1

Rana politika socijalizacija (II) Sadraji, mehanizmi i znaaj ranog politikog uenja Osnovna pitanja u istraivanju rane politike socijalizacije ta se ui (koji sadraji)? Na koji nain se ui (mehanizmi, razvojni stadijumi, dinamika)? Kakav je uticaj na politike stavove i ponaanje odraslog (problem transfera)? Sadraji rane politike socijalizacije (Jezgro politikog Ja pojedinca) Sistemski (politikoloki) pristup Odnos prema politikim autoritetima (osnova difuzne podrke politikom sistemu) Rana partijska identifikacija (organizacioni princip politikih stavova i orijentacija)

Socijalno (psiholoki )pristup Bazini socijalni identiteti (rasni, etniki, klasni, identifikacija sa politikim drutvom u celini) Politika linost Politiko miljenje Razvoj ranih socijalnih identiteta Razvojni stadijumi i politika relevantnost bazinih mi-oni identiteta Grupni identiteti znaajni za politiko ponaanje polni generacijski rasni etniki klasni ili slojni konfesionalni (religijski) geo-politiki (lokal-patriotski, regionalni, nacionalno-dravni, nadnacionalni)

2

Bazini grupni identiteti posreduju u procesu socijalnog i politikog uenja i predisponiraju politiko ponaanje Najraniji pojmovi i ideje o drutvu (pa i o politikom drutvu) usvajaju se od ljudi koji pripadaju istim ili bliskim grupama Usvaja se subjektivna , psiholoka (pristrasna) kategorizacija pripadnika drutva na nae i tuince i tome odgovarajue vrednovanje socijalnih grupa i njihovih lanova tzv. socijalna kategorizacija Usvajaju se stavovi i uputstva kako posmatrati i kako se ponaati prema pripadnicima svoje i tuinske grupe Primarna slika politikog sveta razvija se pre 12. godine oseanje rasne pripadnosti oseanje etnike pripadnosti izvesna znanja o klasnoj strukturi drutva: o prestiu pojedinih zanimanja i o sopstvenoj klasnoj pripadnosti rudimentarne prepolitike ideologije (podela grupa po moi, statusu i prestiu) pojam domovine, rani patriotizam pojmovi rata i mira (prijatelji- neprijatelji u zemlji i inostranstvu) Rasna samoidentifikacija i rasne preferencije (3-4 godine) Bez obzira na pol ili rasu sva deca veoma rano usvajaju rasni i/ili etniki samo-identitet: svesnost o oznakama koje odrasli pripisuju rasnoj pripadnosti (fizike oznake -boja koe, oblik oiju, nosa, tip kose i sl.) evaluacije: preferencije ili animoziteti koji se vezuju za ove oznake (belo=dobro; crno=loe) norme svoje grupe o odgovarajuem ponaanju prema svojima i tuinima Tri osnovna stadijuma ovog procesa stadijum rasne svesnosti (3-4 godine) stadijum rasne orijentacije (4-8 godina)

3

stadijum eksplicitnih rasnih stavova(poinje sa ranim kolskim dobom) Nalazi istraivanja rasne svesti i stavova u SAD Horowitz, E. i Horowitz, R.,(1938): Svest o sebi kao biu odreene rase prethodi drugim socijalnim identitetima Pripadnici podreene ili diskriminisane rase (na primer, crna deca u amerikom drutvu) u proseku postaju ranije rasno svesna Ameriko drutvo etrdesetih prvobitno opaanje fizikih razlika... asocirano sa pozitivnim ili negativnim oseanjima prema pripadnicima drugih rasa nagli porast neprijateljskih oseanja prema pripadnicima drugih rasa (6-7 godina) Clark & Clark, 1939 Serija eksperimentalnih istraivanja fiziki i opaajni kriterijum grupnog razlikovanja prethodi nekim drugim, socijalno definisanim, kriterijumima (boja koe, nos, oblik oiju, kosa) manjinske grupe ranije postaju svesne rasnih oznaka i poinju da ih povezuju sa odreenim preferencijama deca iz manjinskih grupa uestalo preferiraju boju koe, ili druge fizike rasne oznake koje ine karakteristike dominantne rase deca iz manjinskih grupa sama sebe pogreno identifikuju kao pripadnike veinske grupe Fenomen samomrnje Tendencija pripadnika manjinskih grupa da pomeraju svoje preferencije ka veinskoj ili suparnikoj grupi (tj. da obezvreuju sebe i sopstvenu grupu), u socijalnom kontekstu u kojem postoje drastine socijalne podele izmeu manjina i ostalih, i/ili njihova izraena stigmatizacija Interiorizacija 'spoljanje' negativne slike o sebi i prihvatanje sopstvene inferiornosti u ekstremnom obliku (tzv. Crnaki kompleks) Horowitz: Stavovi prema Crncima nisu prvenstveno determinisani kontaktima sa Crncima, ve kontaktima sa preovlaujuin stavovima prema Crncima

4

Uslovi razvoja etnikih stavova Odreen stepen razvijenosti kognitivnih funkcija (to znai, da miljenje u konkretnim pojmovima bude zamenjeno bar minimalnom sposobnou generalizacije koja e omoguiti diferenciranje jednostavnih klasa predmeta) Dete mora da bude izloeno izvesnom pritisku socijalne sredine koja e ga stimulisati na zauzimanje stavova odreene direkcije (usvajanje afekata i vrednosnih sudova), u skladu sa stavovima veine u grupi Kako kod dece nastaje pojam etno-nacije? Spoljanji (opaajni) kriterijumi pripadnitva istoj etnikoj skupini - fizika blizina (ljudi koji ive na odreenom prostoru) ili fizika i kulturna slinost (u ponaanju, obiajima, jeziku, veri) Unutranji kriterijumi etnike pripadnosti: poinju da prave razliku izmeu sebi bliskih i nebliskih grupa, da ih meusobno porede pripisujui, pri tom, svojoj grupi nesumnjive prednosti Postepeno se razvija oseanje zajednitva sa ostalim lanovima grupe i usvaja meusobno saglasno uverenje da su - kao grupa - po neemu jedinstveni (mi-oseanje) Razvoj etnikog identiteta 3- 4 godine razvija se etnika svesnost i samosvest uz pozitivne emocije (pojam nacije formira se oko termina - Ja sam Srbin- ali pozitivno oseanje moe da postoji i ako se ne zna naziv sopstvene etnike grupe) Mi = dobri Oni = ravi 6-7 god. - nagli rast neprijateljstva prema drugoj etnikoj grupi (usvajaju se lokalne norme o tome koje grupe se vole ili ne vole i kako prema njima treba postupati) 7-8 god. usvaja se pojam nacije (deca naue brojne rei, fraze ili pojmove kojima se opisuju pripadnici svoje i drugih etnikih grupa) (konano se formira netolerantnost) Da li je etnocentrizam, u psiholokom smislu, prirodno stanje? Deca poinju da preferiraju sopstvenu etniku grupu u odnosu na druge i pre nego to steknu osnovne pojmove i znanja o njoj Postoji neusklaenost izmeu razvoja pojmova i razvoja evaluacija (vrednovanja), pri emu procenjivanje prethodi razumevanju

5

Rani etnocentrizam Oko termina nacije formira se emocionalno jezgro stava koje ini osnovu ranog etnocentrizma: = Nekritiki pozitivan odnos i privrenost sopstvenoj etnikoj grupi ili naciji koja ima karakteristike slepe lojalnosti Istraivanja etnike samoidentifikacije Tajfel: pretkolska deca iz Engleske, Austrije,kotske, Belgije, Italije Eksperiment: 23 fotografije obinih ljudi pokazane dva puta istom detetu u dve razliite sesije. I. sesija: Od dece se trai da svaku stave u jednu od etiri kutije sa natpisima: Veoma mi se svia Pomalo mi se svia Pomalo mi se ne svia Veoma mi se ne svia II. sesija U drugoj seansi detetu je reeno da su neki ljudi na fotografijama njihove nacionalnosti a drugi nisu. Dete je trebalo da odredi koja fotografija pripada ljudima njegove, a koja ljudima druge nacionalnosti Nalaz: Postoji tendencija da deca pripisuju dopadljivije fotografije sopstvenoj etnikoj kategoriji Ova tendencija opada sa uzrastom, ali to ne znai da opada i etnocentrizam: neke druge oznake etniciteta zamenjuje fizike i predstavljaju osnovu za uspostavljanje diferencijalne prednosti (mo, hrabrost, slavna istorija...) Etnocentrika, predrasudna i nertpeljiva osoba formirana je u osnovnim crtama ve do osme godine Razvoj pojma socijalne strukture i klasne svesti Koreni klasne svesti: 5-6 godina: opaanje klasnih razlika (odela, kue, kola)

6

Rani kolski uzrast: intenzivan razvoj klasne svesnosti o razlikama i nejednakostima (tipovi zaposlenja, ivotni stil, statusni simboli Kasniji osnovnokolski uzrast: usvaja se svest o ponaanju koje je vezano za socijalnu poziciju (uloge) Rani srednjokolski uzrast: povezuju se stranake politike sa socijalnom stratifikacijom i socijalni poredak poinje da se posmatra iz klasne perspektive Kasna adolescencija: opaanje socijalnih razlika i nejednakosti slino odraslima Faze u razvoju shvatanja klasne strukture 1. Faza dramatinih kontrasta (5-8) 2. Faza konkretnog realizma (meuklasa) (8-12) 3. Faza prave klasne sheme (12-16)

Istraivanja Jahoda (1959): oko 6-7 godina deca u kotskoj uoavaju prestina zanimanja i povezuju ih sa prihodima, svojinom i ivotnim stilom Simmons & Rosenberg (1971): mala klasna svest i zanemarivanje klasnog konflikta meu decom iz radnikih porodica; mit o jednakim ansama spremnije prihvataju manje obrazovani Vasovi (1985 )istraivanje kod nas Nacionalna identifikacija i lojalnost prema dravi Pretpostavka onih koji decu ue o drugim zemljama: znanje osnova tolerancije i razumevanja u meunacionalnim odnosima: emocije se zasnivaju na znanju Nalazi istraivanja: preferencije sopstvene i drugih zemalja se stiu pre nego to postoje i rudimentarne informacije o njima Rana lojalnost politikom sistemu - usvajanje pojma domovine Pijae (1923) Suenje i miljenje kod dece: Jednodimenzionalnost dejeg miljenja - nesposobnost da poimaju prostorne odnose izmeu dela i celine i

7

logike odnose izmeu opteg i posebnog = ogranienja u shvatanju pojma nacije (domovine) i odnosa izmeu pripadnosti sopstvenoj zemlji i lokalnoj pripadnosti = ogranienja u shvatanju reciprociteta pojma stranac Primer Ja sam vajcarac Ja sam enevljanin Osnovni stadijumi u razvoju pojma domovine 1. Dete mea lokalnu i nacionalnu pripadnost (7-8) (u geografskom smislu: pojmovi jukstapozicionirani; u logikom: pripadnost uoj geografskoj jedinici iskljuuje istovremenu pripadnost iroj) 2. Uspostavljeno je razumevanje prostornog odnosa, ali ne i logikog (izmeu 7-8 i 10-11) 3. Pojmovi drave i domovine se sistematizuju, svladavaju se i integriu pojmovi dela i celine i opteg i posebnog (posle 10-11) Razvoj oseanja prema domovini 1. Nekonzistentna, nestalna oseanja prema domovini Najvie volim Italiju jer je najlepa 2. Privrenost na subjektivnoj osnovi To je moja zemlja, tu ive moji mama i tata 3. Ljubav prema zemlji motivisana kolektivnim nacionalnim mitovima i idealima Neutralna, slobodna, najmonija Lojalnost politikom drutvu i sistemu Usvajanje simbola dravnosti

Lawson (1963): izmeu 20 zastava amerika pretkolska deca (4. godine) biraju sopstvenu kao najlepu (ili Liberijsku koja je slina), a sovjetsku zastavu kao onu koja se najmanje voli

8

Istraivanja preferencija sopstvene i drugih zemalja Rana privrenost politikom drutvu ima karakter slepe lojalnosti Lambert & Klineberg (1967): 6. godina: deca tee da o svim stranim narodima misle kao o razliitim od njih; 10. godina: razliitost se pripisuje narodima koji su fiziki razliiti ili su politiki protivnici; postojanje stereotipija i hijerarhija preferencija Hess & Torney (1967): 95% dece (7-13 god.) se slae sa tvrdnjom Amerika je najbolja zemlja na svetu; Druge zemlje imaju slobodu, ali ona nije tako velika kao ona koju mi imamo u ovoj zemlji Vasovi (1985): za 9.ogodinjake Turci i Nemci nai najvei neprijatelji Oko 13 godine: prva konvencionalna opravdavanja patriotskih oseanja (pozivanje na slobodu, demokratiju, pravo glasa i sl.) Kritika: postoje kulturne razlike Oblici i mehanizmi politikog uenja Oblici politikog uenja A. Prema prirodi sadraja: specifino politiko uenje nepolitiko, a politiki relevantno latentno manifestno direktno indirektno

B. Prema vrsti odnosa sa agensima: smiljeno, svesno uzgredno, bez namere formalizovano neformalizovano Osnovni modeli politikog uenja

9

a. Akumulacioni model b. Model interpersonalnog transfera c. Model identifikacije d. Kognitivno-razvojni model Akumulacioni model postepeno kumuliranje estica znanja, emocija, aktivnosti direktno i specifino uenje karakteristike deteta (kognitivna razvijenost) i priroda sadraja (sloenost politikih orijentacija ili ponaanja) ne utiu na tok uenja nema odreenog razvojnog sleda (na svakom uzrastu se svaka orijentacija ili oblik ponaanja mogu usvojiti) izmeu pojedinih stavova i informacija ne mora da postoji logina veza (konzistentnost). Dawson & Prewitt: Specifine metode politikog uenja Indirektna politika socijalizacija a. interpersonalni transfer b. egrtovanje c. generalizacija nepolitikog iskustva Direktna politika socijalizacija a. Imitacija b. Anticipatorna socijalizacija c. Politiko obrazovanje (indoktrinacija) d. Politiko iskustvo (direktno) Nedostaci ponuenih klasifikacija vie opisuju nego to objanjavaju (ne objaanjavaju speciifinu prirodu politikog uenja) nisu dovoljno obuhvatni (postoje i druge metode)

10

razliitog su nivoa optosti (neke se odnose na proces politikog uenja u celini, a neke na specifinije tehnike uenja, neke na uslove uenja) nisu dovoljno diskriminativne (preklapaju se, katkada je meu njima teko napraviti razliku) nisu do kraja razvijeni kao modeli svi modeli politikog uenja koji se pretpostavljaju nisu testirani u stvarnosti PROBLEM TRANSFERA U POLITIKOJ SOCIJALIZACIJI Da li rano politiko uenje odreuje politiko ponaanje odraslog oveka? Rane politike orijentacije... nestabilne, povrne i neotporne na preispitivanje zasnovane na nestabilnoj kognitivnoj osnovi (bez znanja i informacija o objektu stava) predstavljaju afektivne reakcije nema spremnosti deteta da se ponaa u skladu sa stavom Drugaiji pristupi Ne ispituju se (gotova) politika opredeljenja dece ve... osobine linosti povezane sa politikim ponaanjem ili naini miljenja (osmiljavanja politikih problema) koji posredno utiu na politiko uenje i odredjuju njegove konane ishode Postavka transfera u teoriji politike socijalizacije Rano uenje oblikuje (strukturira) kasnije uenje ali se moe menjati postavka strukturacije Rano uenje determinie ponaanje (otporno je na promene) postavka primarnosti Dva toka argumentacije A. Ono to se o uticaju rane socijalizacije zna iz teorije socijalizacije B. Dokazi koji se izvode iz nalaza empirijskih istraivanja o formiranju i menjanju socijalnih i politikih stavova

11

A. Teorijska argumentacija: Zato je rano uenje efikasna osnova ponaanja odraslog oveka? Brim (1968) mogua objanjenja rano naueno se odlikuje posebnom trajnou zato to je kontinuirano ueno i kontinuirano potkrepljivano (teorije uenja); u ranom detinjstvu postoji kumuluranje velikog dela nesvesnog u linosti (psihoanaliza); jedinka u ranim periodima ivotnog ciklusa odlikuje se posebnom senzitivnou u psihofizikom smislu (pogodno za psihofiziko modeliranje); postoji karakteristian odnos deteta sa odraslima kao prenosiocima sadraja socijalizacije blizak emocionalni odnos koji pogoduje imitaciji i identifikaciji Suprotna argumentacija razliite su uloge koje pojedinac ima i detinjstvu i u odraslom dobu pojava (geografske i socijalne) pokretljivosti odsustvo nekih kljunih agensa socijalizacije u ranom detinjstvu (kola, mediji) vaan je i uticaj nekih drugih grupa, osim primarnih neusklaenost izmeu sadraja koje prenose razliiti agensi loi odnosi u porodici mogu da poremete proces rane socijalizacije Izvori diskontinuiteta u procesu politike socijalizacije Postoji veliki vremenski jaz izmeu ranog politikog uenja i preuzimanja politikih uloga u odraslom dobu; u tom intervalu: moe se korenito promeniti politiko drutvo mogu se u proces socijalizacije ukljuiti nepredvidivi i meusobno nepodudarni agensi i/ili (politika) iskustva mogu se dogoditi promene u linosti ili druge psihike promene B. Empirijska argumentacija o znaaju ranog politikog uenja Ispitivanja povezanosti crta linosti i politikog ponaanja Razvojna istraivanja politikog miljenja

12

Longitudinalne (panel) studije stavova (Newcomb: Benington studija) Transverzalna istraivanja (ponovljeno testiranje politikih stavova dece) Komparativne studije (dece iz razliitih politikih sistema)