rečnik osiguranja

8/2/2019 Renik osiguranja

1/8

Renik osiguranja

Dobrovoljno osiguranje/neobavezno osiguranje

voluntary insurance, non-mandatory insurancefreiwillige Versicherung

Osiguranje zakljueno slobodnom voljom, iz isto ekonomskih pobuda zainteresovane strane- ugovaraa osiguranja, odnosno osiguranika kako bi zatitio imovinu, imovinski interes,odgovornost, zdravlje ili ivot. Dakle, ono proistie iz razvijenosti svesti o postojanju potrebekoja se zadovoljava sklapanjem ugovora o osiguranju sa osiguravajuim drutvom. Veinaosiguranja spadaju upravo u dobrovoljna. Prema naim zakonskim reenjima, a slino je i udrugim zemljama, osiguranje imovine i osiguranje lica su naelno dobrovoljni. Nasuprottome, postoje obavezna osiguranja kao izuzeci strogo ureeni zakonom. Mogue je da neka

grana osiguranja bude i dobrovoljna i obavezna: na primer, zdravstveno osiguranje za koje sezakonskim odredbama moe utvrditi do kog iznosa je prinudno i preko ega je dobrovoljno.

Korisnik osiguranja

insurance beneficiaryVersicherungsbegnstigte

Fiziko ili pravno lice kome pripada naknada iz osiguranja. U svojstvu i korisnika iugovaraa osiguranja javlja se, najee, jedno te isto lice - osiguranik. Stoga naziv korisnik

osiguranja treba upotrebljavati pre svega kada je lice koje koristi osiguranje bilo van ugovorau trenutku njegovog zakljuivanja, ne pojavljujui se ni lino niti preko zastupnika. Razlikaizmeu navedenih uloga u praksi se naroito pojavljuje kod ugovora o osiguranju u svojeime, a za tu raun. Korisnik osiguranja za tu raun ne mora uvek biti unapred poznatosiguravau, pa ak ni ugovarau osiguranja. Dovoljno je da ugovorom budu utvrenanepristrasna merila za njegovo odreivanje. Zato korisnik moe biti bilo odreen, biloodrediv - osiguranje za raun neodreenog lica. Osiguranje za tu raun nastalo je u

pomorskom osiguranju, ali je nalo primenu i u mnogim drugim vrstama osiguranja. Pojamkorisnika izdvaja se i kod osiguranja u korist treeg lica, najee kod osiguranja ivota, gdega moe predstavljati bilo ko (roak, staratelj ili neko drugo lice, dobrotvorna ustanova, neko

preduzee, udruenje, pa ak i kuni ljubimac).

List pokria/potvrda o pokriu

cover note, binderDeckungszusage, vorlufige Deckungszusage, Deckungsbesttigung

Isprava koja se izdaje kada nema dovoljno podataka ili vremena za sainjavanje poliseosiguranja. Ovaj dokumenat sadri vane sastojke ugovora o osiguranju i kasnije sezamenjuje polisom. Ugovor je zakljuen kad oba ugovaraa potpiu bilo polisu, bilo list

pokria. List pokria u praksi, meutim, obino potpisuje samo osigurava dajui izjavu o

preuzetoj obavezi iz osiguranja. Izdavanje ove isprave koristi obema stranama: osiguranikodmah dobija osiguravajuu zatitu, bez ekanja da mu se istavi polisa, dok osigurava stie


2/8

pravo na naplatu premije. Premda se moe izdavati za gotovo sve vrste osiguranja, svojuprimenu list pokria je naao naroito kod transportnih i imovinskih osiguranja u uemsmislu, recimo, kod osiguravanja veih objekata gde je potrebno da ih, pre izdavanja polise,

prethodno pregleda osiguravaev strunjak ili kad osigurava, jednostavno, iz tehnickih

razloga, nije u mogunosti da izda polisu.

Naknada iz osiguranja/nadoknada iz osiguranja

insurance indemnitySchadenersatz aus der Versicherung, Ersatzleistung aus der Versicherung

Vrednost, po pravilu izraena u novcu, na koju osiguranik, odnosno korisnik osiguranjapolae pravo prilikom nastupanja osiguranog sluaja. U imovinskim osiguranjima naknadaobino zavisi od tri inioca: visine tete, visine svote osiguranja i vrednosti osigurane stvari.

Iz osiguranja se ne moe dobiti vie nego to je nastali obim tete, i to samo u granicamasvote osiguranja i vrednosti osigurane stvari. Stoga se svaki od ovih sastojaka moe pojavitikao gornja granica osiguravaeve obaveze. Kod osiguranja od nezgode na iznos naknadeutiu visina osigurane svote i obim posledica nesrenog sluaja. Naknada koja se isplaujekorisniku osiguranja ne moe prei iznos osigurane svote. Zavisno od posledica, najee seisplauje samo njen deo. U osiguranju ivota naknadu, najoptije reeno, predstavlja unapredugovorena osigurana svota ili renta koja se isplauje osiguraniku, ili licu koje on odredi.

Obavezno osiguranje/prinudno osiguranje

compulsory insurance, obligatory insurancePflichtversicherung, Zwangsversicherung, obligatorische Versicherung

Osiguranje lica ili osiguranje imovine na osnovu zakona, nezavisno od volje uesnika uosiguravajuem odnosu. Zakonska prinuda u osiguranju prisutna je u svim zemljama,

pokrivajui, dodue, srazmerno mali deo ukupnog osiguranja. U nas je zakonom odreeno dase obavezno osiguravaju vlasnici, odnosno korisnici motornih vozila od odgovornosti za tete

priinjene treim licima, putnici u javnom prevozu od posledica nesrenog sluaja, vlasniciodnosno korisnici vazduhoplova od odgovornosti za tetu nanetu treim licima i polozigraana kod bankarskih i drugih finansijskih ustanova. Vlasnici ili korisnici prevoznihsredstava duni su zakljuiti ugovor o osiguranju sa osiguravajuom organizacijom. U tim

sluajevima osiguravajui odnos ne nastaje samokretno, premda je obavezan, ve sklapanjemugovora. Odredbe o obaveznom osiguranju ne vae za vojsku. Znaajno podruje prinude,koje je izvan premijskog osiguranja, predstavlja socijalno osiguranje, ureeno takoe

posebnim zakonskim propisima.

Osigurani rizik/osigurana opasnost/pokriveni rizik

insured risk, covered risk, insured perilversicherte Gefahr, versichertes Risiko, gedecktes Risiko

Rizik pokriven osiguranjem, ije nastupanje u vidu osiguranog sluaja stvara osiguravaevuobavezu za isplatu odtete. Osigurani rizici mogu biti, na primer, poar, eksplozija, nesrenisluaj i mnogi drugi. Podrobno su obraeni u uslovima osiguranja, zavisno od odgovarajue


3/8

vrste osiguranja. Uslovima se tano utvruje od kojih opasnosti se moe sprovestiosiguravajua zatita. Prilikom odreivanja osiguranih rizika prisutna su dva pristupa:njihovo pojedinano nabrajanje, sa utvrivanjem obima svake od opasnosti - nabrojani rizici- ili naelo svih rizika gde se osigurava od svega to nije izriito iskljueno.

Osiguranik

insured, assuredVersicherte

Fiziko ili pravno lice koje zakljuuje ugovor o osiguranju u svoje ime i za svoj raun,obezbeujui se od neeljenog dejstva pokrivenih rizika. Da bi mogao pribavitiosiguravajuu zatitu, osiguranik treba da je poslovno sposobno lice koje kao ravnopravnaugovorna strana stoji naspram osiguravaa, sa svim pravima i obavezama koji proistiu iz

njihovog odnosa. U praksi se najee deava da je osiguranik istovremeno i ugovara ikorisnik osiguranja (kada su njegova dobra ili on sam izloeni riziku), ali to nije uvek sluaj.Dogaa se da su opasnostima izloena i tua dobra ili neka druga linost - sve to naravnomora imati uske veze sa osiguranikom. Tako, recimo, kod imovinskih osiguranja osiguranikne mora uvek biti i sopstvenik osigurane stvari ve, recimo, njen uivalac. Kod linihosiguranja rizik smrtnog ili nesrenog sluaja moe pretiti nekom drugom licu (branomdrugu, deci ili osiguranikovim roditeljima).

Osigurava/osigura/osiguravatelj/osiguravalac

insurer, assurerVersicherer

Pravno lice koje se ugovorom o osiguranju obavezuje na naknadu tete, odnosno isplatuugovorenog novanog iznosa korisniku osiguranja, odnosno osiguraniku kada se ostvariobuhvaeni rizik. U naem premijskom osiguranju osiguravai se javljaju u oblikudeoniarskih drutava za osiguranje i drutava za uzajamno osiguranje. I na svetskoj ravnioni su u pretenom broju ustrojeni po jednom od ova dva oblika. Osiguravai se razlikuju

prema veliini, vrsti i obimu rizika koje pokrivaju, mogu se baviti s jednom, s nekoliko ili sasvim granama osiguranja. Zbog svoga posebnog drutvenog i privrednog znaaja, podleu

posebnom dravnom nadzoru, uz raspolaganje neophodnom dozvolom za rad osiguravau.

Osigurani sluaj/osigurani dogaaj

insured event, insurance caseVersicherungsfall

Nastanak okolnosti koje, na osnovu zakona ili ugovora o osiguranju, obavezuju osiguravaada osiguraniku isplati odtetu ili uini ta drugo. Nije mogue izvesti jedinstveni pojamosiguranog sluaja za sve vrste osiguranja, budui da ga odreuju rizici koji su izuzetnorazliiti. On proizvodi odreene posledice i po osiguranika; sem toga od izuzetne je vanostiza dalju sudbinu ukupnih osiguravajuih odnosa. Kada su rizik i predmet koji on ugroava

jasno odreeni, ni odreivanje osiguranog sluaja ne predstavlja tekou: recimo, lom stakla,grad na osiguranim povrinama, smrt osiguranog lica ili doivljenje odreene starosne dobi.


4/8

Pri tome mora postojati uzrona veza izmeu nastupelog dogaaja i predvienih posledica.Meutim, utvrivanje osiguranog sluaja nije uvek jednostavno jer se on katkad ne ostvarujesamo u jednom trenutku, ve moe obuhvatiti krae ili due razdoblje (recimo, sluaj

bolesti). Tada je vano odrediti koji trenutak u nastupanju tete treba uzeti kao osigurani

dogaaj.

Polisa osiguranja

insurance policyVersicherungsschein, Versicherungspolice

Osnovna pismena isprava koja prati posao osiguranja, odreujui dunosti i obavezeuesnika. U nekim sluajevima polisa predstavlja oblik ugovora o osiguranju. Kada to nije,ona je, u prvom redu, dokazno sredstvo o sklopljenom osiguranju poto sadri sve najvanije

sastojke zakljuenog ugovora. Kod nekih vrsta osiguranja polisi se daje i jae dejstvo, pamoe predstavljati ispravu o dugu, ukoliko je ugovoreno da e osigurava platiti naknadutete samo uz njenu predaju. Dalje, ona moe biti legitimacijska hartija kojom se dokazuje

pravo na potraivanje iz osiguranja. Polisa se pojavljuje i kao hartija od vrednosti, a nekadaslui i za ostvarivanje prava iz nekog drugog posla, zatim kao dokaz izvrene ugovorneobaveze (recimo, kod kupoprodaje koja obuhvata i obavezu osiguravanja) i tako dalje. U

pogledu oblika u kom se sainjava, najee se ne postavljaju zakonom odreeni uslovi pa seizdaje na obrascu koji sastavljaju osiguravai i koji je prilagoen odreenoj vrsti osiguranja.Sastojci koje obino sadri su sledei: ugovorne strane, osigurano lice ili osigurana stvar,rizici, trajanje osiguranja i vreme pokria, premija i svota osiguranja, odnosno odredba da jeosiguranje neogranieno, datum izdavanja i drugo.

Predmet osiguranja

insured subject matterVersicherungsgegenstand, Gegenstand der Versicherung

Ono to se osigurava - osigurana lica, ivotinje, stvari i imovinski interesi. Re je, dakle, olicu ili dobru na kome se moe ostvariti rizik. Postojanje predmeta osiguranja sa odreenimobelejima neophodna je pretpostavka za zakljuenje i trajanje osiguranja. Predmet mora biti

jasno naznaen u polisi osiguranja. Takoe predstavlja jedno od vanih merila za podelu

celokupne osiguravajue delatnosti na lina i imovinska osiguranja. Kao primeri za predmeteosiguranja mogu se navesti uenici i studenti (osiguranje od nezgode), maine, mainskiureaji, aparati (osiguranje maina), izgubljeni dobitak i trokovi poslovanja preduzea(osiguranje od prekida rada), odgovornost sopstvenika ili korisnika motornog vozila za tetenanete treim licima upotrebom toga vozila (osiguranje od auto-odgovornosti) i mnogi drugi.

Premija osiguranja

insurance premiumVersicherungsprmie, Versicherungsbeitrag

Novana svota koju je ugovara osiguranja, odnosno osiguranik duan platiti kao naknadu zaobezbeenje osiguravajue zatite. U uslovima osiguranja naih osiguravajuih organizacija


5/8

premija se jednostavno oznaava kao iznos koji ugovara treba da plati za osiguranje. Ona,zapravo, predstavlja cenu rizika. Izmeu rizika i premije osiguranja postoji veoma uska

povezanost. Visina premije odreuje se prema prosenoj veliini rizika, ija se svakapromena mora iskazati u promeni premije. Sem toga, premija mora odgovarati riziku i u

odreenom vremenskom razdoblju, to jest treba da je srazmerna duini odseka vremena ukome se pokriva rizik. Uvaavajui neto iri pristup, moe se kazati da je premija i cenaosiguranja zbog toga to pored rizika na nju utiu i drugi inioci kao to su svota osiguranja,trajanje osiguranja, prinos koji se stie ulaganjem sredstava osiguranja, trokovi osiguravanjai slino. Za osiguravaa premija osiguranja - bruto premija - predstavlja iznos sainjen iz viedelova s razliitom namenom (za naknadu teta, isplatu ugovorenih osiguranih svota, zaspreavanje teta, za pokrie trokova).

Rizik

risk, danger, peril, hazardRisiko, Gefahr, Wagnis

U osnovnom znaenju, re je o mogunosti nastanka neeljenog, ekonomski tetnogdogaaja koji, ako nastupi, stvara osiguravaevu obavezu prema osiguraniku iz zakljuenogugovora o osiguranju ili po zakonskim odredbama (na primer, u saobraaju na osnovuobaveznog osiguranja). Da bi se rizik uopte mogao osigurati, potrebno je: da je mogu, da jeneizvesan, da ne zavisi od volje osiguranika ili treih lica, ve da je sluajan i da povreujecelovitost imovine ili linosti nanosei im tetu.

Pod rizikom se esto podrazumeva i sam dogaaj koji e svojim nastupanjem izazvati tetu:

poar, poplava, kraa, sudar i mnogi drugi. Rizik je, meutim, samo zamiljena opasnost oddeavanja tetnog dogaaja - kada se ostvari, tada je ve re o odreenom osiguranomsluaju.

Pod rizikom se ponekad podrazumeva i predmet osiguranja (recimo, zgrada osigurana odpoara, brod i teret koji se prevozi), lice za koje je zakljueno osiguranje ili, pak, osiguraniinteres. U svakom sluaju, rizik je jedan od osnovnih pojmova i pretpostavki osiguranja, bezega ono ne bi moglo postojati.

Suma osiguranja/osigurani iznos/svota osiguranja

sum insuredVersicherungssumme

Novani iznos koji se isplauje osiguraniku ukoliko nastupi osigurani dogaaj. Predstavljagornju veliinu osnovne osiguravaeve obaveze. Ona, ipak, u nekim sluajevima moe biti

prekoraena zbog trokova nastalih povodom otklanjanja i smanjivanja tete preduzetih poosiguravaevom nalogu. Unosi se u polisu osiguranja ili se ugovorom o osiguranju, odnosnozakonom predvia nain njenog utvrivanja kada dogaaj nastupi. Svota osiguranja

predstavlja vaan sastojak ugovora o osiguranju, obino sluei i kao osnovica za obraunpremije. Svota osiguranja po pravilu oznaava iznos na koji je osigurana neka stvar ili neka

korist od imovine. Osigurava je, po prirodi posla, obino ukljuen u odreivanje ove svote,no, konana odluka i snoenje moguih posledica zbog neprimerene visine iskljuivo su na


6/8

osiguranikovoj strani. U osiguranju stvari svota osiguranja je samo jedan od inilaca (uzvrednost osigurane stvari i visinu tete) koji odreuju iznos odtete. U osiguranju lica ona jeiskljuivo merilo obaveze osiguravaa. Pojam koji po svom sadraju odgovara sumiosiguranja, a upotrebljava se u osiguranju lica jeste osigurana svota.

teta

loss, damageSchaden

Nepovoljna promena na imovini ili licu prouzrokovana nekim dogaajem ili neijomradnjom. nastankom rizika i deavanjem tete, ako su ispunjeni uslovi nametnuti ugovorom oosiguranju, stvara se osnovna osiguravaeva obaveza da osiguraniku, odnosno korisnikuosiguranja isplati odtetu. Na iznos ove obaveze utiu vrsta i veliina tete. Pri tome, mogu

nastati potpuna teta (unitenjem osigurane stvari) i delimina teta (oteenjem stvari). tetese mogu deliti i po drugim merilima, pa tako postoje materijalne i nematerijalne tete,neposredne i posredne tete, katastrofalne, velike i male tete i tako dalje. Kod osiguranja licatete, u pravom smislu rei, gotovo da i nema - postoji osiguravaeva obaveza koja se javljasa ostvarenjem rizika (nesreni sluaj, bolest, smrt) ili protekom odreenog vremena(doivljenje ugovorenog broja godina).

Trajanje osiguranja

duration of insuranceVersicherungsdauer, Dauer der Versicherung

Vremenska duina dejstva osiguranja. Ukoliko nije drugaije ugovoreno, ugovor oosiguranju proizvodi svoj uinak poevi od 00 sati (dakle na isteku) ugovorenog poetnogdana oznaenog u polisi osiguranja, pa sve do 24 sata poslednjeg dana ugovorenog roka.Trajanje osiguranja se, prema potrebi, moe ugovoriti na odreeni rok ili na neodreenovreme. Zatita najee traje godinu dana, ali moe biti i dua ili znatno kraa, recimo, samonekoliko sati za vreme putovanja iz mesta u mesto ili tokom izvoenja neke priredbe.Polazei od duine trajanja osiguranja, razlikuju se kratkorono osiguranje s rokom do jednegodine, viegodinje osiguranje sa ugovorenim trajanjem iznad jedne godine, kao idugorono osiguranje s neodreenim rokom trajanja kod kojeg se ugovara samo poetak

osiguranja. Sem toga, razlikuju se formalno, materijalno i tehniko trajanje osiguranja. Prvoje vezano za dejstvo ugovora, drugo za preuzimanje rizika, a tree za vreme na koje se odnosiobraun premije. Ovaj pojam je slian pojmu razdoblje osiguranja, ali u odnosu na njega imauoptenije znaenje.

Ugovara osiguranja

policy holderVersicherungsnehmer

Pojedinac ili ustanova koji sa osiguravaem zakljuuju ugovor o osiguranju, obavezujui seda plate odreenu premiju osiguranja. Ugovara ne mora uvek imati pravo na nadoknadu izosiguranja. U svojstvu i ugovaraa i korisnika osiguranja javlja se, najee, jedno te isto lice


7/8

- osiguranik. Kod nekih vrsta osiguranja, odnosno ugovora, ugovara i osiguranik su razliiteosobe. Negde se opet pojavljuje i posebni korisnik osiguranja. Stoga naziv ugovaraosiguranja treba upotrebljavati onda kada su lice koje zakljuuje ugovor i lice koje e koristitidavanje iz osiguranja po tome ugovoru razliite osobe. Od vrsta osiguranja gde su te uloge

esto razdvojene mogu se navesti osiguranje ivota, osiguranje od posledica nesrenogsluaja, te pomorsko osiguranje i transportno osiguranje u celini. Na primer, u transportnomosiguranju korisnik ne mora uvek biti unapred poznat osiguravau, pa ak ni ugovarauosiguranja. Dovoljno je da ugovorom budu utvrena merila za njegovo odreivanje.

Ugovor o osiguranju

insurance contractVersicherungsvertrag

Odnosi osiguranja se u nas, po pravilu, zasnivaju ugovorom kao pravnim poslom, bilo da jere o dobrovoljnom ili obaveznom osiguranju. Ponudu za osiguranje najee daje moguiosiguranik. Ugovor o osiguranju stvara obaveze za obe ugovorne strane - osiguranik seobavezuje da plaa premiju osiguranja, a osigurava da snosi posledice ostvarenja rizika.Sem ovih, osnovnih obaveza, redovno postoji i niz drugih: kod osiguranika to suobavetavanje o promenama okolnosti od kojih zavisi rizik, o nastanku osiguranog sluaja,

preduzimanje mera spasavanja i drugo, dok se kod osiguravaa radi jo o snoenju trokovaspasavanja, stvaranju rezervi i tako dalje. Ugovor o osiguranju u punoj meri zavisi odsluajnosti. Naime, u trenutku njegovog zakljuenja, zbog neizvesnosti dogaaja, nisu

poznate visina i uzajamni odnos obaveza obe strane. Ugovor o osiguranju je samo u nekimsluajevima formalan. Kod njega je prisutna visoka ujednaenost ugovornih uslova zbog

brzine i jednostavnosti sklapanja posla, koji su obino predstavljeni uslovima osiguranja, ibrojnim klauzulama. Ugovor je, takoe, postepen, to znai da se ispunjenje obavezaugovornih strana protee na neko vremensko razdoblje.

Uslovi osiguranja

policy conditions, insurance conditions, insurance terms and conditionsVersicherungsbedingungen

Skup klauzula kojima se podrobno ureuju odnosi izmeu ugovaraa osiguranja, odnosno

osiguranika i osiguravaa, ukoliko nisu utvreni zakonom ili podzakonskim propisom.Predstavljaju sastavni deo ugovora o osiguranju. Prema naim propisima, organizacija je dunada, prilikom podnoenja zahteva za izdavanje dozvole za rad osiguravau, uz ostalo, podnese iuslove osiguranja s miljenjem ovlaenog aktuara. Njima se ureuju prava i obaveze izmeuosiguranika i osiguravaa. Osigurava je obavezan da uslove osiguranja preda osiguraniku

prilikom zakljuenja posla ukoliko ve nisu odtampani na polisi osiguranja. Postoje opti iposebni uslovi osiguranja. Prve osigurava donosi unapred, odreujui sadraj buduihugovora za pojedine vrste osiguranja, a osiguranik ih u celini ili prihvata ili odbija. O posebnimuslovima uesnici u ugovoru se sporazumevaju. Tu se, zapravo, radi o utvrivanju konanogsadraja polise i primeni raznih dodatnih klauzula.

Vrste osiguranja


8/8

classes of insurance, lines of insuranceVersicherungszweige, Versicherungssparten

Oblici u kojima se savremeno osiguranje pojavljuje su mnogobrojni. Stoga se oni grupiu irazvrstavaju prema odreenim zajednikim svojstvima: postoje razne podele na pojedine

vrste, grane osiguranja i druge nivoe grupisanja kako bi se olakalo njihovo prouavanje iprimena neophodnih ekonomskih, pravnih pravila i pravila tehnike osiguravanja. S razvojemprivrede i drutva neprekidno niu nove vrste osiguranja, dok se neke gase. Podele serazlikuju i od zemlje do zemlje. U naem Zakonu o osiguranju imovine i lica kao vrsteosiguranja pominju se osiguranje ivota, zdravstveno i penzijsko osiguranje, obaveznaosiguranja, ostala imovinska osiguranja, osiguranje od nezgode i osiguranje depozitagraana. Oito da je svaka podela na vrste i grane osiguranja izuzetno rastegljiva i uslovna, te

je takvom i treba posmatrati.

rečnik osiguranja

Documents