reč koja je preokrenula svet

8/3/2019 Re koja je preokrenula svet

1/8

Re koja jepreokrenula svet

ROBERT D. VILEND

Kako je jedna jedina re mogla da milione preobrazi u ljude spremne da umru zasvoja ubeenja, a ostale milione u njihove progonitelje edne krvi?

Kakva se sila krije u toj novoj i udnoj rei?

Naslov originala: The Nearness of Your SaviourAutor: Robert J. WielandPrevod: Mirjana eriPesmu prepevao: Zvonimir Kosti Palanski

Predgovor

"Ako jezike oveije i anelske govorim a agape nemam, onda sam kao zvono koje zvoni,ili praporac koji zvei.

I ako imam prorotvo i znam sve tajne i sva znanja, i ako imam svu veru da i gorepremetam, a agape nemam, nita sam.

I ako razdam sve imanje svoje, i ako predam telo svoje da se saee, a agape nemam, nitami ne pomae." (Pavle u 1. Korinanima 13,1-3. U originalnom grkom tekstu, za re ljubavkoristi se agape.)

"Ljubazni! da ljubimo jedan drugoga jer je agape od Boga. I svaki koji ima agape od Bogaje roen, i poznaje Boga... Po tom se pokaza agape Boja k nama to Bog sina svojegajedinorodnoga posla na svet da ivimo kroza nj. U ovom je agape ne da mi pokazasmo agape kBogu, nego da on pokaza agape k nama i posla sina svojega da oisti grehe nae...

Bog je agape, i koji stoji u ljubavi /agape/, u Bogu stoji i Bog u njemu stoji. Tim se agape unama savruje da imamo slobodu na dan sudnji... U agape nema straha, nego savrena agapeizgoni strah napolje; a ko se boji nije savren u ljubavi.

Da imamo mi agape k njemu, jer on najpre pokaza agape k nama." (Jovan, u svojoj Prvojposlanici 4,7-19)


2/8

2

Re koja je preokrenula svet

Dakle, vi mislite da je fantastino kako je ta mala re preokrenula svet?Da, svet je nekada snano potresla mala grupa ljudi iz Palestine, koji su nosili vest

otelotvorenu u jednoj prilino nejasnoj rei. Njihovi prestraeni neprijatelji u Solunu

(istoimeni grad u savremenoj Grkoj) priznali su da je njen uticaj bio ogroman: "Ovi tozamutie vasioni svet, dooe i ovde" (Dela apostolska 17,6). Vesnici eksplozivni poputdinamita: Hristovi apostoli, naroito Pavle i njegov kolega Jovan.

Re koja je napravila taj moni podvig bila je mala re, poznata u drevnom grko-rimskomsvetu - grki termin, agape. Znaila je "ljubav", ali je bila revolucionarna. Nosila je u sebiduhovnu snagu koja je obuzimala umove ljudi, izazivajui svrstavanje oveanstva u dvatabora, jedan za a drugi protiv nebeske ideje.

Njeni pobornici bili su prekono preobraeni u smele i radosne Isusove sledbenike,spremne da izgube sve to imaju, da dopadnu tamnice, pa ak i da umru muenikom smruza Njega. Oni, pak, koji su se svrstali u tabor protiv njih brzo su postali svirepi, krvoedni

progonitelji onih koji su u novom konceptu ljubavi videli svetlost. Niko ko je uo vest nikadavie nije mogao da ostane neutralan.Tajanstveni eksploziv u toj duhovnoj bombi bio je radikalno razliita ideja od onih koje su

sanjali svetski filozofi ili moralni uitelji. Bio je to novi izum koji je podjednako iznenadio iprijatelje i neprijatelje.

Nije da ljudi starog veka nisu imali nikakve ideje o ljubavi; oni su mnogo o njoj govorili. Ustvari, Grci su imali tri ili etiri rei za ljubav (nai savremeni jezici obino imaju samo jednu).Meutim, ona vrsta ljubavi koju je izraavala agape nemilosrdno je sve ostale ideje o ljubavirazotkrivala ili kao ne-ljubav ili kao anti-ljubav.

I odjednom je ljudski rod shvatio da je ono to su oni nazivali "ljubavlju" zapravo bilasamo zamaskirana sebinost. Ljudska psiha bila je ogoljena zahvaljujui tom novom

otkrivenju. Ako ste radosno prihvatali duhovnu revoluciju, vi ste se odevali u agape; uprotivnom, cepanjem svoje haljine satkane od tobonje dobrote, pretvarali ste se u suludeneprijatelje nove vere. I niko nije mogao da vrati asovnik vremena unazad, jer je agape bilaideja za ije je ispunjenje upravo doao trenutak.

Kada je Jovan uzeo pero da ispie svoju uvenu jednainu "Bog je ljubav" (1.Jovanova 4,8), on je morao da se odlui izmeu nekoliko grkih rei. Uobiajena, svakodnevna- eros - nosila je u sebi prodornu snagu. Kao neto tajanstveno i mono, eros je smatranizvorom ivota. Poput bujice koja probija branu, on prelazi preko svih prepreka ljudske volje imudrosti, kao talas emocija zajednikih celom oveanstvu. Ako je majka volela svoje dete,njena ljubav bila je eros i smatrana plemenitom i istom. Isto tako, ljubav dece premaroditeljima od kojih zavise, i meusobna ljubav prijatelja. Dalje, uzajamna ljubav izmeumukarca i ene bila je duboko tajanstveni poriv.

"Da li je Bog eros?" - pitali su drevni pagani. Da, odgovarali su njihovi filozofi,ukljuujui velikog Platona, zato to je eros neto jae od ljudske volje. On proizvodi udobeba. On stvara prijatelje i porodice. I boravi u svakome po prirodi. Prema tome, govorili supagani, on mora da je iskra boanstva u svakom ljudskom biu.

Za antike narode, ljubav je umnogome bila - to je i za nas danas - "slatka tajna ivota",eliksir koji inae nepodnoljivo postojanje ini snoljivim. Platon se nadao da e preobrazitisvet nekom vrstom ljubavi koju je on smatrao "nebeskim erosom". Rei izvedene iz togtermina danas imaju iskljuivo seksualno znaenje, ali Platon je nastojao da svet izvue iz

gliba senzualnosti pomou ideja koje duhovno uzdiu, pomou neeg plemenitog inadahnjujueg. Temelj toga bilo je neprestano penjanje, oslobaanje od fizike poude,stremljenje ka veem duhovnom dobru za duu.


3/8

3

Ali Jovan nikada nije mogao da napie da je Bog eros. On je zapanjio mislioce svoga doba,kazujui da je Bog agape. A izmeu te dve ideje prua se ogroman ponor, vei od rastojanjaizmeu istoka i zapada.

Apostolova ideja bila je revolucionarna najmanje na tri naina:1. Ako neko voli ljubavlju agape, on ima "slobodu na dan sudni" (1. Jovanova 4,17).

Bez nje, ovek se gri od straha kad se suoi sa konanim sudom. Sa njom, on neustraivostupa u Boju prisustnost i prolazi pored svih Njegovih svetih anela, bez stida i s punopouzdanja. To se u drevna vremena nije nikada ulo.

2. "U ljubavi /agape/ nema straha, nego savrena ljubav /agape/ izgoni strahnapolje; jer strah ima muku. A ko se boji nije savren u ljubavi / agape/" (18. stih). Strah sazebnjom je u svim vremenima bio duboko ukorenjen u ljudskom postojanju. Strah duboko unama, koji se teko prepoznaje, izaziva bolest, nagriza ivotnu snagu due sve dok nam organine oslabe i ne mogu da se suprotstave oboljenju. Mogu protei godine dok to ne uvidimo i neosetimo, ali najzad najslabiji organ tela otkae i lekari moraju pokuati da poprave ono to jeagape mogla da sprei savladavanjem straha.

3. Svi uzvieni moralni i etiki ciljevi oveanstva nisu nita bez agape, kae Pavle uuvenom poglavlju o ljubavi - 1. Korinanima 13. Neko moe govoriti "jezike oveije i

anelske", imati "prorotvo" i znati "sve tajne i sva znanja", imati "veru da i gore" premeta,razdati "sve imanje svoje" i predati "telo svoje da se saee", a da ipak ne poseduje najbitnijisastojak. Takav ovek e na kraju biti "nita". A agape ima izvanredni kvalitet da "sve" izdri,jer agape "nikad ne prestaje".

Kako to da se agape tako mnogo razlikuje od uobiajene ideje o ljubavi? Kako je bilomogue da apostolska ideja postane takva opasnost po Platonov uzvieni koncept? Odgovornalazimo u jasnom suprotstavljanju te dve ideje:

Uobiajena ljudska ljubav zavisi od lepote ili dobrote svog objekta. Mi prirodno biramoza prijatelje one koji su prijatni prema nama, koji nam se dopadaju. Zaljubljujemo se u osobusuprotnog pola koja je lepa, srena, pametna i privlana, a odvraamo se od osobe koja jeruna, pakosna, neznalica ili neprijatna.

Nasuprot tome, agape ne zavisi od lepote ili dobrote svog objekta. Ona stoji sama,suverena, slobodna. Antiki narodi imaju jednu priu koja ilustruje njihovu najuzvieniju idejuljubavi:

Admet je bio plemenit, zgodan mladi sa izvanrednim linim kvalitetima. Razboleo se odbolesti za koju je proroite objavilo da e biti fatalna, ukoliko se ne nae neko ko bi umroumesto njega. Njegovi prijatelji ili su od jednog do drugog, pitajui: "Da li bi bio voljan daumre za Admeta?" Svi bi se sloili da je on prekrasan mladi, ali: "Izvinite", govorili su, "nebismo da umremo umesto njega." Pitali su i njegove roditelje, a oni su odgovorili: "Volimosvog sina ali, ao nam je, ne bismo mogli da umremo umesto njega." Konano su njegovi

prijatelji upitali divnu devojku koja ga je volela, Alcestu. "Da", kazala je ona, "zato to je ontako dobar ovek i zato to je toliko potreban svetu, voljna sam da umrem za njega!"Filozofi su se hvalisali: "To je ljubav - ljubav koja je voljna da umre za dobrog oveka!"

Zamislite samo kakav su ok doiveli kada su im apostoli rekli da ta ljubav i nije netonaroito. "Jer jedva ko umre za pravednika; za dobroga moe biti da bi se ko usudio umreti. AliBog pokazuje svoju ljubav /agape/ k nama to Hristos jo kad bijasmo grenici umre za nas",da, "dok smo jo bili neprijatelji" (Rimljanima 5,7.8.10).

Vest poput ove ili vam sasvim obuzme duu, ili vas pretvori u neumoljivog neprijatelja.

Prirodna ljudska ljubav poiva na oseanju potrebe. Ona se sama po sebi osea jadnomi praznom i iziskuje neki objekat da obogati sopstveni ivot. Mu voli enu zato to mu je

potrebna, a ena voli svog mua iz istog razloga. Dva prijatelja vole jedan drugog zato to supotrebni jedan drugom. To je prirodno. Svako se osea praznim i samim.


4/8

4

Meutim, beskrajno bogata sama po sebi, agape ne osea nikakvu potrebu. Apostoli sugovorili da nas Bog voli ne zato to smo Mu potrebni, ve zato to je On - agape. "Jer znateblagodat Gospoda naeg Isusa Hrista da, bogat budui, vas radi osiromai, da se vi njegovimsiromatvom obogatite" (2. Korinanma 8,9). Sve do naih dana ostajemo zapanjeni idejom oljubavi koja "ne trai svoje" (1. Korinanima 13,5). ak i crkve kao da su neodoljivo sklone daBoju ljubav predstave kao ljubav koja trai svoje, kao motivaciju nadahnutu sebiniminstinktom. Bog je u nama video skrivenu vrednost, pretpostavlja se; i On je jednostavnonapravio dobar pazar kad nas je kupio.

Mi poinjemo da liimo na ono to oboavamo, te tako mnotvo njih klanja se takvomBogu zato to i sami tee da naprave dobar pazar. Njihova religija je u sutini gramzivost - onoto oni ele da steknu jeste nebo i nebeska nagrada - nebesko imanje, i taj sebini motiv goniih napred. Kad agape prodre u njihovu egocentrinu sredinu, reakcija je slina onoj kada jeagape granula i obasjala antiki svet i preobrazila ivot ljudi.

Prirodna ljudska ljubav poiva na oseaju vrednosti. Mnogi Afrikanci jo uvek se dredrevnog obiaja plaanja odreene cene za nevestu, to verno odslikava jo veuprepredenost u osnovi svih ostalih oblika nae kulture. Iznos koji valja platiti za nevestu

zavisio je od trokova za obrazovanje koje su roditelji devojke uloili u nju. Nekoliko kravadovoljno je za onu koja jedva ume da nakraba svoje ime; astronomski iznos zahteva se zadevojke koje su boravile na Oksfordu ili Kembridu.

Mi takoe razvrstavamo jedni druge po kategorijama. Malo njih se prema ubretaruodnosi utivo ili snishodljivo kao to to inimo kad je u pitanju gradonaelnik ili guverner.Ako, poput vode koja tei da dostigne sopstveni nivo, "ljubite one koji vas ljube, kakvu platuimate? ne ine li to i carinici? I ako Boga nazivate samo svojoj brai, ta odvie inite? Ne ineli tako i nenaboci?" - pita Isus (Matej 5,46.47). "Jer duu njegovu blagosiljaju za ivotanjegova, i slave tebe to ugaa sebi" (Psalam 49,18).

Nasuprot tome, agape je ideja izvan ovog sveta. Umesto da zavisi od vrednosti svogobjekta, ona stvara vrednost u svom objektu.

Pretpostavite da u ruci drim jedan grubi kamen. Pokupio sam ga negde u polju. Akopokuam da ga prodam, niko mi nee dati za njega nijednu paru. Ali ne zato to je kamen usutini lo, nego zato to je isto toliko obian koliko i bezvredan. (Eros nije neto loe; on nemavrednosti zato to je tako obian kao i pomenuti kamen.)

A sada pretpostavite da ja mogu, dok ga drim u ruci, da zavolim taj kamen kao to majkavoli svoju bebu. I pretpostavite da bi moja ljubav mogla da deluje kao alhemija i da ga pretvoriu komad istog zlata. Odjednom bih se obogatio. To je samo ilustracija onoga to agape ini unama.

Sami po sebi mi vredino samo koliko i sumnjiva hemijska vrednost sastojaka naeg tela.Ali Boja ljubav preobraava nas u vrednost jednaku vrednosti Njegovog sopstvenog Sina:

"Uiniu da e ovek vie vrediti nego zlato isto, vie nego zlato Ofirsko" (Isaija 13,12).Verovatno znate za neke primere ljudi sa dna, koji su preobraeni u osobe beskrajnevrednosti. Don Njutn (1725-1807) bio je jedan od njih. Bezboni moreplovac koji se baviotrgovinom afrikih robova, pretvorio se u pijanu propalicu i pao kao rtva ljudi koje jepokuao da proda kao robove. Najzad, agape je dotakla njegovo srce. Odustao je od svogodvratnog posla i preobrazio se u asnog nosioca radosne vesti. Milioni ga pamte po njegovojhimni koja otkriva da je postao "zlato isto":

udesna blagodat! kako to zvui Za mene, bednika, bila je nada,Nekada izgubljen, vraam se kui,

Bio sam slep, al vidim sada.


5/8

5

Od te milosti drhti mi srce,Al nemam straha od onog asaKada je blesnula kao SunceI kad sam verom primio Spasa!

Prirodna ljudska ljubav ide u potragu za Bogom. Sve neznaboake religije temelje sena ideji da nam Bog izmie i da ga je teko pronai, ba kao i lek protiv kancera. Ljudizamiljaju da se On s nama "igra murke", da se povukao i udaljio od ljudskih bia. Jedino suposebni ljudi dovoljno mudri ili pametni da pronau gde se On skriva. Milioni idu na dugahodoaa u Meku, Rim, Jerusalim, ili druga svetilita u potrazi za Njim. Stari Grci su nas svenadmaili u gradnji velianstvenih mermernih hramova na najviim brdima, verujui da Ga tusvakako moraju nai.

I opet, agape je neto sasvim suprotno ovome. Ona nije ljudsko traganje za Bogom, negoBoje traganje za ovekom: "Jer je sin oveiji doao da nae i spase to je izgubljeno" (Luka19,10). Pastir je ostavio svojih 99 ovaca koje su bile bezbedne i izloio sopstveni ivotopasnosti da bi pronaao izgubljenu; ena je upalila sveu i pretraila kuu kako bi pronalaizgubljeni dinar; Duh Boji tragao je za bludnim sinom i vratio ga kui. Nema nijedne prie u

Bibliji o tome kako se od izgubljene ovce zahteva da pronae svog pastira! Ovo je izuzetnouzdrmalo uobiajena ljudska shvatanja.

Pavle je bio prosto opsednut ovom sjajnom idejom: "A pravednost, koja je od vere, ovakogovori: Nemoj da kae u svom srcu: ko e se popeti na nebo? to jest, da svede Hrista, ili: Koe sii u bezdan? to jest, da izvede Hrista iz mrtvih. Nego ta ona govori? Blizu ti je re, utvojim ustima i u tvom srcu, to jest, re vere koju mi propovedamo." (Rimljanima 10,6-8 -arni).

Ta "re vere" tesno je povezana sa ljubavlju agape kao fotografski negativ sa fotografskimotiskom. Vera je odgovor potenog ljudskog srca na izvanredno otkrivenje ljubavi agape, aPavlova je glavna misao da nam je ta izvanredna re blizu. Jeste li uli VEST? Evo dokaza: Bogvas je ve izabrao i trai gde ste se sakrili od Njega! Dobri Pastir je uvek u pohodu, tragajui zavama.

Naa ljudska ljubav uvek nastoji da se popne vie. Svaki prvak eli da to pre poe udrugi razred; dete koje ima est godina kae: "Uskoro e mi biti 7". Niko ko trai posao ne elinii ve vii poloaj. Dravni politiari eznu da uu u nacionalnu igru, i verovatno svakisenator u izvesnom trenutku sanja da dospe u Belu kuu.

Ko je ikada uo da je neki predsednik drave dobrovoljno dao ostavku kako bi postaoseoski sluga? Platon sa svojom idejom o ljubavi nikada ne bi mogao tako neto da zamisli. A nimi!

Ono to je na stari svet delovalo otrenjujue bio je pogled na Nekog vieg od

predsednika, koji se sputao sve nie i nie, sve do mentalnog i fizikog muenja i smrtizloinca. U tekstu Filibljanima 2,5-8 koji verovatno predstavlja prikaz Pavlove omiljene vesti,moemo pratiti sedam jasno ocrtanih stepenika kojima se Hristos sputao da bi nam pokazaota je to agape:

1. "On, koji je u obliju Boijem, nije smatrao kao neto prigrabljeno to to jejednak Bogu, /u Vukovom prevodu: nije se otimao da se isporedi s Bogom/." Kaddospemo na visoke poloaje u politici, svetu biznisa ili ak i u crkvi, u naoj je prirodi dabrinemo da ne padnemo. "Neugodno spava krunisana glava." Ali Sin Boji se dragovoljnoodrekao krune, motivisan tom udnom, nezemaljskom ljubavlju - agape.

2.On je "ispraznio sam sebe /u Vukovom prevodu: ponizio sam sebe/" ili "odbaciosvoju slavu, ugled". Mi ljudi boriemo se, ako treba, do smrti samo da zadrimo svoj ugled.

Ali odvana hrabra dela nisu uvek isto to i "isprazniti sam sebe" kao to je to Hristos uinio,jer Pavle kae da neko moe dati "telo svoje da se saee", a da mu ipak nedostaje agape. Kad


6/8

6

kae da je Hristos "ispraznio sam sebe", on pri tom misli na dobrovoljno predanje za venostsvega to nam je drago, a to je gotovo nemogue uiniti nezavisno od agape.

3. "Uzevi oblije sluge /roba/." Moete li zamisliti neki sumorniji ivot nego kad jeovek stalno prisiljen da radi bez plate i zahvalnosti? Za anele je reeno da su sluge, "slubeniduhovi" poslati da nam slue (Jevrejima 1,14). Da je sin Boji postao jedan od njih, to bi vebilo veliko ponienje za Njega, budui da je bio njihov Zapovednik. No, On se spustio jo nie:

4. "Postavi kao i drugi ljudi", "malo manji od anela" (Psalam 8,5). Ne dovelianstvene lepote i sjaja u kojima je, kako to kae 1. Mojsijeva, Adam uivao, nego donajnieg nivoa palog oveka u beskrajno unienom grko-rimskom svetu. Nijedno ljudsko bienije nikada tako nisko palo a da Sin Boji nije mogao da dopre do njega ili nje. A kad agapejednom prokri sebi put do naeg srca, svi zaostali tragovi onog duha "svetiji-sam-od-tebe"nestaju pred njom, i agape omoguuje da se dosegne do srca drugih ljudi.

5. "I naavi se u liku kao ovek /I na oi nae se kao ovek/, On je unizio samsebe..." Drugaije kazano, On nije bio roen da bi iveo lagodnim ivotom ni u cezarevoj ni uIrodovoj palati. Njegova majka dobila ga je u tali neugodnog mirisa, bila primorana da gauvije u obine krpe i poloi u magareve jasle. Njegov ivot postao je mukotrpan ivot obinogseljanina. Ali, ni to nije bilo dovoljno:

6. "Postao posluan do same smrti." Ova bremenita reenica znai neto drugo odsamoubistvenog ludog skoka u prazno. Samoubistvo nikada nije "poslunost do smrti". Isus sezaustavio i suoio sa stvarnou. Vrsta smrti kojom je Hristos pokazao da je "posluan" nijebila izbegavanje odgovornosti. To nije bilo ispijanje otrova od kukute, to je Sokrat uinio. Toje bilo nalik odlasku u pakao, svesnoj osudi svake elije bia izloenog prihvaenom ishvaenom Bojem negodovanju. Sedmi stepenik pri sputanju kojim je Hristos "zauzeo" naemesto jasno pokazuje kakvu je uasnu cenu On platio za nas:

7. "Do smrti na krstu." U Isusovo doba takva smrt smatrala se najveim moguimponienjem i najmunijom smru. Ne samo to je bila svirepija od bilo koje ikada smiljene, nesamo to je bila najsramnija - biti obeen nag pred svetinom koja se ruga i veselo posmatravau agoniju - nego je smrt na krstu nosila u sebi duboko ugraeni uas straniji od svega. Onaje znaila da vas je proklelo samo Nebo.

I to zbog razloga to je uvaeni stari pisac Mojsije izjavio da je svako ko umre na drvetu"proklet pred Bogom" (5. Mojsijeva 21,23). I svi su u to verovali, naravno. Kada bi zloinac bioosuen na smrt maem ili ak da bude iv spaljen, on je ipak mogao da se moli i veruje da emu Bog oprostiti i milostivo ga pogledati. Mogao je prilikom smrti da oseti izvesnu podrku.

Ali kada bi sudija rekao: "Mora umreti na drvetu", nestajalo je svake nade. Svi su shvatalida je Bog zauvek okrenuo lea takvom jadniku. Upravo zato Pavle kae da je Hristos postao"za nas kletva, jer je pisano: proklet svaki koji visi na drvetu" (Galatima 3,13). Smrt kojom jeHristos umro bila je smrt izgubljenih koji na kraju moraju propasti u beznadenom oaju - onakoju Otkrivenje naziva "druga smrt". Razume se, Hristu je bilo beskrajno tee da to podnese

nego to e to biti za njih, zato to je Njegova osetljivost na patnju bila neuporedivo vea odnjihove.Zamislite oveka razapetog na krst: gomila dolazi da mu se ruga kao to mi danas

masovno odlazimo na utakmicu. Slian staroj olupini od kola na koju deca bacaju kamenice, onje otpisano ljudsko bie, preputeno poruzi i zlostavljano u neizrecivom uasu. Vi ak nesmete da osetite ili izrazite saoseanje prema njemu, jer ako to uinite, idete protiv Bojeosude! Vi ste na Bojoj strani ako ga gaate pokvarenim jajima ili paradajzom. Ljudi su upravotako razmiljali.

Takva je bila smrt do koje je Isus postao "posluan". U svom oajanju uzviknuo je: "Boemoj! Boe moj! zato si me ostavio?" (Matej 27,46). Razmiljajte o ovome u tiini i dubokomstrahopotovanju. Trebalo je da vi i ja proemo kroz sve to da On nije zauzeo nae mesto.


7/8

7

Ova ideja o ljubavi agape iezava iz uma mnogih koji tvrde da su Hristovi sledbenici,zato to se jedan paganski pojam neprimetno uvukao u na nain razmiljanja. U pitanju je,naime, uenje o besmrtnosti due. Ako nema stvarne smrti, onda ni Hristos nije stvarno umro.Da je On otiao u raj onoga dana kad je visio na krstu (kako to mnogi pogreno veruju zato tozarez u Luki 23,43 nije na pravom mestu), onda nema ni istinskog Hristovog ponienja, nemaprave smrti na krstu, nema umiranja drugom smru, koja je suta stvarnost. Da je bilo tako,Hristos nije i ne bi mogao da plati kaznu za ljudski greh - a to bi znailo da mi to moramouiniti.

Doktrina o prirodnoj besmrtnosti due, logino, predstavlja Hristovu rtvu kao varku,inscenirano podnoenje Bojeg gneva radi grenika, dok je u stvari On sve vreme biopodravan uzdanjem u veliku nagradu koja e doi. Meutim, kada Ga je na Golgoti obuzelatama, svetlost Oevog lica bila je potpuno povuena. Njegov vapaj: "Zato si me ostavio?" nijebio gluma. Isaija je bio u pravu: "Jer je dao duu svoju na smrt" (Isaija 53,12), ak "drugu smrt"(Otkrivenje 2,11).

Lano uenje iz drevnog paganstva poelo je da prodire ubrzo posle apostolskog doba, teHristova opomena prvoj od sedam simbolikih crkava i Otkrivenju 2 glasi: "No imam na tebe,

to si ljubav /agape/ svoju prvu ostavio" (4. stih). Kad je Boji neprijatelj shvatio kakva sesnaga krije u toj ideji, njegova prva reakcija bila je da izazove otpad rane Crkve u pogledu togsutinskog verovanja. I mi doista moemo dokumentovati postepeno naputanje ljubaviagape, korak po korak, od strane takozvanih crkvenih otaca.

Avgustin je konano napravio sintezu ljubavi agape i ljubavi usredsreene na sebe, koja jepostala temelj srednjovekovnog katolicizma. Luter je pokuao da obnovi agape ali, tuno jerei, njegovi sledbenici vratili su se doktrini o prirodnoj besmrtnosti, i ponovo je agapegotovo nestala. Svet je danas zreo za njeno ponovno otkrivanje.

Sada ve verovatno poinjemo da oseamo dubinu ponora koji ljudsku ljubav odvaja odagape. Ako nije njom obogaena, ljudska ljubav je samo preruena sebinost. ak i roditeljskaljubav ponekad "trai svoje", i moe predstavljati prikriveni oblik sebinosti.

Naa sadanja epidemija brane nevernosti dovoljan je dokaz o usredsreenosti na sebekad je re o seksualnoj ljubavi. Uzajamna ljubav dvoje ljudi, ukoliko je eros, zasnovana je naegocentrinim pobudama. I nije ni udo to umire! Nasuprot tome, agape "ne trai svoje" i"nikad ne prestaje" (1. Korinanima 13,5.8). Imajte na umu: eros sam po sebi nije neto loe;svi postojimo zahvaljujui tome. Ali ako je va brak zasnovan samo na erosu, verovatno e serazbiti o stene.

Poto je sve reeno, ostaje jo jedan dodatni kontrast izmeu ljudske i Boje ljubavi:Prirodna ljudska ljubav eli nagradu besmrtnosti: agape se usuuje da je se odrekne. Upravo

je to preokrenulo sve vrednosne sisteme starog veka.Bog nije za nas napisao neki enciklopedijski lanak o agape ljubavi. Umesto toga, poslao

je svog Sina da umre na krstu, da bismo je mi mogli videti. Prava dimenzija te rtve ogleda se utome to je ona bezgranina, potpuna i vena.Hristos je otiao nas radi u grob, ne zato to je to zasluio, nego zato to smo mi to

zasluili. U onih poslednjih nekoliko sati dok je visio na krstu u tami, On je ispio au ljudskebede do dna. Blistave suneve svetlosti u kojoj je hodio dok je bio na Zemlji, sada je nestalo.Svaka misao o buduoj nagradi iezla je iz Njegovog uma. On nije mogao da vidi drugu stranuiz mranog i uasnog groba koji se otvarao pred njim. Bog je agape, Hristos je Bog, a gle kakoumire smru koju smo mi zasluili. (injenica da Ga je Otac vratio u ivot treeg dana ni nakoji nain ne umanjuje stvarnost Njegovog potpunog predanja na krstu nas radi.)

A sada dolazimo do neeg uznemirujueg. Nije dovoljno da kaemo: "Odlino, drago mi jeto je On kroz sve to proao; no, zar vi mislite da ja moram da nauim da volim agape

ljubavlju? Nemogue!"


8/8

8

Mi greni, egocentrini smrtni ljudi moemo nauiti da volimo ljubavlju agape, jerJovan kae: "Ljubazni, da ljubimo jedan drugoga; jer je ljubav /agape/ od Boga, i svaki koji imaljubav /agape/ od Boga je roen, i poznaje Boga. A koji nema ljubavi /agape/ ne pozna Boga;jer je Bog ljubav /agape/" (1. Jovanova 4,7.8).

Mojsije je primer oveka koji je to nauio.Bog mu je jednog dana dao poseban test. Izrailj je raskinuo "stari" zavet klanjajui se

zlatnom teletu, i Bog je predloio Mojsiju da ih uniti boanskom "H-bombom", i da pone odnule sa novim narodom - Mojsijevim potomcima.

Iskuenje da zauzme mesto Avrama, Isaka i Jakova bilo je veoma stvarno. Izrailj je ve biododijao Bogu. A Mojsija je Bog voleo i ponudio mu izvanredno unapreenje sa slavom za svavremena. I ta da uini? Da prihvati ponuenu ast i prepusti Izrailja propasti?

Mojsije se kidao i strahovito patio u dui. Nikada u svom ivotu nije toliko plakao.Oslunite kako glasom isprekidanim od jecaja ovaj smrtnik poput nas pokuava da promeniBoji naum:

"Molim ti se; narod ovaj ljuto sagrei nainivi sebi bogove od zlata. Ali oprosti im greh..."Ovde Mojsije zastaje; ne moe da zavri reenicu. On baca pogled na uas venog pakla (vene,druge smrti prim. prev.) pred sobom ako bude delio sudbinu Izrailja. Ipak, predomislio se. On

odluuje da propadne s njima: "... Ako li nee, izbrii me iz knjige tvoje koju si napisao" (2.Mojsijeva 32,31.32).

Mojsije je poloio test. Mogu da zamislim kako Gospod rukama ljubavi grli svog uplakanogslugu - ustanovio je da je ovek s takvom ljubavlju ovek po Njegovom srcu.

Pavle je tu istu ljubav agape pronaao u svom srcu, jer je on takoe eleo da sam bude"odluen od Hrista" u korist svog izgubljenog naroda (Rimljanima 9,1-3). Svako ko istinskishvata krst i veruje, doivljava udo agape ljubavi u svom sopstvenom srcu. Upravo e na tajnain svet ponovo biti preokrenut, "jer ljubav /agape/ Boja nagoni nas" da ne ivimo "viesebi, nego onome koji ... /za nas/ umre i vaskrse" (2. Korinanima 5,14.15).

Mi proputamo da shvatimo glavnu misao Novog zaveta ukoliko u njemu ne pronaemoagape. Takoe ostajemo u tami u pogledu toga ta je vera, jer je novozavetna vera poimanjeljudskog srca kolika je "irina i duina i dubina i visina" (Efescima 3,18.19) Hristove ljubaviagape. Ne moe biti stvarne promene srca putem opravdanja verom ukoliko to istinski neshvatimo.

Evo nas u poslednjim trenucima pred Drugi Hristov dolazak. Crkva "ostatka" poslednjegvremena odlikovae se kao oni koji "dre zapovesti Boje i veru Isusovu" (Otkrivenje 14,12).Kako ovek zaista "dri zapovesti"? Od apostola stie otrenjujui odgovor: "Agape jeispunjenje zakona" (Rimljanima 13,10). Nita manje.

To je osnovna ideja Boje poslednje poruke milosti ovom svetu u Otkrivenju 14,6-12. Onamora biti tu da bi ovek mogao da se pripremi za Gospodnji povratak u slavi! Vera koja danas

ini uda zahvaljujui opravdanju verom jeste odgovor omekalog srca na udesnu ljubavagape ispoljenu u rtvi Bojeg Jagnjeta. Ta ideja je ponovo "sadanja istina" (2. Petrova 1,12).

Dok su apostoli raznosili vest u svim pravcima, krst je postao trenutak istine ovogasveta. Pri svetlosti tog munjevitog otkrivenja, svaki ovek je video sebe kao osuenog. Krst jepostao konana definicija ljubavi. Eto zato je re agape preokrenula svet. Neka bi onapreokrenula i va ivot!

Ako ste zainteresovani za vie informacija o jedinstvenoj ideji Dobre Vesti iznesenoj u ovoj brouri, moete seobratiti na sledee e-mailove:[email protected]

[email protected]@ymail.com

reč koja je preokrenula svet

Documents