pripremilaVESNA ŠUTIĆ, dipl. psiholog

ŠTA JE TO RAZVOJ – MALI PODSETNIK

Sve što je neophodno bilo kom detetu neophodno je i detetu sa ometenišću u

razvoju.

Razvoj deteta određen je naslednim, genetskim faktorima i mnogostrukim uticajima sredine

koja ga okružuje.

U najranijem uzrastu često je vrlo komplikovano i teško prepoznati odstupanja od „normale“,

pogotovu ako su ona neznatna.

Koji su mogući uzroci usporenog razvoja:

nasledna oboljenja;hromozomski poremećaji;

oboljenja majke u trudnoći, naročito u prva četiri meseca;teško rođenje;

oboljenje deteta;kasnija oboljenja, povrede CNS;

teži socio-ekonomski uslovi.

Kod jedne trećine dece sa ometenošću u razvoju je poznat uzrok nastajanja ometenosti,

međutim, kod dve trećine uzrok je nepoznat, naročito kada je u pitanju ometenost u

mentalnom razvoju.

Razvoj ovih funkcija usko je povezan sa stanjem i sazrevanjem centralnog i perifernog nervnog

sistema.

Način učenja i usvajanje novih znanja i veština potrebno je prilagoditi individualnim potrebama i aktuelnom nivou funkcionisanja

svakog deteta.

učenju prema modelu, putem oponašanja uz postepeno vođenje;

učenju putem pokušaja i pogrešaka, što vodi ka većoj samostalnosti;

učenju uviđanjem ( učenju strategija u rešavanju problema).

Veštine ili ponašanje koje dete uči treba da sadrže ravnotežu starih elemenat kojima je dete ovladalo ( sa njima se oseća sigurno, zadovoljno) i novih koji mu predstavljaju

izazov.

Deca sa ometenošću u razvoju imaće manje teškoća u usvajanju novih znanja i veština

ako:se objektivno procene njegove aktuelne potrebe,

interesovanja, znanja i veštine;se svaki, i najmanji zadatak rasčlani na niz jednostavnih, ali celovitih elemenata;se uči direktnim izvođenjem aktivnosti, propraćeno kratkim i jasnim verbalnim uputstvima;se uči preko više kanala ( vizuelno-auditivno; vizuelno-motorno; auditivno-motorno);se podstiče i ohrabruje dete da samostalno izvede što veći deo zadatka;se povremeno proverava repertoar naučenog;se maksimalno uvažava primenljivost naučenog u svakodnevnom životu;se usklade strategije rada i motivacije u porodici i školi.

Rana intervencija-šta je to?

Rano detinjstvo je jedno od najkritičnijih i najosetljivijih perioda u detetovom životu, pa

smo stoga u obavezi i da mu poklonimo posebnu pažnju. U razvijenim zemljama, sa

visoko razvijenim institucijama civilnog društva, sa modernim sistemom javnog

zdravstva, ovo saznanje je široko rasprostranjeno.

Ovakvo razmišljanje ima za temelj mnoga naučna istraživanja koja pokazuju da je stimulacija deteta u prvoj godini života

kritična za njegov kasniji kognitivni i jezički razvoj. Znači, uredan rani razvoj deteta je pretpostavka daljeg zdravog i kvalitetnog

života odrasle osobe.

Evropska mreža za ranu intervenciju RANU INTERVENCIJU definišu kao „ sve oblike

podsticanja usmerenog prema deci i savetovanja usmerenog prema roditeljima,

koji se primenjuju kao direktne i neposredne posledice nekog utvrđenog razvojnog uslova.

Rana intervencija uključuje dete, njegove roditelje, porodicu i širu okolinu“.

Istraživanja pokazuju da su rezultati rane intervencije uspešni onda kada se, radi

postizanja koristi za dete, interveniše unutar porodice, odnosno zajednice a ne izolovano.

Učestalost dece sa neurorizikom je 10% u odnosu na ukupan broj novorođene dece. Zabrinjavajuće je da se roditelji za pomoć

obraćaju tek oko 30 meseca života deteta i da se često puno vremena gubi u „lutanju“ i

„praćenju“ razvoja deteta.

Određen broj roditelja koji „na vreme“ uoče znake odstupanja od uobičajenog razvoja ,

kod svog deteta, često ne znaju kome da se obrate, te tako idu u različite institucije,

privatne klinike, posećuju privatne stručnjake različitog profila, isprobavaju raznovrsne

alternativne načine terapije, skupljaju informacije preki interneta.

Neposredni cilj rane intervencije je da pruži i unapredi ranu podršku, skrati roditeljska lutanja, osnažiti roditeljstvo, a kod stručnjaka koji rade u ovim

programima da unapredi povezivanje( zdravstvenog, socijalnog i prosvetnog sektora) i podigne nivo

profesionalnih znanja i veština za rad sa decom od rođenja do polaska u školu, njihovim porodicama i

širom okolinom.Krajnji cilj je ostvarivanje humanih i socijalnih prava

osoba sa invaliditetom, ekonomski prosperitet društva i promocija zdravih životnih stilova.

POZITIVNI ISHODI RANE INTERVENCIJE ZA DETE:

Prevencija delovanja rizičnih faktora na teškoće koje se javljaju

u razvoju deteta.To se postiže odgovarajućom stimulacijom, koja utiče na interakciju deteta i njegove okoline on najranijeg

uzrasta.Terapeutski efekti za onu decu koja već imaju razvijen neki

oblik ometenosti u razvoju. Tako se pomaže deci da se smanji kašnjenje u razvoju, a samim tim se radi na prevenciji

pogoršanja funkcionisanja deteta. Smanjenje mogućih propratnih, sekundarnih, negativnih efekata, uzrokovanih detetovim teškoćama, kao što su

nefunkcionalna, neprihvatljiva detetova reagovanja i ponašanja, koja mogu negativno uticati na detetovu samostalnost, osnovne

ritmove, okruženje.

POZITIVNI ISHODI RANE INTERVENCIJE ZA RODITELjE:

Štiti roditelje od poteškoća koje donosi samo suočavanje sa problemom deteta i doprinosi ubrzanju procesa prihvatanja. Ona eliminiše ili bar smanjuje nesposobnost roditelja da se

nose sa detetovom poteškoćom, poboljšava interakciju roditelj-dete, dovodi do stvaranja uravnoteženog

emocionalnog odnosa i prevenira nepoželjne postupke roditelja ka detetu.

Rana intervencija smanjuje mogućnost da roditelji budu uskraćeni za važne informacije. Informacije se mogu

odnositi: na samu dijagnozu, uzrok razvojnih odstupanja, prognozu, uopšte o znanjima, zakonitostima i pravilima razvoja svakog deteta, pokazateljima i specifičnostima individualnog odstupanja u razvoju, znanje o načinima i

postupcima podrške i stimulacije detetovog razvoja, znanje o uslugama koje su roditelju dostupne, pravima u okvirima

različitih državnih i društvenih institucija.

POZITIVNI ISHODI RANE INTERVENCIJE NA PORODICU:

Rana intervencija može sprečiti usvajanje negativne uloge unutar porodice, braće i sestara deteta sa ometenošću u

razvoju, usled čega može biti destabilizovan i njihov razvoj ili biti iniciran razvoj nekih neadaptibilnih oblika reagovanja

ili ponašanja.Rana intervencija može omogućiti da se porodica kao sistem ( bake, deke, ostali rođaci) osnaži da se suoči sa problemom

i nauči strategije podrške detetu i primarnoj porodici.Smanjenje pritiska na porodicu pronalaženjem adekvatnih

usluga ( obuka određenog zdravstvenog osoblja u porodilištima, razvojna savetovališta, jaslice, vrtići, škole,

asistivne tehnologije, socijalna podrška, smanjenje arhitektonskih barijera, podrška volonterizmu, koordinaciji

vladinog i nevladinog sektora).

POZITIVNI ISHODI RANE INTERVENCIJE ZA DRUŠTVO:

Rana intervencija promoviše svesnost društva na postojanje dece koja imaju potrebu za dodatnom

podrškom, koja su deo društvene zajednice i imaju pravo na podršku.

Rana intervencija dugoročno nudi detetu različite mogućnosti: povećavamo mogućnost za razvoj

samostalnosti odrasle osobe sa ometenošću, koja će manje biti zavisna od sistema socijalne zaštite; takođe rano edukovani roditelji koji znaju šta sve može da ih očekuje i na koje sve načine mogu da se nose sa potrebama svog deteta, će se osećati kompetentnim za pomoć i podršku svom detetu;

porodični i lični život će biti ostvareniji, sa usklađenijim planovima za budućnost.

Hvala na pažnji!