Savremeni/aktuelni radovi o sporu internalizma i eksternalizmaLaurence BonJourIako je problem internalizma i eksternalizma ostao u centru panje epistemolokih diskusija tokomprethodnih desetak godina, daleko je od toga da ima bilo kakvog stvarnog napretka ka njegovomreenju !remda sunekinoviargumenti izneseni"najopirnije odstrane #lvina $oldmana%videtiispod&, de'inicije osnovnih pozicija, kao i kona(ni zna(aj rasprave, se sada (ine, ako ikako, ondamanje jasnim nego to su prethodno izgledale )ako se to u 'ilozo'iji prili(no alarmantno u(estalodeava, predmet debate, koji se prvobitno (inio jasnim i dobro de'inisanim, ponekad izgleda da seprosto gubi tokom blieg ispitivanja*ograni(enomraspoloivomprostoruovde, 'okusira+use na tri sredinje teme, pocenunepominjanjadobrogdelajednogdrugoginteresantnograda,!o(e+u"-,&diskusijomoglavnimrazlikama izme.uinternalizma i eksternalizma, 'okusiraju+i se na dva najistaknutija shvatanjainternalizma /alje"-0&, razmotri+unekeodrelevantnihargumenata, imaju+i uglavnomuvidunedavnu$oldmanovutvrdnjudajerazoriointernalizam 1nda+useokrenuti "-2& zna(ajnijojdiskusiji o problemu, pokuavaju+i da odredim u kojoj meri su dva osnovna gledita pravi rivali,izme.u kojih se mora doneti odluka-, 34# J5 I64576#LI8#9:1vde+upretpostavitidajeprvenstvenointernalizam stanovitekojezahtevapojanjenje, dokjeeksternalizam najbolje de'inisan prosto kao poricanje internalizma !rvo pitanje, koje se treba reiti,ti(e se osnovne upotrebe ovog termina% izgleda jasno da se primenjuje u vezi sa objanjenjem nekogosnovnog epistemi(kog pojma, ali kog primarno: $lavne alternative ovde su o(igledno pojam samogznanja, pojam jemstva, i pojam epistemi(kog opravdanja6emasumnjeutodaoznaka;internalista moda koherentnost njenog celokupnogsistema verovanja > koje je previe kompleksno i raznoliko da bi osoba ikada mogla biti sposobna dapromiljaju+i shvati da takvo svojstvo postoji 1pet, iako verovanje nastalo kao posledica prisustvatakvog svojstva moe biti prouzrokovano na pouzdan na(in, teko je videti zato bi opravdanje, kojesepozivanaovuvrstuisklju(ivomentalnihsituacija, trebalodasera(unakaointernalisti(ko, u0smislu u kojem se uobi(ajena rilajabilisti(ka opravdanja ne ra(unaju= jo jednom, postoji meta'izi(karazlika, ali takva koja, (ini se, nema tako o(igledan epistemoloki zna(aj/ruga strana medalje je mogu+nost elemenata koji su eksterni duhu, ali nita manje podobni dabududirektnoshva+eni nana(inkoji imomogu+avadaigrajuuloguopravdanja, onukojaseuodnosu na tipi(no reliabilisti(ko opravdanje pokazuje razli(itom u onome to se intuitivno (ini kaoba pravi na(in 4eorije percepcije direktnog realizma dre da su eksterni materijalni objekti podobnidabududirektnoshva+eni nana(inkoji omogu+avanjihovomopaenomprisustvudaopravdaodgovaraju+a verovanja I mnoga racionalisti(ka shvatanja a prioriopravdanja dre da entiteti kaoto su univerzalije, matemati(ki entiteti, i logi(ke relacije mogu biti direktno ili intuitivno shva+eni, i,stoga, igrati ulogu u opravdanju a priori tvrdnji * oba ova slu(aja uklju(ena su i mentalna stanja, aliizgleda da pretpostavljeno opravdanje sutinski sadri relaciju ovakvih stanja sa ovim ne?mentalnimentitetima, pa tako ti ne?mentalni entiteti igraju nezamenljivu ulogu,, 6aravno, oba ova gledita subila ozbiljno kritikovana, i moje li(no vi.enje je da je prvo od njih pogreno #li sigurno da nijednood njih nije toliko o(igledno u krivu da bi bilo razumno odbaciti ga bez diskusije !oenta je, onda, daopravdanje u oba slu(aja, iako se delom poziva na ne-mentalne entitete, izgleda da se suprotstavljarilajabilisti(kom opravdanju na potpuno ispravan, epistemoloki zna(ajan na(in% osnova opravdanjaje ona koju je osoba sposobna da "i& re'lektuju+i shvati i "ii& kriti(ki oceni, i upravo su te osobine,dodajem, one koje (ine prihvatljivimklasi'ikovanje ovog opravdanja kao internalisti(kog pokarakteru,0!rematome, tvrdim, pravateorijainternalizmaje, najzad, internalizampristupa% onotojenajbitnije nije meta'izi(ki status elementa ili 'aktora opravdanja, ve+ njegova dostupnostosobi kaorazloga "ili osnova razloga& za prihvatanje mekog pojedina(nog verovanja, razloga zbog kojeg je onaupoziciji dakriti(ki ocenjuje>jerjeodsustvoovihosobinaonoto(ini tipi(norilajabilisti(koopravdanje nezadovoljavaju+im, prema, prepoznatljivo, internalisti(kim intuicijama /rugim re(ima,relevantna vrsta internosti jebiti interan kognitivnoj perspektivi prvog lica neke osobe, jer je bitiinteran duhu osobe u meta'izi(kom smislu o(igledno nedovoljno, a, moe se tvrditi, i nepotrebno1vakvo razumevanje internalizma ima dve dalje posledice !rva, koju smo, u stvari, sve vremepretpostavljali, ali koja se ponekad ne prihvata,,2 jeste da samo ono gledite, po kome su svi elementikoji su potrebni da se dobije ubedljiv razlog za odre.eno verovanje na odgovaraju+i na(inpristupa(ni, moe zadovoljiti osnovnu internalisti(ku intuiciju Samo ako je to tako, osoba stvarnoima razlog "nasuprot posedovanju samo dela razloga& za verovanje, onaj koji izgleda da re'leksijomopravdava to verovanje, i koji je mogu+e kriti(ki procenjivati # eksternalisti(ko gledite +e onda bitiono koje dozvoljava nekom elementu od sutinskog zna(aja za ubedljivost opravdavaju+eg razlogadabudeeksterni, tj izvankognitivneperspektivedateosobe Jinjenicajedajeovoo(iglednomogu+e za rilajabilizam, to ga (ini eksternalisti(kim gleditem/rugaposledica, kojajebilajo viseosporavana, jetada;pristupa(nost