razumevanje društvenih ishoda učenja · 2015-04-22 ·...

CentarzaistraživanjaiinovaCijeuobrazovanju

Raz u me va nje dru štve nih is ho da

učenja

orGanizaCijazaeKonoMsKusaraDnjuirazvoj

Sa en gle skog pre vela:jasminaselmanović

Stručnirecenzent:Drjanabaćević

Izdavač:Ministarstvoprosvetesrbije,nemanjina22-26,beograd

Prevodistručnurecenzijuovogizdanjajefinansirao Fondzaotvorenodruštvo-srbija

uoriginaluobjaviooeCDnaengleskomifrancuskomjeziku,podnazivima:understandingthesocialoutcomesofLearningComprendrel΄impactsocialdel΄éducation©oeCD2007svapravazadržana

©2008MinistarstvoprosvetesrbijezasrpskoizdanjeobjavljenopodogovorusaoeCD-om.ParizKvalitetsrpskogprevodaikoherentnostsaoriginalnimtekstomjeodgovornostMinistarstva prosvetesrbije

OR GA NI ZA CI JA ZA EKO NOM SKU SA RAD NJU I RAZ VOJ (OECD)

oeCD je jedinstveni forumuokvirukogzajednodelujuvlade30demo-kratskihdržavakakobiodgovorilenaekonomske,društveneiekološkeiza-zoveglobalizacije.oeCDtakođepredvodinaporeuciljurazumevanjanovihtrendovaiproblema,poputkorporativnogupravljanja,informacioneekono-mijeiizazovapopulacijekojastari,ipomaževladamadananjihreaguju.or-ganizacijaobezbeđujeokruženjeukomevlademoguporeditisvojaiskustva,tražitiodgovorenazajedničkeprobleme,identifikovatidobreprakseiraditinakoordinisanjudomaćihimeđunarodnihpolitika.

zemlječlaniceoeCD-asu:australija,austrija,belgija,Češka,Danska,Fin-ska,Francuska,Grčka,Holandija,irska,island,italija,japan,Kanada,Koreja,Luksemburg,Mađarska,Meksiko,nemačka,norveška,novizeland,Poljska,Portugal,sjedinjeneameričkeDržave,slovačka,Španija,Švajcarska,Švedska,turska,ujedinjenoKraljevstvo.evropskakomisijaučestvujeuraduoeCD-a.

oeCD-ovoizdavačkopreduzeće(oeCDPublishing)činijavnodostupnimrezultate prikupljenih statistikaorganizacije i rezultate istraživanja o eko-nomskim,društvenimiekološkimtemama,kaoikonvencije,smerniceistan-dardeokokojihsusedogovorilezemlječlanice.

Za ob ja vlji va nje ovog de la od go vo ran je Ge ne ral ni se kre tar OECD-a. Iz lo že ni sta vo vi i ko ri šće ni ar gu men ti ne pred sta vlja ju nu žno zva nič no gle di šte Or ga ni za ci je ili vla da ze ma lja čla ni ca.

5razuMevanjeDruŠtveniHisHoDauČenja

Predgovor

organizacija zaekonomskusaradnju i razvoj (oeCD)dugozastupastavdaobrazovanje igravažnuuloguuostvarivanjuekonomskog rasta iuspeš-nogzaposlenja.sadaproširujemonašeanalizenapoljedruštva:nadruštveneishodeučenja(eng. socialoutcomesof learning-soL).ovaj izveštaj pomeragranice. stavljajući u središte pažnje uticaj obrazovanja na zdravstvo i gr-ađansku i društvenuangažovanost(eng.Civic andsocialengagement-Cse),izveštaj predstavlja nekolikomodela koji ne istražuju samouzročne odno-se između obrazovanja i ove dve sfere društva. takođe, služi se empirijs-kimanalizamaizmeđunarodnihbazapodatakazaistraživanjeovihsloženihfenomena.

Projekat nazvan „Društveni ishodi učenja“ započeo je 2005. godinekao zajednički napor Centra za obrazovna istraživanja i inovacije (Ceri) imeđunarodnihindikatoraoeCD-aMrežeb,kojejepodržalo13zemaljačlan-ica.udrugoj faziprojekta „Društveni ishodiučenja“produbljujuseanalizeuticajaobrazovanjanazdravstvoigrađanskuidruštvenuangažovanost.

izveštaj potvrđuje da je opšti nivo obrazovanja zaista neophodan da biljudiunapredilizdravljeipostali aktivnigrađani,štopredstavljadvaglavnaciljakreatorapolitikauzemljamačlanicamaoeCD-a,aišire.Međutim,takođese ističe i danepostoji jednostavna veza izmeđuovih elemenata, tedanemožemo očekivati poboljšanjana ovadvapolja samonaosnovupovećanjainvesticijauobrazovanju.Problemikaoštonejednakostupristupupozitivnimposledicamaobrazovanjasubitnifaktoriusvakojprocenidruštvenihishoda,kakozapojedincatakoizadruštvoucelini.

Dodatak izveštajukojipruža detaljnijuanalizuove problematikedostupanjenainternetadresiwww.oecd.org/edu/socialoutcomes/symposiums.

izveštaj su priredili tom Šuler, predsednik Ceri, i rišar Dežarden, pr-edavačnaDanskojškolizaobrazovanje.

Barbara Iši ng er, direktork a Direkto rat za obrazov anj e

6 razuMevanjeDruŠtveniHisHoDauČenja

Rečzahvalnosti

ovaj izveštaj nastao je kao rezultat prve faze projekta pod imenom„Društveniishodiučenja“zahvaljujućifinansijskojpodršciiaktivnomučešćutrinaest zemalja članica oeCD-a: austrije, belgije (flamanski deo), Kanade,japana, Luksemburga, Holandije, novog zelanda, norveške, južne Koreje,Švedske, Švajcarske, ujedinjenog Kraljevstva (engleska i Škotska) i sjedi-njenihameričkihDržava.zahvaljujemo međunarodnojgrupistručnjakačijijeraddaoosnovuzaovusintezu(LeonuFajnštajnu,rikardusabatesu,KetiHemond,tašvekianderson,anikisoraindo,DejviduKembelu,DžonuLaugl-ou,ziglindirozenberger, Florijanu volteru);Danuandersonui LiziHadsonza njihovukontinuiranu saradnjuičlanovimaines Mrežebkojisuaktivnopružali informacije o važnim grupama podataka; danskomuniverzitetu zaobrazovanjekoji jebiodomaćinikosponzormeđunarodnogsimpozijumaoMerenjudruštvenihishodaučenjaodržanogumartu2006.uKopenghagenuiučesnicimasimpozijuma;Džonubineru,tomuHiliju,Klodusovažouidrugimstručnjacimakojisudalisvojdoprinosnasavetodavnimsastancima,kojisuodređivalitokradanaprojektu;našimostalimkolegamaizoeCD-a,naročitoMarkuMiriDerkoleuuDirektoratuzazaposlenje,radisocijalnuzaštitu;nek-oliciničlanovaupravnogodboraCerikojisudalisveobuhvatnekomentarenaprethodninacrt i Delfini Grandrije isindiLageri-babić zanjihovradnapriređivanjuizveštaja.

TomŠuleriRišarDežarden

reČzaHvaLnosti


Sadržaj

Izvršnisažetak

Prvopoglavlje.Proširenjemerenjaobrazovnihishoda. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19

1.1.razumevanjedruštvenihishodaučenja:osvrtiprincipi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 1.2.razlozizaproširivanjepoljainteresovanjanadruštveneishode. . . . . . . . . . . . 23 1.2.1.Potvrđujerastućiintereszaishodeobrazovanja,umestozaulaganje

sredstavaistopeučešća. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 1.2.2.odražavarastućipritisaknautvrđivanjeodgovornosti . . . . . . . . . . . . 24 1.2.3.Priznajemeđusobnuzavisnostrazličitihsektorasocijalne

iekonomskepolitike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 1.2.4.bavisesveintenzivnijomraspravomodruštvenimvrednostima. . . . 25 1.3.PočecisoL-a1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 1.4.osnovnesfere . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 1.4.1.zdravstvo. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 1.4.2.Građanskaidruštvenaangažovanost(Cse)2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 1.4.3.zajedničkapitanja:pitanjaraspodeleimeđugeneracijskeposledice. . . 34 1.4.4.negativneposledice. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 1.5.zaključak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36

Drugopoglavlje.Krataknacrtveza:kapitali,sposobnostiiishodi . . . . . . . . . . . . . 39 2.1.uvod. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 2.2.učenjeuvišestrukimkontekstimatokomživotnogveka:

„Doživotnoisveobuhvatnoživotnoučenje“. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 2.3.Ljudskiidruštvenikapital . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 2.4.Kompetencije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 2.5.ishodiiuticaji:lično,socijalnoiekonomskoblagostanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 2.6.sažetak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52

Trećepoglavlje.Ključnielementizapostavljanjeokvira zarazumevanjeiosmišljavanjedruštvenihishodaučenja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 3.1.uvod. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 3.2.arKmodeli:apsolutni,relativniikumulativnimodel. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56

1Diu(Prim.prev.)2GDa(Prim.prev.)

saDržaj


3.2.1.apsolutnimodel. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 3.2.2.relativnimodel. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 3.2.3.Kumulativnimodel. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 3.3.Pojedinačninaspramkontekstualnihefekata. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 3.3.1.Model-pojedinacukontekstu(theself-in-contextmodel). . . . . . . . . 59 3.3.2Konteksti,okruženjaistrukture . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 3.3.3.sažetak:ulogaobrazovanjakrozpojedincaukontekstu . . . . . . . . . . . 63 3.4.Perspektivesavišenivoa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 3.5vrstaiizbormerauučenju. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 3.5.1suženostopsegamerenjaobrazovanjazasnovanih

nakvantitetuikvalifikacijama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 3.5.2.obrazovnisadržaj/kurikulumi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 3.5.3.Pedagoškimetod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 3.5.4.Širepoimanjeokruženjazaučenje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 3.6.zaključak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71

Četvrtopoglavlje.Ishodiučenjauvezisagrađanskom idruštvenomangažovanošću. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 4.1.uvod. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 4.2.Kakokonceptualizovatiiizmeritirazličiteoblikeishoda

uvezisagrađanskomidruštvenomangažovanošću(Cse)?. . . . . . . . . . . . . . . . 74 4.2.1.Štajegrađanskaidruštvenaangažovanost(Cse)?. . . . . . . . . . . . . . . . 74 4.2.2.Kojisutorazličitiobliciishodauvezisagrađanskom

idruštvenomangažovanošću(Cse)?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 4.3.Kojisutouzročnimehanizmikojimogudapovežuučenjesagrađanskomi

društvenomangažovanošću(Cse)? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 4.4.Kojisutoostalifaktorikojiutičunagrađanskuidruštvenuangažovanost(Cse)? . 81 4.5.ŠtazapravoznamoouticajuobrazovnihpostignućanaCse?. . . . . . . . . . . . . . . 81 4.5.1.Dokaziuticajanakompetitivnupolitičkuangažovanost. . . . . . . . . . . . 83 4.5.2.Dokaziuticajanaekpresivnopolitičkoangažovanje. . . . . . . . . . . . . . . 84 4.5.3.Dokazuticajanaglasanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86 4.5.4.Dokaziouticajunaangažovanjeudobrovoljnimudruženjima. . . . . . 86 4.5.5.Dokaziuticajanainstitucionalnoiinterpersonalnopoverenje. . . . . . 87 4.6.Štaznamoouticajimarazličitihobrazovnihiskustava

nagrađanskuidruštvenuangažovanost?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89 4.6.1.Kurikulum. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90 4.6.2.Pedagoškimetod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91 4.6.3.Drugaškolskaivannastavnaiskustva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92 4.6.4.Školskietos. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93

saDržaj


4.7.Procenetroškova-koristi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94 4.8.zaključak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98

Petopoglavlje.Uticajučenjanazdravlje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103 5.1.uvod. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103 5.2Kakoseosmišljavajuimerevišestrukiobliciuticajaobrazovanjanazdravlje? . . . 104

5.2.1Štapodrazumevamopodzdravljem? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104 5.2.2.životnistilikorišćenjezdravstvenihusluga:

glavneodrednicekojeutičunazdravljepojedinca . . . . . . . . . . . . . . . 105 5.3.Kojisuuzročnimehanizmikojimogudapovežuučenjeizdravstveneishode? . . 108 5.4.Kojisuostalifaktorikojiutičunazdravstveneishode?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 5.5.Štazapravoznamoouticajuobrazovanjanazdravstveneishode? . . . . . . . . . 112 5.5.1.Dokaziodirektnimiindirektnimefektimaobrazovanjanazdravlje. . 113 5.5.2.Dokazioindirektnimefektimakojiseostvaruju

prekorazličitihuzročnihmehanizama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116 5.5.3.Dokazioapsolutnimefektimanaspramrelativnih. . . . . . . . . . . . . . . 119 5.6.Procenetroškovaikoristi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121 5.7.zaključak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125

Šestopoglavlje.Zaključciiimplikacije:praktičnaiistraživačka agendazadruštveneishodeučenja(SOL). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 6.1.PodsetniknaciljevesoL-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 6.2.Prikazivanjekoristi? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128 6.3.narednikoraci. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129 6.3.1.Pregledopštihciljevaobrazovanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129 6.3.2.jačanjebazeznanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131 6.3.3.obogatitikolekcijupodatakaianaliza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133 6.3.4.odreditiimplikacijezapedagogiju,procenuisistemekvalifikacija. . . 135 6.3.5.razvitireferentnetačkezapismenost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135 6.3.6.negovatimeđusektorskidijalog. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136 6.3.7.narednikoracizaoeCD. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138

srodnadokumentanainternetu:Merenjeefekataobrazovanjanazdravljeigrađanskuangažovanost- ProceduresasimpozijumauKopenhagenuwww.oecd.org/dataoecd/23/61/37437718.pdf

saDržaj


izvrŠnisažetaK

Izvršnisažetak

obrazovanjeutičenaživotljudinanačinkoji prevazilazionoštosemo-žemeritinaosnovuzaradanatržišturadaiekonomskograsta.Poštosukaotakvibitni,društveniishodiučenja(soL)-popututicajaobrazovanjanazd-ravlje-sadanesamodanisudovoljnojasninegonisunisistematičnomereni.ovasintezaizveštajajeprvikorakusveobuhvatnomprikazivanjunekihob-ećavajućihotkrićauovojoblasti(videtiPrvopoglavljezaopširnoobjašnjenjeizvoraizveštaja).izveštajjedeoprocesakojiimazaciljdaproizvedesredstvazaizradupolitikaianalizuvezaizmeđuučenjaiblagostanja.

Osvrtiprincipi

naše sadašnje shvatanje ovih veza potiče iz relativno slabe baze zna-nja.ukolikoželimoda investicijeuobrazovanjeodražavajunavodni značajovihveza, moramonajpredarazvijemo jedinstvenemodeleza njihovoraz-umevanje. takvimodelibi trebalodaomogućeupravljačkim strukturama ijavnostidapočnudapružajuodgovorenasledećapitanja:

•Odgovornost: štapojedincizapravosaznajukaorezultatulaganjadruš-tavauobrazovanjeiobuku?Kojesuposlediceovogprocesa,nesamopopitanjupojedinačnihzaradaiekonomskograsta,većuširemkontekstublagostanjapojedinacaidruštva?

•Nadmetanjezasredstvaizjavnepotrošnje:kojijedokazdatrebapodržatifinansiranjeobrazovanja uprkoskonkurentnoj tražnji zasredstvima izdržavnekase?naprimer,starenjedruštavabimoglodaodneseprevagunadfinansiranjemobrazovanjazbogbrigeostarimosobama,iakouče-njemožebitivažnouodržavanjuzdravljakrozstarenje.

•Prepoznavanjevrednosti:kakvajeulogaobrazovanjauusađivanjuvred-nostiuodnosunablagostanjeisocijalnukoheziju,kaoinazaposlenje?Kolikiseznačajuobrazovnojpraksipridajerazvojugrađanskihnavikaiposmatrajuliseonekaocilj?

• Povezanostsektora: kakomožemopromovisatiintegrisanorazmišljanjeidelovanjeuvišesektora istovremenokakobi se izvuklamaksimalnadobit?naprimer,obrazovanjeunapređujezdravlje,aliiobrnutiskazjetačan.Kakomožeunapređendijalogizmeđuovihsektoradaojačapred-nostiovihmeđudejstava?


izvrŠnisažetaK

Kaosredišteinteresovanjaprvefazeradanaizučavanjudruštvenihishodaučenja(soL)izabranesudvevelikeoblasti-zdravstvoigrađanskaidruštvenaangažovanost(Cse).oveoblastisuodvelikogznačajazapraktičnepolitike,jerpostavljajurazličitasocijalnaiekonomskapitanja.onepružajuopštipre-gledkrozpoljakaojednucelinuispecifičnaistraživanjaodređenihaspekata.

Razvijanjeokvira

učenjeseneodvijasamouškoli-onojeistovremenoisveobuhvatnoživo-tnoučenje(odvijaseuvišestrukimkontekstima,naposlu,kodkućeiunašimdruštvenimživotima)atakođejeidoživotno(odkolevkepadogroba).ovirazl-ičititipoviučenjautičujedninadrugenarazličitenačine.njihoviuticajinais-hodeučenjasujednakosloženi-bezobziranatodalisuupitanjuekonomskeilidruštvenesfere,pojedinačneilikolektivne,novčaneilinenovčane.

onoštodaljeusložnjavaslikusuznačajnenepoznaniceunašojbaziznanja

ovelikombrojupitanja,kojeuključujusledeće:

•Kumulativni i in terakti vni uticajisveobuhvatnogživotnogučenjaidoživ-otnogučenja.

•Potencijalniuticajiimplicitnogučenja,kasnijeintervencijeuodraslojdo-bi,pačakirazličititipoviformalnogobrazovanja.

•uticajirazličitihkurikuluma(opšti,akademski,stručni)iuticajiučenjaurazličitimgodinama i fa zama .

radirazumevanjaovihodnosakorisnojerazvitiokvirzaizgradnjumode-la i analiza koji ćemoći da se primenjuju u različitim kontekstima. Poredisticanjavažnostirešavanjaovihproblemanajedanvišestruknačin,ovdesuukratkopredstavljenatrivažnaelementaokvira.

1. ARKmodeli:trostrukimehanizamkojiobuhvataapsolutne,relativneikumu la tivneefekteobrazovanja.

Apsolutni model podrazumeva da obrazovanje ima direktan uticaj napojedinca.ovaj model sugeriše da je bolje imati što veće obrazovanje i dasveobuhvatnaekspanzijaobrazovanjamoževoditikaopštempovećanjustep-ena određenog ishoda tamo gde se primenjuje. Krajnji ishod ekspanzije je


pozitivan-drugimrečima,baremsunekegrupenadobitku,dokdrugeostajunaistomnivouineiduugubitak.Međutim,obrazovanjemožeimatisuštinskinegativne efektenapojedinačnomnivou, takoštonaprimernarušavasam-opouzdanje.

Relat ivni m od el predviđadaobrazovanjeimatakavuticajdamožedamenjapozicijupojedinacauhijerarhijidruštvenihodnosa.ovajmodeljepoznatkaomodel koji razvrstava ili pozicionira. Dok obrazovanje za neke obezbeđujekorist, istovremenodruge stavljau lošijupoziciju. ovajmodel pokazujedaekspanzijaobrazovanjanužnonevodikaopštempovećanjukrajnjihkoristi,većdajenultizbir-imaigubitnikaidobitnika.

Glavnapremisakumulat iv nog mode la jeposmatranjepojedincauodnosunagrupu.uspehpojedincazavisiodprosečnognivoaobrazovanjanjegovihilinjenihvršnjakailigrupakojega/jeokružuju(uključujućisupružnike/partne-re).određeniishodiuvezisaobrazovanjemverovatnoćese ostvaritisamomeđugrupamakojesudostiglesličannivoobrazovanjaiprisutnostishodasepovećavazajednospovećanjemprosečnognivoaobrazovanja.ovajmodeljeempirijskinajtežeprimeniti,alimožebitiznačajankaoosnovazaargumentekojipotvrđujudajeobrazovanjejavnodobro.

2.Pristuppojedinacukontekstu:obrazovanjemožeimatiuticajanadruštveneishodedelujućinapojedince,naročitonjihovemogućnostiidelovanje-tj.nanjihovusposobnostdadonoseživotneodlukeinjimaseupravljaju.ovajpristupomogućavadubljiprikaztogakakoobrazovanjemožedautičenaljudeunjihovimsvakodnevnimdruštvenimodnosima,bilouporodici,naposlu,uzajedniciiliširemdruštvenomkontekstu.obrazovanjetakođeutičenaizborkontekstaukojimaljudiobitavaju,kaoinanjihovumogućnostdabirajuizmeđutihkonteksta.

3.trećielementokvirajekvalitativnadimenzijaiskustavauučenju.Prevelikooslanjanjenamerenjaučešćaobrazovanjazasnovananaobimuikvalifik-acijama zanemarujenačinna koji efekti obrazovanja zaviseodprirode ikvalitetaučenja,makarkolikoi odvremenauloženoguškolovanje.Dabiseprenebreglaovaograničenjapotrebnojesagledatikonte ks t obrazova nj a (nivo i tipobrazovanja); sadržaj obrazovanja (kurikulum i pedagogija); ietosokolineukojojseodvijaobrazovanje.središteoveraspravejeobave-znoškolovanje.Potrebnojedodatnoproširitirazmatranjanadrugetipoveinivoeobrazovanja.

izvrŠnisažetaK


izvrŠnisažetaK

Istraživanjedruštvenihishodaučenja

izveštajseslužiovimkonceptimakakobiistražiodvaaspektadruštvenihishodaučenja-zdravstvoigrađanskuidruštvenuangažovanost(Cse).uCseizveštaju su razmotrene originalne analize podataka koje primenjuju arKmodele u tekstovima kao što su evropsko istraživanje društva ( europeansocialsurvey)ievropskavrednosnastudija(europeanvaluessurvey).uzdr-avstvu,modelpojedincaukontekstusekoristikaookvirzarazmatranjepo-sledicaobrazovanjazazdravlje.imaprostorazadetaljnijuprimenuokvirainazdravstvoinaCse,aliistotakoinamnogedrugeoblastikaoštosukriminal,antidruštvenoponašanjeisiromaštvo.

Zdravstvo

učenjemože imati izrazito velike koristi za zdravlje. troškovi pružanjazdravstvene zaštite će se u velikojmeri povećati, iz razloga demografske itehnološkeprirode,zbogstarenjastanovništvavećinedržavačlanicaoeCD-airazvojanovihoblikalečenja.ovdejasnopostojiaspekatograničenjatrošk-ova.vladetrebaboljedashvatepotencijalnuuštedudobijenupromenamapr-aktičnepolitikeuvezisaulaganjemuobrazovanje,nesamozadecuškolskoguzrasta,većizaodrasle.

Drugo,postojipozitivnijiaspektpoboljšanjablagostanjaikvalitetaživota.Poredsprečavanjabolestiiliobezbeđivanjaefikasnijeglečenja,iobrazovanjemožeomogućitiljudimadamnogovišepoveduračunaozdravlju.ovajaspektjeteškoizmeriti,štoneumanjujenjegovuizuzetnuvažnost.

Međutim,poredsvevišedokazaouzročnojveziizmeđuobrazovanjaizd-ravlja,nijepotpunojasnokolikojeovajuticajznačajanidosledannitikakosemože kontrolisati. izveštaj ispitujebrojne alternative. ukratko,obrazovanjemože pomoći ljudima da žive kvalitetnijim životom, uz izbor zdravijegživotnogstila,imožedaublažilošezdravstvenostanjeomogućujućiljudimadaseboljeodnosepremasvojojbolestiidasprečedaljenarušavanjezdravlja.Postojetriglavnevrsteuticaja:

•Indirektniefektiobrazovanjanazdravstvo,poputonihkrozprihode.•Direktni efekti, kao što su promene u pojedinačnim sposobnostima iveštinama,promeneustavovimapremarizikuipromeneuefikasnostiisamopouzdanju.


izvrŠnisažetaK

•Međugeneracijski efekti uticajaobrazovanih roditeljana zdravlje svojedece.

Povećanjebrojagodinaprovedenihuobrazovanju jeuosnovipovezanosa boljim zdravljem, blagostanjem i zdravstvenim navikama. u nekimslučajevima,dokazisučvrstiinagoveštavajuuzročnost.

Građanskaidruštvenaangažovanost(CSE)

obrazovanjeseobičnopozitivnopovezujesaCse,alidoknivoiobrazovanjarastumnogezemljedelezabrinutostzbogopadajućihtrendovaučešćaglasačaistanjaangažovanostigrađanstva.Poštokreatoripraktičnihpolitikadirektnoučestvujuuosmišljavanjuinadziranjusistemaobrazovanja,logičnojedasenaškolegledakaonanačinpovećavanjagrađanskeidruštveneangažovanostimladihljudi.

•iskustvaučenjamogupozitivnodoprinetigrađanskojidruštvenojanag-ažovanostinabrojnenačine:

•usmeravanjem onoga što ljudi već znaju sadržaj obrazovanja obez-beđujeznanjeiiskustvokojipotpomažuCse.

•razvijanjemsposobnostikojeomogućavajuljudimadaprimene,do-prinesuirazvijusvojeznanjeoCse.

•negovanjemvrednosti,stavova,uverenjaimotivacijakojipodstičuCse.•Po di za njem društvenog statusa - ovo se odnosi na oblike Cse kojeodređujerelativnapozicijapojedinacaudruštvenojhijerarhiji.

Međutim, pogrešna je pretpostavka da duže školovanje a utomatski podrazumeva visok nivo društvene i građanske angažovanosti. vezesumnogokompleksnije, štosemoževidetipriprimeniarKmodela.naprimer, konkurentniji oblici političkog angažovanja, kao što je pripadn-ost nekoj političkoj partiji, najbolje se uklapaju u relativni model, doksemanje konkurentni oblici,kao što jemarširanje nademonstracijama,najboljeuklapajuuapsolutnimodel.

još jednovažnootkriće jedaponudauvidudužeg školovanja ivišegrađanskih kurseva predstavlja ograničen i delimičan odgovor. bolje jepozabavitisekvalitetomiskustavauučenjuipristupimaučenjauforma-lnomškolskomokruženjuivannjega.Kurikulum,školskietosipedagogijasu ključnevarijableurazvojuCse.izgledadanekiobliciučenjaboljepodst-


izvrŠnisažetaK

ičuCse-okruženjekojeističeodgovornost,otvorenidijalog,poštovanjeiprimenuteorijaiidejaupraktičnimigrupnimposlovimaizgledadaboljefunkcionišuodsamog„građanskogobrazovanja“.

Vrednovanjeishoda

Pridodavanje kvantitativne (brojčane) i finansijske vrednosti društvenimishodima je težak posao.obično to više odgovara zdravstvu nego Cse, ali usvakomslučajutrebapažljivoiosetljivobaratati procenama.Postojinekolikoprimeragrubihanaliza.KoristećiQuaLis(kvalitetgodinaživota) jednahola-ndska studijaprocenjujedasvaka dodatnagodinaprovedenauobrazovanjupospešujezdravljemuškaracaza0,6%iženaza0,3%.KonkretnijiprimerjesimulacionaanalizasprovedeneuujedinjenomKraljevstvukojapokazujedabipodizanjenivoaobrazovanjaodraslihženabezkvalifikacijananivoosnovnihkvalifikacijatj.stručnostismanjiloopasnostoddepresijeu42.godinistarostisa26%na22%,štedećinatajnačinoko200milionafuntigodišnje.

Zaključciiprogram

Postojivelikibrojoblastipredloženihzarazmatranjeu sledećojfaziprojekta:

•Pregled javnih ciljeva obrazovanja: pažljivo istražiti u kojoj meri suciljevi,kaoštosupoboljšanjezdravljailipodsticanjegrađanskogučešća,navedenikaoizričiticiljeviobrazovanjai,ukolikojetako,kojisukriteri-jumiimerekorišćenizaprocenjivanjenapretka.

•jačanjebaze znanja:soL jeoblastkojanije jako teorijskinitidokaznozasnovana. osnovne oblasti za razvoj su konceptualni konstrukti zaanalizudruštvenihishoda,pokazateljipraktičnihpolitikaidrugo,kaoiprimenaanali ze troško va i ko risti .

•obogaćenjeanalizepostojećihpodataka:može seuraditi većiposaosapostojećimbazamapodataka.Daljaizgradnjaiprimenalongitudinalnihpodataka, eksperimentalna konstrukcija, analize biografija i dubinskestudijeoprocesimaučenjavažansuprioritet.

•Istražitiuticajenapedagogiju,procenuisistemkvalifikacija:učenjeodr-aslihiimplicitnoučenjeigrajuvelikuuloguudruštvenimishodima,ali


izvrŠnisažetaK

čestosunedovoljnopriznati.radnadruštvenimishodimaučenja(soL)iziskujedaljirazvojrazumevanjanačinanakojisurazličitapostignućauučenjupriznavanaivrednovana.

•Širenjeopsega standarda pismenosti:proširivanjemopsegazamerenjepostignućauobrazovanjutrebauzetiuobziraspektekaoštosuzdravst-venaigrađanskapismenost.

•Jačanjemeđusektorskogdijaloga: povezivanjesektora je uvekpoželjno,aliretkokad ostvarivo.Korišćenjerezultata ispitivanjadruštvenih ish-odaučenja(soL)kaosredstvazapromovisanjedijalogaizmeđusektorabibioprvikoristankorak.


Prv o poglav lje

Pro širenje mere nja obraz ovni h ish oda

U ovom pogla vl ju rasp ra vl jamo o to me zašto je potrebno bol je razum et i veze iz međ u obrazova nja i l ič no g, dr uš tv enog i ekono mskog r az voja i pr edstavi ti ih k ako kreatorima pol it ik a ta ko i širo j j avnost i. Takođe pr edstavljamo o svrt na ra d Organiz aci je za e kono msku sa radnju irazvoj(OECD)koji j e pretho di o proje ktu „Društ ve ni ishodi učenja “ ( SO L), kao i r azloge z a mere nje društvenih is ho da.

1.1.Razumevanjedruštvenihishodaučenja:osvrtiprincipi obrazovni sistemi zemalja članica oeCD-a nastavljaju da se razvijaju,

dok ukupni resursi, novac, vreme i uloženi trud, posvećeni formalnom ineformalnomobrazovanju,dostižudosadaneslućenenivoe.Dalisesvetoul-aganjeisplati?Dalisetiresursiraspoređujuikoristenanačinkojiispunjavaonoštodruštvoočekujeodobrazovnogsistema?Daliseprilikezaobrazovan-jepružajuupravomtrenutkuidalisuraspoređenetokomživotnogvekananajefikasnijinačin?ovapitanjasuodvelikedruštvene,političkeiekonomskevažnosti.stupanjeuprocessticanja formalnogobrazovanja jeglavnaodre-dnicazaotvaranježivotnihmogućnostiimožedapojačailiumanjidruštvenenejednakostiu zavisnostiodkontekstaukome su škole i kurikulum(kakoskrivenitakoiutvrđeni)organizovani(videtiPrimer1.1).

Malokoćeosporavatidasuuticajiobrazovanjaširiodekonomskesfere.sveukupnakorist,kakozapojedincetakoizadruštvo,većajeodtržišnihpr-ocenapoputzbirazaradakojeljudiostvarekaorezultatpostignutogstepenaobrazovanja. Poredtogaštopružaznanjeiveštineneophodnezaučešćenatržištu,obrazovnisistemjeglavnifaktorsocijalizacijeumodernomdruštvu.visokoobrazovanjeiobrazovanjeodraslihnastavljajuovajproces,dokuistovremeusmeravajuljudedaseidentifikujukaočlanovidruštvaiporodice.obr-azovanjenasvimuzrastimaimavažnuuloguuodržavanjudruštvenekohezijeiličnogblagostanja.

20

PrvoPoGLavLje-Proširenjemerenjaobrazovnihishoda

razuMevanjeDruŠtveniHisHoDauČenja

Primer1.1.Obrazovanje,školovanjeiučenje Obrazovanje,školovanjeiučenjesuuskopovezaniterminiiponekadsekor-

istebezjasnelinijepodeleilirazlikovanjauznačenju.zapotrebeovogizvešta-ja,ovdećemopredstavitiodređenesmerniceutumačenjuovihizraza.

Učenje seodnosinaširokspektarmogućihobrazovnihiskustava iut-icaja.stepennjihoveformalizovanostimožedavarirauzavisnostiodstru-kture,ciljeva,priznanjainamera.

• Formalnoučenjeseobičnoodvijaunekojinstitucijizaobrazovanjeiliobuku,posedujeodređenustrukturu(usmisluciljeva,vremenaipodrške)ivodikadiplomi.Postojinameraosobekojauči.

•Vaninstitucionalnoučenjene odvijaseu instituciji zaobrazovanje iliobuku i obično ne vodi ka diplomi. ono, međutim, poseduje određenustrukturu(usmisluciljeva,vremenaipodrške).Možeseostvaritinaradn-om mestu i kroz aktivnosti udruženja građana i organizacija. Može se,takođe,ostvaritikrozorganizacijeiliuslugekojesuosnovanekaododatakformalnomsistemuučenja,npr.umetnost,muzikailisport.Postojinameraosobekojauči.

•Implicitnoučenjejeishodsvakodnevnihživotnihaktivnostivezanihzaposao,porodicu,zajednicuilislobodnovreme.nemadefinisanustrukturu(usmisluciljeva,vremenaipodrške)iobičnonevodikadiplomi.Možedapostojinamera,aliuvećinislučajevajenema(tj.učenjejeslučajno).

Obrazovanje nije ograničeno osnovnim školovanjem i u skladu je sperspektivom doživotnog učenja – onom koja prepoznaje da se učenjeodvijatokomcelogživotaiurazličitimkontekstima(videtiodeljak2.2radidetaljnijegobjašnjenjadoživotnogisveobuhvatnogživotnogučenja).Međ-utim,zbognedovoljnopodatakavećideoempirijskidobijenihinformacijauovomizveštajuodnosisenaškolovanjeiformalnenivoeobrazovanjakojisevezujuzapriznatazanimanja.

Sist emi obuke i obrazovan ja odnosesenaorganizovanopružanje obr-azovnihusluga.

Međutim,ovajkonsenzusjeosnovazateorijskirazvoj,kaoidobraosnovaza informacije potrebne da bi se donosile ispravne odluke o obrazovnimpolitikama.oeCDvećdužepromovišeznačajobrazovanjakaoulaganja. ali,

21



dokteorijaljudskogkapitalapovezujeobrazovanjesatržišnimrezultatimaidaječvrstokvirzanaučnaistraživanjaianalizepolitika,jošnemaopšteprih-vaćenihokvirakojipovezujuobrazovanjesadruštvenimishodima.Društveniishodisepominjuuknjigamaoljudskomkapitalui,unekimslučajevima,suiizmereni,tj.brojčanopredstavljeni.Danaspostojisvestotomedajepotrebnoboljerazumeti vezeizmeđuobrazovanja i ličnog,društvenog iekonomskograzvojaipredstavitiihkakokreatorimapolitikatakoiširojjavnosti (oeCD,2001a).Potrebnisunamjasnimodelizaboljerazumevanjeovihodnosa;zasakupljanje i povezivanje onoga što znamo i onoga što želimo da znamo izadefinisanjenjihovoguticajanaobrazovnepolitike(behrmanandstacey,1997;McMahon,1999;WolfeandHaveman,2001;schulleretal.,2004;ba-udelotandLeclerq,2005;Psacharopoulos,2006).

oeCD-ovCentarzaistraživanjeiinovacijeuobrazovanju(Ceri)usaradnji

sa oeCD ines-om (Međunarodni indikatori obrazovnih sistema)Mreže b1

pokrenuoje2005.godineprojekatpodnazivom“Merenjedruštvenihishodaučenja”(eng.socialoutcomesofLearning-soL).Širegledano,nameraistraž-ivanjabilajedainformišedijalogunekolikosektoraoprirodivezeizmeđuučenjaiblagostanja.

ovajprojekattežida:•razvijeokvirzaanalizuovihraznolikihveza;•podstakne sakupljanje i upotrebu dokaza o društvenim ishodima uč-enja;

•proširiosnovnaznanjaocelokupnimprednostimazapojedinceidruštvo;•doprinesedonošenjuboljeintegrisanihpolitikauobrazovanjuiostalimdomenima, naglašavajući interakcije između ekonomskih i društvenihishoda;

•šireobjasniuticajeprakseuobrazovanju.

ovajizveštajnazivamosintezomjerimazaciljdapovežekonceptualnoianalitičkomišljenjekojejedosadaprisutnouprojektusoL.Glavniizvorisu:

•Dvavelikarada,svakinatemujedneoblasti:ozdravlju,kojijenapisaoLeonFajnštajn(LeonFeinstein)injegovekolegeizCentrazaistraživanješirih koristi učenja na Londonskom univerzitetu, uK, i o građanskoj idruštvenoj angažovanosti (Cse), koji jenapisaoDejvidKembel (DavidCampbell) sauniverziteta notrDam,saD. inovativni i veomaznačajni

1odgovornizapronalaženjeindikatoraoishodimaobrazovanja.

22



radovisuvećobjavljeniuradu“Merenjeuticajaobrazovanjanazdravl-je i građansku/društvenu angažovanost” (eng. Measuring the efectsofeducationonHealthandCivic/socialengagement)(vidi www.oecd.org/edu/socialoutcomes).oni sadrže i podrobnu raspravu opitanjimamodela,kaoipregledrelevantneliterature.

•reakcije naove radove,kao i sličniradovi oodređenimpitanjima i si-tuacijama u pojedinim državama, predstavljeni na simpozijumu soLodržanomuKopenhagenuumartu2006.

•raspraveuokvirusoLsavetodavnegrupe(soLadvisoryGroup),Mrežebidrugihtela.

•Dostupnaliteraturanaovutemu.

u pripremi jedodatni izveštajoopsegurazvoja indikatoraza društveneishode–drugimrečima,omogućnostimazasistematičnosakupljanjeupor-edivihstatističkihpodatakakojiseodnosenavezeizmeđuobrazovanjaidru-štvenihishoda.ovojesloženastručnaoblast,kojaiziskujezasebnuobradu.Pored toga serija analiza pojedinačnih iskustava različitih zemalja bićeobjavljenanainternetu.

ostatakovogpoglavljapružaosvrtnaradoeCD-akojijeprethodiopro-jektu soL, kao i na razloge zamerenje društvenih ishoda.Drugopoglavljepruža pregled veza između različitih vrsta učenja, sposobnosti i novčane inenovčaneishodeukontekstudoživotnogučenja.tuje,kaoključni,uvršteniodnosizmeđuljudskogidruštvenogkapitala.trećepoglavljegovorioprvomvelikomciljuprojekta, skicirajućiokvirkrozkoji semože sprovestianalizadruštvenihishoda.tusupredstavljeniraznimodeliiopisanifaktorikojiuslo-vljavajuprikupljanjerelevantnihičvrstihdokaza.

ČetvrtoiPetopoglavljesadrženacrtempirijskeprimeneovogpravcara-zmišljanjanadveodabraneoblasti.ovoje,nužno,veomashematskipredst-avljeno,aliciljjedasepokažekakookvirmožeempirijskidaseprimenidabiseizvuklirezultatiizvećpostojećihpodataka.uŠestompoglavljuizvodisezaključakopolitikamaobrazovanjaisakupljanjupodataka.

ovajizveštajnamenjenjerazličitojpublici:kreatorimaobrazovnihpolitika,

istraživačimaizrazličitihdisciplinairazličitihmetodološkihopredeljenja,kaoionimazainteresovanimzauticajekojeobrazovanjeimananašepojedinačneizajedničkeživote.tojesamoprvikoraknaputuotkrivanjaovogneistraženogpolja.sledećikorakćebitiusavršavanjeirazvojovogokvira,kaoiproširivanjeanalizeinadrugevrsteučenja,anesamoformalnoškolskoifakultetsko.

23



1.2.Razlozizaproširivanjepoljainteresovanjanadruštveneishode

Širenje polja interesovanja predstavlja veliku promenu za oeCD iz višerazloga.iakosvineukazujunaistipravacpromene,zajednočinejakpodstrekzaširenjeopsegamišljenjaorezultatimainvestiranjauobrazovanje.

1.2.1.Potvrđujerastućiintereszaishodeobrazovanja,umestozaulaganjesredstavaistopeučešća

Dosadajeglavnopoljeinteresovanjavladabilokolikijebrojučenikakojiseobrazujunarazličitimnivoima,kaoitokolikiresursisuodvojenizanjihizaceoobrazovnisistem.takođesuihzanimalaipitanjakvalifikacijakojesestičunarazličitimnivoimaistopadiplomiranja.Međutim,ivladeijavnostsvevišeželedaviderezultattogulaganja–štasuučeniciustvarinaučiliištaćebitirezultattogučenja.

oslanjanje na ovo interesovanje (kao i njegovouvećavanje) jedan je odglavnihrazlogazaizuzetanuspehprofilaPisaprojektaoeCD-a,kojidirektnomeri šta su petnaestogodišnji učenici u šezdesetak zemalja naučili (oeCD,2004).ipakPisaseodnosisamonajednogodišteikoncentrišesenaveštineisposobnosti,anenaonoštosedešavakaoposledicaučenja.Međunarodnoistraživanjepismenostiodraslih ((the internationaladultLiteracy survey-iaLs(oeCDandstatisticsCanada, 2000))iprojekatkojijeusledio,Međun-arodnoistraživanjepismenostiiživotnihveštinaodraslih((theadultLitera-cyandLifeskillssurvey-aLL(oeCDandstatisticsCanada,2005)),proširilisupoljeinteresovanjainaučenjeiveštineodraslepopulacije,stareizmeđu16i65godina,alisuimalimanjeuticaja,najvišezatoštozauređivanjeučenjauodraslom dobunema jedinstvene i jasnoprepoznatljive institucionalnena-dležnosti.DrugaanalizaoeCD-apokazujecelokupniuticajporastaprosečnognivoaobrazovanjanabrutonacionalniproizvod-bnP(oeCD,2001b)iuspehpojedinaca natržištuitržišturada(oeCD,2006b).zatojesledećikorakdaseanalizomobuhvatiiuticajkojiučenjeimanaličneživotepojedinaca,kaoradnike, građanei članoveporodica. radsoL-akoji jedoleopisandirektnosebaviovimpitanjempretpostavljajućidajeciljobrazovnogsistemajednimdelomdaomogućiljudimadaživezdravimživotima,kaoidaimajuaktivnuuloguugrađanskomidruštvenomživotu.

24



1 .2 .2. Odražavarastućipritisaknautvrđivanjeodgovornosti

Logičnojepretpostavitidastanovnicisvakedemokratskedržaveželedaznajunaštasetrošinovacporeskihobveznika,kaoitokakavjeučinakjavnihiprivatnihustanova.bilobidobrokadabisepoverenjeuovojsferirazvijalouporedosasazrevanjemdruštva,alipolitičarisusvesnidatonijeuvektako.javnapotrošnjanerasteuvekkaodeobnP-a,alipredstavljanjegovznačajandeo igrađani imajupravoda,koliko je tomoguće,znaju koliko seefikasnotrošitajnovac.Ključnojepostavitiidatiodgovornapitanjeodgovornosti.

ovovučemnoštvoposledica. Prvo, to značida jeveći pritisak da se uvedetransparentnomerenjejavnepotrošnje,produktivnosti,pravičnostiiefikasnost-i. Merenje je glavni pratilac odgovornosti. ali dok širenje interesa za učinkeobrazovanjamožeitrebadapodstakneinovacijeumerenju,topovlačirizikdaćemerenjebitinepotrebnouskoakonepostojiodlučnostdaseuskladisastvarn-imciljevima.Drugo,doćićedoraspraveotomeštanekajavnadelatnost,poputobrazovanja,nameravadapostigne;pologici,ovobitrebalodaprethodimeramakojećesekoristitidabiseosiguralaodgovornostidaihoblikuje,alitonijeuv-ektako.treće,nadmetanjeizmeđujavnihdelatnostijačazajednosapovećanjemzahteva za davanje iz javne kase. očigledan je primer uticaja na demografiju;starijegeneracijeuzemljamačlanicamaoeCD-aimajuvećezahteveodsocijalnihizdravstvenihslužbi,takodajeobrazovanjesuočenosamogućnošćusmanjenjajavnihulaganjazbogpomeranjapolitičkihprioriteta.

tomožedaznačidaćeobrazovnepolitike,uodnosunaranije,suzitifokusna takozvaneključne funkcije koje se tiču učinka i konkurencije na tržišturada.Međutim,promene napoljima različitosti imigracija,globalnogzagr-evanja,zdravstvenihrizikaiprilikazbogdužegživotnogvekaljudi,promeneuupravina lokalnom i međunarodnomnivou,kao isvevećanesigurnostubudućnost,svetopovećavavažnostdruštveneulogeobrazovanja.svrhaovogsoL-ovogizveštajajedaproširitužižuinteresovanja.Pretpostavljasedaob-razovanjemorabitiodgovornodruštvu,alidasetaodgovornostmoratumač-itidovoljnoširokodabiseuveliisagledalirazličiticiljevi.

1.2 .3 . Priznajemeđusobnuzavisnostrazličitihsektorasocijalneiekonomskepolitike

sjednestrane,obrazovanjesamoposebinemožerešitidruštveneiekon-omske probleme. ono je ključni činilac ekonomskog uspeha i društvenog

25



blagostanja,alininajboljiobrazovnisistemnećedonetinapredakimirukoli-ko seopšti usloviupornobore protivnjih.Čak jemnogoverovatnijedaćedrugepolitikeimatimnogovećušansuzauspehakouzmuuobzirobrazovnudimenzijuiprikladnosepovežusapružanjemobrazovanja.očigledanprimerjepoboljšanjezdravljapojedinca,gdeuspehpolitikezavisiodtogakolikojejavnostsvesnatogaštačinizdravživotikolikosuljudisposobnidapromenesvojenavikeuskladustim.Drugiprimervezanjezasiromaštvo.istraživačesocijalnih politika sve više interesuje u kojoj su meri obrazovna iskustvauzroksiromaštvauodraslomdobu,kaoividuključivanjaobrazovanjauokviropširnijestrategijezaborbuprotivsiromaštva.2

ovauzajamnazavisnostpredstavljavelikianalitičkiproblem,jerotežavaizolovanjeodređenihvarijabliiprepoznavanjetačnogdejstvapojedinihkor-akailipolitika.aliipak,kakojenapomenutounedavnourađenojoeCD-ovojproceni strategije rada, “iskustva iz protekle decenije su istakla postojanjeinterakcijeizmeđupolitikarazličitihoblasti...daljeistraživanjeovihpotenc-ijalnihsinergijamožedovestidoboljegučinkapolitikezapošljavanja”(oeCD2006b,str.16).

izveštajukazujenasloženostovih interakcija inakojinačin to utičenanašusposobnostdaprepoznamokojićebitiishodiobrazovanja.tasloženo-st čestoograničavaanalizu,tesu njenizaključciprivremeni.Kako jeučenječvrstovezanozakulturuikontekst,kvantitativnimodeliispitivanjasusamojedanodmogućihpristupa–nekedrugeformepristupa(npr.etnografskoist-raživanje)moguotkritiaspekteiodnosekojekvantitativnimodelinemogusamidokrajaistražiti.raduovojsferijejošuzačetku.jedanodnajvažnijihciljevaovogizveštajajedaseomogućipodrobnijeisistematičnijeistraživanjenaovompolju.

1.2.4.Bavisesveintenzivnijomraspravomodruštvenimvrednostima

individualizacija i globalizacija su dva šira trenda koja stvaraju sve ve-ćuraznolikost vrednosti u mnogimdruštvima.individualizacija je skoropodefinicijitakva,jerljudibirajukakoćeživeti ikudaćesekretati –ponekaduokvirujakihograničenja,aliipak,uopštenoposmatrano,mnogovišenego

2 ovo je temasadašnjeg radauokviruoeCD-ovogDirektoratazazaposlenje, rad idruštvenihodnosa.radkoji je uradioMakin (Machin, 2006)odruštvenimnedostacima i iskustvima izobrazovanjajekoordiniranzajednosaprojektomsoL.

26



ranije.zaglobalizacijusečestokažedadelujehomogenizujuće,alijednaodnjenihposledicasupovećanemigracijeuraznimdelovimasveta.toznačidadruštvaobuhvatajupopulacijukojukarakterišeraznolikostrasnih,etničkihireligijskihporekla.todovodidoponekadveomavidljivihnapetostiiraspravaodruštvenimvrednostima,auokvirutogaioobrazovnimciljevima.

istaknutprimerovakveraspravejepitanjeulogereligijeuobrazovanjuitodokojemeredržavatrebadapodržavailiograničiisticanjerazličitihreligijskihstavovaujavnomobrazovnomsistemu.Manjedramatičanoblikovogpitanjasepostavljasada,kaoiranije,uraspravamaovrednostimaiponašanjimakojeobrazovnisistemtreba,ilipaknetrebadarazvijakodučenika.jednaodtihvrednosti je tolerancija - terminkoji jesam posebisporan. ovomožebitiveomavažnouvremenukadasemnogogovoriodruštvenojkohezijiiulozikojuobrazovanjeimaunjenompodsticanju–iliometanju.ijošjednom,ovajizveštajsetrudidapokreneovakvopitanje.iznosipitanjaosvrsiobrazovanjaumodernimdemokratskimdruštvima.

sviovifaktorizajedno,urazličitimzemljamačlanicamaoeCD-ainarazličite

načine,objašnjavaju rastuće interesovanjezadruštvene ishodeučenja idajuobjašnjenje ideja izaprojektasoL.vlade,kao iostale zainteresovanestrane,svesnesudaobrazovanjeproizvodiefektekojisenemoguprocenjivatisamokroz kvalifikacije iprihode.oni mogubitidirektni ili indirektni, planirani ilineplanirani.vladeiostalizainteresovaniimmogupridatisasvimrazličituvre-dnost.ali,nemoguzapočetirazumnudiskusijuouticaju,uspehuiefikasnostiobrazovanja,kaonionjenomrelativnompravunaudeoujavnojpotrošnji,bezshvatanjakolikijeopsegtihefekatainačinakojimasedonjihdolazi.

Potrebnojepredstaviti još jednustavku.analizakoja jeovdapredstavl-jena bavi se efektima obrazovanja i prirodno je što posebno ističemo oneoblastiukojimasuoninaročitojasnii jaki.ProjekatsoL,međutim,nijeos-mišljen kao analitička vežba koja ćepodržavati trenutne troškove i prakseuobrazovanju.Drugimrečima,nijenamera dasepokažekakoobrazovanjeuspešnodostižeširedruštveneciljeve.bašnaprotiv,glavniciljjedase,imaju-ćiuviduobrazovnepolitike,pokrenedebataotomekakomenjanjemforme,sadržaja,pedagogijeiodabiromnajboljegtrenutkaobrazovanjemožepostatijošefikasnije.

Poistomprincipumožeusleditidaučenjekojenijedeoformalnogsistemapostanejednakoili čakiefikasnije.itojejednoodnašihpolazišta.Poštojeuključivanjeneformalnogučenjauanalizukomplikovano,toznačidauovoj

27



ranojfaziimamomaloempirijskih rezultataoneformalnomučenju,napri-mernaradnommestu.aliokvirikojisuovdepostavljenimoguselakoprim-enitiinadrugevrsteučenja;apreporukezadaljesakupljanjepodatakaće,uzformalno,pokrivatiineformalnoučenje.

1.3.PočeciSOL-a

ovaj izveštaj senadovezujena ranijepokušajeoeCD-adaproširiopsegsvojihpojmovnihianalitičkihalatakakobionipokriliidruštvenudimenziju.naročitojebitanizveštajiz2001.godine,“blagostanjedržava”(eng.theWel-l-beingof nations),gdeje, poredpoznatijeg iograničenijegpojmaljudskogkapitala,društvenikapitalistaknutkaoključnikonceptpriusvajanjupolitika.osnovnostanovišteu njemu jedabez razumevanjanačinanakojinorme imreže(društvenikapital)oblikujutežnjeljudiinjihovusposobnostdasteknuiprimeneznanjeoobrazovnimpolitikamanedostajejedansuštinskielemen-at(daljeobjašnjenouDrugompoglavlju).

jednaodbitnihnitiustvaranjuprojektasoLbiojeradoeCD-oveinesbMreže.ovagrupatežidaunaprediznanjekreatoraobrazovnepolitike,poseb-noseusredsređujućinaishode,tj.rezultateobrazovanja.Mrežabjeoduvekbila usredsređena na ljudski kapital i njegovodnos sa ekonomskim ishod-imaobrazovanja.Proširujući“blagostanjedržava”,Mrežabželelajedapro-širisvoje indikatoredabi obuhvatili širispektarishodaobrazovanjaiboljeprikazali sveukupan efekat koji obrazovanje ima na pojedinca i društvenoblagostanje.ovojeMrežubpodstaklodaformulišepredlogodaljemradunaprocenidruštvenihishoda.

u isto vremeCeri je počeoda formuliše predlog o istraživanju efekataobrazovanja na društvena pitanja, kao što su zdravlje i društveni kapital,proširujući rad Centra za istraživanja o širim koristima učenja u Londonu(Centre forresearchon theWiderbenefitsofLearning inLondon). ta dvapredlogasuspojenai2004.godinedržavesupozvanedasepriključeprojektusoL.jedanaestzemaljaseodmahprijavilo,asadaihimatrinaest.3

raspraveizmeđuupravnogodboraCeri(CeriGoverningboard)isave-todavnegrupesoL(soLadvisoryGroup)dovelesudojasnousredsređenog

3austrija,belgija(flamanskideo),Kanada,japan,Luksemburg,Holandija,novizeland,norveška,južnaKoreja,Švedska,Švajcarska,ujedinjenoKraljevstvo(engleskaiŠkotska)isaD.

28



interesovanjauširokompoljumogućihopcija.nacrtprojektaimaojetrikom-ponente:

•Metodološka komponenta. ovo obuhvata identifikovanje odgovarajućihmodela zapronalaženje veza izmeđuobrazovanja i određenih društv-enihsfera;ispitivanjeuzročnostiovihveza;posmatranjedaljeoduobi-čajenihvezadabisepojasnilokakveefekteimajurazličitevrsteinivoiobrazovanja.zbogtogajestavljenjaknaglasaknaidentifikacijumodelakojipredstavljajuovevezeushematskojformi,bezobziranatodalipos-tojeempirijskipodacikojibimoglidapružepraverezultate.

•Empirijska komponenta. Da bi se izbegla apstraktna primenamodela,bilojeneophodnodapočnudaseprimenjujunaposebnesfere,tamogdesupostojalirelevantnipodaci.Kadasuizabraneključnesfere,zdravstvoigrađanskaidruštvenaangažovanost(vididole),naloženojedasenapišuizveštajikojićedatiprikaztrenutnogznanjai,uzavisnostiodograniče-njavremenaisredstava,originalnuanalizu.

•Razvojindikatora.zahvaljujućisudelovanjubmreže,moglismodaiskor-istimonjihovoznačajnotehničkoiskustvopriispitivanjuokvirazarazvojpokazatelja,koristeći ipostojeće ibudućeskupljene podatke.Dodatnapublikacijaookvirurazvojapokazateljajeupripremi.

usredištuinteresovanjaprojektasoLjeopštiefekatkojiobrazovanjeima,aneocenjivanjepojedinačnihkorakasmišljenihdabipoboljšaligrađanstvoilizdravlje.4njihovaevaluacijabizasigurnodalamnogovišeprepoznatljivihishoda,aliispravnoiline,ovonamnijebioprioritet.

1.4.Osnovnesfere

ovajizveštajuspostavljaistraživanjakojatežedaproširemerenjeishodaobrazovanja. uzimajući u obzir brojmogućih primena, prvi zadatak bio jeizborsferakojećeseposmatrati.izsledećihrazlogaizabranisuzd ravstvo i građanskaidruštvenaangažovanost(CSE).Prvo,tosuoblastiodvelikogznač-ajazaizradupraktičnihpolitikaipokrećupitanjakojaseodnosenadruštvoiekonomiju.Drugo,većpostojiodređenoznanjeotome,štoćenamomogućiti

4 uoblastizdravlja,ovojetemasadašnjegradauokviruoeCD-ovogDirektoratazazaposlenje,radidruštvenihodnosaoekonomijamaprevencije.

29



dapregledamodokazečakiakouzrocinisuuvekjasni.treće,oveoblastisudovoljnoopsežnedasemožeizvršitiiopštipregledpoljaucelosti,kaoiispit-ivanjepojedinačnihaspekata.

važnost politike je dvojaka.Prvo,morasepazitina tzv.ograničavanjerastatro ško va.tosenaročitoodnosinazdr avstvo,štoćemokasnijeiobjasniti.ovdepostojibrigadaćesecenezdravstvenihuslugadrastičnopovećati,izdemo-grafskihitehnološkihrazloga–usuštini,zbogstarenjavećinskogdelapopu-lacijedržavačlanicaoeCD-airazvoja novihnačinalečenja. akouspemodapokažemoda obrazovanjemože imati uticajau smanjivanjuovih troškova,ondajetovrednopažnje.Pitanjetroškovaimajakuargumentacijunaročitouzdravstu,gdeefektimogubrojčanodaseprikažuidobijunovčanuvrednost,makolikotobilogrubo.ovojetežeprimenitinaCse,alipadprisutnostide-mokratskihprincipaugrađanskomživotumoželakodobiti cenu,iakosetonemožeizmeriti novcem.Drugo,postoji i jošpozitivniji aspektpoboljšanjakvalitetaživotaiomogućavanjablagostanja.Poredtogaštomožesprečitibo-lestiliobezbeditiefikasnijelečenje,obrazovanjemožeuticatinaljudedavodemnogozdravijiživot.Csesubitneizapojedincaizazajednicu:oneomogućav-ajuljudimadaigrajuizvesnuuloguugrađanskomidruštvenomživotuinatajnačindoprinosirazvojuuspešnijedemokratskezajedniceisocijalnojkoheziji.todokojemererazličitevrsteobrazovanjamoguovodapostignuinačininakojetočine,empirijskasupitanjanakojaželimodadamoodgovor.

1.4.1.Zdravstvo

Z dravstvo jeoblastkojajeuvekbilavrlobitnaiukojojjepoznatavezaizm-eđuobrazovanjaidobrogzdravlja.ovaoblastsadazauzimaistaknutupozicijuzbognagoveštajarastatroškovauzdravstvuiproblemastarenjapopulacijesk-orosvihzemaljaoeCD-a.

troškovizdravljaizdravstvenezaštitesudramatičnoporaslitokomproteklihpetgodina.zbogtogajeprocenatbnP-akojipripadazdravstvuporastaood7,7%u1997.na9,0%u2004.(videtitabelu1.1).svezemlječlaniceoeCD-asupodsta-lnimpritiskomdauskladeproblemezdravstvaiekonomijejerseodnovcaporeskihobveznikafinansiravećideotroškovazdravstvauvećinizemalja.Procenattroškovazdravstvakojisenatajnačinpokrivaje71,6%ukupnihprosečnihtroškovasvihzemaljaoeCD-au2004.(oeCD,2005).svejebitnijedaodborivladekojisebavepotrošnjomboljeshvatekolikećebitimogućeuštede,akoseinvestirauučenje,nesamodeceškolskoguzrasta,većiodraslihtokomcelogživota.

30



Tabela1.1.Ukupniizdacizazdravstvo(državnoiprivatno)datikaoprocenatbrutonacionalnogproizvodauzemljamačlanicamaOECD-a,

1997-2004.

1997. 2001. 2004.

Austrija 9.4 9.5 9.6

Belgija 8.2 8.7

Kanada 8.8 9.4 9.9

Japan 6.9 7.8

Koreja 4.4 5.4 5.6

Luksemburg 5.6 6.4 8

Holandija 7.8 8.3 9.2

NoviZeland 7.3 7.8 8.4

Horveška 8.5 8.9 9.7

Švedska 8.1 8.7 9.1

Švajcarska 10.2 10.9 11.6

UjedinjenoKraljevstvo 6.8 7.5 8.1

SAD 13.1 14 15.3

OECDprosek 7.7 8.3 9.0

Izvor:oeCD-ovodsekzazdravstvo.

ukupnitroškovizalošezdravljesumnogovećinegoakobinovacdirektnootišaonatroškovezdravstva.uŠvedskojseprocenjujedasuukupnitroškovivlade za loše zdravlje (uključujući i rano penzionisanje zbog bolesti) 14milijardievra,štojetriputavišeodbudžetazasistemeodbrane.smatrasedajeranasmrt(definisanakaosmrtpre65.godine)uujedinjenomKraljevstvurazlogzagubitakvelikogbroja radnihgodina (acheson,1998). tabela1.2pokazujejakuvezuizmeđustopesmrtnostiinivoaobrazovanjapojedinaca.ostali troškovi uključuju troškove poslodavca kada radnici uzmu slobodnedane, troškove osiguranja i privatne troškove za loše zdravlje (Feinstein,2002). Prema jednom istraživanju Švedske radne snage (swedish LabourForce), procenat zaposlenih koji zbog bolesti čitave sedmice ne dolaze naposaoporastaojesa2,5%naskoro5%između1987.i2005.zdravstvomožeimativelikekoristiodobrazovanja,aliiporedsvevišedokazakojipokazujudaobrazovanjestvarnoutičenazdravstvo, jošnijesasvim jasnokoliki jeustvaritajuticajikakosemožeiskoristiti.

31



Tabela1.2.Stopasmrtnostiiobrazovanje

Godina Uzrast RazmeraMuškarci Žene

Italija 1991-96. 45+ 1.22 1.20

Španija 1992-96. 45+ 1.24 1.27

Danska 1991-95. 60-69 1.31 1.14

Francuska 1990-94. 60-69 1.31 1.14

Finska 1991-95. 45+ 1.33 1.24

Švajcarska 1991-95. 45+ 1.33 1.27

Belgija 1991-95. 45+ 1.34 1.29

EngleskaiVels 1991-96. 45+ 1.35 1.22

Norveška 1990-95. 45+ 1.36 1.27

Austrija 1991-92. 45+ 1.43 1.32

OECD-14 1.50 1.30

Češka kraj90-ih 20+64 1.66 1.09

Holandija 1991-97. 25-74 1.92 1.28

Mađarska 2002. 45-64 1.97 1.58

Poljska 1988-89. 50-64 2.24 1.78

Beleška: zemljesupoređanepoopadajućojrelativnojnejednakostimeđumuškarcima.relativnenejednakostisemerepremaodnosustopesmrtnostikodlošijeiboljeobrazovanih.

Izvor:Makenbah(Mackenbach,2006).

nakojinačinobrazovanjedoprinosi, ilimožedadoprinese,poboljšanjuzdravljapopulacijeidostizanjuciljevazdravstvenepolitike?Dvameđusobnopovezananačinakojimogudoovogadovestisuovdeopisani(videtiodeljak3.3.1. za detaljniji prikaz). Prvo, obrazovanjemožepomoći ljudima da živezdravim životom, bilo direktno, tako što će prihvatit zdrav način života, iindirektno,takoštoćeimatiprihodekojićeimovoomogućiti.ovojeuskladus pokušajima svetske zdravstvene organizacije da zdravlje predstavi kaopitanjepozitivnogblagostanja.Drugo,obrazovanjemožepomoćidasesmanji razbolevanje,bilodirektno,osposobljavajući ljudedaseboresabolešću, iliindirektno, osposobljavajući ih da naprave izbor koji smanjujemogućnostdaljegpojavljivanjabolesti.

ovadvanačinasuveomasrodna.Postojiitreći,kojijenajmanjesvedennanivopojedinca,apremakomeobrazovanjemožedadoprineseuodržavanjuzdravljaljudiitotakoštoćepomoćidazdravljepostaneiodržisekaozajednički

32



društvenicilj.ovouključujepoštovanjedruštvenihipolitičkihnormivezanihzazdravuokolinu,asdrugestraneborbuprotivkomercijalnihisličnihtendencijadasenarušidobrozdravljezajednice.

Projekat soL uključuje i fizičko i mentalno zdravlje. Postoji tendencija da se zdravlje gleda samo kao fizičko zdravlje, ali opšte zanimanje za blagostanje i sve veća svest o značaju pozitivnog i negativnog mentalnog zdravlja je bez sumnje razlog da budu jednako značajni.

1.4.2.Građanskaidruštvenaangažovanost(CSE)

još jedna oblast koju smo izdvojili za detaljnu analizu je građanska idruštvenaangažovanost(CSE).Cseseodnosinaširokspektaraktivnostikaoipitanjestavakojiutičenaponašanjevezanozadruštveneigrađanskeobaveze(videtiodeljak4.2.1).ovaoblastjemnogoopširnijaodzdravlja.izabralismojeizvišerazloga.Prvo,mnogezemljedelezabrinutostzbogsvemanjegbrojabiračakojiizlazenaizboreidrugihpokazateljavezanihzagrađanskedužnosti.uskorosvimzemljamajesvemanjeonihkojiimajupravoglasaiistovremenogakoriste. izlaznostglasačauskorosvimzemljamačlanicamaoeCD-a jeuprosekuopalaza13,2%odšezdesetihgodina(Wattenberg,2002,str.28).ovipodaci se razlikujuodzemljedozemlje,od34%uŠvajcarskojdo12%unemačkoji1,5%uŠvedskoj.ovosedešavaiakopostojidirektnakorelacijaizmeđu nivoa obrazovanja pojedinaca i izlaznosti glasača (kako se moževidetiutabeli1.3).iakoimaosnovadasepretpostavidaćeizlaznostglasačarastikakovremenomraste inivoobrazovanjapojedinaca, tosenijedesilo.ovaočiglednakontradikcijajeprviputzabeleženausjedinjenimameričkimDržavama, koje su prve među demokratskim državama iskusile opadanjebrojaglasačakojiizlazenaizbore.brodi(brody,1978)jeovonazvaoparadoksučešća (eng. paradox of participation). Danas se ova pojava primećuje umnogimdržavama(Lagroye,Françoisandsawicki,2002;Franklin,2004).jošvišezbunjuječinjenicadajepadbrojaglasačakojiizlazeidrugihpokazateljavezanih za građanske dužnosti koncentrisan među mlađom populacijom,kojageneralno ima inajvišiprosečannivoobrazovanja.analiza izvršenaunorveškoj za projekat soLdaje detaljne dokaze o ovome (Lauglo andØia,2006).

33



Tabela1.3.Izlaznostglasačaiobrazovanje

Uzrast Postignućeuobrazovanju

Osobesa65ivišegodina Univerzitetskinivouodnosuna

15-24 25-50 51-64Nižiod

srednjoškolskogSrednjoškolski

Belgija 2003. 0.95 1.03 1.06 0.88 0.91

Kanada 2004. 0.75 0.87 0.95 0.88 0.94

Japan 2003. 1.05 1.03 1.02 0.95 0.91

Koreja 2004. 0.61 0.81 0.98 0.95 1.04

Holandija 2003. 0.79 0.96 1.05 0.91 0.94

NoviZeland 2001. 0.70 0.78 0.92 0.79 0.88

Norveška 2002. 0.98 0.99 1.00 0.99 0.99

Švedska 2005. 0.77 0.92 1.11 0.90 0.98

Švajcarska 2003. 0.62 0.75 0.86 0.68 0.89

UjedinjenoKraljevstvo 2002. 0.82 0.92 1.04 0.89 0.88

SAD 2002. 0.95 0.93 0.98 0.94 0.92

Izvor:Modul2Komparativnestudijeoizbornimsistemima(Comparativestudyofelectoralsystems-Cses).

jošjekontroverznijemišljenjedasvemanjeljudiučestvujeugrađanskiminstitucijama. ova pojava nije raširena u svim državama, kao što je to sanavikamaglasača.vodiseraspravadalistvarnopostojiopštipadispunjavanjagrađanskihobavezailisetradicionalneformezamenjujunovijimkojemoždajoš nisu dovoljno pokrivene postojećim podacima (Putnam, 2000; Hall,1999).Međutim,bezobziranatodaliopadanjeuaktivnostistvarnopostoji,demokratskiradnašihdržavajepitanjeodopšteginteresa,paotudaivelikointeresovanjezapitanjestvarneimogućeulogekojuobrazovanjemožeimatiuodržavanjudemokratskogživota.

PojedinačničiniociCse-asuseiskristalizovalitokomradanasoL-u.Četvrtopoglavljeovogizveštajaihdetaljnijenabrajapodsledećimpodnaslovima:

•Političkaaktivnost;•Građanska(nepolitička)aktivnost;•Društvenaaktivnost;

34



•ostaleaktivnostivezanezaCse;•nivopoverenja;•tolerancija

1.4.3. Zajedničkapitanja:pitanjaraspodeleimeđugeneracijskeposledice

identifikovanasuidvameđusobnopovezanapitanjakojapresecajuobesfere. oba se podjednako tiču pitanja pravičnosti. Prvo se tiče načina nakoji su društveni ishodi raspoređeni kroz različite društvene grupe (klasa,politd.)(Duru-bellat,2002).očiglednojeveomavažnodaznamokolikosuravnomerno raspoređene prednosti obrazovanja ili pak koncentrisane najednu određenu grupu.ovo je posebno važno kada je zdravstvo u pitanju.tu su izražene različite nejednakosti (videti tabelu 1.2 o stopi smrtnosti).takođe je istaknuto da nejednakosti ne samo da znače da su siromašniji,po definiciji, manje povlašćeni nego bogatiji, već sama činenjica da velikanejednakost postoji naglašava zdravstvene probleme celog stanovništva,pasuoninavišimnivoimanejednakogdruštvamanjezdravinegoštobiseočekivalo(Wilkinson,1996).Ključnojepitanjedaliobrazovanjemože,inakojinačin,daumanjitenejednakostiitakopojačanesamopojedinačno,negoiblagostanječitavenacije;ilićemoždajošvišedanaglasitenejednakosti,spotpunosuprotnimishodom.

Druga tema tiče se načina na koje se koristi prenose ili ne prenosesa generacije na generaciju (bourdieu and Passeron, 1970). ovo imasvoju pozitivnu i negativnu stranu. s jedne strane, utvrđena veza izmeđuobrazovanjaizdravljaukazujenatodaćeinvestiranjeuobrazovanjeroditeljapomoći ne samo njima, već i njihovoj deci (videti primerDuckworth andsabates,2005).sdrugestrane, zbogdinamikemeđugeneracijskogprenosaznanja postojaće tendencija da vremenom razlike postanu još naglašenijekao posledica nejednakog modela obrazovnog uspeha. razlučivanje ovihvišestrukih, ponekad suprotstavljenih, efekata važan je zadatak koji možeimatipotencijalnovelikoguticajanaosmišljavanjepolitikeobrazovanja.

1.4.4.Negativneposledice

Pitanjenejednakosti,kojesmoranijeopisali,ukazujenatodanisusviishodiobrazovanjakorisniipovoljni,barnezasve.obrazovanjenaročitomože

35



da stvara ilipojačavanejednakosti,pa suondaprednostikojeobrazovanjedonosinekimaizbalansirane,pačakipotisnutečinjenicomdasunekidrugiumnogogorojpoziciji.(ovojemnogodetaljnijeobjašnjenoutrećempoglavljuukomsegovoriorelativnommodelu.)odnosizmeđunejednakostiiefekataobrazovanjajestvarnovrloblizak.skorodajesastavnideokonvencionalneanalizestopepovraćaja:poštose,naprimer,vrednostuniverzitetskediplomeizračunavanaosnovupoređenjaprihodafakultetskiobrazovanihsaonimanasledećemnižemstepenuobrazovanja,teštojerazlikaveća,tojevećazaradaodobrazovanja.usvakomslučaju,nesmesenikakopretpostavitidajejednaodposledicaobrazovanjajednakost.

Možečakbitislučaj idaobrazovanje imanegativneposledice ina individualnomnivou.uzećemoprimerizdomenazdravstvaiCse-a.uzdravstvu,obrazovanjemožedaoslabimentalnoblagostanje izazivajući stres (i tonesamouvremeispitnogroka).uCse-u,nekiobliciobrazovanjamoguizazvaticiničanpoglednapolitičkeprocese.nijednonidrugonedoprinosiindividualnomidruštvenomblagostanju.

1.5.Zaključak

uvodno poglavlje je prikazalo rad projekta soL kao rastući pritisak zatraženjeodgovornostiiishodaprocena,pridavanjeznačajarastućojsvestiovažnostiživotnihposledicakojenisuuvezisaekonomijomilitržištemrada,kaoiisticanjevažnostiinterakcijeizmeđupolitikaurazličitimoblastima.otkrivanjeuzročnihvezajeključnodabiseefikasnonapisalepolitike,aliseovoretkoradisasigurnošću.onoštomožemouraditijestedapostavljamopravapitanjaipronalazimoputevekojiobećavaju.iakosmoreklidajeovajprocesjošuzačetkuiufaziistraživanja,nesmedaseignorišepozamašnideoposlavezan zapojedinačneoblasti koji je većodrađen, a o čijemsemalomdeluovdegovori.višedetaljamožetenaćiudodatnomtomukojipostojinainternetuuforminaučnihradovasasimpozijumauKopenhagenu(www.oecd.org/edu/socialoutcomes/symposium).

36



Literatura

acheson,D.(1998),IndependentInquiryintoInequalitiesinHealth,the stationaryoffice,London.

baudelot,C.andF.Leclercq(2005),Leseffetsdel’éducation,LaDocumentationfrancaise,Paris.behrman,j.r.ands.nevzer(eds.)(1997),“thesocialbenefitsofeducation,annarbor,universityofMichiganPress.bourdieu,P.andj.-C.Passeron(1970),Lareproduction.Élémentspourune

théoriedusystèmed’enseignement,ÉditionsdeMinuit,Paris.brody,r.a.(1978),“thePuzzleofPoliticalParticipationinamerica”,ina.King(ed.),TheNewAmericanPoliticalSystem,americanenterpriseinstitute,

WashingtonD.C.,pp.287-324.Duckworth,K.andr.sabates(2005),“CausalefectofMother’seducation?aninvestigationofParentingacrossthreeGenerations”,LondonReviewofEducation.Duru-bellat,M.(2002),Lesinégalitéssocialesàl’école,genèsesetmythes,PuF,Paris.Feinstein,L.(2002),“QuantitativeestimatesofthesocialbenefitsofLearning,2:Health(Depressionandobesity)”,WiderBenefitsofLearningResearchReport6,CentreforresearchontheWiderbenefitsofLearning,London.Franklin,M.n.(2004),VoterTurnoutandtheDynamicsofElectoralCompetitioninEstablishedDemocraciesSince

1945,CambridgeuniversityPress,newYork.Hall,P.(1999),“socialCapitalinbritain”,BritishJournalofPolitical

Science,vol.29(3),pp.417-461.Lagroye,j.,b.FrancoisandF.sawicki(2002),Sociologiepolitique,Presses

desciences-PoetDalloz,Paris.Lauglo,j.andt.Øia(2006),“educationandCivicengagementamong

norwegianYouths”,norwegiansocialresearch(nova),report14/06.Layard,r.(2006),“theDepressionreport:anewDealforDepressionand

anxietyDisorders”,CentreforeconomicPerformance,London.Machin,s.(2006),“socialDisadvantageandeducationalexperiences”,

oeCDsocial,employmentandMigrationWorkingPaper32,Paris.Mackenbach,j.P.(2006),“Healthinequalities:europeinProfile”,report

commissionedbytheuKPresidencyoftheeu.McMahon,W.(1999),“educationandDevelopment:Measuringthesocial

benefits”,oxforduniversityPress,oxford.oeCD(2001a),TheWellbeingofNations,Paris.oeCD(2001b),GrowthProjectbackgroundPapers

2,volume1,supplement2,oeCD,Paris.

37



oeCD(2004),LearningforTomorrow’sWorldFirstResultsfromPISA2003,oeCD,Paris.oeCD(2005),HealthataGlance,oeCD,Paris.oeCD(2006a),EducationataGlanceOECDIndicators,oeCD,Paris.oeCD(2006b),BoostingJobsandIncome:PolicyLessonsfrom

ReassessingtheOECDJobsStrategy,oeCD,Paris.oeCDandstatisticsCanada(2000),LiteracyintheInformationAge,

oeCDandstatisticsCanada,Parisandottawa.oeCDandstatisticsCanada(2005),LearningaLivingFirstResultsofthe

AdultLiteracyandLifeSkillsSurvey,oeCDandstatisticsCanada,Paris andottawa.

Psacharopoulos,G.(2006),“thevalueofinvestmentineducation:theory, evidenceandPolicy”,JournalofEducationFinance, vol.32:2, pp.113-126

Putnam,r.D.(2000),BowlingAlone:TheCollapseandRevivalof AmericanCommunity,simonandschuster,newYork.

schuller,t.,j.Preston,C.Hammond,a.brassett-Grundyandj.bynner (2004),TheBenefitsofLearning:TheImpactofEducationonHealth, FamilyLifeandSocialCapital,routledgeFalmer,London.

Wattenberg,M.P.(2002),WhereHaveAlltheVotersGone?,Harvard universityPress,Cambridge,Ma.

Wilkinson,r.(1996),UnhealthySocieties:TheAfflictionsofInequality, routledge,London.

Wolfe,b.andr.Haveman(2001),“accountingforthesocialandnon- marketbenefitsofeducation”,inj.F.Helliwell(ed.),TheContribution ofHumanandSocialCapitaltoSustainedEconomicGrowthandWell being,HumanresourcesDevelopmentCanadaandoeCD,ottawaandParis,

Chapter11.


Drugopoglavlje

Krataknacrtveza:kapitali,sposobnostiiishodi

Veze između obrazovanja, sistema obuke i različitih ishoda su složene i često nisu dovoljno zasnovane na precizno znanju niti su dovoljno jasne. Zato ćemo se pozabaviti načinima na koje se ishodi učenja mogu razumeti, osmisliti i meriti, kao i načinima na koje se međusobno povezuju.

2.1.Uvod

zemlje članiceoeCD-a sadapodrazumevajudabiobrazovanje i sistemiobuke trebalo da igraju važnu stratešku ulogu u unapređenju blagostanja,uključujući i jačanjekonkurentnih idinamičnih tržištakoja seoslanjajunaznanje,kaoinadruštvenukohezijuiaktivnograđanstvo.bezobziranatokojisuciljevinavedeni,mnogiishodisuplanirani,amnogipakinisu.ishodiuvezisaučenjemmoguseosmislitiimožeimsepristupitinarazličitenačine.ishodivariraju,odonihkojiutičunasvakogučenikaponaosob,porodicu,preduzeća,zajednice,iširegledanonatržišteidruštvo.Mogubitidirektniiliindirektni,kao i namerni ili nenamerni. veze između obrazovanja, sistema obuke irazličitih ishoda su složene i često nisu dovoljno zasnovane na preciznomznanjunitisudovoljnojasne.uovompoglavljubavićemosenačinimanakojeseishodiučenjamogurazumeti,osmislitiimeriti,kaoinačinimanakojesemeđusobnopovezuju.

Počećemosagrafikonomkojishematskiopisujeproceseuključeneuovuanalizu.Grafikon2.1predstavljaokvirdoživotnogisveobuhvatnogživotnogučenjakojislužizaformulisanjeovogpitanja.(Colleta,1996;LongworthandDavies,1996;oeCD,1996).ishodipodrazumevajudaseonikojiučenalazeurazličitimkontekstima,anesamoujednomkaoštoješkolovanjeiliobukana

40

DruGoPoGLavLje-Krataknacrtveza:kapitali,sposobnostiiishodi


poslu.1Pojmovnarazlikaizmeđuučenjakojeseodvijauškolama,kodkućeiuzajednicinaglašavanjihovemeđusobneodnose,kaoimogućiznačajsvakogpojmaponaosobuodnosunarazličiteishode.Širegledano,učenjeseprevodiukompetencije.onesustogapovezanesarazličitimishodimakojemožemorazvrstati kroz brojne dimenzije: ekonomske i društvene, pojedinačne igrupne,novčaneinenovčane.

2.2Učenjeuvišestrukimkontekstimatokomživotnogveka:„Doživotnoisveobuhvatnoživotnoučenje“

ovaj okvir posmatra učenje na najširi mogući način, kao seriju mogućihiskustava u učenju i mera koji mogu da se jave u višestrukim kontekstimatokomživotnogveka(videtiPrimer1.1).iskustvauučenjumogubitipotvrđenasertifikatimaokvalifikacijamailibitibezsertifikatatj.diploma,namernailine,imogućeihjeostvaritiusvakomživotnomdobu.Kvalifikacijemogubitistrukovneiliakademske.neophodnojepravitirazlikuizmeđuovihrazličitihmodelainivoaobrazovanjadabiseanalizamoglapovezatisapraktičnimpolitikamainaročitodabisepokrenularaspravaoalternativnimmodelimafinansiranja.

Međutim, zbog različitih razloga teško je jasno razlikovati društveneishodepovrstiinivouučenja.Prvo,literaturazaistraživanjekojarazlikujeefekteobrazovanjajenedovoljna.tojedelimičnozbogoskudnedostupnostidobrihpodatakakojisortirajuobrazovanjepovrsti,aistovremenouključujumerevažnezaučenjeodruštvenimishodima.Drugo,vrlomalo jeurađenonaprocenipotencijalnihuticajaučenjakojesejavljakasnijeuodraslojdobi(videtiFeinsteiniHammond,2004).onoštojedostupnojestepreliminarnoipretežnokvalitativnopoprirodi,aliovajradgovoridaprednostiučenjamogukasnijebiti od značaja (schuller et al., 2004).ovaj radpredstavljadopunudrugog Ceri rada o vezama između neurološke nauke i obrazovanja, kojiprikazuje plastičnost mozga kasnije u životu i ojačava argument u koristmogućnostizadoživotnoučenje(oeCD,2007a).2treće,svakonovoiskustvo

1većina empirijskih primena paradigme ljudskog kapitala usredsređuje se samo na uticajškolovanja ili obuke na poslu na primanja. ovo su oblasti u kojima su iskorišćeni skoro sviresursi,ukojimapolitikebeleženajvećidometigdejeučenjenajvišeusmerenoiopsežno,alinepotpunameđusobnapovezanostizmeđuobrazovanjaiveština(oeCDiHrCD,1997)dokazujedapostojivelikijazizmeđuznanjaiveštinastečenihkrozformalnoškolovanjeiznanjaiveštinapojedinaca.

2 understanding thebrain:thebirthofaLearningscience (dostupno uprevodu „razumevanjemozga:rođenjenaukeoučenju“)-Prim.prev.

41



učenjamožeočuvati,poboljšatiiizmenitiprethodnoiligadopunitiinijeuveklako utvrditi šta od toga preovladava. Četvrto, efekti učenja se ne dešavajuodmah.onivarirajutokomživotnogvekaiumeđusobnomsuodnosusavelikimbrojemličnihfaktoraisvojstvimasredineukojojseishodimoguostvariti.

Grafikon2.1 pratiuobičajen linearnimodel: različitiobliciučenjavodekapribližnimishodima(kojiseovdenavodekaokompetencije),azatimkarazličitimtipovima ishodameđukojima suonikoji suu fokusu izveštaja (takođevidetischulleretal.,2001;Desjardins,2004).bezobziranatoštagrafikonpokazuje,oviishodizatimutičunadaljiprocesučenja.takonaprimer,obrazovanjeobezbeđujeljudimakvalifikacijekojeutičunavrstuinivozaposlenjakojenađu,aovozatimdaljeutičeinaprilikezasticanjeznanjanaposluibilogde.Predstavljenevezeizmeđuučenja,obrazovanjakompetencijaiuticajaučenjanisustatične.tokomvremena, varijable se uzajamno određuju, što grafikonu daje interaktivnu idinamičnu notu. empirijski semalo toga zna o kumulativnim i interaktivnimuticajimaučenjakojiseodvijajuurazličitimkontekstima(sveobuhvatnoživotnoučenje) tokomživotnogveka (doživotnoučenje).Dok ljudimogudaočuvaju irazvijudosadašnjeznanjekojesustekliu tradicionalnimškolskimsredinama,takođemogudaizgubeveštine,naročitoakoihnekoriste(oeCDiHrDC,1997).neophodnojedakreatoripolitikakaoianalitičariprihvatepristupkompleksnihsistema koji razmatraju uzajamna delovanja i povratne sprege (npr., videtisandersiMcCabe,2003;baudelotetal.,2005).

Grafikon2.1.Glavnevezeizmeđuučenja,formiranjakompetencijaikapitala,kaoiuticajučenjanaekonomijuidruštvo

Izvori:autori.

Radni vek

Društveni i građanski život

Kuća, porodicai slobodno vreme

Doživotno

Sveobuhvatno

Konteksti u kojima se odvijaučenje odraslih

------------------• Obrazovanjeodraslih• Obuka na poslu• Implicitno učenje

Početno formalnoobrazovanje

Doživotno - svoubuhvatno učenje

Privatninovčaniishod

Privatninenovčani

ishodi

Javninovčaniishodi

Javninenovčani

ishodi

Kompletan interaktivan i dinamičan proces tokom vremena

Ekonomski i društveni ishodi

Ljudski kapital

Društveni kapital

Kompetencije

42



2.3.Ljudskiidruštvenikapital

nagrafikonu2.1.ljudskiidruštvenikapitalipojavljujusekaoopštekontekstualnevarijable.izveštajoeCD-ao„Blagostanjudržava“(eng.TheWellBeingofNations)obuhvatiojepojmoveoljudskomidruštvenomkapitalu.

Ljudskikapitaljedefinisankao:

Znanje, veštine, kompetencije i atributi koje poseduju pojedinci, koji potpomažustvaranjeličnog,društvenogiekonomskogblagostanja.(oeCD,2001a,str.18);

adruštvenikapitalkao: Mreže, zajedno sa zajedničkimprincipima, vrednostima i shvatanjemkoji

potpomažusaradnjumeđugrupama(oeCD,2001a,str41).

Ljudskikapitaljepoznatosredstvozaanalizuistvaranjepolitika.Društvenikapitaljemnogomanjepoznatkaosredstvo:onkombinujestrukturnukomponentukojaseodnosinadruštvenemrežeigrađanskoangažovanje,kaoinormativnukomponentukojaseodnosinapoverenje,reciprocitet,toleranciju,razumevanjeipoštovanjepremadrugima.(norris,2000;takođevidiPutnam,2000;naron,Fieldischuller,2000;Halpern,2005).odnosiizmeđuljudskogidruštvenogkapitalausvojimrazličitimoblicimaomogućavajuproceskojiučenjeprevodiuishode,alisuionisamideotihishoda.učenjeigravažnuuloguurazvijanjuijačanjuiljudskogidruštvenogkapitala.naizmenično,ljudskiidruštvenikapitalnisusamoishodiučenjavećiglavnidoprinosprocesuučenja(oeCD,1998;2001a).

„Blagostanjedržava“ istražujeblizakodnos izmeđuovadvaoblikakapitala. tabela 2.1. daje pojednostavljeni okvir za razmatranje razlika izmeđuljudskogidruštvenogkapitala.

Tabela2.1.Razlikeizmeđuljudskogidruštvenogkapitala

Ljudskikapital DruštvenikapitalFokus Pojedinci OdnosiMere Trajanješkolovanja

KvalifikacijeVeštine

Stavovi/vrednostiČlanstvo/UčešćeNivoipoverenja

Model Linearni Interaktivni/cirkularni

Izvor: Šuler(schuller,2001).

43



osnovnarazlikaizmeđuljudskogidruštvenogkapitalajesteutomedaseprviusredsređujenapojedince,adruginaodnoseizmeđunjihinamrežekojeobrazuju.uzimanjeuobzirdruštvenogkapitalaskrećepažnjunaočiglednu,aličestozapostavljenučinjenicudapojedinciinjihovljudskikapitalnisuzasebnientitetikojipostojenezavisnoodostatkaorganizacijeukojojdelaju,ilioddrugihdruštvenihjedinica.sticanje,upotrebaiefikasnostveštinaikompetencijazaviseisključivooddruštvenoginormativnogkontekstaukojemdeluju.

Drugo,ljudskikapitalseprvenstvenomerinaosnovupostignutihkvalifikacija.nepodesnostovogasečestopriznajeirazmatra(videtinpr.behrmanistacey,1997),alidostupnostvelikihskupovapodatakakojiomogućavajujednostavnomerenjevodikatomedapomenutanepodesnostidaljepreovlađuje.studijaoproceniveštinakaoštosuiaLs-Međunarodnoistraživanjeopismenostiodraslih (internationaladultLiteracysurvey) iaLL -Međunarodno istraživanjeopismenostiiživotnimveštinamaodraslih(adultLiteracyandLifeskillssurvey)pomažeuobezbeđivanjukonkretnijihmerenjaokoličiniljudskogkapitala,alipostojeograničenjapoputvelikihtroškova,slabepokrivenostizemaljaimanjkaredovnihmerenja.Društvenikapital jedalekorašireniji.Premeravasenaopštijemnivouičestosuvišeuprošćenopopitanjustavovailivrednostiilinivoaaktivnogučešćaugrađanskomživotuilidrugimsferama.Kadaseprimenjujenaobrazovanje,društvenikapitalpridajevećuvažnostneformalnim(iliimplicitnim)načinimaučenjaiveštinamastečenimkrozpraksu.

treće,primena teorije ljudskogkapitalačestonagoveštavadirektan linearnimodel: investirasevremeinovac,aekonomskailidrugadobitslede.ovo omogućava analitičarima da efikasno iskoriste postojeća sredstva zaprocenjivanjedobitiodinvesticija,apolitičarimadaopravdajupotrošnjunaobrazovanjeljudskogkapitala.PristupDK-ujeznatnomanjelinearan,adobitiznjegajetežedefinisati.naprimer,društvenikapitaljeistovremenoiposledicaitvoracdruštvenekohezije.

Međutim,odključnevažnostinisurazlikeizmeđudvatipakapitalavećnjihovmeđusobniuticajimogućenadopunjavanje.ovadvakapitalameđusobnosedopunjujukaokoncepti i instrumentipolitika.Društvenikapitaldopunjujeiličakpodupirepreovlađujućiičvrstoutvrđenkonceptljudskogkapitala.baviseinfrastrukturomkojamožedaomogućidapolitikeuperenekajačanjuljudskogkapitalabuduefikasnije.iakopojmovnoizuzetnojakisvudapriznatkaoosnovnakarakteristikarazvoja, ljudskikapitalnemožedaserazmatravankontekstadruštvenihodnosa.Prednost ljudskogkapitala ješto je intuitivaniekonomičan,alisuvišejeuskooslanjatisenajedanjediniinstrument

44



politikadabismoseuspešnobavilisloženošćuimeđusobnimodnosimamodernogsveta.Grafikonpokazujedaćeishodiučenjabilokojevrstezavisitiodinterakcijeizmeđuljudskogidruštvenogkapitala,takodatrebauzetiuobzirovudinamikukadasedajenjihovshematskiprikaziradianaliza.

2.4.Kompetencije

ograničeno gledanje na kompetencije koje se pojavljuje u većini interpretacija pojma ljudskog kapitala, dovelo je do sve većeg nezadovoljstva,najvišezatoštovećideoonogaštojepotrebnouraditidabiseuspelouposluiživotuizlaziizokviraovogtumačenja.DefinicijakompetencijakojudajeprojekatoeCD-au“Definisanjuiselekcijiključnihkompetencija“(eng.DefiningandSelectingKeyCompetenciesDeseCo)kažedaoneobuhvatajuvišeodznanjaiveština(rychenandsalganik,2003):

“To jemoćdaseuspešnoodgovorinasloženezahteveuodređenimkontekstima,naročitokrozpokretanjepsihološkihpotencijala,štouključujeikognitivneinekognitivneaspekte(str.43).”

Kompetencijeuključujumoćdaseznanjaiveštineprimeneuodređenimsituacijama,takodaseodgovorinazahtevekojetasituacijapostavlja.Primerisposobnostiuključuju:čitanje,računanje,efikasnukomunikaciju,sposobnostradautimu,uspostavljanjedobrihodnosasadrugimairadnaračunaru.

uskladusarastućimzanimanjemzaishodeobrazovanjaiodgovornost,svesevišeističepotrebazadefinisanjemiizboromkompetencijakojesesmatrajuekonomski,društvenoipolitičkiznačajnim.sistematskaevaluacijaobrazovnihsistemanaovojosnovijepoželjna(vidiispod),alipostojenekabitnaograničenja.nijeizvodljivo,baremneuovomtrenutku,daseprocenesverelevantnekompetencije,asredišteonogaštobiobrazovnisistemtrebalodauradimožebitiograničenonauskugrupumerljivihkompetencija.identifikovanjefaktorazaoblikovanjekompetencija,naročitoonihkoji subitnizaobrazovanje ikoji semogupromenitikrozboljuobrazovnupolitikuipraksu,idaljeostajevažanizazovzaistraživanjauobrazovanju

važni instrumentizaprikupljanjepodatakakojisupotrebnidabiseradilonaovimopštimpitanjimapolitikeiistraživanjasuopsežnikomparativnii reprezentativni pregledi čiji je cilj da direktno procene i nabroje kompetencije.iakosetipodacimorajudopunitidetaljnomiraznolikomanalizom,

45



ovopomažedasedobijeuporednaslikasistemarazličitihdržava,atakođepružaipouzdaneinformacijekojesemogukoristitiuevaluacijipolitikaobrazovanja i doživotnog učenja. Program za međunarodnu ocenu studenata(Programmeforinternationalstudentassessment(Pisa,videtiPrimer2.1))oeCD-adirektnoprocenjujeodređenekompetencijeiimaojeogromanuticajnaevaluacijupolitikainjihovooblikovanje.većseplaniradasenastaviispitivanjeovihtemaputemProgramazameđunarodnuocenukompetencijakododraslih (Programme for international assessment of adult Competencies(PiaaC,videtiPrimer2.2)).

Primer2.1Programzameđunarodnuocenustudenata(PISA)

Programzameđunarodnuocenustudenata(Pisa) jestandardizovanaprocena učenika koju su razvile zemlje učesnice i koja je primenjena napetnaestogodišnjake u školama. ispitivanje je sprovedeno u 43 državeprviput2000.godine.(oeCD,2001b),drugiput2003.u41državi(oeCD,2004),trećiput2006.u57država(upripremije),a67zemaljaseprijavilodaučestvujeuistraživanjukojejetakođeupripremitestiraseobično4.500do10.000učenikausvakojdržavi.

Pisa procenjuje koliko su znanja i veština neophodnih za potpunosudelovanjeudruštvuučenicistekliprikrajuobaveznogškolovanja.usvakom krugu ispitivanja, oblasti čitanja,matematičke i naučne pismenosti,pokrivenesunesamokaodeoškolskogprograma,većkaovažnaznanjaiveštinekojesuneophodneuživotuodraslih.tokomispitivanjaiz2003.dodatojerešavanjeproblemaizjošjedneoblastidabisenastaviloispitivanjekompetencijakrozvišenastavnihprograma.

testovisurađenipismenoisvakiučenikjeimaodvasatazarad.zadacisukombinacijapitanjasavišeunapredponuđenihodgovora ionihnakojaučeniktrebadaodgovorisopstvenimrečima.raspoređenisupogrupamanaosnovujednogpasusaukomejeopisanasituacijaizstvarnogživota.ukupnovremepotrebnodabisepokrilasvapitanjaiztestajesedamsati,arazličitiučenicidobijajurazličitekombinacijepitanja.učenicipopunjavajuupitnikosebiisvomdomu,štotrajeoko20-30minuta.Direktoripopunjavajuupitnikosvojimškolama,štotraje20minuta.

46



Primer2.1Programzameđunarodnuprocenusposobnostikododraslih(PIAAC)

•Programzameđunarodnuprocenusposobnostikododraslih(PiaaC)imazaciljrazvojstrategijezabavljenjepitanjemtražnjeiponudekompetencijakojaće:

•identifikovati i proceniti razlike među pojedincima i državama ukompetencijamazakojeseverujedasuzaslužnezauspehidruštvaipojedinca;

•ocenitiuticajekojeovekompetencijeimajunadruštveneiekonomskeishodenapojedinačnomizajedničkomnivou;

•Procenitiuspehsistemaobrazovanja iobukeustvaranjukompetencijakoje se traže;utvrditi koje topolitičkepolugemogupomoćipriusavršavanjukompetencija.

trenutnojepredloženodaseprojekatPiaCCodvijaunekolikokrugovaidavremenompokriječitavskuppitanjavezanihzapolitikekojasupostavile zemlje članice oeCD-a. Planira se da prvi krug istraživanja počne2009/2010.

Procena kompetencija je još jedan korak napred u proučavanju ishodaučenjazatoštopredstavljamnogodirektnijumeruproceneishodaučenja–direktnijuodkvalifikacija–onogaštoučenicistvarnonauče.uključivanjem„kompetencija i atributa“, definicija ljudskog kapitala koja je data gore seproširuje, te obuhvata i motivaciju, stav i uverenja u vezi sa kontrolom iefikasnošću.ostalisličnipojmovisepojavljujuuliteraturiizrazličitihoblastiibitnisudabiserazumeoprocesoblikovanjaljudskogidruštvenogkapitalakaoštosukompetencije(sen,1992),resursiiunutrašnjafleksibilnost(Masten,2004;rutter,1990),kaoidrugevrstekapitalakaoštojeidentitetskikapital(CôtéandLevine,2002).izazovjejošutomekakonapravinačiniskoristitikoncepte ljudskog idruštvenogkapitala ikompetencija ikako ihprimenitina empirijsku analizu. ovo će zavisiti od toga da li je naučna zajednica umogućnostidarazvijeikombinujemetodeistraživanjakojećenaempirijskinačin doći do raznolikih kompetencija i da onda pronađe na koji su načinpovezanesasistemimaiuslovimaučenja.

47



2.5.Ishodiiuticaji:lično,socijalnoiekonomskoblagostanje

opštegledano,jednaodrazlikazarazvojiodržavanjekompetencijajestvaranjeblagostanja,naekonomskom,socijalnomiličnom(fizičkomipsihološkom)nivou(oeCD,2001a;Helliwell,2001).Ljudskiidruštvenikapitalondapostajesredstvoaneciljzapostizanjeblagostanja.blagostanjejesloženkonceptzakojinepostojitačnadefinicija,aliseuopštenoshvatakaoskupjednogbrojaekonomskihidruštvenihstanja–idejeprosperiteta,zdravljaisrećesudeovećinedefinicijaurečnicima.opštevrednostikoje se zajednonavode,kaouDeklaracijiujedinjenihnacijaoljudskimpravima,predstavljajuvažnureferentnutačku.žilomen(Gilomen,2003)jeidentifikovaodostabitnihaspekatablagostanjaionisunabrojaneutabeli2.2.Mnoštvopojedinačnihidruštvenihishodakojisunabrojanipredstavljajukorisnusmernicukatomeštapredstavljaekonomsko,društvenoiličnoblagostanjeinačemutrebazasnivaticiljeveobrazovnihsistemaumodernimdruštvima.

Tabela2.2.Različitedimenzijeblagostanjakojesurelevantneumodernimdruštvima

Štajeuspešanživot? Kakvojeuspešnodruštvo?

Identifikovanedimenzijeuspešnogživotaobuhvataju:•ekonomskepozicijeiresurse;•političkopravoimoć;•intelektualneresurse;•domaćinstvoiinfrastrukturu;•ličnozdravljeibezbednost;•društvenemreže(društvenikapital);•slobodnovremeikulturneaktivnosti;i•ličnozadovoljstvoisloboduu

određivanjuvrednosti.

Identifikovanedimenzijeuspešnogdruštvaobuhvataju:•ekonomskuproduktivnost;•demokratskeprocese;•solidarnostidruštvenukoheziju;•ljudskapravaimir;•jednakopravnost,ravnopravnosti•odsustvodiskriminacije;i•ekološkuodrživost.

Izvor: žilomen(Gilomen,2003)(DeseCoprojekat)

ekonomskiidruštveniishodiučenjasuuskoisprepleteni,alizbogširineonogaštosepodnjimapodrazumevamoramopokušatidaihrazvojimo.ovdećemoseokvirnodržatirazlikeizmeđunovčanihinenovčanihishodakojujepredložioMekmaon(McMahon,1997),kaoirazlikeizmeđuprivatnihijavnihishoda.iztogaizdvajamočetirirazličitevrsteishoda(videtitabelu2.3):

48



•Privatninovčaniishodi•Privatninenovčaniishodi•javninovčaniishodi•javninenovčaniishodi

Tabela2.3.Mogućiekonomskiidruštveniishodiučenja

(A)Privatni (B)Javni

(1)Novčani Prihodi,zarade,bogatstvoProduktivnost

PoreskiprihodiTroškovidruštvenogtransferaTroškovizdravstvenezaštite

(2)Nenovčani ZdravstvenistatusŽivotnozadovoljstvo

DruštvenakohezijaPoverenjeUspešna/funkcionalnademokratijaPolitičkastabilnost

Kategorijeishodanavedeneutabeli2.3nisunezavisnejednaoddruge.svakiodovihtipovaishodamožeimatiznatanuticajnaostale.naprimer,obrazovanjemožedaumanjisiromaštvo(novčanakoristzafizičkalica,alisavelikimdruštvenimposledicama). Pritisak siromaštva je povezan sa povećanjem bolesti, zaraze,nezdravognačinaživota(Feinsteinetal.,2006).Gledanoizovogugla,privatninovčani prihodmože dovesti do privatnog nenovčanog prihoda unapređenogzdravstvenogstatusa– što,opet,možedovestido javnognovčanogprihodauvidusmanjenja javnepotrošnjena imezdravstvene. još jedanprimer,privatninenovčaniprihododdruštveneangažovanostimožedovestidojavnihnenovčanihprihoda u vidu povećanja poverenja u društvo i razvoja društvene kohezije.Privatniishodi,novčaniinenovčani,takomogubitisredstvokojimsedolazidojavnihishoda.iakoihimananivoupojedinca,mogubitipokazateljdruštvenihuslovaimoguuticatinaživotnesituacijedrugihljudi.ovosupotencijalnevezezakojeprojekatsoLtežidarazvijeosnovuznanja,uključujućiinjihovemogućenagoveštaje(posledice),kakozajavne,takoizaprivatnepolitike.

Štaviše,ishodinapojedinačnomnivousučestoputokazzaprocenujavnihishoda.Mnogijavninenovčaniishodiseocenjujuputempojedinačnihishodakao što su izlaznostna izbore, stopakriminala i nivoverovanjaudruge.naovepojedinačneishodemožedasegledakaonapribližneindikatorezajavnihishodakojejeteškopremeritiakoseuzmukaoskupina,kaoštojeslučajnanivou

49



demokratskogfunkcionisanja,društvenekohezijeidruštvenogpoverenja.

tamo gde je svojstveno daje se poseban naglasak na javne novčaneimplikacije,kaoštojeslučajsauticajemobrazovanjanazdravstveneishode.nekenenovčanezdravstvenekoristiučenjakojemogudaseakumulirajuujavnostimogudase izrazebrojčano idobijuekonomskuvrednost.Primerisusledeći:manjenesreća,manjenasiljaimaltretiranja,manjebolestiiboljacelokupnazdravstvenazaštita.Moglabidaseostvariznatnauštedatroškovazdravstvene zaštite kao posledica obrazovanja. ostale ekonomske koristidobrogzdravljauključujumogućnostvećeproduktivnosti,manjeizgubljenihradnih dana zbog bolesti ili prerane smrti i manje troškova pojedinačnezdravstvene zaštite. Fajnštajn i grupa autora (Feinsten et al., 2006)navodinekolikoprimeraukojimajevrednostkoristiprocenjenakaoznačajna.

Primeriostalihnenovčanihkoristiučenjakojimogudaseakumulirajuujavnostisu:političkastabilnost,društvenakohezija,manjekriminala,manjenepravdeimanjeantidruštvenogponašanja.naprimer,političkastabilnostseodnosinanivoobrazovanjaiekonomskogfunkcionisanjaujednojzemlji(npr.smanjenpolitičkirizikpovezansainvesticijama).takođepostojimogućavezaizmeđuobrazovanja, poverenja i ekonomskeaktivnosti. (Helliwell iHuang,2005). Proračun novčanih koristi jemanje prikladan za ovakve slučajeve,alipozitivanuticajobrazovanjanademokratskiživotpomažedaseostvarijednasredinakojavodikaekonomskojaktivnosti,rastu,razvojuipoboljšanjumaterijalnihuslovaživota.istraživanjapokazujudaseovomožedovestiuvezusajavnomuštedomodplaćanjakriminalističkeslužbe,bezbednostiisudstva.Kadgovorimoodrugimzemljama,obrazovnisistemikojidobrofunkcionišupovezanisusauspešnijiminstitucijamaiboljimdruštvenimučinkomisamimtimisaboljomsredinomzaekonomskuaktivnost(McMahon,1999).

unašojupotrebipojamdruštveniishod prvenstvenopokrivanenovčanusferu,privatnuijavnu,alirazlikenisujasne,poštosuekonomskiidruštveniishodiuskoisprepleteniimoguseijedniidrugiodnositinadruštvenapitanja.osnovna namera je da se proširi vidik izvan uskog shvatanja ekonomskihishodakaoštosuzaradenatržišturadailirastbrutonacionalnogproizvodai obuhvate mnoga društvena pitanja, kako na pojedinačnom, tako i nadruštvenomnivou.Pristupanjestudijiishodaizšireperspektivezahtevadase novčani ishodi razmatraju i kao potencijalni faktori koji obezbeđujunenovčane ishode i kao posledica istih. Mekmaon (McMahon) je pružioopsežnulistupotencijalnihnenovčanihishodauvezisaobrazovanjem(videti

50



tabelu2.4.)3.GotovisvioviuticajibisemoglipodvestipodprojekatsoL,iakosenekivišeodnosenasamprocesnegonaishodeobrazovanja.

Tabela2.4.Potencijalneprivatneijavnenenovčanekoristiobrazovanja

Privatnenenovčanekoristi Javnenenovčanekoristi

UticajinazdravljeSmanjenasmrtnostodojčadiNižastopaobolevanjaDužiživotLjudskikapitalproizvedenkodkućePovećanoobrazovanjedeceEfikasnijeupravljanjedomaćinstvimaVećiprihodiodfinansijskihsredstavaEfikasnijakupovinadomaćinstavaStopaučešćaradnesnageVišastopaučešćaženauradnojsnaziSmanjenastopanezaposlenostiVišezaposlenjasaskraćenimradnimvremenomnakonpenzionisanjaDoživotnoprilagođavanjeineprekidnoučenjeUpotrebanovihtehnologijauokvirudomaćinstvaInvesticijauzameniljudskogkapitalaRadoznalostiobrazovnoštivo;obrazovniTV/radioUpotrebaobrazovnogprogramazaodrasleMotivacioniatributiProduktivnostnekognitivnihveštinaUticajnaodabirpartneraRazvodiponovnibrak(mogućinegativniishodi)ZadovoljstvanemonetarnimposlovimaUticajičistetrenutnepotrošnjeUživanjeuiskustvimauučioniciUživanjeuslobodnomvremenuuškoliKoristidečjezaštitezaroditeljeTopliobrokiaktivnostiškolskezajednice

Uticajinapriraštajizdravlje(uodnosunaprihode)Nižastopaplodnosti(zemljeurazvoju)NižanetostoparastapopulacijeZdravstvenazaštitaDemokratizacija(uodnosunaprihode)SmanjenjesiromaštvaNižestopeubistavaNižestopekriminalaunekretninamaUticajiekologije(uodnosunaprihode)ManjekrčenješumaManjezagađenostivodeivazduhaPenzionisanjeukasnijojdobiVišeposlanakonpenzionisanjaUticajidruštveno-korisnogradanaobra-zovanje(uodnosunaprihode).Vremeutrošenonadruštveno-koristanradunutarkategorijeprihoda.NovčanedonacijeunutarkategorijaprihodaŠirenjeznanjakroznovinskečlanke,knjige,televiziju,radio,računarskisoftverinaneformalnenačine

Izvor: prerađenopremaMekmaonu(McMahonu,1998).

3viditekakoMekmaon(McMahon,1998)koristipojamdruštvenekoristiumestojavnekoristi.Mismoovoprilagodili,kakobismoizbeglizabunusanašomupotrebompojmadruštveniishod,kojinaglašavadruštvenapitanjainaprivatnominajavnomnivou.

51



2.6.Sažetak

Ovopoglavljedajekratakopiscelokupneshemezarazlikovanjeprocesakojivodekaširokomspektruishodaučenja.Ovashemauključujeučenjenarazličitimnivoima životnog toka (početno i neprekidno obrazovanje) i u različitimkontekstimaunutar i izvanformalnogobrazovnogsistema.Ovirazličiti tipoviučenja odnose se na koncepte ljudskog i društvenog kapitala, sa uzajamnimdelovanjemovadvatipakapitala kojejevrlovažnainformacijaukontekstu.Pojamkompetencijakoristisedabiproširiookvirizvanuskogshvatanjaljudskogkapitala,takodasuporedkvalifikacijaiveštinauključeniistavoviisposobnosti.Na kraju, razlikujemo nekoliko tipova ishoda, koristeći aspekte privatnog ijavnog;inovčanoginenovčanog.KaoštoSaharopulos(Psacharopoulos,2006)primećuje:„Koristikojejenajtežedokumentovatisu...društvenekoristikojeseodmahneposmatrajunitisemogunovčanoizmeriti“(str.120-121);upravosenaovoodnosiovajizveštaj.

52



Literatura

baron,s.,j.Fieldandt.schuller(eds.)(2000),SocialCapital:Critical Perspectives,oxforduniversityPress,oxford.

baudelot,C.,F.Leclercq,a.Chatard,b.Gobilleande.satchkova(2005), Leseffetsdel’éducation,LaDocumentationfrançaise,Paris.

behrman,j.r.ands.nevzer(eds.)(1997),TheSocialBenefitsofEducation,annarbor,universityofMichiganPress.brehm,j.andW.rahn(1997),“individual-levelevidencefortheCauses

andConsequencesofsocialCapital”,AmericanJournalofPolitical Science,vol.41(3),pp.999-1023.

bynner,j.andC.Hammond(2004),“thebenefitsofadultLearning: Quantitativeinsights”,int.schulleretal.(eds.),TheBenefitsof

Learning:TheImpactofEducationonHealth,FamilyLifeandSocialCapital,routledgeFalmer,London.

Coleman,j.s.(1988),“socialCapitalintheCreationofHumanCapital”, AmericanJournalofSociology,94(supplement),s95-s120.

Coleman,j.s.(1990),FoundationsofSocialTheory,Harvarduniversity Press,Cambridge,Ma.

Colletta,n.j.(1996),“Formal,non-formal,andinformaleducation”,ina.C.tuijnman(ed.),InternationalEncyclopaediaofAdultEducationandTraining,

SecondEdition,PergamonPress,oxford,pp.22-27.Côté,j.e.andC.G.Levine(2002),IdentityFormation,AgencyandCulture:

ASocialPsychologicalSynthesis,Lawrenceerlbaum,London.Desjardins,r.(2004),“LearningforWell-being:studiesusingtheinternationaladultLiteracysurvey”,instituteofinternationaleducation,stockholm.Feinstein,L.andC.Hammond(2004),“theContributionofadultLearning

toHealthandsocialCapital”,OxfordReviewofEducation,vol.30(2), pp.199-221.

Feinstein,L.,r.sabates,t.M.anderson,a.sorhaindoandC.Hammond (2006),“WhataretheefectsofeducationonHealth?”,inr.Desjardins andt.schuller(eds.),“MeasuringtheefectsofeducationonHealth andCivic/socialengagement”,oeCD,Paris.

Gilomen,H.(2003),“Desiredoutcomes:asuccessfulLifeandaWell- functioningsociety”,inD.s.rychenandL.H.salganik(eds.),Key Competencies:ForaSuccessfulLifeandaWellFunctioningSociety, HogefeandHuber,Cambridge,Ma.

Halpern,D.(2005),SocialCapital,PolityPress,Cambridge,unitedKingdom.Haveman,r.andb.Wolfe(1984),“schoolingandeconomicWell-being:

theroleofnon-marketefects”,JournalofHumanResources,vol.19, pp.377-407.

Helliwell,j.F.(ed.)(2001),“theContributionofHumanandsocialCapital tosustainedeconomicGrowthandWell-being”,Proceedingsof oeCD/HrDCconference,Quebec,19-21March2000,HrDC,ottawa.

Helliwell,j.F.andH.Huang(2005),“How’sthejob?Well-beingandsocial

53



CapitalintheWorkplace”,nberWorkingPaperno.W11759.Helliwell,j.F.andr.D.Putnam(1999),“educationandsocialCapital”,

nberWorkingPaperno.W7121.Longworth,n.andD.W.Davies(1996),LifelongLearning:NewVision,

NewImplications,NewRolesforPeople,Organizations,Nationsand Communitiesinthe21stCentury,KoganPage,London.

Masten,a.s.(2004),“regulatoryProcesses,riskandresilienceinadolescentDevelopment”,annalsofthenewYorkacademyofsciences1021,pp.310-319.McMahon,W.(1997),“ConceptualFrameworkforMeasuringthetotal

socialandPrivatebenefitsofeducation”,InternationalJournalof EducationalResearch,vol.27,pp.453-479.

McMahon,W.(1998),“ConceptualFrameworkfortheanalysisofthe socialbenefitsofLifelongLearning”,EducationEconomics,vol.6(3), pp.309-346.

McMahon,W.(1999),EducationandDevelopment,oxforduniversity Press,oxford.

McMahon,W.(2001),“theimpactofHumanCapitalonnon-market outcomesandFeedbacksoneconomicDevelopment:international symposiumreport”,inj.F.Helliwell(ed.),TheContributionofHuman andSocialCapitaltoSustainedEconomicGrowthandWellbeing, HumanresourcesDevelopmentCanadaandoeCD,ottawaandParis, pp.136-171.

norris,P.(2000),“MakingDemocraciesWork:socialCapitalandCivic engagementin47societies”,paperpresentedattheeuresCo

ConferenceonsocialCapital:interdisciplinaryPerspectives,university ofexeter,15-20september(http://ksghome.harvard.edu/~.pnorris.

shorenstein.ksg/ACROBAT/ESFSocialCapital.pdf).oeCD(1996),Lifelong Learning for All,oeCD,Paris.oeCD(1998),HumanCapitalInvestment:AnInternationalComparison,

oeCD,Paris.oeCD(2001a),TheWellbeingofNations:TheRoleofHumanandSocial

Capital,oeCD,Paris.oeCD(2001b),KnowledgeandSkillsforLife:FirstResultsfromPISA

2000,oeCD,Paris.oeCD(2004),LearningforTomorrow’sWorldFirstResultsfromPISA

2003,oeCD,Paris.oeCD(2007a),UnderstandingtheBrain:TheBirthofaLearningScience,

oeCD,Paris.oeCD(2007b),EvidenceinEducation:LinkingResearchandPolicy,

oeCD,Paris.oeCDandHrDC(1997),LiteracySkillsfortheKnowledgeSociety:

FurtherResultsfromtheInternationalAdultLiteracySurvey,oeCDand HrDC,Parisandottawa.

Preston,j.(2004),“aContinuousefortofsociability:Learningandsocial CapitalinadultLife”,int.schulleretal.(eds.),TheBenefitsof

Learning:TheImpactofEducationonHealth,FamilyLifeandSocialCapital,

54



routledgeFalmer,London,pp.119-136.Psacharopoulos,G.(2006),“thevalueofinvestmentineducation:theory,

evidenceandPolicy”,JournalofEducationFinance,vol.32:2,pp.113-126Psacharopoulos,G.andH.a.Patrinos(2004),“returnstoinvestmentin

education:aFurtherupdate”,EducationEconomics,vol.12(2),pp.111-134.Putnam,r.D. (2000),BowlingAlone:TheCollapseandRevivalof

AmericanCommunity,simonandschuster,newYork.rutter,M.(1990),“PsychosocialresilienceandProtectiveMechanisms”,inj.rolfetal.(eds.),RiskandProtectiveFactorsintheDevelopmentof

Psychopathology,CambridgeuniversityPress,Cambridge.rychen,D.s.andL.H.salganik(2003),KeyCompetencies:ForaSuccessful

LifeandaWellFunctioningSociety,HogefeandHuber,Cambridge,Ma.sanders,t.i.andj.McCabe(2003),“theuseofComplexityscience”,

reporttotheusDepartmentofeducation,WashingtonCenterfor ComplexityandPublicPolicy.

schuller,t.(2001),“theComplementaryrolesofHumanandsocialCapital”, inj.F.Helliwell(ed.),TheContributionofHumanandSocialCapitalto SustainedEconomicGrowthandWellbeing,InternationalSymposium Report,HumanresourcesDevelopmentCanadaandoeCD,pp.89-106.

schuller,t.,j.bynner,a.Green,L.blackwell,C.Hammond,j.PrestonandM. Gough(2001),“ModellingandMeasuringtheWiderbenefitsofLearning:a synthesis”,WiderbenefitsofLearningresearchCenter,Londonuniversity.


sen,a.(1992),“inequalityre-examined”,HarvarduniversityPress,Cambridge(Mass).sweetland,s.r.(1996),“HumanCapitaltheory:FoundationsofaFieldof

inquiry”,ReviewofEducationalResearch,vol.66(3),pp.341-359.


Trećepoglavlje

Ključnielementizapostavljanjeokvirazarazumevanjeiosmišljavanjedruštvenih

ishodaučenja

U ovom poglavlju namera nam je da ustanovimo glavne elemente za okvir koji može da bude vodič za dalje napore ka boljem razumevanju i premeravanju društvenih ishoda učenja. Usredsredili smo pažnju na to šta bi trebalo da me-rimo, a ne na to šta može da se izmeri.

3.1.Uvod

PrvenstveniciljprojektasoLjerazvijanjenašegrazumevanjanačinanakojeobrazovanjeiučenjemogudautičunablagostanjedruštavaipojedinaca.uocrtavanjumrežeuzročnihmehanizamakojipovezujuučenjeiblagostanjetrebaimatiuviduinteraktivne,dinamičneikumulativneefektena svimnivoima.relevantan je i kontinuitet efekata,njihovvremenskiraspored,kaoidistributivniefekti.ovonasodvodidalekoodonogaštosemožezaključitiizpodatakakojisunamnaraspolaganju.Međutim,empirijskaprocenapostojanja iveličineuzročnihposledicanetrebadaograničava izradu pojmovnog okvira. ishode i odnose treba razmatratičakiakoseuovojfazinemogumeriti.usredsredićemopažnjunatoštabi trebalodamerimo,anenatoštamožedaseizmeri.ovojeodlučujućakarakteristikaizradepojmovnogokvira.

Postoje posebni kanali koji povezuju učenje s različitim društvenimishodima, kao i posebni mehanizmi koji preciznije objašnjavaju proces ukomishodinastaju.tikanaliimehanizmisusloženi,ugrađeniuširumrežuodnosakojiseodvijaju iostvarujutokomvremena,urazličitimistorijskim,društvenim i kulturološkim kontekstima, a koji podležu različitim interaktivnim,dinamičnimikumulativnimefektima.

uovompoglavlju opisuju se glavni elementi zaokvir koji bi trebaloda

vodičzadaljenaporekaboljemrazumevanjuipremeravanjudruštvenihisho

56

trećePoGLavLje-Ključnielementizapostavljanjeokvirazarazumevanjeiosmišljavanjedruštvenihishodaučenja


daučenja.Postojivelikibrojobjašnjenjakojapovezujuobrazovanjesaekonomskim idruštvenim ishodima ikojauključujuosnovnapitanjaepistemiologije imetodologije.umestodaseupustimoupregledsvihraspoloživihpristupazamerenje,ograničilismosenamodelerazvijeneuanalizamaudvevelikesfere (videtiodeljak1.4).najpresmoutvrdilitrostrukimehanizam,kojiuključujeapsolutne,relativneikumulativneefekteobrazovanja,akojismonazvaliARKmodeli.ovimsetommodelakoristioseDejvidKembeluanalizipodatakaorazličitimaspektimagrađanskeidruštveneangažovanosti.Međutim,onimaimogućnostšireprimene.nakontoga,opisaćemopristup„pojedinacukontekstu“kojiuoblastizdravstvaprimenjujeLeonFajnštajnzajednosasvojimkolegama.Pomenutipristupsastojiseiznekolikoodvojenihmodela,odkojihsvakimožedaseispitadogranicasvojeopštijeprimeneinadrugeoblastiosimzdravstva.ističesevažnostbavljenjapitanjima na više nivoa.zatimseokrećemoobrazovnojdimenzijiokvira.ovdesepominjeonoštosmonazvaliobrazovnim kontekstom (nivoivrstaobrazovanja);obrazovnisadržaj(kurikulumipedagogija)ietos obrazovnogokruženja.

ovi elementi čine okvir koji se može uopšteno primenjivati na analizu

ishoda obrazovanja. Pod „okvirom“ ne podrazumevamo gotov model koji semožedirektnoprimenitinapodatke.Presvegagasmatramoskupomkonstrukata raspoloživih za razvoj analiza kojeposeduju izvesni stepenuporedivosti,uključujućiipravljenjemodelarazličitihvrstairazličitihstepenasloženostiirelevantnostizapraktičnupolitiku.neinsistirasenadavanjuprvenstvabilokompojedinačnommodelu.natajnačinsepostavljatemeljzasastavljanjeportfolijamodela,kojićebitiprimenljiviurazličitimkontekstimaiurazličitesvrhe.

3.2.ARKmodeli:apsolutni,relativniikumulativnimodel na početku ćemo opisati tri zasebna modela: apsolutni, relativni i

kumulativnimodel (Campbell, 2006).ova trimodela suveomakorisnaizmeđuostalog izatoštodoprinosepovezivanjurazličitihnivoaanalizau empirijskoj primeni. ovde opisujemomodele i rezimiramo zaključkekoji su proistekli iz njihove primene na domen građanske i društveneangažovanosti(eng.Civicandsocialengagement-Cse).

3.2.1.Apsolutnimodel osnovnapremisaapsolutnogmodela jedaobrazovninivopojedinca

predstavljapokretačkimehanizamuobjašnjavanjuposmatranogodnosa

57



izmeđuobrazovanjaispecifičnogdruštvenogishoda.Korišćenjempodatakaizevropskog istraživanjadruštva (europeansocialsurvey) ievropskevrednosne studije (european values survey) dolazi se do podataka daizvesnamerenjadruštvenihishodanajboljepristajuovommodelu,poputučestvovanjauvolonterskimudruženjima,mogućnostiglasanja,bavljenjaekspresivnim oblicima političkog angažovanja i poverenja u institucije. analiza i rezultati razmatraju sedetaljnijeuČetvrtompoglavlju.nalaziukazujunatodapovećanjeukupnognivoaobrazovanjadovodidoporastaovihishoda.Krajnjiishodjeuvekpozitivan,jersubaremnekegrupenadobitku,anijednanagubitku.iakonalazidoneklepotvrđujudajepotrebnozagovarati javnupotrošnjunaobrazovanje,nivouopštenosti analizanepokazujezapravonakojinačinobrazovanjevodidoporastauodabranimishodima,nitikojavrstaobrazovanjamožedaobezbediovakavefekat.

3.2.2.Relativnimodel osnovnapremisarelativnog modelajestedaobrazovninivopojedinca

uodnosunaostaleunjegovoj/njenojokoliniobjašnjavaposmatraniodnosizmeđuobrazovanja i specifičnogdruštvenog ishoda.onse jošnaziva isortirajućiilipozicionimodel,čimeseukazujedaobrazovanjeneostvarujeuticajdirektno,menjajući ili razvijajućipojedinca,većnajpremenjajućipozicijupojedincauhijerarhijidruštvenihodnosa.

ovo se može porediti sa mnogo poznatijim primenama, poput teorija

signaliziranja(stigler,1961;spence,1973;arrow,1973).osnovnapremisaovihteorijajedajeobrazovanjepovezanosapojedincimakojisuproduktivnijiitimezarađujuviše,nezatoštoobrazovanjeimadirektanuticaj,većzatoštoprenosi signal drugima. Po ovom scenariju, osnovna funkcija obrazovanjaje služenje strukturalnim potrebama društvenih sistema tako što se dodrugih prenosi informacija o sposobnostima pojedinca koje je inače teškoposmatrati.

implikacije se prvenstveno odnose na pitanja raspodele , poput nejed

nake dostupnosti prilika za sticanje obrazovanja. Pristup prilikama za sticanje (visokog) obrazovanja povezan je sa očuvanjem relativnih pozicija uhijerarhijikojaomogućavadominantimgrupamapristupbogatstvu,prestižui moći (bourdieu and Passeron, 1977). ukoliko se radi o ovome, onda seunapređenjemnivoa obrazovanja, te očuvanjem sveukupne nejednakosti usticanjuobrazovanja teškomožeuticatina javne troškovekoji sepovezuju

58



sadruštvenimnejednakostima.Štaviše,sveukupniporastnivoaobrazovanjaobrazovanjanećenužnodovestidosveukupnograzvojaodređenihdruštvenihishodaukolikosunekegrupenadobitku,aostalenisu.Krajnjiishodovogporastabiutomslučajubionulti.

Međutim,sadistributivnetačkegledišta,efekatmožebitipozitivan,uprkos

tomeštopreovlađujenultiishod.efekatmožedovestidopreuređivanjahijerarhije–štosemožeposmatratiikaopozitivanishod,ukolikosunadobitkudruštvenougrožene grupe.

PremaKembelovojanalizi(2006),specifičnidruštveniishodikojisena

jbolje uklapaju u ovajmodel odnose se na bavljenje politikom: pripadanjestranci ili težnja za uticajem na politiku putem lobiranja. relativni modeldoneklepristajeuzučestvovanjeudobrovoljnim udruženjima,mogućnostglasanjaibavljenjeekspresivnimoblicimapolitičkogangažovanja.bilokakavpozitivnisveukupniuticajširenjaovihishodaumanjujesezaopsegprimenerelativnogmodela.

3.2.3.Kumulativnimodel Glavnapremisakumulativnog modela jeposmatranjepojedincauodno

sunapripadajućuvršnjačkugrupu.obrazovanjepojedincamožedautičenatodaseonpromeni,međutim,ishodtakođezavisiodprosečnognivoastečenogobrazovanjanjegovihvršnjakai/iligrupauokruženju(uključujućisupružnike/partnere).toznačidaseodređeniishodikojisedovodeuvezusaobrazovanjemmoguostvaritijedinougrupamagdesusličninivoiostvarenogobrazovanja,kaoidaseprisustvopomenutihishodapovećavauporedosapovećanjemprosečnognivoa.stimuvezi,naishodnemožedautičesamoprisustvovisokogprosekastečenogobrazovanjaugrupivršnjakai/ilionihuokruženju,većivećajednakostupristupuobrazovanju.

radi poređenja sa ekonomskom primenom ovog modela, kumulativni

efektisemoguposmatratikaospoljniuticajiuvezisaobrazovanjem,ilipakkaoslučajniefekti.toseodnosinaefektekojinesamodaseakumulirajukodpojedinacačije jeopredeljenjedavišeuložeuobrazovanje,većnehotičnoikodostalih.

Kada se primeni na građansku i društvenu angažovanost, ovaj model

najbolje pristaje ishodima poput uspostavljanja međuljudskog poverenja.

59



Posedovanje višeg stepena obrazovanja ne utiče na to da pojedinci nužnoimajuvišepoverenjajedniudruge.Prejeslučajdanivopoverenjazavisiodopsega,gdeidrugitakođeposedujuvišistepenobrazovanja.oveimplikacijesepresvegaodnosenanivoenejednakostiusticanjuobrazovanjaprisutneurazličitimdruštvenimgrupama.nanivouceline,ovinalaziukazujudaštojenejednakostusticanjuobrazovanjaveća,tojemanjepoverenjameđupripadnicimazajednice;doslednotome,manjaje idruštvenakohezija.unekolikozemaljapostojivelikanegativnakorelacijaizmeđunejednakostiuobrazovanjuinivoaopštegpoverenja:štojenivonejednakostiuobrazovanjuviši,tojenivoopštegpoverenjaniži(Green,PrestonandMalmberg,2004).empirijskinalazi,iakopreliminarni,nagoveštavajudajevažnoistražitidinamičkeposledicekojenejednakostiusticanjuobrazovanjaimajunapoverenjeuokvirugrupailizajednica.Pitanjazaistraživanjekojasuubliskojvezisaovomtemomsu:daliserazličitostidruštvenaslojevitostodražavajunapojedinačneigrupnenivoepoverenja.

Kumulativni model je najteže primeniti. Međutim, može biti veoma

značajan kao osnova za argumente koji potvrđuju da je obrazovanje javnodobro.bezobziranamanjakpodatakanakojesemožeprimeniti,ovajmodelotvaravažnepravcezaosmišljavanjepolitikeiargumenatakojisedaljemogurazvijatiinadograđivati.

3.3.Pojedinačninaspramkontekstualnihefekata

3.3.1.Model-pojedinacukontekstu(theself-in-contextmodel) obrazovanje nema izolovani uticaj na društvene ishode. takođe,

činjenicadaseposmatraniefekatobrazovanjajavljaujednomslučajunemoradaznačinužnodaćeistiefekatdovestidosličnogishodaudrugomslučaju.specifičniistorijski,društveniikulturnikontekstiimajuuticajanaponašanjepojedinca,testogaublažavajuuticajkojiobrazovanjemožedaimananaishode.imajućiuviduovusloženost,neophodnisunamsveobuhvatni,alipakjednostavnikonceptualnimodeli.jedantakavnalazimokodFajnštajnaigrupeautora(Feinstainetal.,2006)kojiseodnosinadrugusferupovažnosti,atojezdravlje.onističeosnovnekanalekojipovezujuobrazovanjesazdravstenimishodima,doknamistovremenoomogućavada shvatimo složenost različitih uzročnih fenomena.Model predstavljajednostavannačinrazvrstavanjaipojašnjavanjanekihodopštihuticajana

60



bilokojidatidruštveniishod.ModeljegrafičkipredstavljenuDijagramu3.1,uzuvođenjestepenageneralizacijedabiseprikazalanjegovapotencijalnavrednostkaoalatkeuistraživanjimaostalihdruštvenihishoda.

osnovemodela„pojedinacukontekstu“postavljenesuubrofenbrenero

vom(bronfenbrenner)pristupuekološkimistraživanjima(1979;1986).Krećeseodcentralnepostavkedasupojedincismešteniuvišestruke,višeslojneipovezanekontekste(kuća,škola,posao,zajednica).Društveniodnosiuokvirusvakogkontekstapodrazumevajusledećestrukturneelemente:preprekesakojimasepojedincisuočavajukadadelujunezavisnoipraveslobodanizbor.upotrebljenkaopolazište,ovajmodelolakšavabaremdelimičnodefinisanje i ocrtavanje direktnih i indirektnih kanala koji obrazovanje povezuju sarazličitimishodima.

Model je statičan tekutoliko štomnogevažnedinamične i životnepro

ceseuzimakaokonstante,štojeneophodnodabiseizolovaliosnovnikanaliefekataobrazovanja.nekimaodefekata trebadostavremenadasepojave.takođe,trebauključitiivažnekontraefekteponašanja/ishodanapojedinca/kontekste.

Grafikon3.1.Osnovnikonceptualnimodeluticajanadruštveneishode

Izvor: PrilagođenoizFajnštajnaigrupeautora(Feinsteinetal.,2006). Sopstvo (ili pojedinac) poseduje izvesni stepen delovanja, tako da

spoznaje, uverenja i psiho-socijalne sposobnosti predstavljaju njegoveosnovne karakteristike. osećanja, privrženost i identitet su takođe odvažnostizaoblikovanjenavikauučenjuipovezanihishoda.biološkifaktori,poputurođenihsposobnosti,takođesuvažni,aliovdesepresvegabavimoulogomobrazovanja; stoga je fokusnakarakteristikamapojed

DruštveniishodiObrazovanje/

učenje

Izbori i ponašanja

Konteksti

Self•Beliefs

•Future valuation•Resilience

Pojedinac •Uverenja•Vrednovanje budućnosti•fleksibilnost

61



inca koje su podložne uticajima kroz organizovano i namerno učenje.Kadaseuzmuzajedno,pomenutikonceptidalekoprevazilazeidejudajeobjašnjavanjeznanjaiveštinadovoljnozaizučavanjeishodaobrazovanja.naGrafikonu3.2upotrebili smo terminepoput kompetencija, ljudskogkapitalaidrugekakobismosumiralikarakteristikepojedinca.

uispitivanjudokazaoefektimaobrazovanjanazdravlje,Fajnštajnigrupa

autora(Feinsteinetal.(2006))suusredsređeninatriodređenekarakteristikepojedinca: uverenja, vrednovanje budućnosti i fleksibilnost.one naglašavajuvažnostpsiholoških ipsiho-socijalnih faktorakaobitnihposrednikaefekatakojeobrazovanje imanazdravstvene ishode.Međutim,prirodaovihfaktoraimaširuprimenljivostnaistraživanjedrugihdruštvenihishoda.

Uverenja podrazumevaju opšta verovanja u vezi sa sopstvom (poimanja

sebe,sapospoznaje),kaoefikasnostpojedincaisamopouzdanje.onipredstavljajuvažneodlikesopstvakojesedaljeodražavajunaučinak,sposobnostidelovanje.uobzirjeuzetoivrednovanjebudućnosti,kojeseodnosinastrpljenjeipravljenje izbora,čindonošenjaodlukakojiuključujekompromiseizmeđutroškovaiprinosaurazličitimtrenucimauvremenu(Frederick,Lowensteinando’Donoghue, 2002).obrazovanjeunapređujesvestovrednostimaulaganjaubudućnost,kao i svestorizicima, tena tajnačinutičenaopseg izboraiponašanjarelevantnihzarazličitedruštveneishode(Feinsteinetal.,2006).nakrajupomenulismoipsiho-socijalnusposobnostfleksibilnosti–radiseoterminukojiseodnosinapozitivnoprilagođavanjeunepovoljnimsituacijama(schoonandbynner,2003).razvoj fleksibilnostiempirijskisepovezujesaskupomunutrašnjihodlika(samostalnost,umećerešavanjaproblema,osećajsvrsishodnostiibudućnostiidruštvenakompetencija),nakojemožedautičeobrazovanje,akojisuipotencijalniizvoriuticajanarazličiteishode(Howard,Drydenandjohnson,1999).

Grafikon3.2prikazujepotencijalniuticajobrazovanjaiučenjanapojedinačno

ikolektivnodelovanjeprekosvojihefekatanaodlikepojedinca.oviefektisuvažnizahvaljujućičinjenicidaunapređujusposobnostpojedinacadaupravljajumeđudejstvimasakontekstimaukojimavodesvojživot(schuller,bynnerandFeinstein, 2004).Do granice do koje obrazovanje pozitivno utiče na različiteosobinesopstva,onoosposobljavaiosnažujepojedincedaseboljenoseukomunikacijisadrugima.Međutim,ovajpotencijalobrazovanjaneostvarujeseusvakojpriliciimožedaproizvedeinegativneefekte,naročitoondakadanemajednakogpristupaobrazovanjuigdejepruženoobrazovanječak štetno za samospoznaju,učenjeirazvoj.

62



Grafikon3.2.Potencijalniuticajiskustvaučenjanadruštveneishodeputemefekatakojeimajunaosobinesopstvaipojedinačno/kolek-

tivnodelovanje

Izvor: Autori

3.3.2Konteksti,okruženjaistrukture

različite odlike konteksta bile su predmet teorijskog razmatranja narazličitenačineurazličitimpristupimauliteraturi. jednaodrelevantnihtipologijapokrivaterminekontekst,okruženjei struktura.Kontekstjeuopšteniizrazkojiseodnosinadomenemeđudejstavakojepojedinciuspostavljajusadrugima,kaoštosučlanoviporodice,komšiluka,zajednice,kolegenaposlu,ostalipripadniciregionailidržave.Okruženjeseodnosinafizički/materijalnikontekstuokvirukojegsvakipojedinacživiiradi.Kadasedruštvenainterakcijaodvijanaspecifičnojlokaciji,poputkućeilikancelarije,okruženjemožebitispecifičniizvoruticajakojiomogućavajudruštvenuinterakciju,atimeidruštveneishode.

Obrazovanjei učenje

• izbori/odluke• ponašanje• pojedinačno delovanje

Društveni ishodi

Pojedinac 1

Pojedinac 3…

• društveni kapital• zajedničke norme• mreže• kolektivno delovanje

Kolektivni nivo: porodice, zajednice, države

Pojedinačni nivo: osobine sopstva

Dinamička i interaktivna povratna sprega

kompetencije, ljudski kapital,ostali atributi

Kompetencije…

Kompetencije…

Kompetencije…

Pojedinac 2

63



Grafikon3.3.Potencijalniuticajiskustvaučenjanadruštveneishodeputemefekatakojeimajunaosobinekonteksta

Izvor:autori Društveniodnosipodrazumevajuiaspekteautoriteta,moćiipristuparesur

sima,kojipotpadajupodzajedničkiterminstrukture (bourdieu,1990;turner,1991).Grafikon3.3prikazujedasepojedinacnasvakomnivouokviraupuštaudruštveneodnose,gdeimavarirajuće,aliuvekograničenodelovanje.saradniciidruštvenemrežepredstavljajuveomavažneelementekontekstauokvirukojihljudiživeirade.Hijerarhija,kojaseudruštvenimodnosimapodrazumeva,uslovljenajeautoritetomimoćiiodražavasenapristupresursimainjihovuraspodelu.Drugibitniaspektijesustepenpodrškekojasedobijaodvršnjačkegrupe,kaoinjihovuticajnarazvojkulturološkihvrednostiinormi.

našimodelipostajuprimetnosloženiji, tesetežedajuprimeniti ipred

stavitiuoblikudijagrama.Međutim,oniostajuprvenstvenolinearniibudućimodelićezasigurnomoratidasadrženulturekurzivnostimehanizmepovratnespregedabiuspešnoprikazalisloženostokojojjebiloreči.

3.3.3.Sažetak:ulogaobrazovanjakrozpojedincaukontekstu

ukratkorečeno,obrazovanje jebitnokadaseradiodruštvenim ishodima:naprvommestu, zahvaljujući efektimakoje imana sopstvopojedinca,

Osobine konteksta

Obrazovanjei učenje

Konteksti porodice

Konteksti posla

Državni konteksti

Konteksti zajednice

Okruženje

Struktura

Utiču na prirodukonteksta putemkolektivnogdelovanja

Utiču na izbore iprilike da se birajukonteksti • Strukturalni

uslovi autoriteta i moći• Strukturalni uslovi izbora i prilika• Distribucija resursa

Dinamička i interaktivna povratna sprega

• Formiranje/reforma institucija• Sigurnost i priroda okruženja• Priroda društvenog delovanja, komunikacija, transfer i diseminacija znanja• Politička stabilnost, društvena kohezija i inkluzija• Društveno blagostanje

Društveni ishodi

64



anaročitonadelovanjeisposobnostiistog;anadrugom,usleduticajaobrazovanja napojedinčevodabirkonteksta ilinapostojanjeprilikazabiranjeizmeđuvišekonteksta.Poredtoga,krozefektekojeimanavišepojedinaca,kaoinadruštveneodnoseiširusocijalizacijuigrađanskeprocese,obrazovanjeimapotencijaldautičeinaprirodukonteksta,takoštoformiraimobilišekolektivno delovanje, što može dovesti do promena na radnom mestu, udomu,zajedniciiširemdruštvu.

Istorijanaspodsećadaovipotencijalniefektinisunužnoipozitivni.Najpre,

potencijalobrazovanjadaosnažipojedincenekadaseineostvari,naročitokadajekontekstučenja štetanzasamospoznaju,učenjeirazvoj.Odvažnostisuiširikontekstvrednosti,normeikvalitetučenja,naročitoupogledunačinanakojisepovezujusamoralnošću,saosećanjem ,tolerancijomiinkluzijom.Kaodrugo,nejednak pristup prilikama za obrazovanje i kvalitet dostupnog obrazovanja mogudaojačaju,pačakipogoršajupostojećenejednakostipopitanjupristuparesursima,ikadaseradiomogućnostimaiuslovimaživota.

iakoobrazovanjeimaovakvihpotencijala,skorodanemabrojčanihpoda

takaoprirodi,veličiniidomašajupomenutihefekata.Međutim,uČetvrtomiPetompoglavljupravimorekapitulacijuonogaštojeonjimapoznato,auvezijesagrađanskomidruštvenomangažovanošću(Četvrtopoglavlje),kaoisazdravstvenimishodima(Petopoglavlje).

3.4.Perspektivesavišenivoa Kaoštojevećpredstavljenouprethodnoizloženomokviru,pojedinciko

municirajukrozkontekste kojiuključujuvišenivoedruštveneagregacije,kaoštosuporodice(domaćinstva),zajednice(komšiluk),tržištarada(kompanije), regioni (većegeografskeoblasti), ilidržave(zemlje). uzimanjeuobzirperspektivasavišenivoaomogućujedasedobijepotpunijaslikapotencijalnihefekataučenja.

važnojedasenapravirazlikaizmeđuvišegrupanarazličitimnivoima,jer

onoštojeprednostzajedanentitetmožedapredstavljaštetuzadrugi.Prednosti i štete koje se javljaju kod privatnih entiteta (pojedinci, domaćinstva ikompanije u privatnom vlasništvu) podložni su delovanjima/odgovorima(uključujućiodlukeiizbore)uključenihnanačinusmerendaodgovaranjihovimprivatniminteresima.suprotnotome,prednostiištetekojesejavljajukodkolektivnihilizbirnih društvenihgrupačestosetretirajukaorelevantnezajavni

65



domen, testogapodležupojedinačnimilikolektivnimdelovanjimakojaslužejavniminteresima.Potencijalnenegativne ipozitivneposledicepodložnesukulturološkim,ačestoipravnimograničenjima,tesestogazasnivajunakolektivnimvrednostimaodređenihgrupa.zatojevažnopažljivorazlikovatirazličitegrupeilientitetepriproučavanjudruštvenihishoda.

nejednakostidistributivniefektipodrazumevajuinterakcijuizmeđuefeka

tanarazličitimnivoima.naGrafikonu3.4.semoževidetidadruštveniodnosinamakronivoumogudautičunaishodepojedinaca,dokseuistovremejavljaobrnutadinamikapokojojpojedinačno ikolektivnodelovanjemogudaseodrazenafaktorenanivoudržave.Pokazalosedarazlikeudruštvenomiekonomskomstatusunanivoudržave,definisanepremaprihodima,obrazovanju i društvenom staležu, utiču na identitet i blagostanje pojedinca, aodražavajuseinanjegovozdravljeizdravstvenenavike(Wilkinson,1996).1Poistomprincipu,stependruštvenekohezijekaodruštveniishodjedelomposledicamnoštvapojedinačnihponašanja,stavovaiodlukakojizajednočinedruštvenodelovanje.

Pojedinačniidruštvenifaktorisustalnoudinamičnojinterakciji,gdesu

manjeorganizacijenanivouzajedniceidelovanjapodvišestrukimuticajemovogdinamičnogtoka,adelujuikaododatninivostruktureuovomsistemuodvišenivoa,štosekumulativnoodražavanazdravljeirezultategrađanskeidruštveneangažovanosti.javneinstitucijeidrugedruštvenestrukturemoguda igraju ključnuuloguuposredovanju,mobilisanju ili blokiranjupotencijalnoguticajaobrazovanja.naprimer,iskustvopokazujedanestabilnamakroekonomskaokruženja,kaoiinstitucijeitržištakojalošefunkcionišumogudadelujuograničavajućenaljudskikapital.

1sticanjeobrazovanjaseuvelikojmeriodnosinadruštveneishode,kaoštosuopštepoverenje,stopa kriminaliteta i osećanje sigurnosti u okviru zajednice (Green, Preston andMalmberg,2004).

66



Grafikon3.4.Dvosmerniuticajinavišenivoa

Izvor: PrilagođenoizFajnštajnaigrupeautora(Feinsteinetal.(2006)).

3.5Vrstaiizbormerauučenju

Dosadajeraspravabilaograničenanageneričkuupotrebuterminaobrazovanje i učenje.Međutim, koja vrsta učenja dovodi do nekog konkretnogdruštvenogishoda, idokog? Kakobismonapravilipomakpoovompitanju,neophodnojedasenapravijasnarazlikaizmeđurazličitihvrstameraučenja, kaoidaseutvrdikadaseoni javljajutokomživotnogveka.Kreatoripolitikaimaju za prioritet da bolje spoznaju potencijalne efekte obrazovanja premavrsti inivou,kaoidadaljesegmentirajuefekteprematakozvanimputevimaučenjatokomčitavogživota.stogaznamodalekomanjeodonogaštoiziskujeobaveštenajavnaraspravaopraktičnojpoliticinatemuuticajarazličitihkurikuluma(opšti,akademskiilistručni),ilipaknatemuuticajaučenjaurazličitomživotnomdobuifazama.

sistematičan pristup ovimpitanjima bi imaonajviše koristi od longitu

dinalnog istraživanja,kojebiobuhvatilouticajputevaalternativnogučenja,uključujući učenje koje nastupa kasnije u odraslom dobu. Longitudinalnoistraživanje podrazumeva sakupljanje podataka od istih pojedinaca u višemomenatauvremenu,štoomogućavadasenapravemerenja „pre iposle“,kojapakvodekastrožojprocenitogadaliseodređenishodmožepripisatiodređenimmeramaučenja.

Uticaj

Nivo pojedinca

Nivo porodice/zajednice

Nacionalninivo

Zdravstveno i građansko

Društveni kapital i susedstva

Kohezija, nejednakosti okruženje

67



3.5.1Suženostopsegamerenjaobrazovanjazasnovanihnakvantitetuikvalifikacijama

suženost opsegamerenja obrazovanja koja se najčešće upotrebljavaju u

kvantitativnom istraživanju nagoveštava suštinska ograničenja. zbog prekomernezavisnostiodmerenjazastupljenostiobrazovanja,zasnovanihnakvantitetuikvalifikacijama,zanemarujusekvalitativnidokaziiteorijskeperspektive.efektiobrazovanjazaviseodprirodeikvalitetaučenjakaoiodbrojasatiiligodinaprovedenihuobrazovanju.

Kako bismo prevazišli ograničenja koja nameću uobičajena merenja,

poputgodinaškolovanja ilinajvišegdostignutogstepenaobrazovanja,neophodno je da pažljivije ispitamo kvalitativne dimenzije učenja, a naročitoono što sedešava tokomučenja. Podovimne želimoda tvrdimodakvalitativnedimenzijenisumerljive, većdaopsegmerenja trebada seproširi iomogućiidentifikovanjedobrihpolitikaiprimena.ovoiziskujerazmatranjeobrazovnogsadržaja,pedagoškogmetoda idrugihodlikakontekstaučenja.Postojeća istraživanja ne nude široku osnovu znanja za utvrđivanje odlikakojetrebaizmeritiinačinazanjihovomerenje,iakopostojedobriizvoripodatakapoputPisa,iaLsiaLL,kojimogudaobezbedeuvod.raspravakojaslediusredsređenajenatoštasedešavatokomobaveznogškolovanja.Daljeangažovanjejepotrebnonebiliserazmatranjaproširilanaostalevrsteinivoeobrazovanja,aliuvidkojiseovdeostvarimožedaposlužikaosmernica.

3.5.2.Obrazovnisadržaj/kurikulumi Često se sastavljaju specifični kurikulumi koji mogu da odgovore na

određene ciljeve. Građanski i kursevi u vezi sa temama zdravlja često sesvrstavajuukurikulum2tokomobaveznogškolovanja.iakosenjihovsadržaji ciljevi dosta razlikuju, zajedničko im je da informišu učenike/studente o političkimprocesima iposledicama,kao ionjihovimgrađanskimulogama,obavezamaiodgovornostima.Međutim,dalisubitnispecifičnikurikulumi,ilipakonajopštiji?

Građanskeveštinenerazvijajuseisključivokrozposebnegrađanskekurse

ve.Kembel(2006) tvrdidasekognitivnikapacitet idrugekompetencijerel

2terminkurikulumodnosisenasetkursevainjihovsadržajkojipostojiuponudiobrazovnihinstitucija,poputškoleiliuniverziteta.

68



evantne za građansku i društvenu angažovanost (Cse), razvijaju kroz širokiopsegkurikuluma.vannastavneaktivnosti,poputučešćaustudentskomparlamentu,učlanjenjautimove,kluboveiliudruženja,kaoivolonterskiraduzajednicimogubitivažnijizapodsticanjegrađanskeidruštveneangažovanosti(Cse) od samog građanskogobrazovanja (o ovim faktorimabiće više reči uČetvrtompoglavlju).učenjeizvanškole,poputonogaukući,uključujućirazgovoreopoliticisaroditeljima,praćenjevestiiaktuelnihtema,kaoigledanjetelevizije,takođejeuskopovezanosaCse(LaugloandØia,2006).

važnu dimenziju predstavlja i stepen povezanosti iskustava učenja van

učionice (vannastavne aktivnosti, ili iskustva u kući i u drugim kontekstima)saonimštosepredajeiuopštesadešavanjimauškolamaiučionicama.Postoje važni interaktivni i kumulativni efekti koji sepovezuju saučenjemu višestrukim kontekstima; kontrolisanje ove dinamike povezivanjem sadešavanjima u učionici, na primer prenošenjem iskustva i podsticanjemrazmišljanja,možedasepovećaefikasnostškolovanja.ovojeuskladusprincipomdoživotnogučenja,kojiprepoznajeznačajučenjauvišestrukimkontekstima.Štasenauopštenomplanudešavauškoliikakosetoodražavanaonoštosepredajeiusvajauučionici,jesuključniaspektikojetrebarazmotriti.

3.5.3.Pedagoškimetod Poredtogakojamaterijasepredaje,načinpredavanjatakođeimautica

jana ishode.strategijepredavanjasuodključnevažnostizaomogućavanjeprocesaučenjaidostizanjezacrtanihciljevaobrazovanja.stepenefikasnostistrategijenužnozavisiodmnoštvafaktora,poputprirodeisvrheučenjaubilokomdatomkontekstu.

Preovlađujućizaključaku literaturikorišćenoju istraživanju,kojasebavi

kurikulumom, jeste da najefikasniji način za predavanje građanskog vaspitanjapredstavlja slobodna iotvorenaraspravauučionicina temu trenutnihpolitičkihdešavanja,tj.uatmosferi„otvoreneučionice“(Campbell,2006).ovimsenagoveštavadadruštvenainterakcijaiučenjeugrupimožedaimavećiuticajnagrađanskuidruštvenuangažovanostuodnosunaindividualnoučenjeiusvajanjeodređenogkurikuluma.toneiznenađujeakoseimauvidudagrađanskaidruštvenaangažovanostpodrazumevaproceseukojimadruštvenegrupečestoradezajednoupotrazizarazumevanjem,značenjem,rešenjima,iliprikreiranjunekogproizvoda.zatojepotrebnoumeće,prenošenjeipodelaznanjasadrugima,štosuključneodlikeefikasnogtimskograda.razvijanjekompetencijakoje

69



supotrebnezaefikasnudruštvenuinterakciju,uključujućiisposobnostdaseraspravljaidiskutuje,neophodnojeusavremenimdemokratskimdruštvima(videtiiGlaser,Ponzettoandshleifer,2006).

razmatranjeefikasnostirazličitihstrategijapodučavanjaprirazvojusopstvapojedincaipostizanjedrugihciljevajebitanaspektizučavanjadruštvenihishodaučenja.

3.5.4.Širepoimanjeokruženjazaučenje atmosferauučionici i šireškolskookruženjekojesečestonazivaškolski

etosmožeuvelikojmeridautičenaučenjepojedincai,kaoposledicatoga,nadruštveneishode.opštejeprihvaćenoshvatanjedaškolepostižuvišeodpukogprenošenjaznanja,kaoštojeodređenozvaničnimkurikulumima.obrazovanjepodrazumevaširiprocessocijalizacije.učeniciuškolamausvajajuistavpremaživotuiučenju,štonastavnoosobljeiškolaeksplicitnonepredaju.učenicisupoduticajemvelikogbrojafaktoranastaveiškolesamimpohađanjemnastaveiboravkomuobrazovnojustanovi;oviuticajinisunužnodeklarisanikaociljeviobrazovnihustanova.

Školskietosjebitanjerškolepredstavljajuzajedniceukojimasenorme

predajuiusvajaju.Društvenikapitalnanivouškole–safokusomnanormekojeseprenose–imakakoakademsketakoidruštveneposledice.uprimerespecifičnih faktora relevantnih za građansku i društvenu angažovanostubrajajuseatmosferauučionici,poverenjeučenikauškolskuustanovu,todaliučenikosećadajenjegovglasbitan,tedalisegrađanskenormeivrednostipromovišuuškoli.sdrugestrane,ovdesemožeubrojiti ipolitikaškolepopitanjuautomatazagrickaliceikvalitethraneumenzi.

ostali faktori koje treba imati u viduna strukturnom i organizacionom

nivouškolejesu:zastupljenostnezvaničnihjezikailijezikamanjina,mešanjeetničkihisocioekonomskihgrupa,kaoimešanjeučenikadrugačijihafinitetaisposobnosti.ovobitrebalorazmatratinanivoujedneisvihškola.

70



3.6.Zaključak ukratko,postojivelikiopsegmodelaimehanizamakojisemogukoristiti

pri osmišljavanju pristupa za analizu društvenih okvira učenja. u ovompoglavljunijedatpregledsvihprimenljivihmodelaimehanizama,većmaliodabirkojipakmožeimatiširuprimenuiposlužitikaoosnovazasloženijestrukture.empirijskaprimenausredsređenajenadokaznimaterijaldobijenizškola,aličakiakonemamnogopodataka,radiseosličnimpitanjimakojasusazreladaseistražeiuvisokomidaljemobrazovanju,kaoiuopštenonanivoudoživotnogučenja.

71



Literatura

arrow,K.j.(1973),“HighereducationasaFilter”,JournalofPublic Economics,vol.2,pp.193-216.

becker,G.s.(1964),HumanCapital:ATheoreticalandEmpiricalAnalysis withSpecialReferencestoEducation(editionsrevisedin1975and 1993),universityofChicagoPress,Chicago.

bourdieu,P.(1990),TheLogicofPractice,PolityPress,Cambridge.bourdieu,P.andj.-C.Passeron(1977),ReproductioninEducation,Society

andCulture,translatedbyr.nice,sage,beverlyHills,Ca.bronfenbrenner,u.(1979),TheEcologyofHumanDevelopment,Harvard

universityPress,Cambridge,Ma.bronfenbrenner,u.(1986),“ecologyoftheFamilyasaContextforHuman

Development:researchPerspectives”,DevelopmentalPsychology, vol.22,pp.723-742.

Campbell,D.e.(2006),“Whatiseducation’simpactonCivicandsocial engagement?”,inr.Desjardinsandt.schuller(eds.),“Measuringthe efectsofeducationonHealthandCivic/socialengagement”,oeCD, Paris.

Coleman,j.s.(1988),“socialCapitalintheCreationofHumanCapital”, AmericanJournalofSociology,vol.94(supplement),s95-s120.

Côté,j.e.andC.G.Levine(2002),IdentityFormation,AgencyandCulture: ASocialPsychologicalSynthesis,Lawrenceerlbaum,London.

Feinstein,L.andC.Hammond(2004)“theContributionofadultLearning toHealthandsocialCapital”,OxfordReviewofEducation,vol.30(2), pp.199-221.

Feinstein,L.,r.sabates,t.M.anderson,a.sorhaindoandC.Hammond (2006),“WhataretheefectsofeducationonHealth?”,inr.Desjardins andt.schuller(eds.),“MeasuringtheefectsofeducationonHealth andCivic/socialengagement”,oeCD,Paris.

Frederick,s.,G.Lowensteinandt.o’Donoghue(2002),“time

DiscountingandtimePreference:aCriticalreview”,JournalofEconomicLiterature,vol.40,pp.351-401.Glaser,e.,G.Ponzettoanda.shleifer(2006),“WhyDoesDemocracy

neededucation?”,nberWorkingPaper12128,nationalbureauof economicresearch,Cambridge,Ma.

Green,a.,j.PrestonandL.e.Malmberg(2004),“non-materialbenefitsof education,trainingandskillsataMacroLevel”,inP.Descyand

M.tessaring(eds.),ImpactofEducationandTraining.ThirdReportonVocationalTrainingResearchinEurope:BackgroundReport,eur-oP(Cedefopreferenceseries,54),Luxembourg.

Howard,s.,j.Drydenandb.johnson(1999),“Childhoodresilience:reviewand CritiqueofLiterature”,OxfordReviewofEducation,vol.25.3,pp.307-323.

Lauglo,j.andt.Øia(2006),“educationandCivicengagementamong norwegianYouths”,norwegiansocialresearch(nova),report14/06.

72



Mincer,j.(1974),Schooling,Experience,andEarnings,ColumbiauniversityPress,newYork.Putnam,r.D. (2000),BowlingAlone:TheCollapseandRevivalof

AmericanCommunity,simonandschuster,newYork.rychen,D.s.andL.H.salganik(2003),KeyCompetencies:ForaSuccessful

LifeandaWellFunctioningSociety,HogefeandHuber,Cambridge,Ma.schoon,i.andj.bynner(2003),“riskandresilienceintheLifeCourse:

implicationsforinterventionsandsocialPolicies”,JournalofYouth Studies,vol.6.1,pp.21-31.

schuller,t.,j.bynnerandL.Feinstein(2004),“CapitalsandCapabilities”, CentreforresearchontheWiderbenefitsofLearning,London.


schultz,t.W.(1961),“investmentinHumanCapital”,AmericanEconomic Review,vol.51(1),pp.1-17.

spence,a.M.(1973),“jobMarketsignalling”,QuarterlyJournalofEconomics,vol.87(3),pp.355-374.stigler,G.(1961),“theeconomicsofinformation”,JournalofPoliticalEconomy,vol.69,pp.213-225.turner,j.H.(1991),TheStructureofSociologicalTheory,

5thedition,WadsworthPublishingCompany,belmontCa.Wilkinson,r.(1996),UnhealthySocieties:TheAfflictionsofInequality,

routledge,London.


Četvrtopoglavlje

Ishodiučenjauvezisagrađanskomidruštvenomangažovanošću

Obrazovne ustanove nisu jedine organizacije gde se povećava društveni kapital, ali svakako predstavljaju važan izvor normi i mreža koji čine društveni kapital. U ovom poglavlju dajemo detaljnu analizu odnosa između obrazovanja i građanske i društvene angažovanosti (eng. Civic and Social Engagement-CSE) i istražujemo potencijalnu ulogu obrazovanja kao poluge politika koja utiče na CSE.

4.1.Uvod ovopoglavljedetaljnorazmatraodnosizmeđuobrazovanjaigrađanske

idruštveneangažovanosti(Cse).interesovanjezaproučavanjeovogodnosajesvevećezahvaljujućiočiglednomparadoksukojijeprimetanusvevećembrojuzemalja članicaoeCD.obrazovanje seopšteuzevpozitivnopovezujesa Cse.Međutim, iako su nivoi obrazovanja u porastu,mnoge zemlje delezabrinutostpopitanjusvemanjegodzivabiračanaizborimaiuopštenopopitanjugrađanskeaktivnosti.odnosizmeđuobrazovanjaiCsenemožeselakoobjasniti.Međutim, retorika kada se radi o obrazovanju kaopodršci jakimdemokratskimsistemimatrebadasepotkrepičinjenicama,tejeneophodnodaboljerazumemopostojećeobrasce.

Proučavanju Cse efekata doprinosi pojava literature na temu društvenog

kapitala, koja je dalapodstrek istraživanjunačinana koje senormeprenosesageneracijenageneraciju.Patnam (Putnam,2000)naprimer, ističe razlikeudruštvenomkapitaluugeneracijskimkohortamausjedinjenimameričkimDržavama.Glavnoobjašnjenje razlika jeprirodakolektivne socijalizacijekojasetokomvremenamenja,ikojajeverovatnopovezanasarazličitimiskustvimau školovanju. obrazovne ustanove nisu jedine organizacije gde se povećavadruštvenikapital,alisvakakopredstavljajuvažanizvornormiiumrežavanjakojičinedruštvenikapital(ColemanandHofer,1987;Coleman,1988,1990).

74

ČetvrtoPoGLavLje-ishodiučenjauvezisagrađanskomidruštvenomangažovanošću


sledećepoglavljesebavipitanjemzdravlja.Međutim,zdravljeigrađanskaangažovanostsenemogu jasnorazdvojiti.naprimer,pripadanjedruštvenimmrežamajavljasekaoglavnifaktoruoblikovanjudruštvenihishoda(Kawachiandberkman,2000);stogaosobekojesuuključeneugrađanskeaktivnostiitimeučestvujuupovezanimmrežama,povećavajuizglededaćebitidobrogzdravlja.suprotno tome, lošezdravljemožedasprečavagrađanskoučešće,naštetupojedincaiširezajednice.jasnojedapostojemeđusobnouslovljeniefekti,iakotektrebadaseutvrdinjihovpravaciznačaj.

4.2.Kakokonceptualizovatiiizmeritirazličiteoblikeishodauvezisagrađanskomidruštvenomangažovanošću(CSE)?

4.2.1.Štajegrađanskaidruštvenaangažovanost(CSE)? Angažovanost podrazumevadelovanje (akciju) i spremnostzadelovan

je,dokseizrazgrađanskoodnosinasferudelovanjakojaprevazilaziokviretržišta i ličnihposlovagrađana injihovihporodica.Građanskasfera sepresvegatičeblagostanjadrugih.Postojanjeifunkcionisanjegrađanskogdruštva1 pretpostavljadapolitičkiporedakimalegitimitetkojisezasnivanapolitičkojdemokratiji. shodno tome, građanska i politička angažovanost su u bliskojveziinemoguselakorazdvojiti.

u svrhu rasprave u ovom poglavlju, građansko angažovanje se posma

trakaošira sferaaktivnostigdepotpada ipolitičkaangažovanost.Građanskaangažovanostobuhvatapolitičkuaktivnostkojazaciljimadapristupiilidirektno utiče na javnu politiku ili društvene strukture.Međutim, ona uključuje ibrojneaktivnosti različitihgrađanskihgrupa(npr.dobrovoljne organizacije)koje nisu nužno politički motivisane. Mnoge grupe imaju druge deklarisaneciljeve,poputpružanjasvojstvenihvrednostisvojimčlanovima(npr.religijskatela,sportskiklubovi).bezobzirada li supolitičkimotivisana iline, iskustvastečenaugrađanskimgrupamaćečestoopremitifunkcionereiostalepripadnikegrupaveštinamapotrebnimzakolektivnodelovanjeitakoposrednoposlužitikaoosnovademokratije(videtierlach,2006).2

1terminigrađanskasferaigrađanskodruštvokoristesekaosinonimi.2Postoji izvesnapolemikapopitanjutogadalionoštoseučiugrupamadoprinosipovećanjustopeučešćaupoliticimeđupripadnicimanepolitičkihgrupa, ilida lipolitička socijalizacijau ranoj dobi i/ili obrazovanje povećavaju izglede učestvovanja i u političkim i nepolitičkimgrađanskimaktivnostima(videtierlach,2006).

75



Društvena angažovanost je raznovrsnija i obuhvata aktivnosti koje sutržišnoorijentisane ilisepakodnosenaprivatnusferugrađana.Kaoprimertržišnoorijentisanihdruštvenihaktivnostimožedaposlužikorporativnadruštvenaodgovornost.Potompitanju,građanskaangažovanosti društvena angažovanostsu razdvojene, ali su takođebliskopovezane ipreklapaju se,imajućiuvidudajedruštvenaaktivnostusađenauvećinuoblikagrađanskihaktivnosti.Društvenaangažovanostizvandomašajagrađanskesferejetakođepredmetinteresovanja,jerdruštvenemrežezajednosanormamakojimaserukovodefunkcionišuugrađanskojiprivatnojsferi.Štaviše,društveneinterakcijeuokviruprivatnesfereidruštvenikapitalkojiseakumulirakaonjihovaposledica,potencijalnosubitnizasnabdevanjepojedinacasposobnostimazakolektivnodelovanjeugrađanskojsferi.izoveperspektive,identičniinteresiležeuosnovinaporazarazumevanjemodnosaizmeđuobrazovneigrađanskeangažovanosti,kaoiizmeđuobrazovneidruštveneangažovanosti.

4.2.2.Kojisutorazličitiobliciishodauvezisagrađanskomidruštvenomangažovanošću(CSE)?

razumevanje odnosa između obrazovanja i građanske i društvene

angažovanosti(Cse)iziskujepredstavljanjevišestrukihdimenzijaangažovanosti.razlikujuse:

•Političkeaktivnostikojeobuhvatajuglasanje,političkodelovanje,volontiranjeupolitičkiorijentisanimaktivnostimaidonacijepolitičkimciljevima.

•Građanske (nepolitičke) aktivnosti koje obuhvataju aktivnosti u i zapotrebe zajednice, poput delovanja u lokalnoj zajednici, pripadništvagrupamaorijentisanimnalokalnuzajednicuijavnirad,volontiranje,dobrotvornirad,učestvovanjeroditeljailokalnezajedniceuškolama.

•Društveneaktivnostiukojepotpadajuostaledruštveneaktivnostikojenisunužnograđanskiorijentisane;širedruštvenemreže;drugapripadanjagrupama,organizacijamailiudruženjima;iinterakcijesaporodicom,prijateljimaikolegamanaposlu.

•DrugevrsteaktivnostiuvezisaCSE,kojeobuhvatajukritičkiosvrtmedijai druge informacije na temu aktuelnih dešavanja; doprinosmedijima,izdavaštvuiinternetu,kaoiupotrebainternetaidrugihinformacionihtehnologijazaCseciljeve.

76



Cseseodnosinaučešće,uključenosti ilinekidrugioblikdelovanja.Pobrojaneaktivnosti(osimdrugih vrsta)ubliskojsuvezisastrukturnom komponentomdruštvenogkapitala(videtiodeljak2.3),alitujeinormativna komponenta,kojasemožeposmatratikaovažnapretečagrađanskeidruštveneangažovanosti.onaobuhvatavrednosti,uverenja istavove, tesestogaeksplicitnijeodnosinaintereseiorijentacijepojedinaca,kaoinjihovesklonostizadelovanjemuokvirugrađanskihidruštvenihaktivnosti.Prvenstvosedajepoverenjuitoleranciji:

•Poverenjeobuhvata opšte poverenje, poverenjemeđu ljudima (odnosisenaodnoseunutargrupeugrupnojdruštvenojangažovanosti),poverenjemeđu grupama (odnosi se na odnose između grupa u grupnojdruštvenojangažovanosti),ipoverenjeuinstitucije.

•Tolerancija obuhvata prihvatanje drugih grupa, navika, običaja iponašanjaodstranepojedincakojimožeainemoradaseslažesaistima;razumevanjeipoštovanjevrednosti,stavovaiuverenjadrugih.

opštapretpostavka jedaosnovna uverenja, stavovi i vrednostikojih se

pojedinacpridržava, ležeuosnovimišljenja i stavova kojeuspostavljajuoodređenimpitanjimailidogađajima(videtiHeath,evansandMartin,1993).svesnismotogadanisusvioblicigrađanskeidruštveneangažovanostipoželjni.neke forme udruživanja i umrežavanjamogu dovesti do tenzija i konflikata,naročitoakosugrupeokrenutekasebi,gledajuisključivosvojeintereseipokazujunetrpeljivostpremadrugimgrupama.

4.3.Kojisutouzročnimehanizmikojimogudapovežuučenjesagrađanskomidruštvenomangažovanošću(CSE)?

smatra sedapostoji jakameđusobnapovezanostobrazovanja ibrojnihoblikagrađanskeidruštveneangažovanosti(almondandverba,1963;emlerandFrazer,1999;Putnam,2000;LaugloandØia,2006;rosenbergerandWalter,2006).uprkos,ilipakzahvaljujući,raširenomkonsenzusuouniverzalnoj,jakoj ipozitivnojpovezanostiobrazovanja iCse,postoji slaba teorijskaosnovakojamožedausmeravadaljaistraživanjaiomogućikreiranjepraktičnepolitike (Cook,1985).Deorazlogaslabebazeznanja jeempirijskiproblemtipičanzaizučavanjesloženihprocesapomoćukojihseljudisocijalizujuiuče

77



da se angažuju u demokratskom društvu.3 na Grafikonu 4.1. prikazane sunekeglavnekomponenteovihprocesainačinnakojiseodnosejednipremadrugima.

Grafikon4.1.GlavnekomponentekojepovezujuučenjeiCSE

Izvor: Autori

obrazovanje se empirijski povezuje sa strukturnim komponentamadruštvenogkapitala,presvegaširinomidubinomdruštvenihmreža,nivoomudruživanja,kaoidrugimformamaangažovanjaupoliticiizajednici(videtiPutnam,2000;baron,Fieldandschuller,2000;Halpern,2005).sakonceptu

3novi jaz se nalazi u oblasti obrazovanja posle obaveznog (post-compulsory) obrazovanja,uključujućivisokoobrazovanjeiobrazovanjeuodraslomdobu,gdesuistraživanjauticanjapredavanjaiučenjanagrađanskuangažovanostlošedokumentovanaiobjedinjena(alividetibynnerandegerton,2001;bynneretal.,2003;bynnerandHammond,2004;FeinsteinandHammond,2004).uticajučenjauovimsredinamanagrađanskeaktivnostiskorodajenepoznanica.takođe jeverovatnodarazličite formeobukenaradnommestu i iskustvonaposlupodstičugrađanskusvestiangažovanost.nekekompanije,naprimer,podstičuzaposlenedaseutokuilivanformalnogradnogvremenaposvetelokalojzajedniciilirazličitimdruštvenimprojektima.

• Politička stabilnost• Društvena kohezija• Socijalna inkluzija• Bolje društveno delovanje• Bolje institucije• Komunikacija, transfer & diseminacija znanja• Manje nepravde i kriminala

Javne koristi (nemonetarne)U višestrukimkontekstimatokomživotnog veka

Formalnoučenje

Neformalnoučenje

Građanskaangažovanost

Interni resursi

• Znanje i veštine• Kompetencije• Ljudski kapital

• Mreže• Asocijativna demokratija• Zajednica & volontiranje• Učešće u politici & glasanje

Strukturne dimenzijedruštvenog kapitala

• Praćenje & kritičko tumačenje medija• Doprinos medijima & izdavaštvu i internetu

Ostali oblici građanske angažovanosti

• Funkcionalna demokratija• Kvalitetni ekonomski rast• Javna štednja koja se izdvaja na bezbednost, sprovođenje zakona i sudski sistem

Javne koristi (novčane)

UčenjeIndividualni atributi, resursi i društveni položaj

Građanska i društvenaangažovanost Uticaj na ekonomiju i društvo

• Društvena pozicija• Finansijski i ostali resursi

Eksterni resursi

• Vrednosti i stavovi• Poverenje (interpersonalno/-grupno &institucionalno• Tolerancija, razumevanje i poštovanje drugih

Normativne dimenzijeljudskog kapitala

Društvena angažovanost

Povratna sprega i interaktivni efektiCSE sama po sebi podrazumeva učenje

78



alnogstanovišta,obrazovanjenarazličitenačineutičenaučešćeugrupamaiorganizacijamakaoinaveličinuipostojanostdruštvenihgrupa.Kontekstiukojimaseučimogusamiposebidapostanumestozaumrežavanje,putemneformalnih ličnihkontakatameđu ljudima(emlerandMcnamara,1996).obrazovanjeposrednoomogućavapristupgrađanskim idruštvenimgrupama tako što pomaže u stvaranju resursa, poput finansijskih sredstavai slobodnogvremena,kao idrugihdruštvenih i kulturnih resursa.Poreddoprinosa u obezbeđivanju pristupa, obrazovanje može pomoći u pozicioniranjupojedinacauokviruformalnijihmrežaakteraupoliticiidruštvu(nie,junnandstehlik-barry,1996).

Manjejebilorečioefektimaobrazovanjananamereisvrhedrugihkvalitativnihaspekatarazličitihgrupailimreža(emler andFrazer,1999).obrazovanjenedovodisamodoširenjadruštvenihmreža,većmožeizazvatiinjihovoizmeštanjeiliraspad,čakitakodarezultiranapretkomublagostanju.Preston(Preston,2004)jepokazaodajetoslučajkodizvesnogbrojaodraslihosobauujedinjenomKraljevstvu.Povezao jeučenjeuodraslomdobu sapovećanjemsamopouzdanja i samovrednovanja, što pomaže da se pojedinci motivišu iprekinunezdraveiličakopasneodnose.

Kojisutomehanizmikojipodupiruposmatranupovezanostizmeđuobra

zovanjaivećineoblikagrađanskeidruštveneangažovanosti?Normativnekomponentedruštvenogkapitala,poputpoverenja,tolerancijeidrugihosobinakojepotpomažupovezivanjedruštvenihjedinica,predstavljajuvažneodlikesopstvai pojedinca koja povezuju obrazovanje i građansku i društvenu angažovaost.normeistavovidelujunapojavuangažovanosti,alimogudautičuinapriroduikvalitetnjenihishoda.Poverenjeitolerancijapripadajukritičnijimaspektimakojipokrećuprirodugrađanskeidruštveneangažovanosti,anakojemogudautičudomašajiprirodaobrazovnogiskustva(bell,1990;Wagnerandzick,1995).4 iskustva učenja su potencijalno važna za promovisanje tolerancijeipoštovanjadrugihgrupa(turner,1991)5, testoga izadruštvenu koheziju.smatrasedaodređeniaspektiobrazovnihsistemadelujunanivoetolerancije

4 bell(bell,1990) jeustanovio odnosizmeđutipaškole ipodrškesektaškimgrupama.usvojojanalizipodatakaeurobarametra,vagnerizik(Wagnerandzick,1995)utvrdilisudapostojinegativnakorelacija izmeđurasnihstavovaodraslihbritanaca,Francuza, žiteljazapadnenemačkeiHolanđanaigodinaformalnogobrazovanja.

5tarner(turner,1991)tvrdidaosobesajačimosećajempostignuća(akademskogpostignuća)imaju manju potrebu da ističu negativne svojstvenosti drugih grupa (eng. outgroups) –društvenagrupapremakojojpojedinacosećaprezir,suprotstavljanjeiliželjuzatakmičenjem–kaoipozitivnusvojstvenostsvojih(eng.ingroups)–ljudiimajuobičajdadajuprednostpripadnicimasvojihgrupa,nasprampripadnicimadrugih,itoubrojnimsituacijama.

79



ipoverenjaizmeđurazličitihdruštvenihgrupa,poputmešanjailisegregacijeučenika/studenatapoosnovurazličitieetničke,verskeilisocioekonomskepripadnosti.Međutim,ovevezenisudirektne(emlerandFrazer,1999,str.267).identifikovanjeuzročnihefekataobrazovanjananormativneaspektejeteško,poštosamagrađanskaidruštvenaangažovanostpodrazumevasituacijegdesepojavaučenja,teformiranjeimenjanjevrednostiodvijajunadinamičannačin.

znanje i veštine imaju još jednu važnu vezu između obrazovanja i

građanskeidruštveneangažovanosti,prvenstvenokaofaktorikojipotpomažuangažovanost. Školovanje razvija kognitivnu složenost koja se povezuje sademokratskimshvatanjemitolerancijom(nie,junnandstehlik-barry,1996;snidernan,brodyandtetlock,1991).Pomažeidaserazvijeopseggrađanskihveština,poputvođenjasastanaka,držanjegovorailipisanjepisama.naprimer,birokratska kompetencija se može naučiti jednostavno zato što same obrazovneustanovesadržebirokratskeelemente(Wolfingerandrosenstone,1980,str.79).onoštoseučiuškolimožedaolakšainterakcijusavlastiiupravom,uključujućiiintenzivnenačineiskazivanjaopredeljenostizapolitičkeopcijeilidere.Poredtoga,dostaveštinakojeseučeuobrazovnimustanovamakoristesedapodržeiojačajugrađanskeidruštvenekontekstetokomživotnogveka(starkey,1999).

Poredškolovanja,učenjeuodraslomdobipremamnogimajeveomavažno

zarazvojsklonostikojedoprinosegrađanskomživotu.Građanskeveštinekojese stičunepolitičkimkanalima, kao što je radnomesto ili volonterske organizacije,mogudaukažunastepenpolitičkeangažovanostipojedinca(verba,schlozman, and brady, 1995). Posedovanje ovih veština motiviše ljude jerdajesmisaosvrheidelovanja–zbogveštinaseljudiosećajudaimajuštadaponude.Mnogaiskustvaučenjačinedaljudipostanusvesnidrugihokosebe,kao i složenihprocesaudruštvu (Pring, 1999), te se javlja interesovanje zaučestvovanjemuprocesimadruštvenepromene.

određenioblicigrađanskeidruštveneangažovanostipojačanisuvećimka

pacitetomzaupijanjeiorganizovanjeinformacija–štočestoiziskujeznanjeovlastiiupravi,istoriji,geografiji,pravu,ekonomijiičakprirodnimnaukama.Dobroinformisanigrađanisuodizuzetnevažnostizafunkcionalnodemokratskodruštvo. Ljudi usvajaju i obrađuju građanski i politički značajne informacijetokomčitavogživotnogveka,naprimerkrozdodirsamedijimapoputtelevizije,novina,internetaidrugihizvora(videtiMilner,2002).obrazovanjemožedaoblikujeukusljudikadasuupitanjumedijiinalaženjetačnihinformacijapopitanjutrenutnihdešavanja.imauloguiuutvrđivanjupristupainformacijama,

80



kao i u razvoju kompetencija neophodnih za analitičko i kritičko tumačenjemedijaidrugihsredstavamasovnekomunikacije.nakraju,ljudimoguaktivnodadoprinosemedijima i izdavaštvu. Formiranje građanskog identitetakao igrađanskogdoprinosaputeminternetajeuporastu,aobrazovanjejepotencijalnobitanfaktorkojiodređujeovajrazvoj.

navedena objašnjenja za zajedničko imaju pretpostavku da obrazovanje

direktnoutičenagrađanskuidruštvenuangažovanosttakoštodirektnoutičena osobine pojedinca (videti odeljak 3.3.1). Međutim, primetno drugačijimehanizamnalažedauticajobrazovanjamožebiti iposredanidaideprekodruštvenogstatusa(verba,nieandKim,1978).osnovnapremisajedasunekiobliciangažovanostivođenirelativnompozicijompojedincaudruštvenojhijerarhiji,adasudruštvenepozicijeuglavnomuslovljeneobrazovanjem(višinivoobrazovanja višadruštvenapozicija viši nivo građanske i društveneangažovanosti)–uzodređenucirkularnost, takodavišapozicijaudruštvuvodi ka višem, nivou tj. stepenu obrazovanja.neki glasovi imaju veći odjek,takodaautoritetilimoćmogubitikrucijalnielementikojiutičunaindividualno ili kolektivno delovanje, te stoga i namotivaciju na angažovanost. ovoobjašnjenjejeinteresantnojersedelimičnobaviparadoksomučešćakojisejavljaumnogimzemljamačlanicamaoeCD(videtiodeljak1.4.2.).radiseopojavidabrojnioblicigrađanske idruštveneangažovanostinisuuporastu,uprkosporastunivoaobrazovanja,većjeumnogimzemljamazabeleženoiopadanje.shodnologiciovogobjašnjenja,neočekujesedaćenekiobliciangažovanostirastiuporedosaporastomnivoaobrazovanja,zatoštoseuopštenopovećanjeobrazovnihpostignućanijeodrazilonadruštvenustratifikacijupremanivoupostignutogobrazovanja.

ukratko,učenjemožedaunapredigrađansku idruštvenuangažovanost

(Cse)nasledećenačine:

•oblikovanjemljudskihsaznanja.sadržajobrazovanjaobezbeđujeznanjeiiskustvokojiolakšavajuCse.

•razvijanjemkompetencija,kojeljudimapomažudaprimenesvojeznanjeitakodoprinesurazvojuCse.

•negovanjemvrednosti,stavova,uverenjaimotivacijakojipodstičuCse.

•Poboljšanjemdruštvenogstatusa.ovoseodnosinaoblikeCsekoji sumotivisanirelativnompozicijompojedincaudruštvenojhijerarhiji.

81



4.4.Kojisutoostalifaktorikojiutičunagrađanskuidruštvenuangažovanost(CSE)?

MoželisepozitivanodnosizmeđuobrazovanjaiCsesmatratiuzročnim?Paradoksučečša–svevećinivoiobrazovanjanaspramopadajućegCse–dajeodređenuosnovuzastavdapomenutiodnosnijeuzročan.Moždasamoobrazovanjenepovećavanivograđanskeidruštveneangažovanosti,negozajedničkamotivacija koja podstiče kako angažovanost tako i sticanje obrazovanja. nadomašajipriroduobrazovanjaiCsenaporedoutičemnoštvoosobinasvojstvenih pojedincima, kao i porodicama i zajednicama u okviru kojih žive. naprimer,postojivećaverovatnoćadaćeosobekojeodrastajuuporodicamaizajednicamakojeističuvažnostgrađanskeodgovornostipostićivišinivoobrazovanja.MeraukojojdrugizajedničkifaktorimoguobjasnitipovezanostdovodiupitanjeidejudaobrazovnisistemijednedržavemogubitipromenjenitakodautičunaCse.takođe,postojiširokopsegalternativnihinezavisnihfaktorakojimogudautičunaCse(npr.videtivanDeth,MonteroandWestholm,2006).

Školovanje nije rešenje za sve poteškoće. Međutim, dok su brojni fak

tori verovatno odgovorni za opadajuće trendove građanske i društveneangažovanosti, obrazovne ustanove su poluge koje obećavaju preinačenjeopadanjaipodstičuvišistepenangažovanostimeđumladimljudima.Kreatoripraktičnihpolitikadirektnosuuključeniuprocesdizajniranjaiimplementacijedržavnogsistemaobrazovanja,takodajelogičnoposmatratiškolekaosredstvozapovećanjestepenaangažovanostimladihljudi.

treba istaći da efekti obrazovanjane iduuvekupozitivnomsmeru.na

primer, obrazovanje može pomoći ljudima da efikasnije unaprede svojaodređenainteresovanjanaštetuopštegdobra.tomožepoprimitiekstremneoblikekadafašistoidneiliantidemokratskegrupekoristesvojeobrazovanjeuzle svrhe,alitakođepostojeiumereniji,dodušeznačajni,oblicigdesuishodinegativnipodruštvo.Porečimakineskognaučnikavuting-Fanga(Wuting-Fang):„obrazovanjejekaomačsadveoštrice.ukolikosenjimeneupravljanaodgovarajućinačin,možeseseiskoristitiupogrešnesvrhe.“

4.5.ŠtazapravoznamoouticajuobrazovnihpostignućanaCSE? uodsustvukontrolisaniheksperimenata,veomajeteškosasigurnošćuut

vrditiuzročnost.iakotonijeuobičajenapraksa,možeserazmišljatioeksperimentimakojibibiliizvodljivi,poputrandomiziranjausvajanjaodređenihkuri

82



kuluma,pedagoškihmetoda, ili volonterstvananivouobrazovneustanove.alternativa je istraživanje javljanja takozvanih prirodnih eksperimenata,kojimogudauzmuuobzirpreciznatestiranjatogada liobrazovanje iCsedeleuzročnupovezanost(videtiCookandGorard,2007).Pomoćuanalitičkihstrategijauskladusaovimpristupom,Di(Dee,2004)nalazidaulazakuvisokoobrazovanjeuamerici,povećavaverovatnoćuprijaveubiračkispisakza22procentnaboda,aizlaznostnaizborimazačak17procentnihbodova.on,međutim,nenalaziuticajnavolontiranjeulokalnojzajednici.Di(Dee)obavljaidentičnuanalizudrugihpodataka,tenalazidadodatnagodinasrednjegobrazovanjapovećavaizlaznostbiračaza7procentnihbodova,tepovećavatolerancijupremadrugimgrupamaod8do12,5procentnihbodova.ostaleanalize istog nivoa preciznosti imaju identične rezultate za odziv birača usjedinjenimameričkimDržavama,inalazedavišegodinaškolovanjapodižuodziv u ujedinjenom Kraljevstvu, ali ne u tolikoj meri kao u sjedinjenimameričkimDržavama(Milligan,Morettiandoreopolous,2003).

Daljeanalizeprirodeuzročnihmehanizamasusvakakoneophodne.arK

modeli,prikazanutabeli4.1(videtitakođeodeljak3.2zadetaljnijiopis),koristanjekaosmernicazaoveanalize,aliovojesamojedannačinpristupanjaovom širokom polju. Da ponovimo osnovne premise ovih modela: premaapsolutnom modelu, obrazovanje direktno utiče na odlike pojedinca, kaoštosuznanjeiveštine,ilinaaspekteličnosti,kaoštosupoverenjeitolerancija.suprotnotome,premarelativnommodelu,obrazovanjeimaindirektneefekteputemuticajanadruštvenistatus ili relativnupoziciju individualacaudruštvenojhijerarhiji.Kumulativnimodeljenegdeizmeđupomenutadva,jersepremanjemuefektiobrazovanjajavljajudirektnoprekouticajaobrazovanjanaodlikepojedinca,aliishodiuvezisaponašanjempojedincazaviseodprosekaidistribucijeobrazovnihpostignućauvršnjačkimgrupama.

Tabela4.1.Triuzročnamehanizmakojapovezujuobrazovanjeigrađanskuidruštvenuangažovanost(CSE)

Štadovodidovećegrađanskeidruštveneangažovanosti?

Apsolutnimodel Višistepenstečenogobrazovanjapojedinca

Relativnimodel Višistepenstečenogobrazovanjapojedincanaspramprosekaobrazovanjavršnjaka

Kumulativnimodel Višistepenstečenogobrazovanjavršnjaka

Izvor: Kembel (Campbell,2006a).

83



Kembel(Campbell,2006a)testiraarKmodelepomoćupodatakadobijenihizevropskoistraživanjedruštva(europeansocialsurvey,ess)ievropskevrednosnestudije(europeanvaluessurvey,evs).unastavkusenadovezujemonanjegovuanalizuiocrtavamoukratkoštaseempirijskiznaoznačajusvakogmehanizmauodnosunaskupmerenjaspecifičnihishodagrađanskeidruštveneangažovanosti: kompetitivne političke angažovanosti; ekspresivne političkeangažovanosti;glasanja;radaudobrovoljnimudruženjima;poverenjauinstitucijeipojedince.naGrafikonu4.2datjesažetiprikazglavnihnalaza.

Grafikon4.2.Sažetiprikaztrimodelazauticajobrazovanjanaangažovanost

Izvor: Kembel(Campbell-2006a).

4.5.1.Dokaziuticajanakompetitivnupolitičkuangažovanost Štojeoblikangažovanjavišeograničensvojomkompetitivnom,konačnom

prirodom, toćeprebitiobjašnjenpomoćurelativnogmodela.Mnogioblicipolitičkogangažovanja,kojizaeksplicitancilj imajuuticanjena javnupolitiku,posvojojprirodisukompetitivni.naprimer,brojzvaničnikaudržavnojupravijekonačan,takoda,štojevišeglasovasarazličitimzahtevimakojiko

Kompetitivna političkaaktivnosti

Ekspresivnapolitička aktivnost

Glasanje

Volonterskaudruženja

Poverenjeu institucije

Međuljudskopoverenje

Sortirajućimodel (SES)

Apsolutniobrazovni model

Kumulativniobrazovni model

84



municirajusaupravom,toćemanjeznačajaimatisvakipojedinačanglasilistav. izabrani predstavnicimoguda glasaju samo za ili protivpredloženogzakona,abirokratekojipišuzakonenemogutodarade,adasvibuduzadovoljni. imanentnakompetitivnost znači da ćeneki uspeti, a neki ne.onikojiimajunajvišeizgledadauspešnokontaktirajuiutičunapolitičkelideresuosobesanajvišesredstavadaplasirajusvojuticaj.tojetipaktivnostinakojisemožeprimenitirelativnimodel,jerjeobrazovanjeujakojvezisavisokimdruštvenimstatusomidrugimresursimakojimogudautičunauticajpojedinačnogglasaimišljenja.uodnosunaprincipejednakopravnosti,ovosemožeprotumačitikaonegativanefekat.6

Kompetitivnopolitičkoangažovanje:jakdokazzaprimenurelativnogmodela Koristećisepodacimaizevropskogistraživanjadruštva(europeansocial

survey),Kembel(Campbell,2006a)nalazi jakedokazeuprilogtezidakompetitivni oblici političkog angažovanja najbolje pristaju relativnommodelu,7 nagoveštavajućidaseuočenapovezanostnajboljeobjašnjavakrozuticajobrazovanjanadruštvenistatus.ovopotvrđujusličninalazini,Džunistelik-beri(nie, junn i stehlik-berry, 1996) za sjedinjene američke Države, i predlažuobjašnjenjekojimnogipodržavajukadaseradiostanjuumnogimzemljamačlanicamaoeCD.

4.5.2.Dokaziuticajanaekpresivnopolitičkoangažovanje

ekspresivnioblicipolitičkogangažovanja se takođepovezuju sa jednimeksplicitnimciljem,atojeuticanjenajavnupolitiku,ikakoovioblicimoguposvojojprirodibitikompetitivni,baremmeđuvećimokupljenimgrupama,brojglasovakojisečuju,testogaikooperativnoponašanje,dalekosuvažnijaod

6odnosjakihnaspramslabihdokazazasnivasenapravilupredstavljenomkodKembela(Campbell,2006a) iglasi:a)Postojanjepozitivnog,bitnogkoeficijentazanivoobrazovanja inebitnogkoeficijenta zaobrazovnusredinu jedokazkoji seprimenjujeuapsolutnommodelu.b)negativni koeficijent zaobrazovnu sredinu jedokazkoji seprimenjujeu sortirajućemmodelu.ukolikojeovajkoeficijentvećiodnivoaobrazovanja,tojejakdokazzadavanjeprednostisortirajućemmodelu.c)Pozitivnikoeficijentzaobrazovnusredinujedokazkojiseprimenjujeukumulativnommodelu.Kaoštojeslučajsaevaluacijomsortirajućegmodela,koeficijentkojijevećiodnivoaobrazovanjasmatrasejakimdokazom,akoeficijentmanjiodnivoaobrazovanjajeslabdokaz.

7angažovanjeunekolikopolitičkihaktivnostikojesepominjuuevropskomistraživanjudruštva(europeansocialsurvey-ess)podeljenojenadvaosnovnatipaaktivnostizakojepostojinajvećaverovatnoća da budu kompetitivni po prirodi, a to su kontaktiranje političkih lidera i rad upolitičkojstranciiliakcionojgrupi.

85



lika.ekspresivniikompetitivnioblicipolitičkojangažovanjasuubliskojvezi,alisenjihovaučinkovitostoslanjanamasovnuuključenost–štoviše,tobolje:primarniresursjebrojljudikojiseokupljaokoodređenogpitanja.Poovomscenariju,moćsezasnivanabrojuglasova,anenastatusuidrugimresursima.ekspresivnioblicipodrazumevajuaktivnostipoputbojkotaodređenihproizvoda,učestvovanjeuprotestimaidemonstracijama,ipotpisivanjepeticija.uovimslučajevima,posvemusudećiradiseoapsolutnommodelu,poštoobrazovanjemožedirektnodarazvijeinteresovanjezaovapitanjakaoidausadiosećajzakolektivnodelovanje.

Ekspresivnopolitičkoangažovanje:slabi dokazi za relativni model, jaki dokazizaapsolutnimodel.

nisu svi oblici političke angažovanosti podložni istom stepenu kompeti

tivnosti,takodaKembeldiferencirasvojuanalizupostepenupojedinačnognivoakompetitivnosti koji su u vezi sa različitim oblicima političkog angažovanja.nalazijakedokazepremakojimaekpresivnioblicipolitičkogangažovanja(onigorepomenuti)najboljepristajuapsolutnommodelu,aliislabedokazepokojimairelativnimodeligraizvesnuulogu.sveusvemu,nalazipodržavajuidejudapolitičkeaktivnostikojepodležudalekonižemstepenukompetitivnostinisupoduticajemdruštvenogstatusa(ilirelativnihnivoaobrazovanja),umeriukojojtotvrdenalazini,Džunistelik-beri(nie,junnistehlik-barry,1996).

Detaljnijaanalizakojususprovelirozenbergerivalter(rosenbergerand

Walter, 2006) sugeriše da se u austriji, većina posmatranih efekata obrazovanjanaopsegpolitičkeaktivnosti razvijakaoposledicaposrednihvarijablikojeseodnosenafaktoredruštvenogkapitala(naročitonapripadnostnepolitičkimorganizacijama),građanskeorijentacije(političkointeresovanjekaoiunutrašnjeilispoljnodelovanje)kaoiindividualnih(postmaterijalnih)vrednosti.utvrđenojedasudirektniefekatobrazovanjausledkognitivnemobilizacijeili indirektniefekatkrozokupacionistatusilinivoposla,usuštininebitni.Kaoalternativadistinkcijiizmeđukompetitivnihiekspresivnihoblikapolitičkogangažovanja,definišuseobliciučešćausmerenikaelitamanaspramoblikaučešćasuprotstavljenihelitama.autorinalazedajeaktivnostusmerenakaelitiuglavnompoduticajempripadnostiorganizaciji,kaoiunutrašnjeispoljneefikasnosti.Pripadnostorganizacijitakođeigrauloguuobjašnjavanjuučešćakojejesuprotstavljenoelitama.Poredtoga,aktivnostkaoizazovelitijepodstaknuta i većim stepenommeđuljudskogpoverenja, nematerijalnimvrednostima ivećimstepenompolitičkogobrazovanja ukombinacijisa izvesnimnivoomskepticizma.

86



4.5.3.Dokazuticajanaglasanje iako se odnosi na političko angažovanje, glasanje je kategorija za sebe.

umnogimzemljama,glasanjenemoradaimasamopolitičkiznačaj,negoigrađansko značenje. Glasanje nijemotivisano isključivo napredovanjem kaodređenominteresnompolitičkomciljupojedinca.većinaljudiglasa,baremdelimično, izrazlogaštood toga imaju izvesnograđanskozadovoljenje.Domereukojojjeglasanjepolitičkimotivisano,posvemusudećinajboljepristaje relativnommodelu, ali domere do koje je vođeno osećajem građanskedužnosti,uklapaseiapsolutnimodel.Mogućejeidakumulativnimodelnađesvojuprimenu,poštograđanskiaspektiglasanjamogubitivećiusredinamagde ljudiposedujuvećinivoobrazovanja, tečak i jačiosećajda jeglasanjegrađanskaobavezailidužnost.

Glasanje:slabidojakidokazizarelativnimodel, jakidokazizaapsolutnimodel.

Kembel (Campbell, 2006a)navodipostojanjemešovitihdokazakada se

radioglasanju.Dokaziuprilogrelativnogmodelakrećuseodslabihkajakim,dokistovremenopronalazidokazedaiapsolutnimodel imazapaženuulogu. treba primetiti da se ova analiza zasniva na podacima sakupljenimnameđunarodnomnivou, koji ignoriše specifičnosti pojedinačnihnacija tj.država.uaustriji,rozenberger ivalter(rosenbergerandWalter,2006)suutvrdilidaobrazovanjeimanegativandirektni(kognitivni)efekatnaglasanje.neophodnesupaksveobuhvatnijeanalizedabiseprotumačilirezultatiuodnosunanacionalnekontekste,imajućiuvidudajepolitičkaidruštvenaklimapojedinihdržavaznačajanfaktor.naprimer,potencijalniuticajgrađanskihdužnostikojeseusvajajuobrazovanjemnemorabiti izraženunestabilnimkontekstimagdeimakonflikata,iligdevlastneodgovarazakonuidemokratskimprincipima.

4.5.4.Dokaziouticajunaangažovanjeudobrovoljnimudruženjima za razliku od političkog angažovanja, ljudi ne postaju deo volonterskih

udruženjasamodabiodbraniliiliunapredilisvojeinterese,baremneueksplicitnompolitičkomsmislu.većina ljudi će takođe imati i lični interesdaučestvuje u aktivnostima grupe, i uživati u društvu drugih članova grupe.ukoliko jeovotačnakarakterizacijaasocijativnedemokratije,utolikonema

87



razlogaočekivatidaćerelativnimodelobjasnitizaštoljudiučestvujuuradugrupa,klubovaiudruženjima.Posvemusudećinajboljeodgovaraapsolutnimodel,naosnovutogadaobrazovanjemožedausmeravaljudedarazumejuicenevrednostpridruživanjagrupama.irelativnimodelmožedaodigraulogudomeredokoječlanstvouorganizacijamaiziskujepristupresursima,poputvremena,trudaičesto,novca.ni,Džunistelik-beri(nie,junnistehlik-barry,1996)zapravonalazeempirijskedokazeda relativnimodelnajboljeobjašnjavaučešćeuorganizacijama.Međutim,Helivel iPatnam(Helliwell iPutnam,1999),kritikovalisuovajzaključakzbognačinanakojijeoperacionalizovanomerenjeobrazovnogokruženja.

Dobrovoljna udruženja: slabi dokazi za relativni model, jaki dokazi za apsolutnimodel

radećinaunapređenjumerenja,Kembelpronalazislabedokazekojigo

voreda jeučešćeudobrovoljnimudruženjimamotivisanorelativnimmodelom,apaknalazijakedokazeuprilogtomedaiapsolutnimodeligraizvesnuulogu. njegova analiza primenjena je na podatke iz evropskog istraživanjadruštva(europeansurvey,ess)ievropskevrednosnestudije(europeanvaluessurvey,evs), koji suobezbedili dodatnidokaznimaterijal. Čak iakodvaizvora podataka pokrivaju različite države i koriste se različitimmerenjimaučešćauorganizacijama,rezultatisubilikonzistentni.statusidrugiresursidobijenikrozobrazovanjeizgledadaigrajuulogubaremdelimičnouohrabrivanjuučestvovanjauorganizacijama,dokobrazovanje takođe imasvogudelauusađivanjunavikezapovezivanjem.

4.5.5.Dokaziuticajanainstitucionalnoiinterpersonalnopoverenje Do sada, oblici građanske i društvene angažovanosti koje su razmatrane

podrazumevajuaktivnostiilistvarikojeosobačini.Poverenje,međutim,sastojiseodstavailimentalnogsklopa–štaosobamisli – iakosamogućimbihevioralnimposledicama.osobekojeimajupoverenjavišesuuključeneuaktivnostiodsvojihparnjakakojinegajeistopoverenjeuljude.iakobihevioralneimplikacijepoverenjauinstitucijeupravenisujasnodefinisane,zaovajoblikpoverenjasedugoteorijskismatraloda imavažnogudelaupolitičkojstabilnosti (easton,1965;Hetherington,2005).uzimajućiuobzirširikontekst,zbogodvišeniskog nivoapoverenja,možedelovatidapolitičkaaktivnostnemasmisla,dokodviševisok navodinamišljenjedajepolitičkaaktivnostnepotrebna.ovomožeobjasnitizaštoomladinaunordijskimzemljamaneizlaziuočekivanombrojuna

88



izbore,nepokazujeveliko interesovanjezapristupanjepolitičkimpartijama,kandidovanje za javne funkcije ili učestvovanje u demonstracijama, baremkadaseuporedesaomladinomizzemaljajugoistočneevrope.PremarezultatimaieaGrađanskihistraživanja,omladinauzemljamajugoistočneevropeimamanjepoverenjaujavneinstitucije,aliseodnjeočekujedaizmeđuizboračešćeučestvujeurazličitimoblicimapolitičkeaktivnosti(amnå,2001).

Postojivišeočekivanjakadaseradioodnosuizmeđuobrazovanjaipoverenja,kakoinstitucionalnogtakoiinterpersonalnog.Premajednomgledištu,poverenje ima uglavnom društveno poreklo, te je uslovljeno društveno-ekonomskimstatusom.akojetoslučaj,ondaseprimenjujerelativnimodel.Štostebliživrhudruštvenelestvice,toimatevišerazlogadaimatepoverenja.nasuprot tome,ukolikosepoverenjepercipiraprvenstvenokaopsihološkapredispozicijaimunanapozicijenadruštvenojlestvici,ondaseposvojprilicimožeprimenitiapsolutnimodel.

Institucionalnopoverenje:jakidokazizaapsolutnimodel Kembelova (Campbell, 2006a) analiza u kojoj su korišćeni podaci iz

evropskog istraživanja društva (european social survey, ess) nalazi jakedokaze koji nalažu da je poverenje u institucije8 vođeno uglavnom apsolutnim modelom. Prema jednom tumačenju, što je više osoba upoznata sa kompleksnim procesima koji se odvijaju u njenoj okolini, to je većamogućnost da će imati poverenja. Međutim, odnos između institucionalnog poverenja i političkog učešća nije pravolinijski (Lauglo and Øia, 2006). uprkosrastućemtrenduusticanjuobrazovanjaiobrazovnimpostignućima,ponalazimaamna(amnå,2001)visokistepenpolitičkogkonsenzusauŠvedskojukombinacijisavisokimstepenompoverenja,možedaodražavaopadajućitrenduodzivubiračakodosobakojesuteksteklepravoglasa,kaoiopadajućitrenduučlanjenjuupolitičkestranke.

Interpersonalnopoverenje:jaki dokazi za kumulativni model Postojejakidokazikojigovoredainterpersonalnopoverenjeodgovaraku

mulativnommodelu.Što jeprosečninivoobrazovanjauokruženjupojedinca

8indeks institucionalnogpoverenjauključuje sedam institucija: skupštinu jedne zemlje, pravnisistem,policiju,političare,političkestranke,evropskiparlament iujedinjenenacije. ikodinterpersonalnog i kod institucionalnog poverenja, indeks je konstruisan tako da obuhvati ipojedinačnereakcije.

89



viši,tojevišinivonjegovogpoverenjaudruge9.ovimsepodrazumevadajeinterpersonalnopoverenjeuslovljeno,kakonivoomobrazovanjapojedincatakoiobrazovnomsredinom,iprematome,imasociološkeipsihološkekorene.zarazlikuodrelativnogmodela,okruženjeutičenapoverenjeputemkumulativnogmehanizma – poverenje stvara poverenje, što predstavlja neku vrstu „efektazaraze.“verovatnoćasapojavompoverenjaraste,zajednosaprosečnimnivoomobrazovanja kod vršnjaka u okruženju. stoga, visok nivo obrazovanosti unutarjednesredinemogusasobompovućipozitivnureakciju,štovodikavišimsveukupnimnivoimapoverenja.Poredtoga,ovinalazisuvažnijernalažudavišinivoinejednakostiuobrazovnimpostignućimamoguimatinegativniuticajnasveukupnudruštvenukoheziju.

4.6. Šta znamoouticajima različitihobrazovnih iskustavanagrađanskuidruštvenuangažovanost?

Kako je sažeto u prethodnom odeljku, postoje dokazi koji nalažu daobrazovna postignuća imaju uticaj na neke oblike građanske i društveneangažovanosti, a u nekim slučajevima, postoje dokazi u prilog tomeda doovogadolazijerobrazovanjeutičenaizvesneodlikepojedinca.Međutim,nakojinačinobrazovanjezapravomožezaistadarazvijeoveodlike?Štaznamoovarirajućimuticajimarazličitihobrazovnihiskustavanagrađanskuidruštvenuangažovanost?Šta i kako ljudizapravouče,aštosemožeodrazitinarazličiteoblike angažovanosti? Kvantitativna i kvalifikativna merenja obrazovanjaprikrivajudostatogaštojebitnozaobrazovneproceseiangažovanost.

Druga detaljnamerenja obrazovnih iskustava su neophodna, poput vrste

obrazovneustanovekojasepohađa,odabranogkursailistudijskogprograma,kao i druga kvalitativnamerenja obrazovnih iskustava koja su relevantna zagrađanskuidruštvenuangažovanost.Postojećaistraživanjadalasuslabesmernicekadaseradioizboruovihmerenja.Čakiakopostojiuvreženomilšljenjedasuškoleprimarniagentsocijalizacije,postojevelikepraznineubaziznanjakadaseradioprocesimatokomkojihmladiljudipostajugrađanskiidruštvenoaktivni,iline,iulozikojuspecifičnaobrazovnaiskustvaigrajuuovimprocesima.ovoneomogućavaformulisanjejakihteorijskihočekivanjapopitanjutoganakojinačinškoleutičunagrađanskuidruštvenuangažovanost.

9evropsko istraživanje društva (european social survey, ess) meri interpersonalno poverenjepomoćutripovezanapitanja:dalisemoževerovativećiniljudi,dalićevećinaljudipokušatidavasiskoristiidaliuvećinislučajevaljudipokušavajudabuduodpomoći.

90



Čak iako teorijska očekivanja nisu jaka, postoji veliki broj mogućihobjašnjenja načina na koji škole mogu da posluže kao izvor uticaja naangažovanost. Kembel (Campbell, 2006a) nalazi niz objašnjenja zaštosadržajobrazovanja–onoštosezapravodešavauškoli–možedautičenaangažovanost,oprobavajućinekeodnjihkoristećisepodacimaistraživanjagrađanskog obrazovanja Međunarodne asocijacije za merenje obrazovnihpostignuća ( international association for the evaluation of educational achievement Civic education study-CiveD). uzima u obzir kurikulum,pedagoškimetod,uključenostuučenički/studentskiparlamentiškolskietos.ovaanalizajeograničenanapodatkeprikupljeneujednomkonkretnomperiodu,posebnomeđučetrnaestogodišnjacima,takodaskorodaništanegovoriouticajimagrađanskogobrazovanjanaponašanjeuodraslomdobu.

4.6.1Kurikulum Škole mogu da budu idealna sredina za sticanje građanskog znanja i

veština, bilodirektno, unutaručionice gde sedajuuputstva sa specifičnimciljemdaseučenicipripremezaaktivnograđanstvo, ilipak indirektnokaonusproizvod uputstava davanih po drugimpitanjima, kao kada učenici usmenoobrađujunekudeonicuizknjiževnosti.raspoložividokazikojigovoreoefikasnostiuputstavakojasuspecifičnousmerenakapodsticanjuaktivnoggrađanstvanalažudauticajpostoji,alidanijeveliki.10Poredmogućnostidajeuočenaefikasnostniskausledniskogkvaliteta,ukolikobisvakistudentdobioidentičnegrađanskeinstrukcije,ondaneiznenađujeukolikobitovodilodoneznatnihuočenihrazlikaugrađanskojidruštvenojangažovanosti.Konstantanemožeobjasnitipromenljivu.

sveobuhvatnijeobjašnjenjesastojiseutomedagrađanstvonemožedase

ograničinajedankursiliprogram,nitimožedaseograničinaškolu.učeniciupijajudostainformacijauvezisagrađanstvomipolitikomizsvogokruženja,kaoštojedom,putemmedijaidrugihkanaladruštva.takoda,zavećinustudenata,časovigrađanskogvaspitanjaponavljajuonoštoonivećusvajajuizsvojeokoline.Međutim, ovo nije slučaj kada se kurikulum suštinski razlikuje oddešavanjaukućiiliširemdruštvenomokruženju.naprimer,LengtoniDženings(Lengtonandjennings(1968,str.866)izveštavajudazamnogestudenteaf

10zapojedinačnedržavevideti:argentina(Morduchowiczetal.,1996),Švedska(Westholm,Lindquistandniemi,1990),ujedinjenoKraljevstvo(DenverandHands,1990;johnandMorris2004),isjedinjeneameričkeDržave(niemiandjunn,1998).

91



roamerikanceu sjedinjenimameričkimDržava sredinom šezdesetih godinaprošlogveka,kadajepostojalasegregacija,izloženostgrađanskomvaspitanjuuškolinijebilopukoponavljanjeonogaštosuučilikodkuće.Mordukovičigrupaautora(Morduchowiczetal.,1996)sprovelisueksperimentalnoistraživanjeuargentini,gdejedemokratijaupovoju,akojepokazujedačasovigrađanskogvaspitanjaimajuznačajanuticaj.ovinalazinalažudačasovigrađanskogvaspitanjamogudanadomestenedostatakdemokratskogobrazovanjaudomu ilidrugimkanalimadruštva.

4.6.2Pedagoškimetod Međutim, najdostupniji dokazi pokazuju da bi vaspitači trebalo više da

brinuotomekako sesadržajpredaje.Provlačisezaključakdanajefikasnijagrađanska iskustvapodrazumevaju slobodnu i otvorenudiskusijuna temuaktuelnihpolitičkihdešavanjauokviruučionice,štosenazivai„okruženjemotvoreneučionice.“rezultatinekolikoistraživanjaukazujudaokruženjeotvoreneučionicepodstičedemokratskudebatuiraspravukojavodikaboljemučinkuuevaluaciji11građanskogvaspitanja,a istookruženje i šireutičenagrađanskuidruštvenuangažovanost.ovoseobjašnjavačinjenicomdamladiljudiimajupotrebudaiskuseotvorenudiskusijunatemupolitikekakobisepripremili na učestvovanje u pluralističkoj demokratiji (Gutmann, 199, str.51).uosnoviovogobjašnjenjaležipretpostavkadaučenicikojiiskusediskursotvoreneučionicevišenaučeopoliticiodsvojihvršnjakakojineučestvujuuistomnivoudiskusije,tesuboljepripremljenizaangažovanjeujavnojsferi.

udetaljnojuzročnojanalizi,Kembel(Campbell,2006c)nalazidausjedin

jenimameričkimDržavama,okruženjeotvoreneučionicevodikaprimetnompovećanju„građanskihveština“,posebnomeđuučenicimakojiudomunemajuprilikedaučestvujuupolitičkimraspravama,tepostojipozitivniuticajnatodaliameričkiadolescentiprijavljujuukojojmeriočekujudabududobroinformisaniglasačiikakoprocenjujusvojočekivaninivograđanskeipolitičkeangažovanosti.Poredtoga,ovoimanegativniuticajnatodalisebevidekakoučestvuju u nelegalnim protestima poput ispisivanja grafita sa sloganima,blokiranje saobraćaja, iliblokiranje zgradakaovidprotesta.onobjašnjavanegativniodnostimeštopolitičkadiskusijaučimladedasekonfliktimogurešitiilegalnimprotestnimaktivnostima.

11naprimer,torney-Purta,2001-2002,2002;torney-Purtaandrichardson,2005;Morduchowiczetal.,1996;niemiandjunn,1998.

92



4.6.3Drugaškolskaivannastavnaiskustva

iskustvakojamotivišugrađanskuipolitičkuangažovanostnemorajudase

realizujuuokviruformalnihaktivnostiuučionici,većiputemvannastavnihaktivnosti.Dokazi izsjedinjenihameričkihDržava iz longitudinalnihpodatakapokazujudaosobekojesekaoadolescentipridružegrupamailiklubovima,uodraslomdobubivajuvišegrađanskiipolitičkiangažovani(jenningsandstoker,2004;smith,1999;Youniss,McLellanandYates,1997;Hanks,1981).naosnovuistraživanjasocijalizacijemladihroditelja(eng.YouthParentsocializationstudy),beck iDženings(backandjennings,1982) izvodezaključakdaadolescenskoučešćeugrupamapredstavljastazukojavodikagrađanskojipolitičkojangažovanostiuodraslomdobu.učestvovanjeugrupamaodmalihnogumožedausadinavikuasocijativnogpovezivanja,štoseurezujeuobrasceponašanjaadolescenataimanifestujetokomčitavogživota.teorijadruštvenogkapitalapredlažedaadolescentiposedujunormuasocijativnogučešćakojeimje„utuvljenouglavu.“Međutim,dostupnidokazineisključujumogućnostdapostojenasleđeneneprimećenekarakteristikekoječinedasuljudisklonipriključivanjugrupamaikaoadolescentiilikaoodrasli,naštaobrazovanjenemanekiposebanuticaj.natabeli4.2prikazanisurezultatianalizaieagrađanskihpodatakauvišedržava.rezultatipotvrđujudapostoji veza između članstva u grupi i građanske/političke angažovanosti.učestvovanje u učeničkim/studentskim parlamentima i sličnim asocijacijamatakođeimaznačajanuticajnarazličitedimenzijegrađanskeidruštveneangažovanosti.

93



Tabela4.2.Uticajfaktoraobrazovanjanadimenzijegrađanskeidruštveneangažovanosti

(mešovitiefektiimaksimummogućnostiregresije)

statističkibitanpozitivanodnos.statističkibitannegativanodnos.--odsustvostatističkibitnogodnosa.

Izvor: Kembel(Campbell,2006a)Podaci izieaistraživanjagrađanskogobrazovanja(eng.ieaCiviceducationstudy)

4.6.4.Školskietos

normezauzimajucentralnomestourazumevanjumotivacijepojedinacazagrađanskuidruštvenuangažovanost.izoveperspektive,školesuposebnovažnejerpredstavljajuperiodkadamladiljudiprolazekrozsocijalizacijuikadaimseusađujunormekojeimajupotencijaldaupravljajunjihovim

Znanje Veštine Glasanje(očekivano)

Građanskaangažovanost(očekivana)

Političkaangažovanost(očekivana)

Institucionalnopoverenje

Tolerancija

Školskaiskustva

Brojgrupagdejepojedinacčlan

-- -- --

Učenički/studentskiparlament

Učestanostsastajanja --

Školskietos

Klimauučionici:sveukupna

Poverenjeuškolskoučešće:sveukupno

--

Konvencionalnegrađanskenorme:sveukupne

Normedruštvenogkretanja:sveukupne

-- -- -- --

94



ponašanjemkrozživot.12ispunjenamrežamastudenata,roditelja,nastavnikaičlanovazajednicekojesepreklapaju,klimauškoliodražavarazličitenorme.nekeodnjihsemogusvesnonametatidorazličitihmera,naročitoonekojesedelena širemdruštvenomnivou.normemogudaciljajunapodsticanjeakademskihpostignuća,jačanjeosećajazasolidarnostunutargrupeililokalnezajednice,kaoinajačanjeosećajazagrađanskedužnosti.Doksesveovoidaljeistražuje,postojenekidokazikojinalažudanormativnaklima(ilietos)u obrazovnim ustanovama, igra značajnu ulogu u oblikovanju građanske idruštvene odgovornosti učenika/studenata, kako u adolescenciji tako i uodraslomdobu.Koristećisepanelpodacima,Kembel(Campbell;2005,2006b)nalazidanormativnaklimaškoleimadugoročniuticajnaodzivglasačaivolonterskirad.rezultatianalizaieapodatakaograđanskomvaspitanjuuvišedržavapredstavljeniutabeli4.2ukazujunapostojanjevezaizmeđurazličitihmerenjaškolskogetosaigrađanskeidruštveneangažovanosti.

4.7.Procenetroškova-koristi teškojeizvodljivostavljanjenovčanihvrednostinavrsteishodagrađanske

idruštveneangažovanostikojeseovdeanaliziraju–atekjeteškonazbirnomtj.sveukupnomnivou.Kakobinekomogaospravomdastavicenunapodizanje nivoa odziva birača ili na opadanje tolerancije?Međutim, neki efektiobrazovanja na život u zajednici mogu da se vrednosno odrede, naročitotamo gde očito utiču na antisocijalno ponašanje. Prema dobro poznatom „Perry“ opsežnom istraživanju predškolskog obrazovanja (eng. High/scopePerryPreschoolstudy),procenjenjeprihoddržaveodusD258.888poučesnikutokom40godina,iliusD17,07nasvakiuloženidolar,gde88%dolazioduštedeodkriminala(schweinhart,2004).ProcenarezultataManukauprogramapismenostiporodicananovomzelandu(eng.ManukauFamilyLiteracyProgramme)predvidelajesveukupniprihododnzD9,36pouloženomdolaru

12normepodrazumevajuskupstvarikojeljudiosećajudabitrebaloilinebitrebalodarade.uovomslučaju, terminnormadefinišesekaoregularnostpokojojčlanovipopulacijeočekujudaćeponašanjeuneskladusavažećimpravilimabitinajverovatnijenegativnosankcionisano(voss,2001,str.109).skladnoponašanjejeoblikovanoželjompojedincadaizbegnekaznu,čakiakojeistasuptilnoiskazanaodstraneprijatelja,komšijailipoznanika.normesesprovodeipotvrđujukrozdruštveneinterakcije,naročitounutardruštvenihmreža(Coleman,1990).neusvajajusviistenorme,nitiuistojmeri.Mnogenormeseprihvatajukroznavike,teseizrazsocijalizacijaodnosinaproceseputemkojihnormabivaprihvaćenaiusvojena–osobaučištajedruštvenopoželjnoiprihvatljivo.usvajanjenormeznačidajeupojedincunastaounutrašnjikaznenisistemkojipokrećekrivicukadaseizvršiilineizvršiaktivnostkojupropisujenorma(Coleman,1990,str.293).

95



tokom30godina.većina jeuoblikuočekivanihpovećanihzarada ismanjenihtroškovasocijalnepomoći,međutim,efektinazajednicu,poputsmanjenjajavnihi privatnih troškovakriminala, činepozamašnideo (PriceWaterhouseCoopers2006,pozivajućisenabensemanandsutton2005).

4.8.Zaključak zaobrazovanjesesmatradajeujakojkorelacijisavišestrukimoblicima

građanskogidruštvenogobrazovanja.uprkos,ilipakzahvaljujući,raširenomkonsenzusu po pitanju univerzalnih, snažnih i pozitivnih odnosa izmeđuobrazovanja i građanske i društvene angažovanosti, uzročni mehanizmi uosnovi tih odnosapodvrgnuti su relativnooskudnom ispitivanju. raspravaoefektimaučenjanaangažovanost jekorisnauprepoznavanju idefinisanju višestrukih uloga koje igra formalno obrazovanje, od ekonomskih dodruštvenih,kulturološkihiličnih.opštegledano,kadasuostalestvarijednake,višinivoiobrazovanjasuubliskojvezisavišimiboljimnivoimagrađanskeidruštveneangažovanosti.različiteteorijeinekiempirijskidokaziukazujudajebaremnekaodovihpovezanostiuzročnogtipa.

trirazličitamehanizmamogudaobjasnepovezanostobrazovanjaivećine

oblikagrađanskeidruštveneangažovanosti:

•Prvo,obrazovanjemožedirektnodautičenapojedincetakoštorazvijagrađanskoznanjeiveštine,ilipaktakoštodirektnoutičenastavoveilidrugenormativneaspekte,poputpoverenjaitolerancije,kojizauzvratutičunagrađanskaponašanjaiishode(apsolutnimodel).

•Drugo,obrazovanjemožedirektnodautičenastavoveiponašanjepojedincapopitanjugrađanstvaputemsvojihefekatananjegovudruštvenupoziciju.osnovnopolazište jeda sunekioblici građanske idruštveneangažovanosti više motivisani relativnom pozicijom pojedinca nadruštvenojlestvici,tedasutepozicijeuglavnomzavisneodnivoaobrazovanja(relativnimodel).

•treće,direktanefekatobrazovanjanastavoveiponašanjepojedincapopitanjugrađanstvazavisiodprosečnognivoa idistribucijeobrazovnihpostignućauokviruimeđurazličitimgrupamaudruštvu(kumulativnimodel).

96



razumevanje odnosa između obrazovanja i građanske i društveneangažovanosti iziskuje ocrtavanje višestrukih dimenzija angažovanosti, ito: politička angažovanost, građanska angažovanost i glasanje, ako i glavniposredničkifaktorikojiunapređujuovoponašanje,poputpoverenja,tolerancije,znanjaiveština.empirijskaanalizanalažedarazličitioblicigrađanskeidruštveneangažovanosti,kaoinjihoviključniprekursori,podležurazličitimmehanizmimadorazličitemere:

•Kompetitivnijioblicipolitičkeangažovanostinajboljepristajurelativnommodelu,dokmanjekompetitivni oblici, poput ekspresivnogpolitičkogangažovanja,najboljepristajuapsolutnommodelu.

•Glasanjesenajboljeuklapauapsolutnimodel,dokirelativnimodelimaizvesnuulogu.

•učešćeuudruženjimanajboljepristajeapsolutnommodelu,dokirelativnimodeligraizvesnuulogu.

•institucionalnopoverenjesenajboljeuklapauapsolutnimodel.•interpersonalnopoverenjesenajboljeuklapaukumulativnimodel.

obrazovanjejeusprezisadrugimfaktorima,kaoštojedruštvenaklasa.razumevanjeovihodnosajeidaljeveomaograničeno,prvenstvenozatojerpostojeći podaci ne odgovaraju najbolje odmotavanju različitih interakcija.Čak i daodgovaraju, društveno-ekonomski statusnije jedinadeterminantagrađanskihishoda.Posmatranjegrađanskeangažovanostiuokvirurazličitihdruštvenihgrupapokazujedaobrazovanjemožeda imadirektanuticaj.Paipak,neophodan jeboljipoglednaopsegefekataobrazovanjauodnosunadruge faktore,kakobi sebolje razumeorelativniuticajobrazovanja iz šireperspektive.Glavnasvrhaovogpoglavljabilajedasedetaljnoistražiodnosizmeđuobrazovanjaigrađanskeidruštveneangažovanosti,kakobiseboljeshvatilaempirijskaposmatranja,kaoidaseispitapotencijalnaulogaobrazovanjakaopolugepolitikakojamožedautičenaangažovanost.

analiza sugeriše da više istraživanja o obrazovanju ili građanstvu nudeograničeniiličakdelimičniodgovor.umestotoga,činisedabavljenjekvalitetomučenjaipristupaučenju,unutariliizvanformalnogškolskogokruženja,obećavanapredak.Kurikulum, školski etos i pedagodijapredstavljajuključnepromenljive koje oblikuju građansku i društvenu angažovanost – okruženja u kojimaseuči,akojaističuodgovornost,otvorendijalog,poštovanje,primenateorijaiidejaupraksiiradugrupiizgledadasuseboljepokazaliidaboljefunkcionišuuodnosunaizolovano„građanskovaspitanje“.Dostadrugihfaktorautičukakonagrađanskuidruštvenuangažovanosttakoinaškolovanje–školovanjenijeuniverzalnorešenje;nitisusviobliciangažovanjadruštvenopoželjniiprihvatljivi.

97



za razlikuodbavljenja temomzdravljakoja slediu sledećempoglavlju,ovdenismouključilianalizutroškovaidobiti.Princip„ograničenjatroškova“prikazanuprvompoglavlju važi i za građansku i društvenuangažovanost,alitakodanepodleželepljenjuikakvihrealnihnovčanihvrednosti.Drugimrečima,možemodatvrdimodaobrazovanjesprečava„oštećenje“građanskogdruštva,naspramfaktoraumodernomdruštvukojimoguitekakodagaokrnje.Međutim,nesuvislojedavanjeikakvihprocenaprihodaodulaganjauobrazovanje.

98



Literatura

almond,G.ands.verba(1989[1963]),TheCivicCulture:Political AttitudesandDemocracyinFiveNations,sagePublications,newbury Park.

amnå,e.(2001),“Medborgarskapetsdynamic:refelktionerkring2006årsförstagångväljare”,inC.jønnson(ed.),Rösträttan80åren

foskningsantologi,riksbankenjubileumsfondochjusticiedepartmentet,stockholm.baron,s.,j.Fieldandt.schuller(eds.)(2000),SocialCapital:CriticalPerspectives,oxforduniversityPress,oxford.beck,P.a.andM.K.jennings(1982),“PathwaystoParticipation”,AmericanPoliticalScienceReview,vol.76(1),pp.94-108.bell,D.(1990),actsofunion:YouthCultureandsectarianisminnorthern

ireland”,Macmillan,basingstoke.benseman,j.anda.sutton(2005),“summativeevaluationoftheManukau

FamilyLiteracyProject”,universityofauckland.bynner,j.,P.Dolton,L.Feinstein,G.Makepeace,L.MalmbergandL.Woods(2003),“revisitingthebenefitsofHighereducation”,areportbythe

bedfordGroupforLifecourseandstatisticalstudies,instituteofeducation,www.hefce.ac.uk/Pubs/RDreports/2003/rd05_03/

bynner,j.andM.egerton(2001),“theWiderbenefitsofHighereducation”,reportbytheinstituteofeducation,universityofLondon,sponsoredbytheHeFCeandthesmithinstitute.www.hefce.ac.uk/pubs/hefce/2001/01_46.htmbynner,j.andC.Hammond(2004),“thebenefitsofadultLearning:

Quantitativeinsights”,int.schuller,j.Preston,C.Hammond,a.brassett-Grundyandj.bynner(eds.),TheBenefitsofLearning:The

ImpactsofFormalandInformalEducationonSocialCapital,Health andFamilyLife,routledgeFarmer,London,Chapter9,pp.161-178.

Campbell,D.e.(2005),“voteearly,voteoften:theroleofschoolsin CreatingCivicnorms”,EducationNext:AJournalofOpinionand Research,vol.5(2),pp.62-69.

Campbell,D.e.(2006a),“Whatiseducation’simpactonCivicandsocial engagement?”,inr.Desjardinsandt.schuller,“Measuringtheefects ofeducationonHealthandCivic/socialengagement”,oeCD,Paris.

Campbell,D.e.(2006b),“WhyWevote:HowschoolsandCommunities shapeourCivicLife”,PrincetonuniversityPress,Princeton.

Campbell,D.e.(2006c),“voiceintheClassroom:HowanopenClassroom environmentFacilitatesadolescents’CivicDevelopment”,universityof notreDame(availableatwww.nd.edu/~dcampbe4/voice.pdf).

Coleman,j.s.(1988),“socialCapitalintheCreationofHumanCapital”, AmericanJournalofSociology,vol.94(supplement),s95-s120.

Coleman,j.s.(1990),FoundationsofSocialTheory,Harvarduniversity Press,Cambridge,Ma.

Coleman,j.andt.b.Hofer(1987),PublicandPrivateHighSchools:The ImpactofCommunities,basicbooks,newYork.

99



Converse,P.e.(1972),“Changeintheamericanelectorate”,ina.CampbellandP.e.Converse(eds.),TheHumanMeaningofSocialChange,rus

sellsage,newYork,pp.263-337.Cook,t.e.(1985),“thebearMarketinPoliticalsocialisationandtheCosts

ofMisunderstoodPsychologicaltheories”,AmericanPoliticalScience Review,vol.79(4),pp.1079-1093.

Cook,t.ands.Gorard(2007),“WhatCountsandWhatshouldCountas evidence”,EvidenceinEducation:LinkingResearchandPolicy,oeCD, Paris,Chapter2.

Dee,t.s.(2004),“arethereCivicreturnstoeducation?”,Journalof PublicEconomics,vol.88,pp.1697-1720.

Denver,D.andG.Hands(1990),“DoesstudyingPoliticsMakeaDiference?thePoliticalKnowledge,attitudesandPerceptionsofschoolstu

dents”,BritishJournalofPoliticalScience,vol.20(2),pp.263-279.vanDeth,j.W.,j.r.Monteroanda.Westholm(2006),Citizenshipand

InvolvementinEuropeanDemocracies:AComparativeAnalysis, routledge,London.

easton,D.(1965),ASystemsAnalysisofPoliticalLife,Wiley,newYork.emler,n.ande.Frazer(1999),“Politics:theeducationefect”,Oxford

ReviewofEducation,vol.25,no.1/2,pp.251-273.emler,n.ands.Mcnamara(1996),“thesocialContactPatternsofYoung

People:efectsofParticipationintheinstitutionsoftheFamily, educationandWork”,inH.Hleveandj.bynner(eds.),YouthandLife Management,HelsinkiuniversityPress,Ylipistopaino.

vonerlach,e.(2006),“Politicizationinassociations:anempiricalstudy oftherelationshipbetweenMembershipinassociationsand ParticipationinPoliticalDiscussions”,WorldPoliticalScienceReview, vol.2,issue1,article3.

Feinstein,L.andC.Hammond(2004),“theContributionofadultLearning toHealthandsocialCapital”,OxfordReviewofEducation,vol.30, no.2,pp.199-221.

Gutmann,a.(1999),“Democraticeducation”(2nded.),PrincetonuniversityPress,Princeton,nj.Halpern,D.(2005),SocialCapital,PolityPress,Cambridge,unitedKingdom.Hanks,M.(1981),“Youth,voluntaryassociations,andPoliticalsocialization”,SocialForces,vol.60(1),pp.211-223.Heath,a.,G.evansandj.Martin(1993),“theMeasurementofCore

beliefsandvalues:theDevelopmentofbalancedsocialist/Laissez FaireandLibertarian/authoritarianscales”,BritishJournalofPolitics, vol.24,pp.115-158.

Helliwell,j.andr.D.Putnam(1999),“educationandsocialCapital”, nberWorkingPaper(W7121).

Hetherington,M.j.(2005),“WhytrustMatters:DecliningPoliticaltrust andtheDemiseofamericanLiberalism”,PrincetonuniversityPress, Princeton.

jennings,M.K.andL.stoker(2004),“socialtrustandCivicengagement

100



acrosstimeandGenerations”,ActaPolitica,vol.39,pp.342-379.john,P.andz.Morris(2004),“WhataretheoriginsofsocialCapital?

resultsfromaPanelstudyofYoungPeople”,inr.scully,j.Fisher,P.WebbandD.broughton(eds.),BritishElectionsandPartiesReview,taylorand

Francis,Philadelphia,vol.14,pp.94-112.Kawachi,i.andL.berkman(2000),“socialCohesion,socialCapitaland

Health,”inL.berkmanandi.Kawachi(eds.),SocialEpidemiology, oxforduniversityPress,newYork.

Langton,K.P.andM.K.jennings(1968),“Politicalsocializationandthe HighschoolCivicsCurriculumintheunitedstates”,AmericanPolitical ScienceReview,vol.62(3),pp.852-867.

Lauglo,j.andt.Øia(2006),“educationandCivicengagementamong norwegianYouths”,norwegiansocialresearch(nova),

report14/06.Marsh,a.andM.Kaase(1979),“backgroundofPoliticalaction”,ins.H.barnesandM.Kaase(eds.),PoliticalAction:MassParticipationinFiveWestern

Democracies,sagePublications,beverlyHills.Milligan,K.,e.MorettiandP.oreopoulus(2003),“DoeseducationimproveCitizenship?evidencefromtheu.s.andtheu.K”,nationalbureauof

economicresearchWorkingPaper9584.Milner,H.(2002),CivicLiteracy:HowInformedCitizensMakeDemocracy

Work,universityPressofnewengland,Hanover,nH.Morduchowicz,r.,e.Catterberg,r.G.niemiandF.bell(1996),“teaching

PoliticalinformationandDemocraticvaluesinanewDemocracy:an argentineexperiment”,ComparativePolitics,vol.28(4),pp.465-476.

nie,n.H.,j.junnandK.stehlik-barry(1996),“educationandDemocratic Citizenshipinamerica”,universityofChicagoPress,Chicago,il.

niemi,r.G.andj.junn(1998),“Civiceducation:WhatMakesstudents Learn”,YaleuniversityPress,newHaven,Ct.

norris,P.(2000),“MakingDemocraciesWork:socialCapitalandCivic engagementin47societies”,paperpresentedattheeuresCo

ConferenceonsocialCapital:interdisciplinaryPerspectives,university ofexeter,15-20september(http://ksghome.harvard.edu/~.pnorris.

shorenstein.ksg/ACROBAT/ESFSocialCapital.pdf).Preston,j.(2004),“aContinuousefortofsociability:Learningandsocial

CapitalinadultLife”,int.schulleretal.(eds.),TheBenefitsofLearning:TheImpactofEducationonHealth,FamilyLifeandSocialCapital,rout

ledgeFalmer,London,pp.119-136.PriceWaterhouseCoopers(2006),“ManakauFamilyLiteracyProgramme:

outcomesevaluationProject”,CityofManakaueducationaltrust.Pring,r.(1999),“Politics:relevanceoftheHumanities”,OxfordReviewof

Education,vol.25,no.1/2,pp.71-87.Putnam,r.D. (2000),BowlingAlone:TheCollapseandRevivalof

AmericanCommunity,simonandschuster,newYork.rosenberger,s.K.andF.Walter(2006),“PolitischePartizipationundbildunginÖsterreich”,finalreportoftheprojectfundedbytheaustrianFederal

Ministryofeducation,science,andCulture.

101



schweinhart,L.(2004),LifetimeEffects:TheHigh/ScopePerryPreschool StudythroughAge40,High/scopePress,Ypsilanti,Mi.

smith,e.s.(1999),“theefectsofinvestmentsinthesocialCapitalof YouthonPoliticalandCivicbehaviorinYoungadulthood:a Longitudinalanalysis”,PoliticalPsychology,vol.20(3),pp.553-580.

snidernan,P.M.,r.a.brodyandP.tetlock(1991),ReasoningandChoice: ExplorationsinPoliticalPsychology,CambridgeuniversityPress, Cambridge.

starkey,H.(1999),“ForeignLanguageteachingtoadults:implicitand explicitPoliticaleducation”,OxfordReviewofEducation,vol.25,

no.1/2,pp.155-169.torney-Purta,j.(2001-2002),“WhatadolescentsKnowaboutCitizenship

andDemocracy”,EducationalLeadership,vol.59(4),pp.45-50.torney-Purta,j.(2002),“theschool’sroleinDevelopingCivicengagement:astudyofadolescentsintwenty-eightCountries”,AppliedDevel

opmentalScience,vol.6(4),pp.203-212.torney-Purta,j.andW.K.richardson(2005), “anticipatedPolitical

engagementamongadolescentsinaustralia,england,norway,andtheunitedstates”,inj.Demaine(ed.),CitizenshipandPoliticalEducationToday,PalgraveMacmillan,newYork.

turner,j.C.(1991),SocialInfluence,openuniversityPress,MiltonKeynes.verba,s.,n.H.nieandj.o.Kim(1978),ParticipationandPolitical

Equality:ASevenNationComparison,universityofChicagoPress, Chicago.

verba,s.,K.L.schlozmanandH.e.brady(1995),VoiceandEquality: CivicVoluntarisminAmericanPolitics,HarvarduniversityPress, Cambridge,Ma.

voss,t.(2001),“Game-theoreticalPerspectivesontheemergenceof socialnorms”,inM.HechterandK.-D.opp(eds.),SocialNorms, russellsageFoundation,newYork,pp.105-136.

Wagner,u.anda.zick(1995),“therelationofFormaleducationto ethnicPrejudice:itsreliability,validityandexplanations”,European JournalofSocialPsychology,vol.25,pp.41-56.

Westholm,a.,a.Lindquistandr.G.niemi(1990),„educationandthe MakingoftheinformedCitizen:PoliticalLiteracyandtheoutside World”,ino.ichilov(ed.),PoliticalSocialization,Citizenship

Education,andDemocracy,teachersCollegePress,newYork,pp.177-204.Wolfinger,r.e.ands.j.rosenstone(1980),WhoVotes?,Yaleuniversity

Press,newHaven,Ct.Youniss,j.,j.a.McLellanandM.Yates(1997),“WhatWeKnowabout

engenderingCivicidentity”,AmericanBehavioralScientist,vol.40(5), pp.620-631.


Peto poglavlje

Uticajučenjanazdravlje

Potrebno je da steknemo veće razumevanje o prirodi i obimu uticajakojeobrazovanjeimanazdravlje,kaoikanaleprekokojihučenjedelujenazdravlje.Uovompoglavljudetaljnoanaliziramoodnoseizmeđuobrazovanja i zdravlja, i proučavamoulogukoju obrazovanje imanaograničavanjetroškova i individualno i kolektivno blagostanje

5.1.Uvod Kao i kod Cse-a, i ovo istraživanje nagoveštava da je odnos između

učenja i zdravstvenih ishoda sveprisutan, ali je sadržaj politika malodrugačiji.trošenjesredstavanazdravljeizdravstvenuzaštitujedrastičnopovećanouposlednjihpetgodinaumnogimdržavamaoeCD-a.svevladezemalja članica oeCD-a su pod stalnim pritiskom da usklade problemezdravstvaiekonomije,jerseodnovcaporeskihobveznikafinansiravećideotroškovazdravstvauvećinizemalja.Štosetičeograničavanjatroškova(videtiPrvopoglavlje)postajesvevažnijedaslužbezaduženezapravljenjebudžeta uvide kolike su potencijalne uštede kao posledica investiranjau učenje. Međutim, kao indirektan cilj obrazovanja, jednako je bitno ipovećanjeblagostanjakrozrazvoj“pozitivnogzdravlja”.

takođe je jako bitno i razumeti pitanje jednakopravnosti u pristupu ikorišćenjuzdravstvenezaštite.nejednakostiukorišćenjuzdravstvenezaštiteuvezisaprihodimadobrosudokumentovane(oeCD,2004).Međutim,obrazovanjeimavažanuticajnaekonomskefaktore,kaoštosuprihodiizaposlenost,koji,zatim,utičunaishodeuzdravstvu.empirijskijeutvrđenodaobrazovanjeimaovdevećuulogu.istraživanje jepokazalodvamogućakanalakojivezujuobrazovanjeiishodeuzdravstvu,itouticajkojiobrazovanjeimanaponašanjeuvezisazdravljemipsiho-socijalnefaktorekaoštosusamopouzdanjeisigurnost.Poredtoga,međugeneracijskifaktoripovezujunivoobrazovanjaroditeljasazdravljemnjihovedece,štojenezavisnoodefekatavisineprihoda.Potrebnojedasteknemovećerazumevanjeoprirodi iobimuuticajakojeobrazovanjeimanazdravlje,kaoikanaleprekokojihučenjedelujenazdravlje.

104

PetoPoGLavLje-uticajučenjanazdravlje


5.2Kakoseosmišljavajuimerevišestrukiobliciuticajaobrazovanjanazdravlje?

5.2.1Štapodrazumevamopodzdravljem?Poimanje zdravlja se menjalo poslednjih godina. tokom 20. veka fokus

jeprešaosaakutnihzaraznihbolestinahroničnebolesti i invaliditet.tradicionalnoshvatanjebolesti,koje jedominiraloupročavanjubolesti iprimenizdravstvenezaštitetokomvećegdela19.i20.veka,iumnogomeidaljetočini,zasnovanojenabiomedicinskommodeluzdravlja.ovajmodelseprvenstvenotrudidaizlečiakutnebolesti i fokusirasenaodsustvooboljenja.Glavnapremisajepoboljšanjezdravljakrozpromenufizičkogstanjatelaputem,naprimer,operacijeiliupotrebomlekovadabiselečilabolest,odstranilisimptomiiliomogućilo funkcionisanje organizma. ovako gledano, telo je mašina, dok jedoktorilihirurgmehaničarkojigapopravljakadsepokvari(Crossley,2000).

Kakobipojamzdravljaimaopozitivnijukonotaciju,ustavsvetskezdravstveneorganizacije(szo)je1946.godinezdravljedefinisaokao“stanjekompletnogfizičkogidruštvenogblagostanja,anepukoodsustvobolestiilislabosti” (szo,1946).tada jeuvedenbiopsihosocijalnimodelzdravlja,koji jenaglašavaodinamičneipovratneinterakcijeizmeđurazličitihnivoaljudskihi društvenih sistema, od biohemijskih do društveno-kulturoloških (engle,1977). Postojeća verovanja o zdravlju, strategije za suočavanje sa bolešćui rizično ponašanje, opisani su kao važni za unapređenje zdravlja. takvipsihološki ibihevioralni faktorisupoduticajemdruštvenih idemografskihfaktorakaoštosudruštvenaklasa,stanjezaposlenosti,radnasredina,obrazovanje,društvenapodrška,urbanizacija,godište,polietničkapripadnost.

ova potonja definicija zdravlja je osnova za szo-ovu strategiju Zdravlje za sve (eng.HealthforAll),ukojoj jekaociljpredstavljenomaksimalnounapređivanjeekonomskogidruštvenogživotakaosredstvazapoboljšanjecelokupnogzdravlja(blane,WhiteandMorris,1996;WHo,1999).ovoshvatanjezdravljasetičesposobnostipojedinacadaispunesvojeambicijeuokvirudatedruštvenesredine.Prvo,ličneželjeuvezisazdravljemvariraju,patako,nanekinačinzdravljepostajerelativan,aneapsolutnikoncept.Drugo,sposobnostdaseispuneličneželjeidaseojačazdravljejeograničenadruštvenomsredinom i ličnomsposobnoću snalaženjaunjoj.Društvena sredina i ličnesposobnostisezatosadasmatrajuvažnimdeterminantamazdravlja.

Ključniishodjestvarnofizičkoimentalnozdravljepojedinca,aliovomožebitipočetnatačkazaosmišljavanjetj.konceptualizacijuidrugihishodauvezi

105



sazdravljem.zdravljepojedincanavišenačinautičenasamogpojedincainaljudeokonjega,kaoinadruštvouopšte–oveposledicesetakođemogusmatratizdravstvenimishodima.Ličnozdravljepojedincaimauticajanabolest,smrtnost, dugovečnost i životni vek.ono imauticaja na ekonomiju, ličnu ijavnu,kaonpr.produktivnostradnika,izgubljenibrojradnihdanazbogbolesti ili rane smrti i troškove zdravlja. imadruštvenoguticaja, kao što jebrojnesreća;obimnasiljaizlostavljanjaudruštvu;kontrolaiprevencijabolesti;icelokupnoopštezdravlje.

5.2.2. Životnistilikorišćenjezdravstvenihusluga:glavneodrednicekojeutičunazdravljepojedinca

akojezdravljepojedincapočetnatačka,postojeraznaponašanjaiizboriuvezisazdravljemkojisubitniprekursorikojiutičunazdravlje. biologijaimavažnuuloguuodređivanjuzdravlja,aličestoponašanjeiličniizbordovodeuopasnostbiološkozdravlje.određenevrsteponašanjaiizborinačinaživota predstavljajuglavnimehanizamkojiodređujuzdravljepojedinca.ovifaktorisesmatrajuključnimpokazateljimazdravstvenihishoda.

uizveštajusvetskezdravstveneorganizacije(szo,2002)iznetajelistadesetnajvećihfaktorarizikauviduizgubljenihgodinazdravogživota(DaLYs).1 to su glavni uzročnici smrti i invaliditeta za sve razvijene zemlje članice.tri faktoraserazlikujuodostalihsedampotomeštosumarkeribiološkogzdravlja,aneponašanjauvezisazdravljem(tosu:krvnipritisak,holesterol, nedostatak gvožđa). ovimarkeri su,međutim, na bitan način u vezi saponašanjeminavikama.naprimer,prevelikounošenjesoliuishrani,nedovoljnafizičkaaktivnost,gojaznostipreteranakonzumacijaalkoholaizazivajuvisokkrvnipritisak.todovodidopromenaustrukturizidovaarterijaimožedovesti do šloga, ishemičnebolesti srca, hipertenzije i drugih srčanihoboljenja.naglobalnomnivou, visokkrvnipritisak jekrivac zaoko13%smrtnihslučajeva i4,4%izgubljenihgodinazdravogživota. iakoobrazovanjemožeimativažnoguticajanatokakosepojedincinosesarazličitimrizicima,preostalifokusjenasedamrizičnihoblikaponašanjakaoključnihfaktorakojiodražavajuuticajobrazovanjanazdravlje.

Listasedamnajrizičnijihoblikaponašanja(izraženihkrozizgubljenego

1eng.DisabilityadjustedLifeYears(DaLYs)-sumapotencijalnihizgubljenihgodinazbogpreranesmrtiiliizgubljenihgodinaproduktivnogživotazboginvaliditeta.

106



dinezdravogživota)su:pušenje,alkohol,gojaznost,nizakunosvoćaipovrća,nedovoljnafizičkaaktivnost,nezakonitesupstance/drogeinezaštićenseks.važnostsvihovihponašanja,usmislunjihovogdoprinosabrojuizgubljenihgodina, pokazana je na Grafikonu 5.1. Dokazi o uticaju obrazovanja naponašanjeinavikeuvezisazdravljemsusumiraniutabeli5.1.obimrizikazazdravljekojiprateovaponašanjainavike(videtiPrimer5.1)ideuprilogtezidadokazouticajuobrazovanjanataponašanjapokazujeiuticajobrazovanjanazdravljepojedinca.

Grafikon5.1.Sedamizabranihvodećihfaktorarizikaurazvijenimzemljama

Izvor: szo(2002).

Korišćenjeusluge je još jednoključnoponašanjekojeutičenazdravljepojedinca.opštadefinicijabibiladauključuje shvatanjeusluga inaosnovu količine korišćenih sredstava i njihove efektivne upotrebe. toposebnouključujekomunikaciju sa zdravstvenim radnicima, korišćenjepreventivnihmetodalečenja,slušanjesavetalekaraipristupzdravstvenojzaštiti.Prikladnoiuspešnokorišćenjeuslugajeključnozazdravlje,pasuzatotifaktorivažniindikatorizdravlja.obrazovanjejeuvezisasvakimodovihponašanja(vidiispod).

0 5 10 15

Ukupan broj izgubljenih godina zdravog života (%)

Alkohol

Upotreba nezakonitih supstanci

Nizak unos voća i povrća

Prekomerna težina

Nedovoljna fizička aktivnost

Duvan

Nezaštićen seks

Izvor: SZO (2002)

107



Primer5.1.Obimzdravstvenihrizikakojisuuvezisadesetnajvećih

oblikaponašanjarizičnihzazdravlje

Zdravstvenirizikbr.1:Duvan.Pušenjejerasprostranjenouindrustrijalizovanimzemljamatokomposlednjegvekaikaoposledicatogaodgovornojezapreko90%slučajevarakaplućakodmuškaracai70%slučajevakod žena.na globalnomnivou, upotrebaduvanapušenjem, žvakanjem išmrkanjemizaziva8.8%smrtnostii4.1%izgubljenihgodinaživota.

Zdravstvenirizikbr.2:Alkohol.upotrebaalkohola imadirektan iliindirektanuticajnamortalitetibolestkrozintoksikaciju,zavisnostidrugemetaboličkemehanizme.obrascipijenjarazlikujuseodkonteksta,alisuidaljeodgovornizavišeod60bolestiipovreda.zazemljerazvijenogsveta,ovoiznosi9.2%izgubljenihgodinaživota.Širomsveta,upotrebaalkoholautičenapojavu20-30%slučajevarakaždrela,rakajetre,cirozujetre,ubistvo,epilepsijuinesrećemotornimvozilima.

Zdravstvenirizikbr.3:Prekomernatežina.Povećanjeindeksatelesnemase jeupozitivnojuzajamnojvezisarizikomodpojavekoronarnesrčanebolesti,ishemičkogudaraišećernebolestitipa2.takođeutičenarazvojrakadojke,debelogcreva,prostate,endometrijuma,bubregaižučnekese.visok indeks telesnemase jepovezan sa7.4% izgubljenih godinaživotaurazvijenimzemljama.

Zdravstvenirizikbr.4:Nizakunosvoćaipovrća.Širomsveta,19%slučajevarakaprobavnogsastava,31%slučajevaishemičnebolestisrcai11%slučajevamoždanekapipripisujuseniskomunosuvoćaipovrća.urazvijenimzemljama,ovoiznosi3.9%izgubljenihgodinaživota.

Zdravstvenirizikbr.5:NedovoljnafizičkaaktivnostFizičkevežbesprečavajurizikodpojavekardiovaskularnihbolesti,raznihtipovarakaidijabetesa.neaktivnostjepovezanasa10-16%slučajevarakadojke,debelogcrevairektuma,kaoidijabetesa.odgovornajeza1.9milionasmrtii19milionaizgubljenihgodinaživotaširomsveta,odkojih3.3%izgubljenihgodinaživotaurazvijenimzemljama.

Zdravstvenirizikbr.6:Nezakonitesupstance/droge.Droge kojesenekoristeumedicinskesvrheutičunapovećanuopštustopumortalitetakrozHiv/siDu,predoziranje,samoubistvoitraumu.sveobuhvatnaupotrebanezakonitihsupstanciimaudelau0.4%svihoblikasmrtiširomsvetainajrasprostranjenija jeu industrijalizovanimzemljamasaD-a, istočnogMediterana ievrope.u razvijenimzemljama,upotrebanezakonitih supstancijeodgovornaza1.8%izgubljenihgodinaživota.

108



trisuglavnaelementakorićenjausluga:

•Preventivnielementkojiseispoljavakrozkorišćenjezdravstvenihuslugaupreventivnesvrhe(npr.redovnipregledi)ilizakontroluzdravstvenogstanja.

•Reaktivni elementkojikarakterišepojedinačnuupotrebuzdravstvenihustanovakaoodgovornaoboljenja,bolove,nesrećeiliopštelošezdravstvenostanjekojeograničavasvakodnevneaktivnosti.

•element kontrole hroničnihi/ilionesposobljavajućihstanja.

5.3.Kojisuuzročnimehanizmikojimogudapovežuučenjeizdravstveneishode?

opštejepoznatodajedruštveno-ekonomskistatusčvrstouvezisazdravljempojedinaca injihovimkorišćenjemzdravstvenihusluga.Pošto jeobrazovanjebitanelementdruštveno-ekonomskogstatusaiimajakoguticajanaprihodeizanimanje,mnogisupozitivnuvezuizmeđuobrazovanjaizdravstvenih ishodaprosto smatralipokazateljemdruštveno-ekonomskogstatusa.uposlednjevremepronalazesedokazikojiukazujunatodasuznatnerazlikeuzdravljuizmeđuljudirazličitognivoaobrazovanjadelimičnoposledicaobrazovanja,anesamorazlika,kaoštojedruštvenoekonomskistatus,kojesupostojaleranijeikojeobjašnjavajuobrazovanje.svevišestudijaukazujenatodaobrazovanjeimauticajanazdravljenasvimnivoimaprimanja(npr.rossandMirowsky,1999).najboljidokazipokazujudajeuticajobrazovanjanazdravljevelikibaremkolikoiuticajprimanja(spasojevic,2003).

Zdravstvenirizikbr.7:Nezaštićenseks.značajnavećinaizgubljenihgodina života koja se pripisuju nezaštićenom seksu potiče od globalneepidemijeHiv-a/ siDe. iako se ovouglavnomdogađau zemljama izvanoeCD-a, smrti uzrokovane Hiv-om/ siDoM izvan afrike u 2001. godiniprouzrokovane su nezaštićenim seksom. u razvijenim zemljama, 0.8%izgubljenihgodinaživotapripisujesenezaštićenomseksu.

109



Grafikon5.2.Osnovnekomponentekojepovezujuučenjeizdravlje

Izvori:autori.

vezeizmeđuishodaobrazovanjaizdravljasukompleksneisadrževelikibrojposredničkihfaktora(Hammond,2003).Prikazanješirokspektarmodelakojipredlažuvezeizmeđutihfaktora,asvedabipokušalidaobjasnezaštoobrazovanjeiostalemereučenjaimajuuticajanazdravlje.nekirazloziseodnosenadirektneuticaje,krozpromenuponašanjailiizbora,dokjeuticajdrugihindirektanizasnivasenapromeniprilika,naročitokrozprihode.naGrafikonu5.2prikazanisuglavnielementikojisubitnizapovezivanjeučenjaizdravlja,kaoiodnosimeđunjima.

Međurazličitimpristupimaoblikovanjuuticaja,ekonomistizdravljasmatrajudauprilogpostojanjuvezeizmeđuobrazovanjaizdravstvenihishodaideimišljenjedasuobrazovanijiljudiefikasniji”proizvođači”zdravlja.GrosmaniKestner(GrossmanandKaestner,1997)postulirajudadoovogamožedoćinadvanačina,itotakoštoćeimatiuticajanadodeljenuefikasnosti/iliproduktivnuefikasnost.Prvoznačidaobrazovanjemožeimatiuticajanazdravljetakoštoomogućavapojedincimadaizaberuboljiskupinformacijainatajnačinodržeboljezdravlje.Drugačijemišljenjenagoveštavadaobrazovanjemožeimatiuticajanasklonostipojedinca,pasamimtiminaponašanja,načinživotaiizbor.naprimer,ljudimoguizabratidaživezdravijimživotomako znaju više o posledicamaponašanja rizičnog za zdravlje. Produktivnaefikasnost,sdrugestrane,ukazujedaobrazovanjemožeimatiuticajanasposobnostpojedincadasenosisasituacijamaukojimasenađe.znanjastečenaobrazovanjemmogupovećatisposobnostpojedincadaprikupiiprotumačiinformacijeuvezisazdravljemirešizdravstveneprobleme.obrazovanjemsestičeznanjeipraksakojisupotrebnizapristupanjeproblemimairaz

•Ehikasno se suočiti sa boli•Efikasno se suočiti sadepresijom, besom•Efikasno se suočiti sagojaznošću•Brži oporavak

Ponašanje vezana za zdravlje

•Bolje fizičko zdravljeBolje mentalno zdravljeDug život

Pripravnost za problemesa zdravljem

•Ishrana•Rekreacija•Prevencija•Bezbednost

•Niži troškovi opšte zdravstvene nege•Viši porez na prihodeInformisanost na

temu zdravlja

Obrazovanje/Učenje

• Opšte znanje i veštine• Stavovi, vrednosti• Ukus/sklonosti,izbori

•Veća produktivnost•Manje izgubljenih radnih dana zbog bolesti•Niži troškovi privatne zdravstvene nege

•Manje nasilja, zlostavljanje•Manje nesreća•Manje bolesti•Opšte zdravlje

Javne koristi (novčane)

Privatne koristi (novčane)Privatne koristi(nenovčane)

Javne koristi(nenovčane)

110



vijanjestrategijazasnalaženjeuraznimživotnimsituacijama,štouključujeilošezdravlje(bradleyandCorwyn,2002).obrazovanjemsetakođerazvijaisamopouzdanjeiveštinakomunikacijesadrugimakojemogudautičunasposobnostpojedincadaseobratidrugimaisteknepodrškuokoline.sposobnostismelostdasetražeinformacijeuvezisazdravljemipodrškaokoline,uključujućiikomunikaciju,mogudovestidozdravijegponašanjaizdravijihreakcijanabolest(rossandWu,1995).Pronađenajevezaizmeđupodrškeokolineismanjenjaanksioznostiidepresije,kaoipovećaneverovatnoćedaćedoćidozdravogponašanja.

Širimproučavanjemempirijskidobijeneliteraturemožemoizdvojititrijasna

kanalazaefekteobrazovanjanazdravlje(Feinstein,2002).tosu:ekonomskifaktori(prihodii/ilizaposlenje),ponašanjeuvezisazdravljem,kaoipsiho-socijalnifaktori.naGrafikonu5.3prikazanisumogućiodnosiizmeđuovihfaktora.sjednestrane,postojidirektnavezaizmeđupočetnogformalnogobrazovanjaiformiranjaznanjauvezisazdravljem,doksdrugestranepostojiindirektnavezaizmeđusticanjaveštinakojepomažuuprikupljanjudodatnihinformacijauvezisazdravljemkrozdaljeučenje.Pristupikorišćenjezdravstvenihuslugajejošjedanbitanfaktor–istraživanjasupokazaladaobrazovanjemožedaomogućipojedincudaboljeshvatiinformacijevezanezaperiodičnatestiranja,daboljekomunicirasazdravstvenimradnicima,tumačirezultateidobijapomoćodnjih(sabatesandFeinstein,2006).ostaliključnifaktorikojimogumeđusobnodadelujusuprihodikojipružajulakšipristupobrazovanjuizdravstvenimuslugama,ipsiho-socijalnifaktori,kojimoguimatidirektnoguticajanablagostanjepojedincainjegovusposobnostdaizlazinakrajsanepovoljnimživotnimuslovima.

Grafikon5.3.Kanalizaefekteobrazovanjanazdravlje

Izvori:autori.

Početnoobrazovanje

Dalje učenje

Veštinaprerađivanjainformacija

Društveno ekonomski

status (SES)/zaposlenje/prihod

Informisanost na temu zdravlja

Ponašanje vezano zazdravlje

Koreistitizdravstvenepreventivne

usluge

Psiho-socijalni faktori(npr.,samopouzdanje)

Zdravstveni ishodi(npr., gojaznost)

111



Poredtoga,međugeneracijskifaktorpovezujenivoobrazovanjaroditeljasazdravljemnjihovedece.obrazovanjeroditeljajeposebnobitanfaktorjermožedoćidokumulativnogefektaobrazovanjakrozgeneracije.istraživanjapokazuju da obrazovanje roditeljamože imati snažnog uticaja na zdravljenjihovedece,kaoinanjihovosticanjeobrazovanja(npr.,CurrieandMoretti,2002;HavemanandWolfe,1995).naGrafikonu5.4prikazanisuvišestrukimeđugeneracijski uticaji obrazovanja na zdravstvene ishode. ovo je bitnogledištevrednododatnog istraživanja, jer sebavipotencijalnodugoročnimposledicamaobrazovanjakojasemoguvremenompojačati.

Grafikon5.4.Višestrukimeđugeneracijskiuticajiobrazovanjanazdravstveneishode

Izvori:autori.

nijenimalojednostavnoidentifikovatimehanizmekojipovezujuiskustvaučenjasazdravstvenimishodima.Mnogirazličitikanalisuufunkcijiineznasetačnokojisunajbitniji.Dabiproširilinašeshvatanjeprirodeiširineuticajaobrazovanjanazdravljeikanalakrozkojeučenjeutičenazdravlje,moramosakupitiportfoliokomplementarnihmodela(kaoonihnaGrafikonu5.3)kojipredstavljajurazličitagledišta.

Fajnštajn igrupaautora(Feinstein et al. (2006))osmislilisunapredniokvirkoristanzaprikupljanjerazličitihgledištaizarazumevanjeimanentnihkompleksnostiodnosa(videtipristuppojedinacukontekstuuodeljku3.3).ovaj okvir predstavlja široku osnovu za osmišljavanje uticaja obrazovanjana zdravlje, objašnjavajući na taj način glavne uzročne smernice, kao i zagrađenjedetaljneprocenedokaza.nalistuposredničkihfaktorajošsudodatii:zdravstvenapismenostikompetencijeuvezisazdravljem;mišljenjeosebi;

Znanje roditelja ozdravlju i druge

osobine

Obrazovanjeroditelja

Obrazovanjepojedinca

Zdravstveno stanjepojedinca

Zdravstveno stanjeroditelja

112



mišljenje o zdravlju; strpljenje – procena budućnosti; izdržljivost. takođepokrivajuosnovnekontekstualnefaktore,kojikrozinterakcijuspojedincimamoguimatijakoguticajanazdravlje:porodicaikuća;posaoirizicinaposlu;komšiluk izajednica; ikontekstnamakronivoukojiobuhvatanejednakostidruštvenukoheziju.Centralnahipotezanjihovogistraživanjajedaobrazovanjeimauticajanazdravljezatošto:

•obrazovanjeimauticajanaosnovneosobinepojedincakojesubitnezaformiranjezdravstvenihishoda.

•Postoji širok spektar kontekstualnih faktora koji deluju na različitimnivoimaiimajuuticajana

•formiranjezdravstvenihishoda,aobrazovanjeimauticajanavelikibrojtihfaktorausvakomkontekstuinasvakomnivou.

5.4.Kojisuostalifaktorikojiutičunazdravstveneishode?

uočeni odnosi između obrazovanja i zdravljamogu biti rezultat ostalihvarijabli kojedeluju ina jedno inadrugo,kao što sunaprimer,porodičniprihodi,genetskaobdarenostilidruštvenasredina.Prostakorelacijaizmeđuobrazovanja i zdravlja može da zamaskira određen broj mogućih efekatakojimožda i nisuposledicaobrazovanja. iakouočeneasocijacijemogubitiuzročne,onetakođemogubitiirezultatopštihodnosasatrećom,“latentnom”varijablom.Posebnobitnavarijablakojamožedaimauticajainaobrazovanjeinazdravlje jestemeradokojepojedincivrednujubudućnostuodnosunasadašnjost(videtiGrossmanandKaestner,1997).ovoćeuticatinanjihovizbordainvestirajuusvojeobrazovanjeizdravlje.Ljudikojisuvišeokrenutibudućnostiprećepohađatiškolujedandužiperiod,kaoštoćeseivišetruditiokosvogzdravlja.

uovomslučaju,međutim,obrazovanjetakođemožedautičenapovećanjedužine pomenutog perioda (videtiodeljak 3.3.1 za više detalja). Do ovogadolazi jer obrazovanjemože da informiše i pripremi pojedince za njihovubudućnostinesigurnostikojeonadonosi(Feinsteinetal.,2006).ijoš,krozsvojeobrazovanje,roditeljimogudautičunasvojudecudasvevišegledajukabudućnostiidaihtakoubededatokomživotaisamiulažuusvojeobrazovanjeizdravlje,kaoidakasnijeoveosobineprenesubudućimgeneracijama.

113



ipak, potrebno je biti oprezan saopisivanjem, jer tomožedaodeudrugompravcu.Drugimrečima,boljezdravljemožedautičenavišeobrazovanjainanastavakučenjaiuodraslojdobi.zdravstvenostanjeuprošlosti,uključujući i prirodne predispozicije, možda je jedan od najznačajnijihfaktorakojiodređujutrenutnozdravstvenostanje(Hay,2006).ustvarnosti,ovevezeposvojojpriliciuključujuiinteraktivneidinamičkeefektedvosmernomuzročnošću.

Kakavgoddajemehanizamkojimožedaobjasniuočeneodnoseizmeđuobrazovanjaizdravstvenihishoda,obrazovanjejesamojednoodsredstavakojimkreatoripolitikamogudapoboljšajuzdravstvene ishode.Ključnopitanjeidaljeostaje:Kojifaktoriuvezisaobrazovanjemimajunajvišeuticajanazdravlje?

5.5.Štazapravoznamoouticajuobrazovanjanazdravstveneishode?

5.5.1.Dokaziodirektnimiindirektnimefektimaobrazovanjanazdravlje

ujednomopširnompregledudokazaodirektnimefektimaobrazovanjazaključeno jeda jepovećanjegodinaškolovanjagodinaškolovanjauglavnomusprezisaboljimzdravljem,blagostanjemizdravijimponašanjem(videti Feinstein et al., 2006). u nekim su slučajevima dokazi snažni iukazujunauzročnost.utabeli5.1prikazanjeskupdokazaozdravstvenim ishodima.2 Predstavljena je jačina efektakoja seodnosina statističkujasnoću korišćenu za identifikovanje uzročnosti. efekti su posebno jakikod ishodavezanih zadepresiju kododraslih, smrtnost odraslih, smrtnostdece,antropometrijskemeredecenarođenju,pojedinačnuprocenuzdravlja,fizičkozdravlje,pušenje(prevencijaiodvikavanje),hospitalizaci

2rezutatikojiseoslanjajunatehniciproceneinstrumentalnevarijable(iv)većisuodrezultatadobijenihprocenomnajmanjihkvadrata(oLs).ivtehnikesumnogojasnijezaidentifikovanjeuzročnosti.ovosemožeobjasnitičinjenicomdaseupotrebljeniinstrumentizasnivajunapolitikamaintervencija,kaoštosureformeškolstvazapovećavanjeučešćailipromenezakonaodozvoljenimgodinamazanapuštanjeobaveznogškolovanja,kojiutičunaizborepojedinacanadruštvenojmargini,običnonaonesaniskimnivoimaobrazovanja.(Card,1999;angrist,imbensandrubin,1996).ovopodrazumevadauočenirezultatinisuuniverzalni,nitibinužnodošlodopomeranjaunazadnaistinivokadabiseprimenilaopštaekspanzijaobrazovanja.takođejemogućedaseobrazovanjeobičnomerisagreškom,štomožesubjektivnouticatinasmanjenjeoLsprocena,alineinaivprocene(videtiCard,1999).

114



juikorišćenjezdravstvenogosiguranja.nekestudijesuprikazaleuzročneefekteunovčanomsmisluilikrozmerljiveindikatorekaostosuživotnivekilikvalitetproživljenihgodina(eng.QualityofLifeYears,QaLYs).rezultatitihstudijasažetosupredstavljeniunastavku.

trebalobidanaznačimoidajemalodokazaouticajimarazličitihnivoaivrstaobrazovanja,kaoirazličitihnastavnihprogramaipedagoškihpristupa.Mnogestudijeseokrećubrojugodinaškolovanjakaopokazateljunivoaobrazovanja(uodeljku3.5.1opisanasuograničenjakojaovodonosi).zbogtogajeteškoustanovitidaliserazlikujuuticajirazličitihvrstaškolovanjanasličnimnivoima (Fuchs, 2004).ovo pokreće više pitanja:Da li je tačno dadiplomci umetničkih fakulteta i društvenih nauka imaju lošije zdravstvenebeneficijenego inženjeri ilidiplomciprirodnihnauka?Da lisudiplomiranibiolozizdravijioddiplomaca francuskeknjiževnosti?Dokojemeresadržajnašegučenjautičenazdravstveneishode?Kojisutorazličitiškolskiprogramiipedagoškipristupikojiimajunajvećeguticajanazdravlje?

nezavisnoodovoga,iakojenekolikostudijaproučavalonelinearnostvezaizmeđuobrazovanjaizdravstvenihishoda,postojećidokaziukazujuda:

•uticaji obrazovanja na smanjenje rizika od depresije najveći su nasrednješkolskomnivouobrazovanja(ujedinjenoKraljevstvo).

115



Tabela5.1.Procenabazedokazaouticajimaobrazovanjanaishodezdravljaiblagostanja,iponašanjainavikeuvezisanjima

Ishod Jačinaefekta Dokazi

Zdravljeodraslih

Mortalitet Značajna Priličnojakidokaziovelikomuticajugodinaškolovanja.

Fizičkozdravstvenostanje

Značajna Ucelini,jakiuticajigodinaškolovanjanarazličitapoljafizičkogzdravlja.

Funkcionalnasposobnostuzrelojdobi

Kontradiktorna Jakidokazialirazličitirezultati.

Depresijaodraslih Značajna PriličnojakidokazioefektimapostizanjaNivoa2iliodgovarajućihkvalifikacija.

Životnozadovoljstvoisreća

Mala Nepostojejakidokaziouzročnimefektimagodinaškolovanja.

Samoprocenazdravlja Značajne Jakidokaziouzročnimefektimagodinaškolovanja.

Zdravljedece

Mortalitetdece Značajna Jakidokazioefektimagodinaškolovanjaroditelja.

Antropometrijskemeredecenarođenju

Značajna Jakidokazioefektimagodinaškolovanjaroditelja.

Zdravstvenaponašanja

Pušenje Značajna Dobridokazioefektimaobrazovanjananivouuniverzitetailikoledža.

Konzumiranjealkohola Nejasna Uzročnostovogodnosatekmoradaseozbiljnotestira.

Gojaznost Značajna Jakidokaziouzročnimefektimagodinaobrazovanja.

Unosvoćaipovrća Nejasna Pozitivanstupanjobrazovanja,alinedostatakdostupnostipodacimaograničavaprocenuuzročnosti.

Fizičkaaktivnost Značajna Jasniasocijativnidokazi,alijeuzročnostpotvrđena.

Upotrebanezakonitihsupstanci/droga

Nejasna Jačinaiprirodaobrazovnihefekatanaupotrebudrogeostajunejasne.

Roditeljstvouadolescenciji

Kontradiktorna Ostajeizazovdaseidentifikujeuzročnost.

Upotrebausluga

Upotrebaprimarnezdravstvenezaštite

Kontradiktorna Asocijativnidokazisukontradiktorniimanjakjestudijakojeistražujuuzročnost

Upotrebaspecijalističkenege

Značajna Jasniasocijativnidokazidavisokuuslugukoristesamoonisavećimobrazovanjem.

Hospitalizacija Značajna Jakidokazinagoveštavajugodineškolovanjasmanjujuhospitalizaciju.

Upotrebauslugahitnepomoći

Mala Slabidokaziefekataobrazovanja.

Upotrebasocijalnezdravstvenezaštite

Značajna Jakidokaziouzročnimefektimagodinaškolovanja

Nadgledatihroničnazdravstvenastanja

Značajna Jasniasocijativnidokazi,aliuzročnostnijepotvrđena.

Izvor:Fajnštajnigrupaautora(Feinsteinetal.,2006).

116



efekti obrazovanja na zadovoljstvo životom i na samoprocenu zdravljanajvećisunasrednjoškolskomnivouobrazovanja(Holandija).

•Pojedincisaosnovnimisrednjimobrazovanjem3su2,6i2,8putasklonijipreteranomkonzumiranjualkoholaodosobasavisokimobrazovanjem.nemarazlikemeđuosobamasavišimivisokimobrazovanjem(Holandija).

•Dokaziukazujunaobrnutu,nelinearnuvezuizmeđuobrazovanja igojaznosti,savećimuticajemnavisokoobrazovanje(saD).

•odnosizmeđuobrazovanjaisamoprocenezdravljajepozitivansasmanjenjemprihoda(Švedska).

•efekti obrazovanja na shvatanje neophodnosti i odlaska na kontrolugrlićamaterice sunajvećina srednjemnivouobrazovanja (ujedinjenoKraljevstvo).

5.5.2.Dokazioindirektnimefektimakojiseostvarujuprekorazličitihuzročnihmehanizama

u jednom pregledu dokaza o uticajima obrazovanja na zdravlje putemrazličitihmehanizamazaključeno jedaseuticajiostvarujuputemrazličitihkanala,kontekstainivoadruštveneagregacijetj.udruživanja,oddomaćinstvadokontekstanamakronivou(videtiFeinsteinetal.,2006).utabeli5.2prikazanasuznanjakojaseodnosenaširokspektarmogućihmehanizama.

Dokazipokazujudaobrazovanje imadirektnoguticajanaosobinepojedincatj.njegovosopstvo(the self)štoopetdirektnokoristinjegovomzdravlju,a takođemu i pomažedakontroliše konteksteu kojima senalazi.naprimer, čvrsti su dokazi damišljenja ljudi o zdravlju i zdravstvenoj nezi, koja suuobličenaipoduticajemdruštveno-demografskihfaktora(kaoštojeobrazovanje),određujuponašanjeuvezisazdravljem.nasumičnikontrolisaniprobnitestoviefikasnostiintervencijapokazalisudaobrazovanjemožeidapromenimišljenjaozdravljuiponašanje,akojeosmišljenoiprezentovanotakodaseodnosinaodređenagledištaozdravljuioboljenjima(npr.Wardleetal.,2003).

3intermediatesecondaryeducationodnosisenavišerazredesrednješkole.(Prim.prev.)

117



Konceptisopstvavezujusezaučenjetokomcelogživotnogveka,iakoiscrpnimtestiranjemnijeuočenauzročnaveza.Postojeinekidokazidakonceptsopstvaisigurnostusebepredstavljajuodređenvidzaštiteprotivnegativnihzdravstvenihishodatakoštosejačaizdržljivost.ovinalazinisubilikonzistentni(videtiFeinsteinetal.,2006).

nalazipokazujudapostojevažnikanalikrozkojeobrazovanjeostvarujesvojuticajnazdravljeusvimkontekstimakoji suuzetiuobzir, i tonasvimnivoimadruštvenhodnosa,odporodicedodržave.obrazovanjemožedautičenafizičkiihemijskisastavokolineukojimaljudižive,štozauzvratmožedaseodraziinaodnoszdravljaiobrazovanja.sličnotome,efekti obrazovanja na zdravljemogu da budu pod uticajem društvenihi ekonomskih odnosa koje ljudi ostvaruju u različitim kontekstima. naprimer,uvezisaradnomokolinom,manjejeverovatnodaćeobrazovanijeosoberaditinarizičnimradnimmestima(Kemna,1987).obrazovanje,takođe,utičenadruštvene iekonomskeodnosenaradnommestu takoštopojedincimapružapristupposlovimakoji obezbeđujuautonomiju iautoritet,štoopetsmanjujestresipoboljšavazdravstvenostanje(videtiFeinsteinetal.,2006).takođemožedoćiidoagregacijskogefektagdesvevećiprosečninivoobrazovanjamožedaunapredicelokupnuravnotežurizikakrozsveovekanale.

118



Tabela5.2.Procenabazedokazazafaktoreprekokojihobrazovanjeutičenazdravljeiishodeblagostanjaiponašanja

Jačinamehanizamazaefekteobrazovanja

Sopstvo(pojedinac)

Konceptsopstva

Konceptsopstva jepovezansaučenjem tokomživotnogveka, iakouzročnavezanijeodređenaiscrpnim testiranjem. Takođe postoje dokazi da koncept sopstva i samopouzdanje obezbeđujuzaštitu od nekih nepoželjnih zdravstvenih ishoda kroz jačanje izdržljivosti. Ovi nalazi nisukonzistentni.

Verovanjaozdravlju

Postojedobridokazidaverovanjaozdravljuizdravstvenojnezi,kojasuoblikovanaipoduticajemsocio-demografskih faktora uključujući obrazovanje, određuju ponašanja i navike u vezi sazdravljem. Nasumični kotrolisani probni testovi koji ispituju efikasnost intervencija pokazuju daobrazovanje imapotencijal dapromeni verovanja i ponašanjao zdravlju, ukoliko suosmišljeni ipredstavljenikakobisenapravinačinbaviliodređenimidejamaozdravljuibolesti.

Strpljenje Strpljenjemožebitijedanodvažnihkanalazaefekteobrazovanjaukolikojeonoishodobrazovanja,aliistotakomožeprethoditiobrazovanju.Dokazisunejasniiiakoimaosnovazaverovanjedaovajkanalmožebitijakovažan,nemožemobitisigurniunjegovujačinu.

Elastičnost Iakovažna,vezaizmeđuobrazovanjaielastičnostinemožejasnodasesagledaizvelikoguzorkaempirijskih analiza.Asocijacije ukazuju na neku povezanost i uticaj na zdravlje, ali potrebno jepreciznijeoblikovanjeitestovizauzročnost.

Porodica Prihod Pozitivni uticaj obrazovanja na prihode je dobro obrađen u teoriji i podupret jakim kauzalnimempirijskimdokazima.Veličinaefektaprihodanazdravljevarirauzavisnostiodtogakolikojednazemljapružazdravstvenuzaštitu.Prihodjevažankanalzaefekteobrazovanjaalinijetolikovelikikolikoprostaasocijacijanalaže.

Radnomesto Uticajokruženjanazdravstvenerizike

Dokazinisujasnodefinisani.Našneodređenzaključakjedaobrazovanjeimanekoguticajatakoštopojedincisadiplomomsrednješkolezaobilazenajrizičnijeposlove.Međutim,kadaseovipojedincinađunaodgovarajućimposlovima,obrazovanjenedelujezaštitničkinazdravlje.

Društveneiekonomskeveze

Društvene i ekonomske veze na radnom mestu izgleda da posreduju između nekih efekataobrazovanjanazdravljenanačinnakojisedoimakaojakkanalzaobrazovneefektenazdravlje.

Neposrednaokolinailokalnazajednica

Uticajokruženjanazdravstvenerizike

Postoje dokazi da obrazovanje, uglavnom putem svojih efekata na prihode, posreduje izmeđuodnosa fizičkih faktora rizika i faktora rizika sredine i zdravlja, tako da pojedinci sa visokimdruštveno-ekonomskimstatusom(SES),izgleda,zasebebirajubezbednijeičistijesredine.Takođe,imadokazadaobrazovanjeimanezavisniuticajnazdravljetakoštopojedincisavisokimdruštveno-ekonomskimstatusomreagujunainformacijeozdravstvenimrizicimaoblikujućisvojeponašanjeshodnotome,iznatnolakšetočinenegopojedincisaniskimdruštveno-ekonomskimstatusom.Ucelini,nalazigovoredajeovorelativnoslabkanalprekokogaobrazovanjeutičenazdravlje.

Kriminal,nezaposlenostisiromaštvo

Iakosuteorijskeosnovezauticajeprihodaiobrazovanja(roditeljskeililične)naizborokolinejake,nemadokazakojiempirijskiutvrđujuuzročnuulogu.Stoga,nemožemoodreditiukojojmeriobrazovanjeuzrokujeodabir sredineza život.Kada jeupitanjuveza izmeđusvojstavaokoline i zdravlja nalazimoda je snagaovih efekatamala iako efekti sredineostaju nakonnadziranja osobina pojedinaca i domova. To pokazuje da je ovo najslabiji kanal za efekteobrazovanjanazdravlje.

Spajanjeipovezivanjekapitalazajednice

Postoji znatan broj asocijativnih dokaza da su različiti oblici socijalne pomoći povezani sarazličitimzdravstvenim ishodima.Postojedokaziouzročnimodnosima izmeđuobrazovanjai građanskogučešća. Jakidokazi iznasumičnihkliničkihprobnih testova takođeukazujunakauzalneefektesocijalnepomoćinapoboljšanjakoddepresijeidruštveneuključenosti.

Makronivo Nejednakost Mnogestudijeukazujunaveomajakuvezuizmeđunejednakostiuobrazovanju/prihodaizdravlja.Najdoslednijavezajenejednakostprihodaimortalitetodojčadi.Međutim,naosnovunašegznanja,nepostojeilisuvrlomaliuzročnidokazikojipovezujunejednakostsamoposebisazdravljem.

Društvenakohezija

Postojiasocijativnidokaziodnosaizmeđuobrazovanjaidruštvenekohezijekaoidruštvenekohezijeizdravlja.Ovajodnossenečinipotpunouzročnim.Društvenakohezijaizgledadaublažavaodnosizmeđudruštvenihiekonomskihvezaizdravljananivouzajednice.Faktorinanivoupojedinacaimajuvećiuticajnazdravljenegodruštvenakohezija.Bezobziranato,uodređenimsredinamatamogdejevelikoulaganjezajedniceuželjeneishode,ovasmernicamožebitiveomavažnazapostizanjepozitivnihzdravstvenihishoda.

Izvor:Fajnštajnigrupaautora(Feinsteinetal.,2006).

119



iakopostoje jake teorijske ikvalitativneosnovezamišljenjedaobrazovanjeutičenazdravljekroznizmehanizama,teškoje,urazličitimkontekstimainarazličitimnivoimadruštveneorganizacije,doćidočvrstihzaključakaorelativnomznačajusvakogmehanizma.naprimer,dokaziopsiho-socijalnimmehanizmimasuznačajni,dokjekonzistentnostusmisluidentifikovanjauzročnostislaba.većinadokazajedobijenaanalizomnanivoujednedržaveukojimasuaspektinacionalnihpolitika,kultureidruštvanepromenljivi.razlikeizmeđupružanjaobrazovanjaiprirodezdravstvenihsistemaoeCDdržavamogubitiznačajne.ovasvojstvasudelomnastalakaoposledicepostojećihpraktičnihpolitika,ali iposledicedruštvenih ikulturnihrazlikavezanihzakorišćenjejavnihslužbiiočekivanja,zahtevaipotrebajavnosti.Postojeirazlikevezanezapreraspodelupristupaizvorimazdravlja,obrazovanjaibogatstvauopšte.ovomože imativelikoguticajanaefikasnostpružanjaobrazovanja,nazdravstvenuzaštituiodnosizmeđuovadva.

5.5.3.Dokazioapsolutnimefektimanaspramrelativnih

Postojećidokaziukazujuna toda suuticaji obrazovanjana zdravljeveliki.Međutim,bitnojedanaglasimoipozicioneaspekteuvezisaprednostimaobrazovanja. Postoji jasnanategnutost između: a) obrazovanjakaonačinainvestiranjaukompetencije(uključujućiioneuvezisazdravljem)iličnuefikasnost;ib)obrazovanjakaosistemapodelekojiodržava,čakosnažujedruštveno-ekonomskenejednakostikojesulošezazdravlje.Postoje važne implikacije koje se tiču togadokojemere svakimehanizamdeluje.Prvo,kadasupolitikeupitanju,umeriukojojsuuticajiobrazovanjanazdravljeuzročniiapsolutni,uzrokovani,naprimer,uticajimauspešnog učenja na razvoj neuroloških i kognitivnih funkcija,možemopretpostaviti da će veća participacija dovesti i do poboljšanja zdravljacelenacije.Međutim,zatoštosuprednostidelomrezultatrelativnihdobiti,nemožemoodpribližnoprocenjenihuzročnihefekataobrazovanjadadonosimoopštisudštabisedesiloakobiučestvovanjeuobrazovanjubiloveće.akosudobitipozicione irelativne,promeneuraspodeliobrazovanjaćeverovatniimatineželjenihposledicakojemoždainećevoditika poboljšanju celokupnog zdravlja nacije, već će jednostavno promenitipreraspodeluzdravljauokvirupopulacije.biranjepolitikazaviseodinformacijane samoouzročnosti, već i oprocesima i kontekstimakojiobjašnjavajutuuzročnost.Drugo,akojeobrazovanjeokrenutokaonimakoji tražeboljupozicioniranost, ondaćeprilike zapristupobrazovanjupripasti onima sa dosta različitim osobinama. te osobine mogu da se

120



odnosenaboljezdravlje,blagostanjeisličnaponašanja,činećidaodnosizmeđuobrazovanjaizdravljabudemanjeuzročneprirode.

Postojejaketeorijskeosnovekojegovoredaovdedelujuiapsolutniirelativniuticaji.Konceptisopstvaprimersumehanizmakojipredstavljasloženukombinacijarelativnihiapsolutnihefekata.Konceptisopstvavećimdelomsuformiraniličnimstavovimapojedincao sopstenimrelativnimdostignućima, statusu i/ilimogućnostima.zarazvojličneefikasnostiinastavakprocesaučenja,kojisudobrizazdravlje,veomajevažnokakoseovisudoviistavovikontrolišuusituacijamakadaseuči.stoga,uticajučenjanakonceptsopstvazavisiodinterakcijestvarnihdostignućairelativnepozicije,kaoiodprirodeobrazovnihiskustava.Dobroupravljanjerazredomidobropredavanjemogupostićidotemereapsolutanefekatdasesmanjipotencijalnaštetnostnasamopouzdanje.Međutim,jedanodključnihizvoraovogefektasurazlikeuvidljivimsposobnostimaučenika.bilobipogrešnoakobiseovisignalipotpunoignorisalizatoštosubitnizaprocesgdeseučeniciopredeljujuzasvojeusavršavanjeikontrolišuputsvogobrazovanja.

Domeredokojesumehanizmiuslovljeniprednostimaodređenepozicije,nivo nejednakosti u obrazovanju između onih sa najvišim i najnižim obrazovnimpostignućimapogoršavauticajrelativnihefekatagdeihima,amožedaproizvedeinegativneposledicepoprosečnozdravljekaoidapogoršazdravljeonima na debljem krajudistribucioneskaleobrazovanja.stoga,usledsmanjenjanejednakostiuobrazovanju,moguseuceliniostvaritizdrastvenidobici.

Postavljaseključnopitanje:dokojemerebiseostvariledobitizdravljaakobiseunaprediloobrazovanjeusmerenonajvišekanajneobrazovanijemdelupopulacije?istraživanjasupokazaladaprodužavanjeobaveznogškolovanjadajedobrerezultate.takvaprodužavanjauglavomutičunadecukojabiinačenapustilaškolovanje.Dalijetoimalouticajanazdravljezatoštosukompetencijeučenikapovećaneilizatoštosesmanjilanejednakost,ilipakoba?

Dokazi ne izvode jasan zaključak o relativnoj važnosti pozicionihprednosti obrazovanja u poređenju sa apsolutnim efektima. zbog toga je teškopredvidetikakavbibioefekatvećegučestvovanjauobrazovanju.Poboljšanjekvalitetaobrazovanja,njegoveprikladnostizaživotepojedinacaizajednicaipojačanjeprisutnostiipristupaobrazovanjutokomživotamogubitiodvećegznačajazazdravstveneishodenegopukopovećanjeobimaobrazovanjaiparticipacijeuobrazovanjunaodređenomnivou,kakavjetercijarninivo4.

4 odnosisenavisokoobrazovanje(Prim.prev.)

121



ukratkimcrtama:većaparticipacijauobrazovanjumožedonetiprednostizadruštvoputemapsolutnogefektanapojedince,doksmanjenjenejednakostiuobrazovanjumoždamožedapromenipozicioneefektetakodasepoboljšacelokupnozdravljepopulacije.ovo,međutim,umnogomezavisiodprirodeteparticipacije,anesamoodnjenogkvantiteta.

5.6.Procenetroškovaikoristi Štaoviefektiznačekadajeupitanjuuštedanovcailiostalemerezdravst

venepolitike?ovdećemopobrojatinekeprecizneprimereprocenanovčanevrednosti efekata, imajući u viduda seone čestomenjajunaosnovupretpostavkiopromenamadokojihjedošlo.

ŠevalijeiFajnštajn(ChevalierandFeinstein,2006)izvelisuprosturačunicukojapokazujepotencijalnenovčaneprednostivezanezauticajobrazovanjana(smanjenu)depresiju.simuliranjem,efekatobrazovanjaženabezobrazovanjanadruginivouujedinjenomKraljevstvu,možedovestidosmanjenjarizikaoddepresijekodnjihu42.godiniživotasa26%na22%,štojesmanjenjeod15%.ovojepopulacijakojačini17%depresivnihosobauujedinjenomKraljevstvu.akopretpostavimodajeovosmanjenjekonstantnotokomcelogradnogvekaiprocenimotroškovedepresijena9milijardifuntigodišnje(thomasandMorris,2003),prednostobrazovanjabibilaštobisesmanjiliukupnitroškovidepresijezaovukonkretnugrupuza200milionafuntigodišnje.5

HrotiMasenvandenbrik(GrootandMaassenvandenbrink,2006)analiziralisuvezeizmeđuobrazovanjaisamoprocenezdravljakoristećirezultatevelikestudijepresekazaHolandiju.obrazovanjejemerenogodinamaškolovanja.ovaformulazasamoprocenuzdravljakontrolišeporodičnoporeklo,kaoštojeobrazovanjeroditelja,kaoiinverznuuzročnostuključujućiiprisustvobolestiihendikepa.otkrivenojedasespovećanjemobrazovanjasmanjujeverovatnoćažaljenjanalošezdravlje.KadsegovorioKvalitetuproživljenihgodina(QaLYs),jednagodinaobrazovanjapoboljšavazdravstvenostanjemuškaracaza0,6%i0,3%kodžena.računajućinanivouprosečnevrednostibrutodomaćegproizvodapoglavistanovnika,dobitizdravljanaobrazovanjeisnoseoko2,5do2,8%zamuškarceiizmeđu1,3i2,8%zažene.ovosupreciznirezultati.

5ove procene zasnivaju se na tehnikama procene instrumentalne varijable i metodamausaglašavanja,činećiihrelativnojakimpopitanjuidentifikovanjauzročnosti(npr.,nadziranjeinverzneuzročnostiipristrasnostiizbora).

122



Ljeras-Mani(Lleras-Muney,2005)pokazalajedapostojisnažanuzročniefekatobrazovanjanasmrtnost.Koristećiraznetehnikeprocene,uvidelajeda u saD dodatna godina obrazovanja smanjuje verovatnoću da će osobaumretiunarednih10godinazapribližno1,3do3,6%.Dabiboljeprikazalauticajobrazovanja,izračunalaještaovoznačizadužinuživotnogveka.njenirezultatikažudazaljuderođene1960.jednagodinadodatnogobrazovanjau35.godiniživotaprodužuježivotnivekza1,7godina.

sabatesiFajnštajn(sabatesandFeinstein,2006)dalisuprocenuefektaučenjaodraslihnaprevencijurakagrlićamatericekoristećiefekteprocenenapregled grlićamaterice.oni simulirajuuticaj naoko100.000 ženakojesuuključeneuučenjeodraslih.Marginalniefektivarirajuizmeđu1,9do2,3%, takodabismomogli daočekujemo između1.900 i 2.200novihpregledamaterice. od svih prikladnih testova brisa uzetih 2002. u ujedinjenomKraljevstvu,92,4%subilinegativni,3,9%supokazivaligraničnepromene,2,2%pokazivalisublagudiskariozu(anomalijanukleusakojajeprimetnaućelijamagrlićamaterice),0,8%umerenudiskariozu,0,6%ozbiljnudiskariozu i 0,1% žlezdanu neoplaziju (ćelijske promene kojemogu da prerastuurak).Koristećiovestatističkepodatke,procenili sudaćenajmanje1.756novihtestovabrisaodraslihučenikabitinegativno,76ćepokazivatigraničnepromene,42maludiskariozu,15umerenudiskariozu,11ozbiljnudiskariozuidvojemoguimatižlezdanuneoplaziju.nakraju,premaProgramupregledarakanacionalnezdravstveneslužbe (2003)pregledgrlićamaterice,akoseredovnoobavlja,možedasprečiod80do90%slučajevarakakodženaakopretpostavimodajedonjagranicazaprevencijurakaizraženauprocentima80%,ondaoniočekujudasesprečiizmeđu116i134slučajevarakazasvakih100.000ženakojesuuklučeneuučenjeodraslih.

Kiri i Moreti (Currie and Moretti, 2002) koriste koeficijente kojesu dobili analizom gde su procenjivali uticaj obrazovanja na zdravstvene ishode. Prvo, povećanje godina provedenih u obrazovanju izmeđugrupeženakojesuzavršile fakultet40-ih i50-ihgodinaXXveka iženakojesuzavršilefakultet80-ihjeoko1,6godina.tokomovadvaperioda,verovatnoćanisketelesnetežineodojčadiprilikomrođenjasmanjilaseza6%,averovatnoćaprevremenogporođajaza3%.oniprocenjujudase12%smanjenjaverovatnoćerođenjaodojčadiniske telesnetežine i20%smanjenjaverovatnoćeprevremenogporođajamogupripisativećemobrazovanju majki. Pored toga, povećanje obrazovanja izazvano većimbrojemmestanafakultetimasmanjiojeincidencijurađanjaodojčadinisketelesnetežineza2%ibrojprevremenihporođajaza1%.Moždasečini

123



dasuovomalipomaci,troškovislučajevarađanjaodojčadinisketelesnetežine iprevremenihporođajasuveliki.naprimer,procenjeno jedasezadecurođenusaniskomtelesnomtežinomdo15.godineutrošidodatnih5,5do6milijardidolaranazdravstvenunegu,obrazovanjeiostvarujudrugitroškovinegozadecusanormalnomtelesnomtežinom(MarchofDimes,2002,str.34-35).

nisu sviuticaji obrazovanjana troškove zdravljapozitivni.obrazovanjemožepovećati korišćenjepreventivnenege štomožedovesti douštedenadugestaze,aliidotrenutnogpovećanjatroškovazdravstvenezaštite.Dokazanojedaćeverovatnoobrazovanijiljudikoristitiprednostipreventivnenege(videtitabelu5.1)

5.7.Zaključak

Dokaziukazujunatodajevezaizmeđuučenjaizdravstvenihishodasveprisutna.u celini gledano, podaci izmeđunarodnih istraživanjapokazujuveomajakuvezuizmeđuobrazovanjaizdravstvenihpokazateljakaoštosuzdravoponašanjeikorišćenjepreventivnenege.Dostaovihvezajeuzročno,tj.čakioštrokontrolisaniefektiprevazilazeasocijativnost.Ljudisavišegodinaškolovanjasučestozdravijiizdravijeseponašaju.

obrazovanje jeznačajanmehanizamzapoboljšanjezdravlja iblagostanjapojedinaca zato što smanjuje potrebu za zdravstvenom zaštitom, smanjujetroškovezavisnostiodiste,utrošenezaradeiljudskupatnju.takođepomažeuunapređenjuiodržavanjuzdravogživotaipozitivnihizbora,podržavaigajiljudskirazvoj,vezeiličnoiporodičnoblagostanje,kaoiblagostanjezajednice.

Dokazi omehanizmu uticaja obrazovanja na zdravlje ne implicirajudapostojijedanprostmehanizam.Čakpostojedokazidapostojičitavnizpretpostavljenihmehanizamakojidelujunarazličitimnivoimadruštva,iutičuusvimkontekstima–odpojedinca,prekoporodiceiposla,prekozajednicedonivoaceledržave.

Prednostikojezdravljeimaodobrazovanjaneuključujusamoškolovanje.učenjeukasnijemživotumožeimatijakoguticajanazdravlje.iakopreliminarnaistraživanjakažudakoristkojuobrazovanjeimaodučenjaukasnijemživotumožebitivelika,malojestudijakojesuistraživaleefekatučenjatokomživotaposlevisokogobrazovanja.

124



jednaslabostdosadašnjihdokazajetoštosevećideoprocenaobrazovanjazasnivanamerenjugodinaškolovanja.ovojeobičnoproučavanokaoprostlinearniefekat,abezizdvajanjarelativnihkoristikojeobrazovanjepružanarazličitimnivoima.iporedrupaudokazima,moraseobratitivišepažnjenazdravuproduktivnostučenjapripisanjupolitika.višepažnjetrebaposvetitikvalitativnim dokazima koji mogu pokazati kako to obrazovanje koristizdravlju, pada se zaključci upoliticimogudonetinaosnovukurikuluma ipredagoškihmetodanarazličtimnivoimaobrazovanja.

nijesvakoučenjedobrozazdravlje.nakolektivnomnivou,obrazovanjemožepodsticatinejednakostisanegativnimposledicamaipovećatistreskodljudi.istotakonisupozitivninisviuticajiobrazovanjanatroškovezdravlja.obrazovanjemožepovećatikorišćenjepreventivnenegeštomožedovestidouštedenadugestaze,aliidopovećanjatrenutnihtroškovazdravlja.

125



Literatura

angrist,j.D.,G.W.imbensandD.b.rubin(1996),“identificationofCausalefectsusinginstrumentalvariables”,JournaloftheAmericanStatisticalAssociation,vol.91,pp.444-472.

blane,D.,i.Whiteandj.Morris(1996),“education,socialCircumstancesandMortality”,inD.blane,e.brunnerandr.G.Wilkinson

(eds.),HealthandSocialOrganisation,routledge,London,pp.171-187.bradley,r.H.andr.F.Corwyn(2002),“socioeconomicstatusand

ChildDevelopment”,AnnualReviewofPsychology,vol.53,pp.371-399.Card,D.(1999),“theCausalefectofeducationonearnings”,ino.ashenfelterandD.Card(eds.),HandbookofLaborEconomics,volume3,elsevierscience,amsterdam,pp.1801-1863.Chevalier,a.andL.Feinstein(2006),“sheepskinorProzac:theCausalefectof

educationonMentalHealth”,CentreforresearchontheWiderbenefitsofLearningDiscussionPaper,CentreforresearchontheWiderbenefitsofLearning,London.

Crossley,M.L.(2000),“rethinkingHealthPsychology”,ins.Payneands.Horn(eds.),HealthPsychology,openuniversityPress,buckingham,unitedKingdom.

Currie,j.ande.Moretti(2002),“Mother’seducationandtheintergenerationaltransmissionofHumanCapital:evidencefromCollegeopenings

andLongitudinalData”,WorkingPaper9360,nber.engel,G.L.(1997),“theneedforanewMedicalModel:aChallengefor

biomedicine”,Science,no.196.4286,pp.129-136.Feinstein,L.(2002),“Quantitativeestimatesofthesocialbenefitsof

Learning,2:Health(Depressionandobesity)”,WiderbenefitsofLearning researchreport6,CentreforresearchontheWiderbenefitsofLearning, London.

Feinstein,L.,r.sabates,t.M.anderson,a.sorhaindoandC.Hammond(2006),“WhataretheefectsofeducationonHealth?”,inr.Desjardinsandt.schuller(eds.),“MeasuringtheefectsofeducationonHealth

andCivic/socialengagement”,oeCD,Paris.Fuchs,v.r.(2004),“reflectionsonthesocio-economicCorrelatesofHealth”,

JournalofHealthEconomics,vol.23,pp.653-661.Groot,W.andH.Maassenvandenbrink(2006),“theHealthefectsofeducation”,

EconomicsofEducationReview.Grossman,M.andr.Kaestner(1997),“efectsofeducationonHealth”,inj.r.behrmanands.nevzer(eds.),TheSocialBenefitsofEducation,

annarbor,universityofMichiganPress,pp.69-124.Hammond,C.(2003),“HoweducationMakesusHealthy”,London Review of

Education,vol.1.1,pp.61-78.

126



Haveman,r.andb.Wolfe(1995),“theDeterminantsofChildren’sattainments:areviewofMethodsandFindings”,JournalofEconomicLiterature,vol.33(4),pp.1829-1878.

Hay,D.(2006),“GroundinginabroaderFrameworkofDeterminants ofHealth”,inr.Desjardinsandt.schuller(eds.),“Measuringtheefects ofeducationonHealthandCivic/socialengagement”,oeCD,Paris.

Kemna,H.j.M.i(1987),”WorkingConditionsandtherelationshipsbetweenschoolingandHealth”,JournalofHealthEconomics,vol.6,pp.189-210.

Lleras-Muney,a.(2005),“therelationshipbetweeneducationandadultMortalityintheunitedstates”,ReviewofEconomicStudies,vol.72,pp.189-221.

MarchofDimes,HealthLibrary,“Lowbirthweight/Prematurity”.oeCD(2004),“towardsHigh-PerformingHealthsystems:Policystudies”,

oeCD,Paris.ross,C.e.andj.Mirowsky(1999),“refiningtheassociationbetweeneducationand

Health:theefectsofQuantity,Credentialandselectivity”,Demography,vol.36(4),pp.445-460.

ross,C.e.andC.-L.Wu(1995),“theLinksbetweeneducationalandhealth”,AmericanSociologicalReview,vol.60(5),pp.719-745.

rudd,r.,i.KirschandK.Yamamoto(2004),LiteracyandHealthinAmerica,educationaltestingservice,Prince,nj.

sabates,r.andL.Feinstein(2006),“educationandthetake-upof PreventativeHealthCare,socialscienceandMedicine”,vol.62,

pp.2998-3010.spasojevic,j.(2003),“efectsofeducationonadultHealthinsweden:resultsfrom

anaturalexperiment”,Ph.DDissertation,CityuniversityofnewYorkGraduateCenter.thomas,C.ands.Morris(2003),“CostofDepressionamongadultsinenglandin

2000”,BritishJournalofPsychiatry,vol.183,pp.514-519.Wardle,j.etal.(2003),“increasingattendanceatColorectalCancer

screening:testingtheefficacyofaMailed,Psychoeducationalintervention inaCommunitysampleofolderadults”,HealthPsychology,vol.22.1, pp.99-105.

WorldHealthorganization(WHo)(1946),“WHoDefinitionofHealth”,internationalHealthConference,WHo,newYork,100,vol.2.WHo(1999),TheHealthforAllPolicyFrameworkfortheWhoRegion,WHo,

Copenhagen.WHo(2002),TheWorldHealthReport:ReducingRisks,PromotingHealthyLife,

WHo,Geneva.


Šestopoglavlje

Zaključciiimplikacije:Praktičnaiistraživačkaagendazadruštveneishodeučenja(SOL)

Uzaključku,ukazujemonavelikibrojnarednihkorakailiizazovakojisusepojavilitokomprvefazeSOLprojekta.Izazovisedelomjavljajunapoljuistraživanja,kakometodološkomtakoiempirijskom,adelomnapoljupolitika,kojeseodnosenaobrazovanjealiinadrugesektore.

6.1.PodsetniknaciljeveSOL-a

CelokupnasvrhasoLprojektajedaproizvedesredstvarelevantnazaizradupolitikaianalizevezaizmeđuučenjaiblagostanja.ovajprojekattakođetežidapomognekreatorimapolitikadausvojecelovitijipoglednadruštveneishodeinatajnačindoprineserazvojuznatnoboljeintegrisanihpolitikakrozobrazovanjeidrugeinteresnesfere.razumevanjedali,nakojinačinidokojemereobrazovanjevodikaodređenimdruštvenimishodimaizuzetnojebitno,nesamodabipružiloracionalnijuosnovuzaizdvajanjesredstavazaobrazovanje,većidabiseboljeshvatilokakoobrazovnepolitikeipraksemogudasekoristedabiublažiledruštveneiekonomskenejednakopravnosti.Projekattežidaobezbedipotrebneinformacijezarazvojraspravekojaseodnosinadveglavnebrigeizobrazovnihpolitika:dasenajboljeiskoristeinvesticijeuobrazovanjusaprikladnimbalansomtroškovaikoristi,uzimajućispoljneuticajeuobzir;kaoidaseobrazovanjeiprilikezaučenjeraspodelenapovoljannačin,zajednosadruštvenimishodimanaosnovunašebrigeoljudskomblagostanjuiciljevapoputpostizanjajednakopravnostiidruštvenekohezije.

osnovni principi ovog rada, predstavljenog u Prvom poglavlju, ukazujuna veliki broj dimenzija: briga za odgovornost sa sve većimnaglaskomnastvarneishodeobrazovanja,anenastopuučešćailikvalifikacije;priznanjedaefektivnostpolitikazavisiuvelikojmeriodnjihoveuzajamnezavisnosti

128

ŠestoPoGLavLje-zaključciiimplikacije:Praktičnaiistraživačkaagendazadruštveneishodeučenja(soL) ŠestoPoGLavLje-zaključciiimplikacije:Praktičnaiistraživačkaagendazadruštveneishodeučenja(soL)


ŠestoPoGLavLje-zaključciiimplikacije:Praktičnaiistraživačkaagendazadruštveneishodeučenja(soL)

odrazvojadogađajaudrugimsektorima,takodaobrazovanjenemožedaseprikladnoshvatinezavisnood širegdruštvenogkonteksta; i osnovnabrigakojaseodnosinavrednosnedimenzijeobrazovanjakaoosnovnekomponentesavremenogdemokratskogživota.soLprojekatbavisepitanjimaizražavanjaosnovnihdruštvenihvrednosti,kaoinačinimakojisekoristezaostvarivanjetihvrednosti.

ovajizveštaj,kojizaključujeprvufazusoLprojekta,postaviojesamokamen temeljac. on predstavlja različite pristupe za bavljenje kompleksnimpitanjimauzročnosti, ilinačinnakojimishvatamoefektekojeobrazovanjeimanadruštveneiekonomskesfereživotaljudi.ističeograničennizmodelaiistražujekakoonimogudaseempirijskiprimene.ovimdelimičnoodgovaranarastućubriguuzemljamačlanicamaoeCD-auvezisaulogomdokaznogmaterijalau kreiranjupolitika (videtioeCD,2007).u centruovoga je tenzija izmeđupotrebadasedonesuodlukeprenegoštosestvori „savršena“bazaznanjakojabipružilajasneodgovoresjednestrane,doksdrugestranepriznanjedapojednostavljeniinepotpuniodgovorinasloženapitanjaradijemogudanaglasenegodarešeprobleme.

6.2.Prikazivanjekoristi?

osnovnapretpostavka ovograda jeda jeobrazovanjepozitivnasilakojapokrećedruštveniiekonomskirazvoj.empirijskirezultatisuucelostistavilifokusnanačinenakojeobrazovanjepoboljšavazdravlje,pojedinačnoiliskupa,iunapređujegrađanskuidruštvenuangažovanost.Međutim,pretpostavljasedaobrazovnisistemikaotakvidelujunedvosmislenokaovimželjenimpravcima.naprvommestu,mogudadelujunedovoljnoefikasno,tj.danemajudovoljnouticajakaokadbibilidrugačijeraspoređeni.Moždapostojeefikasnijinačinidasepostignuželjeniishodi,eventualnouključujućipomeranjeresursanaprilikezaučenjeizvansektoraformalnogobrazovanja.Drugo,oničakmogudaradeiusuprotnompravcu,naprimerdapovećajunejednakostiisamimtimnarušezdravljeiliobeshrabregrađanskoučešće.uobaovaslučaja,analizeovevrstekojesenalazenaovimstranicamatrebalobidapodstaknurazmišljanjekakodaseresursiobrazovanjarasporede.naročitopostavljapitanjaonivouresursaodređenihzarazličitetipoveinivoeobrazovanja:ključnavažnostosnovnepismenostizadecuiodraslemožedapreuzmepravoprvenstvaupoređenjusa drugim nivoima kao što su proširivanje tercijarnog obrazovanja, ukolikosudruštveniishodiukljućeniuprocenupolitika-istomožedaseodnosiinaekonomskeishode.(ovosusamohipotetičkepostavke).


129



Čakitamogdesejavljajakavezaizmeđuobrazovanjainekogishodakaosto jedobrozdravlje,nepostojigarancijadaseuzročniodnosiodvijajuodprethodnogka sledećem. inverznakauzalnost - činjenicada zdravljemožeuticatinaobrazovanjevišenegoštoobrazovanjeutičenazdravlje-stvarnajemogućnostislužidanaglasivažnostmeđusektorskogpristupakaoštojepredstavljenogore.GrafikonikojisupredstavljeniuDrugomiPetompoglavljubave seuzajamnimodnosimanekolikovrsta. zato suoni čestopriličnokompleksni,alisu idaljedalekood ostvarivanjakompletnedinamikeuzajamnezavisnostiizmeđurazličitihsektora.

ali, sa svim ovim zadrškama, predstavljeni dokazi potvrđuju pozitivnuulogukojeobrazovanjeima.unekimaspektima,dokazisudovoljnojakidase uzročni odnos prihvati na svakom usvojivom nivou. obrazovanje utičedirektnoiindirektnonaživoteljudi.sveukupno,višeobrazovanjaćeposvojojprilicipoboljšatinjihovofizičkoimentalnozdravlje injihovkapacitet imotivacijudaučestvujuugrađanskomidruštvenomživotu.onoefikasnodoprinosiograničavanjutroškovauslužbamajavnogsektora-drugimrečima,kaoinvesticijaštedinovacomogućujućiljudimadaboljevoderačunaosebiidaefikasnijekoristeslužbejavnogsektora.Štaviše,onostvaraiodržavablagostanje,doprinosikvalitetuživotaiojačavademokratiju.oviefektiteškodasemoguzanemariti. obrazovanje pomaže nekim pojedincima i grupama više negodrugima,tepritomidenaštetutimdrugima,kaoštotopokazujeprezentacijarelativnogmodela.ali,sveusvemu,ovojeveomapozitivanbilansstanja,iakoseponekadačinidagajeteškorazabreti.

6.3.Narednikoraci

uzaključkuukazujemonavelikibrojnarednihkorakaili izazovakojisupredstavljenitokomovefaze.izazovisedelomjavljajunapoljuistraživanja,kakometodološkom tako i empirijskom, a delomnapoljupolitika, koje seodnosenaobrazovanjealiinadrugesektore.

6.3.1.Pregledopštihciljevaobrazovanja

zemlje se razlikujupo tomedokojihmera eksplicitnodeklarišu ciljevesvojihobrazovnihsistema.Gdetogaima,nužnojedabudenapriličnoopštemnivou.nebibilopoštenodaseodovogadižegalamaipostojiopasnostodpodsticanjaizjavakojesuprevišeretoričke.ipak,važnopitanjezakreatore

130




politikajedokojemeresuširidruštveniciljevi,kaoštojeunapređenjenacionalnihzdravstvenihnivoa,određenikaodeoovihciljeva.

jedanvažanaspektovakvogodređenjajebalansizmeđupočetnogobrazovanjaidoživotnogučenja.nacionalnepolitikeobilujuizjavamaodoživotnomučenju.Paipak,sigurnojedasevećinaizjavaociljevimaobrazovanjajošuvekfokusiraju gotovo isključivo na pripremumladih za život odraslih. ako sudruštveniishodiuključeniuciljeveobrazovanja,tobidaljeučvrstilopozicijudoživotnogučenjakaodominantnonačelonanivoucelokupnogsistema.

spajanjerazličitihustrojstavaciljevaobrazovanjaudometunadležnostizemaljaoeCD-apredstavljalobivelikikoraknapred.1tomožedapreuzmeformukratke„izjaveomisiji“ilimogubitipodrobnoobrađenistrateškidokumenti.sistematičnopregledanjeukolikojmerisuadministracijeusastavljanjuovihdokumenatabivaleposvećenedruštvenimishodima(nenužno,kaouovomizveštaju,samopoljimazdravljaigrađanskeidruštveneangažovanosti)moglobidabudekorisnavežbaizčegasemožepunozaključiti.tobiomogućiloikreatorimapolitikaionimaodgovornimzasprovođenjeobrazovanjadaboljerazumejuštaseodnjihočekuje idapovećajuambicije.Moglobidauključiivrstekriterijuma,mereiinstrumentekojisekoristezaodređivanjekolikouspešnosuciljeviostvareninanivousistemailiinstitucije.

zatimbiotvorenprikazopštegsistemaciljevakojiseusredsređujenatodalisu društveni ishodi kao što su zdravlje i građanstvoovdeuključenipredstavljaokonkretanprvikorak.Drugikorakbibioizdvajanjeiupoređivanjeprocedurazapraćenjenapretka.ovajizveštajističeteškoćemerenjadruštvenihishoda,takodasenemožerećidaselakomožebaratatikompleksnimmerama.ali,ukolikosebilokojidruštveniishodprihvatizaciljkomebiobrazovanjetrebalodadoprinese,trebalobidapostojiizvesnoangažovanjenapoljupolitikeuciljurazumevanjanapretkaostvarenognaputudoovihciljeva,bezobzirakolikotobiloneprecizno.ovojeoblastukojojjerazmenaekspertizeiiskustavakrozmeđunarodnopoređenjeodvelikevažnosti.

1Ciljevimogudaiduizvannacionalnenadležnosti-videtinaprimerLisabonskeciljevezaevropskuuniju,gdejedatopštiopis„daseusvetustvorinajkonkurentnijainajdinamičnijaekonomijazasnovananaznanju,sposobnazaodrživiekonomskirazvojsavećimbrojemboljihposlovaiboljomdruštvenomkohezijom“.


131



6.3.2.Jačanjebazeznanja

uvek jepotrebno„više istraživanja“.aliuslučajugrađanske idruštveneangažovanosti(soL),bazaznanjajenaročitoslabazatakovažnopoljejavnihpolitka.Možesepreduzetinekolikokorakakakobiseovopopravilo.

Proširiti,učvrstiti iusavršitiokvirkojiobezbeđuje informacije zavođenjeraspraveopraktičnojpoliticinatemudruštvenihishodaučenja

Prvo,ovoćeobuhvatitidaljirazvojopštegkonceptualnogmapiranjauticajaučenjanadruštveneishodeinačinnakojisepovezujesaekonomskimishodima.uDrugompoglavljupredstavljenjevelikibrojpristupauvidugrafikona.Datjenacrtvezaizmeđurazličitihoblikaučenja-uokviruiizvanformalnogobrazovanja - i kompetencija gde posreduju koncepti ljudskog i društvenogkapitala.ovekompetencijevodekadruštvenimishodima,iakoretkonadirektanlinearannačin.narednapoglavljapredstavilasuarKmodele-kojisebaveapsolutnim,relativnimikumulativnimefektimaobrazovanja-serijumodelasaempirijskomprimenomnaoveveze.Model„pojedinacukontekstu“jepristupioovomproblemuizrazličitogugla.oovimmodelimatrebadaljeraspravljati i testirati ih.Međutim,naglašavamodanijedanmodelnećebitidovoljanda obuhvati opseg ishoda i prisutnih veza.Koherentan portfoliomodela kojipodležutestiranjubibiovažankoraknapred,pružajućinizizborakreatorimapolitikaiistraživačimakojisuposvećeniistraživanjuovihpitanja.

Drugo,dvaglavnapolja-zdravstvoigrađanskaidruštvenaangažovanost(CSE) izabrana su zato što predstavljaju trenutne važne izazove politika.oniimajujakeimplikacijeuvezisatroškovima(uslučajuzdravlja,zbogdemografskih imedicinsko tehnoloških trendova) ili oslikavaju opštiju briguokvalitetudemokratskogživota,kaoštojeslučajsaCse.Detaljnijekonceptualnoocrtavanjesvakogpolja jošuvektrebadaseuradi,predstavljajućiuprikladnomoblikupriroduvezaizmeđuobrazovanjaiodređenogpolja.ali,iostalapoljasutakođespremnazaovo.Prioritetikojisuvećidentifikovanisukriminaliantidruštvenoponašanje,gdepostojiočekivanjedabiobrazovanjemoglodaigravažnuuloguurešavanjuovihproblemasavelikimekonomskimidruštvenimtroškovima,alisaneadekvatnimshvatanjemkakodasetosistematskiuradi.jednadrugaoblast,kojaočiglednosvebržeivišedobijanapolitičkomznačaju,jesteodrživirazvoj;štosetičeostalihzadatakatrebadaseisplanirajurazličitinačinikojibimoglidapredvidekadaobrazovanjeutičenaponašanjepojedinacaiorganizacijaujekuizrazitoalarmantnihekološkihtrendova.usvimovimoblastimapotrebnisunampristupikojiobuhvataju

132




interaktivne,dinamičneikumulativneefekteučenjatokomživotnihciklusapojedinaca.

Listapotencijalnihpoljabijasnomogladaseproširi.argumentzaovojedajemerenjedruštvenihishodaučenjapoljekojetektrebadarazviječvrstuteorijskuosnovu,opštuterminologijuidovoljnoutvrđenuserijuanalitičkihalatki. Potrebna je dodatna prerada okvira koji je predstavljen u ovomizveštaju ipristupakojisukorišćeniuserijisrodnihanaliza(npr.berhmanandstacez,1997;McMahon,2002;schulleretal.,2004).

Predložitiirazvitiindikatorepolitikaizpostojećihizvorapodatakaiobrazovatiokvirreferencizadaljirazvojindikatora

Poredkonceptualnogiscrtavanjapostojipotrebazaokviromzasistematičnoprikupljanjepodatakaitonauporednojbazi.učešćeoeCD-oveinesbMrežeuradusoL-adovešćedopredlogazatakavokvir(oeCD,upripremi)–ovajzadatakjeizazovpoštojerazvojindikatoratežakpodbilokojimuslovima,alinajviše,kaoštojeslučajsaovim,kadaseindikatoriizvodeizodnosa,anisudatikaoapsolutni(npr.,odnosizmeđuobrazovanjaizdravlja,radijenegorazmerabrojastanovnikakojiučestvujunaodređenomnivouobrazovanjailisunaodređenomnivouzdravlja).ovoćeobuhvatitiutvrđivanjeizvodljivostikorišćenjapostojećihizvorapodatakainjihovaograničenjakaoinačinedasepoboljšamogućnostdaovipodaciodgovarajuzahtevimadobrogindikatorapolitika.okvirindikatorabitrebalodauzmeuobzirizvodljivostiograničenjemeraidapomognerazvojodgovarajučihinstrumenata prikaza kako bi sakupili informacije neophodne za obrazovanjeindikatora politika koji su prepoznati kao visok prioritet. Međusobna saradnjaorazvoju indikatora izmeđuoeCD-a iCentraza istraživanjeobrazovanja idoživotnogučenjaevropskeunijejevećutoku.

Kombinovanjeovadvaelementatrebalobidadovededopotpunijegokvira,kojibibiovodičzabudućenaporekojitežedatačnoproceneširiuticajobrazovanja.

Proceniti snage i slabosti pristupa troškova/koristi za različite oblikedruštvenih ishoda

tamogdejeanalizabiladovoljnotačnauključilismodostupnekvantitativneprocenepristupatroškova/koristi.običnosetakvaanalizaradijemožeprimenitinaodređenemerenegonacelokupnepolitikeisistemeobrazovan


133



ja,aliunekimslučajevima jemogućepružitidovoljneprocenekojesezasnivajunadokazima.opštejepoznatodaanalizekojesudateovimterminimasapreciznokvantitativno izraženomkonačnomcifrom, imajunesrazmeranuticajnafinansiranjepolitika, iobičnoprevazilazesloženostzadatogposla.ovoukazujenanekolikopoljazadelovanjepolitika:

•Proširitiovajradiučinitigasuptilnijim,naročitouključujućianalizuosetljivostikakobidozvolililjudimadaprocenetežinuzaključaka.

•Promovisati raspravu o potencijalnim implikacijama među različitimzainteresovanimstranama,npr.kreatorimapolitikaizrazličitihsektorasafinansijskimzvaničnicima.

•Procenitikolikodalekorezultatitakvihanalizamoguprikladnodaseizrazeufinansijskimbrojkama.

6.3.3.Obogatitikolekcijupodatakaianaliza

usledećemkorakuuoveokvirestavljamoempirijskidobijenepodatke.ovonijepravomestodaseistražujurelativnevrednostirazličitihmetodologijauistraživanjuobrazovanjailiobrazovnimpolitikamauopšte.Međutim,jasnojedapostojivelikibrojmetodakojesunaročitodragocenedapružeodgovornanekeproblemekojisejavljajuuanalizamakompleksnihefekatarasprostranjenihtokomdužegperiodavremena.ovajraduprvojfazisoL-aidentifikovaojevelikibrojpristupaovomproblemukojisunaročitobitnidasepreduzmu.

•Longitudinalni/Panelpodaciključnisuzapraćenjeefekatakrozvreme.vrsteanalizakojesupredstavljeneuPetompoglavlju,adetaljnijaprezentacijasemoženaćiuinternetpublikaciji(www.oecd.org/edu/socialoutcomes/symposiums),zaviseodprikupljenihpodatakatokomdužihperiodavremena.otkrivanjeefekataobrazovanjanazdravljeljudiimotivacijuzagrađanskoučestvovanjeurazličitimtrenucimaživotazavisiodtogadaliljudimogudapratepromeneusvomgledištuiponašanjutokommnogihgodina.efektiobrazovanjasukaoglavnopitanjenedvosmislenopotcenjenizatoštoovedugoročnekoristinisulakovidljive.Longitudinalnebazepodatakasuonekojeistraživačipojedinci,iličakinstitucijemogulakodaprikupe;stogapostojipitanjeodnacionalnogimeđunarodnogznačaja.

134




• Eksperimentalni projekti. ova metodologija nesporno je nedovoljnoiskorišćenauistraživanjuobrazovanja(videtiCookandGorard,2007),naročitotamogdesepostavljapitanjeuzročnosti.Postojeprirodnaograničenjananjihovuprimenu.Međutim,praćenjedruštvenihishodapredstavljapotencijalnouzbudljivuoblastzaovakvepristupe.nekiprirodnieksperimentipostoječaknanacionalnomnivou,naprimerkrozpovećanjegodinaobaveznogobrazovanja, alimožesevišeosmisliti za istraživanjeefekataobrazovanja.ovo jelakšeuraditiukombinacijisaodređenimmerama(npr.,programiobrazovanjanapoljuzdravlja),ališireprimenesutakođemoguće.

• Kvalitativno biografsko istraživanje. Detaljno razumevanje procesazahteva istrage koje mogu registrovati kontekstualne detalje i višestrukeinterakcijetokomživotnogciklusa.biografskaistraživanjamoguovodaostvare,istražujućiperiodepojedinačnograzvojairaznih,čestonepredvidivihfaktora,kojiimajuuplivurasponuticajaobrazovanja(alheitetal.,1995;Westet al.,2007). to naročito dopunjuje prilike za longitudinalno istraživanje;naročitovredanizvorrazumevanjajegdepojedincimogudasebirajuizvelikihistraživanjakohorteanjihoviputevikvalitativnoistražuju.

•Detaljnoistraživanjeobrazovnihprocesa.našeshvatanjenačinanakojirazličitiprocesipodučavanjaiučenjautičunadelotvornostučenjajošuvekjepriličnonepotpuno.Detaljno istraživanje onoga „šta funkcioniše“ je vrloznačajno,alimalojeverovatnodaodgovaraeksperimentalnomprocesu.

naravnoda ovi predlozi ni na kakavnačinne isključujudrugemetode.ČetvrtoiPetopoglavljeiznadpokazalisukakoeksploatacijaistraživanjapresekaiidrugihbazapodatakamožedaproizvedekorisnerezultate.Mismatramoda su ovemetode verovatnonedovoljno iskorišćene, te damogudabuduinaročitokorisne.

Primenaovihistraživačkihpristupaiosnaživanjebazeznanjauopšteotvaraveomaopširanprogramistraživanja.tonagoveštavamogućnostiikapaciteteistraživanjanaovompolju.argumentkojiproizilaziizsloženostisvegaovogagovoridabiodređennaglasaktrebalodasestavinamultidisciplinarnepristupeipristupemešovitihmetoda,kojikombinujujedanspektarveština,koncepataimetodologijakakobiseobezbedilapunaslika,sposobnadaobuhvatiinterakcijetokomvremena.


135



6.3.4.Odreditiimplikacijezapedagogiju,procenuisistemekvalifikacija

izveštaj naglašava da je analiza u u ovoj prvoj fazi sastavljena gotovoisključivo naosnovu formalnihkvalifikacija imahompočetnogškolovanja.ovo odsustvo ravnoteže treba ispraviti u daljem radu koji bi trebalo danapravi razliku između analiza koje se oslanjaju na kvalifikacijama i onihkoje istražujudrugeoblikeučenja.Međutim, todirektno sa sobompovlačiznačajnopitanjepolitikekojeseodnosina tokakosupostignućauučenjurazličitihvrstapriznataivrednovana.većseukontekstutržištaradavećinaglasakstavljana„meke“veštinekaoštosukreativnost iempatija,kojenijelakosertifikovati.topostavljaizazovemetodamaprocene,jernijelakoidentifikovati imeritikolikoseveštinepodučavaju iusvajaju.ali, akosuciljeviobrazovanjaproširenidaobuhvatajudruštvene ishodekaošto jezdravlje igrađanskoučešće,pitanjeotomeštaseučiikakobitotrebalopriznatidobijanaznačaju.Drugimrečima,direktniuticajnaizraduiliprilagođavanjepolitikapostojiuvidupotrebedaseuzmeuobzirnačinnakojipriznavanjeneformalnogučenjamožepovećatikoristiodrazličitihvrstaučenjaurazličitimkontekstima:radnomesto,zajednica,porodica.

ovo je za uzvrat povezano sa pedagogijom. analiza Četvrtog poglavljapokazujedastilovipodučavanjanajjačeutičunausvajanjeveštinademokratijekoddece,gde jestil „otvoreneučionice“glavnadeterminantapozitivnogučešćaugrađanskomživotu.nemožemosasigurnošćutvrditidaistovažiizazdravlje.ovajizveštajsedirektnonebaviprogramomobrazovanjanapoljuzdravljakaotakvim,većuticajimaobrazovanjauopšte.Međutim,normalnojepretpostavitidaćekvalitativnoiskustvoobrazovanjauticatinazdravstveneishode. studenti - odrasli ilimladi - koji uživaju u obrazovanju će sigurnomnogovišepokazivatiboljementalnozdravlje,aovakvopozitivnoiskustvomožeublažiti spoljni pritisaku životu studenta, koji bi inačeu suprotnomproizveološezdravlje.veomastresnaiskustvauobrazovanjumoguimatisuprotanefekat, čak ikadsečinida je formalni ishoduspešan,kaošto jenaprimersticanjekvalifikacije.

6.3.5.Razvitireferentnetačkezapismenost

uDrugom poglavlju postavljen je okvir koji obuhvata ideju kompetencija kao centralnog mehanizma za prevođenje investicija u obrazovanjuu društvene i ekonomske ishode, sa ljudskim i društvenim kapitalom kaoglavnim komponentama u ovom procesu. „Pismenost“ u tradicionalnom

136




smislujezičkih,numeričkihveštinaiveštinačitanjaoznačavaosnovnukompetenciju. Međutim, možda je vreme da se koncept pismenosti proširi nadrugapolja.idejazdravstvenepismenostijevećdobroutvrđena(videtirudd,Kirschandzamamoto,2004)iodnosisenaosnovneveštinekojeljuditrebadaposeduju kakobipružilisebi jednakušansudavodezdravživot ivoderačunaosebisamima.Manjeje jasnodali jezdravstvenapismenostdobroispraćenauobrazovnimsistemima.

Pojampismenostimožeseproširitirecimonagrađanskusferu.trenutnatemazadebatuumnogimzemljamajenačinkakoseučiograđanstvu.Debataseodnosinatodaliseograđanstvumožeučitidirektnokaodeostudijskogprogramaidaliposedujejakkognitivniaspekt,ilisepaknajboljeusvajakrozaktivnost i učešće, kao učenjemkroz iskustvo.Definisati šta jedan građanintrebadaznajespornatačka,naročitousvetluvelikihmigracija,alineštočimećeverovatnokreatoripolitikamoratidasenanekinačinbave.Građanskapismenost pokrećeraspravuoravnotežiizmeđurazličitihnačinaučenja(uučioniciiizvannje),osadržajuiociljanimishodima.veomakorisnavežbazapostavljanjereferentnetačke,poredglavnogpregleda,poputonogkojijeuradioinstitutzaekonomskapitanja(iea)ograđanskomobrazovanju,jesteupoređivanjenakojinačinsuseovapitanjaobrađivalaurazličitimzemljama.

6.3.6.Negovatimeđusektorskidijalog

Cela vežba soL-a je sama po sebi međusektorska, usredsređujući sena veze sa ishodima izvan domena obrazovanja. najveći izazov politika jeunapređivanjedijalogakrozrazličitapoljapolitika takodasu potencijalnezajedničkekoristi i informacija/analizaikoordinacijatrenutnihpolitikaostvarene.akoobrazovanjeunapređujezdravlje,adobrozdravljeomogućujeuspešno obrazovanje, to daje jake razloge da oba sektora gledaju kako daojačajupozitivneaspekteovihmeđusobnihodnosa(aumanjenegativneakoihima).nikonemaništaotvorenoprotivkoordinacije,alionačestoizostaje.tosedešavazbograzličitihrazloga,uključujućinedostatakvremena,ljubomoruuprofesijiipodsticajkojiobeshrabrujesaradnjuizvangranica.takođe,prisutanjeinedostatakzajedničkogokviragdebisetakvidijaloziostvariliusvačijukorist.Društveniishodibiupravomoglidapružetakavokvirifokus.Prvivažankorakutomebibiodaseokupegrupeizrazličitihsektorapolitikai razmotreanalizudruštvenih ishodauodnosuna svojapolja idaprikupeidejeomogućimimplikacijama.


137



očitodapostojimnoštvoprimerameđusektorskogdijalogaiovoječistaoblastgdejeprepoznavanjedobrihpraksiveomakorisno.izazovisesastojeuprepoznavanjupotencijalnihkoristisinergija,njihovihpreprekairešenjazanjihovoprevazilaženje.

6.3.7.NarednikoracizaOECD

1.DaljiposaoćeseobavitinadvaodabranapoljazdravljaiCse,zalazećidubljeutemekojenisuvećpokrivene.sprovešćemoempirijskiusmereneproceneomalombrojuodređenihpitanjauokvirusvakogpolja.ovoćeverovatnopokrititemegojaznosti,pušenjaidepresijeuokvirupoljazdravlja,agrađanskoučešćeidruštvenutolerancijuuslučajuCse.

2.Gledaćemodaprimenimoizboranalitičkihmodelaurazličitimzemljamasciljemdaseotkrijuiobjasnemeđunarodnevarijacije.ovoćezapravopredstavititestiranjearKmodela imodela„pojedinacukontekstu“kojičineokosnicuovogizveštaja,iakosenismozadržalisamonanjima.

3.PredlozizaokvireindikatoraprekoinesbMrežebićedaljerazvijene.

4.Proširićemoanalizekakobisebaviliulogomučenjaodraslihiimplicitnogučenja,uprkosneminovnimproblemimauvezisadostupnošćupodataka.ovoćeznačitispajanješiregopsegastudija,uključujućikvalitativneanalizeiisključivotražećiprimenudoživotneperspektive.

5.radnasoL-ubićeusmerenkarazvojuPiaaC,Programazameđunarodnuprocenusposobnostiodraslih.ovojenajvećeistraživanjekojesetrenutnoodvijauokviruoeCD-a.vezeizmeđuCentrazaistraživanjeobrazovanjaidoživotnogučenjaevropskeunijekojesuvećostvarenetakođećebitirazvijene.

6.istražićemo sistematične primene različitih pristupa troškova i koristi,koristećiopšteparametreipretpostavke.Ciljćebitiusavršavanjeirazvijanjetakvihanalizakakobibilepouzdanekaoalatkezakreiranjepolitika;iupoređivanjeishodaširomrazličitihzemalja.

138




Literatura

alheit,P.,a.bron-Wojciechowska,e.bruggerandP.Dominicé(eds.) (1995),TheBiographicalApproachinEuropeanAdultEducation, editionvolkshochschule,vienna.

behrman,j.r.ands.nevzer(eds.)(1997),TheSocialBenefitsofEducation,annarbor,universityofMichiganPress.Cook,t.ands.Gorard(2007),“WhatCountsandWhatshouldCountas

evidence”,EvidenceinEducation:LinkingResearchandPolicy,oeCD, Paris,Chapter2.

McMahon,W.a.(2002),EducationandDevelopment:MeasuringtheSocial Benefits,oxforduniversityPress,oxford.

oeCD(2007),EvidenceinEducation:LinkingResearchandPolicy, oeCD,Paris.

oeCD(forthcoming),“DevelopinginternationalindicatorsofthesocialoutcomesofLearning:education,Health,andengagement” (provisionaltitle),educationWorkingPapers,oeCD,Paris.

rudd.r.,i.KirschandK.Yamamoto(2004),LiteracyandHealthin America,educationaltestingservice,Princeton,nj.


West,L.,P.alheit,a.s.andersenandb.Merrill(eds.)(2007),Using BiographicalandLifeHistoryApproachesintheStudyofAdultand LifelongLearning:EuropeanPerspectives,PeterLang,Frankfurtan Main.



TakođedostupnoukolekcijiCERI

UnderstandingtheBrain:TheBirthofaLearningScience2

330strana•jun2007•isbn:978-92-64-02912-5

EvidenceinEducation:LinkingResearchandPolicy180strana•jun2007•isbn:978-92-64-03366-5

GivingKnowledgeforFree:TheEmergenceofOpenEducationalResources147strana•maj2007•isbn:978-92-64-03174-6

Demand-SensitiveSchooling?EvidenceandIssues146strana•novembar2006•isbn:978-92-64-02840-4

ThinkScenarios,RethinkEducation200strana•april2006•isbn:978-92-64-02363-1

PersonalisingEducation128strana•februar2006•isbn:978-92-64-03659-8

E-learninginTertiaryEducation:WheredoWeStand?290strana•jun2005•isbn:978-92-64-00920-5

FormativeAssessment-ImprovingLearninginSecondaryClassrooms280strana•februar2005•isbn:978-92-64-00739-3

Quality and Recognition in Higher Education: The Cross-border Chal-lenge205strana•oktobar2004•isbn:978-92-64-01508-6

Internationalisation andTrade inHigher Education Opportunities andChallenges

250strana•jun2004•isbn:978-92-64-01504-3

www.oecdbookshop.org

2 takođedostupnouprevodupodnazivom„razumevanjeuma:rođenjenaukeoučenju“

Štampa:„službeniglasnik“,beograd

Tiraž:3000primeraka

CiP–КаталогизацијаупубликацијиНароднабиблиотекаСрбије,Београд

razumevanje društvenih ishoda učenja · 2015-04-22 ·...

Documents