razgled peske

7/25/2019 Razgled peske

1/28

Razgledanje Beograda peke

Postoje i gradovi kojima burna prolost nije dozvolila da vam pokau graevinekoje su ih krasile kroz milenijume. Takve gradove je tee sagledati i upoznati, alikao to je prava lepota ona koja je prikrivena, verovatno je ba zato i veezadovoljstvo kada se takva lepota otkrije.edan od gradova prikrivene lepote je Beograd. Razlog za ovo prikrivanje lepote je

jednostavan, moda najvea lepota Beograda pored stanovnika je njegova bogataistorija. Burni dogaaji, velike bitke, velike ambi!ije brojnih !iviliza!ija, drava ipre svega vojski su grad koji mi sada nazivamo Beograd nebrojeno puta pretvorileu zgarite. "rad koji je najvie puta u svetskoj istoriji ruen i obnavljan jeBeograd, preko #$ puta je elja da se gradi i ivi bila ja%a od elje zaunitavanjem. &storija Beograda kao naselja dosee do pre vie od '.((( godina ipo tome se ubraja meu najstarije gradove u )vropi. *e tada su lepote brega nauu dveju velikih reka, +unava i ave, privukle ljude da ive ba na tom mestu,sa prelepim pogledom. - zadnjih nekoliko milenijuma se odigrao veliki broj burnihdogaaja koji su imali sli%an povod, elju za domina!ijom i vlau. alazei se na+unavu, najzna%ajnijoj re!i )vrope, izmeu istoka i zapada, Beograd se razvijaona vetrometini kultura, religija, naroda i ambi!ija. /injeni!a da je Beograd jedinaevropska prestoni!a na uu dveju velikih reka je moda jedan od razloga to gaje )vropska unija proglasila za grad budunosti jugoisto%ne )vrope. tratekizna%aj opisuju nadim!i koje su mu davali osvaja%i, 0apija ratova i Bastionhrianstva.

- poslednjih nekoliko vekova u Beogradu se razvio i poseban boemski na%inivota, ka1ane su se reale jedna pokraj druge, restorani i ka2i su se nizali, aklubovi ni!ali na svim moguim mestima, peinama, podrumima, potkrovljima,splavovima... 0a1ane su Beogradu donele slavu u regionu, a staru slavu emo

pokuati da povratimo ili barem predstavimo kroz "urmansko 3 boemsku turu.0lubovi su Beogradu doneli svetsku slavu tako da je on u zadnjih desetak godinaproglaavan za jedno od deset najboljih mesta za zabavu u svetu.

BITNE INFORMACIJE

Poloaj Beograda- na Beogradskom bregu(40 metara iznad nivoa reka), na uu Save u Dunav, prekoputaPanonske nizije(itnica na latinskom), sa 16 renih ostrva- Dunav je milenijumuma bio izuzetno bitna evropska vodena saobraajnica. Na obalama Dunava

je nastala kultura Lepensko vira, kao i !inansko-"tarevaka kultura. "a#a je Dunav kao kori#or $

jan%naajnija &vropska saobra'ajnica.- Beograd je na prirodnom putu izmeu jugoistoka i zapada !vrope, na pola puta o# severnetalije #o onstantinopolisa, kasnije stanbula (*1 #an ho#a #o njea)- na severu Balkanskog poluostrva, na skoro je#nakoj u#aljenosti o# +a#ransko, &ejsko i rnomora- Sa juga posladnje jako uporite pre nizije, sa severa najzatieniji teren zbog ua dveju veliki"reka #Sava iroka oko $00% Dunav oko &%$km'( koje su pre bile jo ire, u% mo)varno tle nateritoriji sadanjeg *ovog Beogradai leve obale Dunava- stene na kojima je naselje, pootovo iri centar su kre)nja)kog poreklai dosta su porozne, tako#a ima dosta podzemni" voda, re)ica i jezera(#o pre 1 o#ina veliki broj ku'a na Dor'olu jeimalo bunare koji su sa# samo %a%i#ani)

+azvoj naselja- naseljen u vreme prvobitni" zajednica, u %emlji #ok su se kopali temelji Bajlonijeve pivare u,etinjskoj ulici je &./. /oka +ovanovi' (uitelj !elike kole) pronaao lobanjuverovatno


2/28

nean#ertalca (ja bi a na%vao homo alkoholikus) i% pretpostavlja se rano paleolita (nestala tokom sv.rata)- #o sa#a najstarija pronaena naselja datiraju od pre oko 1000 godina, tanije iz perioda2in)anske kulture(!ina, "tarevo na Dunavi i 0arkovo na "avi) koja je najrasprostranjenijaevropska neolitska kultura i rasprostirala se na teritoriji alkansko poluostrva sa naju'om mreomnaselja u% Dunav i #rue reke, %a koju se pre#postavlja #a je imala centar u naselju !ina 12 km o#eora#a

- u eora#u je centar neolitske naseobine bio i%na# crkve 3uice- bakarno #oba (*..-4.. pne) - #ola%i #o meanja neolitskih kultura sa noma#ima i% stepe i takonastaju paleo-balkanske etnikerupe liri, 5raani i Daani- bron%ano #oba (4..-. pne) - upotreba metala se iri i neje#naka rasprostranjenost ru#a u%rokujesve e'e plemenske kon7likte- vo%#eno #oba (. pne - .ne) - period veliki" seoba na Balkanu i podunavlju iz pravca 3r)ke(naselje na uu Save u Dunav se spominje u radovina erodota% Strabona5 i u mitu o6rgonautima 6polonija sa +odosa oko /$0 pne% traili su zlatno runo u zapadno 7strusu za kojise predpostavlja da je Sava), 8rci su elte %vali 8alati- *. pne - 8elti dolaze i zati)u 9ra)ko pleme Singi sa kojima :ormiraju plemensku zajednicuSkordiska(dunum - utvrenje ili grad) i #iu prvo ve'e naselje (anovo br#o, araburma,

8rocka9)- 1. pne - rimske legijepotiskuju keltsko pleme "kor#isci na ni%iji- **. pne - 6.ne - grade privremeni vojni kamp od drveta% palisadnog tipa- 6:.-:. - iz provincije Dalmacija u 3ornju ;eziju prebacuju 72 legia


3/28

- 16:. - eksplozija barutnog magacina die Despotov zamak u vazdu" i turci se probijaju- 1$1$. - !ugen Savojski uvodi austrijsku armiju i rekonstrue tvravu- 1$*:. - Beogradski mir i ruenje sagraeni" zidova i prebacivanje u Cemunsku tvravu, astanovnotvo naseljava Petrovaradinski jarakkoji uskoro postaje Novi "a#- 1$:. - :eldmaral Audon osvaja i vraa kamen i gradi jarkove na $km od tvrave- 1$:1. - eora# se vra'a turcima "vitovskom mirom- 1$:4. - pobunjeni janiari osvajaju 8 (pretpostavlja se #as u uli tunelom u tvrusta7a Bau- 12. - se)a knezova i Prvi srpski ustanak i prva opsada- 16. - 8araore sa elitnim odredom kroz 8araorevu kapiju oslobaa Beograd posle /$godina #pretpostavlja se da je uao u tvravu kroz tunel% bio je ranije 6ustrougarski podo:icir(- 11;. - Drugi srpski ustanak dovodi do paralelni" organa upravljanja% grade se 8onaci9- 1*. - samoupravljanje e#iktom >ahmu#a proitanim na 5amaj#anu ko# stare crkve "v >arka- 121. - B3 prestonica kneevine Srbije- 164. - Cukur esma, turci bombar#uju srpsko naselje- 16$. - puna autonomija i osloboenje B3% Smed1% abac% 8ladovo% Soko% Eice ediktomsultana 6bdulaziza

- 16. - ubistvo kne%a >ihajla brenovi'a na 5opi#eru- 11.(2.) - izgradnja glavne elezni)ke stanice i pruge B3-*i- 14. - proglaenje kraljevine Srbije i gradnja spomenika knezu ;i"ajlu- 1:*. - majski prevrat, Betar a#a


4/28

kanal sa masivnom olovnom !evi koji prolazi kroz temelj bedema. To je deovodovodnog sistema kojim je snabdevan kastrum.3 "rani!e singidunuma su od ua bile 0osan%iev vena!, =biliev vena!, Trgrepublike i imina uli!a.3 - vreme Rima, u okolini aborne !rkve i arodne banke je postojao rimski1orum, zanatlijski !entar i terme su bili na prostoru oko dananje aborne !rkve.3 -slovi za ivot u vreme razvoja su bili odli%ni, postoje nalazita lignita 8odli%an

za jednostavniju tj. primitivniju obradu metala>, rudni!i kamena, jedan od njih jeTamajdan 8na turskom rudnik kamena>, a kasnije i nalazite %ilske alitre zaproizvodnju baruta. - tom rudniku su rimljani vadili kamen za izgradnju kua,tvrave, *ia militarisa i vodovoda koje je vodio iz


5/28

%po#enik zahvalnos!i Francuskojve%ano je otkriven 44. novembra 45#(. godine u prisustvu kralja @leksandra0araorevia i drugih istaknutih ljudi. pomenik je podignut na ini!ijativu+rutva prijateljstva Cran!uske i +rutva nekadanjih u%enika 1ran!uske kole namestu gde se nalazio spomenik 0araoru, koji je sruen u Prvom svetskom ratu.Rad je vajara &vana


6/28

je#noj baraci u 8ornjem ra#u eora#ske tvru%ej je otvoren svako ra#no #ana o# 1 #o 1$ asova.

Spoljna Stambol kapija"ara


7/28

Casovnik ima #va eki'aG manji koji otkucava prvu etvrtinu asa je#anput, #ruu #va puta, tre'u triputa, etvrtu etiri puta, #ok ve'i eki' o#mah potomotkucava onoliko asova koliko ih je u tom trenutku.

Barokna kapija5okom velike austrijske rekonstrukcije eora#ske tvrore%a ?ustrijanci su u juoistonom be#emu, ra#i simetrije sa lavnom

tvr


8/28

Cgrada u kojoj je smeten Cavod za zatitu spomenika kulture grada Beogradava %ra#a raarseju. " #rue strane IBobe#nikaJ nala%ila se slina, neto starija %ra#a, u kojoj jetako stepenika. Bunar je dubine 6(,4;, a

pre%nika 73#,:( metara. luio je kao silos za ito, a neko vreme i kao tamni!a.Tamo su se desile i neke od najsurovijih egzeku!ija koje Beograd pamti... 4:5:.godine, u vreme kada je ovaj grad bio najvanije ugarsko, ali i hriansko uporiteprema Turskoj, odigrala se zavera u kojoj su hriani za veliki nova! hteli daprepuste grad @zijatima. Tada je u poslednjem trenutku za zaveru %uo vojskovoaPavle 0injii, koji je spre%io zaveru i svih #' zaverenika konop!ima je bilosputeno na tada suvo dno Rimskog bunara. Tamo su bili ostavljeni da izgladnedok im se um nije pomra%io, a onda su im bili ba%eni noevi da se meusobnopoubijaju i proderu. Tako je bilo sve dok i poslednji nije izdahnuo u najveimmukama.

edna od najzanimljivijih pri%a je da su beogradski lagumi bili povezani sa onima uHemunu. edan od takvih laguma MpovezivaoM je 8u pri%i> Rimski bunar na0alemegdanu sa zemunskim brdom "ardo na suprotnoj strani ua ave u+unav. jegovo dno je 4: metara ispod nivoa ave.

%po#enik )oednik-metni%ko delo koje je delilo sudbinu podzemnih eksponata, bilo je zaturano popodrumima i stavljeno na sadanje mesto da se gradske gospoe ne bizgraavale njegovom golom pojavom koja je okrenuta ka sadanjem ovomBeogradu, poslovnom !entru prestoni!e 8interno? moda je to bio vidovit stavprema kapitalizmu>. Rad vajara &vana


9/28

3 ava te%e od podnoija @lpa u loveniji sve do ua u +unav, %ija je ubedljivonajvea pritoka. a teritoriji Beograda je iroka oko ;((m, a dubina kod ua je7(m.3 - mitu @polonija sa Rodosa oko 7;( pne, se navodi da su @rgonauti traili zlatnoruno du &strusa 8+unav> i zapadnog &strusa za koji se predpostavlja da je ava.3 Beograd je na prirodnom putu izmeu jugoistoka i severozapada )vrope, na polaputa od severne &talije do 0onstantinopolisa, kasnije &stanbula i u sli%noj

udaljenosti od adranskog, )gejskog i Arnog mora.3 0ompletan strateko, logisti%ki poloaj je de2nisao prolost Beograda, postoji #$zabeleenih unitenja i izgradnje grada, to je najvie u svetskoj istoriji 8premaBritanskoj en!iklopediji gradova i optina>.3 0ada su Tur!i posle 4#( godina 4;74. pod ulejmanom *eli%anstvenim osvojiliBeograd koji su nazivali darol dihad 3 kua ratova, odmah su sagradili ka1e zavezire koji je prvo takvo mesto za ispijanje ka1e u )vropi, a o njihovimsimpatijama ka tvravi na bregu govori novi naziv 1eir bajir 8lep pogled, mestoza oputanje> i %injeni!a da je krunisanje ulejmanovog naslednika elima && biloupravo u Beogradu 4;66.

a desne strane se vidi Hemun, koji je kroz istoriju u zadnjih 6 vekova najdue bio@ustrijski grad, a Beograd je %ee bio na meti osvaja%a i u rukama turaka.Hemun, nekadanji rimski Taurunim 8grad bika> je bio !entar +unavske Note.Hemun je posle 7. svetskog rata izgradnjom ovog Beograda postao !elina sastarim Beogradom. +alji deo ovog Beograda je optina koja je zapo%ela razvojizmeu 4. i 7. svetskog rata izgradnjom sajma, a intenzivan razvoj je bio u Titovovreme posle 7. svetskog rata kada je to podru%ije koje je bilo uglavnommo%varno, nasuto peskom, zemljomm i drugim materijalima pa uz postavljanjebezbroj ipova u to tlo... ovi Beograd postaje optina sa najvie stanovnika uBeogradu.

Bor%anska strana Beograda e biti #. Beograd, posle starog i ovog. oviO0ineski most e da omogui razvoj u tom prav!u.

a avi se nalazi ' mostova, most na @di, Brankov, "azela, ovi elezni%ki,=struni%ki, tari savski, tari elezni%ki. a +unavi se nalazi samo Pan%eva%kimost, a za par godina i 0ineski most.

8ralj kapijaapija je %ra


10/28

"te7ana La%arevi'a i "avske pa#ine. tkrivena je 1:2H;. o#ine ispo# naslaa uta kojim je bila%atrpana.

;aketa zamka Despota Ste:ana AazareviaNa platou 8ornjea ra#a, nala%i se mo#el %amka #espota "te7ana La%arevi'a iji je autor olja>ilunovi'. va maketa prika%uje i%le# sre#njovekovno #espotovo %amka sa kulama, kapijama i

pokretnim mostom i%na# rova, u ijoj se unutranjosti posebno isticala #onon kula %vana Neboja.

Os!aci za#ka despo!a %!e.ana 0azarevi1aAitadela ili unutranji grad nastala je prvobitno kao vizantijski kastel u Q&& veku ikompletno je izgraena 4:(:G4:7'. za vreme despota te1ana Jazarevia koji jeBeograd proglasio za prestoni!u, a uniten 465(. godine u ogromnoj eksplozijibarutnog maga!ina koja je teko otetila zidine ka +onjem gradu.

Fesma ;e"med pae Sokolovia"metana je u rovu pore# severo%apa#no be#ema. Bo#iao ju je >ehme# paa "okolovi' (1;;-1;$:) u #ruoj polovini F! veka. eora# je %a vreme turske uprave pose#ovao vo#ovo#nu mreu.+e#an krak vo#ovo#a napajao je vo#om 8ornji ra#. Cesma je mo#a sluila i %a napajanje #amije

sultana "ulejmana, koja se nala%ila u bli%ini. Cesma ima pravouaonu osnovu, #imen%ija $,; 6,*m. Bretpostavlja se #a je prvobitno bila visoka oko 2,; metra. Cesma je bila #ekorisana i ima lule %aisticanje vo#e. =animljiv #etalj je korito o# kamenih ploa spojenih vo%#enim spojnicama, koje jeouvano u celini.

%po#en plo'a odrane od Turskepomen na jadnu od najveih srednjevekovnih bitaka. 4:;6. 3 ano unjadi, +onod 0apistana i +espod ura Brankovi uz 4((.((( bora!a dobrovolja!a izhrianskih zemalja, uspevaju da odbrane Beograd od 7((.((( bora!a pod , grad je postaokameno polje posle opsade. - mnogim evropskim zemljama se taj datum 6.$.slavi kao dan pobede, a Beograd je dobio jo jedan naziv, postao je E@ntemuraleAhristianitatisF, tj. bedem hrianstva.

De:terdarova 8apijaNala%i se na severo%apa#nom be#emu. va kapija u sre#njem veku bila je peaka komunikacijai%me


11/28

Jazarevia ovaj prostor je bio 1orti2ka!iono i urbanisti%ki ureen i predstavljaoekonomski, kulturni i duhovni !entar despotovine.+onji grad je danas mesto okupljanja sportista, ljubitelja prirode i vrednoarheoloko nalazite.

,eliki aru!ni #a"acinedan od razloga to su @ustrijan!i pobedili Turke u velikoj bi!i za Beograd 4'4'.

godine je bila eksplozija turske muni!ije, koja je bila nedovoljno zatiena i koju jezapalio jedan austrijski projektil. Barut se nalazio u jednoj od zgrada u donjemkalemegdanskom gradu, a kao i 7# godine ranije silina eksplozije je razorila i deoodbrambenih bedema.edan od prvih poslova koje su sebi pobedni!i dali u zadatak bio da napravesigurno mesto gde e se ubudue %uvati barut. -kopan je u steni zapadnogpodgraa ili tzv. +unavske padine i nastao je u vreme velike austrijskerekonstruk!ije Beogradske tvrave. -nutar hodnika poreani su sarko1azipronaeni na osta!ima nekadanjeg groblja u Beogradu. Tu se nalazi oninsarko1ag, jedan od najstarijih ranohrianskih sarko1aga, tako nazvan poBiblijskom liku oni za koga se predpostavlja da ga ukraava. - *elikom barutnom

maga!inu ili Barutani povremeno se odravaju kon!erti i pozorine predstave.

8apija 8arla 27Eklopljena je u severoistoni be#em Donje ra#a i po#inuta je 1$*6. o#ine u ast cara arla !,Islavno osvajaa eora#aJ. apija pre#stavlja je#nistveno barokno ostvarenje u oblastima juno o#"ave i Dunava i po svemu su#e'i, #elo je alta%ara Nojmana, %namenito arhitekte nemako baroka,koji je je#no vreme ra#io u eora#u kao vojni ininjer. Na# ula%om, sa istone strane, nala%i semonoram arla !. Na %apa#noj strani kapije prika%an je rb 5ribalije sa lavom vepra koja je

probo#ena strelom, ispo# njea ratna %namenja, a i%na# njih carska kruna. vaj rb je najstariji ouvanrb u eora#u. vu kapiju esto na%ivaju i kapijom princa &uena "avojsko.

2ojna ku"injaNala%i se i%me


12/28

ote'ena. bnovljena je 1:*, a posle#nji veliki kon%ervatorsko-restauratorski ra#ovi su i%ve#eni1:6*. o#ine.

%rednjovekovno pris!ani-!ePristanite se prualo sa spoljne strane severoisto%nog bedema, od 0ule eboje.jegov postanak se vezuje za vladavinu despota te1ana Jazarevia. -zpristanite su se nalazile !arinarni!a i riblja pija!a. @ustrijskom rekonstruk!ijom

Tvrave u Q*&&& veku pristanite je pretvoreno u zatvorenu ratnu luku, koja jejednim kanalom bila povezana s +unavom. Poto su Tur!i ponovo zagospodariliBeogradom, kanal je pregraen posebnom kapijom koja se zatvarala gvozdenimreetkama. =sta!i pristanita bili su vidljivi do kraj Q&Q veka.

)rioalni ede#astao je dvadesetih godina Q* veka za potrebe odbrane grada sa reka, odzapadnog podgraa do 0ule eboje. =vaj bedem bio je najslabiji, to je bilokobno za odbranu Beograda 4;74. godine. =d kraja Q*&& veka Tur!i su po%eliradove na rekonstruk!iji priobalnog bedema, koji su nastavljeni i u vremeaustrijske okupa!ije.

%ava#ala/@ustrijan!i su imali posebno razvijenu gradevinsku vojnu doktrinu, u kojoj supovezivali sve vanije objekte podzemnim prolazima. Hbog izgradnjesavremenijeg naselja 4'76. rbima, "r!ima, ermenima, Ain!arima i drugim ne3nem!ima je bilo naloeno da napuste dunavski deo Beogradskog grebena, pa suoni postali glavnina na savskoj obali, gde su osnovali novo naselje +onju savskuvaro, kasnije nazivanu avamala.@ustrijan!i zadrali dovoljno da svoje doktrine o izgranji, podzemnim objektima,ali i njihovom meusobnom povezivanju pokau u punom sjaju. *eliki deo tedokumenta!ije i danas postoji u Be%kom ratnom arhivu. Planovi grada ispodzemlje, uostalom, bili su od velike pomoi i nem!ima za vreme && svetskog rata.em!i u vreme rata hteli da poveu sve svoje vane objekte sa svojompodzemnom komandom, a pouzdano se zna i da su brojne rusko3partizanske inema%ke rtve skon%ale ratujui ba u podzemlju Beograda, podzemnim tunelimai niskim bunkerskim punktovima. Aeo potez od emanjine uli!e do Selezni%kestani!e predstavljao je jedan od najkrvavijih gradskih 1rontova za vremeoslobaanja Beograda oktobra 45::. godine. =dstupni!a je postojala, i oni suznali za nju.Jagumi u grebenu ka 0araorevoj postoje jo od 4; veka. Tur!i su 4::(. godine,kada je sultan koristili kao skladita baruta. &z M@ndergraundaM vode uruenituneli za koje se pretpostavlja da vode ka spomeniku Pobednik i na drugu stranu,ka 1ran!uskoj ambasadi.

Kara(or(eva ulica/

3 &z 0araoreve uli!e postoje prilazi u 4# takvih laguma. Ha izgradnju su donekleodgovorni @ustrijan!i jer su izdali prvu dozvolu da se kopa ispod


13/28

3 +va najvanija zdanja u gradu su bila nekada raskoni hotel 0ragujeva!, tik uzavu, a drugo je bila umrukana, 8po turskom MumrukM 3 !arina> kroz koju sumorali da prou svi novopridoli u Beograd, a preko pristanista je iao i uvoz,odnosno izvoz robe, pa su sve okolne uli!e bile stalno zakr%ene teretnim kolima.3 +a bi se transportovana roba skladitila, bilo je neophodno iskopati lagume, gdeje temperatura uvek bila konstantna kako se ne bi ukvarila. Postojali su tuneli zaventila!iju, koji su povezivali otvore na 0osan%ievom ven!u sa dvadesetak

metara dubokim lagumima, kako se u maga!inima ne bi skupljala bu, pa ito,namirni!e i vino bili su u prostoru koji je uvek imao istu temperaturu.3 -z hotel 0ragujeva!, ivela je elita


14/28

FRANC3%KA AMBA%A2A

pogledom uprta na 0alemegdan, na ue ave u +unav, 1ran!uska ambasada jezdanje koje Beograani smatraju prirodnim delom svog grada. =meena uli!ama"ra%ani%kom i Pariskom, prostrana zgrada 1ran!uske ambasade tipi%an je izraz1ran!uske modernisti%ke arhitekture izmeu dva rata, obogaene elementimaklasi!izma, skladnim propor!ijama, elegan!ijom i bogatstvom detalja. Hdanje iz

Pariske uli!e sadri prostor namenjen diplomatskim ikonzularnim kan!elarijama kao i kan!elarijama vojnog ataea. druge strane, iz"ra%ani%ke uli!e, nalazi se ulaz ureziden!iju.Prema planovima koje je uradio 4576. godine arh. Roe3)mil )ksper 8Roger3)mile)9pert>, glavni arhitekta 1ran!uskevlade, trebalo je da zdanje izgleda monumentalno. a neravnomernom, kosomterenu, omeenom sa dve uli!e,Pariskom i 0neza ime


15/28

uraene u bronzi, koje predstavljajulobodu, ednakost i Bratstvo, visoke7,$(m. kulptura stoji na bronzanompijedestalu, kao i mnogobrojni plitkirelje2 na glavnoj 1asadi, delo su 0arlaarabezola. =grade i kapije uradio jeRejmon ib 8RaVmond Aibes>, prema

planu arhitekte, a izvedeni su u Beogradu.Ravna povrina 1asada umekanaje polurotondom u sredini %ija se visina penje %ak do druge etae. Pre!iznostpropor!ija, elegan!ija detalja, jednostavnost linija, moderan izraz, bogat i ozbiljan.Casada okrenutaunutranjem vrtu ima motive plitkih relje1a koje je uradio 0or%ulanin PetarPalavi%ini, pro1esor vajarstva, poznat po mnogobrojnim portretimakubisti%kog stila. 0rov je presvu%en bakrom.

Pri%a se da ovaj projekat arhitekte)kspera nije bio namenjen BeograduLavodno je jedan slubenik 1ran!uskog


16/28

podvu%ena je uokviravanjem ven!aroza mermerom, iz istog majdana. "ornji vena! oplemenjen je poznatimsimbolom Cran!uskeI tri statue uraene u bronzi, koje predstavljajulobodu, ednakost i Bratstvo, visoke7,$(m. kulptura stoji na bronzanompijedestalu, kao i mnogobrojni plitkirelje2 na glavnoj 1asadi, delo su 0arla

arabezola. =grade i kapije uradio jeRejmon ib 8RaVmond Aibes>, premaplanu arhitekte, a izvedeni su u Beogradu.Ravna povrina 1asada umekanaje polurotondom u sredini %ija se visina penje %ak do druge etae. Pre!iznostpropor!ija, elegan!ija detalja, jednostavnost linija, moderan izraz, bogat i ozbiljan.Casada okrenutaunutranjem vrtu ima motive plitkih relje1a koje je uradio 0or%ulanin PetarPalavi%ini, pro1esor vajarstva, poznat po mnogobrojnim portretimakubisti%kog stila. 0rov je presvu%en bakrom.H@ *&) J&0@ & T)0T@ = --TR@=T& & H+@- -=PT) -0-A@T& H+@)CR@A-0) @


17/28

f_^_Z[cZ3^Z`_f[f cfc_^] `c`` f `f_^_Z[cf ^^]^[`_` [`\[\_`xf] Zf[`]` fZ`, `Z f `f_^_Z[c` Z^]` ^Z\[Z^[_^f^`, \}\\\f fZ[Zc_`c, ^[f^, _Z[Z^ f cf`c^^Z`f^ \ c_f\ `cff]`. yfZf ^ c\ f`[f Z^Z] c` ^[f]]`_^Z]. q``x` `c`[` Z`` \ ^_`Z] `]^[\ [`c_`` ^ \\Z ^^[ff 7(. ^`, `` c\ `^[^ f [^^ f]^[^ \ Z[Z

Z[c_\ff. Z[` Z[c_\f` ^ [`_[Z f` ` fcf[` Z` ^c]`x^[` ` : ]^_`.Zf[` [`Zc` q`Z[^ ^ f[Zcf ZZ 7;7``_[` ]^_`, ` f]` f]^\ 6;( Z $;( ^[f`.

w \[f f ^, \ c`]\ f`_\ [``f c^ Z[f` [^` YfZ`84'$(34$6(>. Zc^ `f`f^ \ Zfc_ c_`f^ cf[` Yf`[`, 4$#5. Zf[^,[^ YfZ ^ [`\c_fZ qf\ f Z_f`Z \ `\, ^ ^ f^Z [` cZ]f]`x\. |\Z] q^_`[^c^ q\_f[^ Z 4$;$. Zf[^, [^ YfZ ^`^[ [` [^^cf ^c_Z f Z Z`c\ \ ^Z` f^Z ^ \`[Z] \cZ] Z[`\ [` Zf^\ ^ ^ f \]Z 4:. c^_^]` 4$6(. Zf[^.q``x^[ ^ \ q`Z[Z f.

w Z[ff [^` YfZ` c``x^[ ^ f x^Z cf[ Yf`fZ |^[Zf84$7#34$6$>. Zc^ \fc_` \ Z\_x`\, 75. ]`` 456$. Zf[^, x^ZZ _^Z^[^_Z ^ \ q`Z[\ \ f ZZ^[Z \ Z^\ Z[f\. {`Z[fcZ]^[f [^\ Yf`f\, Zf c^ c`c_Zf Z Zc_Z}`, c`Z`` f Z[`[^c_`_\^ q^_Z ``[^` Yf`f`, Zf` ^ [^fx` \f`.Z[f` Yf_ZZf_` Yf`f` 84$7634$5$> [``f c^ \ c^^[f f,^ ^Z \_` Z[f^ [^` YfZ` f Yf`` |^[Zf`.Yf_ZZf_ Yf`fZ c`` ]^\ [`[`]^[f_f^ Z``^ qc^`Zc`[^ ^, ` ` x^ZZ ^]^, 4$'5. Zf[^, qc` ` ^

Zf` `\_Z^`[Zc_. qZ]^[f [` Z\ ]f_ZZf_` Yf`f` f`fZ ^^Z`cf `]^[Z^` {fZ` \`^ Z Z^_\ `f_^_^ YfZ``\ff`. |c^^x^ cZ]^[f` Z`fZ ^ 74. `\c_` 45(7. Zf[^]f_ZZf_ ~[Z^[_f^.

Z[f` Yf_ZZf_` ~[Z^[_f` 84$5$345(;> [``f c^ \ c^^[f ff`_^. ~[Z^[_f^ 8`Zf> Z^[ ^ 4$:(. Zf[^ \ `\, ^ ^ fc_^`Z Zc[Z[Z Z`Z`x^, `ff Zc[Z[\ Z\ f ^_ff `^`f][`f^. ZZcZf\ ^ Z^Z ` \f \ ^Z`\, ` `}^ ZZcZcZ

Z`Z`x^ [`c_`fZ ^ \ f^\, ^ ^ `fZ q^]f[`f\ f \Z[\``^]f\. Z Z`_\ \ |_`f[\, \ZZZ^[ ^ ` c^_^[f` \`\^\, ` `fZ ^ f `Z Z^ccZ f][`f^. ~^c[Z ^]^ Z`}`Z ^\[Zc_ ^_Z` ^Z`c^ ZZcZf^, ` \Z Zf[` fZ ^ f Zcfc^_^[f. y`]Z[`fZ c^ 4$57. Zf[^, ` ^ Zf[^ `c[f^ f``[ ^ `^fcZ` [fZ. y` ]f_ZZf_` qf^ f``[ ^ 4$5$. Zf[^, Z c]_fYf_ZZf_` Yf`f`.Z[f` `_f`` `f` 845#$345;(> [``f c^ \ \[f f f`_^,^c[Z Z [`Z[Z cZ]^[f` [^` Yf``. `fZ Zf Z^[ ^ 4$$4.Zf[^ \ \f]`, Zx` YZ`` f `]Z[`fZ c^ 45((. Zf[^. y`

Yf_ZZf_` `Z3f^[cZ f``[ ^ 4544. Zf[^, ` ` ^Z 454#.Zf[^. y` Yf_ZZf_` [ZZcZ3f]ZcZ f``[ ^ 457(. Zf[^, `` `_f`` ccZ 45#$. Zf[^. w ^_Z 45::. Zf[^, f[_^[f`[ ^ \Z`c[f [^]`f ZZ ``\, `^[Z c` q. `fZ] {fZ`^]


18/28

^f]fZf^]. w |_`f[\ c^ `_fZ 45:6. Zf[^ f ^\^Z \`}`x^qcZ] Z]. wZZfZ c^ 45;(. Zf[^ \ ^Z`\.

Z[f` `_f`` f^[_f` 845;(345;$> [``f c^ [` c^^[Z] f\f`_^ ^Z Z Z[f^ Yf_ZZf_` Yf`f`. f^[_f^ 8Z`[Z> ^c_^`Z Zc[Z[Z Z`Z`x^ \ {ZZ] q`\, ` ZZcZf\ \ q^]cf]`Zf]`. fZcZcf `\_^_ `fZ ^ \ ^Z`\ f fZ ^

Zc_`}^[ ` c^^_`` q^_Z f^^cZ qf[Z` q. ~``[ ^ `f`[Z ^fcZ` c^]cZ3`Z`Z, ` `_f] ^ fZ ^fcZ ^_ZcZ3c_\]ff f `]f[fc_`_Z ZfcZ3 f_Z}cf, ff f c^]cf. y``_f`` ^ f``[ 45;(. Zf[^.ZZf \` q_^`[Zf` ``f` f Zcf_^` |`Zf` [``^ c^cZ}`, \ ^[Z Z_f. ~c^ `[Z Z_`` c` ^^ c_`[^ ^ Z\` ``f`, ` c` ^c[^ c_`[^ Zcf_^` |`Zf`.

)ATRIJAR%IJA

Zgrada Patrijarije Srpske pravoslavne crkve sagraena je 1935. godine, na mestu gde se od18!. do 189. nala"ila srpska #itropolija.Sadanja zgrada je sazidana po projektu ruskogarh. Viktora Lukomskog. Patrijarija je sedite poglavara srpske crkve, a u njoj se nalaze ibiblioteka i Muzej Srpske pravoslavne crkve.

KONAK KNJE4INJE 0J3BICE

Z[` [^fx^ \f^ [``f c^ \ \ff [^` qf]^ Y`Zf` Z $ \

^Z`\.q``^[ ^ 4$7534$#4. Z [`ZZ] `f3{fZ^ fZf`, fZ[f`ccZ [^f]`c_` \ Z ZZf[f 45. ^`. Z [`Z\ [^` YfZ`|^[Zf` Zf[\_ ^ ` c_`[Z`x^ x^Z^ ZZf^, [^fx^ \f^ fcf[Z` 3 Yf`[` f Yf`f`. y`` ^ Z `[`c c`\`[` `Z[`^^^[_`_f[f` `c` \` f ^ ZZf[^ 45. ^`. w`f_^_Z[cZ Z`f c`f c^ Zf^ Zf^[_`[Z `^f[`c_`,`f`[_^ _. ccZ3``[cZ c_f`, `f c` ^Z`_f[f] ^^]^[_f]``cff]` Zf [``}\\ \_f` y``` [` Z]`\ `f_^_\\ \ Z]^fZ\ Z[Z^ cc^ `^.| Z`c` [` `c_ ^c`[` ``Z^f` 4$:7. Zf[^, ` [``}^,

`` ^ c\f` `Z f^, `c`fZ[f f ^`fZ[f c\, w]^_[ff ]\^,^[f ]\^, Z] c_``` f c_`f`, y`Z ` `_f_\ cZ]^[f` \_\^qf^, ` c`` ^ \ c`c_`\ Y\^` `` ^Z`` f Zfc_f c^ ` f``x^]\^cZ ]`_^f`` f cf`cf fZf. q_`[\ Zc_`\ \ Z[`\ f[fZff[`[f [`]^_`, `^[ \ Zf^[_`[Z3``[cZ] c_f\ `Z f \f]c_fZf]` Z[Z ^]^[` 8`cff`], f^]`^, [^Z`Z>.

KAFANA5

``[` OK Z[Zc[Z ``[` Oy[` f_`x` ^ [`c_`f` ^Z`c` ``[`.Zf_[Z ^ _Z f` ^f^[f`, Z\ ^ 4$7#. f`fZ [^f f`f_^_` ` ccZ fZ]`_\ f[`cZ Z^` f _Z` f |f`,{`\]` ~`. `c[f^ ^ _\ `\ [^ YfZ ZZ[fZ cZ]^ f[Z] ^`\^f]\ Z]f 88>^f] ^ _\cf f` ` ^``>, ` `c\^ _ZZ] \ZccZ \c_`[`. f] Z]` ^ fcZfc_fZ Z` ZZ` f \\ ^_ZfZ \


19/28

``[\. ``[` c^ [``f \ \ff `}` ^_` 6, ^Z \_` q`Z[^^.\^fOK

``[` ^ f` Z Z[`_` `Z f] Z]f[` ``[`, ` `_f] Z`c_f` 84$'$>. yZ Z_Z Z_f}^x` ^[f `c_f, ` c^ ``[`f]^[\^ Z q`Z[^ ^ 3 4$57. `c[f ^ `Z f^]^[Z ^^x^

c_`fZ [` K, Zf ^ c_``Z \]^c_Z f]^[`. ` c^ [`f Z`Z Z `[`c.w ``[\ ^ 4$#(34$#4. Zf[^ [```Z \ ``f. w xZ ^ 4$#:. fZf ff` \ ^Z`\, ` Z fc_^ Zf[^ f` ^ Z f_`f_^ Oqcf[Zf[`.w [` Z_Z`x` q`Z[^ ^, ^[Z ^]^ c^ c`]Z \ _Z ``[f [f^\fZ.{`Z[ \Z c^_cZ `_` ``[` ^ Z ff[^ `^]f^ f]^x^[f\]^_[Zc_f \Z``` c_\^[_^ f Z^cZ^, ` c^ f` ` c\ _`]ZZ``f f fcf_^.``[` ^ 45;5. Z\^_` `^ff ~`[\ `Zf\ f ^_Z^[` \\_^[Z `c[f_Z. ffZ] f`_f`f^ Zc^ 7(((. Zf[^ ^ Z```[` f\^_` f f`_f`f^ `Z cZ]^[f \_\^ f Z^}^[` ^`\ ^Z`\ [` \`\.

OBI0ICE, ,ENAC

a sam ovo pro!itao u jednom izdanju Politike ili njihovog


20/28

sredita mlade ali viteke kraljevine, posestrime moje otadzbine. Talijan samduom i ose!anjem a sr!em oduevljeni rbin.

arodno pozoriste je sagradjeno odlukom kneza ,f[`[c^ c_`_\^ 863;. ]f^[f\] . [.^.>\}`c` Zf` 84634#. ^ . [. ^.>,^Z`c` ]\]f` 87. ]f^[f\] . [.

^.>`_[^ ]`c^ f ^^[f_` 86. ^ . [. ^.>^Z`c` `]^` 8:. ^>,YfZc`}^Z ^`[^}^ 847. ^>[Z` `}` `Zc`` 84#. ^>,c^xZ^Z[^ fZ[^ f ^c^^` f `^[f^ 84'. ^>,cf^ `^ Z`[Zf` 845. ^>cf^ {`^^ ^_Zf 87(. ^>,cf^ q`^ \]`[Zf` 87(. ^>c\_\^ ~`[` Y^_Zf` 87(. ^>

NARO2NO )O+ORI%TE

{`Z[Z ZZf_^ \ ^Z`\ ^ ZZf_^ \ ^Z`\ Z^ c^ [``f [`\ ^\f^, \ c`]Z] ^[_\ ``. |c[Z`[Z ^ 4$6$. Zf[^, ` \c``x\ `\, [` ]^c_\ _``x^ q_`]Z `f^, \c^fZ c^ 4$65.Zf[^. w Zf\ x^` \[fZ[f\ \]^_[f^ ^f[f^ |^`, `^_ f`]`, ` ^c_`^ c^ Zf``\ [` ^fZ c^[f f q^[f `` `Zf.


21/28

`[`c ^c_`}` ^[\ Z [`^^^[_`_f[ff f [`[``[ff\_\[f f[c_f_\f` qf^.

q^ Z 4$:7. Zf[^, Zc_Z`` ^ ^}` f [`Zf ` c^ \ ^Z`\ Zc[\^c_`[Z Z^cfZ[`[Z ZZf_^. ~`Z c\ f Z\`f \ _Z] c]^\Z`f, {`Z[Z ZZf_^ \ ^Z`\ ^ f` Zc[Z`[Z 4$6$. Zf[^. |[Z^ [`^ fZ c]^_^[Z [` f^]^[Z Z`ff \ _``xZ Zc]`cZ

\ff [` Z\ ;4, \ Zc_fZ[ff MZ ^[^c^ `}f^M. y` ``_`f\ZZ Zc_Z` fZ ^ `[`Z`[ `f_^_` ^c`[` \`cf. {` ZZZ`ff, 77. [Z^]` 4$6$. Zf[^ 8Z [ZZ] `^[`\>, {`Z[ZZZf_^ ^ f]`Z cZ\ \ ^c_`\ 3 f^^[` ^ ^c_`` M\``[ZfM `Z}` |^x``. ` c^ `_\] `[`c c`f `Z `[ ZZf_`.{`Z[Z ZZf_^ c^ [` ZZ Z`ff ``Z Zf[\ `[`. ^c_`^c\ f`[^ f \ ]``f[\ `f[`[f^ 8^`_`` [` \]\\>, \ c``]` Z_^`8^`_` MZ ^^[`M>, \ [^^Z f`f, \ ``[f MZ \[^M.y``4$6$. Zf[^ ZZfZ c^ \Z Zc_Z`x^ qcZ [`Z[Z ZZf_` f{ZZ q`` \ ^Z`\. `` [^ Yf`fZ |^[Zf, Z\^}^[[ZZc`cf] \]f]`, Z[Zcf fc_Zfc\ Z\\ Z `xf [ZZ f c_`[Z`x` ^Z`cZ _^`_`. w ZZZ\ c` `[f] c`^_Z] 47. ]`_` 4$6$.[^ Yf`fZ ^ Z\fZ ` c^ ZZf[` `` Zf[^ [` `[Z],`[f^ _\cZ] ^]}f_\ Z q_`]Z `f^, ^ ^ fc_Z `[` Z^Z\^x^ _\cf \` [` _Z] _^^[\. |` f[` ZZf Z Z\[Zc_f `^Z` Zf^ c_`[\ ZZf[\ \c_`[Z\. [^ ^ `_^`Z ` `` \^`^[` Z 4;. Z_Z` fc_^ Zf[^.[^ ^ Z`Z Z`[` Z^f` ` f \ qff Zc[\^ c_`[Z ZZf_^.f`_`\f Zf `Z `c_ f f`Z, \`[f c` cZZ] ZZf f ZZf[\[ZZc`cZ `[c`]` f c^`] Zf[` Zc^ [`c_`[` q{3`.

`` ^ [^ Yf`fZ \f^[ 75. ]``, f^]^ c\ [^Z ^]^ `c_`^.{`]^c[f_Z ^ _^Z ` c^ `Z^_Z `Z [^^ `]`[^_ Z^^ Z ``.|`Z`[ ^ ZZf[f ZZ f` ^ f` f` f`x^ `^ fZ]f`x^ _\^. _Z] \c_\}^x` Z 4'. \[` 4$6$. [^^f `Z[f_f[`c^[ff c^c_` ^_f` `f f c^c_ff ^ZZ f Yf`fZ {fZfZ^\\ ` c^ {`Z[Z] ZZf_\ f` c\]` Z 6;(( \`_` OcZ[ZZ^`x\ `^[Z\ZZ^[Z x``^]^} ZZf[^ `^ ^ Zc_`}^[4$. `\c_`, \ fc\c_\ ]`Z^_[Z [^` Yf`[` f [`]^c[f`.Yf_ZZf_ ^Z`cf Yf`fZ ^ Zc^_fZ Zf\, Z`[\ ^ ^Z`Z ^c^[f ZZf[Z ZZ` ff fc_f Z_Z] ^ c\_^[`f \f`[` Z^}`.

~c_^ Zf[^ ZZf[f ZZ ^ `\fZ f`_[\ \\ c^_^[f`q\f` ` Z]f`[` _\` Z`` \ xZ ^c_`^, Z c^ `` [^`f. w _Z \f ^ 4(. [Z^]` 8Z c_`Z] `^[`\> f^^[` `^c_``, Z]` `Z}` |^xf` \` `[Zf. ^ ^c_`^ ^f^^[` qc` \^_f` Z]Zf_Z` `\_f[` ^`, ` \Z[\ ^ ZZZf[Z \]^_[Zc_f, `]cZ xf^[Zc_f f Z_``xf] `]cf]^c_``]` Z q` Z`Z xf^[f YfZ` ``[f[.^]` Z^_\ `f_^_^ ^c`[` \`cZ `` ^ `^[` 4$65.Zf[^, ` #(. Z_Z` fc_^ Zf[^ f^^[` ^ f ` ^c_`` 3 OZc]_[`c`` [^` Yf`f` Z\ ^ ` _\ ff\ [`fc`Z Z^ Y`^_f. w _Z^c_`f \ \Zf [^` Yf`f` ^ fZ \]`[, \f_^} ``x` \ Z[Z``^]ff.7f [^ZfZ ^^[f` `` {`Z[Z ZZf_` Z^^ff c\I ^c```[cf 84$#734$$4>, `] Y`[Zf 84$#534547>, Yf` \Z`3^cf 84$:(3457:>, Z` Z`[Zf 84$:;34$5#>, ~f` q_`[Z^f 84$;53


22/28

45#(>, YfZ` `fZf 84$64345#4>, q`` ZZZf 84$67345#;> f\f.^Z[c_\f^ `^| f`x^, `` ^ Z` Z f^ ^Z[c_\f`I 4$'(., 4545. G4577., 456;. f, Z[`[Z, 45$6. G 45$5. Zf[^. {`[``[f^ ^Z[c_\f^c\ Z[^ f 4577. f 45$5. Zf[^.4545. G 4577.

|` ^Z[c_\f` ^ ``Z `Z^` 4544. Zf[^, `f ^ Z``[cZ `_`, ` `c[f^ f Z c^_cZ `_` [^ZfZ \_` ^f`[`,Z[ZZ `Z^_` 4545. _^ `^[` _^ 4577. Zf[^. y` `Z^ ^ fZ`[`Z`[ `f_^_` Zcf \``. |Z] ^Z[c_\fZ] cZ}[f ^Z`^, `Z f ^[_^f^, Zf^f c\ f]^[^. qZ}[f ^Z `^ ^ [`Z[^Z[c_\f^ fZ ]^`f[` c^^cf^ f `Z`, ` ZZf_^ ^ ZfZ f`fZ[Z Zcf`[^ `Z[c^ cZZ^ G ^Z \\ \cZ cf`` q_^`[`^ZZf` Z^c[fZ` _^ Z^_[\ c^[\. 6. `f` 45:4. Zf[^ ``ZZf_` ^ Z_^^[` \ Z]`Z`x\.45$6. G 45$5.45$6. Zf[^ ^[\Z c^ \ Z ^[\, _^]^}[\ f ^_`}[\, ^Z[c_\f\`^. y` ^Z[c_\f\ c_`Z ^` `^ f f`x\ [Z^ `^`[`Z`[f c\ `f_^_^ \Z]f y`Zf f qZZ`[ fx`Zf. {`Z\ ^Z[c_\f\ ^ \_Z^[Z :,; ]fZ[` Z``, ` `` ^ Zf`f^ f 4577. ` f^ ^ `` ``` Z `[`c. ^[Zf`[` ``{`Z[Z ZZf_` c^`[Z ^ Z_Z^[` 4;. Z_Z` 45$5. Zf[^.

)A0ATA A0BANIJA

P``_` O`[f` ^ `` \ c^f_\ ^Z``, [` \\ Z`^^ f [^3Yf`fZ^ \f^. ~`^[` ^ [` Zc[Z\ Z[\c[Z Z^_` `[` Z[`

f Yf`[` ``f`, f 45#$. Zf[^. |^`_ ^ `^[ 45#5. Zf[^ ZZ^_f]` Yf`f[` }^f` f Z[c_\_Z` f[. Z` ``^f`.\Z ^ f` [`f` ``, Z]f[f`\f Z^`_ ]Z^[^ `f_^_\^ [`^^[\ ^Z`` f fcf[cf ^\`_Z Zc_Z[^ Z]Zff^ \ f_`ZZ_^` ^`f^Gq`f`.``_` O`[f` f]` 4# [`^][f f ^_ff Z^][` c`_`, fcZ` ^;# ]^_` f \\[^ ^ Zf[^ $.((( ``_[f ]^_``. w ^]^ f`x^f` ^ [`f` `` \Zfc_Z[^ Z^.``_` O`[f` ^ Zf` [`f Z fc_Zf]^[Z ``[f Z` c^ [``f`[` ]^c_\ `[`x^ ``_^, ` f` ^ Zf[\_` ZZ 4$6(. Zf[^. ``[` ^c\^[` 4'. Z_Z` 45#6. Zf[^, ` f ^ Zf[^ `c[f^ fZ `cfc`[

Z[\c ` f`x\ f^c`_[f^ [` _Z] ]^c_\.``_` ^ f` ZZ^[` Z]Z] _ZZ] c`^[fZ Z]`Z`x` \ \Z]c^_cZ] `_\, `f [f^ ^_^` ^^ Z_^^x^. Zf[^ 45$#.,Z`^[` ^ ` \_\[Z ZZ Z ^fZ [```.

6OTE0 BA0KAN

Tradi!ija hotela Balkan duga je vek ipo. &zgraen je oko 4$6(. godine, kada ubeogradskoj arhitekturi vlada romantizam, u vreme kada na Terazijama nije bilozna%ajnijih graevina, osim njega. &me vlasnika nije poznato, ali se zna da ga jeprojektovao %uveni beogradski arhitekta, inenjer @ndrija *ukovi. ajstarijipoda!i o hotelu poti%u iz 4$'6. godine, kada je u Beograd doao da bi ratovao sTur!ima, poznati "aribaldina!, &talijan +uzepe Barbanti 3 Brodano. tigavi uBeograd, nije mogao da nadje prenoite. Posle dueg lutanja najzad ga je dobio


23/28

u hotelu Balkan, i ostavio je zapis I M&me je veli%anstveno i spoljanjost zgradeodgovara muLM. Tokom svog boravka svakoga dana u ka1ani hotela, za stolom,napolju pod drveem, pio bi odli%nu tursku ka1u, kakve nije bilo u &taliji i @ustriji. &ziste godine poti%e i najstariji sa%uvani 1otogra1ski snimak hotela, ruskog ratnogreportera &.*. "romana, koji je takodje doao u rbiju zbog rata sa Tur!ima.

- *odi%u Beograda iz 4$56. godine, hotel Balkan zaveden je kao hotel treeg

reda, pogodan za sve stalee, sa 47 soba, %ija je !ena bila 736 dinara. &pak, starihotel je dotrajao, pa tadanji vlasnik doneo odluku da ga porui i sagradi novi.- prolee 45#;. godine, stara zgrada je sruena i na njenom mestu izdigao sehotel koji i danas stoji i gostima sa svih strana pri%a svoju istoriju dugu '( godina.

6OTE0 MO%K,A

P``_` Zcf`, `[`xf Z_^ YZc` ^ `` \ ^Z`\. ``_` Zcf` ^f` `` Zcf\``\^ \_` Zcf` \ ^Z`\. ``_` c^ [``f [`\\ `}` Yf`[` f ``[c^ \f^. `x` ``_^ ^ Z_Z^` \Z^^ 45(;. Zf[^, ` c^`[Z ^ Z_Z^[` 4:. `[\`` 45($. Zf[^. f`^ [`^` f`_[` `` \ `}^f[f qff, [``f` c^ [` c_Z_f[`]^_`` Z `}^cZ Z`, [` ^`f`]`. ``_` ^ [` cZf] fZf]`f]`` [`_fcI ``_` Zcf`.

f^_Z qcZ Z`cZ \_` q^_Z` \`f[Zf, Zf ^ fZ`c[f Zc_fZ[f^ ^f` qf` [` ^`f`]`, Z_\_Z`Z ^ \ \cf\ `[`^ Zcf\``\^ \_Z Z^ ^ [` x^ZZ] f]`x\ ` f`f^^^[Z `x^. `[f f^_Z \_` Zcf` Z]`[ ~`[Zf Zf^ fc_`Z [` \`f[Zf^\ f^\. Z[\c ` `\ Zcf\``\^\_` Zcf` fZ ^ `cfc`[ 45(;. \ [``\ [` Z[\c\ ZfZ ^

`^`f `f_^_` f_Z Z`f, Z ^ Z`[ ~f ZfZ \\[``\. ~`, f^f` Zcf\``\^ \_` Zcf` Z\f` c^ `~f^ Z^`_.4`x` ``_^ ^ Z^` \ ]`_\ 45(;. Zf[^. w _^]^}^ c\ Zc_`}^[^ $7^[^ ^^ \^ Z ^_ ]^_^` f ^^^ Z #( ^[_f]^_`, `_f] #(`Z[` `^[Z Z` \ f`]` \f] Z ^^_ ]^_``, 4( `Z[` _Zf`xcf `]^[`. ^Z _Z` Zc_`}^[` ^ ^_Z[c` Z` ^^` 7,7]^_`. yf`x^] f`]` Z_Z^Z ^ _^ \ Z^^ 45(6. Zf[^. `Z^ ^fZfZ `^f[` `Z [Z c` f`f]` f [^ `^. {`Z[ff[^x^ fZ ^ `f_^_` Z`[ ~f. `Zf]` ` `]f`[f ^_Z[\ZZfZ ^ `f_^_` Y`_f` [`^. Zf[` cZ}`xf fZ` Z

Z c`_` Z Z` ZZ^[` ^ \`c_f] Zf`]` ` \`^[`Z[`]^[_f]` ^^[^ Z^.7 ^`]f` ZZ` ^ Z[^_` f ^\`, f`f^ OZ[` \ ZZ c^ f `[`c \`\ `\f Z]Z\ Zf ^ ff^[`.# y`` ^ f`[` \ fc_Z] f]^3c_f\.q^`[Z Z_``x^ ^ f^^[Z f ` ^`. {` cc\ [Z\ Zf[\ 4:.`[\`` 45($. Zf[^ \ Zcf Z^c_`, `} ^_` & ``Z^f ^Z_ZfZ ``_\ Zcf\ c` Zc_fZ[fZ] YZc`. q^`[Z Z_``x^ f ^c^}^Z`}^[` c\ f 4'. `[\`` 45($. \ Z[^_ `}^^ `^. w ``_f Zcf`^ fZ c]^_^[ Z_^, ``[`, ^c_Z`[, c_`[Zf ` ^[_\ f `[^`f^^Z`c^ ff`^ Zcf\``\^ \_` Zcf`, ` f^ ^ f^_Z`Zc_`}^[ q^_Z` \`f[Zf. ~`x` ``_^ Zcf` f` ^ ^f`\c` f^[`, `f f Zf_f` f[^c_ff` \ `}^f[f qff, _Z[f^ fZ Z Z}f Zc_`f] ^ff] cf`]`.

TERA+IJE


24/28

^`f^ Z\`_` Z\^ Z q^]c^ \f^ Z wf^ `}` Yf`[`.{`Z[`_ff ^ ^Z`cf _. Z^Z ^ ` c^ Z]f` \ Z ZZf[f 45.^` 4$:(3f Zf[`, [^ YfZ |^[Zf [`^fZ ^ ` c^ cc^`[`_f^, [`Zf_Z Z`f f ``[f^, fc^^ f `Zf \ `[\, ^ c\ff f]^`[f c` _\cf] f}^], f ` cZ^ \^ f `x^ Zf[\ [`

]^c_\ `[`xf ^`f`. ~f` ``f, cf[ `c^ ``f`, Zf ^f^c[Z ^]^ fZ f ^c^[f ^Z`c^ Z_f[^, f]`Z ^ Zc^`[``_` ` Zf] `[`_f`]` ^f `^^ [` ^`f`]` Z Z ^ fc_`Z` Z`f `, ZfZ ` ^ ^c`_[Z.| Zc_`[\ f]^[` ^`f^ fc_Zf` f xf^[f Yf`[ . Yff^f`^^fZ ^I OwZ^f Z\ \ `Z ^Z`, \f c\ \ Z[Z` ^f`8f`[Z ZZZ`>, Zf \f]` Z\ f ]ZZ\f fZ`, [` f^c[f]`}f[`]` f`f \^, [` Z^ c\ ZZZ[f] ^f]` fZff Z\ ` fZ[` Zf` ff cZ ` cZ `}f _Z. ^[` Z _`f \` f` ^Zc_`}^[` [` ]^c_\ ^ ^ c`` ^`fc` ^c]`. Z_Z c\ \f _^ \^`f _^`f^ ` Z\, Z` _ ^ ZfZ [`f ^`f^.q^ Z ZZf[^ ^^c^_f Zf[` 45. ^` [` ^`f`]` c\ c^ [``f^,\`[Z], f^][^ f ^[Zc`_[^ `^. Zf[^ 4$6(. ZZZ[` \` ^\Zx^[` f [` x^[Z] ]^c_\ ^ Zc_`}^[` ^`fc` ^c]` \ [` c^`x`[` [^` YfZ`. ^c]` ^ ffZ] ^ ^Z[c_\f^ _`, 4544.Zf[^, ^]^_^[` \ Zf^, ` Z[ZZ `^[` [` ^`f^ 45'6.y[``[^ Z]^[^ \fx^[^ c\ [` ^`f`]` 4544G4547. Zf[^, `` c\Z_\[Z ^\^^[^. q^f[Z] _` Zc_`}^[f c\ `f[f ^_[fc^Zf, Z`^[f [fcZ] Z^[Z] Z`Z], ` [` ^\ ^]` `[`xZ{\f^Z \ff f`^[` ^ ^f` Z[_`[`.`^] 45. f \ Z ZZf[f 7(. ^` ^`f^ c\ ^[_` \_^[Z

fZ_` ^Z`` {`Z[`_ff Z_^f, ``[^ f _Zf[c^ `x^c]^_^[f c\ Z^. | [``[ff Z^`_`, Zf c\ c^ [``ff ff c^ fc`` [``^ [` ^`f`]`, _^` Z]^[\_f Z_^ O`f c``^[ ZZ4$'(. [` ]^c_\ ^ ^ `[`c ^fc_`[. q\^[ ^ ffZ] ^Z[c_\f^_` 45:$. {` ]^c_\ ^ ^ `[`c O\`[Z ` f` ^ ``[` OZ`_[Z c_` \ ZZ ^ 6. \[` 4$56. Z`[` ` fZcZc` ^c_``.Z Z_^` O`f fZ ^ c_`f Z_^ O`cf[`, c``^[ ZZ 4$6(. Zf[^, \Z^] ^ 454$. `_Z ^]^ `c^`` {`Z[` c\_f[` qf^. |^ c\,Z 457(. Zf[^, f^f`[^ ^c_`^ {`Z[Z ZZf_`. q``xfZ_^ O`cf[` c``^[ ^ [` fc_Z] ]^c_\ 4577. {` ZZ c_`[f ^`f`,f]^\ ` `_`, [``ff c\ c^ ``[` f fZcZ O`ZZ. ~ `[`c ^ [`

^`f`]` Z_^ OYZc`, c``^[ 45(6 \ c_f\ c^^cf^.Zf[^ 45#6, [` _^]^}f]` c_`Z, c``^[ ^ [Zf Z_^ O``[. {`]^c_\ ]`^ ``[^ O`[f` Zf[\_` ^ 45#$. ``_` `[f`. ^\f c^_cf `_, Z^[` ^ `` \ ZZ ^ `[`c ZZf_^ [`^`f`]`, ` ^ c^ [^`` [``f` \^[` OfZ` ``[`. ffZ]Z]`Z`x` ^Z`` 45:4. ^`f^ c\ f^ _^Z Z_^^[^. qZ^f[f_f[f Zf ^`f^ c\ Zf^ ffZ] Zc^x^ ^Z[c_\f^45:'. Zf[^, `` c\ \Zx^[f c^Zf, Z[_`[` f _`]`c^ f[^.w [` c^`x` [` ^_Zf\ ZZ}\` Z^ c\ [^]`f `fc_f Z^cff [`^`f`]` 4'. `\c_` 45:4. Zf[^, [` \\ ` {fZ^ `f` f ^`f`fc^ ~\]`[Z^ ``_^ ^ 45$#. Zf[\_ cZ]^[f, ` ``` {fZ^`[Zf`.^`f^ ^ _`Z^ f _ZZ[f], ^Z \ `\ wf^, Zf c^ [``f ``[Z Z^[_` ``, [` \fcf[f Z` ^ Z]^^[` c_`f] `Z], _. wff `,_`Z], [`c^}f]` \` f Z_f`, _. Z_f[Z] Z_fZ Z_Z`, `Z f


25/28

`[fZ] [`c^}` \f`. `Z f \ c\`\ ^Z`cf ^`f`, Z^Zf]^[` ^ fc_Z, Z _\cZ [``f ` c[`^`x^ ZZ], _Z ^ f Zf[ZZfZ] [` ff[\ _\cZ \_^x`.

TR4 NIKO0E )A%ICA

pomenik ikoli Paiu izraen je u bronzi i postavljen na Trgu ikole Paia uBeogradu 455$. god. *isina bronzanog dela spomenika je pet metara. = li!nosti ipoliti!koj karijeri ima *ikipedji koliko zelite pa kome je sta interesantno nekaprobere ovde bi bile # strane

NO,I 2,ORovi dvor, monumentalno zdanje na @ndrievom ven!u, sa tarim dvorom,dananjom "radskom skuptinom, povezuje lepo ureen park sa nedavnoobnovljenom 1ontanom. =d 45;(. godine ovi dvor koristili su &zvrno vee rbije,kuptina rbije 8danas preko puta u -li!i kralja , Predsednitvo rbije i,najdue, predsednik Republike rbije sa prateim slubama.

ovi dvor je graen za reziden!ijalne potrebe dinastije 0araorevi u perioduizmeu 4544. i 4577. godine. 0amen temelja! poloen je 4:. septembra 4544. uprisustvu kralja Petra & 0araorevia, mitropolita +imitrija, ministara, dravnihsavetnika i viih o2!ira. +o prekida u gradnji dolo je u toku prvog Balkanskog iPrvog svetskog rata. Hgrada je podignuta prema projektu poznatog beogradskogarhitekte tojana Titelbaha 84$''34546> na mestu poruenog +vor!aprestolonaslednika


26/28

Bo%ni, sporedni ulaz sa manjim stepenitem nalazio se sa gornje strane +vorskogparka. a prvom spratu bile su smetene kraljeve i kralji%ine privatne i radneprostorijeI spavae sobe sa prateim odajama, kabineti, saloni, biblioteka itrpezarija. a drugom spratu nalazili su se engleski i japanski salon, spavae sobei biblioteka. ametaj i ureenje prostora nose osobenosti stilova Juja Q&*, JujaQ* i Juja Q*&.

ovi dvor je bio zvani%na reziden!ija kralja @leksandra 0araorevia od 4577. do45##. godine, nakon %ega je prema kraljevoj elji +vor ustupljen


27/28

arodne skuptine, %ini ansambl zna%ajnih javnih graevina Beograda irbije.Hbog svojih istorijskih i arhitektonskih vrednosti zgrada ovog dvoraproglaena je za kulturno dobro.

%TARI 2,ORq_`f Z ^ ^^^[_`_f[Z `x^ \ ^Z`\, [` \\ wf^ `}`Yf`[` f \f^ `Zc`` Z`[Zf`, ff `[f \` ^` [`

{fZ^ `f`. Z, Zf ^ Zf`Z `} Yf`[ |^[Zf \ ^fZ\4$$4G4$$:, ^ f` ^f^[f` `}` ^_` & ``Z^f` 8\ ^fZ\45(#G4574> f `}` ^c`[` & 84574G4577>, ` `[`c ^ c^f_^q\_f[^ `` ^Z``.|\ ^ `\ \ \\ ``^]f]` f c` ^[^c`[c[Z] ^Z`fZ] Z^_Z`Z^c`[` \`cf.4 Z ^ ^Z]` ^^^[_`_f[Z `x^, Z^ c\Zf_[Z `cf^ f ^ ^f^ \Z^ c` Z`^[f] \[`]` [` \.Y^\_f] `Z ^ `` q_`Z Z` _^Z Z_^^[` \ Z` q^_c` `_`,`[`xf f^ Z` c^ ^f]f[Z `f\^ Z Zf_[Z. {^f ^Zf``_^ c\ Z_\[Z \[f_^[f 8[` f]^ Zc` `^`> ff c\ f]^x^[fZ [^^Z[`_}fZc_f 8^fZ c_^^[f_^, ^c_Z[` Z`[`, f c.> wcZf`fc_fZ] ^fZ\, `[f _Z`x ^ `cf` ^` ^_Z``, Z` ^_ZZ] ^]Z[c_`f` 4556G455'. `]^x^[` Z`^[f] Z`f] ZZ]`f^[f f`, `Z] ^Z`cf `_``.w ZZ] Z\ ^ f` `[f[` `}^c` ^f^[f`, `f ^ ``_`Z^]^[Z Zf^[` f \ \^ c^. `Z ^ Z^ 4545. f 457(. Zf[^`c^`` q\_f[` `}^f[^ q`, `_` f qZ^[``. w ZZ] Z\ c\f^f`[f `[f[f f^]f f \^ `[^ \[f^.q`` ^ Zfc_fq\_f[` `` ^Z``.

%K3)%TINA %RBIJE

y`` Z]` {`Z[^ c\_f[^ ^\f^ qf^ ^ Z^`_ [` Z^_\\^`` `}` ^c`[` \ ^Z`\. Z [`fZ] q`^[` c\_f[` ^Z[`_` Z f ^]^[` q, ]`` ^ \ ]^\^]^[\ Zc_`` q\_f[``[^ `^[f^ q ` 7#. \` 7((6. Zf[^ Zc_`^ f `[f[Z Z]{`Z[^ c\_f[^ qf^.f Z^`_ ` Z] [`Z[Z ^c_`[f_` `}^f[^ qf^ c`f[fZ^ 4$54. Zf[^ Z[c_`[_f[ . Z`[Zf. ^f^[Z ^ ]^c_Z ^ ^ #(.[Z^]` 4$#(. Zf[^ Z`[` ^f` [`Z[` c\_f[` qf^ [` ZZ^ Zf_`[ `_f^f _\cZ c\_`[` Z `f]` q` f x`\ YfZ\|^[Zf\ Z_^[Z `Z [`c^[Z [^`. {` Z[\c\ ` `\,

^]` f]^x^[Z] Z`]\, [` Zc_Z\ f\ [^``x^ `_`3`]f^,Z`[Z] 45(4. Zf[^, [``^[ ^ ` Z`[` ~f`, Zf \ c\_f[f^c_`}` `f`[_\ Z`[Zf^Z ^^x`. `x` ``_^ `Z^_` ^45('. Zf[^, ` `]^[3_^]^}` ZZfZ ^ `} ^_` &. ZZ] Zc^_cZ `_` ~f ^ \]Z \ ZZ\, \ {^f^\, ` `[Zf c\ f\}^[f.{Z^ `[Z^, ^]` f`^[Z] c_`x\, [``fZ ^ ~f^ cf[ `^, ` \Z``x\ Z^_`, Zc^[Z ^[_^f^`, Z]Z`Z ^ `f_^_ {fZ``c[Z. `^f[` ^ Z^[` _^ 45#6. Zf[^, ` ` c^[f` ^Z`[` 7(. Z_Z` fc_^ Zf[^. {`Z[f Zc`[ff c\ \ xZ `c^`f Z45#6. Z 45#5. Zf[^, Z ``]^[_ [f^ `c\_^[.|fZ`[` ^ \ \\ ``^]cZ _`ffZ[`f]`, c` Z`_Z] \[\_`xZ]8`f_^_Z[cZ] f \]^_[fZ]> ^Z`fZ], Z\ c\ f^f _``[`Z[`_ff Z]`f \]^_[ff f `[`_f^. ~c^ `[Z \``Zc_`}^[` ^, 45#5. Zf[^, ]Z[\]^[_`[` c\_Zc` \` M~`f c^Zxf `[fM, ^Z ``` Z]^ Zc`[f`.


28/28

ZZ] ``[cf Z_^c_` ;. Z_Z` 7(((. Zf[^ \` ^]Z[c_`[`_` ^[`cf[Z \` \ `\ f ``f` ^, f ^]\ ^ c_``Z ^Z Z`_^ffZ_^^, ` ^Z [`]^_``, cf`, _^f` ^ \`^[.y`` f^ q`^[^ c\_f[^, Zc^ 4(( Zf[` Z Z^_`Z^_Z`x`, Z 7#. \` 7((6. ^ `[f[Z Z] {`Z[^ c\_f[^^\f^ qf^.

+4RA2A )O%TE

- Palmoti!evoj uli!i je ve! postojala Hgrada

razgled peske

Documents