Račić Maro poziva te da pročitaš ovu priču i saznaš kako je izgubio, a potom i pronašao svoju obitelj.

Njegova priča nije baš dobro počela jer su njegovi mama, tata, braća i sestre nestali, a on je ostao sam. Odlučio ih je potražiti i pritom je imao jako mnogo sreće. Naime, sreo je Riju, Roka, Nenu i Luciju, koji su mu pomogli u potrazi. Putem su postali najbolji prijatelji, jako složni, bliski i sretni što su našli jedni druge, pa su odlučili postati nova obitelj!

Tog je sunčanog dana more na obalu izbacilo neočekivanog gosta. Bio je to račić Maro kojem se dogodila strašna stvar. Njegovu je mamu i njegovog tatu, njegovu braću i njegove sestre, u dubini mora napao jedan zločesti morski pas. Maro se ne sjeća kada se i kako od njih odvojio i izgubio.- Miro, Muro, Mara, Mimi, mama… gdje ste?! – dozivao ih je Maro kroz suze kad je shvatio da je ostao sam.

Maro je samo mislio da je sam, no odjednom začuje kreštav glas:- To ti nikada neće zaploviti – narugao mu se stari papagaj Roko kada je vidio splav kojom je Maro planirao krenuti u potragu za svojom obitelji.- Hoćeš li onda ti, molim te, iz zraka provjeriti jesu li moji negdje u blizini? Izgubio sam ih. – upita ga Maro pun nade.- A zašto bih ti učinio tu uslugu? – zanovijetao je i dalje stari Roko.- Zato jer želim da mi budeš prijatelj. A prijatelji si pomažu. – rekao je Maro.

Roko nije imao baš puno prijatelja, niti je toga dana imao nekog drugog posla, pa je pristao krenuti u potragu.

Cijeloga su dana Maro, Ria i Roko tražili izgubljenu račićevu obitelj. Preokrenuli su svaki kamen, zavirili u svaku uvalu, ali Marovim roditeljima i braći nije bilo ni traga.

− Moramo se malo odmoriti − rekao je stari Roko i zavalio se u mekan i topao pijesak.− Glavu gore! Ima još nade. Veliko je more i puno čudesa − tješila je Ria Maru, koji se sav stisnuo i snuždio. U glavi su mu se rojile crne misli, crnje od najcrnjega morskoga dna.

I dok su se tako odmarali, nad njima se nadvilo neko strašno čudovište. Htjelo ih je ščepati, odvući u more i progutati. − Upomoć! Upomoć! − počeli su vikati i zapomagati.− Mrvice, prestani! Tužit ću te mami! Ne brinite se, prijatelji! Moj je mali braco velik i izgleda strašno, ali se samo želi igrati − reče im simpatična hobotnica koja se predstavila kao Neno.

Kada su mu ispričali o svojoj neuspješnoj potrazi, počešao se sa svih osam krakova po glavi i došao na izvrsnu ideju: − Za potragu trebamo angažirati nebesku patrolu galebova i morske stražare dupine! Požurimo!

Kod Lucije je svima bilo baš lijepo i ugodno. Cijelo je društvo pilo sok i čekalo dobre vijesti od galebova ili dupina. Razgovarali su o ljetu, kupanju, ribicama koje su došle živjeti na njihov greben, o novim igrama među algama i koraljima koje su smislili. Lucija se taman spremala pročitati im priču o otoku sa skrivenim blagom kada je odjednom zapuhao jak vjetar. Nebo se zamračilo, more se zapjenilo i velik je val pojurio prema obali.

− Brzo, brzo! Trčite i penjite se na onaj bor! Moramo se spasiti! − požurivala je kornjača Lucija, ali sama nije mogla brzo trčati. − Uhvati se za ovaj konop! Mi ćemo te povući gore! − vikali su Maro, Ria, Roko i Neno u isti glas i spasili Luciju u zadnji čas.Kada je oluja prošla, Maro je bio očajan. Vjetar i valovi napravili su strašan nered i pomeli su sve pred sobom na velikoj plaži.Doista se činilo da je svemu kraj i da svoju obitelj neće više nikada vidjeti.

Maro, Ria, Neno, Roko i Lucija ležali su iscrpljeni, tužni i zabrinuti. − Ipak sam ostao sam. Rak samac – zajecao je Maro.− A ja sam samo za ribice mamac − tužno reče Ria.− A ja sam pernati praznoglavac − uzdahnu Roko. − A ja sam krakati neotesanac − snuždio se Neno.

Kornjača Lucija bila je najstarija u društvu, a samim time i najmudrija. Nije se mogla složiti sa svojim prijateljima i nije joj se sviđalo to što čuje.

− Hej, prijatelji! Nitko od nas više nije sam! Imamo jedni druge svaki dan! − odjednom je uzviknula. Svi su uzbuđeno skočili na noge. Maro se nije mogao suzdržati i potrčao je Luciji u zagrljaj.− Tako je! Naša družina otvorena je svima, u nju može svatko tko veliko srce i dobre namjere ima! − složio se Maro.Sada su se već svi grlili, a Ria je bila posebno sretna, pa je uzviknula: − Živjela naša nova obitelj!

Do dugo u noć društvo je razgovaralo i gostilo se �nim morskim algama. Odlučili su se bolje upoznati, pa su si pričali priče o sebi. Roko je otkrio da voli loviti i tamaniti mušice u zraku, ali – zamislite − ne voli čokoladu. Ria voli igrati nogomet jer je s četiri noge jako brza, ali ne voli plesati jer joj se uvijek spetljaju. Potom su svi trebali ispričati priču o danu kada su bili najsretniji. Kada je došao red na Maru, nije se baš ničega mogao sjetiti.