razumevanje ljudskih prava - bgcentar.org.rs · ljudska prava su osnova i opšti princip na kojem...

RAZUMEVANJELJUDSKIH PRAVA

PRIRUČNIK O OBRAZOVANJU

ZA LJUDSKA PRAVA

MINISTARSTVO ZA LJUDSKAI MANJINSKA PRAVASRBIJE I CRNE GORE

Izdaje:MINISTARSTVO ZA LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA SRBIJE I CRNE GOREBEOGRADKI CENTAR ZA LJUDSKA PRAVA

Za izdavače:Ministarstvo za ljudska i manjinska prava Srbije i Crne Gore Jelena Marković

Beogradski centar za ljudska pravaVesna Petrović

Prevod:Beogradski centar za ljudska prava

Lektor: Leopoldina Lolić

Priprema i štampa:Čugura print, Beograd

Naziv originala:UNDERSTANDING HUMAN RIGHTSMANUAL ON HUMAN RIGHTS EDUCATION

Urednici originalnog izdanja:Wolfgang Benedek i Minna Nikolova

RAZUMEVANJE LJUDSKIH PRAVAPRIRUČNIK O OBRAZOVANJU ZA LJUDSKA PRAVA

Tiraž:1.000

ISBN: 86-84849-10-8

Ljudska prava su osnova i opšti princip na kojem se izgrađuju politički sistemi.Osim te, interno sistemske karakteristike, može se istaći da ljudska prava čineosnovu globalnih civilizacijskih vrednosti, začetak nove univerzalne političkekulture, pretpostavku međusobnog uvažavanja različitih političkih sistema isuživota različitih vera i nacija. U tom smislu, ljudska prava u savremenimuslovima postojanja izazova svetske bezbednosti oličenih u teškim kršenjimaljudskih prava u pojedinim zemljama i globalne opasnosti od terorizma, post-aju i sredstvo za očuvanje i unapređenje ljudske bezbednosti, a obrazovanje oljudskim pravima ima značaj prevencije narušavanja bezbednosti.

Srbija i Crna Gora, javne institucije u zemlji i predstavnici civilnog sektora, uvi-đajući značaj svih aspekata ljudskih prava, snažno su privrženi njihovoj zašti-ti i unapređenju. Izloženi odnos ispoljava se posredstvom niza mera i aktivno-sti na unapređenju ljudskih prava i na njihovom razumevanju kroz izgradnjusvesti o ljudskim pravima. Ljudska prava postaju u Srbiji i Crnoj Gori značajnaobrazovna tema, kako u obrazovnom procesu na svim nivoima njegovog orga-nizovanja, tako i posredstvom izuzetno velikog broja publikacija posvećenihljudskim pravima koja su dostupna zvaničnicima javnih institucija, aktivistimaNVO, predstavnicima manjina i ranjivih grupa, mladima, svim zaintersovanimpojedincima i zajednicama. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava Srbije iCrne Gore, poštujući svoju ustavnu i zakonsku ulogu, nastoji da svojom izda-vačkom delatnošću promoviše ljudska prava i utiče na proces njihovog razum-evanja. U tom cilju, Ministarstvo objavljuje radove koji mogu značajno unapre-diti razumevanje ljudskih prava i smatra da će u tom smislu i ovaj priručnik bitiod velike koristi.

Beograd, novembar 2005. godineRasim Ljajić,

ministar za ljudska imanjinska prava

Na ministarskom sastanku Mreže za ljudsku bezbednost u Gradu ljudskih pravaGracu u Austriji u maju 2003. godine javnosti je prvi put predstavljen Priručnik oobrazovanju za ljudska prava „Razumevanje ljudskih prava“ u svojoj originalnoj ver-ziji na engleskom jeziku. Priručnik je plod jedne inicijative koju je pokrenula mojaprethodnica Benita Ferrero-Waldner u svojstvu predsedavajućeg „Mreže“ 2002/2003.i nastao je zahvaljujući predanom radu tima sastavljenog od austrijskih i međunarod-nih eksperata koje predvodi Evropski centar za obuku i istraživanje u oblasti ljudskihprava i demokratije (ETC) u Gracu, Austrija.

Mreža za ljudsku bezbednost je grupa država iz svih regiona sveta koje su odlučne dareše goruće probleme ljudske bezbednosti kroz konkretno delovanje. Obraćajući se utom smislu publici širom sveta, ovaj priručnik treba da posluži kao istinsko i praktič-no „sredstvo za obuku“. On se sastoji od modula obuke koji su raznoliki i koje koris-nici prilagođavaju shodno različitim kontekstima i situacijama obuke.

Danas, samo dve godine nakon objavljivanja, ovaj priručnik je dostupan na engle-skom, francuskom, španskom, kineskom, arapskom, nemačkom, albanskom, ruskomi hravatskom jeziku. Zahvaljujući zalaganju gospodina Rasima Ljajića, ministra zaljudska i manjinska prava Srbije i Crne Gore i moje koleginice, gospodje ElisabethGehrer, saveznog ministra za obrazovanje, nauku i kulturu Austrije, sada je i verzijana srpskom jeziku spremna za upotrebu. Autori Priručnika žele da sa svojim moduli-ma za obuku dođu do ljudi iz svih regiona, kultura i socijalnih grupa sveta. Što sukorisnici raznovrsniji, to će Priručnik više ostvariti svoj cilj unapređenja ljudskihprava i ljudske bezbednosti širom sveta.

S obzirom na bliske prijateljske veze i saradnju između Austrije i Srbije i Crne Gore,meni je posebno drago što mogu pozdraviti sadašnje izdanje ove knjige i poželeti jojuspeh u svakom pogledu!

Beč, novembar 2005. godineDr Ursula Plassnik,

savezni ministar spoljnih poslovaRepublike Austrije

MENSCHENRECHTE DER FRAU6

Doprinos Mreže za ljudsku bezbednost

na inicijativu austrijske ministarke spoljnih poslovagospođe Benite Ferrero-Waldner

u svojstvupredsedavajuće Mreže za ljudsku bezbednost

Impresum:Objavilo Savezno ministarstvo spoljnih pos-lova Austrije u saradnji sa Evropskim cen-trom za obuku i istraživanje o ljudskim pra-vima i demokratiji (ETC)

Urednici:Wolfgang Benedek i Minna Nikolova (ETC)

© 2003, Evropski centar za obuku iistraživanje o ljudskim pravima i demokratiji(ETC), Grac

Ljudska bezbednost usmerena je ka ljudima –njene ključne referentne tačke su pojedinci izajednice. Izgradnja globalne političke kultu-re zasnovane na ljudskim pravima za sve neo-phodan je uslov unapređenja ljudske bezbed-nosti.

Ljudska bezbednost traži ispravno razume-vanje ljudskih prava. Zato sam u svojstvupredsedavajuće Mreže za ljudsku bezbed-nost, obrazovanje za ljudska prava, uz proble-matiku dece zahvaćene oružanim sukobom,proglasila prioritetnom temom Mreže za ljud-sku bezbednost tokom 2002/2003. godine.

Prenosom znanja, razvijanjem veština i iz-gradnjom stavova, obrazovanje za ljudskaprava podiže svest o našoj zajedničkoj osnoviza zaštitu ljudskog dostojanstva i ljudske bez-bednosti. U tu svrhu zatražila sam od Evrop-skog centra za obuku i istraživanje o ljudskimpravima i demokratiji iz Graca da izradi pri-ručnik „Razumevanje ljudskih prava“. Pri-ručnik je izrađen uz pomoć više od tridesetmeđunarodnih stručnjaka, uključujući insti-tucije partnere Mreže za ljudsku bezbednostsa svih kontinenata. Zahvaljujući kulturnoosetljivom gledištu zasnovanom na univerzal-nosti ljudskih prava, priručnik se može upo-trebljavati globalno.

VORWORT 7

Priručnik polazi od Deklaracije o načelimaobrazovanja za ljudska prava i ljudsku bez-bednost koju su ministri država članica Mrežeza ljudsku bezbednost usvojili na sastankuodržanom u maju 2003. godine u Gracu, pr-vom evropskom Gradu ljudskih prava. Pri-ručnik je trajni doprinos Mreže pod austrij-skim predsedništvom, na dobrobit ljudskebezbednosti danas i u budućnosti.

Uverena sam da će ovaj priručnik biti podrškanastojanjima na obrazovanju za ljudska pravasvih partnera Mreže za ljudsku bezbednost iVisokog predstavnika UN za ljudska prava uispunjavanju njegovog mandata i da će dopri-neti i nadahnuti dalje delatnosti posle istekaDecenije obrazovanja za ljudska prava.

Dr Benita Ferrero-Waldner,ministarka spoljnih poslova Austrije

Grac, 5. ministarski sastanak Mreže za ljud-sku bezbednost

9. maj 2003. godine

PREDGOVOR

8

Ministarstvo spoljnih poslova Austije poveriloje Evropskom centru za obuku i istraživanje oljudskim pravima i demokratiji iz Graca izra-du priručnika „Razumevanje ljudskih prava“.Rad na priručniku započeo je u avgustu 2002.godine. Centar je razradio koncept i pozvaopartnere iz Mreže za ljudsku bezbednost idrugih institucija da daju svoj doprinos, apredviđeno je da se priručnik štampa povo-dom ministarskog sastanka Mreže za ljudskubezbednost 8–9. maja 2003. godine u Gracu.Tokom dva stručna sastanka, kojima je do-maćin bilo Ministarstvo spoljnih poslova Au-strije, pozvani su brojni stručnjaci i praktičariu obrazovanju za ljudska prava iz zemalja čla-nica Mreže za ljudsku bezbednost da dopri-nesu ovom uistinu interkulturalnom, interge-neracijskom i pionirskom nastojanju u oblastiobrazovanja za ljudska prava.Priručnik „Razumevanje ljudskih prava“ na-

stao je zahvaljujući iskustvu, velikom profesi-onalizmu i neverovatnoj energiji mnogih odnjih. Posebnu zahvalnost za izuzetnu posvećenostradu treba iskazati glavnim autorima sledećihradova:Uvod u sistem ljudskih prava: Wolfgang Bene-dek, ETC, GracZabrana mučenja: Minna Nikolova, ETCSloboda od siromaštva: Alpa Vora, YUVA i Mi-nar Pimple, Nagpur, PDHRE, IndijaNediskriminacija: Eva Schöfer, ETC, GracPravo na zdravlje: Kathleen Modrowski,PDHRE, Njujork

IZRAZI ZAHVALNOSTILjudska prava žena: Susana Chiarotti,PDHRE/CLADEM, Argentina; Anke Sembac-her, ETC, GracVladavina prava i pravično suđenje: Leo Zwa-ak i Hatice Senem Ozyavuz, SIM, Utreht; An-gelika Kleewein i Catrin Pekari, ETC, GracVerske slobode: Verena Lahousen, ETCPravo na obrazovanje: Petra Sulovska, ETC,GracLjudska prava deteta: Helmut Sax, Institut zaljudska prava „Ludwig Boltzmann“, BečLjudska prava u oružanom sukobu: Alexan-dra Boivin i Antoine A. Bouvier, Međunarodnikomitet Crvenog krsta, ŽenevaRad: Angelika Kleewein, ETC, GracSloboda izražavanja i sloboda medija: Wol-fgang Benedek, ETC, GracDemokratija: Satya Das, Centar za mir i ljud-ska prava „John Humphrey“, Edmonton, Ka-nada, i Christoph Weritsch, Angelika Kleewe-in, Minna Nikolova i Catrin Pekari, ETC, GracDodatni izvori: Angelika Kleewein, Verena La-housen, Claudia Pekari, Evelin Kammerer iPetra Sulovska, ETC, GracOpšte napomene o metodama obrazovanja zaljudska prava: Claudia Pekari, ETCSaradnici i konsultanti za odabrane aktivno-sti: Barbara Schmiedl, Claudia Pekari i VerenaLahousen, ETC, GracIstraživački asistenti: Klaus Kapuy, UrsulaPrinzl, Maddalena Vivona, ETC, GracKorektura: Elisabeth Ernst-McNeil i SuzanneMarlow, Univerzitet u GracuDizajn: Markus Garger, Robert Schrotthofer iWolfgang Gosch, Kontrapart, Grac

Urednici i koordinatori projekta: Wolfgang Be-nedek i Minna Nikolova, ETC, GracPosebno se zahvaljujemo mreži Narodnog po-kreta obrazovanja za ljudska prava (PDHRE)za bitne doprinose izradi priručnika. Najiskreniju zahvalnost za trajnu podršku,vredne komentare i predloge kojima su pomo-gli ostvarenje projekta izražavamo sledećimstručnjacima, savetnicima, prijateljima i insti-tucijama: Shulamith Koenig, PDHRE, Njujork; AdamSamassekou i tim PDHRE, Mali; Renate Kic-ker, Univerzitet u Gracu; Manuela Rusz i timInstituta za međunarodno pravo i međuna-rodne odnose Univerziteta u Gracu; AntonKok, Centar za ljudska prava Univerziteta uPretoriji; Yannis Ktistakis, Fondacija za ljud-ska prava „Marangopoulos“, Atina; OttoKönig, Univerzitet u Gracu; Debra Long i Bar-bara Bernath, Udruženje za sprečavanjemučenja (APT), Ženeva; Gerd Oberleitner,Londonska škola ekonomije i političkih nau-ka; Christian Pippan, Pravni fakultet Univerzi-teta u Njujorku; Yvonne Schmidt, Univerzitetu Gracu; Manfred Nowak, Institut za ljudskaprava „Ludwig Boltzmann“, Beč; MoniquePrindezis, Međunarodni centar za obuku oljudskim pravima i miru (CIFEDHOP), Žene-va; Liga protiv kleveta (ADL), Njujork;Međunarodni komitet Crvenog krsta, Ženeva itim Odeljenja za ljudska prava Ministarstvaspoljnih poslova Austrije, pod vođstvom Ge-orga Mautner-Markhofa i Ursule Werther-Pi-etsch.

KAKO KORISTITI OVAJ PRIRUČNIK

Ideja o priručniku za ljudska prava koji bi kori-stio svima i bio konkretan doprinos raduMreže za ljudsku bezbednost (HSN) pod pred-sedništvom Austrije, potekla je od Evropskogcentra za obrazovanje i istraživanje o ljudskimpravima i demokratiji (ETC) iz Graca. TimEvropskog centra razradio je teorijski okvirknjige, a posle mu je Ministarstvo spoljnih pos-lova poverilo zadatak razrade priručnika.Priručnik „Razumevanje ljudskih prava”zamišljen je kao izvor koji zainteresovanima istručnjacima iz zemalja članica Mreže zaljudsku bezbednost i šire može pomoći u nji-hovom nastojanju ka obrazovanju i učenju oljudskim pravima u različitim kulturama, kojepredstavlja strategiju unapređenja ljudskebezbednosti. Kao takav, priručnik može bitikorisno polazište za razumevanje ljudskihprava i ljudskih grešaka, obuku budućih tre-nera, kao i za pokretanje foruma za međukul-turnu razmenu i osvešćivanje.Ovaj priručnik predstavlja odabrani skuppraksom vođenih teorija, te uz to sadrži odelj-ke posvećene razvijanju veština i oblikovanjustavova. Obrađene teme imaju za cilj prvenst-veno da podstaknu traganje za dodirnim tač-kama i opšteljudskim gledištem, kao i daprikažu kontroverzna pitanja s kulturnoosetljivog gledišta.Priručnik čine tri velike celine: opšti uvod uosnove ljudskih prava, celina sa odabranimcentralnim pitanjima u obliku modula, kojatreba da pomogne u razumevanju funkcionis-anja ljudskih prava u svakodnevnom životu, itreća celina, tzv. dodatni izvori, koja sadržikorisne informacije o relevantnim institucija-ma, uputstva za dalju literaturu i online izvore.

Kretanje kroz tekst olakšaće vam sledećeoznake:

potrebno je znati

dobra praksa

pitanja za raspravu

odabrane aktivnosti

interkulturalna gledišta ikontroverzna pitanja

za detaljnije informacije pogle-dati

Ovim priručnikom mogu se služiti raznikorisnici na različite načine. Njegovom fleksi-bilnom modularnom strukturom koja je bli-ska korisniku nastojimo podstaći kritičkočitanje i aktivno razumevanje ne samo polaz-nika nego i stručnjaka.

Ako tražite opšti uvod u glavne pojmove inačela ljudskih prava, možete početi od prveceline priručnika koja sadrži uvod.Oni koji traže primere pitanja iz pojedinihoblasti ljudskih prava koja su ključna za posti-

zanje ljudske bezbednosti mogu početi oddela modula pod naslovom „dobro je znati”.Ako vas zanima detaljnija, dubinska analizapojedinih ljudskih prava, možete početi oddela koji je u različitim modulima naslovljen„potrebno je znati”. Na kraju, oni od vas kojezanima istraživanje i predavanje ljudskihprava za adolescente i odrasle putem inventiv-nih vaspitnoobrazovnih metoda mogu odmahpočeti sa odabranim aktivnostima i uz to raz-motriti opšte napomene o metodama obrazo-vanja za ljudska prava.Priručnik je zamišljen kao otvoreno štivo. Unjemu se namerno obrađuje samo odabranibroj ključnih pitanja. Želja nam je da vas pod-staknemo da ga neprestano dopunjujete pri-merima, pričama, pitanjima i iskustvima izvašeg lokalnog okruženja.Pozdravljamo svaku povratnu informaciju,budući da nam one pomažu u proširivanjupriručnika u skladu s namerom da budekorisno štivo polaznicima, radnicima uvaspitanju i obrazovanju i trenerima koji pri-padaju različitim sredinama i raspolažu razli-čitim nivoom znanja o ljudskim pravima. Uživajte u čitanju i osećajte se slobodnim dadoprinesete ovom nezavršenom delu, dadodajete svoja korisna iskustva iz prakse,pitanja koja su od interesa za vašu zajedni-cu, kao i da podstičete druge na čitanje iistraživanje goruće aktuelnosti i trajne priv-lačnosti ljudskih prava.

Wolfgang Benedek i Minna Nikolova, email:[email protected]

KAKO KORISTITI OVAJ PRIRUČNIK

9

SKRAĆENICE 10

ACHR – Američka konvencija o ljudskim pravima (AmericanConvention on Human Rights)

ACHPR – Afrička povelja o ljudskim pravima i pravima naroda(African Charter on Human and People’s Rights)

ACP – Zemlje Afrike, Kariba i Pacifika (African, Caribbean andPacific States)

ANC – Afrički narodni kongres (African National Congress)AU – Afrička unija (African Union)ASEM – Sastanak Azije i Evrope (Asia and Europe Meeting)BIM – Institut za ljudska prava Ludvig Bolcman, Beč, Austrija

(Ludwig Boltzmann, Institute of Human Rights, Vienna,Austria)

CCW – Konvencija o zabrani ili ograničavanju upotrebe od-ređenih vrsta klasičnih oružja (Convention on prohibiti-ons or restrictions on the use of certain conventional wea-pons)

CEDAW – Konvencija o ukidanju svih oblika diskriminaciježena (Convention on the Elimination of All Forms of Di-scrimination against Women)

CERD – Konvencija Ujedinjenih nacija o ukidanju svih oblikarasne diskriminacije (United Nations Convention on theElimination of All Forms of Racial Discrimination)

CESCR – Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava(Committee on Economic, Social and Cultural Rights)

CJ – Porote građana (Citizens’ Juries)CRC – Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima deteta (United

Nations Convention on the Rights of the Child)ECHR – Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnov-

nih sloboda (European Convention for the Protection ofHuman Rights and Fundamental Freedoms)

ECOSOC – Ekonomski i socijalni savet (Economic and SocialCouncil)

ETC – Evropski centar za obuku i istraživanje ljudskih prava idemokratije, Grac, Austrija (European Training and Rese-arch Centre for Human Rights and Democracy, Graz, Au-stria)

EU – Evropska unija (European Union)EUMC – Evropski centar za praćenje rasizma i ksenofobije

(European Monitoring Centre on Racism and Xenopho-bia)

FARE – Mreža „Fudbal protiv rasizma u Evropi“ (Football aga-inst Racism in Europe Network)

FDC – Koalicija „Sloboda od dugova“ (Freedom from Debt Co-alition)

SKRAĆENICEFGM – sakaćenje ženskih genitalija (Female Genital Mutilati-

on)GATS – Opšti sporazum o trgovini uslugama (General Agree-

ment on Trade in Services)GC – Globalni sporazum (Global Compact)HDR – Izveštaj o ljudskom razvoju UNDP (UNDP Human De-

velopment Report)HIPC – prezadužene siromašne zemlje (Heavily Indebted Poor

Countries)HRE – obrazovanje za ljudska prava (Human Rights Educati-

on)ICC – Međunarodni krivični sud (International Criminal Co-

urt)ICCPR – Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima

(International Covenant on Civil and Political Rights)ICESCR – Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kul-

turnim pravima (International Covenant on Economic,Social and Cultural Rights)

ICRC – Međunarodni komitet Crvenog krsta (InternationalCommittee of the Red Cross)

ICTR – Međunarodni krivični tribunal za Ruandu (Internatio-nol Criminal Tribunal for Rwanda)

ICTY – Međunarodni krivični tirubnal za bivšu Jugoslaviju (In-ternationol Criminal Tribunal for Former Yugoslavia)

IJC – Međunarodna komisija pravnika (International Commis-sion of Jurists)

ILO – Međunarodna organizacija rada (International LabourOrganization)

IMF – Međunarodni monetarni fond (International MonetaryFund)

IPEC – Međunarodni program za suzbijanje dečjeg rada (Inter-national Programme for the Elimination of Child Labour)

NPA – nacionalni akcioni plan (National Plan of Action)OAU – Organizacija afričkog jedinstva (Organization of Afri-

can Unity)OECD – Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (Organi-

zation for Economic Cooperation and Development)ODIHR – Kancelarija za demokratske institucije i ljudska pra-

va (Office for Democratic Institutions and Human Rights)OSCE – (OEBS) Organizacija za evropsku bezbednost i sarad-

nju (Organization for Security and Cooperation in Europe)PDHRE – Narodni pokret za obrazovanje za ljudska prava (Pe-

ople’s Movement for Human Rights Education)PRODEC – Decenijski program razvoja obrazovanja (The Dece-

nial Development Programme on Education)

PRSPs – Dokumenti strategije za smanjenje siromaštva (Po-verty Reduction Strategy Papers)

SAPs – Programi za strukturno prilagođavanje Svetske banke(Structural Adjustment Programmes of the World Bank)

SIM – Holandski institut za ljudska prava, Utreht, Holandija(Netherlands Institute of Human Rights, Utrecht, the Net-herlands)

TRIPs – Aspekti prava intelektualne svojine koji se odnose natrgovinu (Trade-Related Aspects of Intellectual PropertyRights)

UDHR – Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima (Univer-sal Declaration of Human Rights)

UEFA – Unija evropskih fudbalskih asocijacija (Union of Euro-pean Football Associations)

UNCED – Konferencija Ujedinjenih nacija o životnoj sredini irazvoju (United Nations Coference on Environment andDevelopment)

UNDP – Program za razvoj Ujedinjenih nacija (United NationsDevelopment Programme)

UNESCO – Organizacija ujedinjenih nacija za obrazovanje, na-uku i kulturu (United Nations Educational, Scientific andCultural Organization)

UNICEF – Dečiji fond Ujedinjenih nacija (United Nations Chil-dren’s Fund)

UNMIK – Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (United NationsMission in Kosovo)

UNMISET – Misija podrške Ujedinjenih nacija u Istočnom Ti-moru (United Nations Mission of Support in East Timor)

UNTAET – Prelazna administracija Ujedinjenih nacija uIstočnom Timoru (United Nations Transitional Admini-stration in East Timor)

WCAR – Svetska konferencija protiv rasizma, rasne diskrimi-nacije, ksenofobije i netolerancije (World Confernce Aga-inst Racism, Racial Discrimination, Xenophobia and Re-lated Intolerance)

WHO – Svetska zdravstvena organizacija (World Health Orga-nization)

WSSD – Svetski samit o održivom razvoju (World Summit onSustainable Development)

WTO – Svetska trgovinska organizacija (World Trade Organi-zation)

WUK Kinderkultur – Kuća za radionice i kulturu dece(Werkstätten und Kulturhaus Kinderkultur)

SAŽETI SADRŽAJ 11

Predgovor 7Izrazi zahvalnosti 8Kako koristiti ovaj priručnik 9Skraćenice 10Detaljni sadržaj 11

I. UVOD U SISTEM LJUDSKIH PRAVA 17

II. MODULI O ODABRANIM PITANJIMA LJUDSKIH PRAVA 45

A. ZABRANA MUČENJA 47B. SLOBODA OD SIROMAŠTVA 67C. NEDISKRIMINACIJA 87D. PRAVO NA ZDRAVLJE 107E. LJUDSKA PRAVA ŽENA 125F. VLADAVINA PRAVA I PRAVIČNO SUĐENJE 145G. VERSKE SLOBODE 163H. PRAVO NA OBRAZOVANJE 179I. LJUDSKA PRAVA DETETA 197J. LJUDSKA PRAVA U ORUŽANOM SUKOBU 215K. RAD 235L. SLOBODA IZRAŽAVANJA I SLOBODA MEDIJA 255M. DEMOKRATIJA 273

III. DODATNI IZVORI 295

Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima 323

Opšte napomene o metodologijiobrazovanja za ljudska prava 327

Rečnik 333

Indeks pojmova 341

Predgovor 7Izrazi zahvalnosti 8Kako koristiti ovaj priručnik 9Skraćenice 10Sažeti sadržaj 11Detaljni sadržaj 11

I. UVOD U SISTEMLJUDSKIH PRAVA 17

A. Razumevanje ljudskih prava 18B. Ljudska prava i ljudska bezbednost 20C. Istorija i filozofija ljudskih prava 22D. Pojam i priroda ljudskih prava 24E. Standardi ljudskih prava na opštem nivou 26F. Primena opštih instrumenata o ljudskim pravima 28G. Ljudska prava i građansko društvo 30H. Regionalni sistemi zaštite i širenja ljudskih prava 31

I. Evropa: Evropski instrumenti ljudskih prava – 1. Sistem ljudskih pravaSaveta Evrope: a. Pregled – Evropske institucije i tela za ljudska prava – b.Evropski sud za ljudska prava – 2. Sistem ljudskih prava Organizacije zaevropsku bezbednost i saradnju (OSCE) – 3. Politika ljudskih prava i Evropskaunija – II. Severna i Južna Amerika: Interamerički sistem ljudskih prava –III. Afrika: Afrički sistem ljudskih prava – IV. Ostali regioni

I. Univerzalna jurisdikcija i problem nekažnjivosti 39J. Međunarodno krivično sudstvo 39K. Inicijative za ljudska prava u gradovima 40L. Globalni izazovi i mogućnosti za ljudska prava 42M. Reference 43

SAŽETI SADRŽAJ DETALJNI SADRŽAJ

DETALJNI SADRŽAJ12

II. MODULI O ODABRANIM PITANJIMALJUDSKIH PRAVA 45

A. ZABRANA MUČENJA 47

PRIČA ZA ILUSTRACIJU 48POTREBNO JE ZNATI 491. Svet slobodan od mučenja: Zabrana mučenja i ljudska bezbednost – 2.Definicija i opis problema: Šta je mučenje? – Metode mučenja – Kako se spro-vodi mučenje? – Motivi mučenja – Zašto se sprovodi mučenje? – Žrtve i poči-nioci mučenja, nečovečnih i ponižavajućih postupaka – 3. Interkulturalna gle-dišta i kontroverzna pitanja – 4. Primena i praćenje: Najnoviji događaji

DOBRO JE ZNATI 561. Dobra praksa: Delatnosti međunarodnih organizacija – Posebni izvesti-lac za mučenje: ciljevi, ovlašćenja i delatnosti – Evropska komitet za spre-čavanje mučenja (CPT) – ... Zato što imam četrnaest godina – Aktivnostinevladinih organizacija (NVO) – Amnesty International: Program za spre-čavanje mučenja u 12 tačaka – Etički kodeks o pitanjima mučenja i drugihokrutnih, nečovečnih ili ponižavajućih postupanja ili kažnjavanja u prit-voru i zatvoru – 2. Trendovi – 3. Hronologija

ODABRANE AKTIVNOSTI: 61Aktivnost I: Mučiti teroriste? - Aktivnost II: Kampanja protiv mučenja

REFERENCE i DODATNE INFORMACIJE 64

B. SLOBODA OD SIROMAŠTVA 67

PRIČA ZA ILUSTRACIJU 68„Umiranje od gladi u zemlji izobilja“

POTREBNO JE ZNATI 691. Uvod – 2. Definicija i opis problema: Definisanje siromaštva – Dimenzijesiromaštva – Grupe podložne siromaštvu – Zašto siromaštvo i dalje traje – 3.

Interkulturalna gledišta i kontroverzna pitanja: Relativno siromaštvo i apso-lutno siromaštvo – Socijalna isključenost – 4. Primena i praćenje: Ugovornatela za praćenje siromaštva – Posebni izvestioci i nezavisni stručnjaci

DOBRO JE ZNATI 771. Dobra praksa: Siromašne vredi kreditirati – Inicijativa 20-20 u Maliju – Našavoda nije na prodaju – Održiva budućnost – Sloboda od gladi – Ekonomskapravda – Sporazum iz Kotonua – 2. Trendovi: Napredak prema Milenijumskimciljevima razvoja – Koliko zemalja ostvaruje napredak – 3. Hronologija:Sloboda od siromaštva – Ključne odredbe međunarodnih instrumenata

ODABRANE AKTIVNOSTI 82Aktivnost I: „Svet kao selo“ – Aktivnost II: Akcijska kampanja


C. NEDISKRIMINACIJA 87

PRIČA ZA ILUSTRACIJU 88POTREBNO JE ZNATI 891. „Nediskriminacija – beskonačna i trajna borba za jednakost”: Diskriminacijai ljudska bezbednost – 2. Definicija i opis problema: Stavovi ili postupci –Akteri diskriminacije – Diskriminacija – Rasizam – Rasna diskriminacija –Ksenofobija – Srodne pojave – Netolerancija i predrasude – Međunarodni stan-dardi – Obaveze u privatnom sektoru (NVO, mediji, itd.) – 3. Interkulturalnagledišta i kontroverzna pitanja – 4. Primena i praćenje

DOBRO JE ZNATI 1001. Dobra praksa: Dobrovoljni kodeks ponašanja u privatnom sektoru –Suzbijanje rasizma u evropskoj fudbalskoj ligi – Ukidanje apartheida – 2.Trendovi: Odnos između siromaštva i rasizma/ksenofobije – Rasizam naInternetu – Antiislamizam: Posledice 11. septembra 2001 – 3. Hronologija

ODABRANE AKTIVNOSTI 103Aktivnost I: „Sva ljudska bića rađaju se jednaka“ – Aktivnost II: „Pogodi kodolazi na večeru“


DETALJNI SADRŽAJ 13

D. PRAVO NA ZDRAVLJE 107

PRIČA ZA ILUSTRACIJU 108POTREBNO JE ZNATI 1101. Pravo na zdravlje u širem kontekstu: Ljudska bezbednost i zdravlje – 2.Definicija i opis problema: Zdravlje i ljudska prava – Dostupnost, pristupač-nost, prihvatljivost i kvalitet – Nediskriminacija – Pravo na uživanje pogodno-sti naučnog napretka – Globalizacija i ljudsko pravo na zdravlje – Zdravlje iokolina – 3. Interkulturalna gledišta i kontroverzna pitanja – 4. Primena i pra-ćenje: Poštovanje, zaštita i ostvarenje ljudskog prava na zdravlje – Ograničenjaljudskog prava na zdravlje – Mehanizmi praćenja

DOBRO JE ZNATI 1171. Dobra praksa: Prevencija HIV/AIDS – Porote građana i politika javnogzdravstva – Zavet Malikounde – Knjige sećanja – 2. Trendovi: Strategije pove-zivanja ljudskih prava i razvoja zdravlja – Statistika – Smrtnost porodilja – 3.Hronologija

ODABRANE AKTIVNOSTI 121Aktivnost I: Promena predstave o „Stanju potpunog fizičkog, psihičkog i dru-štvenog blagostanja” – Aktivnost II: Izrada atlasa ostvarivanja ljudskog pravana zdravlje


E. LJUDSKA PRAVA ŽENA 125

PRIČA ZA ILUSTRACIJU 126Priča Marie Da Penha Maria Fernandes

POTREBNO JE ZNATI 1271. Ljudska prava žena: Rod i rašireno pogrešno shvatanje ljudskih prava žena– Ljudska bezbednost i žene – 2. Definicija i opis problema: Pogled u prošlost– Svetska konferencija o ljudskim pravima – Platforma za delovanje izPekinga – Žene i siromaštvo – Žene i zdravlje – Žene i nasilje – Žene i oružanisukob – Žene i prirodni resursi – Ženska deca – 3. Interkulturalna gledišta ikontroverzna pitanja – 4. Primena i praćenje

DOBRO JE ZNATI 138

1. Dobra praksa: CLADEM – Interamerička konvencija za sprečavanje,kažnjavanje i ukidanje nasilja nad ženama – PDHRE – 2. Trendovi:Međunarodni krivični sud – 3. Hronologija

ODABRANE AKTIVNOSTI 141Aktivnost I: Parafraziranje CEDAW – Aktivnost II: Govor tela žena i muš-karaca


F. VLADAVINA PRAVA I PRAVIČNO SUĐENJE 145

PRIČA ZA ILUSTRACIJU 146POTREBNO JE ZNATI 1471. Uvod: Vladavina prava – Istorijski razvoj vladavine prava – Pravičnosuđenje kao centralni element vladavine prava – Vladavina prava, pravičnosuđenje i ljudska bezbednost – 2. Definicija i opis pravičnog suđenja:Minimalni standardi prava optuženog – Dokumenti i instrumenti koji sadržeodredbe o pravićnom sudskom postupku – Jednakost pred zakonom i sudom– Pristup delotvornom, pravičnom pravnom leku – Nezavisnost i nepristras-nost – Javno saslušanje – Pravo na pretpostavku nevinosti – Pravo na suđen-je bez neopravdanog odlaganja – Pravo optuženog da se brani sam ili uzpomoć branioca i pravo na suđenje u prisustvu – Pravo na pozivanje i naneposredno ili posredno ispitivanje svedoka – Pravo na besplatnu pomoćtumača – Načelo Nulla Poena Sine Lege – 3. Interkulturalna gledišta i kontro-verzna pitanja – 4. Primena i praćenje: Primena – Slučaj Albanije – Praćenje– Izgradnja kulture poštovanja vladavine prava na Kosovu

DOBRO JE ZNATI 1571. Dobra praksa: Razvojna pomoć za uspostavljanje efikasnog pravosudnogsistema – Nezavisna pravosudna komisija (IJC) u Bosni i Hercegovini –Rezolucija o poštovanju i jačanju nezavisnosti sudstva (Afrika) – 2. Trendovi:Međunarodni sudovi: Medijacija i arbitraža – Unapređenje javnosti suđenja –3. Hronologija

ODABRANE AKTIVNOSTI 159Aktivnost I: Biti saslušan ili ne biti saslušan? - Aktivnost II: „Kako odbraniti oveljude?”REFERENCE i DODATNE INFORMACIJE 162

DETALJNI SADRŽAJ14

G. VERSKE SLOBODE 163

PRIČA ZA ILUSTRACIJU 164POTREBNO JE ZNATI 1651. Verske slobode: Dugi put pred nama: Verske slobode i ljudska bezbednost– 2. Definicija i opis problema: Što je religija? – Šta je uverenje? – Šta su ver-ske slobode? – Međunarodni standardi – Načelo nediskriminacije –Obrazovanje – Granice verskih sloboda – 3. Interkulturalna gledišta i kontro-verzna pitanja: Država i vera – Apostaza – sloboda da se izbere i promenivera – Prozelitizam – pravo na širenje uverenja – Prigovor savesti protiv vojneobaveze – 4. Primena i praćenje: Preventivne mere i buduće strategije

DOBRO JE ZNATI 1721. Dobra praksa: Međuverski dijalog za religijski pluralizam – 2. Trendovi:Kultovi, sekte i novi verski pokreti – Žene i vera – Verski ekstremizam i njego-ve posledice – 3. Hronologija

ODABRANE AKTIVNOSTI 175Aktivnost I: Reči koje ranjavaju – Aktivnost II: Vera moga bližnjeg i moja vera


H. PRAVO NA OBRAZOVANJE 179

PRIČA ZA ILUSTRACIJU 180Mayina priča

POTREBNO JE ZNATI 1811. Uvod: Zašto ljudsko pravo na obrazovanje? – Obrazovanje i ljudska bezbed-nost – Istorijski razvoj – 2. Definicija i opis problema: Sadržaj prava na obra-zovanje i obaveze države – Standardi koje treba postići – Dostupnost – Pristup– Prihvatljivost – Prilagodljivost – 3. Interkulturalna gledišta i kontroverznapitanja: Supsaharska Afrika – Latinska Amerika i Karibi – Srednja i istočnaEvropa i Zajednica nezavisnih država – Razvijene zemlje – 4. Primena i pra-ćenje: Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava – Problemi primene

DOBRO JE ZNATI 1901. Dobra praksa – 2. Trendovi: Današnje stanje u pogledu opšteg osnovnogobrazovanja – 3. Hronologija

ODABRANE AKTIVNOSTI 193Aktivnost I: Odigrajte to! – Aktivnost II: Dijamantski uzorak


I. LJUDSKA PRAVA DETETA 197

PRIČA ZA ILUSTRACIJU 198Deca pogođena oružanim sukobom – Komercijalno polno iskorišćavanje dece

POTREBNO JE ZNATI 1991. Borba za zaštitu prava deteta – Dečja prava i ljudska/dečja bezbednost – 2.Definicija i opis problema: Priroda i sadržaj ljudskih prava dece – Ključna načelaKonvencije o pravima deteta – Osnaženje deteta, starosni i rodni aspekti –Holistički pristup detetu – Odnos dete-roditelj-država – Nediskriminacija dece –Najbolji interes deteta – Definicija „deteta” prema Konvenciji – Prava iz Konvencije:učešće - zaštita - podrška – Sažetak: zašto upotrebljavati pristup zasnovan na pra-vima dece? – 3. Interkulturalna gledišta i kontroverzna pitanja – 4. Primena i pra-ćenje

DOBRO JE ZNATI 2061. Dobra praksa: „Izveštaji u senci” i „nacionalne koalicije” nevladinih orga-nizacija – 2. Trendovi: Činjenice i brojke – Statistički podaci o pravima dece –3. Hronologija

ODABRANE AKTIVNOSTI 210Aktivnost I: Okrugli sto o delatnostima za smanjenje dečjeg rada – AktivnostII: Roditeljsko zanemarivanje i zlostavljanje


J. LJUDSKA PRAVA U ORUŽANOM SUKOBU 215

PRIČA ZA ILUSTRACIJU 216POTREBNO JE ZNATI 217

1.Čak i ratovi imaju ograničenja: Međunarodno humanitarno pravo (MHP) iljudska bezbednost – Nastanak MHP – MHP kao međunarodno pravo – MHPi ljudska prava – Kada se primenjuje MHP? – 2. Definicija i opis prava koja se

DETALJNI SADRŽAJ 15

štite: Koja su osnovna pravila međunarodnog humanitarnog prava uoružanom sukobu? – Šta MHP štiti i kako? – Ko mora poštovati međunarod-no humanitarno pravo? – 3. Interkulturalna gledišta i kontroverzna pitanja:Važnost kulturne osvešćenosti – Sukobljena mišljenja u pogledu sprovodi-vosti MHP – 4 .Primena i praćenje: Preventivne mere – Mere za praćenje pri-mene – Represivne mere

DOBRO JE ZNATI 2241. Dobra praksa: Zaštita civila – Zaštita zarobljenika – Ponovno uspostavljanjeporodičnih veza – O simbolu – Radna načela humanitarnog delovanja –Osnovna načela Crvenog krsta i Crvenog polumeseca – 2. Trendovi: Zabranaprotivpešadijskih mina – Nekoliko podataka o pomoći Međunarodnogkomiteta Crvenog krsta u 2001 – 3. Hronologija: Glavni instrumenti MHP idrugi srodni instrumenti

ODABRANE AKTIVNOSTI 230Aktivnost I: Zašto treba poštovati MHP? – Aktivnost II: Etika humanitarnogdelovanja


K. RAD 235

PRIČA ZA ILUSTRACIJU 236Zastrašujući uslovi rada u zoni slobodne trgovine

POTREBNO JE ZNATI 2371. „Svet rada u 21. veku”: Rad i ljudska bezbednost – 2. Definicija i opis pro-blema: Međunarodno radno zakonodavstvo – Najvažnije konvencijeMeđunarodne organizacije rada – Ljudska prava u vezi s radom uMeđunarodnoj povelji o ljudskim pravima – UDHR – ICCPR – Koje vrste ropst-va postoje danas? – ICESCR – Pravo na pravedne i povoljne uslove rada –Pravo na osnivanje i uključivanje u radničke sindikate – Nivoi obaveza – 3.Interkulturalna gledišta i kontroverzna pitanja – 4. Primena i praćenje

DOBRO JE ZNATI 2461. Dobra praksa: Međunarodni program za ukidanje dečjeg rada (IPEC) –Kodeks ponašanja velikih kompanija u vezi s radom i ljudskim pravima –Etiketiranje proizvoda – Globalni sporazum – 2. Trendovi: Zone proizvodnjeradi izvoza – Propadanje sindikata – Povećana međunarodna pokretljivost:migracije radnika – Nezaposlenost mladih

ODABRANE AKTIVNOSTI 250Aktivnost I: Žene - deca - rad – Aktivnost II: Ekonomska pravda


L. SLOBODA IZRAŽAVANJA I SLOBODA MEDIJA 255

PRIČA ZA ILUSTRACIJU 256POTREBNO JE ZNATI 2571. Odnos prošlog i sadašnjeg: Ljudska bezbednost, sloboda izražavanja i slo-boda medija – Stari i novi izazovi – 2. Sadržaji i kršenja: Glavni elementi slo-bode izražavanja: Kršenja prava, pretnje i opasnosti – Legitimna ograničenjaprava – 3. Primena i praćenje: Uloga strukovnih udruženja i drugih nevladi-nih organizacija – 4. Interkulturalna gledišta i kontroverzna pitanja:Hronologija

DOBRO JE ZNATI 2651. Uloga slobodnih medija za demokratsko društvo – 2. Mediji i manjine – 3.Sloboda medija i ekonomski razvoj – 4. Ratna propaganda i zagovaranje mržnje– 5. Dobra praksa – 6. Sloboda medija i obrazovanje za ljudska prava – 7. Trendovi:Mediji i Internet – Rast medija u zemljama u razvoju – 8. Hronologija

ODABRANE AKTIVNOSTI 268Aktivnost I: Naslovna strana – Aktivnost II: Uticaj Interneta


M. DEMOKRATIJA 273

PRIČA ZA ILUSTRACIJU 274Stvaranje demokratije u Istočnom Timoru – Pravda i pomirenje – Više izazovau budućnosti

POTREBNO JE ZNATI 2761. Demokratija u usponu?: Demokratija i ljudska bezbednost – 2. Definicija iopis problema: Šta je demokratija i kako se ona razvila? – Ključni elementimoderne demokratije – Teorije demokratije – Oblici demokratije – 3.Interkulturalna gledišta i kontroverzna pitanja: Debata o „azijskim vrednosti-ma” – Izazovi demokratije u muslimanskom svetu – Još nekoliko pitanja zarazmišljanje – 4. Primena i praćenje

DETALJNI SADRŽAJ16

DOBRO JE ZNATI 2851. Dobra praksa: Na putu prema demokratiji – 2. Trendovi: Političko učešćežena – Žene u parlamentu – Online demokr@tija – Globalizacija i demokrati-ja – Demokratski deficit u međunarodnim organizacijama, multinacionalnimkorporacijama i nevladinim organizacijama

ODABRANE AKTIVNOSTI 289Aktivnost I: Pokretanje kampanje – Aktivnost II: Minaret u našoj zajednici?


III. DODATNI IZVORI 295

A. LJUDSKA PRAVA – BORBA KOJATRAJE - HRONOLOGIJA 296

B. PREDLOŽENA LITERATURA O LJUDSKIM PRAVIMA 299

C. IZVORI U OBRAZOVANJU ZA LJUDSKA PRAVA 302

OSNOVNE INFORMACIJE 302PRIRUČNICI I NASTAVNI MATERIJALI 302

Za decu 302Mladi 304Odrasli 306

OBRAZOVANJE ZA LJUDSKA PRAVA NA INTERNETU 307Nastavni materijali 307Online biblioteke 309

D. KORISNI KONTAKTI 309

ORGANIZACIJE 309Međunarodne organizacije 309Regionalne organizacije 310

Afrika 310

Severna i Južna Amerika 311Evropa 311

NEVLADINE ORGANIZACIJE 312Međunarodne nevladine organizacije 312Regionalne nevladine organizacije 313

Afrika i Bliski istok 313Azija i Pacifik 315Evropa 315Severna i Južna Amerika 316

POSTDIPLOMSKI PROGRAMI O LJUDSKIM PRAVIMA 316

E. ODABRANE ORGANIZACIJE ZA LJUDSKA PRAVA UOKVIRU MREŽE ZA LJUDSKU BEZBEDNOST 318

AUSTRIJA 318KANADA 318ČILE 319GRČKA 319IRSKA 319JORDAN 319MALI 319HOLANDIJA 320NORVEŠKA 320SLOVENIJA 320JUŽNA AFRIKA 321ŠVAJCARSKA 321TAJLAND 322

Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima 323

Opšte napomene o metodologiji obrazovanja za ljudska prava 327

Rečnik 333

Indeks pojmova 341

I. UVOD U SISTEMLJUDSKIH PRAVA

»Najveća snaga kulture ljudskih prava izvire iz znalačkihočekivanja svakog pojedinca. Odgovornost za zaštitu ljudskihprava počiva na državama. No, razumevanje, poštovanje iočekivanja vezana za ljudska prava od strane svake pojedineosobe jesu ono što ljudskim pravima daje njihovo dnevno tkivo,njihovu svakodnevnu otpornost.«

SERGIO VIEIRA DI MELLO, VISOKI PREDSTAVNIK UN ZA LJUDSKA PRAVA, 2003.

LJUDSKO DOSTOJANSTVO

LJUDSKA PRAVA

OBRAZOVANJE ZA LJUDSKA PRAVA

LJUDSKA BEZBEDNOST

UVOD18

Težnja za zaštitom ljudskog dostojanstva svihljudi čini srž pojma ljudskih prava. Ona stav-lja ljudsku ličnost u središte pažnje. Zasnivase na zajedničkom opštem vrednosnom siste-mu posvećenom nepovredivosti života i pred-stavlja okvir za izgradnju sistema ljudskihprava zaštićenih normama i standardima kojisu prihvaćeni na međunarodnom nivou. To-kom 20. veka, ljudska prava oblikovala su sekao moralni, politički i pravni okvir, te smer-nica za razvoj sveta oslobođenog straha i ne-maštine.

Član 1 Univerzalne deklaracije o ljudskim pra-vima koju su usvojile Ujedinjene nacije (UN)1948. godine odnosi se na glavna uporišta si-stema ljudskih prava: slobodu, jednakost isolidarnost. Slobode, kao što su sloboda mi-sli, savesti i veroispovesti, zatim slobodamišljenja i izražavanja, zaštićene su kao ljud-ska prava. Slično tome, ljudska prava obez-beđuju jednakost, na primer, jednaku zaštituprotiv svih oblika diskriminacije u uživanjusvih ljudskih prava, uključujući punu ravno-pravnost žena i muškaraca. Solidarnost se od-nosi na ekonomska i socijalna prava, poputprava na socijalnu sigurnost, poštenu nakna-du za rad, odgovarajući standard života izdravlja i dostupnost obrazovanja, koji su sa-stavni deo sistema ljudskih prava. Ljudska

prava razvrstana su u pet kategorija: politička,građanska, ekonomska, socijalna i kulturnaljudska prava, i pravno su uređena u dva pak-ta koji zajedno sa Univerzalnom deklaracijomo ljudskim pravima čine Povelju ljudskih pra-va.

„Sva ljudska prava za sve”

bio je slogan Svetske konferencije o ljudskimpravima u Beču 1993. godine. Ljudska pravaosnažuju pojedince i zajednice za napore ko-je ulažu na preobraženju društva prema pu-nom ostvarenju svih ljudskih prava. Sporovetreba rešavati mirnim putem na osnovu vlada-vine prava i u duhu ljudskih prava.

Međutim, ljudska prava mogu biti u sukobujedna s drugima; ona su ograničena pravima islobodama drugih ili zahtevima morala, jav-nog reda i opšteg blagostanja u demokrat-

skom društvu (član 29 Univerzalne deklaraci-je o ljudskim pravima). Ljudska prava drugihtreba poštovati, a ne tek tolerisati. Ljudskaprava ne smeju se koristiti za kršenje drugihljudskih prava (član 30 Univerzalne deklaraci-je); stoga se svi sukobi moraju rešavati u skla-du s ljudskim pravima, iako su u vreme van-rednog stanja ili u izuzetnim slučajevima do-puštena izvesna ograničenja prava.

Stoga svi, žene, muškarci, mladi i deca, trebada poznaju i razumeju svoja ljudska pravakao nešto što se odnosi na njihove probleme itežnje. To je moguće postići obrazovanjem i

A. RAZUMEVANJE LJUDSKIH PRAVA»Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima. Ona ...jedna prema drugima treba dapostupaju u duhu bratstva.«

ČLAN 1 UNIVERZALNE DEKLARACIJE OLJUDSKIM PRAVIMA

»Nijedan izraz u novijoj istorijičovečanstva nije zaslužio dabude nosilac i misije i teretaljudske sudbine kao što je to(izraz) „ljudska prava” ... -najveći dar klasične i savremeneljudske misli je pojam ljudskihprava. Zaista, iznad svakog drugog moralnog jezika koji namje dostupan u ovom trenutkuistorije (jeste) jezik ljudskihprava ...«

IZ „NELJUDSKE NEPRAVDE I LJUDSKA PRAVA”– PROF. UPENDRA BAXI

UVOD 19

učenjem za ljudska prava koje može biti form-alno ili neformalno. Razumevanje načela i po-stupaka ljudskih prava omogućuje ljudimaučešće u donošenju odluka koje određuju nji-hove živote, pomaže u rešavanju sukoba iočuvanju mira vođenog ljudskim pravima ipredstavlja održivu strategiju ljudskog, soci-jalnog i ekonomskog razvoja usredsređenu naljude.

Obrazovanje i učenje za ljudska prava trebada sprovode svi akteri i svi zainteresovani,građansko društvo, vlade i multinacionalnekompanije. Učenjem o ljudskim pravimamože se razviti istinska „kultura ljudskihprava”, zasnovana na poštovanju, zaštiti, is-punjenju, pravnom osiguranju i sprovođenjuljudskih prava.

Pravo na obrazovanje za ljudska prava možese izvesti iz člana 26 Univerzalne deklaraci-je o ljudskim pravima, prema kome „Svakoima pravo na vaspitanje i obrazovanje ...Vaspitanje i obrazovanje mora da budeusmereno ka punom razvoju ljudske ličnostii da jača poštovanje ljudskih prava i osnov-nih sloboda ...”. U Rezoluciji 49/184 Gene-ralne skupštine UN od 23. decembra 1994.godine, kojom se proglašava Decenija obra-zovanja za ljudska prava UN, navodi se sve-

obuhvatni proces učenja tokom čitavogživota, a u Planu delovanja Decenije obrazo-vanja za ljudska prava (1995–2004) detaljnose određuju i razrađuju sadržaji i metodeobrazovanja za ljudska prava (UN Doc.A/51/506, Add. 1, od 12. decembra 1996).

U Rezoluciji Generalne sku-pštine UN 49/184 od 23. de-

cembra 1994. godine, koja najavljuje UN Dece-niju obrazovanja za ljudska prava, piše: „obra-zovanje za ljudska prava treba da obuhvati višeod pružanja informacija i da bude sveobuhvat-ni proces kojim se ljudi na svim nivoima razvo-ja, iz svih društvenih slojeva, uče, tokom čita-vog života, poštovanju dostojanstva drugih,kao i sredstvima i metodama obezbeđenja togpoštovanja u svim društvima.”

U Planu delovanja Decenije obrazovanja zaljudska prava UN (1995-2004) ističe se da se„obrazovanje za ljudska prava određuje kaonastojanje u oblasti obučavanja, širenja i in-formisanja, čiji je cilj izgradnja sveopšte kultu-re ljudskih prava putem razvoja znanja i vešti-na, i oblikovanja stavova, usmereno na:(a) jačanje poštovanja ljudskih prava i osnov-

nih sloboda;(b) puni razvoj ljudske ličnosti i osećaja nje-

nog dostojanstva;(c) promovisanje razumevanja, tolerancije,

rodne jednakosti i prijateljstva međusvim nacijama, starosedeocima, kao i ra-snim, nacionalnim, etničkim, verskim ijezičkim grupama;”

...

»Obrazovanje, učenje i dijalog oljudskim pravima morajupodsticati kritičko mišljenje isistemsku, rodno osetljivu analizupolitičkih, građanskih,ekonomskih, socijalnih ikulturnih pitanja u okvirimaljudskih prava.«

SHULAMITH KOENIG, PDHRE

»Obrazovanje za ljudska prava jesvako učenje koje razvija znanja,veštine i vrednosti ljudskih prava,promoviše pravičnost, tolerancijui dostojanstvo, kao i poštovanjeprava i dostojanstva drugih.«

NANCY FLOWERS, CENTAR ZA LJUDSKAPRAVA UNIVERZITETA U MINESOTI

UVOD20

U saopštenju Generalne skupštine UN o De-ceniji obrazovanja za ljudska prava UN(1995–2004) navodi se da treba težiti„najširoj mogućoj osvešćenosti i razumevanjusvih normi, pojmova i vrednosti sadržanih uUniverzalnoj deklaraciji o ljudskim pravi-ma”. Shulamith Koenig, osnivač Decenijenaroda za obrazovanje za ljudska prava, težini manje ni više nego dugoročnoj viziji do-stupnosti ljudskih prava svima na našoj pla-neti, „da ih ljudi poznaju i zahtevaju”. Shod-no tome, cilj obrazovanja za ljudska prava je-ste „pismenost iz ljudskih prava za sve”. Ili,rečima Nelsona Mandele: „razvoj nove poli-tičke kulture zasnovane na ljudskim pravi-ma”.

Izrada Univerzalne deklaracije o ljudskim pra-vima bila je podstaknuta najstrašnijom povre-dom ljudskog dostojanstva, posebno isku-stvom holokausta tokom Drugog svetskog ra-ta. Deklaracija je usredsređena na ljudskuličnost. U njenoj preambuli spominje se „slo-boda od straha i nemaštine”. Isti pristup svoj-stven je i pojmu ljudske bezbednosti.

Na Međunarodnoj radionici o ljudskoj bezbed-nosti i obrazovanju za ljudska prava u Gracuu julu 2000. godine rečeno je da ljudska bez-bednost ima za cilj zaštitu ljudskih prava, i tosprečavanjem sukoba i rešavanjem dubokihuzroka nesigurnosti i ranjivosti. Strategijaljudske bezbednosti teži vaspostavljanju glo-balne političke kulture zasnovane na ljudskimpravima. U tom kontekstu, obrazovanje zaljudska prava je strategija koja vodi ljudskoj

bezbednosti, budući da osnažuje ljude darešenje svojih problema iznalaze na osnova-ma zajedničkog globalnog vrednosnog siste-ma i pristupa zasnovanog na pravima i pravu,a ne na moći. Ljudska bezbednost promovišese u celokupnom društvu na decentralizovannačin, počevši od osnovnih potreba ljudi, ka-ko žena tako i muškaraca, odnosno od pitan-ja lične sigurnosti, siromaštva, diskriminacije,socijalne pravde i demokratije. Sloboda od is-korišćavanja i korupcije nastupa onda kadaljudi prestanu da prihvataju kršenje svojihprava. Institucije građanskog društva (poputorganizacije Transparency International)podupiru taj proces emancipacije zasnovanna poznavanju ljudskih prava.

B. LJUDSKA PRAVA I LJUDSKA BEZBEDNOST

O metodama obrazovanja za ljudska pravavinjeta Opšte napomene o metodama obrazo-vanja za ljudska prava.

»Većina pretnji ljudskojbezbednosti otkriva posrednu ilineposrednu dimenziju ljudskihprava.«II MINISTARSKI SASTANAK MREŽE ZA LJUDSKUBEZBEDNOST, U LUCERNU, MAJ 2000.

»Ljudska prava obezbeđujutemelj s kojeg je moguće težitiostvarenju ljudskog razvoja iljudske bezbednosti.«IV MINISTARSKI SASTANAK MREŽE ZALJUDSKU BEZBEDNOST U SANTJAGO DEČILEU, JUL 2002.

UVOD 21

Mnogo toga povezuje ljudska prava i ljud-sku bezbednost. „Bezbednost”, u smislu ličnebezbednosti (npr. zaštita od samovoljnog pri-tvaranja), socijalne sigurnosti (npr. osigura-vanje osnovnih potreba kao što je hrana) imeđunarodne bezbednosti (pravo na život ubezbednom međunarodnom poretku) istovet-na je s postojećim ljudskim pravima. „Politikabezbednosti mora biti znatno više povezanasa strategijama širenja ljudskih prava, demo-kratije i razvoja. Ljudska prava, humanitarnopravo i izbegličko pravo daju normativni okvirod koga polazi pristup ljudska bezbednost.”(Ljudska bezbednost: Bezbednost ljudi u pro-menljivom svetu, Ministarstvo spoljnih poslo-va i međunarodne trgovine, Kanada, 1999).

Kršenja ljudskih prava ukazuju na pretnjeljudskoj bezbednosti, pa se stoga koriste kaopokazatelji u sklopu mehanizama ranog upo-zorenja za sprečavanje sukoba. Ali, ljudskaprava takođe imaju ulogu i u rešavanju suko-ba, preobražaju sukoba i izgradnji mira poslesukoba. Obrazovanje za ljudska prava, putemprenošenja znanja, razvoja veština i obliko-vanja stavova, predstavlja temelj istinske kul-ture sprečavanja sukoba.

Osim što su bitno sredstvo sprečavanja suko-ba, ljudska prava su takođe i ključni pojam

izgradnje vlasti i demokratije. Ona obez-beđuju temelje za rešavanje društvenih i glo-balnih problema putem aktivnog učešća, po-većane transparentnosti i odgovornosti. „Iz-gradnju vlasti” čine dva komplementarna ob-lika izgradnje kapaciteta: „izgradnja države” i„društveni razvoj”. Izgradnja države pruža„demokratsku bezbednost” koja se najboljepokazuje u naporima koji se ulažu za rehabi-litaciju i obnovu posle sukoba. „Društvenirazvoj uključuje široko rasprostranjeno obra-zovanje za ljudska prava kojim se ljudi ohra-bruju da zahtevaju svoja prava i poštuju pra-va drugih.” (Walther Lichem, Ministarstvospoljnih poslova Republike Austrije).

Komisija za ljudsku bezbednost, osnovana2001. godine pod kopredsedništvom SadakoOgate (bivšeg Visokog predstavnika UN za iz-beglice) i Amarty Sena (dobitnika Nobelovenagrade za ekonomiju), u saradnji s Interame-ričkim institutom za ljudska prava i Univerzi-

tetom za mir, održala je radionicu o odnosuljudskih prava i ljudske bezbednosti u SanHozeu, Kostarika, u decembru 2001. godine,na kojoj je nastala „Deklaracija o ljudskimpravima kao bitnom elementu ljudske bezbed-nosti“ (http://www.humansecuritychs.org-/doc/sanjosedec.html). Prema Bertrandu G.Ramcharanu, pomoćniku generalnog sekreta-ra UN i zameniku Visokog predstavnika zaljudska prava, značenje ljudske bezbednostiodređeno je međunarodnim normama ljud-skih prava.

Članom 3 Univerzalne deklaracije o ljudskimpravima i članom 9 Međunarodnog pakta ograđanskim i političkim pravima takođe se šti-ti pravo na slobodu i ličnu bezbednost, kojese uglavnom odnosi na slobodu od straha.Osim toga, članom 22 Univerzalne deklaracijeo ljudskim pravima i članom 9 Međunarod-nog pakta o ekonomskim, socijalnim i kultur-nim pravima priznaje se pravo na socijalnu si-gurnost koje, uz ostala ekonomska i socijalnaprava, odgovara slobodi od nemaštine. I Mile-nijumskim izveštajem generalnog sekretaraUN Kofija Annana iz 2000. godine reč je o od-

»(Ljudska bezbednost) je, usuštini, nastojanje ka izgradnjiglobalnog društva, pri čemu sebezbednost pojedinca nalazi usredištu međunarodnihprioriteta ...; gde postoje visokimeđunarodni standardi ljudskihprava i vladavine prava, utkaniu čvrsto ispletenu mrežu koja štitipojedinca ...«LLOYD AXWORTHY, BIVŠI MINISTARSPOLJNIH POSLOVA KANADE

»U svetu ne može vladati mirako ljudi ne uživaju bezbednostu svom svakodnevnom životu.«IZVEŠTAJ O LJUDSKOM RAZVOJU, UNDP,1994.

UVOD22

nosu između globalizacije i ljudske bezbed-nosti. U njemu se takođe pravi razlika izmeđuslobode od straha i slobode od nemaštine.Razlika vuče korene iz četiri slobode koje jeamerički predsednik Roosevelt 1940. godine,tokom Drugog svetskog rata, proglasio vizi-jom posleratnog poretka. Borba protiv siro-maštva, odnosno borba za ekonomska, soci-jalna i kulturna prava jednako je važna zabezbednost kao i borba za političke i drugeosnovne slobode. One se ne mogu deliti; onesu međusobno zavisne i nedeljive.

Ljudska bezbednost znači mogućnost uživan-ja u plodovima ljudskog razvoja. Prema Iz-veštaju o ljudskom razvoju UNDP iz 2000. go-dine, ljudska prava i ljudski razvoj imaju istuviziju i isti cilj. Indeks ljudskog razvoja koji sekoristi u UNDP izveštajima o ljudskom razvo-ju sadrži više pokazatelja, kao što su pristupobrazovanju, sigurnost prehrane, zdravstveneusluge, rodna jednakost i učešće u politici,koji neposredno ukazuju na ljudska prava.„Izveštaj o ljudskoj bezbednosti”, koji se sa-stavlja pod vođstvom Andrewa Macka, odno-si se na pretnje ljudskoj bezbednosti. Najzad,pojmovi ljudske bezbednosti, ljudskih prava iljudskog razvoja poklapaju se i uzajamno po-jačavaju.

Ideja ljudskog dostojanstva stara je koliko ičovečanstvo. Ona postoji u različitim oblicimau svim kulturama i religijama. Primera radi,duboko poštovanje ljudskog bića vidljivo je uafričkoj filozofiji „ubuntu” ili u islamskojnormi o zaštiti stranaca. „Zlatno pravilo” dase prema drugima odnosimo onako kako želi-mo da se oni odnose prema nama postoji usvim velikim religijama. Isto važi i za odgo-vornost društva da se brine o siromašnima iza osnovne ideje socijalne pravde.

Međutim, ideja „ljudskih prava” ishod je savre-menog filozofskog mišljenja koje polazi od fi-lozofije racionalizma i prosvetiteljstva, liberali-zma i demokratije, ali i od socijalizma. Iako jesavremeni pojam ljudskih prava uglavnom pro-izišao iz Evrope, valja istaći da su ideje slobodei socijalne pravde, na kojima se zasnivaju ljud-ska prava, deo svih kultura. UN su podvođstvom Eleanor Roosevelt, René Cassina iJosepha Malika razradile Univerzalnu deklara-ciju o ljudskim pravima, ali je na njoj radiloosamdesetoro ljudi sa Severa i Juga kako bi ob-likovalo njene ideje i reči. Pojam ljudskih pravaproširio se po celom svetu pod snažnim utica-jem Istoka i Juga, što se ogleda u pojmovimaekonomskih, socijalnih i kulturnih prava, pra-vu na samoopredeljenje, pravu na razvoj i slo-bodi od rasne diskriminacije i apartheida.

Dok su tokom istorije građani postajali kori-snici ustavno zajemčenih ljudskih prava za-hvaljujući svojoj borbi za osnovne slobode iekonomska i socijalna prava, stranci su mogliuživati ta prava samo u izuzetnim slučajevi-ma ili na osnovu bilateralnih sporazuma. Nji-ma je bila potrebna zaštita vlastite države ko-ja je predstavljala svoje građane u inostran-stvu.

Humanitarno pravo odigralo je veliku uloguu razvoju pravila zaštite stranaca. Ono je bilousmereno na utvrđivanje osnovnih pravilapostupanja prema neprijateljskim vojnicima icivilima zahvaćenim oružanim sukobom(vinjeta Modul Ljudska prava u oružanomsukobu). Današnjim međunarodno prizna-tim ljudskim pravima prethodili su sporazu-mi o slobodi veroispovesti, kao što je Vest-falski ugovor iz 1648. godine i inicijative zazabranu ropstva, kao što su Deklaracija o tr-govini robljem Bečkog kongresa iz 1815. go-dine, osnivanje Američkog društva protivropstva 1833. godine i Međunarodna konven-

C. ISTORIJA I FILOZOFIJA LJUDSKIH PRAVA»Ja sam ljudsko biće zato što metvoje oči vide takvim ... «AFRIČKA IZREKA, MALI

UVOD 23

cija protiv ropstva iz 1926. godine. Zaštitaprava manjina takođe ima dugu istoriju. Onaje bila centralna tema Versajskog mirovnogugovora 1919. godine i Društva naroda koje jeosnovano iste godine (vinjeta Hronologija uIII delu: Dodatni izvori).

Ipak, pojam opštih ljudskih prava za svaljudska bića države su prihvatile tek posleužasa Drugog svetskog rata, kada je 48država, uprkos tome što su se osam socijali-stičkih zemalja i Južna Afrika uzdržale, posti-glo dogovor o Univerzalnoj deklaraciji o ljud-skim pravima, učinivši je nezaobilaznom ka-rikom sistema UN. Od tada je broj zemaljačlanica UN narastao na 191, ali nijedna državanikada nije stvarno uložila prigovor na Dekla-raciju, koja se danas uveliko smatra međuna-rodnim običajnim pravom.

U tom kontekstu treba spomenuti Kairskudeklaraciju o ljudskim pravima u islamu iz1990. godine, koju su sastavili ministrispoljnih poslova Organizacije islamskekonferencije, ali koja nikada nije službenoprihvaćena. Sva prava određena tom deklara-cijom podležu islamskom šerijatskom pravu.

Pitanjem koje se s vremena na vreme pokrećeo prioritetu određenih prava i univerzali-

zmu nasuprot kulturnog relativizma bavilesu se dve svetske konferencije o ljudskim pra-vima, u Teheranu i Beču. Na konferenciji u Te-heranu održanoj 1968. godine razjašnjeno jeda su sva ljudska prava nedeljiva i međuzavi-sna, a na konferenciji u Beču održanoj 1993.godine konsenzusom je prihvaćeno da„(I)ako se važnost nacionalnih i regionalnihposebnosti, kao i istorijske, kulturne i verskerazlike moraju uzeti u obzir, države imajuobavezu da, bez obzira na njihove političke,ekonomske i kulturne sisteme, promovišu i šti-te sva ljudska prava i osnovne slobode”. (stav5 Bečke deklaracije i Programa delovanja iz1993).

»Držimo da su ove istinesamorazumljive - da su svi ljudistvoreni jednaki; da ih je njihovstvoritelj obdario određenimneotuđivim pravima; da sumeđu njima život, sloboda itežnja ka sreći i da, uobezbeđivanju tih prava, ljudiosnivaju vlade koje dobijajusvoja pravična ovlašćenja naosnovu saglasnosti onih kojimavladaju.«AMERIČKA DEKLARACIJA NEZAVISNOSTI(1776)

»Prva je sloboda govora iizražavanja - svugde u svetu.Druga je sloboda svakog čovekada poštuje Boga na svoj način -svugde u svetu. Treća je slobodaod nemaštine - što u svetskimokvirima znači ekonomskorazumevanje koje će svakomnarodu obezbediti zdrav i miranživot njegovih pripadnika -svugde u svetu. Četvrta je sloboda od straha ...«PREDSEDNIK ROOSEVELT, ČETIRI SLOBODE(1941)

»Previše međunarodnih akteradanas sprovodi politiku koja sezasniva na strahu, misleći da setako učvršćuje bezbednost. No,prava bezbednost ne može segraditi na takvom temelju. Pravabezbednost mora polaziti oddokazanih načela ljudskihprava.«SERGIO VIERA DE MELO, VISOKIPREDSTAVNIK UN ZA LJUDSKA PRAVA, 2003.

UVOD24

Danas pojam ljudskih prava uživa opšte pri-znanje, što se može videti iz Deklaracije pri-hvaćene na Svetskoj konferenciji o ljudskimpravima održanoj u Beču 1993. godine i iz re-zolucija Ujedinjenih nacija donetih 1998. go-dine povodom pedesete godišnjice Univerzal-ne deklaracije o ljudskim pravima. Neke skep-tike koji dovode u pitanje univerzalnost ljud-skih prava treba podsetiti na to da su državepoput Kine, Libana ili Čilea učestvovale u iz-radi nacrta pojma ljudskih prava u drugoj po-lovini četrdesetih godina. U svakom slučaju,od tada je još mnogo država iskazalo svojupodršku Univerzalnoj deklaraciji o ljudskimpravima i ratifikovalo Međunarodni pakt ograđanskim i političkim pravima (ICCPR) iMeđunarodni pakt o ekonomskim, socijalnimi kulturnim pravima (ICESCR), koji polaze odUniverzalne deklaracije. Što se tiče Konvenci-je o ukidanju svih oblika diskriminacije žena(CEDAW), nju je ratifikovalo 177 država, ali smnogim rezervama.

Izvorište pojma ljudskih prava je pojamurođenog dostojanstva svih članova ljudskeporodice koji je potvrđen Univerzalnom dekla-racijom i međunarodnim paktovima iz 1966.godine. Ti dokumenti takođe potvrđuju idealslobodnih ljudskih bića koja uživaju sloboduod straha i nemaštine i koja imaju jednaka i

neotuđiva prava. Shodno tome, ljudska pra-va su opšta i neotuđiva, što znači da se pri-menjuju svugde i ne mogu biti oduzeta ljud-skoj ličnosti čak ni uz njen pristanak. Kaošto je na Svetskoj konferenciji o ljudskimpravima održanoj u Beču 1993. godini izjaviogeneralni sekretar UN Boutros Boutros-Ghali,„ljudska prava su prava stečena rođenjem”.

Ljudska prava su takođe nedeljiva i međuzavi-sna. Treba razlikovati različite dimenzije ilikategorije ljudskih prava: građanska i poli-tička prava, kao što je pravo na slobodu iz-ražavanja, te ekonomska, socijalna i kultur-na prava, kao što je pravo na socijalnu sigur-nost. Ta prava se „ostvaruju postupno” zbogtoga što podrazumevaju finansijske obavezedržave. U prošlosti su određene države ili gru-pe država, na primer, socijalističke, davaleprednost ekonomskim, socijalnim i kultur-nim pravima vis-á-vis građanskih i političkihprava, dok su Sjedinjene Američke Države idržave članice Saveta Evrope izvesnu pred-nost davale građanskim i političkim pravima.Međutim, barem na Svetskoj konferenciji oljudskim pravima održanoj u Beču 1993. godi-ne, ako ne već i na Svetskoj konferenciji oljudskim pravima održanoj u Teheranu 1968.godine, ta neproduktivna rasprava zaključenaje potvrđivanjem da obe kategorije, odnosno

dimenzije ljudskih prava imaju jednakuvažnost. Već su u Teheranu 1968. godine oneproglašene nedeljivim i međuzavisnim, jer jepuno uživanje ekonomskih, socijalnih i kul-turnih prava skoro nemoguće bez građanskihi političkih prava, i obrnuto.

U osamdesetim godinama 20. veka još jednakategorija ljudskih prava stekla je priznanje:pravo na mir, pravo na razvoj i pravo na zdra-vu okolinu. Ta prava pružaju okvir koji jenužan za puno uživanje svih drugih prava. Paipak, ne postoji uslovljenost u smislu da jejedna kategorija ljudskih prava preduslov zadrugu kategoriju. Tu novu kategoriju najboljeje odrediti kao prava solidarnosti, jer onaviše od drugih traže međunarodnu saradnju iteže izgradnji zajednice.

Dok ljudska prava pripadaju svim licima, bezobzira na to jesu li ili nisu građani nekedržave, prava građana su ona prava koja suzajemčena isključivo građanima određenedržave, na primer, pravo glasa, pravo da sebude biran ili pravo pristupa javnim službamaodređene zemlje.

Ljudska prava takođe treba razlikovati od pra-va manjina, tj. prava određene grupe kojaima posebne etničke, verske ili jezičke osobi-

D. POJAM I PRIRODA LJUDSKIH PRAVA

UVOD 25

ne. Lica koja pripadaju manjini, pojedinačnoili u zajednici sa ostalim pripadnicima te man-jine, imaju pravo da neguju vlastitu kulturu,propovedaju ili praktikuju vlastitu religiju i dakoriste svoj maternji jezik (član 27 Međuna-rodnog pakta o građanskim i političkim pravi-ma). Detaljnija pravila postoje u evropskimregionalnim instrumentima o ljudskim pravi-ma.

Posebna pažnja poklanja se ljudskim pravimastarosedelačkog stanovništva. Od 1982. go-dine Radna grupa UN za starosedelačko sta-novništvo razmatra načine širenja i zaštite nji-hovih ljudskih prava, posebno u pogledu nji-hovog odnosa prema zemlji.

Deklaracija o ljudskim pravi-ma starosedelačkih naroda je

u nacrtu, ali još nije usvojena. Međunarodnaorganizacija rada, prepravivši prethodnu de-klaraciju, usvojila je 1989. godine Konvencijubr. 169 o starosedelačkim i plemenskim naro-dima u nezavisnim državama, dok je 2001.godine uspostavljena institucija Posebnog iz-vestioca o ljudskim pravima i osnovnim slobo-dama starosedelačkih naroda. Sledeći prepo-ruke Svetske konferencije o ljudskim pravimaodržane u Beču 1993. godine, pokrenut je2000. godine Stalni forum za starosedelačkapitanja kao pomoćni instrument Ekonom-skog i socijalnog saveta, koji je prvi sastanakodržao 2002. godine. Afrička komisija za ljud-ska prava i prava naroda takođe je osnovalaradnu grupu za starosedelačke narode.

Danas je pojam ljudskih prava prihvaćen glo-balno i kao takav predstavlja temelj međuna-rodne zajednice država, međunarodnih orga-nizacija i društvenih pokreta, koji se svi sma-traju pripadnicima međunarodne zajednice.Ljudska prava, takođe, mogu biti sredstvodruštvene transformacije na nacionalnom iliregionalnom nivou, što se može videti iz na-stojanja Evropske unije i Saveta Evrope, po-sebno prilikom prijema novih članica.

Međutim, transformacioni učinak ljudskihprava zavisi od toga koliko ljudi poznaju i raz-umeju ljudska prava i da li su ih spremni ko-ristiti kao oruđe za promene.

Tradicionalni pojam ljudskih prava trpi kritikefeministkinja zbog toga što nedovoljnoodražava jednakost žena i muškaraca i rodnuosetljivost. Svetske konferencije o ženama iKonvencija UN o ukidanju svih oblika diskri-minacije žena doprinele su, uz ostalo, rodnoosetljivom pristupu ljudskim pravima žena,što se takođe odražava u Deklaraciji UN o na-silju nad ženama i u nacrtu Protokola o pravi-ma žena uz Afričku povelju o ljudskim pravi-ma i pravima naroda (vinjeta Modul Ljudskaprava žena). Važno je primetiti da instrumen-ti o ljudskim pravima predstavljaju novidruštveni i politički koncept time što pravnopotvrđuju žene kao potpuna i ravnopravnaljudska bića.

Neke države koriste argument da se zbog nji-hovih istorijskih, verskih i kulturnih poseb-nosti ljudska prava na njih ne mogu primeni-ti na isti način kao na druge države. U Dekla-raciji o ljudskim pravima donesenoj na Svet-skoj konferencije održanoj u Beču potvrđenoje postojanje različitih pristupa primeni ljud-skih prava koji proizlaze iz istorijskih, verskih

UVOD26

i kulturnih razlika, ali je istovremeno ponov-ljena obaveza svih država prema primeni ljud-skih prava. Stoga se postojanje kulturnih iliverskih razlika ne sme koristiti kao izgovor zanepotpunu primenu međunarodnih obavezau oblasti ljudskih prava. To znači da kulturnikontekst treba uzeti u obzir. Dijalog civiliza-cija koji se danas vodi u Ujedinjenim nacija-ma upravo ima za svrhu da potvrdi pozitivnevrednosti različitih civilizacija, ali se time nepruža izgovor za neispunjenje obaveza. Jednood najtežih pitanja jeste pitanje položaja ženau nekim kulturama jer može predstavljatiozbiljno kršenje ljudskih prava pa ga trebastavljati na dnevni red svakog dijaloga.

Novija istorija utvrđivanja standarda na glo-balnom nivou započela je Univerzalnom de-klaracijom o ljudskim pravima (UDHR) ko-ju je Generalna skupština UN usvojila 10. de-cembra 1948. godine nakon završetka Drugogsvetskog rata koji je doveo do najvećih povre-da ljudskih prava u istoriji. Sprečavanje ikažnjavanje genocida koji je počinjen nad Je-vrejima u holokaustu bilo je predmet Konven-cije o sprečavanju i kažnjavanju zločina geno-cida, usvojene dan pre Univerzalne deklaraci-je o ljudskim pravima.

Da bi načela sadržana u Univerzalnoj deklara-ciji o ljudskim pravima učinila pravno obave-zujućim, Kancelarija Visokog predstavnika zaljudska prava UN razradila je dva pakta: Pakto građanskim i političkim pravima (ICCPR) iPakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnimpravima (ICESCR). Zbog uticaja hladnog rata,oni su usvojeni tek 1966, a na snagu su stupi-li 1976. godine, pošto ih je ratifikovalo 35država. Prvog januara 2003. godine ICCPR jeimao 149, a ICESCR 146 članica. Najpre jeusvojen Pakt o ekonomskim, socijalnim i kul-turnim pravima, što je bio pokazatelj naklo-nosti zemalja u razvoju i socijalističkih zema-

lja, koje su tada činile većinu u UN, premaekonomskim i socijalnim pravima.

U šezdesetim godinama u prvom planu bila jeborba protiv rasne diskriminacije i aparthei-da, što je rezultiralo dvema konvencijama:protiv rasne diskriminacije i o sprečavanjuzločina apartheida. Potom su usvojene Kon-vencija o ukidanju svih oblika diskriminaciježena; Konvencija protiv mučenja i drugogokrutnog, nečovečnog ili ponižavajućeg po-stupanja ili kažnjavanja, kao i Konvencija opravima deteta. U tim konvencijama pojašnja-vaju se i detaljnije razrađuju odredbe dvajupaktova ili posvećuje se posebna pažnja ljud-skim potrebama posebnih ciljnih grupa. Uslučaju Konvencije o ukidanju svih oblika dis-kriminacije žena iz 1979. godine, „problem re-zervi“, koji predstavlja opšti problemmeđunarodnih ugovora o ljudskim pravima,posebno je dobio na važnosti s obzirom na toda su brojne muslimanske zemlje rezervamapokušale ograničiti osnovna ljudska pravažena.

Prema načelu nediskriminacije, države mora-ju poštovati i obezbediti svakom pojedincu u

E. STANDARDI LJUDSKIH PRAVA NA OPŠTEM NIVOU

UVOD 27

svom području sva ljudska prava bez ikakvediskriminacije u pogledu rase, boje kože, pola,jezika, vere, političkog ili drugog mišljenja, na-cionalnog ili društvenog porekla, imovine,rođenja ili drugog statusa (član 2 Pakta ograđanskim i političkim pravima i Pakta o eko-nomskim, socijalnim i kulturnim pravima). Šta-više, Protokolom br. 12 uz Evropsku konvenci-ju o ljudskim pravima propisuje se opšta zabra-na diskriminacije od strane bilo koje javne vla-sti.

Takođe, postoji i mogućnost odustajanja odsprovođenja ugovorne obaveze u određenimokolnostima i primene tzv. claw-back klau-zule. U slučaju vanrednog stanja koje pretiopstanku nacije, država može da derogirasvoje obaveze ako je vanredno stanje službe-no objavljeno i u obimu koji je strogo određenvanrednim okolnostima. Mere ne smeju pod-staći diskriminaciju (član 4, stav 1 Pakta ograđanskim i političkim pravima), a pri tomtreba poštovati propisani postupak. Naime,posredstvom generalnog sekretara UN, o to-me treba obavestiti ostale države koje su stra-ne ugovornice Pakta. Međutim, neki članovise ne mogu derogirati, na primer, pravo naživot, zabrana mučenja i ropstva, neretroak-tivnost kaznenih dela ili pravo na slobodu mi-sli, savesti i veroispovesti (član 4, stav 2 Pakta

o građanskim i političkim pravima). Ta pravase stoga nazivaju nederogativnim pravima.Odredbe o vanrednom stanju dobile su većuvažnost zbog borbe protiv terorizma. Sličneodredbe postoje i u Evropskoj konvenciji oljudskim pravima (član 15). Komitet UN zagrađanska i politička prava razjasnio je obave-ze država u Opštem komentaru (br. 29, 2001)o „vanrednim stanjima“ (član 4), a Interame-rička komisija za ljudska prava i Glavni komi-tet za ljudska prava pri Savetu Evrope usvojilisu izveštaj i smernice pod nazivom „Terori-zam i ljudska prava“.

Neka prava mogu sadržati „claw back klauzu-lu“ kojom se dopušta njihovo ograničavanjeako je to nužno za nacionalnu bezbednost,javni red, javno zdravlje ili prava i slobodedrugih itd. Takva mogućnost postoji naročitou odnosu na slobodu kretanja; slobodu na-puštanja svake zemlje, uključujući i vlastituzemlju; slobodu misli, savesti i veroispovesti,uključujući izražavanje vere ili uverenja; slo-bodu izražavanja i informisanja, slobodu oku-pljanja i udruživanja. Ograničenja moraju bitiutvrđena zakonom, što znači da ih mora iz-glasati parlament. Tela koja tumače pravne in-strumente dužna su da nadziru svaku zloupo-trebu tih odredbi. U vezi s tim, Evropski sudza ljudska prava i Interamerička komisija i

PREGLED NAJVAŽNIJIHKONVENCIJA O LJUDSKIMPRAVIMA UN

� Univerzalna deklaracija o ljudskim pravi-ma (1948)

� Međunarodni pakt o ekonomskim, socijal-nim i kulturnim pravima (1966)

� Međunarodni pakt o građanskim i poli-tičkim pravima (1966)

� Konvencija o sprečavanju i kažnjavanjuzločina genocida (1948)

� Konvencija protiv mučenja i drugog okrut-nog, nečovečnog i ponižavajućeg postu-panja ili kažnjavanja (1984)

� Međunarodna konvencija o ukidanju svihoblika rasne diskriminacije (1965)

� Konvencija o ukidanju svih oblika diskri-minacije žena (1979)

� Konvencija o pravima deteta (1989)

Sud razmatrali su nekoliko sporova u vezi sprimenom ovlašćenja u slučaju vanrednogstanja, odnosno odredbe o odustajanju.

UVOD28

Države imaju dužnost da poštuju, štite i is-punjavaju ljudska prava. U mnogim slučaje-vima primena znači da država i njeni organimoraju poštovati prihvaćena prava, na primer,pravo na privatnost ili slobodu izražavanja. Tonaročito važi za građanska i politička prava,dok za ekonomska, socijalna i kulturna pravavaži pozitivno delovanje države kako bi taprava bila ispunjena, na primer, garantovanjeili obezbeđenje određenih usluga, kao što suobrazovanje i zdravstvena zaštita, kao i ob-zbeđenje određenih minimalnih standarda. Utom kontekstu uzimaju se u obzir mogućnostipojedine države. Na primer, u članu 13 Paktao ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravi-ma potvrđuje se pravo svakoga na obrazo-vanje. Međutim, precizira se da samo osnov-no školsko obrazovanje mora biti dostupnobez plaćanja. Što se tiče srednjeg i visokogobrazovanja, ono se mora učiniti raspo-loživim i dostupnim svima, a uvođenje bes-platnog obrazovanja očekuje se samo progre-sivno. Pojam postupnog ispunjenja u skladu smogućnostima primenjuje se na više ekonom-skih, socijalnih i kulturnih prava.

Dužnost zaštite zahteva od države da sprečinasilje i druge oblike kršenja ljudskih pravameđu ljudima na svojoj teritoriji. Shodno to-me, ljudska prava imaju i horizontalnu di-

menziju, koja u vreme globalizacije sve višedobija na važnosti, recimo, postavljanjem pi-tanja o društvenoj odgovornosti transnacio-nalnih korporacija.

Još jedan pravac razvoja odnosi se na sve većenaglašavanje prevencije kršenja ljudskihprava korišćenjem strukturalnih mera, naprimer, nacionalnih ustanova ili uključivan-jem dimenzije ljudskih prava u operacijeočuvanja mira. Prevencija je takođe prioritetu pristupu ljudskim pravima s polazištaljudske bezbednosti. vinjeta Ljudska prava iljudska bezbednost.Ljudska prava najpre treba sprovoditi na naci-onalnom nivou. Tu postoje mnoge prepreke,kao što su nedostaci „dobrog upravljanja“, naprimer, korumpirana i neefikasna uprava ilisudstvo. Kako bi se obezbedilo da država is-punjava svoje obaveze, za većinu međunarod-nih konvencija o ljudskim pravima uspostav-ljen je međunarodni nadzor nad delovanjemdržave. Nadzor može imati različite oblike.Mnoge međunarodne konvencije imaju svojsistem izveštavanja. Države moraju izvešta-vati o svom radu u oblasti zaštite ljudskih pra-va u pravilnim razmacima. Izveštaje običnopregleda komitet stručnjaka koji daje prepo-ruke o tome kako poboljšati sprovođenje. Ko-mitet, takođe, može da daje „opšte komenta-

re“ o pravilnom tumačenju konvencije. U ne-kim slučajevima, kao što je to slučaj s Paktomo građanskim i političkim pravima, postoji do-datni protokol koji ovlašćuje, u ovom slučaju,Komitet za ljudska prava da prima predstavkepojedinaca po pitanju navodnih povreda nji-hovih ljudskih prava. Međutim, to je mogućejedino pojedincima koji žive u državama kojesu ratifikovale dodatni protokol. Neke kon-vencije sadrže, takođe, odredbe o tužbamameđu državama, ali se te mogućnosti retkokoriste. Sudski postupak postoji samo uslučaju Evropske i Interameričke konvencije oljudskim pravima koje Evropskom i Interame-ričkom sudu za ljudska prava omogućuju do-nošenje za države obavezujućih odluka. Ta-kođe, osnovaće se Afrički sud za ljudska pra-va i prava naroda pošto njegov statut stupi nasnagu.

Osim postupaka sadržanih u instrumentimaljudskih prava, kao što su konvencije o ljud-skim pravima, postoje i takozvani postupcizasnovani na Povelji, koji su razvijeni premaPovelji Ujedinjenih nacija radi zaustavljanjakršenja ljudskih prava širom sveta. Jedan odnjih polazi od Rezolucije br. 1235, koju jeEkonomski i socijalni savet UN (ECOSOC) do-neo 1967. godine. Ovom rezolucijom je do-pušteno Komisiji za ljudska prava da se ona u

F. PRIMENA OPŠTIH INSTRUMENATA O LJUDSKIM PRAVIMA

UVOD 29

javnom postupku bavi teškim i sistematskimkršenjima ljudskih prava širom sveta. Drugipoverljivi postupak 1503 zasnovan je na Re-zoluciji br. 1503 Ekonomskog i socijalnog sa-veta UN iz 1970. godine, a omogućuje slanjepredstavki Kancelariji Visokog predstavnikaza ljudska prava UN u Ženevi. Predstavkepregleda grupa stručnjaka Potkomisije UN zaširenje i zaštitu ljudskih prava. Taj postupakse uglavnom primenjuje kod grubih kršenjaljudskih prava. Time je omogućeno da o situ-aciji u nekoj zemlji raspravlja i Komisija zaljudska prava.

Na osnovu Povelje Ujedinjenih nacija, poseb-ni postupci u radu Komisije za ljudska pra-va i njene Potkomisije, a to su delatnosti po-sebnih izvestilaca i predstavnika Komisije zaljudska prava ili generalnog sekretara UN uoblasti ljudskih prava, postaju sve važniji. Po-stoje „izvestioci po zemljama“ i „tematski izve-stioci“, poput posebnog izvestioca za Bosnu iHercegovinu i Saveznu Republiku Jugoslavi-ju, za Avganistan, Sudan ili Haiti, kao i poseb-ni izvestioci o mučenju ili o nasilju nad žena-ma. Ukupno postoji četrdesetak takvih poseb-nih institucija koje prikupljaju podatke premadomenu svoje delatnosti, koje mogu pokriva-ti određenu zemlju ili celi svet. One svedoče opovećanoj aktivnosti Ujedinjenih nacija i

obezbeđuju mehanizam praćenja i nadzora uonim slučajevima u kojima mere sprovođenjanisu predviđene ili nisu efikasne, kao što jeslučaj s mnogim ekonomskim i socijalnimpravima, na primer, ljudskim pravom na obra-zovanje, prehranu, stanovanje, zdravlje, iliproblemima koje izaziva politika struktural-nog prilagođavanja i spoljni dug. Zatim, po-stoje „nezavisni stručnjaci“, na primer, za pra-vo na razvoj i „radne grupe“, poput onih kojese bave pitanjem prisilnih i nedobrovoljnihnestanaka.

Zatim, Visoki predstavnik za ljudska pravaUN sve češće uspostavlja misije kancelarijeVisokog predstavnika u zemljama s proble-matičnim stanjem ljudskih prava. Takve misi-je osnovane su u zemljama poput Avganista-na, Bosne i Hercegovine, Kambodže, Kolum-bije, Gvatemale, Haitija, Kosova, Crne Gore,Srbije, Sijera Leone itd. One prikupljaju po-datke i promovišu standarde ljudskih prava,na primer, pružaju savete u procesu izmenazakonodavstva ili učestvuju u radu međuna-rodne zajednice.

Delatnosti tih posebnih ustanova imaju izaštitnu i prosvetiteljsku ulogu. One razvijajusvest o ljudskim pravima i promovišu njihovouključivanje u sve delatnosti kako bi usvojena

rešenja bila čvrsto zasnovana i na ljudskimpravima. Međutim, širenje ljudskih pravapredstavlja znatno veći zadatak, koji ne moguizvršiti same međunarodne ustanove i tela.Širenje ljudskih prava, pre svega, značiosvešćivanje i informisanje ljudi o njihovimpravima i poučavanje ljudi načinu na koji mo-gu najbolje koristiti svoja ljudska prava. U tusvrhu moguće je uključiti različite učesnike,kao što su fakulteti, obrazovni sektor uopšte,ali i nevladine organizacije.

Na nacionalnom nivou Ujedinjene nacijepreporučuju uspostavljanje „nacionalnihustanova“ za širenje i zaštitu ljudskih prava,kao što su narodni pravobranilac (ombud-sman) ili nacionalne komisije za ljudska pra-va. U tu svrhu Generalna skupština UN usvo-jila je niz načela o ovlašćenjima i odgovorno-stima kojima se garantuje nezavisnost i plura-lizam (Nacionalne institucije za širenje i zašti-tu ljudskih prava, UN GA-Res. 48/134 od 20.decembra 1993).

UVOD30

Uloga nevladinih organizacija kao ključnihaktera građanskog društva u zaštiti i promovi-sanju ljudskih prava, od presudne je važnosti.Nevladine organizacije (NVO) zasnivaju sena slobodi udruživanja koja je zaštićena čla-nom 22 Međunarodnog pakta o građanskim ipolitičkim pravima. One su ključni akterigrađanskog društva u zaštiti i promovisanjuljudskih prava. U Ujedinjenim nacijama onepredstavljaju u izvesnom smislu „savest sve-ta“. Nevladine organizacije često se bave od-ređenim specifičnim oblastima zaštite prava,kao što su sloboda izražavanja i sloboda me-dija (na primer, organizacija Član 19), ilisprečavanje mučenja i nečovečnog ili po-nižavajućeg postupanja (na primer, Udružen-je za sprečavanje mučenja, APT). Nevladineorganizacije, poput Amnesty International,koriste posebne postupke, kao što su „pozivina hitnu akciju“, kako bi vršile pritisak na vla-de. Strategija „mobilizacije srama“, koja seuglavnom ostvaruje uz pomoć nezavisnihmedija, može biti veoma efikasna. Nevladineorganizacije, poput Međunarodne helsinškefederacije (IHF), Međunarodne krizne gru-pe (ICG) ili Human Rights Watch, vrše uti-caj na vlade i međunarodnu zajednicu putemizveštaja visokog kvaliteta koji se zasnivajuna utvrđivanju činjenica i nadzoru. Još jedanefikasan pristup NVO je izrada „izveštaja u

senci“ međunarodnim nadzornim telima pa-ralelno sa službenim izveštajima država.

Prema rezoluciji Generalne skupštine iz 1998.godine, pod nazivom Deklaracija branilacaljudskih prava, pojedincima i NVO koje radeza ljudska prava treba obezbediti nužnu slo-bodu za takav rad i zaštititi ih od progona bi-lo koje vrste. U nekim državama organizacije,poput Amnesty Internationala ili Helsinškogodbora, zbog svog rada izložene su kritici, a unekim slučajevima čak i progonu. Brojni suslučajevi širom sveta da su aktivisti za ljudskaprava zatvarani zbog svog legitimnog rada.Država ima dužnost da zaštiti te aktiviste nesamo od svojih službi, kao što je policija, veći od nasilnih grupa, kao što su odredi smrtikoji pokušavaju da uzmu zakon u svoje ruke.

Kako bi podržao primenu pomenute deklaraci-je, generalni sekretar UN odredio je Posebnogpredstavnika za branioce ljudskih prava.

Nevladine organizacije, takođe, imaju velikuulogu u obrazovanju i učenju za ljudska pra-va, budući da pišu nastavne programe, spro-vode programe obuke i sastavljaju nastavnematerijale, često u saradnji sa UN, UNESCO,Savetom Evrope i drugim međuvladinim insti-tucijama. Na globalnom nivou, Decenija naro-

da za obrazovanje za ljudska prava, koja jepodstakla proglašenje Decenije obrazovanjaza ljudska prava UN, dospela je i do Juga, gdeje podstakla osnivanje regionalnih institucijaza učenje za ljudska prava, na primer, u Indi-ji, Argentini i Maliju. U oblasti obuke protivrasizma i diskriminacionog ponašanja širomsveta deluje Liga protiv klevete (ADL).

Mreže nevladinih organizacija zauzele su na-ročito važnu ulogu u borbi za jednakost izaštitu žena. Razvojni fond za žene UN(UNIFEM), Komitet za odbranu prava ženaLatinske Amerike i Kariba (CLADEM) iliEvropska mreža žena za razvoj (WIDE) po-stavile su obrazovanje za ljudska prava međusvoje prioritete, radi osnaživanja žena za pre-vladavanje prepreka punoj jednakosti i nedi-skriminaciji. Nevladine organizacije u Africiredovno se sastaju pre zasedanja Afričke ko-misije za ljudska prava i prava naroda,učestvuju na njenim sednicama i zajedničkiorganizuju obuke. Austrijska NVO - Evropskicentar za obuku i istraživanje o ljudskim pra-vima i demokratiji (ETC), sarađuje s brojnimcentrima za ljudska prava u jugoistočnoj Evro-pi na lokalnim i regionalnim programimaobrazovanja i obuke za ljudska prava, a takođeorganizuje i međunarodnu letnju akademiju oljudskim pravima i ljudskoj bezbednosti.

G. LJUDSKA PRAVA I GRAĐANSKO DRUŠTVO

UVOD 31

Uz opšte instrumente zaštite ljudskih pravarazvili su se i regionalni sistemi ljudskih pra-va koji obično obezbeđuju više standarde pra-va i njihove primene.

Prednost regionalnih sistema je u tome štoomogućuju efikasnije razmatranje predstav-ki i tužbi. Regionalni sudovi donose obave-zujuće odluke i mogu naložiti naknadu štete,a komisije za ljudska prava izdaju preporukekoje države uglavnom shvataju ozbiljno. Za-hvaljujući njihovom delovanju, nastaju „vo-deći slučajevi“ za tumačenje i pojašnjavanjeodredaba instrumenata za ljudska prava, atakođe dolazi i do promena nacionalnih za-kona radi usklađivanja s međunarodnimobavezama ljudskih prava. Osim toga, regi-onalni sistemi uglavnom su osetljiviji nakulturna i verska pitanja, ako za to postojevaljani razlozi.

I. EVROPA

Evropski sistem ljudskih prava ima tri sloja:sistem Saveta Evrope (trenutno 45 zemaljačlanica), sistem Organizacije za evropskubezbednost i saradnju (55 zemalja članica) isistem Evropske unije (trenutno 25 zemaljačlanica).

Evropski sistem ljudskih prava najrazvijenijije regionalni sistem. Nastao je kao reakcija namasovna kršenja ljudskih prava tokom Dru-gog svetskog rata. Ljudska prava, vladavinaprava i pluralistička demokratija su kamenitemeljci evropskog pravnog poretka.

EVROPSKI INSTRUMENTI LJUDSKIH PRAVA

� Konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnov-nih sloboda (1950) i 13 dodatnih protokola

� Evropska socijalna povelja (1961), dopun-jena 1991. i 1996. i dodatni protokoli iz1988. i 1995.

� Evropska konvencija za sprečavanjemučenja i nečovečnog ili ponižavajućegpostupanja ili kažnjavanja (1987)

� Helsinški završni akt (1975) i potonji pro-ces Konferencije za evropsku bezbednost isaradnju /Organizacije za evropsku bez-bednost i saradnju, uključujući i Pariskupovelju za Novu Evropu (1990)

� Evropska povelja o regionalnim jezicima ijezicima manjina (1992)

� Okvirna konvencija o zaštiti nacionalnihmanjina (1994)

� Povelja osnovnih prava Evropske unije(2000)

1. SISTEM LJUDSKIH PRAVA SAVETAEVROPE

a. PregledGlavni instrument je Evropska konvencija oljudskim pravima iz 1950. godine i njenih 13dodatnih protokola. Od posebne važnosti suProtokol br. 6, Protokol br. 13 o ukidanjusmrtne kazne, po čemu se evropski pristupljudskim pravima razlikuje od pristupa Sje-dinjenih Američkih Država i Protokol br. 11kojim se zamenjuje Evropska komisija zaljudska prava i Evropski sud za ljudska pravajedinstvenim Evropskim sudom za ljudskaprava. Evropska konvencija uglavnom sadržigrađanska i politička prava.

Evropska socijalna povelja iz 1961. godinenastala je sa idejom da se sistem zaštite dopu-ni ekonomskim i socijalnim pravima, ali onadosada nije stekla jednaku važnost kaoEvropska konvencija. Od početka pati od sla-bog i neefikasnog sistema sprovođenja. Paipak, zbog sve većeg značaja koji se daje eko-nomskim i socijalnim pravima na globalnomnivou od kasnih osamdesetih, veći značaj setakođe pridaje i Evropskoj socijalnoj povelji,koja je dva puta izmenjena, 1988. i 1995. go-dine, pa sada uključuje sistem kolektivnihtužbi prema dodatnom protokolu.

H. REGIONALNI SISTEMI ZAŠTITE I ŠIRENJA LJUDSKIH PRAVA

UVOD32

Glavna inovacija je Evropska konvencija zasprečavanje mučenja i nečovečnog ili po-nižavajućeg postupanja ili kažnjavanja iz1987. godine, kojom je uspostavljen Evropskikomitet za sprečavanje mučenja i nečovečnogili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja.Komitet šalje delegacije u sve države ugovor-nice Konvencije radi redovnih ili posebnihpregleda svih mesta lišavanja slobode. Shodnotome, logika sistema je u preventivnom delo-vanju, nasuprot ex post zaštite koju i daljeobezbeđuje Evropska konvencija o ljudskimpravima i njen Sud. U decembru 2002. godineGeneralna skupština UN usvojila je dodatniprotokol uz Konvenciju UN protiv mučenja,kojim se predviđa sličan mehanizam i na glo-balnom nivou.

Evropska okvirna konvencija o zaštiti naci-onalnih manjina (1995) izrađena je nakonsastanka na vrhu Saveta Evrope održanog uBeču 1993. godine kao odgovor na sve većeprobleme u oblasti prava manjina u Evropi. Tiproblemi pojavili su se kao posledica raspadaSovjetskog Saveza i Socijalističke FederativneRepublike Jugoslavije i uopšte procesa samo-opredeljenja u Evropi tokom devedesetih go-dina 20. veka.

Prema Konvenciji, države moraju štititi indivi-dualna prava lica koja pripadaju nacionalnimmanjinama, ali i obezbediti uslove koji ćemanjinama omogućiti održanje i razvoj nji-hove kulture i identiteta. Međut

razumevanje ljudskih prava - bgcentar.org.rs · ljudska prava su osnova i opšti princip na kojem...

Documents