Razvoj

partnerstava na

Zapadnom Balkanu

– iskustva i izazovi

prof. dr. Suzana Đorđević-Milošević, consultant

Tradicionalni oblici organizovanja u

ruralnim oblastima – usponi i padovi

• Porodične i seoske zadruge

• Moba

• Pozajmica rada

• Udruženja

• Zadruge

Šta će nam i kakva partnerstva trebamo?

• da ostvarimo prava koja sami nismo u stanju ili nam uslovi ne daju da ostvarimo

• da promovišemo lokal i lokalne resurse na novi način

• da iznađemo odgovor ei rešenja na pitanja, probleme i slabosti koji nas muče

• da kreiramo nove proizvode, nove usluge, novu ponudu …

• da lakše stignemo na nova tržišta

• da se bolje organizujemo i završimo brže posao

• da preskočimo greške i zaobiđemo probleme za koje drugi već znaju gde čuče

Osnovni pokretači (i

ometači) partnerstava

Brkanje partnersta sa ljubavlju i prijateljstvom (emocionalni doživljaj partnerstva)

Kratkotrajnost partnerstva zbog

kratkog trajanja razloga za njegovo uspostavljanje

Zakonske prepreke i nedorečenosti

u administrativnim okvirima Nepostojanje podsticaja za

formiranje partnerstava Nepoznavanje mogućnosti i koristi

različitih modaliteta partnerstava

Nekad – nužda Sad – ekonomski interes Sutra – opštedruštvena potreba

Umrežavanje kao početak...

Prekogranična saradnja između stejkholdera i dirigovano finansijskom

podrškom sprovođenje zajedničkih projekata, otvorilo je prve mogućnosti za partnerstva na nacionalnim nivoima, kao

i za vertikalno partnerstvo sa širom nacionalnom i regionalnom zajednicom

P to P

...i otkrila mnoge, do tada nevidljive prepreke za njegov dalji razvoj, posebno

kada su ekonomska partnerstva u pitanju.

• Potpuno funkcionisanje pravnih država • Podizanje svesti o zajedničkim

resursima i identifikacija zajedničkih interesa

• Upoznavanje načina adresiranja sličnih ili zajedničkih problema • Kultura komunikacije, deljenja • Otvorenost za učenje vs. učenja “preko

plota” • Rehabilitacija tradicionalnog (i

vrednosti i tehnika i morala) • Stalna paralelna finansijska i tehnička

pomoć društva i države

Partnerstvo kao

alat, a ne cilj!

Uslovi za razvoj

Pravci razvoja Zapadnog Balkana

• Introdukcija modernih standarda i idustrijalizacija/intenzivna proizvodnja na velikim imanjima

• Rehabilitacija visokovrednih oblika tradicionalne proizvodnje

• Diverzifikacija ruralne ekonomije i ekonomija malih seoskih gazdinstava ▫ Razvoj uslužnih delatnosti ▫ Razvoj regiona/destinacije kao atraktivne, ekonomski,

društveno i ekološki održive turističke destinacije VISOK STEPEN UČEŠĆA I SARADNJE LOKALNOG

STANOVNIŠTVA i SVIH STEJKHOLDERA U RURALNOM RAZVOJU

Razvoj turističke destinacije kroz

zajedničku ponuda proizvoda i usluga

Primeri iz prakse

• Tržišno prepoznatljive “marketabilne” količine

• Partnerstvo vs. konkurencija • Unutrašnja kontrola mreže, kao

mehanizam povećanja kvaliteta • Podeljeni režijski troškovi

– Razvoj – Obuka – Skladištenje – Analize – Marketing – Standardizacija

Integracija Autentičnost Svojstvenost Realizam na tržištu Održivost Orijentacija korisnika Uključenost Obraćanje pažnje na detalje Racionalizacija Partnerstvo Međuzavisnost Vreme Obaveze Precizne informacije Monitoring . (principi razvoja turističke destinacije)

(polazni elementi regionalnog partnerstva “Srpska magaza”

Srpska “Magaza” – ideja vredna regije

• Novi poslovni model u praksi seoske ekonomije u Srbiji

• Integrisana ponuda proizvoda i usluga sela primarni poljoprivredni proizvodi, zanatski proizvodi, usluge “seoskog keteringa”, ruralni turizam

• Snažno utemeljenje u tradiconalnom i regionalnom

• Primena modernih tehnologija

• Partnerstvo u borbi za bolje poslovno okruženje

• Komunikaciona platforma

JEDNA DOBRA IDEJA KOJA INTEGRIŠE I

INTERESE ZAJEDNICE ZA EKONOMSKIM

RAZVOJEM I PODRŽAVA OČUVANJE KULTURE I

PRIRODNOG NASLEĐA U KOME SE DEŠAVA

i RIZIK KOJI JE UMALO UBIO ...

“Ukusi i miris Banatskog sira i vina”

O projektu ukratko

Vršački vinogradi poznati su u vinarskom svetu po kvalitetnim vinima, no prirodna integracija proizvodnje vina, lokalne

proizvodnje hrane i gastronomije i turizma, nikako da postane biznis koji jačia sopstvene komponente ovog vrednosnog lanca.

Uz dobro lokalno vino se jede hrana iz supermarket, a lokalni proizvodjači nemaju tržište za svoj kvalitetan tradicionalni proizvod. Krug se zatvara jer bez tržišta njihova moć usklađivanja sa novim tržištima postaje misaona imenica, čime nestaje i poslednja šansa ne samo za opstanak malih gazdinstava, pa i vrednih tradicionalnih proizvoda, starih rasa i prerade u tradicionalne proizvode kroz plasman u vinskom turizmu.

Očekivani rezultati

-Poboljšan kvalitet poljiprivrednih proizvoda preko poboljšane tehnologije proizvodnje i modernizacije opreme za finalizaciju proizvoda

-Promocija autentičnih proizvoda iz Južno Banatskog regiona – barik vina i oganskog sira u cilju povećanje njihove potrošnje u turizmu

-Organizovane vezne turističke ture kod partnerskih gazdinstava, diverzigfikovana ponuda

-Povećan kvalitet usluga seoskih domačinstava o pružanju usluga u seoskom turizmu

-Ponuda seoskih domaćinstava uključenih u projekat ušli su u standardnu ponudu turističkih organizacija Vršca, Bele Crkve.

-Povećan broj turista u Južnom Banatu

-Ekonomska valorizacija turističke ponude

I, šta je umalo ubilo “mačku”

ako radoznalost nije

-Ekonomska kriza i smanjenje interesovanja za turizam -- Visoki nameti - Preinvestiranje/slabo imovno stanje stočarskog gazdinstva i nenaplaćeni računi drugog (funkcionisanje pravne države) -Ukidanje subvencija za držanje autohtonih rasa niske produktivnosti -Ekološki propisi nameću prestroge okvire za razvoj turizma u zaštićenom području - Lokalni sistem podrške razvoju turizma slabo promoviše nove programe - Razvoj infrastrukture kasni (očajni pristupni putevi do farme, nemogućnost dovođenja struje na farmu) ....

Naučene lekcije

DA SE MOŽE KVALITETNO I PROFITABILNO PROIZVODITI I UZ OGRANIČENA ULAGANJA, AKO SE ISKORISTE SVI PRIRODNI RESURSI.

PROŠIRIVANJE STADA TREBA ZASNIVATI NA SOPSTVENOM POTENCIJALU.

PONUDOM I PRODAJOM SOPSTVENIH PROIZVODA, PRE SVEGA POSETIOCIMA-TURISTIMA FARME UVEĆAVA SE CENA PROIZVODA.

VIŠE POŠTOVATI SPECIFIČNOSTI PODRUČJA NA KOME SE NALAZI SALAŠ.

RAZVOJ MORA BITI UBRZAN I SA ŠTO MANJE OSLANJANJA NA IZVORE RAZNORAZNIH SUBVENCIJA, ZNAČI ULAGANJA MORAJU BITI RACIONALIZOVANA, PAŽLJIVO ODABRANA I OSTVARLJIVA

Integralni pristup razvoju vrednosnih

lanaca je pun pogodak

▫ “FAO za kvalitet” – Inovativni trening serijal sproveden je paralelno sa dodelom

grantova

▫ “Srpska magaza” – najbolji projekat koji podržava razvoj polsovnih partnerstava

▫ Multifukcionalni trening vodećih

lokalnih stejkholdera na teme od strateškog planiranja, preko razvoja projekata do investicija, standarda,

modernih tehnologija do marketinga mora ići rame uz rame sa

finansijskom podrškom investicijama

MDG-F Zajednički projekat Ujedinjenih nacija – “Održivi turizam u službi ruralnog razvoja”

• Novi pristup izgradnji kapaciteta: ▫ Treninzi na licu mesta u ruralnom

okruženju

▫ Simulacije/treninzi, i praktičan rad

▫ On-line mentorstvo

▫ Finansijska podrška i podrška razvoju projekatal grantovi kao životna vežba,a li i konkretan doprinos biznisu

• Treninzi dizajnirani prema potrebi korisnika ▫ Nau;na i stručna analiza

▫ Izbor tema i ciljnih grupa

▫ Planovi treninga dizajnirani i sprovedeni kombinacijom domaće i strane ekspertize, realni i primenljivi

Dobre prakse proizilaze iz dobro

osmišljene izgradnje kapaciteta

Izazovi novog razvojnog pristupa • Izgradnja lokalnih kapaciteta radom sa lokalnim

liderima; • Intersektorska saradnja radi obezbeđenja

održivosti akcija, kroz izgradnju lokalnih i regionalnih sistema podrške i njihove međusobne saradnje i koordiniranosti;

• Postizanje sinergije sa raznovrsnim nacionalnim i međunardonim naporima da se pomogne i podrži ruralni razvoj

• Ograničena sredstva na raspolaganju za

obezbeđenje permanentnog pristupa na terenu i profesionalog angažovanja lokalnih stejkholdera, posebno na nivou civilnog sektora, akademskom nivou, ali i lokalnih samouprava i reprezentovanosti nacionalnih struktura i tela

Održivost i budućnost

• Dalji razvoj samo na teritorijalnom principu, sektorski samo pomoćni; integralni pristup rešavanju problema obuhvata i neekonomski sferu

• Strogo poštovanje zahteva vezanih za životnu sredinu • Bez planiranja i monitoringa “ni u krevet” – oni moraju

postati redovna praksa, a partnerstvo osnovni mod rada • I dobre i loše prakse moraju se diseminirati – i dobar i loš glas

preveniraju ponavljanje grešaka • Lokalne lidere treba tražiti, gajiti i podržavati, oni su

pokretačka snaga razvoja

Lokalna partnerstva moraju se uspostavljati i trajati – nijedan projekat ne može se završiti bez jasnog

preuzimanja vlasništva nad rezultatima, ni jedan budući planirati i počinjati bez analize i ocene uspešnosti

prethodnih

Odgovornost za razvojne akcije mora da preuzme lokalna zajednica i njeni stejkolderi ruralnog

razvoja

...ili će svaka aktivnost u razvoju ekonomije biti u opasnosti da propadne, a investirana sredstva i šansa biti

bespovratno izgubljeni

• Partners ki rad mora biti stalan, komunikacija, razmena i saradnja takođe. Život ne staje sa okončanjem projekta

• Razmena informacija o stečenim znanjima mora predstavljati stalan tok, preklapanja u aktivnostima treba sprečiti, a preostale “rupe” popunjavati predano i uporno, budući da se nove neprestano otvaraju

• Partnerstva treba s vremenom ozvaničiti/formalizovati;

poželjno je eksperimentisati sa raznovrsnim oblicima neformalne saradnje, “relaksiranih sporazuma” i “pojedinačnih ugovora” o malim zajedničkim akcijama ka čvrstim strukturama upravljanja, odgovornosti i zajedničkim firmama

• Lokalne zajednice će se

aktivnije i odgovornije

odnositi prema sopstvenom

razvoju

• Partnerstva će povratno

jačati i umnožavati se

• Nema opasnosti da će iko

ostati po strani i koristiti

“taktiku crknute mačke”

• Više para će dolaziti u region

i racionalno se i

transparentno trošiti za

njegov razvoj sa vidljivim

rezultatima za celu zajednicu

A, ako lokalna partnerstva zažive...