30. januar 2019. godine

Ranka Savić: "Uskoro posao za 320 radnika Krušika"

"Ugovor na neodređeno vreme u narednom periodu dobiće 320 radnika Krušika, koji su trenutno angažovani

na određeno vreme", najavila je juče predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS)

Ranka Savić nakon posete valjevskoj vojnoj fabrici i razgovora sa generalnim direktorom Vladanom

Lukićem.

Dodala je da je dogovor o zapošljavanju

radnika za stalno postignut "posle brojnih

razgovora, ali i pritisaka na poslodavca,

Minsitarstvo odbrane i ministra Aleksandra

Vulina".

Savić nije precizirala kada će radnici koji

rade na određeno vreme biti primljeni u stalni

radni odnos, rekavši da se "nada da će to biti

vrlo brzo, najverovatnije u naredna dva

meseca".

Objašnjava da je Nadzorni odbor Krušika

doneo odluku o primanju u stalni radni odnos

320 radnika, sledeća faza je utvrđivanje

kriterijuma, o čemu je bilo reči i na jučerašnjem sastanku, koji treba da budu pošteni i to će se raditi uz

učešće sindikata.

"Želeli smo da predupredimo sve zloupotrebe i partijske kadrove, kumovske i rodbinske veze. Tu smo

načelno postigli dogovor, ne mogu sada o tome konkretno da govorim zbog toga što taj dogovor nije

definitivan, ali ćemo u svakom slučaju preduzeti sve da stalan posao dobije 320 radnika koji su potrebni

Krušiku, koji su stručni, dobri radnici i koji u dužem periodu rade na određeno vreme. Jedan od ključnih

kriterijuma, na čemu smo insistirali, biće upravo godine radnog staža. Prednost će, naravno uz

zadovoljavanje ostalih kriterijuma, imati oni koji rade, recimo, devet godina, a takvih ima u fabrici",

objasnila je Ranka Savić.

Na pitanje novinara kako se sindikalci u Krušiku bore protiv partijskog zapošljavanja, predsednik ASNS

valjevske fabrike Miroslav Biberčić kaže da se "stalno bore, da će se uvek boriti, a da li će se i kako izbriti

ostaje da se vidi".

"Mislim da toga više ne bi trebalo da bude. Trudimo se da ne bude. Mislim da to ne bi trebalo tako da ide

kao što je išlo do sada. Tražiće se prvenstveno majstorski kadar, da se oni zapošljavaju i da rade", rekao je

Biberčić.

Predsednica ASNS Ranka Savić je dodala da je i partijsko zapošljavanje bilo tema razgovora sa direktorom

Vladanom Lukićem. "Ono što je dobro jeste da su i u Krušiku svi postali svesni da se preteralo sa partijskim

zapošljavanjem i da će u narednom periodu biti pokrenuti određeni postupci koji će početi da dovode u red

trenutno stanje u Krušiku", rekla je Ranka Savić.

U HK Krušik trenutno je zaposleno 3.186 radnika, a od tog broja njih 2000 radi na određeno vreme. Ranka

Savić kaže da polovina od tog broja zaposlenih radi na ugovor na određeno vreme manje od dve godine.

Podsećam da je predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić posetila

Krušik i prošle godine u avgustu. Ona je tada najavila da će radnici Krušika koji rade na ugovor na određeno

vreme biti primljeni u stalni radni odnos do Nove godine.

Posao za stalno dobiće 320 radnika „Krušika“

U vojnoj fabrici „Krušik“ vrlo brzo će 320 radnika, koji rade na određeno vreme, dobiti stalan posao. To je

najavila predsednica ASNS Ranka Savić nakon razgovora sa generalnim sirektorom „Krušika“ Vladanom

Lukućem. Ona kaže da pregovori sa Ministartstvom odbrane o stalnom zaposlenju ljudi koji najduže rade na

određeno vreme u „Krušiku“ trajali nekoliko

mesece, te da je postignut dogovor da posao na

neodređeno vreme dobije 320 radnika, a među

njima ima i onih koji u vojnoj fabrici rade po

nekoliko godina.

„ Zakon kaže da se na određeno vreme radi dve

godine, maksimum tri godine. Sada nakon

razgovora i pritisaka u Ministarstvu odbrane došli

smo do toga da će u narednom periodu, ja se nadam

za mesec-dva, 10 odsto od ukupnog broja

zaposlenih u ’Krušiku’ dobiti ugovore za stalni

radni odnos. To je uspeh , ali još uvek nismo

preterano zadovoljni, jer ostaje jedan veliki broj radnika koji će i dalje raditi na određeno vreme“, rekla je

predsednica ASNS.

Na sastanku kod generalnog direktora „Krušika“ je dogovoreno da se odrede jasni kriterijumi za prijem

radnika na neodređeno vreme. Kako je najavila Ranka Savić, prioritet će imati, prvenstveno, radnici sa

najdužim stažom na neodređeno vreme.

„Cilj sastanka sa rukovodstvom ’Krušika’ je bio da insistiramo da tome da se postave kriterijumi za prijem

radnika, jer smo želeli smo da predupredimo sve zloupotrebe, partijske kadrove, kumovske i rodbinske

kadrove i tu smo načelno postigli dogovor, tako da ćemo preduzeti sve da bude primljeno 320 radnika koji

su zaista potrebni, stručni i dobri radnici, koji rade duži vremenski period“, rekla je Savić.

U vojnoj fabrici u Valjevu na neodređeno vreme je zaposleno oko 1.200 radnika, dok na određeno vreme

radi čak njih 2.000.

Država nastavlja da daje poslove na tenderu firmi koja uporno ne plaća svoje zaposlene

Radnici MBA „Miljković“ šest meseci bez plata

Deo radnika MBA „Ratko Mitrović Niskogradnja“ nije primio šest plata i osam naknada za prevoz za prošlu

godinu, tvrde radnici ove firme za Danas, a od rukovodstva preduzeća poznatog po sličnim problemima iz

prošlosti na pitanje kada će im biti isplaćena dugovanja nisu dobili ništa osim „lažnog obećanja“.

Plate za decembar 2017, januar, februar i mart prošle

su bile umanjene, a plate za april, avgust, septembar,

oktobar, novembar i decembar prošle godine uopšte

nismo primili. Zadnja primanja bila su pre tri-četiri

meseca. Nemamo para ni za doručak ni za prevoz –

ističu radnici Niskogradnje.

Ovo nije novost za firmu koja je pre dve godine radila

rekonstrukciju Trga Slavija koja ni do danas nije

završena kako treba. Dugovanja radnicima su svakodnevica, ali je poslednjih meseci, kako oni tvrde, sve

postalo još gore. Iz firme su otišli i direktori, ali i šefovi gradilišta, inženjeri.

Međutim, nekom čudnom logikom, ova, kao i ostale firme u direktnom ili indirektnom vlasništvu Branka

Miljkovića i dalje dobijaju poslove koji se delom ili u potpunosti plaćaju novcem iz budžeta. Zašto je i kako

MBA „Ratko Mitrović Niskogradnja“ kao nesavesni poslodavac koji radnicima duguje plate mesecima i

dalje na visoko kotiranom 22. mestu liste poslodavaca koje objavljuje Ministarstvo građevinarstva, a ne na

„crnoj“ listi poslodavaca gde bi trebalo da bude? Na ovo pitanje nismo juče dobili odgovor iz Ministarstva

koje vodi Zorana Mihajlović, dok nam iz Ministarstva rada nisu odgovorili na to da li je inspekcija rada bila

u poseti ovom preduzeću. Ni menadžment firme nije se oglasio povodom pitanja zašto radnicima nisu

isplaćene zarade i kada će to biti učinjeno.

Najpoznatiji izvršilac državnih poslova u građevinskom sektoru i dalje radi „na veliko“. Trenutno se

državnim novcem gradi, kako kažu radnici, obilaznica na Petlovom brdu, pruga od Inđije do Novog Sada,

pruga u Čortanovcima. MBA je verovatno privatna firma kojoj je poslednjih deceniju i više povereno da radi

najviše „državnih poslova“, pre svega puteva po Srbiji i na severu Kosova. U Srbiji su radili i rekonstrukciju

gerontoloških centara, ali i gradili više od 300 socijalnih stanova, benzinske pumpe.

Radnici, kako kažu, ni sami ne znaju kome se sve i koliko duguje jer se zaposleni u MBA RMN prebacuju iz

„jedne u drugu Miljkovićevu firmu“. A njih nije malo. Samo prema podacima APR-a i kompanije za

poslovnu analitiku Bisnode Branko Miljković je osim pomenute „centralne“ MBA Miljković Merošina koja

je 100 odsto vlasnik MBA RMN, povezan sa još desetinom firmi u Srbiji. Tako je indirektno povezan sa

firmom Magistrala, koja je akcijski kapital, odnedavno je i vlasnik Kruševacputa (firma se vodi na njegovog

sina), osam godina u vlasništvu je i dve firme iz Malog Zvornika – fabrike kamenih agregata Ravnaja, ali i

Ravnaja trade – firme koja se bavi na veliko trgovinom drva i građevinskog materijala. Uz Branka

Miljkovića vezuju se i firme Asfalt, kamenolom Kijevo, Orbita komunikacije, Sremput, Bg-Termokot,

MSM kompani, Ratko Mitrović-Montenegro, ali i preduzeće Jugoterm nekada iz Gnjilana, sada iz Merošine

koje je u stečaju.

Naš list je u nekoliko navrata pisao o kompaniji u vlasništvu Miljkovića, najpre u julu 2017. kada su radnici

zaposleni na rekonstrukciji Slavije i Ruzveltove u Beogradu štrajkovali zbog neisplaćenih plata. Štrajk se

ponovio u septembru iste godine, a radnici su ponovo obustavili rad i pred doček 2018. godine. Tada su

tražili isplatu zaostalih zarada, kao i uplatu zdravstvenog osiguranja. U februaru 2018. dvojicu radnika je

otpustio zato što nisu želeli da potpišu aneks ugovora kojim im se retroaktivno plate smanjuju na minimalac.

Miljković je tada telefonom tužbama pretio i radnicima, ali i novinarki Danasa.

Možda i najupečatljiviji slučaj bahatog ophođenja ovog poslodavca prema radnicima je Ravnaja iz Malog

Zvornika, koje je Branko Miljković kupio 2011. Dnevni list Danas se u nekoliko navrata bavio odnosom

direktora u ovom preduzeću Aleksandra Savanovića prema radnicima, a najdrastičniji primer je Danka

Simić, koja je samo zbog toga što je žena otpuštenog predsednika sindikata trpela diskriminaciju, što je

potvrdila i poverenica za rodnu ravnopravnost, te je prošlu zimu dane provodila radeći u kamenolomu gde je

uprkos tome što su za to zadužene mašine, kamen istovarala golim šakama.

Epilog priče, koja je u jednom trenutku poprimila i oblik međunarodnog skandala, međutim nije bio srećan.

Danka i njen suprug Milenko ostali su bez posla.

Tu, međutim, nije kraj priče o radnicima Branka Miljkovića. Novembra prošle godine radnici Kruševacputa

potpuno su obustavili rad jer, kako su tada rekli Danasu, „ne žele da ugrožavaju ni svoj, ni život drugih

radeći na neispravnim građevinskim mašinama“. U tom trenutku nije im bio isplaćen deo septembarske kao

ni oktobarska zarada, a nisu plaćeni ni doprinosi za 276 radnika koji rade na neodređeno.

Tada je predsednik Samostalnog sindikata u ovom preduzeću Srđan Živanović rekao za naš list da su radnici

u jako teškoj materijalnoj situaciji, te da rade sa mašinama od kojih je 90 odsto tehnički neispravno.

Plaćamo trgovcu, pa ga kesom reklamiramo

Za razliku od velikog broja zemalja, u našoj državi je još dozvoljena prodaja kesa sa logotipom firme.

Udruženja potrošača tvrde da je to promocija prodavca, a inspektori da je naplata po zakonu

DOK se kese sa žigom firme u pojedinim

zemljama regiona tretiraju kao reklamni materijal

i ne smeju se prodavati, u Srbiji je dozvoljeno da

reklamu plaća - potrošač. I po našem zakonu se

plastična amabalaža na kojoj je ime trgovinske

kuće smatra reklamom, ali se može prodavati. I

to po preporuci lokalnih samouprava, sa

ekološkim ciljem potpunog ukidanja najlonskih kesa kao velikih zagađivača prirode.

Da li se kese sa logotipom firme tretiraju kao promotivni materijal ili ne? U potrošačkim organizacijama

veruju da takva kesa ne bi smela da ima cenu, jer se na njoj promoviše preduzeća. S druge strane, tržišni

inspektori smatraju da ta prodaja ne ugrožava prava potrošača i nije sankcionisana Zakonom o oglašavanju.

- Kese sa imenom firme su reklama, i njih su trgovci finansirali iz posebnog fonda - kaže Petar

Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača Srbije. - U vreme kada se tanke kese nisu naplaćivale, imali

smo nekoliko slučajeva tužbe protiv trgovaca za prodaju većih i čvršćih kesa. Prodaja kesa sa imenom

trgovca se i prema našim zakonima smatra reklamom i ne bi smela da ima cenu.

U Tržišnoj inspekciji, međutim, ističu da kesa u koju potrošač pakuje proizvode koje je kupio predstavlja

proizvod, odnosno robu.

- Kako bismo došli do odgovora da li trgovci imaju pravo da prodaju robu koju su pre toga poklanjali,

moramo prvo postaviti pitanje kako je došlo do poklanjanja kese kao robe i da li trgovac sme da poklanja

robu - pita se Ivan Kadović, tržišni inspektor - koordinator Odeljenje za kontrolu prometa Ministarstva

trgovine, turizma i telekomunikacija. - U skladu sa članom 44. stav 1. Zakona o trgovini, trgovac može da

nudi robu, odnosno usluge sa naročitim prodajnim podsticajima, pa se u istom članu kao vid podsticanja

prodaje pored sniženja cene, učešća u nagradnoj igri, spominju i prateći pokloni. Dakle, poklanjanje kese

predstavlja vid prodajnog podsticaja u interesu trgovaca koji očekuju od potrošača da što više kupuju, a da

pritom ne brinu o količini kesa koje će im trebati za pakovanje.

U jednom momentu, kako ističe inspektor Kadović, na inicijativu regulative u Evropskoj uniji, lokalna

samouprava je donela preporuku prema kojoj je uvedena nova praksa naplate kese koja nije profitno

orijentisana.

- Ova prodaja ima za cilj odvraćanje građanstva od plastičnih kesa, odnosno uvođenje navike nošenja

sopstvene torbe za višekratnu upotrebu - kaže Kadović. - Dakle, trgovci moraju da biraju drugi način

podsticanja prodaje i primorani su da vrše prodaju kese koju su poklanjali. Logotip ili žig firme predstavlja

zaštićenu intelektualnu svojinu i kontrolni organ državne uprave nije ovlašćen da sankcioniše trgovca zbog

upotrebe žiga svoje robne marke na robi koju prodaje, kao što niko nema pravo samovlasno da koristi žig,

odnosno da krivotvori proizvod u skladu sa Zakonom o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava

intelektualne svojine. Dobrovoljnim odustajanjem trgovca od prodajnog podsticaja poklanjanja kese, na

preporuku državnog organa zbog ekoloških motiva, nisu ugrožena prava potrošača po Zakonu o zaštiti

potrošača. Prodaja robe sa žigom trgovca, pa tako ni kesa sa logotipom trgovca nije sankcionisana Zakonom

o oglašavanju.

CILj JE ODRICANjE

- INTENCIJA trgovaca po preporuci državnih organa je navođenje građana na odricanje od plastičnih kesa i

u tom smislu dolazi do poskupljenja istih, a ne podsticanje korišćenja kesa u svrhu oglašavanja - smatra

inspektor Kadović. - Zakoni čiju primenu kontroliše Sektor tržišne inspekcije Ministarstva trgovine, turizma

i telekomunikacija se usklađuju sa regulativama Evropske unije. Sve ovo je u skladu sa važećom

regulativom koja reguliše oblast trgovine, zaštitu potrošača, zaštitu intelektualne svojine i oglašavanje u

Republici Srbiji.

Jugmedia

Nekadašnja "dolina gladnih" druga po primanjima u Srbiji

Stanovnici Pirota zaradili su i svojim kućama odneli u proseku po 71.733 dinara u novembru 2018. godine.

Ove plate su najviše u novijoj istoriji grada na Nišavi, čime su se svrstali na drugo mesto po prosečnim neto

zaradama u Srbiji, odmah iza beogradske opštine Vračar, gde je u istom mesecu u proseku zarađeno 79.024

dinara.

Kako piše Jugmedia, reč je o podacima Zavoda za statistiku Srbije, koji su zbunili i samo gradsko

rukovodstvo.

"Mi bismo voleli da da taj fenonomenalni prosek bude trajni, no

izvesno je da neće. Prema saznanjima kojima raspolažem, u tom

mesecu je došlo do isplate bonusa radnicima zaposlenim u

stranim kompanijama koje imaju svoje fabrike u Pirotu, a mislim

da je i oko 250 radnika na Koridoru dobilo neke veće isplate pred

Novu godinu", objašnjava gradonačelnik Pirota Vladan Vasić.

Visoka primanja zaposlenih u Pirotu uvećala su neto

novembarski prosek u celom Pirotskom okrugu za 30 posto, s

prosečnim primanjima od 62.899 dinara, a uvećan je i saldo u gradskom budžetu od poreza i doprinosa na

zarade.

Pirot i Pirotski okrug se i inače godinama dobro kotiraju na listi prosečnih neto zarada u Srbiji, budući da se

tokom godine on kreće od 52.000 do 55.000 dinara, najviše na jugoistoku Srbije.

Na 379 štednih knjižica u Srbiji prosečan ulog oko 1,2 miliona evra

Ukupna devizna štednja građana položena kod banaka u Srbiji premašila je krajem prošle nedelje 10,1

milijardu evra, od čega domaće štediše drže 9,8 milijardi evra, a stranci 0,3 milijarde

Ukupna devizna štednja građana položena kod banaka u

Srbiji premašila je krajem prošle nedelje 10,1 milijardu

evra, od čega domaće štediše drže 9,8 milijardi evra, a

stranci 0,3 milijarde.

U Narodnoj banci Srbije ne raspolažu podatkom koliko

deviznih milionera ima Srbija, ali je sasvim izvestan

podatak da je do 25. januara ove godine u bankama bilo 379

deviznih štednih partija sa ulozima većim od pola miliona evra.

Ukupna vrednost tih deviznih partija bila je 450,3 miliona evra, kažu za Tanjug u Narodnoj banci Srbije

(NBS).

To znači da prosečna vrednost uloga iz ove kategorije štednih partija, koje premašuju pola miliona evra,

iznosi 1.188.219 evra.

Objašnjavaju da poslovne banke imaju obavezu da dnevno i mesečno dostavljaju izveštaje NBS o broju

štednih partija stanovništva, koje su raspoređene u osam grupa prema visini štednih uloga - do 500 evra, od

500 do 3.000 evra, od 3.000 do 10.000 evra, od 10.000 do 25.000 evra...

Firmarine "pojele" 1.000 radnih mesta, prete novi otkazi

I dalje nije rešeno pitanje uvećanih lokalnih komunalnih taksa, takozvanih "firmarina", koje su proteklih

godina povećane više od pet puta.

Na ovo je upozorio direktor Udruženja priređivača igara na sreću (UPIS) Rade Karan i rekao da su te takse

"pojele" više od hiljadu radnih mesta u toj oblasti, jer su mnoge radnje zatvorene zbog nemogućnosti da

plaćaju uvećane namete.

Na predstavljanju godišnjeg izveštaja o uticaju na

privredu Srbije i društvenoj odgovornosti, Karan je

rekao da je 2012. godine prosečna taksa za isticanje

firme po lokalu iznosila oko 100.000 dinara, a da je u

2018. godini prosečna suma bila oko 550.000 dinara i

dodao da za povećanje veće od pet puta nema

ekonomskog opravdanja, niti ekonomske logike.

"Prema našim preciznim procenama, ove takse su nam

poslednje tri godine 'pojele' više od 1.000 radnih mesta.

Ako se takve tendencije nastave i u ovoj godini,

očekuje nas zatvaranje poslovnica i otpuštanje zaposlenih", rekao je on.

Karan je dodao da su kompanije članice UPIS-a u 2012. godini na ime tih taksa lokalnim samoupravama

uplatile oko 500.000 evra, dok je prošle godine taj iznos bio veći od 2,5 miliona evra.

On je rekao da u Srbiji, u ovom trenutku, kompanije članice UPIS-a imaju oko 3.300 zaposlenih, koji su

uredno prijavljeni i kojima se plate i doprinosi uplaćuju redovno i u punom iznosu.

"U prošloj godini na ime svih vrsta poreza, taksi i naknada na osnovu Zakona o igrama na sreću u državni

budžet uplaćeno je oko 30 miliona evra, a računajući fiskalne i parafiskalne namete taj iznos je preko 60

miliona evra", rekao je on i dodao da kao što redovno servisiraju svoje obaveze prema državi, kompanije

članice UPIS-a redovno i blagovremeno izmiruju i svoje obaveze prema dobavljačima roba i usluga.

UPIS je formiran 2010. godine i čine ga neki od najvećih srpskih priređivača igara na sreću. U UPIS-u tvrde

da su po obimu prometa, iznosu plaćenih poreza, broju zaposlenih i učešću na tržištu najveće regionalno

udruženje priređivača igara na sreću i da pokrivaju oko 60 odsto tržišta posebnih igara na sreću u Srbiji.

Posluju u dvadesetak zemalja i spadaju u najveće regionalne i među 10 najvećih priređivača igara na sreću u

Evropi, sa licencama za sportsko klađenje, igre na sreću putem automata i internet igre na sreću.

Juž ne vesti

Pomoćnik ministra za saobraćaj: Ugovor sa Vansijem biće

objavljen u narednih mesec dana

Da li je ugovor sa francuskim Vansijem o koncesiji beogradskog aerodroma “Nikola Tesla” u bilo kakvoj

vezi sa poklanjanjem niškog aerodroma državi i dalje nije poznato, jer se ugovor uprkos brojnim najavama

da će biti objavljen i dalje čuva u tajnosti. Pomoćnik ministarke saobraćaja Zoran Ilić obećava da će ugovor

konačno biti objavljen, najakasnije u narednih mesec

dana.

Ugovor se još krije od javnosti, ali Ilić tvrdi da on nije

tajna i da su delovi mogli da budu objavljeni još

decembra 2018, ali da to nije učinjeno zbog

administrativne procedure.

Sada su se stekli svi uslovi. Mogli smo još decembra

da pustimo deo, ali sam vam rekao da se ovih dana

uveliko radi na usaglašavanju master plana koji je

sastavni deo konkursne dokumentacije. Ja verujem da

će u narednih mesec dana, samo da se taj master plan

završi - rekao je Ilić.

Gradonačelnik Darko Bulatović (levo) i direktor Turističke organizacije Niš Uroš Parlić (desno) otvorili su

turistički info-pult na Aerodromu "Konstantin Veliki"; foto: S. M.

Ugovor sa Vansijem potpisan je pre 9 meseci, a da se niški aerodrom u ugovoru o koncesiji ne pominje

javnost je uveravala ministarka Mihajlović, koju je odmah demantovao predsednik Vučić.

Da će se penali plaćati Vansiju ako sa niškog aerodroma poleti više od milion putnika, priznao je i pomoćnik

ministarke. Osim što je i on demantovao, Mihajlovićeva je uspela i da "sama sebi uskoči u usta", kada je

objasnila da država mora da se konsultuje sa koncesionarom ako sa "Konstantina Velikog" poleti više

putnika nego što bi smelo po ugovoru.

Prašinu oko tajnog ugovora podiglo je i saznanje da Vansi kroz konzorcijum upravlja i prištinskim

Aerodromom "Adem Jašari", a stručnjaci su ocenili da bi zbog toga Niš mogao da ispašta.

Sve dok ugovor građani ne vide svojim očima, mogu samo da (ne)veruju u oprečne izjave državnika o tome

koji su pravi razlozi za poklanjanje niške vazdušne luke.

Podsetimo, građani još nisu potpuno uvereni da li se “Konstantin Veliki” pominje u dokumentu, jer različiti

predstavnici vlasti za koje dokument nije tajna, na isto pitanje odgovaraju različito i iznose drugačije

podatke. Da se ugovor čuva u tajnosti uverili su se i novinari Južnih vesti, kojima Vlada Srbije ni nakon

isteka zakonskog roka nije odgovorila na zvaničan Zahtev za pristup informacijama od javnog značaja.

Niška inicijativa i Narodna stranka nepostojanje pisanog dokaza da će Država ulagati u aerodrom vide kao

jasan dokaz da je niška vazdušna luka preuzeta samo zbog interesa koncesionara beogradskog aerodroma i

da se obećanja državnog i gradskog vrha mogu okačiti "mačku o rep".

Inače, niški aerodrom je juna prošle godine prešao u vlasništvo Republike i pored negodovanja jednog dela

Nišlija i brojnih protesta protiv poklanjanja državi. Krajem septembra Wizz air je saopštio da ukida let za

Malme sa niškog aerodroma, što je dovelo do bure u javnosti, na koju su iz Ministarstva saobraćaja

reagovali saopštenjem da je to odluka avio-kompanije, te da će Vlada uložiti 180 miliona dinara u

"Konstanin Veliki" do kraja 2018. godine.

Pomoćnik ministarke u Nišu je bio upravo zbog ulaganja, odnosno najave - kakvi su planovi novog vlasnika

sa nekadašnjim niškim aerodromom. Ilić je na aerodromu predstavio vozilo za odleđivanje aviona koje je

stiglo u Niš. Pored toga, u holu vazdušne luke, otvoren je info-pult, koji će omogućiti putnicima da se lakše

informišu o turističkim destinacijama u "carskom gradu".

Sa drugim delom januarske plate novo uvećanje za beogradske

vaspitačice

Beogradski sekretar za obrazovanje i dečju zaštitu Slavko Gak najavio je da će zaposleni u predškolskim

ustanovama u prestonici sa drugim delom plate dobiti i dodatno uvećanje od šest odsto.

Plate vaspitačica iznose od 30.000 do 60.000 dinara. Krajem prošle godine sindikati su tražili povećanje od

15 odsto, a u republičkom budžetu predviđeno je povećanje od sedam odsto.

Sekretar grada Beograda Slavko Gak je rekao da će na republičko uvećanje grad dodati još šest odsto. To će

se osetiti na drugom delu plate.

"Sa drugim delom januarske plate dobiće uvećanje. Mislimo da je to dobar model, oni kvalitetno rade, to je

jedan od najodgovornijih poslova. Na ovaj način ih nagrađujemo jer imamo mogućnosti za to, imamo

istorijski, razvojni budžet grada", rekao je Gak gostujući u Dnevniku RTS-a.

Najavljuje i potpisivanje novog kolektivnog ugovora, koji će doneti dodatne benefite za zaposlene u

predškolskim ustanovama. Tim ugovorom predviđena je i solidarna pomoć zaposlenima od oko 20.000

dinara, koja će biti uplaćena do juna.

Dobre vesti i za nastavnike u produženom boravku. Njihova dnevnica će sa sadašnja 833 dinara porasti na

1.666 dinara od drugog polugodišta.

Iako su kapaciteti u vrtićima povećani, ima još zaposlenih roditelja za čiju decu nema mesta u predškolskim

ustanovama. Gak najavljuje da će se nastaviti saradnja sa privatnim ustanovama, ali i sa Sekretarijatom za

investicije kako bi se ti kapaciteti proširili.