvianjem prikaza slike pod eljenim osvetljenjem. Primenom modela hromatske adaptacije za izvore svetla kabine i odgovarajue standardne izvore svetla, dobijaju se merljivi rezultati koji se mogu uporediti i dati procenu svetlosnih izvora kabine. Cilj rada jeste procenjivanje koliko efektno izvori svetla posmatrane kabine simuliraju odgovarajue standardne izvore svetla i definisanje mera odstupanja od standardnih vrednosti. ______________________________________________ NAPOMENA: Ovaj rad proistekao je iz master rada iji mentor je bio dr Igor Karlovi, docent.

2. TEORIJSKI DEO Boja zauzima znaajno mesto u civilizaciji proimajui sve sfere ivota: svakodnevno delovanje oveka, kultura, umetnost, industrija. Kako bi se kolorimetrijski definisao izgled boje, moraju se definisati sva tri parametra od kojih boja zavisi: predmet koji se posmatra, mehanizmi ljudskog vida i karakteristike svetlosnog izvora pod kojim se vri posmatranje (Slika 1).

Slika 1. Prikaz interakcije svetlosti izvora, posmatranog

predmeta i posmatraa

U procesima reprodukcije boja, potrebno je predvideti na koji nain e boja biti prikazana pod odreenim osvetljenjem, kao i da li e data boja proizvesti isti vizuelni utisak ukoliko se posmatra pod razliitim osvetljenjem. Ovakva predvianja se obavljaju simulacijom prikaza boje pod razliitim izvorima svetla. 2.1. Standardno osvetljenje i izvori svetla Kolorimetrija razliito definie pojmove: izvori svetla, standardni iluminanti i standardni izvori svetla. Izvori svetla definiu se kao svi fiziki emiteri vidljive energije. Iluminanti su izvori svetla teorijski definisani kroz tabelu standardizovanih vrednosti koje predstavljaju spektralnu raspodelu snage svetlosti. Standardni izvori svetla su fiziki emiteri svetlosne energije nekih standardnih iluminanata. CIE je definisala grupe standardnih iluminanata: A, B, C, D, E i F. CIE iluminanti A, B i C su prva tri iluminanata koja su standardizovana 1931. godine. CIE A je kreiran da predstavlja svetlost sijalice sa uarenim vlaknom. CIE B predstavlja direktnu sunevu svetlost. CIE C predstavlja indirektnu sunevu svetlost. CIE serija iluminanata D obuhvata iluminante D50, D55 i D65 definisane 1964. godine. Ovi iluminanti predstavljaju prosenu spektralnu raspodelu snage dnevnog svetla. CIE iluminant E je teorijska referenca, iluminant koji daje istu spektralnu snagu u vrednosti 100 na svim talasnim duinama [1].

213

CIE serija iluminanata F se sastoji od spektralne raspodele snage za 12 iluminanata koji predstavljaju razliite tipove fluorescentnih svetlosnih izvora. 2.1.1. Praktino simuliranje standarnog osvetljenja - kabine za posmatranje Kabine za posmatranje su tehniki ureaji koji sadre nizove standardnih izvora svetla i omoguavaju posmatranje uzoraka pod razliitim osvetljenjem. Konstrukcija kabine podrazumeva osnovu na koju se postavlja uzorak, tri bona panela koji tite posmatrani uzorak od spoljanjih izvora svetla i gornji panel u koji su ugraene lampe simulatori standardnog osvetljenja, kao i prekidai za ukljuivanje i iskljuivanje eljenog izvora svetla (Slika 2).

Slika 2. Konstrukcija kabine za posmatranje

Za potrebe kontrole kvaliteta svetlosnih izvora kabine CIE je definisala standardne metode procene: indeks prikaza boja (engl. Color Rendering Index - CRI) i indeks metamerizma - MI. CRI predstavlja sposobnost nekog izvora svetla da prikae boje na pravi nain u odnosu na referentni izvor svetla iste ili sline odnosne temperature. MI predstavlja verovatnou da dva uzorka prikau istu razliku boja pod dva razliita izvora svetla. Evaluacija svetlosnih izvora se zasniva na poreenju referentnog izvora svetla sa testiranim pomou standardnih metamernih parova. CIE je definisala skup od 5 metamernih parova za vidljivi deo spektra i 3 metamerna para sa fluorescentnim osobinama. Srednja vrednost razlike boja E za metamerne parove osvetljene referentnim i testiranim osvetljenjem predstavlja indeks metamerizma testiranog osvetljenja. U odnosu na vrednost MI, testirani svetlosni izvori se kategoriu ocenama A, B, C, D i E koje je standardizovala CIE komisija (Tabela 1). Tabela 1. Kategorije izvora svetla u odnosu na MI

Kategorija MI (CIELAB) MI (CIELUV) A < 0,25 < 0,32 B 0,25 < MI < 0,5 0,32 < MI < 0,65 C 0,5 < MI < 1,0 0,65 < MI < 1,3 D 1,0 < MI < 2,0 1,3 < MI < 2,6 E MI > 2,0 MI > 2,6

2.2. Hromatska adaptacija Adaptacija predstavlja mogunost sistema ukla vida da prilagodi osetljivost na stimulus u situacijama promene uslova posmatranja [2]. Vizuelni sistem poseduje mogunost tri vrste adaptacije: tamna, svetla i hromatska adaptacija.

Tamna adaptacija predstavlja adaptaciju na smanjeni intenzitet svetlosti. Tokom tamne adaptacije vrednosti praga osetljivosti fotoreceptora oka, epia i tapia, opadaju u funkciji vremena provedenog u mraku, odnosno pri svetlu slabog intenziteta. Svetla adaptacija je u procesu slina tamnoj adaptaciji, ali se u ovom sluaju sistem adaptira na povean intenzitet svetlosti. Hromatska adaptacija je sposobnost vizuelnog sistema da u odreenoj meri smanji uticaj boje osvetljenja i time obezbedi priblino realan prikaz posmatranih boja [2]. Proces svetle i tamne adaptacije zasniva se na ukupnoj promeni osetljivosti svih receptora u oku istovremeno, dok hromatska adaptacija predstavlja nezavisnu regulaciju osetljivosti svake od tri vrste epia [3]. Mehanizmi hromatske adaptacije se dele u dve grupe: ulne i kognitivne mehanizme. ulni mehanizmi hromatske adaptacije podrazumevaju automatske reakcije vizuelnog sistema na pomenu intenziteta stimulusa. Kognitivni mehanizimi hromatske adaptacije su psiholokog karaktera i posledica su unapred steenog znanja, poznavanja subjekta i okruenja posmatranja.

2.2.1. Princip i modeli hromatske adaptacije Prilikom posmatranja dva razliita stimulusa pod razli-itim uslovima posmatranja, moe se desiti da se dati stimulusu percipiraju identinim, kao posledica hromatske adaptacije. Kako bi se ovakvi efekti predvideli, kreirani su modeli hromatske adaptacije. Ovi modeli su zapravo matematike transformacije koje omoguavaju transformisanje tristimulusnih vrednosti iz jednih uslova posmatranja u druge uslove posmatranja [4]. Osnovni princip transformacija hromatske adaptacije sastoji se od sledeih koraka [2]:

1) Ulazni podaci su CIE tristimulusne vrednosti stimulusa za prve uslove posmatranja X1Y1Z1.

2) Vri se matrina transformacija X1Y1Z1 vrednosti u vrednosti odziva epia L1M1S1.

3) Vri se adaptacija na prve uslove posmatranja pomou matrice adaptacije kako bi se dobili, adaptirani odzivi epia LaMaSa.

4) Vri se obrnuti proces sa adaptacijom na druge uslove posmatranja kako bi se utvrdila pojava poklapanja boje u odzivu epia L2M2S2.

5) Vrednosti L2M2S2 se matrinom transformacijom vraaju u CIE tristimulusne vrednosti X2Y2Z2.

CIE je 2004. godine objavila tehniki izvetaj koji sadri pregled modela hromatske adaptacije. U nastavku teksta je dat opis Von Kries modela. Von Kries model je jedan od osnovnih modela, na osnovu koga su kasnije kreirani mnogi drugi. Ovaj model hromatske adaptacije predstavlja linearnu transformaciju odziva fotoreceptora i podrazumeva da je pomeraj odziva epia isti na svakom nivou adaptacije. Ovakav model daje jednostavno i u dosta sluajeva tano predvianje promene boje u procesu adaptacije, meutim, u serijama eksperimenata su pronaena nepodudaranja eksperimen-talnih rezultata sa teorijom koju zastupa Von Kries zakon koeficijenta [5].

214

3. EKSPERIMENTALNI DEO U ovom delu rada dat je opis ispitivanja osvetljenja kabine za posmatranje i procenjivanja istog pomou Von Kries modela hromatske adaptacije i indeksa metamerizma. Podaci dobijeni merenjem u posmatranoj kabini su primenjeni u proraunima sa ciljem dobijanja rezultata koji su uporeeni meusobno i sa standardnim vrednostima, matematiki i vizuelno.

3.1. Materijali, ureaji i softveri korieni u eksperimentu Predmet testiranja u okviru eksperimenta jeste kabina za posmatranje Agile Radiant Lightbooth 5 sa simulacijama pet razliitih standardnih izvora osvetljenja. Specifikacija lampi ove kabine data je u tabeli 2.

Tabela 2. Specifikacija lampi posmatrane kabine

Svetlost Odnosna temperatura Snaga

Dnevna svetlost D65 6 500 K 2 x 18W Dnevna svetlost D50 5 000 K 2 x 18W Svetlost sijalice sa

uarenim vlaknom A 2 700 K 2 x 18W

Fluorescentna svetlost TL 84 4 100 K 2 x 18W

UV svetlost N/A 1 x 8W

Za merenje svetlosnih izvora kabine, upotrebljen je Eye-One Pro spektrofotometar koji obuhvata raspon talasnih duina od 380 nm do 730 nm u koracima od 10 nm. Geometrija merenja je 45/0, odnosno usmerena direktna koja iskljuuje spekularnu komponentu i na ovaj nain daje samo informacije o izvoru svetla. Spektralni podaci izmereni spektrofotometrom su oitani pomou softverskog paketa Babel Color CT&A koji omoguava povezivanje raunara sa mernim ureajem i eksportovanje merenih podataka u eljenom obliku. Za kompleksne matematike proraune i rad sa matricama, upotrebljeni su softverski paketi Matlab i Wolfram Mathematica. Uzorak na kome je vren eksperiment je digitalna slika dimezija 600 x 479 piksela, rezolucije 72 piksela po inu i dubine boje 8 bita po kanalu.

3.2. Metodologija eksperimenta Radni tok eksperimenta je sproveden kroz sledee korake:

1) Merenje svetlosnih izvora posmatrane kabine 2) Raunanje tristimulusnih vrednosti 3) Hromatska adaptacija po Von Kries-u i

standardna adaptacija 4) Poreenje rezultata adaptacija 5) Odreivanje indeksa metamerizma za D50 i D65.

Izmerene spektralne vrednosti osvetljenja su preraunate u tristimulusne vrednosti osvetljenja pomou sledeih jednaina [7] :

= ( 1 ) = ( 2 ) = ( 3 ) = ( 4 )

gde su: , , standardizovane vrednosti funkcije za 2 CIE standardnog posmatraa; Pi je vrednost spektralne raspodele za datu talasnu duinu, a N je faktor normalizacije. Za izvoenje hromatske adaptacije je potrebno kreirati odgovarajuu matricu hromatske adaptacije za pojedinane ispitivane izvore svetla. Princip kreiranja matrice hromatske adaptacije je dat u jednaini (5):

[M] =[MVK ]-1/ / /

[MVK] ( 5 )

gde je: [M] matrica hromatske adaptacije; [MVK ] matrica transformacije XYZ vrednosti u vrednosti domena odziva epia po Von Kries-u; , , predstavljaju odzive epia za mereni iluminant, odnosno ciljano osvetljenje, dok , , predstavljaju domen odziva epia za standardni iluminant, odnosno standardno izvorno osvetljenje D65. Vrednosti odziva epia se raunaju pomou Von Kries matrice transformacije XYZ vrednosti u vrednosti odziva epia [6]:

[] = . . . . . .

. ( 6 )

Standardna adaptacija se zasniva na primeni standardne matrice transformacije za adaptaciju iz jednog osvetljenja u drugo. Kako je referentno osvetljenje D65, nije potrebno raditi standardnu adaptaciju za ovo osvetljenje kabine, dok se za osvetljenje D50 koristi sledea matrica:

[/] = .

.

( 7 )

Proraun indeksa metamerizma za vidljivi deo spektra za lampe koje simuliraju osvetljenje D50 i D65 je korieno 5 standardom propisanih virtuelnih metamernih parova. Tristimulusne vrednosti za svaki uzorak pojedinanog para su preraunate u Lab vrednosti boja, a zatim su raunate razlike boja E za svaki metamerni par. Za proraun razlike boja je koriena klasina CIELAB 1976 formula:

= + + ( 8 ) gde su L1, a1, b1 i L2, a2, b2 Lab vrednosti pojedinanih uzoraka za dati metamerni par. Indeks metamerizma MI za mereno osvetljenje je jednak iznosu srednje vrednosti razlike boja E za svih 5 metamernih parova.

3.2. Prikaz rezultata Izraunate tristimulusne vrednosti referentne bele za osvetljenje D50 i D65, date su u tabeli 3.

215

Tabela 3. Tristimulusne vrednosti merenog osvetljenja Mereno

osvetljenje D50 D65

Xwd 0.965495 0.941009 Ywd 1.00000 1.00000 Zwd 0.79207 1.001803

Izraunate vrednosti odziva epia za merena osvetljenja D50 i D65 i referentno osvetljenje D65, date su u tabeli 4.

Tabela 4. Izraunate vrednosti odziva epia Ref. D65 Mereno D50 Mereno D65

1.00003 1.03002 1.00327 0.999988 0.983026 0.998152 0.999785 0.727295 0.919876

Na slici 3. su prikazane vrednosti razlike boja dobijene poreenjem rezultata primene hromatske adaptacije i standardne adaptacije na digitalnu sliku u sluaju osvetljenja D50, odnosno, poetne test slike umesto standardne adaptacije za osvetljenje D65.

Slika 3. E za rezultate hromatske adaptacije

Poreenje rezultata hromatske adaptacije za osvetljenje D50 pokazuje razliku boja koja je vizuelno teko uoljiva, dok je razlika za osvetljenje D65 znaajno vea i oznaava vizuelno primetnu razliku boja. Prikaz rezultata razlike boja za metamerne parove, kao i indeks metamerizma za osvetljenje D50, dat je u tabeli 5.

Tabela 5. E metamernih parova i MI za osvetljenje D50 D50 Par 1 Par 2 Par 3 Par 4 Par 5 E 4,128 2,330 5,841 3,351 2,777MI 3,685

Prikaz rezultata razlike boja za metamerne parove, kao i indeks metamerizma za osvetljenje D65, dat je u tabeli 6.

Tabela 6. E metamernih parova i MI za osvetljenje D65 D65 Par 1 Par 2 Par 3 Par 4 Par 5 E 4,256 1,829 6,665 4,706 3,877MI 4,266

Slino rezultatima hromatske adaptacije, MI je vei u sluaju osvetljenja D65, ali je za oba osvetljenja ovaj indeks vei od vrednosti 2, to ih svrstava u poslednju kategoriju E simulatora standardnih iluminanata.

3. ZAKLJUAK Dobijeni rezultati pokazali su da postoje znaajna odstu-panja simulatora standardnog osvetljenja u odnosu na iluminante. Metoda procene pomou hromatske

adaptacije je dala znatno bolju ocenu za simulaciju osvetljenja D50 u odnosu na simulaciju osvetljenja D65 posmatrane kabine. Uzimajui u obzir rezultate ove metode, moe se zakljuiti da je osvetljenje D50 kabine za posmatranje pogodno za upotrebu, to nije sluaj sa osvetljenjem D65. Metoda odreivanja indeksa metamerizma za osvetljenje D50 i D65 Agile Radiant Lightbooth 5 kabine za posmatranje, pokazala je nezadovoljavajue rezultate, dodelivi ovim izvorima svetla ocenu E, koja nije preporuljiva za simulatore dnevnog osvetljenja. Kako je kao test slika za hromatsku adaptaciju koriena digitalna slika sa velikim brojem boja i kontrasta, moe se zaljuiti da je kabina pogodna za posmatranje slinih uzoraka pri simulaciji osvetljenja D50. Nasuprot tome, simulacija dnevnog osvetljenja u ovoj kabini ne moe dati relevantnu procenu i predvianje pojave metamerizma.

4. LITERATURA

[1] International Commission on Illumination, Colorimetry - Part 2: CIE standard illuminants. Vienna, Austria. CIE, 2006 [2] Fairchild, M. Color Appearance Models. Chichester, West Sussex: John Wiley & Sons Ltd, 2nd Ed, 2005. [3] Von Kries, J. Handbuch der Physiologie des Menschen. Braunschweig: Vieweg und Sohn, 1905. [4] Fernndez-Maloigne, C. Advanced Color Image Processing and Analysis. New York: Springer, 2012. [5] Backhaus, W., Kliegl, R., Werner, J. Color Vision: Perspectives from Different Disciplines. Berlin: Walter de Gruyter, 1998. [6] International Commission on Illumination, Technical report: A review of chromatic adaptation transforms. Vienna, Austria. CIE, 2004. [7] Lindbloom, B. Chromatic Adaptation, 2009. [Online] Dostupno na: http://www.brucelindbloom.com/ [Pristupljeno stranici 10.06.2013.] [8] A.E. Bryson, Y.C. Ho, Applied Optimal Control, New York, Wiley, 1975.

Kratka biografija:

Mirjana Marjanovi roena je u Loznici1985. god. Diplomski-master rad na Fakultetu tehnikih nauka iz oblasti Grafiko inenjerstvo i dizajn odbranila je 2014.god.

Adresa autora za kontakt:

Mirjana Marjanovi marjanovic.mia@gmail.com

dr Igor Karlovi karlovic@uns.ac.rs Ivana Tomi tomic@uns.ac.rs

216

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 621.798.12

ANALIZA SEKUNDARNIH KARAKTERISTIKA KVALITETA OTISKA OFSET TAMPANIH ETIKETA

ANALYSIS OF SECONDARY QUALITY CONTROL CHARACTERISTICS OF OFFSET PRINTED LABELS

Danijel Jurjevi, Dragoljub Novakovi, Sandra Dedijer, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast GRAFIKO INENJERSTVO I DIZAJN

Kratak sadraj U radu su predstavljena istraivanja koja su imala za cilj karakterizaciju kvaliteta otisaka tampanih ofset tehnikom tampe na samolepljivom papiru u realnim proizvodnim uslovima. tampa na samolepljivom papiru karakteristina je za grafiki proizvod etikete koje su namenjene za upotrebu u prehrambenoj industriji. Istraivanja su se odnosila na ispitivanje sekundarnih karakteristika otiska. Kao sekundarne karakteristike kontrolisane su: oblik rasterske take preko parametara oblost i okruglost, finoa reprodukcije linija i uniformnost povrinske are (mottling). Istraivanje je podrazumevalo generisanje odgovarajuih mikroskopskih snimaka i kasniju obradu primenom odgovarajuih funkcija softvera ImageJ i Matlab, namenjenih digitalnoj obradi i analizi slike. Kljune rei: etiketa, povrinska ara, okruglost i oblost rasterske take, reprodukcija linija Abstract This study represents research which goal is quality characterisation of offset imprints on self-adhesive paper obtained under real production conditions. Printing on self-adhesive paper is characteristic for graphic product - labels intended for food industry. Researches were related to examinations of secondary characteristics of printed impression. Secondary characteristics that are controlled include: the shape of raster points using parameters of circularity and roundness, line reproduction, uniformity of surface patterns (mottling). Research procedure involved generating of the corresponding microscopic images and subsequent analysis using the appropriate functions of software ImageJ and Matlab, intended for digital image processing and analysis. Keywords: label, mottling, dot circularity and roundness, line reproduction 1.UVOD Etiketa predstavlja sastavni deo ambalae koji govori o samom proizvodu. Osim to pruavizuelnu identifikaciju proizvoda, etiketa prua i brojne informacije koje su bitne za potroaa. S obzirom da danas imamo itav niz razliitih oblika, dimenzija i tipova ambalae, isto tako ra-zlikujemo i brojne vrste etiketa [1]. ______________________________________________ NAPOMENA: Ovaj rad proistekao je iz master rada iji mentor je bio dr Dragoljub Novakovi, red.prof.

Da bi se dobila kvalitetna etiketa, svaka od faza izrade mora zadovoljavati odreene kriterijume. .Jedna od najvanijih proizvodnih faza u izradi etikete je tampa. U korelaciji sa fazom pripreme za tampu, u fazi tampe se u najveoj meri definie krajnji kvalitet otiska. Kontrola kvaliteta tampe etiketa predstavlja instrumentalna merenja i softversku analizu odreenih parametara kvaliteta otiska. Cilj rada je bio da se utvrde sekundarne karakteristike koje utiu na kvalitet odtampane etikete. Sekundarne karakteristike koje su praene su: okruglost rasterske take, povrinska ara i reprodukcija linija. Kontrolom ovih parametara na vie uzoraka moe se oceniti kvalitet etikete, i izvriti potrebne korekcije u samom procesu izrade etikete. 2.TIPOVI ETIKETA Kada se pogledaju dananji tipovi etiketa, svi oni spadaju u jednu od dve glavne kategorije: one koje se tampaju na papirnim ili sintetikim podlogama (film, metalne folije, metalizirani papir itd.) i kod kojih se adhezivno sredstvo nanosi prilikom aplikacije i na one podloge koje ve na sebi imaju neku vrstu adhezivnog sredstva pre nego to se i odtampaju [2]. 3.TEHNOLOKI POSTUPAK IZRADE ETIKETA Tehnoloki postupak predstavlja proces pri kojem se od odreenog materijala kroz niz faza dobija krajnji proizvod. U zavisnosti od kompleksnosti proizvoda, eljenog izgleda i kvaliteta, materijal e proi kroz manje ili vie faza izrade. Tehnoloki postupak izrade moemo podeliti na etiri osnovne faze: priprema, tampa, dodatni postupci oplemenjivanja i zavrna grafika obrada. Operacije pripreme obuhvataju: dizajniranje, montau, izradu probnog otiska, pravljenje forme za mainu ako se tampa ne vri primenom digitalne tehnike. Raznovrsnost mehanikih procesa tampe koji se koriste za tampu etiketa podrazumeva rotacionu visoku tampu, flekso i UV flekso, sito, ofset, duboku tampu, veliki opseg na zahtev, i VIP reenja koja se koriste u izradi etiketa.[3] Dodatni postupci oplemenjivanja daju proizvodu izgled visokog kvaliteta. Osim izgleda, veina ovih procesa i poveava kvalitet same etikete. Meu procese dodatne obrade etikete spadaju: utiskivanje, lakiranje, plastifikacija. Jednom kada su odtampane, veina etiketa mora da bude izrezana u odreeni oblik. Rezanje je jedna od najvanijih zavrnih operacija, a moe se vriti ravnim noevima, krunim noevima ili noevima koji imaju

217

odreeni oblik (isecanje). Za razliku od isecanja gde se proseca kroz ceo materijal, delimino isecanje predstavlja vid rezanja gde se koristi kontrolisani pritisak kako bi se stvorio skidajui (engl. peel off) efekat. 4. POVRINSKA ARA Povrinska ara (eng. mottling) je pojava koja predstavlja promenu optikih svojstava odtampane podloge kao i same podloge bez tampe. Ona zavisi od razliitih faktora kao to su: podloga za tampu, vrsta boje, debljina sloja boje, hemijska sredstva koriena u tampi, nain suenja boje na otisku kao i razribanost boje u sistemu za boju.[4] 5. OKRUGLOST RASTERSKE TAKE Digitalna reprezentacija slike sa kontinualnim tonom sastoji se iz pravougaone matrice kvadratnih piksela. Najmanja povrina koju prekriva kruna taka ima prenik jednak dijagonali kvadratnog piksela(slika 1).

Slika 1. Ilustracija idealne rasterske take koja prikazuje kvadratni piksel upisan u krug

Da bi izraunali okruglost take neophodno je izraunati povrinu kruga opisanog oko kvadratnog piksela. Ovu jednainu je definisao Ulichney:

A=r2= a2/2 (1) gde je a stranica upisanog kvadrata u krug koji ini idealno kruna rasterska taka, a r je poluprenik kruga. Okruglost rasterske take se rauna na sledei nain:

okruglost=4A/p2 (2)

gde parametar A predstavlja povrinu koju pokriva taka, a p je obim take.[5] 6. OBLOST RASTERSKE TAKE Oblost rasterske take predstavlja veliinu koja pokazuje koliko ivica take odstupa od linije idealnog kruga. Ova odstupanja rasterske take nastala prilikom tampe najee imaju promenljiv amplitudni oblik. to su manja odstupanja, to je oblost vea, tj. to je ivica take manje krzava. Obla rasterska taka doprinosi znatno boljem kvalitetu odtampanog otiska. Postoji niz obrazaca namenjenih za raunanje oblosti rasterske take. Jedan od najee koritenih obrazaca, koji ujedno koristi i program za obradu slika ImageJ je:

= (3)

gde je A - povrina rasterske take, a MaxDiameter - rastojanje izmeu dva najudaljenija kraja rasterske take koje prolazi kroz centar take [7]. 7. KVALITET REPRODUKCIJE LINIJA Nekoliko najuestalijih problema kod kvaliteta reprodukcije linijskih elemenata koje uzrokuju ureaji za tampanje su mrljanje, razlivanje i otiranje. Tri vane merne karakteristike koje se koriste da bi se definisao kvalitet linije su: 1. irina linije 2. Krzavost TEP (Tangential Edge Profile profil tan-gencijalne ivice) 3. Otrina NEP (Normal Edge Profile profil normalne ivice) [6] U ovom radu ispitivanje se baziralo na definisanje povrine reprodukovane linije i determinisanje njenog odstupanja od idealne vrednosti. 8. METOD RADA Kao osnov za dobijanje kvalitetnog krajnjeg proizvoda, neophodna je kontrola procesa tampe i njenih parametara. Vrena je kontrola sekundarnih karakteristika tampe etiketa u ofset tehnici tampe. Ispitivanje je obuhvatilo kontrolu sledeih parametara:

povrinske are(mottling) kvalitet reprodukcije linija okruglost rasterske take oblost rasterske take.

Ispitivanje je vreno na 2 tipa uzoraka etiketa tampanih ofset tehnikom tampe. Tira prvog uzorka je 4500 tabaka, dok je za drugi 5000 tabaka. Uzorci predstavljaju dve razliite etikete namenjene za prehrambenu industriju. tampa je vrena na samolepljivim papirima RitRama i Muflon, na dvobojnoj maini Heidelberg Sorm Z, to znai da je je za uzorak 1 neophodno da se papir dva puta propusti kroz mainu, dok je za drugi uzorak potrebno da papir se propusti tri puta kroz mainu jer se tampaju etiri procesne boje i jedna posebna boja. Ove boje su konvencionalne ofsetne boje proizvoaa Huber Group. Za svaki uzorak uzeto je po tri tabaka na kojima je vreno ispitivanje. Tabaci su podeljeni na treine kako bi utvrdili uniformnost otiska preko cele povrine tabaka. Snimci otiska su generisani pomou ureaja Techkon Spectroplate,i skenera Canoscan, u zavisnosti od toga koja vrsta ispitivanja je vrena. Kod ispitivanja uniformnosti povrinske are, uzorci su prvobitno skenirani sa Canoscan 5600f skenerom, potom sauvani u .tif formatu u veliini 500 x 500 piksela, a zatim su izvrena merenja uniformnosti otiska pomou GLCM metode. GLCM metoda (engl. gray level co-occurrence matrix) predstavlja matricu koja prati koliko se na slici ponavljaju odreene kombinacije parova inteziteta piksela sa odreenim odnosom i rastojanjem. Merenje okruglosti rasterske take vreno je tako to je u okviru svake treine tabaka za svako polje generisano po 6 mikroskopskih snimaka CCD kamerom pomou ureaja SpectroPlate za uzorak 1 i uzorak 2 za polje 20%. Slike su

218

potom segmentirane ugraenom funkcijom samog ureaja tako da se dobila kontrastna (crno-bela) slika. Na uzorku 2 nije vreno merenje okruglosti rasterske take na polju 40% zbog prevelikog porasta take gde je dolo do spajanja rasterskih taaka ve na 40% tonske vrednosti. Dobijene slike su potom analizirane u softveru za digitalnu obradu i analizu slike ImageJ. to je vrednost okruglosti blia 1, to je taka okruglija [5]. Oblost se meri tako to se slike snimaju pomou SpectroPlate ureaja i zatim se obrauju u ImageJ programu, gde se uzima po 6 taaka sa svake slike pomou alatke wand i meri se oblost pomou ugraene funkcije roundness. Snimanje linija je vreno pomou SpectroPlate ureaja. Snimano je po 8 linija debljina 0,5 i 0,75 pt na uzorku broj 2 i po 8 linija debljina 0,5 i 0,75pt na tamparskoj formi. Snimljene slike su obraivane u programu ImageJ. Izmerene vrednosti su uporeivane sa idealnom povrinom (povrina linije 0,5 pt: 0.1763888 mm2, povrina linije 0,75 pt: 0.264583333 mm2). 9. REZULTATI MERENJA 9.1. Povrinska ara Na slici 2. je prikazana izmerena uniformnost predsta-vljena preko kontrasta, korelacije, entropije, energije i ho-mogenosti za 3 tabaka uzorka 2 po treinama.

Slika.2. GLCM vrednosti uniformnosti uzorka 2

Sa grafika predstavljenog na slici 2. i vrednosti kontrasta, korelacije i entropije, moe se videti da je najvea uniformnost postignuta u okviru druge treine tabaka, dok je najmanja u okviru prve treine tabaka. Takoe, najvee vrednosti energije i homogenosti su izraunate na osnovu analiza povrina punog tona uzorkovanih u okviru druge treine tabaka, to dodatno potvruje da je u okviru centralnog dela tabaka postignuta najvea uniformnost otiska, odnosno da je povrinska ara najmanje izraena. 9.2. Okruglost rasterske take Na slici 3.prikazan je odnos srednje vrednosti okruglosti rasterske take na tamparskoj formi, i otisku za uzorak 1 i uzorak 2, na poljima tonske vrednosti 20 i 40%.

Slika 3. Grafiki prikaz okruglosti rasterske take na

tamparskoj formi i otisku za uzorak 1 i 2 Sa slike 4. moe se videti da je najvea okruglost utvrena za rastersku taku na tamparskoj formi. Na tamparskoj formi, taka ima pravilniji oblik jer nije dolo do deformacija koje se javljaju na otisku, a koje su direktna posledica prenosa boje sa tamparske forme, kao i primenjenog pritiska izmeu cilindara i papira prilikom tampanja. 9.3. Oblost rasterske take Na slici 4. je predstavljen odnos oblosti rasterske take na polju 20% na otiscima uzoraka1 i 2 i tamparskoj formi, dok je na polju 40% merenje vreno samo za tamparsku formu i otisak uzorka 1 zbog velikog porasta tonskih vrednosti koji je doveo do spajanja taaka na polju od 40% na uzorku 2.

Slika 4. Grafiki prikaz odnosa oblosti rasterske take na

tamparskoj formi i otiscima uzorka 1 i 2

Na osnovu rezultata prikazanih na slici 5. moe se uoiti da su najvee vrednosti za oblost postignute na tamparskoj formi, dok su vrednosti na otiscima nie usled razlivanja boje i pritisaka nastalih prilikom tampanja koji dovode do deformisanja take. 9.4. Kvalitet reprodukcije linija Slika 5. prikazuje odnos povrina linija na tamparskoj formi, uzorku 2 i linije idealne povrine.

00,20,40,60,8

1

1/3

2/3

3/3

0,560,58

0,60,620,640,660,68

0,7

20 40

Okr

uglo

st

Tonska vrednost (%)

Uzorak 1

Uzorak 2

tamparska forma

0,8

0,82

0,84

0,86

0,88

0,9

0,92

20 40

Obl

ost

Tonska vrednost (%)

Uzorak 1

Uzorak 2

tamparska forma

219

Slika 5. Grafiki prikaz odnosa povrina linija od 0,5 i 0,75pt na tamparskoj formi, uzorku 2 i linije idealne

povrine

Na osnovu rezultata predstavljenih na slici moe se uoiti da najmanju vrednost za povrinu ima idealna linija tj. vrednost dobijenu raunanjem, dok su izmerene vrednosti za povrinu na tamparskoj formi i otisku vee. Povrina linije na tamparskoj formi se poveava usled prenosa informacije o buduem tampajuem elementu sa filma na plou, gde usled rasipanja svetlosti moe doi do poveanja povrine budueg tampajueg elementa (usled umreavanja fotopolimera kod negativ postupka) ili pak zbog kratkog vremena osvetljavanja (kod pozitiv postupka) moe doi do nedovoljnog uklanjanja kopirnog sloja sa tamparske forme. Na otisku se povrina linije poveava usled pritiska nastalog prilikom tampanja ili usled razlivanja boje na papiru, tj. upojnih karakteristika podloge. 10. ZAKLJUAK S ciljem dobijanja etikete koja ima zadovoljavajui krajnji kvalitet neophodno je pravilno podeavanje svih parametara u toku procesa izrade. Karakterizaciju kvaliteta reprodukcije mogue je izvriti preko sekundarnih atributa kao to su kvalitet reprodukcije linija, uniformnost otiska (povrinska ara), okruglost i oblost rasterske take. U radu je izvrena karakterizacija povrinske are (motlinga) kako bi se utvrdila uniformnost pune tonske povrine koje su est element dizajna etiketa. Dati parametar je meren primenom GLCM metode i MatLab softvera, preko vrednosti kontrasta, korelacije, entropije, energije i homogenosti. Rezultati izvrenih merenja ukazali su da ne postoji ujednaenost otiska po celoj povrini. Utvreno je da je najvea uniformnost postignuta u okviru druge treine tabaka, dok je najmanja u okviru prve treine tabaka. Na osnovu merenja okruglosti rasterske take uoeno je da se vrednosti okruglosti take kreu u rasponu od 0,6 do 0,7 gde bi idealna taka trebala da ima okruglost vrednosti 1. Primeuje se da je okruglost take manja na poljima sa veom tonskom vrednou, i da su vrednosti vee u drugoj treini tabaka. Ispitivanjem oblosti utvreno je da su vrednosti oblosti rasterske take vee na poljima sa veom tonskom vrednou, pri emu su vrednosti neto vee za uzorak 1.

Gledano po treinama tabaka vrednosti opadaju prema treoj treini, pa je u tom delu tabaka loiji otisak. Analiza kvaliteta reprodukcije linija pokazuje da su vrednosti povrine linija za 0,5 i 0,75 pt vee u odnosu na vrednosti idealne povrine. Do poveanja povrine linija moe doi zbog naina izrade tamparske forme i kasnijeg prenosa datih elemenata na podlogu za tampu, upojnih svojstava podloge, ostvarenog pritiska u toku tampe kao i nanosa boje. Na osnovu sprovedenih istraivanja pokazano je da je za dobijanje otiska odgovarajueg krajnjeg kvaliteta neophodno vriti kontrolu kako ulaznih parametara tako i kontrolu u toku samog procesa tampe, u suprotnom se ne moe oekivati konstantan i zadovoljavajui nivo kvaliteta krajnjeg otiska. Za ispitivani konkretni proizvodni proces, pokazano je da je neophodno izvriti korekcije u odreenim proizvodnim fazama izrade etikete kako bi se dobio kvalitetniji proizvod. 11. LITERATURA [1] Cvetkovi D., Markovi D., Dizajn Pakovanja, Univerzitet Singidunum, Departman za inenjerski menadment, Beograd, 2010. [2] Mark J. Kirwan, Handbook of Paper and Paperboard Packaging Technology, 2nd edition, Wiley-Blackwell, UK, 2013. [3] Frank A. Paine, Heather Y. Paine, A Handbook of Food Packaging, Blackie Academic & Professional, an imprint of Chapman and Hall, London UK, 1992. [4] MajnariI., Cigula T., Donevski D.,Influence of the Electrophotographic Printing Units Arrangement on Back-Trap Mottling, 12th International Conference on Printing, Design and Graphic Communications, September 2008, Split, Croatia, 2008. [5] Fleming, P. D., Cawthorne, J. E., Mehta, F., Halwawala, S., Joyce, M. K.: Interpretation of Dot Fidelity of Ink Jet Dots Based on Image Analysis. The Journal of Imaging Science and Technology, Vol. 47 No. 5 September/October 2003 [6] Kipman, Y.: Image Quality Metrics for Printers and Media, IS&Ts 1998 PICS Conference, KDY Inc., Nashua, New Hampshire, 1988. [7] Russ J.,The image processing handbook, 6th edition, Taylor & Francis Group, 6000 Broken Sound Parkway NW, Suite 300, 2010. Podaci za kontakt: Danijel Jurjevi jurjevicdan@gmail.com Prof. dr Dragoljub Novakovi novakd@uns.ac.rs Doc. dr Sandra Dedijer dedier@uns.ac.rs

0

0,05

0,1

0,15

0,2

0,25

0,3

0,5 0,75

Povr

ina

lini

ja (m

m2 )

Debljina linije (pt)

tamparska forma

Uzorak

Idealna linija

220

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 007:004

UPOTREBA SASS I COMPASS OKRUENJA U PROCESU IZRADE VEB SAJTA

USING COMPASS FRAMEWORK FOR WEB SITE CREATION

Nikola uri, Milan Vidakovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast GRAFIKO INENJERSTVO I DIZAJN

Kratak sadraj Ovaj rad predstavlja pojanjenje upotrebe SASS i Compass okruenja u procesu izrade veb stranice. Predstavljene su pogodnosti koje ovo okruenje donosi. Shodno tome kreiran je jedan reprezentativni veb sajt primenom ovog okruenja. Abstract This work represents an explanation of usage of Compass framework in a process of a website creation. Advantages of using this environment are presented here. To demonstrate this framework, a representative website has been created. Kljune rei: HTML 5, CSS3, Compass, SASS

1. UVOD Za opisivanje izgleda elemenata veb stranice, kroz istoriju, koristili su se razni naini. Na samom poetku opisivanje elemenata vrilo se unutar HTML fajla pomou drugih HTML elemenata. Ovo nije davalo veliku fleksibilnost pa su stranice izgledale jednolino. Vremenom, raste potreba za ivopisnijim stranicama. Pojavljuje se CSS jezik za opis izgleda stranice. Ovo donosi velike promene u izgledu stranica. One izgledaju lepe, bolje organizovanije i prijatnije za posmatranje to je poelo da privlai korisnike. Veb sajtovi ubrzo postaju jedan od glavnih vidova reklamiranja tako da raste i potreba za njihovom izradom. Nakon CSS-a, pojavljuje se i CSS3 standard koji donosi jo vie pogodnosti i novina u izgledi veb stranica. I pored svih ovih karakteristika koje CSS3 poseduje, programeri i dalje nisu zadovoljni. Razvoja se novi porgramski jezik za opis stranica nazvan SASS (engl. Syntactically Awesome Stylesheet). Njegova uloga je da CSS koji je do tada bio markap jezik pretvori u programski jezik. I uz SASS i njegovu biblioteku stilova Compass, izrada veb stranica prelazi na vii nivo.

2. INTERNET SAJTOVI

Grubo definisano, veb sajt predsavlja grupu veb stranica koje zajedno ine jednu celinu. Uloga svakog veb sajta je privlaenje panje a da bi se to ostvarilo, potrebno je da veb sajt sadri dobro organizovane elemente kao to su dizajn, navigacija i sadraj [1]. Postoje tri osnovna tipa informacijske strukture veb sajta i to: redna, hijerarhijska i mrena struktura. Redna struktura je najjednostavnija i predstavlja se hronoloki, usmeravanjem od uopstene ka nekoj specifinoj temi. Hijerarhijska struktura predstavlja ureenost veb sajta oko jedne glave ili poetne stranice i ovaj nain ureivanja predstavlja i najpopularniji nain. ______________________________________________ NAPOMENA: Ovaj rad proistekao je iz master rada iji mentor je bio Prof. dr Milan Vidakovi.

Mrena informacijska struktura ima za cilj da razvije asocijativno razmiljanje i slobodan tok ideja na heuristian i neobian nain. Koristi se za sajtove koji sadre veliki broj linkova. [2] 2.2. Izrada veb sajta Za izradu svakog veb sajta potrebno je proi kroz tri procesna koraka: DIZAJN: predstavlja porces izrade skice veb stranice; FRONT-END: predstavlja kreiranje funkcionalnog sajta na osnovu prethodno uraene skice; BACK-END: svi oni procesi koji se deavaju u pozadini prilikom neke akcije na stranici (npr. klik miem). 2.3. Gradivna struktura veb stranice Osnovu svake veb stranice ini HTML (engl. Hyper Text Markup Language). HTML predstavlja markap jezik pisan u formi HTML elemenata koji se sastoje od tagova zatvorenim uglastim zagradama. HTML elementi ine gradivne blokove svake internet stranice.[3] Gradivna struktura veb stranice prikazana je na sledeoj slici:

Slika 1. Gradivna struktura veb stranice

Nakon organizovanja gradivne strukture veb stranice dolazi na red ureivanje elemenata. Svakom elementu mogue je dodeliti dimenzije, boju poziciju itd. Ovo se postie kreiranjem CSS (engl. Cascading Style Sheet) stila. CSS jezik radi uz HTML ali nije HTML, skroz je drugi jezik. Dok HTML ureuje strukturu stranice tako to organizuje informacije u zaglavlja, paragrafe i liste, CSS radi uz veb pretraiva tako to podeava vizuelnu reprezentaciju HTML-a.[4] Stil predstavlja pravilo po kom e veb pretraiva formatirati sadraj veb stranice. Svaki stil sastoji se iz dva dela: elementa veb stranice koji se formatira od srtrane pretraivaa (selektor) i od uputstva za formatiranje (deklaracioni blok). Na sledeoj slici prikazan je izgled jednog CSS stila:

221

Slika 2. Izgled CSS stila

Svaki stil sadri sledee elemente: SELEKTOR on odreuje koji e se element na veb stranici formatirati. Postoji veliki proj selektora od kojih e neki biti pomenuti u daljem tekstu. DEKLARACIONI BLOK predstavlja kod koji sledi nakon selektora i ukljuuje sva pravila formatiranja koja se odnose na taj selektor. Blok zapoinje otvarajuom zagradom ({) a zavrava zatvarajuom (}). DEKLARACIJA predstavlja instrukciju za formatiranje. Svaka deklaracija sastoji se iz dva dela: svojstva i vrednosti. SVOJSTVO predstavlja jednu ili vie rei razdvojenih crtom (-) koje su efekat stila. Poterbno je dodati dvotaku nakon definisanja svojstva da bi se razdvojilo od vrednosti. VREDNOST govori u kolikoj e se meri neko svojstvo primeniti na element.[3] 2.4 Selektori Selektori slue da kau CSS-u ta je potrebno formatirati i time se dobija puna kontrola izgleda veb stranice. Postoje selektori koji se odnose na vie elemenata na stranici, a takoe postoje i selektori koji se odnose samo na pojedine elemente. Vrste selektora su: SELEKTORI TAGOVA. Ovi selektori su laki za prepoznavanje jer se piu kao HTML elementi samo bez zagrada. SELEKTORI KLASA. Selektor klasa se kreira tako to mu se da ime pa se onda primeni samo na one HTML elemente koje je potrebno stilizovati. ID SELEKTORI. Ovi selektori se ponaaju isto kao selektori klasa. Razlika je u tome to se oni piu upotrebom tarabe, a ne take. GRUPNI SELEKTORI. Upotrebljvaju se kada je potrebno primeniti isti princip stilizovanja na vie razliitih elemenata na stranici. Prikazan je na sledeoj slici:

Slika 3. Grupni selector

UNIVERZALNI SELEKTOR (ASTERIKS). Predstavlja selektor koji selektuje sve elemente na stranici. Ako se upotrebljava sam selektuje svaki element na stranici, a ako se upotrebi iza nekog drugog selektora, selektuje sve potomke selektora iza kog se nalazi. PSEUDO KLASE I PSEUDO ELEMENTI. Slue za selektovanje delova veb strance koji sami po sebi nemaju

tagove ali su pored toga laki za identifikaciju kao to su red paragrafa ili link kad se pree miem preko njega. SELEKTORI ATRIBUTA. Ovi selektori mogu da selektuju tagove na osnovu bilo kog HTML atributa. SELEKTOR :not(). Ovaj selektor jo se naziva i pseudo klasa negacije. On dozvoljava selekciju neeg to nije argument selektora. [5] 2.5 CSS3 CSS3 predstavlja najnoviju specifikaciju CSS jezika. On donosi veliki broj novih elemenata. S obzirom na to da je ovo nova specifikacija i da kreatori pretraivaa ne mogu tako brzo da implementiraju nova svojstva u svoje pretraivae, za njihovu upotrebu potrebno je koristiti vendor prefikse ispred svakog svojstva. Svaki pretraiva ima svoj vendor prefiks: -webkit- koriste Chrome i Safari, -moz- koristi Mozila Firefox, -o- koristi Opera, -ms- koristi Internet Explorer. Neka od novih svojstava koje donosi CSS3 su: zaoblavanje uglova elemenata, kreiranje tonskih prelaza, stavljanje senke na polje, 2D transformacije, prelazi itd.[5]

3. SASS I COMPASS

SASS (Syntactically Awesome Stylesheets) predstavlja meta-jezik koji se koristi da opie stil dokumenata istije i sa mnogo vie opcija nego to to CSS dozvoljava. SASS uvodi napredne tehnike za kreiranje CSS stilova. COMPASS predstavlja SASS-ovu biblioteku u kojoj se nalaze razni abloni i alati za olakano kreiranje CSS stilova.[6] 3.1. CSS pre-procesor SASS pretvara CSS u programski jezik. CSS sam predstavlja deklarativni jezik, to znai da se definisane vrednosti u pretraivau oitavaju ba onako kako su definisane. Ne koristi se nikakva logika za definisanje vrednosti kao to to rade programski jezici. 3.2. Varijable Varijable predstavljaju nain za uvanje informacija koje je potrebno koristiti iznova u Style Sheet-u. Definiu se pomou $ simbola ispred imena varijable: $zelena: green;, $osnovna_sirina: 750px; itd. Upotrebljavaju se tako to se unutar Style Sheet-a na mesto gde se definie vrednost, upie ime varijable sa $ znakom ispred: color: $zelena;. 3.3. Izostavljanje vendor prefiksa Sva nova svojstva koja donosi CSS3 su u eksperimentalnoj fazi i potrebna je upotreba vendor prefiksa. Reenje za ovo je COMPASS biblioteka. Umesto ispisivanja svojstava za svaki pretraiva dovoljno je napisati @include komandu pa svojstvo koje je potrebno: @include border-radius: 5px;. 3.4. Mixins Mixini predstavljaju mini stilove koji se mogu primeniti na bilo koji element. Jednom se definie i moe se upotrebljavati neogranieno puta. Definie se komandom @mixin pa onda sledi ime mixina. Jedan mixin prikazan je na slici 4.

U stil se ukljuuje pomou @include komande. Nakon toga ide ime mixina.

222

Slika 4. Mixin

3.5. Nesting SASS i COMPASS koriste sopstvenu sintaksu, SCSS sintaksu. Ova sintaksa dozvoljava gneenje selektora jedan u drugi. Gneenje spreava ponavljanje selektora i kod izgleda urednije i itljiviji je. 3.6. Partials Sass omoguava kreiranje parcijalnih fajlova koji sadre manje delove CSS-a. Ovakvo modularno pravljenje CSS stilova doprinosi njihovom lakem odravanju. Partial je SASS fajl ije ime poinje donjom crtom ( _ ). Svaki partilal se ukljuuje u projekat @import direktivom. 3.7. Matematike operacije Mogue je koristiti bilo koju od sledeih matematikih operacija za proraunavanje vrednosti CSS svojstava: +, -, *, /, %. Jedan od primera za upotrebu matematikih funkcija bio bi proraun za polje navigacije. Ako se cela linija navigacije sastoji iz pet polja dovoljno je za vrednost irine jednog polja napisati ukupnu irinu navigacione linije / 5. Nije potrebno raunanje tanih dimenzija. SASS e sam izraunati traene dimenzije [6].

4. INSTALACIJA I UPOTREBA SASS I COMPASS OKRUENJA

I jedan i drugi, SASS i COMPASS su linijsko-komandni alati zasnovani na Ruby programskom jeziku. Da bi mogli da se koriste potrebno je instalirati Ruby. Instalacija Ruby programskog jezika moe se nai na veb stranici: http://rubyinstaller.org/downloads. Sledei korak u kreiranju projekta je pokretanje Ruby-ja. U pokrenutom Ruby-ju, potrebno je kucati sledee komande da bi se na raunaru instaliralo SASS i COMPASS okruenje: $gem install sass za instalaciju SASS-a $gem install compass za instalaciju SASS-ove biblioteke COMPASS Nakon instalacije prelazi se na kreiranje projekta. Kreiranje novog projekta zapoinje kucanjem sledee komande: compass create (ime projekta) Nakon pokretanja ove komande, kreira se folder kome je dodeljeno ime kao to je i ime projekta. Unutar ovog foldera nalaze se sledei folderi: .sas-chache folder to predstavlja mesto za keiranje fajlova koje SASS koristi za bre kreiranje CSS fajlova. Funkcionie kao ke memorija racunara. sass folder u kom se skladite SASS fajlovi koji e kasnije biti dopunjavani ili pisani. stylesheets folder predstavlja skladite kompajliranjih fajlova koje SASS generie.

config.rb fajl predstavlja podeavanja vezana za projekat. Sledei korak u kreiranju novog projekta je pokretanje kompajlera koji motri na svaku promenu bilo kog fajla unutar projekta i vri prebacivanje .scss fajlova u .css. Kompajler se poziva sledeom komandom: compass watch [6]

4. PRIMENA SASS I COMPASS OKRUENJA NA PRIMERU

Kako bi se izvrila primena SASS i COMPASS okruenja, kreiran je reprezentativna veb stranica. U okviru ove stranice nalazi se zaglavlje, podnoje i centralni deo u kom se nalazi roze dugme i jo pet pravougaonika koji vre neku interakciju prilikom prelaska mia preko njih. Na slici 5 prikazan je izgled reprezentativne veb stranice.

Slika 5. Izgled reprezentativne veb stranice

4.1. Zaglavlje Unutar elementa, za definisanje zaglavlja iskorien je novi element iz HTML 5 standarda, element. Unutar elementa nalazi se element za naslove u kom se nalazi tekst: Ja sam zaglavlje. element stilizovan je tako da ima visinu, irinu i zelenu pozadinsku boju koja je prethodno definisana kao varijabla $green. 4.2. Centralni deo stranice Centralni deo stranice ograen je novim elementom iz HTML 5 standarda, elementom. Unutar njega, tu su naslovni element koji sadri tekst: Ja sam neki sadraj, link koji predstavlja ruiasto dugme i jedna nebrojiva lista ijih pet stavki predstavlja pet pravougaonika koji vre neku interakciju. Stil koji opisuje centralni deo definie mu dimenzije i gornje uvlaenje da bi se naslovni element odvojio od ivice. Naslovni element obojen je u roze boju prethodno definisanom $pink varijablom i dodeljena mu je senka @include drop-shadow svojstvom koje donosi CSS3 standard. @include komanda govori da se ovo svojstvo nalazi u compass biblioteci pa nije bilo potrebe za ispisivanjem vendor prefiksa.

4.3. Ruiasto dugme Za opisivanje ovog dugmeta definisan je mixin nazvan btn-pink. Njemu je definisana pozadinska boja u vidu gradijenta komandom @include background(linear-gradient(boje gradijenta)), takoe je stavljena i senka na tekst unutar linka komandom @include single-text-shadow i definisano je zaobljenje ivica komandom

223

@include border-radius. Ovaj mixin se poziva @include btn-pink i moe se pozvati neogranien broj puta. Takoe, unutar ovog mixina nalazi se i pseudo klasa :hover koja definie promenu pozadinske boje dugmeta prelaskom mia preko njega. 4.4. Interaktivni pravougaonici Definisan je globalni stil za svaku stavku liste, tanije svaki interaktivni pravougaonik i on je obuhvatio definisanje dimenzija, pozadinske boje, okvira i poravnanja teksta. Takoe je definisano i novo svojstvo iz CSS3 standarda komandom @include translate sa vrednostima koje govore da e svaka promena svojstva trajati jednu sekundu. Prvom pravougaoniku definisano je da se prilikom prelaska mia preko njega promeni pozicija svojstvom @include translate tako to e se iz poetne pozicije kretati ulevo. Drugom pravougaoniku dodeljena je senka sa untranje strane polja komandom @include drop-shadow (inset, vrednosti), takoe mu je smanjena debljina okvira a i irina. Prelaskom mia preko njega, on se rotira za 30 stepeni to je postignuto komandom @include rotate. Kod upotrebljen za ovaj efekat unutar tekstualnog editora preikazan je na slici 6.

Slika 6. Izgled koda za rotiranje pravougaonika unutar

tekstualnog editora Sledeem pravougaoniku poveano je zaobljenje ivica i definisano mu je kretanje prilikom prelaska mia preko njega ulevo na dole. Ovo se postiglo upotrebom komande @include translate(-3em, 1em). Prva vrednost odreuje kretanje po x osi a druga po y osi. etvrti pravugaonik po redu, prelaskom mia preko njega povea svoje dimenzije dva puta. Ovo se postiglo komandom @includa scale. Poslednji pravougaonik, prilikom prelaska mia preko menja svoju veliinu komandom @include scale, boju okvira svojstvom border-color i zaobljenje komandom @include border-radius. Izgled koda upotrebljenog za ovaj efekat unutar tekstualnog editora prikazan je na slici 7.

Slika 7. Izgled koda za transformaciju pravougaonika u

krug unutar tekstualnog editora 4.5. Podnoje Podnoje je definisano elementom , novi element koji donosi HTML5 standard. Unutar ovog elementa nalazi se naslovni element koji sadri tekst Ja sam futer. element stilizovan je tako da ima dimenzije i pozadinsku boju crvenu koja je odreena varijablom $red.

5. ZAKLJUAK

Rad predstavlja uputstvo za korienje SASS i COMPASS okruenja prilikom izrade veb stranica. Prikazane su sve pogodnosti koje ovaj nain izrade veb sajta donosi. Takoe su predstavljena i neka od svojstva novog CSS3 standarda koja su veoma korisna i u kombinaciji sa SASS i COMPAS okruenjem omoguuje kreiranje prelepih veb sajtova. Takoe je kreiran i jedan jednostranini sajt gde je prikazana primena ovog okruenja. 5.1 Pravci daljeg razvoja Compass biblioteka se svakim danom dopunjuje novim svojstvima i znaajno olakava i ubrzava izradu veb sajtova. Sve vei broj veb programera poinje da koristi ovo okruenje.

6. LITERATURA [1] Bussines Academy, Miroslav Zori, ta je to dobar sajt i ta on mora sadrati, http://www.biznis-akademija.com/B.akademija-Sta-je-to-

dobar-Web-sajt-i-sta-on-mora-sadrzati_684 [2] Slajdovi sa predavanja, Darko Avramovi, 2012,

http://www.grid.uns.ac.rs/ [3] The CSS3 Anthology: Take Your Sites to New Heights, Rachel Andrew, SitePoint Pty. Ltd, ISBN 978-0-9871530-6-7 [4] CSS3: The Missing Manual, Third Edition, David Sawyer McFarland, OReilly Media, 2013, ISBN-13: 978-1-449-32594-7 [5] Beginning CSS3, David Powers, APRESS, 2012, ISBN 978-1-4302-4473-8 [6] Sass and Compass for Designers, Ben Frain, Packt Publishing, 2013, ISBN 978-1-84969-454-4

Kratka biografija:

Nikola uri roen je u Loznici 1989. god. Master rad na Fakultetu tehnikih nauka na departmanu za Grafiko inenjerstvo i dizajn iz oblasti Web dizajn odbranio je 2014. god.

Milan Vidakovi je roen u Novom Sadu 1971. godine. Doktorirao je 2003. godine na Fakultetu tehnikih nauka, a 2009. godine izabran je za vanrednog profesora iz oblasti Primenjene raunarske nauke i informatika na Fakultetu tehnikih nauka.

224

u Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 621.798.12

ISPITIVANJE ITLJIVOSTI QR KODA NA TEKSTILNIM MATERIJALIMA

TESTING READABILITY QR CODE ON TEXTILE MATERIALS

Jovana Vidakovi, Dragoljub Novakovi, Nemanja Kaikovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast: DEPARTMAN ZA GRAFIKO INENJERSTVO I DIZAJN Saetak QR kodovi, svojom mogunou da skladite vee koliine informacija, i sa druge strane, jednos-tavnou, pokazuju sve veu prisutnost, kako na svetskom, tako i na domaem tritu. tampa QR koda pojednos-tavljuje prenoenje informacija u tekstualnom obliku, koji je itljiv na licu mesta, bez potrebe pristupanja nekoj udaljenoj bazi podataka. U radu su predstavljeni rezultati analize itljivosti QR kodova razliite sadrine, veliine i nivoa zatite podataka, tampani na razliitim tekstilnim materijalima, na osnovu kojih se mogu odrediti kljuni parametri koji utiu na itljivost koda. Content - QR codes, due to their ability to contain large amounts of information, on the one hand, and, on the other hand, thanks to their simplicity, indeed show a growing presence on both the international and domestic markets. QR code printing simplifies the transfer of data in text format that can be read on the spot, without the need to access a remote database. This thesis presents the results of the readability analysis of QR codes with various content, size and level of data protection, printed on different textile materials, on whose basis it is possible to determine the key parameters affecting the code readability. Kljune rei: QR kod, itljivost QR koda, tampa na tekstilu, Mobilni telefon. 1. UVOD

QR kodovi, kao alat, omoguavaju skladitenje daleko vie podataka od bar kodova, i kao takvi, nalaze primenu u tampi ambalae, u reklamnoj tampi, kao sredstvo plaanja itd. Upotreba QR koda omoguava direktno prenoenje klju-nih informacija o proizvodu/proizvoau u tekstualnom obliku koji je itljiv na licu mesta, bez potrebe pristupanja nekoj udaljenoj bazi podataka. Naravno, uz korienje interneta, mogu je pristup bazi podataka ka ostalim, korisniku, dostupnim informacijama. Danas, mobilni telefoni sa kamerama visoke rezolucije, koji poseduju adekvatnu aplikaciju, omoguavaju neometano itanje sadraja QR koda. Ne mali procenat tampe QR kodova se odnosi na tampu na tekstilnim materijalima. tampa na tekstilnu podlogu predstavlja proces prenoenja slike i dizajna na tekstilnu podlogu. ______________________________________________NAPOMENA: Ovaj rad proistekao je iz master rada iji mentor je bio dr Dragoljub Novakovi, red.prof.

U procesu tampe, boja se vezuje za vlakna tekstilne podloge, tako da je otporna pranje i trenje. Najee tehnike tampe na tekstilu su digitalna, tampon i sito, ali znaajnu primenu u sluaju manjih tiraa, svakako ima tehnika termo transfera, koja je koriena u ovom radu. Termo transfer je indirektni postupak apliciranja tekstilne podloge, koji podrazumeva prenos/transfer slike na podlogu, pod uticajem temperature i pritiska, a sa unapred odtampane folije. Folija se tampa nekim od digitalnih postupaka tampe, a zatim se slika prnosi na tekstil [1]. Glavni cilj ove studije je bio da se ispitaju razliiti parametri koji utiu na pouzdanost oitavanja QR kodova reprodukovanih na tekstilnu podlogu (gustina kodirane informacije, nivo ispravljanja greke, veliina koda, brzina oitavanja i podloga za tampu), kada su u pitanju aplikacije sa mobilnim telefonima. Merenja su uraena na QR kodovima razliite sadrine, dimenzije i nivoa zatite podataka, tampani na razliitim tekstilnim materijalima.

2. STRUKTURA QR KODA

QR kod (eng. Quick Response) je matrini (2D) bar kod definisan industrijskim standardom ISO/IEC18004. Razvila ga je 1994. godine Japanska kompanija Denso Vejv Inkorporejtid (eng. Denso Wave Incorporated), sa ciljem iroke, masovne upotrebe [2]. Struktura QR koda (slika 1) prikazuje logike blokove sastavljene od tamnih (logika 1) i svetlih (logika 0) modula, pravilno rasporeenih unutar kvadratne mree u kojoj je veliina polja jednaka veliini jednog modula.

Slika 1. Struktura QR koda Potrebni obrasci (koordinatne ose) - irina 1 modula, - omoguavaju odreivanje gustoe i verzije simbola, - slue kao koordinatne ose za odreivanje pozicije svakog modula u simbolu.

225

are kodiranih podataka i nivoa zatite podataka: - podaci su 8-bitni, - bajtovi podataka se smetaju u blokove dimenzija 2x4 modula. - na osnovu ara za korekciju greke mogua je rekonstrukcija podataka i do 30% oteenosti dela simbola sa kodiranim podacima. - postoji 4 nivoa za korekciju greke (Tabela 1.). are za poravnanje: - svaki uzorak se sastoji od koncentrinih kvadrata duina stranica 5, 3 i 1 modul, - broj ovih ara u simbolu zavisi od koriene verzije QR koda. Mirne zone: - izmeu svake are za detekciju pozicije i ostalog dela QR koda postoji razmak irine jednog modula. Okvir: - prostor oko simbola irine 4 modula. Po standardu ISO/IEC18004 jedan modul treba da je minimalne veliine od 4 x 4 taaka (eng. pixels -px) pri rezoluciji tampe od 300 dpi (eng. dot per inch) [1]. Svaki simbol QR koda se sastoji od funkcijskih ara, ara za kodiranje i mirnih zona. Detektovanje tri are za detekciju pozicije omoguuje, nedvosmisleno, uitavanje sadraja koda [3].

3. METOD IZVOENJA EKSPERIMENTA

Brzo oitavanje i razmena podataka je sutina QR koda. Da bi se naveden zahtev ispunio i u praksi, neophodno je utvrdi format i nivo zatite QR koda koji bi dao oekivane rezultate itljivosti. S toga je testiranje itljivosti QR kodova razliitih veliina, sa razliitom sadrinom i nivoom zatite podataka, najbolji nain provere. QR kod treba da obezbedi brzo i pouzdano dekodiranje sadraja, kao i prenos dovoljnog broja podataka. Testiranje itljivosti QR koda izvedeno je na 324 razliita uzorka. Primer uzorka za testiranje prikazan je na (slika 2).

Slika 2. Primer (umanjenih) kodova korienih u ispitivanju

Generisani su kodovi sa tri tipa razliitih podataka (web adresa, GPS koordinate i digitalna poslovna karta), u tri veliine (mala Small (2.5 cm), srednja Medium ( 5cm), i velika - Large (10 cm) sa 4 razliita nivoa zatite podataka (L, M, Q, H). Veliine uzoraka korienih QR kodova,korieni nivoi zatite podataka i vrste tekstilnih materijala prikazani su u Tabeli 1. tampa generisanih kodova na termo transfer foliju raena je digitalnom Ink jet mainom za tampu Mimaki JV3-160SP, koju karakterie dvosmerno tampanje pri velikoj brzini i visok kvalitet otiska [5]. Omoguava

tampu premaznih, etiketnih, transparentnih i sintetikih medija do 5 metara irine. Koriena je Flex folija od belog mat PVC materijala, debljine 160 mikrona, namenjena za tampu na solventnim i Eco solventnim tampaima i transfer na pamuk, poliester, akril i sline tekstilne materijale. Prenos odtampanih uzoraka sa transfer folije na tekstil raen je uz pomo mehanike termo prese Climax Iron Tecnology. Uslovi tampanja su podeeni u skladu sa preporuenim vrednostima temperature i trajanja otiskivanja, od strane proizvoaa folije, na 160 C i vreme trajanja izmeu 10-15 sekundi, konkretno 13 sekundi, za sve tri vrste tekstilnih materijala.

Tabela 1. Veliine QR kodova, nivoi zatite podataka i tekstilne podloge za tampu.

Veliine kodova Small Medium Large

2.5x2.5cm 5x5cm 10x10cm Tekstilne podloge

Pamuk% Poliester100% Meavina (60% pamik i 40%

polieter) Nivo zatite podataka

L(7%) M(15%) Q(25%) H(30%)

Oitavanje uzoraka je raeno mobilnim telefonom marke Sony Ericsson Xperia mini pro [6], koji raspolae kamerom rezolucije 5MP, sa optikim zumom, Android operativni sistem 2.3.4 i instaliranu aplikaciju za detekciju QR kodova. Korieni softver za detekciju je QR barcode scanner 1.4.1, koji predstavlja univerzalnu aplikaciju za bar kod skeniranje, otvorenog tipa, koja transformie mobilni telefon u bar kod ita i omoguava pristup sadraju/ internet sadraju, skeniranjem kodova sa oglasa, publikacija, pakovanja, bilborda, i bilo kog drugog medijuma. Aplikacija je javna i moe se besplatno instalirati skidanjem sa Google Play-a [7]. Da bi se odralo jednako odstojanje i ugao oitavanja, tokom oitavanja svih uzoraka, telefon je fiksiran uz pomo vakuum draa. Radi dobijanja relevantnih rezultata, posmatranje uzoraka i oitavanje je vreno u uslovima konstantnog izvora svetlosti, u kabini za posmatranje, model Agile Radiant CVC5-2E, pod svetlosnim izvorom D50, koji predstavlja simulaciju dnevnog svetla i koristi se za kontrolu grafikih aplikacija [8]. Tokom oitavanja, mereno je vreme potrebno da kamera telefona fokusira QR kod, locira ga i dekodira sadraj. Oitavanje je ponovljeno 50 puta za svaki kod, sa udaljenosti oitavanja od 25cm, a kao rezultat je uzeta srednja vrednost merenja. Broj ponovljenih skeniranja, kao i metod izraunavanja je preporuen kao optimalan za uspeno merenje stope itljivosti 2D bar kodova FRR (First Read Rate) (Grover, et al., 2010) [9,10]. Jednaina za izraunavanje FRR je data u nastavku:

FRR (1) Analiza stope itljivosti daje merljive rezultate, odnosno mogunost da se posmatra kako, i da li itljivost QR bar kodova zavisi od veliine simbola, koliine (gustine) informacija koje su kodirane, nivoa korekcije greke, odreene udaljenosti, kao i uticaja vrste tekstilne podloge na kojoj je tampan.

226

4. REZULTATI I DISKUSIJA

Kada se kod, koji je pravilno generisan i reprodukovan, oitava sa male udaljenosti (5 cm) stopa oitavanja (FRR) je 100%, bez obzira na vrstu koda, tip osvetljenja, veliinu koda i gustinu informacije koja je kodirana. Shodno tome, svi pravilno generisani i reprodukovani kodovi bi u nekom trenutku svakako bili uspeno oitani, ali radi dobijanja validnih rezultata primenjen je faktor brzine oitavanja (FRR). Metod FRR preporuuje tri vremenska intervala oitavanja: - oitavanje krae od dve sekunde (< 2); - oitavanje izmeu dve i sedam sekundi (2 < 7); - i oitavanje preko sedam sekundi (7

na svim tekstilnim materijalima, ali i najbolje rezultate dobijene na podlozi od poliestera.

Grafikon 4. Vremena oitavanja uzoraka-podloga pamuk

Grafikon 5. Vremena oitavanja uzoraka-podloga poliester

Grafikon 6. Vremena oitavanja uzoraka-podloga meavina

4. ZAKLJUAK

U ovom radu su predstavljeni podaci o itljivosti QR koda na tri vrste tekstilnih podloga za tampu. Kao uzorci, uzeti su kodovi razliite sadrine, dimenzija i nivoa zatite podataka. Za oitavanje uzoraka simbola QR koda upotrebljen je telefon novije generacije sa Android operativnim sistemom, kabina za posmatranje uzoraka sa konstantnim izvorom dnevnog svetla, merenje i predstavljanje rezultata je u skladu sa standardom i preporuenim vrednostima. Iz predstavljenih rezultata se moe zakljuiti da na itljivost QR koda direktno ne utie broj karaktera koji se kodira, kao i materijal na koji su reprodukovani, dok su veliina koda i gustina kodiranih podataka se izdvojile kao kljune za itljivost simbola QR koda. U ovom istraivanju su upotrebljavani QR kodovi bez oteenja, tampani digitalnom ink jet tehnikom tampe, rezolucije 600 dpi na belu, mat termo foliju, a nakon toga

putem termo transfer prese reprodukovani na bele tekstilne podloge. U daljem radu potrebno bi bilo izvriti slino testiranje na kodovima tampanim drugim tehnologijama, na drugim materijalima, razliite boje podloge i kodova, i sa manjim/ veim oteenjima, da bi se dobila kompletnija slika o itljivosti QR koda.

5. LITERATURA

[1] ihal, I., Milhovi, M., Kosi, T., Komparativna analiza direktnog i indirektnog digitalnog tiska na tekstil ,Veleuilite u Varadinu, Varadin, Hrvatska: http://www.google.rs [pristup Oktobar 2013.]

[2] QR Code Standardization: http://www.qrcode.com/en/about/standards.html [pristup Decembar 2013.]

[3] OnBarcode, QR Code Size Setting Instruction: http://www.onbarcode.com/qr_code/qr_code_size_setting.html [pristup Decembar 2013.]

[4] QRStuff, (2013). QR CODE GENERATOR [na internetu] Dostupan na:< http://www.qrstuff.com/>[pristup 20.05.2013.]

[5] DigitalPrinterInformation, (2013). MIMAKI JV3-160SP DIGITAL PRINTER [na internetu] Dostupan na: [pristup 15.12.2013.]

[6] PDAdb, (2013). Sony Ericsson Xperia mini pro SK17 / SK17i (SE Mango) Specs [na internetu] Dostupan na: [pristupljeno 26.12.2013.]

[7] Google play,QR Barcode Scanner: https://play.google.com/store/apps/details?id=appinventor.ai_ progetto2003.SCAN&hl=en [pristup Januar 2013.]

[8] Cherlyn,AglieRadiant CVC52E:http://www.cherlyn.co.uk/colour/view/agile.html [pristup Decembar 2013.]

[9] Grover,A.et al.,Parametres Effecting 2D Barcode ScanningReliability:http://www.berghel.netpublications/2d-bar/2d-bar.pdf [pristup Decembar 2013.]

[10] Kato, H. i Tan, K.T.,First Read Rate Analysis of 2D Barcodes for Camera-phone Applications as a Ubiquitous ComputingTool:http://ro.ecu.edu.au/ecuworks/4953 [pristupljeno 16.10.2013.]

Podaci za kontakt: MSc Jovana Vidakovi jovaninmejl@gmail.com Dr Dragoljub Novakovi novakd@uns.ac.rs Dr Nemanja Kaikovi knemanja@uns.ac.rs

0

20

40

60

80

100

HQML

I II III uzorci

I II III uzorci

I II III uzorci

I II III uzorci

FRR

[%]

brzina oitavanja< 2 sekunde

brzina oitavanja> 2 > 7 sekundi

brzina oitavanja> 7 sekundi

Pamuk

0

20

40

60

80

HQML

I II III uzorci

I II III uzorci

I II III uzorci

I II III uzorci

FRR

[%]

Poliester

100

brzina oitavanja< 2 sekunde

brzina oitavanja> 2 > 7 sekundi

brzina oitavanja> 7 sekundi

0

20

40

60

80

100

L

FRR

[%]

HQM

I II III uzorci

I II III uzorci

I II III uzorci

I II III uzorci

brzina oitavanja< 2 sekunde

brzina oitavanja> 2 > 7 sekundi

brzina oitavanja> 7 sekundi

Meavina

228

Zbornik radova Fakulteta tehnikih nauka, Novi Sad

UDK: 711.57

ARHITEKTONSKA STUDIJA POSLOVNOG INKUBATORA ZA KREATIVNE INDUSTRIJE

ARCHITECTURAL STUDY OF BUSINESS INCUBATOR FOR CREATIVE INDUSTRIES

Sonja Ogrizovi, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad

Oblast ARHITEKTURA I URBANIZAM

Kratak sadraj Rad se bavi pitanjem privremenog prisvajanja neizgraenog dela grada kreativnim sadrajima, kreirajui na taj nain mikrourbanizam, kreativni grad u gradu. Prisvajanjem odreenih naputenih i neizgraenih prostora u gradu, reava se problem naputenih lokacija u Novom Sadu. Postavlja se pitanje koji je najbolji nain za privremeno prisvajanje neizgraenog prostora i kojim sadrajima? Naime, analizom pop-up arhitekture, privremene arhitekture, mobilne arhitekture i mikrourbanizma, kroz serije primera objekata koji su sagraeni od recikliranih transportnih kontejnera, pronalazim najpovoljnije naine za reavanje problema naputenih i neizgraenih prostora u Novom Sadu. Kao projektantski deo master rada, postavljen je projektni zadatak kreiranja poslovnog inkubatora za kreativne industrije od transportnih kontejnera.

Abstract Work deals with the issue of temporary appropriation of undeveloped part of the city with creative content, thus creating mikrourbanism creative city within a city. Appropriation of certain vacant and undeveloped areas in the city, solves the problem of abandoned sites in Novi Sad. The question is what is the best way for the temporary appropriation of vacant space and what facilities? The analysis of pop-up architecture, temporary architecture, mobile architecture, microurba-nism, through a series of examples of objects that are constructed from recycled shipping containers, we find the best ways of dealing the problem of abandoned and undeveloped area of Novi Sad. Design process of master work, set project assignment of creating a business incubator for creative industries using shipping containers. Kljune rei: pop-up arhitektura, privremena arhitektura, mobilna arhitektura, mikrourbanizam, poslovni inkuba-tor, kreativna industrija, kontejner arhitektura, naputeni prostori. 1. UVOD Tema master rada predstavlja reavanje problema napu-tenih prostora u gradu privremenim strukturama. Veliki broj nedefinisanih praznih parcela u irem centru grada predstavljaju veliki potencijal. ______________________________________________ NAPOMENA: Ovaj rad je proistekao izmaster rada iji mentor je bio dr Radivoje Dinulovi.

Projektima privremenog karaktera mogli bi da odgovorimo na probleme razvoja grada. To znai, da projektovanjem privremenih struktura, naputeni prostori Novog Sada, mogu na neko odreeno vreme, ponovo da se ukljue u aktivan ivot grada, kao i da prostorima daju novi oblik i razliite programe. Privremenim ponovnim aktiviranjem naputenih prostora, pruila bi se prilika da naputeni prostori zadre neke od programa i na taj nain da zainteresuju stanovnitvo da iznova poseuje te prostore. Naime, nedefinisane prazne parcele i naputeni prostori Novog Sada dobili bi potencijal za dalji razvoj u pravcu koji je potreban gradu u datom trenutku. 1.1. Kontejnerska arhitektura u svojstvu prostorne instalacije Arhitektura moe, pored preduslova da mora da se koristi, da ima i svojstvo prostorne instalacije u javnom prostoru u smislu, da se pojavljuje iznenada, obeleeva neki prostor, ulazi u dijalog sa kontekstom, alje poruku i slino. Kontejner arhitektura u svojstvu prostorne instalacije otvara mogunost ispitivanja potencijala naputenog prostora. Odlikuje je vremenska ogranienost odnosno privremenost, asocijativnost, angaovanost i eksperimentalnost. Kako se arhitektura tie realnog okruenja, eksperimenti se odvijaju u stvarnom svetu, uz mogunost uea graana. Na primeru Novog Sada, primena ovog koncepta omoguila bi graanima da budu korisnici kulturnih sadraja, dok bi naputene lokacije i nain na koji ih prisvaja kontejner arhitekturom odreivao grad u saradnji sa projektantima. 2. ISTRAIVAKI RAD Istraivaki deo master rada podrazumeva analizu definicija i studiju sluaja serije primera pop-up, privremene i mobilne arhitekture i mikrourbanizma kroz primenu transportnih kontejnera kao glavnog graevinskog elementa. Cilj istraivanja je da se dobije najbolji nain za privremeno zauzimanje neke naputene lokacije, kao i sadraji koji bi trebalo da se nalaze unutar tih naputenih prostora. 2.1. Pop-up arhitektura Pop-up je neto to se pojavljuje iznenada ili neoe-kivano. To su privremene graevine namenjene da oive javna mesta. One su, esto, kreacija mladih arhitekata koji ulau svoj talenat i energiju da bi nadmaili svoje mogunosti zapoljavanja, iniciraju, dizajniraju i grade bolje gradove koji bi bili otvoreniji, socijalniji, sa vie sadraja i vie iznenaenja. esto "pop-up" projekti prkose ekonomskoj gravitaciji, oslanjajui se na velike koliine neplaenog entuzijazma i upornosti u dobijanju

229

stvari na jeftin nain. Oni su podsetnici koji, uprkos svojoj naizlged "fiksnosti", imaju izgraen prostor koji je uvek u pokretu, i koji uvek moe da se prilagodi novom okruenju, kao i da promeni svoj izgled. U najboljem sluaju, koriste se privremenim objektima, instalacijama u prostoru, makar da bi napravili trajne promene u nainu na koji ljudi ive u svom najbliem okruenju. 2.2. Privremena arhitektura Postoji prirodna sumnja vezana za termin "privremene arhitekture", koji ini da to izgleda kao neto nejasno i nestabilno. Da bismo razumeli znaaj ove injenice, pomoi e nam da se vratimo onome to je Vitruvije svo-jevremeno ustanovio. Tri glavne karakteristike arhitek-ture. Utilitas (funkcija), Firmitas (trajnost) i Venustas (lepota). Tokom Rimskog carstva, Vitruvije je napisao De architectura, libri decem (Deset knjiga o arhitekturi), u kojoj je naveo da arhitektura u sebi mora da sadri sledee tri karakteristike: firmitas-vrstinu, utilitas-funkciju i venustas-lepotu. Po njemu, jedan od osnovnih kriterijuma arhitekture jeste vrstina, koja je u funkciji trajnosti objekta. Stoga, pod tim kriterijumom moemo podrazumevati i trajnost. Ako je arhitektura u svojoj sutini neto to je trajno, onda danas arhitektura ini neto poptuno suprotno od Vitruvijevih vrednosti. Kreemo se ka arhitekturi u kojoj trajno postaje manje trajno. Gradovi se bore da uine vie sa manje, stoga je potrebno da se pronae brz, kreativan, profitabilan nain da se profitira na lokalnoj domiljatosti. Na taj nain dobijamo novu trijadu vrlina : lako, brzo, jeftino. Privremeni objekti eksplicitno ukljuuju vreme i njegove faktore u proces projektovanja. 2.3. Mobilna arhitektura Mobilnost-jo jedna od mnogih potreba i neophodnosti dananjeg drutva. Mogunost da arhitektura putuje je jedinstvena pojava, fenomen, kao i mogunost da se svima prui prilika za neim novim, a nekom dosad i nevienim. Kriterijum mobilnosti pred arhitekturu postavlja inenjersko pitanje na koji nain je omogueno kretanje neke arhitektonske strukture? Mogli bismo detektovati dva osnovna naina: kretanje strukture u celini i kretanje omogueno montano-demontanim konstruktivnim sistemom. 2.4.Mikrourbanizam Nasuprot makrourbanizmu, grana urbanizma koja se bavi prouavanjem, ispitivanjem, analizom i projektovanjem najmanjih urbanistikih celina, kao to su mikrolokacije: neposredno stambeno okruenje, deo jedne ulice, jedna mala gradska zona ili etvrt, pjaceta, skver, neposredno susedstvo, staro gradsko jezgro i dr. [1]. Ovako Slobodan Maldini definie pojam mikrourbanizma u svojoj knjizi Renik arhitektonskog projektovanja. Mikro-urbanizam proistekao je iz neprekidnih promena grada. On sugerie postojanje dogaanja unutar odreenih oblasti , koja moraju biti istraena, kako bi se opisale meusobne interakcije na mikro-nivoima odreenih oblasti i koja manifestuju pravi duh grada i njegovih stanovnika.

2.5. Zakljuak istraivakog rada Pop up arhitektura, privremena arhitektura, mobilna arhitektura i mikro-gradovi, imaju potencijal da okupe veliki broj ljudi na nekom prostoru u veoma kratkom vremenskom intervalu. Pop-arhitektura, privremena i mobilna arhitektura, kao i mikrourbanizam privremenog karaktera koji su sagraeni od transportnih kontejnera, na slian nain prisvajaju prostor, kao i da jedan tip arhitekture ne iskljuuje drugi i da je njihovo preplitanje najbolji nain za brzo reavanje problema naputenih prostora i za njihovo privremeno prisvajanje.

3. PROJEKTANTSKI RAD Master rad bavi se projektovanjem poslovnog inkubatora za kreativne industrije, primenom transportnih kontejnera, kao glavnog graevinskog elementa. Kreativni inkubatori, sem to su prostori za razvijanje biznisa manjih preduzea, zamiljeni su i kao centralizovana multidisciplinarna izlobena manifestacija za autore i proizvoae iz oblasti savremenog dizajna, arhitekture, enterijera, vizuelnih komunikacija, itd.,dakle kreativne industrije. Namera je da se irenjem koncepta stvori ne samo jo jedan autohton novosadski festival kulture, nego moda ak i itav kreativni grad.

3.1. Poslovni inkubator za kreativnu industriju-kreativni inkubator Po definiciji britanskog ministarstva kreativne industrije su one delatnosti koje u svojoj osnovi imaju individualnu kreativnost, vetinu i talenat i imaju potencijal za stvaranje bogatstva i zaposlenja kroz generisanje i eksploataciju intelektualne svojine.[2] Novi Sad bi trebalo da obezbedi prostor koji je pristupaan i pogodan, tako da kreativni ljudi ili preduzea mogu da priute prostorije, mesta i prostore u kojima bi mogli da proizvode i predstave svoj rad. Ukoliko u gradu vlada nezaposlenost, to je sluaj sa Novim Sadom, grad treba da u kreativnoj industriji pronae izvore novih radnih mesta. Kreativne industrije imaju potencijal da podignu profil grada. Ukoliko je to cilj u Novom Sadu, onda se daje prednost takvim inicijativama ili firmama koje su od nekog interesa za iru javnost. Poslovni inkubatori za kreativnu industriju, popularno nazvani kreativni inkubatori, vrlo su vano polazite za razvoj kreativne ekonomije. Poslovni inkubatori su kreirani s namerom da obezbeuju nie zakupnine od uobiajenih, kratkorone ugovore o zakupu koji ne zahtevaju preuzimanje dogoronihobaveza, druge prednosti kao to su komunalije uz niske naknade ili bez ikakvenaknade, poslovne savete i podrku na licu mesta (npr. u vezi knjigovodstva, zakonsko-pravnih pitanja ili drugih specijalistikih oblasti), oseaj zajednice, koja motivie preduzea da uspeju. Poslovni inkubator se obino sastoji od velikog broja malih osnovnih jedinica [3]. 3.2. Transportni kontejneri Transportni kontejneri su se nametnuli kao logino reenje za projektovanje poslovnih inkubatora za kreativne industrije, zbog svojih standardizovanih dimenzija-modularnosti, snage i izdrljivosti konstrukcije,

230

dostupnosti, pristupanih cena, i kao najbitniji faktori, zbog lake prenosivosti-mobilnosti i mogunosti brze montae i demontae. Poto se radi o projektu privremenog karaktera, koji se po potrebi seli na razliite lokacije, kontejneri, kao originalno transportno sredstvo, najbolje mogu da odgovore na takve uslove. 3.3. Projektni zadatak Potrebno je projektovati objekte privremenog karaktera koji se lako mogu montirati i demontirati, da bi se selili sa jedne lokacije na drugu. Primenom razliitih tipova arhitekture i primenom transportnih kontejera kao graevinskog elementa, projektni zadatak je projektovati poslovni inkubator za kreativnu industriju, privremenog karaktera, koji bi koristio naputene lokacije u gradu i ire. Poslovni inkubator i propratni sadraji kreirae mikrourbanizam, kreativni grad u gradu, na jednoj od ponuenih naputenih lokacija. 3.4. Lokacija Lokacija za primenjenu intervenciju nalazi se u uem centru grada i pripada kompleksu Erste banke a.d.. Ona jednim delom izlazi na ulicu Narodnih Heroja, dok drugim delom izlazi na Trg galerija, odvojena od bulevara Mihajla Pupina zgradom bive Narodne banke. Ova lokacija je trenutno u funkciji javnog parkinga. Morfoloki, ulica Narodnih heroja pripada zatienoj zoni centra grada. Prilaz lokaciji mogu je sa nekoliko strana. Iz ulice Narodnih heroja, pristup lokaciji mogu je sa peake zone, kao i kolski. Prilaz lokaciji sa Trga Galerija, mogu je takoe kolski i sa peake zone. Projekat e prisvojiti ovu lokaciju sve dok bude bila neiskoriena. To znai da, kad lokacija bude trebalo da dobije drugu namenu, objekat e biti preseljen na neku drugu od ranije ponuenih lokacija. 3.5. Projektni program Program se zasniva na fiktivnom scenariju u kojem grad odluuje da prepusti ovaj neizgraeni deo planiranog kompleksa, sadanji parking, mladim kreativnim ljudima, kao i svim graanima Novog Sada, da bi promovisali kreativnu industriju i da bi skrenuli panju na njen znaaj u savremenom drutvu. Tako je tema projektantskog dela rada definisana kao arhitektonska studija poslovnog inkubatora za kreativnu industriju. 3.6. Profil korisnika Kreativni inkubatori namenjeni su ljudima koji ele da zaponu sopstveni biznis i da ga promoviu u isto vreme.Kako budu preduzetnici, kreativciprom