recnik zargona

1 Recnik zargona.pdf 1

Marijana M. anakUDK 811.163.41'276.2Nau~ni rad

OBELEJA NOVOSADSKOG OMLADINSKOG ARGONA SA RE NIKOM

SAETAK

Ra eno pod rukovodstvom prof. dr Vladislave Petrovi

Komunikacija me)u mladima gotovo da se ne odvija bez upotrebe razli3ite leksike i izraza obeleenih po nekom kriteriju, a nesumnjivo je da su u govoru mladih posebno mesto nali argonizmi. Stoga je ovaj rad mali prilog prou3avanju argona omladine Novog Sada. Re3nikom je obuhva9eno 1120 argonizama s ciljem da se sa3uvaju re3i koje, ina3e, obi3no zastarevaju paralelno sa odrastanjem onih koji ih tvore i upotrebljavaju. Re3nik je sastavljen na osnovu metode anketiranja i vo)enja razgovora s mladim Novosa)anima starosnog doba od 20 do 25 godina. Prikupljena gra)a pore)ena je s Re nikom argona Dragoslava Andri9a da bi se uo3ile razlike i eventualne promene, inovacije u argonu dananje omladine jedne urbane sredine, kao to je Novi Sad. Posebna panja posve9ena je analizi argona iz rodne perspektive i otkrivanju mizoginije kao njegovog imanentnog dela. Sakupljena argonska gra)a posluila je i za izvo)enje zaklju3aka o muko-enskim odnosima u novosadskoj sredini me)u omladinom, kao i za prosu)ivanja sa psiholingvisti3kog aspekta. KLJU NE RE I: argon, argonizam, komunikacija mladih, rodna perspektiva, frekventnost glagola.

1. O argonu argon predstavlja poseban govor, odnosno govornu varijantu ljudi neke odre)ene drutvene grupe koju mogu da odre)uju profesija, socijalni status, uzrast, teritorijalna ome)enost, zajedni3ka interesovanja i na3in ivota njenih 3lanova i sli3no; tako, na primer, moemo govoriti o politi3kom, kompjuterskom, uli3nom, omladinskom, studentskom, narkomanskom, novosadskom ili limanskom argonu. argon ne samo da obiluje specifi3nim jezi3kim sredstvima, nego i nekim standardnim ili knjievnim izrazima daje specifi3no zna3enje, te je zbog toga manje razumljiv drugim govornicima istog jezika; zapravo, takav jezik unutar jezika ima funkciju da identifikuje 3lanove odre)ene drutvene grupe, da jo vie tu grupu zatvori i sa3uva je od uljeza. atrova3ki govor nekada je podrazumevao govor skitnica i lopova, a danas se odnosi na re3i koje su nastale razli3itim kombinacijama slogova neke knjievne re3i, naj3e9e inverzijom prvog i poslednjeg sloga. Osim promenom zna3enja knjievne re3i, a da logika te promene 3esto nije jasna (npr. peglati u zna3enju povra9ati ili tu9i nekoga) i premetanjem slogova (npr. skivi umesto viski), argonske re3i nastaju i slivanjem dve re3i (npr. hamburegdinica), zatim pozajmljivanjem i modifikovanjem stranih re3i (npr. kulirati ne uzbu)ivati se, od engleskog cool hladan) ili skra9ivanjem knjievnih re3i (npr. Kop umesto Kopaonik ili ljara umesto pepeljara), a nije retka pojava ni da poneki arhaizam oivi u argonu (npr. vrnuti vratiti).1 1.1. U osnovne karakteristike argona spadaju: zvu nost, to jest nerazbijenost konsonantskih grupa vokalom (npr. spr eno malo ili sprdnja - ala), hiperboli nost (npr.1 Tvorbom argonizama i argonizovanim sufiksima detaljno se bavio Ranko Bugarski u lingvisti3koj studiji argon, Biblioteka XX vek, Beograd, 2003.


208

MARIJANA M. ÂNAK

nemam leba da jedem u zna3enju nemam dovoljno novca), nonsens (npr. Riba mu je kokoka, ali je ma ka! Devojka mu je napadna i brbljiva, ali je zgodna!), kontrast (npr. glupa a sa zna3enjem glava), slikovitost (npr. poze pijanstva2), duhovitost koja se posebno isti3e u pore)enjima (npr. Leglo mu je ko budali amar! Ba mu odgovara!). Sem toga, peorativnost i vulgarnost su vode9e me)u osobinama zbog kojih je argon napadan i osu)ivan od strane jezi kih istunaca.3 Kako istraivanja pokazuju, na meti onih koji stvaraju argon ili se koriste njime, naj3e9e su ene (u argonu npr. kokoke), zatim odre)ena zanimanja (npr. u argonu ker za policajca), kao i pripadnici odre)enih nacionalnosti (gafter za Roma) ili manjinskih grupa (derpe, fagot, feget, furundija, loa , peder, pe a, peovan, pozadinac homoseksualac) i sl. Na osnovu toga moe se zaklju3iti da je argon izrazito mizogin i netolerantan prema razli3itosti. Pored toga, argon je negacija postoje9eg sistema vrednosti, izraz ve3itog bunta dece protiv o3eva, a samim tim argon je vrsta eti3kog nihilizma ili bar jezi3ki odraz istog. Zapravo, ne postoji ono to argon ne bi umeo da demistifikuje ili degradira, niti postoji stvarnost toliko runa da je argon ne bi mogao jo runijom na3initi! argon ne poznaje usiljenost, formalnost, eufemizam on tei surovoj i goloj istini, a ako takve u svetu nema, argon 9e je stvoriti sasvim spontano. 1.2 Prema Anriju Bergsonu4 ljudskost, neosetljivost i zaverenost jesu 3inioci bez kojih smeh ne bi bio smeh, a ono to je smeno jeste preterivanje, sli3nost dvaju ili vie lica, 3ovekova ograni3enost telesno9u i forma bez sutine. Uloga smeha je u tome da popravlja odre)ene mane ili nedostatke drutva (identifikovane kao smeno) ili da ih u3ini manje vidljivim. Smeh je, dakle, lek i kazna. argon poseduje mladu i nelicemernu ljudskost, neosetljiv je, a re3 je i o zaverenitvu ili zatvorenosti grupe koja argon stvara i koristi. Ne samo to s lako9om i spontano9u otkriva smene i rune strane pojava ve9 argon 3ini smenim i izvrgava poruzi i ono to tradicija i moralne norme 3uvaju kao neto uzvieno i nedodirivo. argon se, zapravo, podsmeva svetu, kanjava ga, ali ne da bi ga promenio, nego da bi pokazao svoju nadmo9 nad njim. 1.3. Kao to kau da literatura 3esto nastaje iz nezadovoljstva sobom i svetom, za argon tvrde tako)e da nastaje iz nezadovoljstva ljudi, pogotovo mladih, svojim standardnim jezikom kao odrazom ili formom postoje9eg sveta, s tom razlikom to se literatura ra)a u tenji za stvaranjem sebe na bolji na in, a argon iz tenje za stvaranjem sebe i sveta na druga3iji, runiji na3in. argon vodi bitku sa standardnim jezikom i u tom osvaja3kom pohodu 3ini se da navedena obeleja argona pretenduju da postanu opta obeleja ponaanja mladih, njihovog doivljaja okoline i ivota uopte. Ako je argon oru)e u rukama mladih koji svet otimaju od starijih, neizbeno je pitanje da li 3ovek vlada jezikom ili, pak, jezik 3ovekom. Moda se u stvaranju i upotrebi argonske leksike ogleda nastojanje mladih da se razlikuju, da budu to kreativniji, ali i ose9anje da svojim novim jezi3kim izrazom mogu bolje, mnogo sigurnije i lake vladati (ili se, bar, time zavaravaju) kao jezikom koji nisu usvojili niti nau3ili, nego sami stvorili, dakle, ne kao vrsta, nego kao individue.

Poze pijanstva ilustrovala je Aleksandra Erdeljan, studentkinja Akademije umetnosti u Novom Sadu Osnovne karakteristike argonizama definisao je Dragoslav Andri9 u predgovoru svog Dvosmernog re nika srpskog argona i argonu srodnih re i i izraza, BIGZ, 1976. 4 Anri Bergson O smehu; Esej o zna enju komi nog, Vega media, Novi Sad, 2004.3

2


OBELE@JA NOVOSADSKOG OMLADINSKOG @ARGONA SA RE^NIKOM

209

2. Pristup izradi re nika novosadskog omladinskog argona Re3nik argona koji je sa3injen tokom ovoga istraivanja sadri 1120 re3i i fraza koje upotrebljava novosadska omladina. Sakupljana je leksika koja bi se mogla podeliti na omladinski, studentski i narkomanski argon, a manji deo re3i spada u ire prihva9eni atrova3ki argon. Dvosmerni re nik srpskog argona, koji je sastavio Dragoslav Andri9, kao i studija Ranka Bugarskog argon, bile su knjige vodilje, pomo9 i podsticaj za nastanak ovog re3nika. Rad na re3niku nije trajao due od est meseci, pri 3emu je bilo mogu9e prikupiti i stotinak re3i dnevno, a najvie vremena trebalo je posvetiti prevo enju na standardni jezik, otkrivanju viezna3nosti pojedinih re3i ili njihove upotrebe u nekom ve9 utvr)enom kontekstu i potrazi za razlikama me)u sinonimima. 2.1. Ve9ina re3i prikupljena je od osoba mukog pola (to ne zna3i da se ene ne koriste njihovim kreacijama niti da ih i same ne stvaraju), 3ije se starosno doba kre9e od 20 do 25 godina, ve9inom su studenti ili zaposleni, srednjeg socijalnog statusa. Prikupljanje re3i vreno je anketiranjem tako to je desetak ispitanika pravilo spiskove argonskih re3i koje koristi, ali nedostatak ove sakuplja3ke metode je u tome to se argon kod nekih ispitanika toliko odoma9io da ga oni jednostavno ne ose9aju (niti 3uju) kao argon, nego kao standard. Prevo enje re3i najlake je teklo putem navo)enja primera, odnosno razumevanjem iz konteksta; vrlo 3esto ispitanici nisu umeli prosto na9i sinonim u standardnom jeziku, pa i kada bi ga nali, u odre)enom kontekstu zvu3ao im je ili smeno ili nedovoljno ekspresivno, ma koliko da mu se zna3enje poklapa sa argonskim. Dakle, iako se radi o prevo enju sa srpskog na srpski, onima koji argon stvaraju i koriste, gotovo da se 3ini kao da je u pitanju prevo)enje na neki drugi jezik, pri 3emu je neminovan gubitak odre)ene stilisti3ke boje. 2.2. Drugi problem koji se pojavio u analizi gra)e bio je utvr)ivanje sinonima u okviru samog argona. Pored ogromnog truda, nije bilo mogu9e graduirati impresivni niz argonskih izraza sa zna3enjem napiti se, niti mu iznijansirati zna3enja na bilo koji drugi na3in. Na pitanja da li je dangliran pijaniji od tabliranog, ili je onaj koji se ranio pijaniji od obojice, ili da li se onaj koji truli, ja3e ili na razli3it na3in dosa)uje nego neko ko otpada ispitanici su odgovarali da me)u pomenutim izrazima nema nikakve razlike, da se upotrebljavaju podjednako, a brojnost izraza objanjavali su u3estalo9u pojave koju dati izrazi ozna3avaju. Na kraju, mada nijedan re3nik zapravo nema kraj i moe se beskrajno dopisivati ili, posebno kada je argon u pitanju, menjati, ispitanicima su nu)ene re3i koje je pre tridesetak godina sakupio Dragoslav Andri9, uz pitanje kako se danas kae, to je, pobu)uju9i brojne asocijacije, posluilo kao izvrstan podsticaj u otkrivanju novih re3i i kao usmerenje k onim pojavama koje su svakoj generaciji iznova inspirativne za kovanje argonizama. 2.3. Istraivanje nije bilo ograni3eno samo na pomenutu grupu ispitanika nego je, osim neposrednog anketiranja, prikupljanje re3i teklo i tako da odre)eni ispitanici nisu bili svesni toga da su ispitivani jer, poznato je da se ljudi druga3ije (odnosno neprirodnije i nelagodnije) ponaaju kada znaju da su posmatrani (u ovom slu3aju sluani ili 3ak prislukivani) u cilju nekakvog istraivanja. (I Vukovi peva3i druga3ije su pevali kolektivu, a druga3ije samom Vuku, u neprirodnoj atmosferi, sumnji3avi prema njegovom beleenju.) Neophodno je opet uzeti u obzir i 3injenicu da argon zatvara odre)enu grupu ljudi (argonski re3eno ekipu), dakle, do re3i 9e se najlake do9i ako i sam sakuplja3 pripada istoj grupi ili makar unutar nje ima svog saradnika (pijuna). Sa druge strane, argon se moe 3uti svuda po3evi od ulice, preko medija, u najnovijim muzi3kim hitovima (naro3ito rep muzike), pa do najrazli3itijih institucija te do argonizama nije teko do9i. argon se poput zaraze, na koju niko nije imun, uvla3i kroz sve drutvene pore i najlake se osveti onima koji ga osu)uju jer upravo oni, izruguju9i se argo-


210

MARIJANA M. ÂNAK

nu, argon najbre nau3e i upotrebe argonsku re3 onda kada to najmanje o3ekuju. Oni koji osu)uju argon, produuju mu ivot viestruko osuda i zabrana imaju mo9 privla3nosti. 2.4. to se ti3e ciljeva ovoga istraivanja, ono je nastalo prvenstveno u elji da se opiu neke govorne karakteristike mladih Novosa)ana, ta3nije, njihov argon. Zato je sakupljana argonska leksika koju veoma 3esto koriste mladi u okviru svojih manje-vie zatvorenih grupa. Priloeni re3nik sa 1120 odrednica argonske leksike mali je prilog ispitivanju govora omladine grada Novog Sada. Leksi3ka gra)a sakupljana je i analizirana i sa ciljem da se otvore pitanja potrebe za stvaranjem i kori9enjem argonizama, da se ve9 utvr)ene karakteristike argona ispitaju i potvrde novim primerima, da se pore)enjem sa Re nikom argona Dragoslava Andri9a pokuaju utvrditi mehanizmi promena, odnosno zastarevanja argonizama. Tako)e, argon je osvetljen iz rodne perspektive, kao i malo ire, sociolingvisti3ke, da bi se ukazalo na dvosmernost odnosa izme)u omladine i argona, odnosno jezika i svesti onoga ko ga stvara i upotrebljava. 3. Analiza argonizama iz re nika novosadske omladine argon poseduje neku vrstu regenerativnog sistema 3ija je osnova u promenama. Sam jezik jeste proces, a sliku tog procesa upravo odraava argon. argon se menja od govornika do govornika, od jedne razgovorne situacije do druge; njegova prilagodljivost je tolika da je teko na9i kontekst koji ne bi bio plodno tlo za nastajanje ili upotrebu argona. argon je poput parazita u standardnom jeziku, sposoban da prati sve jezi3ke promene (samim tim i drutvene), da crpi postoje9u leksiku i gramatiku i ne samo da im se prilago)ava, nego da ih preobraava u svoju korist. argon brzo zastareva, ali podjednakom brzinom nastaje i njegov podmladak. 3.1. Re3nik Dragoslava Andri9a nije bio samo podsticaj za beleenje ove argonske leksike ve9 i da se pore)enjem sa tim re3nikom otkriju razli3iti tokovi promena argonskih re3i. Neke re3i su se za skoro tri decenije toliko odoma9ile u jeziku da ih vie ne prime9ujemo kao argonske (npr. valjati se od smeha ili glupirati se), neke prepoznajemo u govoru starijih generacija (npr. re3 cinkaro nove generacije zamenjuju re3ju taster; zna3enje re3i askerija prepozna9emo po dananjoj askari tj. vojsci), a neke uopte ne prepoznajemo, ali im manje ili vie slutimo zna3enje (npr. re3 nakljucati se je i3ezla u obilju novih re3i sa zna3enjem napiti se, ali se koren re3i zadrao u dananjim pozama pijanstva). Promene argonskih re3i mogu se razvrstati u nekoliko osnovnih tokova: argonska re3 gubi neko od svojih zna3enja, ali se zadrava u svom osnovnom zna3enju (npr. pljuga danas ne ozna3ava novac, ali se i dalje upotrebljava sa zna3enjem cigarete; zurka se gubi u zna3enju zabune i metea, ali se zadrava u zna3enju frizure); argonska re3 u potpunosti gubi svoje nekadanje zna3enje i dobija novo (npr. po eti peglati danas vie ne zna3i biti pri kraju vojnog roka, nego bi zna3ilo po3eti povra9ati, s tim da se peglati zadralo i u zna3enju tu9i, ali u najezdi argonskih re3i sa istim zna3enjem, sve re)e se koristi; skembati vie ne zna3i oteti, nego srediti ili uhvatiti nekoga; kosijaner re3 3iju je promenu zna3enja od kose do mukarca sa dugom kosom lake razumeti); argonska re3 potpuno se gubi, ali njeno ponovno pojavljivanje u nekom drugom vremenu nije isklj3eno. Zna3enje argonske re3i ne zavisi samo od vremena u kome se re3 upotrebljava, nego i od prostora (npr. Novak 9e Beogra)anima zna3iti Novi Beograd, ali Novosa)anima Novu godinu). 3.2. Kao to je ve9 spomenuto, argon bolje podnosi sinonime nego to to 3ini ekonomi3nost standardnog jezika; zapravo, oni koji stvaraju argon, neumorni su u stvaranju novih re3i i izraza za pojave koje su 3este u drutvu (ili u odre)enoj grupi koja se svojim argonom identifikuje), ne brinu9i se pritom za nijansiranje zna3enja ve9 posto-



211

je9ih i novostvorenih re3i. Popularnost neke pojave oslikana je obiljem argonskih sinonima za datu pojavu, to opet ubrzava proces promena u argonu, jer standardni jezik ipak name9e ekonomi3nost svom parazitu. Tako)e, neki od principa gra)enja re3i u standardnom jeziku primenljivi su i u argonu (npr. bauljati etati, dobauljati doetati, odbauljati odetati, probauljati proetati, nabauljati se naetati se), ali je argon ipak fleksibilniji (npr. nabauljati na nekoga nai9i na nekoga, prebauljati pre9i veliki put). Ekonomi3nost argona pre se ogleda u ve9 pomenutoj potrebi za skra9ivanjem re3i, nego u odstranjivanju re3i istog zna3enja. Poneka novonastala re3 traje koliko i razgovor kojim je nadahnuto njeno stvaranje. Nemogu9e je odrediti koliko jedna re3 mora da traje da se ne bi smatrala samo trenutnim bljeskom ne3ije inventivnosti i da bi ula u re3nik. Nemogu9e je odrediti koliko ljudi treba da zna ili upotrebljava neku re3 da se ona ne bi smatrala suvie internom, nego optom koliko je to za argon mogu9e dakle, optom za odre)enu grupu. 4. argonizmi iz rodne perspektive Najproduktivniji sufiksi imenica enskog roda u standardnom jeziku su -ca, -ka, -ica i(k)inja, a u argonu se od naglaeno mukih sufiksa kao najproduktivniji izdvajaju sufiksi -ua, -ulja, -ara i -a3a. Nasuprot ostalim argonskim sufiksima sufiks -ua izrazito je enski, ali ravnotea koju ovaj sufiks pokuava da uspostavi samo je formalna. Iz sakupljene leksi3ke gra)e izdvajaju se slede9e imenice sa enskom sufiksacijom: smorua, sponzorua, alterua, torokua, napaljenua, narodnjakua, krevetara, vezara, profuknja a. Iz navedenog niza jasno je da svaka od ovih imenica ima negativnu konotaciju, ali, ipak, neophodna je izvesna mera obazrivosti pri izvo)enju zaklju3aka o mizoginosti argona na osnovu navedenih podataka, jer iz samog argona izbija naboj negativnog odnosa gotovo prema svemu to postoji, kao i tenja za porunjavanjem sveta, te nije lako izdvojiti argonizme sa ja3im intenzitetom degradiranja ili negiranja, omalovaavanja ili uniavanja. 4.1. Pri povrnoj analizi argonizama koje mladi koriste u me)usobnom oslovljavanju, vidljivo je da postoji vie argonizama za oslovljavanje mukaraca nego onih za oslovljavanje ena (24 naspram 8), pri 3emu se otkriva da je ve9i broj argonizama sa negativnom konotacijom za oslovljavanje osoba mukog pola (16 naspram 2). Za muke osobe upotrebljavaju se slede9e re3i: gari, garia, garion, matori, aner, meker, tip, torime, a vie je primera re3i kojima se oslovljava mukarac u negativnom smislu: boban, brban, oban, obus, diber, ilko, krkan, pacer, pajser, pajvan, paku, papak, papan, aban, ajber, ogun. Za oslovljavanje enskih osoba upotrebljavaju se slede9e re3i: cava, cupi, koka, ma ka, mala, riba, urka, kokoka, od kojih su poslednje dve nesumnjivo negativno konotirane. Ako se uzme u obzir 3injenica da argon stvaraju prvenstveno mukarci, nije za3u)uju9e da ga stvaraju za potrebe muke komunikacije, te se time moe objasniti frekventnost odrednica za oslovljavanje mukaraca. Me)utim, neophodno je razjasniti i ko koga oslovljava navedenim argonizmima. Prilikom oslukivanja komunikacije mladih i u3estvovanja u njoj, otkriva se kako se argonizmima za oslovljavanje osoba mukog pola oslovljavaju mukarci me)usobno, da se pri tome 3esto oslovljavaju ili pozdravljaju i onim odrednicama 3ija je konotacija negativna, ali u takvoj komunikaciji nema uvredljivih tonova niti nipodatavanja sagovornika, ve9 takav ton obra9anja signalizira pripadnost istoj grupi i prisnost me)u njenim 3lanovima. Osobe enskog pola ne oslo-


212

MARIJANA M. ÂNAK

vljavaju mukarce argonizmima kojima se mukarci me)usobno oslovljavaju, osim u slu3aju kada namerno ele da ih uvrede. Na primer, kada se mukarac mukarcu obrati sa brbane, obratio mu se sa prijatelju, a kada se ena obrati mukarcu koriste9i istu re3, obratila mu se sa budalo. Kada su u pitanju argonizmi za oslovljavanje osoba enskog pola, njima mukarci nazivaju ene, ali ne u direktnoj komunikaciji, osim ako namerno ne ele da ih uvrede. U ovom slu3aju, radi se o oslovljavanju ena u odsustvu ena, uz napomenu da se argonizmi sa negativnom konotacijom kojima se imenuju (vie nego to se oslovljavaju) osobe enskog pola ne koriste bezrazlono niti neosnovano, to zna3i da ena retko biva kokoka ili urka samo zato to je ena, a mnogo 3e9e zato to je nekim svojim postupkom izazvala takvo poimanje sebe kod drugih dakle, mukaraca i ena podjednako. Nije retka pojava da se ene me)usobno oslovljavaju nazivima bez negativne konotacije, a koje su za njih osmislili mukarci (naj3e9e riba ili mala), opet u tonu prisnosti me)u 3lanicama iste grupe. 4.2. Me)utim, mizoginost kao imanentni deo argona postaje najo3iglednija kada se posmatraju argonizmi 3ije semanti3ko polje pokriva muko-enske odnose. Momci se devojkama ne udvaraju, nego ih muvaju, napadaju ili startuju ribe, u 3emu se ose9a jedan nasilni3ki ton i potvr)uje se patrijarhalno shvatanje ene kao pasivne i nemo9ne (ona biva smuvana ili napadnuta) i mukarca kao aktivnog osvaja3a (sveta ili ene, svejedno). Sli3an navedenim argonizmima je i izraz i i u pi arenje (iza9i u cilju zavo)enja devojaka), koji osobe enskog pola svodi na puku telesnost i sirovu seksualnost, tako da nije re3 o osvajanju enske osobe nego enskog polnog organa. Najravnopravniji u ovoj grupi izraza je argonizam muvati se jer podrazumeva interakciju. Poseban doprinos mizogini3nosti argona daje tzv. pivska skala koli3ina alkohola neophodna mukarcu da bi priao eni. Dakle, ena se na toj skali procenjuje i vrednuje na osnovu svoje telesnosti to je ena mukarcu privla3nija, njeno mesto na skali je nie, to zna3i da mukarac 3iste svesti pristaje da bude sa njom. Me)utim, nije redak slu3aj da mukarcima alkohol uliva dodatno samopouzdanje neophodno da bi se prilo privla3noj eni, te se name9e zaklju3ak da u ovom slu3aju ne samo da argonizmi oslikavaju muko-enske odnose, nego predstavljaju svojevrstan muki odbrambeni mehanizam uperen prema enskoj nadmo9i da mukarca odbije. Zbog skrivene viezna3nosti interesantan je pojam bombe u zna3enju enskih grudi. Ne samo da asocira na svojevrsnu sli3nost po obliku, nego se iz njega moe i3itati muki strah od enskog tela kao razli3itog, a iz semanti3kih dubina izvire zaklju3ak da su enske grudi svojevrsno oruje, to je, opet, viesmisleno kao telesnost kojom ene osvajaju svet, ili kao emotivnost iz dubine grudi, emotivnost koja je dar, 3esto nipodatavan, zloupotrebljavan i smatran nedostatkom. 4.3. U izrazima koji zna3e seksualni 3in potvr)uje se muka nasilnost rasturiti, razbiti, razvaliti, ubiti argonizmi su koji potvr)uju dominaciju muke seksualne energije nad enskom; on je onaj koji nad njom (a ne sa njom) vri seksualni 3in, a ona biva iznurena. Ako se u grupi izraza koji zna3e stupanje u seksualni odnos uopte mogu izdvojiti oni koji bi bili rodno ravnopravni, onda bi to uslovno bili izrazi fukati se i kresati se jer podrazumevaju interakciju, mada se i u njima ose9a muka dominacija (nikada ona ne kresne njega, uvek on nju). Kada su u pitanju izrazi koji zna3e oralno zadovoljavanje seksualnih potreba, primetna je ve9a frekventnost i raznovrsnost izraza koji podrazumevaju muko zadovoljstvo. Iz argonizama tog tipa moglo bi se zaklju3iti da je muko zadovoljstvo primarno, a ensko sekundarno, odnosno, da 3e9e ona zadovoljava njega, kao i to da mukarcu nedostaje matovitosti da enu zadovolji na razli3ite na3ine (koren svih argonizama ovog tipa je glagol lizati). Ipak, jo jednom valja napomenuti da argon stvaraju mu-



213

karci, pa je, donekle, razumljivo da se njime izraavaju muke potrebe, ali nije razumljivo da me)u primarnim mukim potrebama ne bude i zadovoljavanje ene. Svi izrazi koji zna3e masturbiranje (ajbati, baciti majmuna, ru ni rad) podrazumevaju masturbaciju mukarca, da li zbog toga to mukarci argonom izraavaju prvenstveno svoje (muke) potrebe ili zato to kod njih i dalje postoji nazadno shvatanje da ena sama sebi ne moe pruiti zadovoljstvo, te da je njena samostalnost zapravo necelovitost, ostaje otvoreno pitanje. 4.3.1. Interesantno je kontrastirati argonizme koji ozna3avaju muku neseksualnost naspram enske seksualnosti. Negativan odnos prema izraenoj enskoj seksualnosti otkriva se u argonizmima fufa, fuksa, krevetara, napaljenua i profuknja a zapravo, navedeni argonizmi seksualnost ene ne tretiraju kao izraenu, nego kao krajnje neukusnu i nemoralnu. Nasuprot tome, muka seksualnost je izuzetno cenjena, te se njen nedostatak ili nemogu9nost njenog pranjenja tretira sa posebnom panjom izrazima kao to su pau ina, suv, zar ao, da li u smislu nipodatavanja takvih mukaraca ili saose9anja sa njihovom mukom, tako)e je otvoreno pitanje. 4.4. Mizoginija provejava i kroz pojedina3ne (u ovom radu semanti3ki negrupisane) argonizme. Na primer, re3i deda-sera ili altera ne postoje iako je sasvim mogu9e da mukarac bude zaposlen u javnom toaletu ili na alteru (pri 3emu je tako)e mogu9e da u obavljanju svog posla bude neljubazan), ali kao to se u standardnom jeziku tek sada stvaraju imenice sa zna3enjem (prestinih) zanimanja i titula enskih osoba (ili se zna3enja ve9 postoje9ih imenica menjaju u smislu da advokatica vie nije advokatova ena nego je advokatkinja, u smislu da gradona3elnica nije nesposoban gradona3elnik i sl.), na sli3an na3in i argon odre)ene profesije rezervie samo za ene, odnosno mukarce. Sli3an je slu3aj sa prividnim muko-enskim parom imenica sponzor sponzorua: on je taj koji poseduje novac i mo9, a njoj je potrebna njegova ispomo9 koju 9e dobiti telesno9u, a ne intelektom. Na osnovu primera argonizma do jaja!, koji se koristi kao izraz oduevljenja i u zna3enju prideva najbolji, dakle, kao merilo odre)enog kvaliteta, moglo bi se zaklju3iti da nije 3ovek merilo svih stvari, nego je to ipak mukarac. Name9e se paradoksalno pitanje kako to da argon kao izraz bunta i ruenja postoje9ih vrednosnih sistema ipak podrava patrijarhalno poimanje sveta. 5. Socioloki i psiholingvisti ki aspekti upotrebe argona Prou3avanje argona neminovno dovodi do saznanja o drutvu ili grupi koja taj argon stvara, te argon nije samo lingvisti3ko, nego psiholoko i socioloko pitanje. Prvenstveno, argon stvaraju mladi (izuzimaju9i stru3ni argon koji naj3e9e prerasta u terminologije), te se iz argonskih re3i i izraza moe i3itati kako razmiljaju mladi, kakva im je svest. ini se da su iste, vrlo sli3ne pojave i ponaanja upadale u o3i i ranije, pre trideset godina, a i danas podsti3u nau mladu populaciju na stvaranje ili upotrebu leksike koja se moe ozna3iti argonskom. 5.1. Brojnost5 argonizama 3iji je smisao u glagolu napiti se (v. dole priloene primere) svedo3i o potrebi mladih za izmenom sopstvene svesti i poimanja sveta. Nasilnost kao odraz nemo9i u dokazivanju sebe pred svetom vidljiva je u frekventnosti glagola sa zna3enjem tu i se (v. dole: 5.4). Na osnovu velike frekventnosti i raznolikosti glagola vezanih za seks i3itava se i potreba mladih za demistifikacijom seksa, ali i mizogino poimanje ene kao pasivne i

5 Listu sistematizovanih najfrekventnijih glagola, kao i listu izraza oduevljenja i negodovanja dajemo nie kao prilog.


214

MARIJANA M. ÂNAK

neravnopravne u seksualnom 3inu (o 3emu je ve9 bilo re3i). Primere tih izraza dajemo nie (5.4). Interesantna je frekventnost glagola sa optim zna3enjem pri ati a posebno su frekventni glagoli i izrazi sa zna3enjem pri ati gluposti, te bi to mogao biti dokaz svojevrsne mladala3ke otu)enosti, nezadovoljstva komunikacijom, odnosno nemirenja sa svetom, a samim tim i nemirenja sa postoje9im jezikom, u 3emu je i koren potrebe za stvaranjem argona kao druga3ijeg izraza. U3estalost argonizama sa zna3enjem etati dokaz je mladala3ke pokretljivosti i dinamike ivljenja, a nasuprot tome, frekventnost glagola sa zna3enjem dosa ivati se svedo3anstvo je o mladala3kom nezadovoljstvu ili nezainteresovanosti za drutvene zbivanja i ivot. Izrazi oduevljenja koje smo zabeleili asociraju na trenutnu zanesenost, zaslepljenost nekom pojavom, ali i na sklonost ka preterivanju, npr.: Bruka dobro! Do jaja! Kul! Ludilo! Preterano! Strava! Ultra dobro! 5.2. Potreba mladih da degradiraju opteprihva9ene vrednosti i ideale, da svemu na)u pogrdan ili vulgaran naziv, iskonski je bunt protiv roditelja, protiv tradicije, a taj bunt osnova je svakog odrastanja, po3etak potrage za novim vrednostima i slika nezadovoljstva svetom kakav nam je ostavljen u nasle)e. argonom se mladi tite od sveta, kriju svoju ranjivost. Ako su tuni, mladi u argonu kau da su skenjani, to je prejaka re3 za takvo stanje, ali moda ba tako najbolje oslikavaju te svoje snane emocije. Grubi i ekspresivni izrazi negodovanja oslikavaju (ili 3ak ozvu avaju) mladala3ku svest koja tei preuveli3avanju, koja, sem toga, neprestano traga za ne3im novim, uzbudljivijim, a ne prihvata da ga neko ili neto sputava u tome. U argonu mladih Novosa)ana zabeleili smo nekoliko karakteristi3nih izraza negodovanja, 3e9e obra9anja drugome s ciljem da se taj otera, skloni ili postidi: 0ibe! Pali! ina! trafta! tura! utaj se! Teraj se! Stidi se na bugarskom! utaj se do ku e na bugarskom! 5.3. Ovde dajemo listu najfrekventnijih glagola, odnosno izraza kojima se ozna3avaju odre)ene radnje svojstvene mladima, sa njihovim sinonimima u argonu. 1. Naju3estaliji glagol napiti se ima bar 20 sinonima u argonu: biti janpi, biti letva, biti pijan k'o zemlja, biti tabla pijan (tabliran), biti u ofsajdu, (iz)danglirati se, ise i se od alkohola, istablirati se, nacugati se, nacvrcati se, naljokati se, odbiti se, oduzeti se, odvaliti se, oleiti se od alkohola, outati se, otkinuti se, raniti se, ubiti se, zakucati se. 2. Glagol tu&i ili istu&i ima 12 sinonimi3nih glagola argonizama: (iz)danglirati,(iz)devetati, ispi kati, isprangijati, istamburati, (iz)lemati, marati, nakantati, napucati, (is)peglati, (i)ibati, (is)tabati. 3. Za zna3enje imati seksualni odnos upotrebljava se najmanje 10 glagola: fukati se, kresati se, opaliti, rasturiti, razbiti, razvaliti, imi iti, tresti, ubiti, zigovati. Ali ako je u pitanju zadovoljavanje oralnim seksom mukarca, onda se koriste slede9i glagoli: blajvati, dudlati, ispuiti, isvirati kitu, izduvati, oglabati, puiti, popuiti, posisati, dok za ene vai samo glagol lizati i njegovi prefiksirani parovi (o)lizati, (po)lizati. 4. Zna3enje pri ati gluposti pokriveno je slede9im argonizmima: bulazniti, fonjati, kenjati, lupati, lupetati, prdeti, uketati, tantrljati, trabunjati, trtljati 5. Umesto glagola etati, odnosno proetati, 3uju se slede9i argonizmi: (pro)bauljati, (pro)muvati se, (pro)tabanati, (pro)zujati. 6. I glagol dosa(ivati se ima nekoliko sinonima u argonu mladih: otpadati (k'o malter ili slina), raspadati se, smarati se, truliti.



215

5.4. Umesto zaklju ka: Kao to je lepota u oku posmatra3a, tako je lepota re3i u uhu sluaoca, a lepota argona vie je u uhu njegovih stvaralaca, koji njegovu peorativnost ne 3uju kao peorativnost, nego kao izraz bliskosti jer prema najbliima smo najsuroviji... Me)u bliskim sagovornicima uvreda se manje doivljava kao uvreda, a vie kao iskrenost, dakle, kao prihvatljiv na3in obra9anja ili jezi3ki kod. argonskim re3nikom uspostavlja se (manje-vie) uspena komunikacija me)u mladim, komunikacija koja je neformalna i spontana, koja demistifikuje i zagovara skaredno govorenje umesto negovorenja. RE+NIK bakuta baba balaviti se ljubiti se aj hajde Balija Tur3in, musliman akrep runa osoba banana blokada u koarci, v. banda akati 3esto i nebriljivo upotrebljavaban iti pijan3iti, ludovati ti neto banda v. banana alav halapljiv bangav glup, nesposoban, v. bilde, alaviti se biti pohlepan, biti alav bistar k'o Dunav, bizgov, blentav, boalkatraz problemi sa metabolizmom, lid, dekret, glupson, lud samo to ne zatvor mu e, mentol, retard, retardinjo, som, alkos alkoholi3ar, pijanac aran, tuka Amer Amerikanac banuti do9i nenajavljen, v. upasti askara vojska banjati se dugo se kupati baron laov (po poznatom laovu baronu Minhauzenu), v. trova B baronisati lagati baba-sera ena zaposlena u javnom basketaner koarka toaletu basketanerka koarkaica bacati bombu lagati, v. baronisati bataliti ostaviti, napustiti bacati brija brijati se baulj etnja, v. zujanje bacati kuglu vriti veliku nudu, v. bauljati etati besciljno, v. muvati se, baciti blato, baciti ciglu, izbaciti stanatabanati, zujati ra, kuglati se, pustiti Bambija na slobobazditi smrdeti, v. uti se, dibriti, du i iti, kandisati bacati nekoga u bedak oneraspoloBe&ar (bi ) Be9arac iti nekoga beda iti se biti neraspoloen bacati peglu povra9ati; Die mi se bedak neraspoloenje pegla! Muka mi je!; v. peglati beknuti jedva progovoriti, izustiti baciti blato izvriti veliku nudu, v. benc benzin bacati kuglu bendati konstatovati, obra9ati panju baciti ciglu izvriti veliku nudu, v. na nekoga bacati kuglu bengula BMW baciti kladbu kladiti se beton naizmeni3no konzumiranje rabaciti majmuna masturbirati, v. ajkije i piva bati, ru ni rad bilde debil, neko glup odn. nesposoba&a baterija ban, v. bangav bajs bicikl binder udarac donjim delom dlana baktati se truditi se (nepotrebno) oko birica ribica ne3ega bistar k'o Dunav glup, v. bangav A


216 biti u frci biti zauzet; biti u urbi biti u frci s ne im imati probleme s ne3im biti u ne ijem fazonu biti ne3iji istomiljenik; oponaati ne3iji imid biti u ofsajdu biti pijan, v. dangliran bizgov glupan, v. bangav blajvati zadovoljavati mukarca oralnim seksom, v. dudlati, ispuiti, isvirati kitu, izduvati, oglabati, puiti, popuiti, posisati blam sramota blamirati se sramotiti se, obrukati se blentav glup, blesav, nesposoban, v. bangav bodlja beanje, odlazak bojler veliki stomak bolesnik ekscentrik, onaj koji preteruje u ne3emu boli me (uvo) ba me briga, nije mi stalo bolid neko glup, nesposoban, prost, v. bangav bombe enske grudi bombone lekovi (naj3e9e trodon), droga bosti se u tetku bosti se u venu, drogirati se intravenozno, v. fiksati se boban v. oban, brban brban podrugljiv naziv za mukarca, upotrebljavan u me)usobnom oslovljavanju drugova, sa konotacijom bezrazlonog i nezlonamernog podrugivanja; 'De si, brbane! pozdrav; v. oban, obus, diber, ilko, krkan, pacer, pajser, pajvan, paku, papak, papan, aban, ajber, ogun bre iti pasti brejn (za neto) koji se razume, stru3njak brlja nekulturan odn. vulgaran postupak; loa odn. jeftina rakija brljav nekulturan, vulgaran, prost brljaviti nedoli3no se ponaati; govoriti gluposti, v. bulazniti brucoijada skup studenata prve godine bruka intenzifikator: bruka umoran premoren; bruka dobar najbolji

MARIJANA M. ÂNAK

bruka dobro! izraz oduevljenja, v. do jaja!, kul!, ludilo!, preterano!, strava!, ultra dobro! bubiti ljubiti buditi popravljati budovan neko na dobrom poloaju, funkcioner buja autobus, v. bus bulazniti pri3ati gluposti, v. brljaviti, fonjati, kenjati, lupati, lupetati, prdeti, srati, uketati, tantrljati, trabunjati, trtljati bulja stranjica bunariti traiti burazer brat buruj bogata bus autobus, v. buja buiti vodku praviti )us-vodku C caka trik, poenta, obrt canje pecanje; seks (skra9eno od prcanje), v. fukanje cava devojka, v. cupi, koka, mala, riba cepati piti (neumereno) cepati se smejati se cev iti polako piti ciganiti se tedeti, tvrdi3iti ciganjenje tednja, tvrdi3enje cigla neto para Cigojner Rom, v. Gafter, Gajger, Ganci cimati traiti uslugu cimati se trzati se, maknuti se; brinuti se, potresati se cimer sobni sustanar cimerka sobna sustanarka cimnuti pozvoniti telefonom cimnuti se trznuti se cinkariti izdati, odati, v. ocinkariti, odrukati, otkucati cinkaro onaj koji cinkari, izdajica cipe cipele (jednina se ne upotrebljava) cipelke cipele cipke cipele



217 9 &ale otac &ef hir, prohtev; trenutno raspoloenje &efnuti se prohteti se, hteti &ega ga9e &era ku9a; Idem era ( iku). Idem ku9i. &oma v. koma, umor, pospanost &omirati se v. komirati se, umoriti se, biti pospan &ornuti ukrasti &oroskop promaaj &urka napadna devojka, glupa3a, v. kokoka D

cirka pi9e, alkohol, pijan3enje; otprilike cmakati se ljubiti se cmizdriti plakati cr&i od smeha smejati se crkavati od smeha smejati se crta granica crta& crtani film cuga pi9e (alkoholno); v. cirka, estina cugati piti alkohol cuger alkoholi3ar cupi devojka, v. cava cvala cicija, neko krt, v. gafter, Jevrej, stipsa cvikati plaiti se cvikeri nao3are + abulja bubuljica am(uga) crnac amiti 3ekati antrati pri3ati; pridikovati apriti pri3ati eki&ati 3ekati. v. diditi emer semenke suncokreta estitka ra3un za stanarinu u studentskom domu ibe! izraz negodovanja i neodobravanja, bei!, mar!, v. murh!, pali!, stidi se na bugarskom!, ina!, trafta!, tura!, utaj se!, utaj se do ku e na bugarskom!, teraj se! ika-glava psihijatar mrljav nikakav muk analni otvor oban podrugljiv naziv za mukarca, v. brban obus v. oban, brban oka 3okolada; enski polni organ op jedinica (ocena) oporativno grupno orba benzin uka sat; sat vremena; srce ukati udarati upati se izvla3iti se iz neprilike uti se smrdeti, v. bazditi variti se sun3ati se

dabra brada dangla pijan, v. dangliran; udarac dangliran pijan, v. biti u ofsajdu, janpi, letva, nacvrcan, nacugan, naljokan, oduzet od alkohola, pijan k'o zemlja, tabla pijan (tabliran) danglirati udariti, tu9i, v. devetati, lemati, peglati, ibati, tabati danglirati se napiti se, v. ise i se od alkohola, istablirati se, izdanglirati se, nacugati se, nacvrcati se, naljokati se, odbiti se, oduzeti se, odvaliti se, oleiti se od alkohola, outati se, otkinuti se, raniti se, ubiti se, zakucati se daska mrava devojka dave neko dosadan daviti dosa)ivati; sporo raditi debilana glupost, besmislica, glupo deavanje degen degenerik, budala dekintiran bez novca dekret neko glup (debil + kreten), v. bangav derpe v. peder deset u glavu najbolje; bolje u odnosu na neto drugo Detelina Detelinara devetati tu9i, v. danglirati di&i pare zaraditi na kocki dil dogovor, dogovoreno!


218 dinda dinar dinosaurus dinar dinus dinar Div us Div3ibare dizati frku bezrazlono se uzbu)ivati, videti probleme tamo gde ih nema, v. praviti frku dlan amar do jaja! najbolje; izraz oduevljenja, v. bruka dobro! do panja preglasno; skroz, potpuno dobiti se biti pripit dofurati brzo do9i doma&ica 3ista doma9a marihuana; v. domaja domaja 3ista doma9a marihuana, v. doma ica dop droga dounik onaj koji ima velike ui drndati nervozno koristiti neki ure)aj drndati nekoga v. i i (nekome) na mozak/ ivac, skakati (nekome) po ganglijama, derati, ivcirati drot policajac, v. pandur drugoman drug, prijatelj drviti dosa)ivati nekome istom pri3om, pridikovati, zanovetati dudlati zadovoljavati mukarca oralnim seksom, v. blajvati dumati razmiljati dunuti dojus popuiti doint, v. smiriti, punuti dojus, variti dojus Duan onaj koji ima velike ui duvan cigarete duvati puiti marihuanu dva sa dva krupan 3ovek D daba besplatno; zalud dabalebariti dangubiti, lenstvovati, iveti na tu) ra3un dabalebaro onaj koji dabalebari dagati dirati damiti puiti deil problemi sa metabolizmom, zatvor

MARIJANA M. ÂNAK

diber podrugljiv naziv za mukarca, v. brban dibriti smrdeti, v. bazditi diditi 3ekati, v. eki ati dojus doint, v. dokavac, ip, ipavac, ipus, jus, plikavac, plikus dokavac doint, v. dojus domba onaj koji zavrava vojsku donjati spavati, v. knjavati, kuntati, soviti dora enski polni organ duda duvan dukac pas; pokvarenjak dumbus nered, haos : :arma Ma)ar, Ma)arska :ava Tvr)ava (ene-(ene tu i tamo (i(iti smrdeti, v. bazditi (ilko v. brban (ip doint, v. dojus (ipavac doint, v. dojus (ipus doint, v. dojus (irati voziti (itra gitara (ozeri nao3are, v. ozle, ozluci, pepeljare (ozle nao3are (ozluci nao3are (umle mnogo, previe :ura Ba si =ura! Divan si! (Iz filma "Mi nismo an)eli": Divan si,=uro!) (uskati igrati (uture grupno E ekipa drutvo ekonomijada skup studenata ekonomskih fakulteta ekseri ekstazi eksirati popiti naiskap elektra student elektrotehnike elektrijada skup studenata elektrotehnike evrilos evro



219 frljati se pri3ati o ne3emu ne znaju9i osnovne stvari o tome; frljati se s padei greiti u padeima, v. ga ati se padeima fuca fudbal fufa promiskuitetna ena; prostitutka, v. fuksa, krevetara, profuknja a fuka kafa; Aj baci fuka! Skuvaj kafu! fukanje seks, v. canje, karanje, kres, kresanje, udaranje, utovar, zigovanje fukati se imati seksualni odnos, v. kresati se, opaliti, rasturiti,razbiti, imi iti, tresti, ubiti, zigovati fuksa promiskuitetna ena; prostitutka; v. fufa; gad; sebi3njak furati i9i; biti u vezi sa momkom/ devojkom furundija v. loa G gabor runa osoba ga(ati se padeima greiti u padeima Gafter Rom, v. Cigojner gafter cicija, krtac, v. cvala gajba stan Gajger Rom, v. Cigojner gajger v. gafter Ganci Rom, v. Cigojner ganda marihuana, v. ganja, genda, gras, hedovina, toj, trava, vutra; vrste marihuane: doma ica (domaja), ibalja (iptar, ipus), Holandija ganja marihuana, v. ganda ganjati se obavljati neto s naporom, mu3iti se oko ne3ega: Ganjam se sa ispitima. Spremanje ispita ne ide mi ba najbolje. garant sigurno, bez sumnje gari mukarac; drug; v. garia, garion, matori, aner, meker, tip, torime garia v. gari garion v. gari genda marihuana, v. ganda gera geografija gilje patike, v. tike(pa) glava neto para

F faca podrugljiv naziv za onoga ko nastoji da bude autoritet; lice fagot v. peder fajercag upalja3, v. lajter fajront kraj radnog vremena u ugostiteljskom objektu fajtovati se tu9i se, v. marati se faks fakultet falirati loe pevati faraon budala; izrod; zalu)enik farbati lagati farke farmerke fazon stil, na3in; ala; poenta feget v. peder ferka fer tu3a: tu i se na ferku tu9i se jedan na jedan fensi skupo i moderno fermati obra9ati panju na nekoga fest jako, veoma fi&ka kafi9 filing ose9aj filozofijada skup studenata filozofskih fakulteta finta trik, poenta fizikalac fizi3ki radnik fizikalisati obavljati teak fizi3ki rad floker flomaster folirati (se) pretvarati se, izigravati neto; praviti se vaan fon telefon fontele telefon fonjati imati sre9e, v. sere te!; pri3ati gluposti, v. bulazniti fora ala; poenta forsirati siliti fotka fotografija frajer mukarac, zgodan mukarac, v. macan fr kav kovrdav frik nakaza; ludak friz friider; frizura frka trema, strah, bojazan; nevolja, problem frka, murija, vaka, rolka! neprilika, policija, razlaz, beanje! upozorenje me)u narkomanima da je policija u blizini


220 glavonja onaj koji umilja da je vaan glavuda glava, v. glupa a, tintara, vugla glindav gnjecav, mlohav, mekan; beivotan, slab, v. kilamfer, kilav, njanjav glupa a glava: Boli me glupa a!, v. glavuda glupson neko glup, v. bangav gnjave dosadna osoba gnjaviti dosa)ivati gorila telohranitelj gornjak teksas jakna gotivan dopadljiv, neko koga je lako zavoleti gotiviti voleti grana granica gras marihuana, v. ganda grbaviti pre9utati; slagati; prevariti; Izgrbavio me za dvadeset dindi! Nije mi vratio pozajmljenih dvadeset dinara. grebati se materijalno iskori9avati nekoga gromada neko jak, snaan, v. medved, me ed, mrcina, strvina, ivotinja grebator onaj koji se grebe grudvati se v. trpati gruvati u3iti napamet gudra droga gudrati se drogirati se, v. bosti se u tetku, fiksati se gudrovina droga, v. gudra guter onaj koji je tek postao vojnik H haker stru3njak za ra3unarske sisteme hakerisati provaljivati u tu)e ra3unarske sisteme haluda halucinacija, izmiljotina: Trese te haluda! Umilja! hamburegdinica hamburgerija; buregdinica has hrana hasati jesti, v. klopati, njupati, derati hed plod marihuane

MARIJANA M. ÂNAK

hedovina marihuana, v. ganda hemara hemijska olovka hemija privla3nost; ose9anja; Me u njima ima hemije. Ose9aju neto jedno prema drugome. Holandija vrsta marihuane koja je uvezena iz Holandije hors heroin hotel promaja usluni objekat bez prometa odn. profita I i&i (nekome) na mozak nervirati nekoga, v. drndati nekoga i&i (nekome) na ivac nervirati nekoga, v. drndati nekoga i&i u pi arenje iza9i u cilju zavo)enja devojaka i&i u sitna crevca zalaziti u detalje i&i u tetu i9i u provod ilegalac onaj koji bespravno stanuje u studentskom domu ilegalisati bespravno dobiti mesto u studentskom domu

argonizmi Holandija, Jevrej i iptar u istom obliku postoje u standardnom jeziku, zapravo, navedeni argonizmi zasnovani su na promeni zna3enja postoje9ih standardnih re3i. Poto se ta promena moe objasniti stilskom figurom sinegdohom, u pisanju je zadrano veliko po3etno slovo prema zahtevima standardnog jezika, iako su navedene re3i pretrpele zna3enjske promene od imena drave odn. nacije do zajedni3kih imenica. Pod sinegdohom se podrazumeva uzimanje dela umesto celine ili celine umesto dela, npr. u ovom slu3aju se Holandija kao celina uzima da ozna3i holandsku marihuanu, kao to se iptar (celina oni koji proizvode i distribuiraju) uzima da ozna3i albansku marihuanu (proizvod kao deo), i kao to se Jevrej (narod kao celina) uzima zbog predrasuda o Jevrejima kao oznaka jedne od ljudskih osobina ili, u vezi sa istom predrasudom (ili samo zbog glasovnog podudaranja re3i) u zna3enju nov3ane jedinice. Dakle, veza izme)u ovih argonizama i istih re3i u standardnom jeziku odvie je o3igledna i nova argonska zna3enja ovih re3i naprosto upu9uju na zna3enja u standardnom jeziku, te je u pisanju zadrano veliko po3etno slovo. argonizmi ibalja i ipus pisani su dvojako, u zavisnosti od zna3enja, jer u takvom obliku ne postoje u standardnom jeziku.



221 izblamirati se osramotiti se izbrljaviti pogreiti, napraviti glupost izbunariti slu3ajno ili teko do9i do ne3ega izburgijati teko do9i do ne3ega izdanglirati istu9i, v. izdevetati, ispeglati ispi kati, isprangijati, istabati, istamburati, iibati, izlemati, nakantati, napucati izdanglirati se napiti se, v. danglirati se izdevetati izgrditi; isprebijati, v. izdanglirati izdrndati pokvariti, unititi; pokvariti nekome raspoloenje, iznervirati nekoga izduvati izgubiti u igri; ne uspeti u nekom pokuaju: Izduv'o sam kod one ribe! Nisam uspeo da je zavedem; v. ispuiti, izvisiti, popuiti; zadovoljavati mukarca oralnim seksom, v. blajvati izigravati pretvarati se; ta izigrava? izraz koji se koristi kad neko reaguje suprotno od naeg o3ekivanja izigravati besne gliste ponaati se neuobi3ajeno izlemati istu9i, v. izdanglirati izlizati zadovoljavati enu oralnim seksom, v. lizati izmuvati do9i do ne3ega na nepoten na3in izraditi (nekoga) prevariti izvaditi se izvu9i se, prona9i izgovor, nadoknaditi tetu izvisiti propustiti priliku tu)om krivicom; v. izduvati izvoditi burgije ponaati se neuobi3ajeno, v. izigravati J janpi pijan, v. dangliran jaa jakna jaar jakna jesti lekove drogirati se, v. najesti se lekova Jevrej krt, onaj koji tedi, v. cvala; evro jus doint, v. dojus

imati pik na nekoga uzeti nekoga na zub, u3estalo nekoga maltretirati integraliti se sedeti pogureno, iskrivljeno (P) iscediti pitona izvriti malu nudu iscimati nekoga (za neto) nagovoriti, izmamiti od nekoga uslugu ise&i se od alkohola prepiti se, v. izdanglirati se isfurati iza9i iskesiti se platiti; izreskirati se iskeze iti istegliti iskobeljati se izvu9i se iz neprilike iskulirati zanemariti neto ili nekoga, pre3uti, pre9i preko ne3ega ispala neispotovan dogovor; onaj koji ne potuje dogovore ispaliti (nekoga) ne ispotovati dogovor ispeglati istu9i, v. izdanglirati; ispovra9ati se ispi kati (nekoga) izgrditi; isprebijati, v. izdanglirati ispljuvati ocrniti, iskritikovati, izogovarati isprangijati istu9i, prebiti, v. izdanglirati ispruiti se platiti ispuiti biti na gubitku, v. izduvati; zadovoljavati mukarca oralnim seksom, v. blajvati istabati istu9i, v. izdanglirati istablirati se napiti se, v. danglirati se istamburati izgrditi; isprebijati, v. izdanglirati istripovan koji se uivi u ono to je umislio, koji je u zabludi istripovati se umisliti neto, biti u zabludi isvirati kitu zadovoljavati mukarca oralnim seksom, v. blajvati iibati istu9i, v. izdanglirati iza&i (nekome) na crtu nadmetati se (s nekim) u ne3emu; potu9i se, v. poajbati se izbaciti stanara izvriti veliku nudu, v. bacati kuglu izbananirati blokirati ut u koarci


222 K kajla lanac kandisati smrdeti, v. bazditi kanta velika stranjica kantarika konzerva lepka za duvanje kanterana kompjuterska igraonica otvorena u nekadanjoj teretani: kanteri (counter strike vrsta kompjuterske igrice) + teretana kantoprevrta pas lutalica kapirati shvatati, shvatiti, razume(va)ti, v. kontati, kop ati, skapirati, skontati, skop ati, ukapirati karambol nered, haos karanje seks, v. fukanje kaso kasetofon ke ati hvatati kenjati pri3ati gluposti, v. bulazniti kep kapa ker pokvarenjak; policajac Kere&a plaa Be9arac kerefeke gluposti kesa kukavica; neto to je lako uraditi: kesa ispit lak ispit ke novac keirati platiti ket paket marihuane keva majka ki& sok (od soki9) kilamfer onaj koji je slab v. glindav, koji se ne ose9a dobro; neko usporen kilav slab, koji se ne ose9a dobro, v. glindav; spor kilaviti se raditi neto s mukom; biti bezvoljan odn. slab ili lenj kinta novac kita muki polni organ, v. majmun, tuki, ura klempa udarac iza uva, v. zauka kleptus kleptoman klonja toalet klopa hrana klopati jesti, v. hasati klous kloar, propalica kljucanje v. poze pijanstva knjavati spavati, v. donjati

MARIJANA M. ÂNAK

k'o da ga je poplava izbacila ruan, neprivla3an; koji izgleda premoreno odn. napa9eno k'o da ti je atomska pala u sobu soba ti je neuredna ko ima sre&e i kapija mu se drebi ko ima sre9e, 3uda mu se doga)aju k'o kec na jedanaest! povoljno, odgovaraju9e, neto to dolazi u pravom trenutku kobaja kobasica kobajlele kobasica kobra v. poze pijanstva koka devojka, v. cava; kokain kokoka podrugljiv naziv za devojku: Riba mu je kokoka! Devojka mu je nametljiva, brbljiva i dosadna!; v. urka koks kokain koli ina paket marihuane kolisati pozvati telefonom: Kolisa emo se! u9emo se! koma premorenost: Koma sam, idem na sovku ! Premoren sam, idem na spavanje! koman narkoman, v. narki , narkos komirati se premoriti se komp ra3unar kompa ra3unar koma komija kondor kontrolor u vozilu gradskog saobra9aja kontati razumeti, v. kapirati; misliti, razmiljati kontra onaj koji svima protivre3i konjinjo! budalo! (koristi se samo u vokativu), v. mamune! Kop Kopaonik kop ati shvatati, razumeti, v. kapirati kosijaner mukarac sa dugom kosom koso kosijaner krbanje takmi3enje u obaranju ruke, v. skrbati krbati se takmi3iti se u obaranju ruke, v. skrbati krda lo odn. jeftin duvan kreda kredit za mobilni telefon krejzilo ludilo



223 le&i k'o budali amar do9i u pravom trenutku, do3ekati neto povoljno odn. odgovaraju9e legenda neko originalan, neobi3an, poseban, zanimljiv, v. lik lemati tu9i, v. danglirati leiti troiti letva pijan, v. dangliran levatiti nagovarati, ube)ivati levis spojene obrve licitirati devojku na9i joj mesto (klasifikovati je) na pivskoj skali li njak li3na karta lija rajde litra rakije lik li3nost, osoba; neko zanimljiv, v. legenda lipsati premoriti se; umreti li&e marihuana slabog dejstva, v. paprika lizati zadovoljavati enu oralnim seksom, v. izlizati, olizati, polizati lova novac loa v. peder loiti (nekoga) aliti se, ube)ivati nekoga u neistinu; uzbuditi nekoga (seksualno) loiti se imati nagon (elju) za nekim: Loi se na tu ribu. Ta devojka mu je privla3na.; uzbu)ivati se (seksualno); Loi se na fudbal! Redovno prati utakmice. lud k'o noga lud k'o struja lud k'o struja onaj koji tripuje odn. umilja; nenormalan lud samo to ne mu e glup, prost, budala, v. bangav ludilo! uzvik pri oduevljenju ne3im, v. bruka dobro!; dobar provod ludnica ludilo lujka devojka slobodnog ponaanja lupati pri3ati gluposti, v. bulazniti lupetati pri3ati gluposti, v. bulazniti luzer gubitnik Lj ljara pepeljara ljosnuti pasti

krema onaj koji je stalno doteran odn. sre)en kres seks, v. fukanje kresanje seks, v. fukanje kresati se imati seksualni odnos, v. fukati se krevetara v. fufa; Zavri e faks preko kreveta! Do9i 9e do diplome daju9i seksualne usluge. kriminalan odvratan, nepodnoljiv krkan podrugljiv naziv za mukarca, v. brban krljati lomiti; grubo igrati fudbal krnuti staviti puno ne3ega, nakrmaiti krpice ode9a kuglati se vriti veliku nudu, v. bacati kuglu kul dobro, zadovoljavaju9e; uzvik pri oduevljenju ne3im, v. bruka dobro!; u redu, dogovoreno! kuler onaj ko je stalno oputen, koga nita ne potresa kulerka ona koja je oputena, koju nita ne potresa kulirati biti oputen, v. 'laditi jaja, landarati kuntati spavati, v. donjati kurblati verglati, kurblati telefon, okretati; kurblati ke sna9i se za pare kurtonka prena kobasica koja se jede u vojsci L 'laditi jaja ne raditi nita, oputati se, v. kulirati 'ladne vode oputeno odn. lako uraditi ili posti9i neto: 'Ladne vode sam poloio ispit! Poloio sam ispit bez problema! 'ladno i bez problema v. 'ladne vode lajter upalja3, v. fajercag landarati ne raditi nita, oputati se, v. kulirati lapo pola lanjak privremena tetovaa; lani pirsing; neto lano


224 M macan zgodan momak, v. frajer ma ka devojka, v. cava maja majica majmun muki polni organ, v. kita mala devojka, v. cava malo sutra nikad Manli Liman mamune! budalo! (koristi se samo u vokativu), v. konjinjo! marati se tu9i se, v. fajtovati se mare batine masa veliki broj ljudi; 'De ste, maso! pozdrav pri susretu s drutvom masirati dosa)ivati masni debeo mukarac mainijada skup studenata mainskih fakulteta mata matematika matorci roditelji matori mukarac; dobar drug; v. gari meca menstruacija mecan mercedes, v. merdan me ka mercedes, v. merdan med prljavtina u uima medved neko jak, snaan, v. gromada me(ed neko jak, snaan, v. gromada mentol neko glup, primitivan, zaostao, v. bangav merdan mercedes, v. mecan, me ka mosa zamah, oponaanje udarca motati saviti doint mrcina neko jak, snaan, v. gromada murh mar, v. ibe! murija policija mutljavina nepoten posao, prevara v. muvanje, muvaa; neko nepoten ili sumnjiv, prevarant, v. muvator muvanje zavo)enje, flertovanje, v. muvaa; izvravanje obaveza ili poslova na nepoten na3in odn. mimo propisa; v. mutljavina muvati zavoditi odn. osvajati devojku, v. napadati ribu, startovati; izbegavati istinu; do9i do ne3ega na nepoten na3in

MARIJANA M. ÂNAK

muvati se flertovati; etati, v. bauljati muvator prevarant muvaa zavo)enje, flert, v. muvanje; prevara v. mutljavina muvi& film N na brzaka na brzinu na frku na brzinu nabacivati se udvarati se, nametati se nabuden jak, nabijen; doteran, sre)en; popravljen nabuditi napraviti; popraviti; podi9i cenu ne3emu nacugan pijan, v. dangliran nacugati se napiti se, v. danglirati se nacvrcan pijan, v. dangliran nacvrcati se napiti se, v. danglirati se nadrkan nervozan; odli3an, najbolji, v. preteran nadrndan ljut, nervozan naduvan koji je pod dejstvom marihuane nafilovan doteran nafrakana suvie naminkana, neprirodna najesti se lekova drogirati se, v. jesti lekove najo ne, nema, nemam, ne9u, ne9e naka iti se na net uspostaviti internet vezu nakantati prebiti, v. izdanglirati nakrkati se najesti se nakrma iti staviti puno ne3ega na neto: nakrma iti ke apa na pomfrit staviti puno ke3apa naleteti (na nekoga) sresti nekoga nalipariti se napiti se neke te3nosti naloiti se imati nagon ka ne3emu; imati jak seksualni nagon nametaljka podmetanje intrige ili krivice nevinom napadati ribu flertovati s devojkom, v. muvati napaliti se v. naloiti se



225 Nj njakati maltretirati njakati se s naporom obavljati neto, v. ganjati se, maltretirati se njanjav slabaan, v. glindav; koji se prenemae; njanjava muzika spora, lagana muzika njupati jesti, v. hasati O obdarena riba ena koja ima velike grudi ocinkariti odati, izdati, v. cinkariti o etkati nekoga ubedljivo pobediti u nekom nadmetanju, v. oprati nekoga odbiti se napiti se, v. danglirati se odokativno otprilike, v. ofrlje odrukati odati, izdati, v. cinkariti oduzet od alkohola pijan, v. dangliran oduzeti se napiti se, v. danglirati se odvaliti se napiti se, v. danglirati se oflekati nekoga prete9i nekoga u saobra9aju ofrlje povrno, otprilike, v. odokativno ofucan koji je telesno propao, loeg izgleda ofucati se telesno propasti, loe izgledati oglabati zadovoljavati mukarca oralnim seksom, v. blajvati okinava padanje na ispitu okinuti pasti na ispitu oleiti otetiti nekoga, troiti neto tu)e oleiti se od alkohola napiti se, danglirati se olindrati se kratko se oiati olizati zadovoljavati enu oralnim seksom, v. lizati omanuti promaiti opaliti imati seksualni odnos, v. fukati se opaliti po nekome v. oprangijati po nekome opanjkavati ogovarati

napaljenua ena izraene seksualnosti; nimfomanka napanjiti muziku glasno sluati muziku napenaliti namestiti; napenaliti ga e navu9i ih visoko napljuvati (nekoga) iskritikovati napucan dobrog izgleda napucati prebiti, v. izdanglirti napuftati sise isticati grudi, isprsiti se napuen pod dejstvom marihuane napuiti izgrditi napuiti se puiti marihuanu naraditi se v. napuiti se narki& narkoman, v. koman narkos narkoman, v. koman narodnjak peva3 novokomponovanih narodnih pesama; novokomponovana narodna pesma; onaj koji slua narodnu muziku narodnjakua peva3ica novokomponovanih narodnih pesama; enska osoba koja slua narodnu muziku naljokan pijan, v. dangliran naljokati se napiti se, v. danglirati se nateran (nadrkan + preteran); najbolji u svojoj vrsti: nateran telefon najbolji od svih telefona natripovan koji je stalno u tripu odn. u zabludi; uivljen u ono to radi natripovati se umisliti neto navatati nekoga potraiti nekoga: Moram da navatam tu asistentkinju! Moram oti9i na konsultacije. navlaka neto zarazno, ono to izaziva zavisnost navu&i se (na neto) postati zavisan od ne3ega: navu i se na teg stalno i9i u teretanu nemam 'leba da jedem nemam novca nemati tri uke ne znati nestati u vidu smrada oti9i bez pozdrava, izgubiti se nogat k'o patka ima velika stopala Novak Nova godina novi vino


226 opasuljiti se dozvati se pameti opi en ekscentri3an, lud, blesav oprangijati po nekome zasuti nekoga grudvama snega oprati nekoga ubedljivo pobediti u nekom nadmetanju, v. o etkati nekoga ori(i(i original orkestar drutvo koje duva lepak, v. truba i oskrnaviti degradirati, obezvrediti outati se napiti se, v. danglirati se otfikariti odse9i otka iti ostaviti nekoga, odbiti nekoga otkidati (na nekoga) simpatisati (nekoga), v. loiti se otkinuti se napiti se i drogirati otkucati izdati, odati, v. cinkariti otpadati dosa)ivati se, ne raditi nita, v. raspadati se, smarati se, truliti otpadati k'o malter v. otpadati otpadati k'o slina v. otpadati otpadaus otpadanje otpaliti oti9i overiti rukovati se na poseban na3in udarcem dlana o dlan; pasti; pasti na ispitu P pacer podrugljiv naziv za mukarca, v. brban padati na prvu loptu pristati na prvu ponudu padobranac onaj koji dolazi na urku nepozvan; koji se ubacuje preko reda pajser veliki nos; podrugljiv naziv za mukarca, v. brban pajvan podrugljiv naziv za mukarca, v. brban, papan paku pogrdan naziv za mukarca, v. brban pali! skloni mi se s o3iju!, v. ibe! palija motka, ipka paliti uspevati, vredeti: Ne pali to kod mene! Time kod mene nita ne postie!; pobunjivati, izazivati napetost; zavaravati: On pali masu! Zava-

MARIJANA M. ÂNAK

rava okupljene ljude/ stvara napetost me)u njima.; i9i: Palim ku i! Idem ku9i! paliti se v. loiti se palmolive slanina loeg ukusa, v. sapunjara paljevina onaj koji se lako uzbu)uje, koji brzo plane pandur policajac, v. drot papak podrugljiv naziv za mukarca, v. brban; stopalo papan podrugljiv naziv za mukarca, v. brban paprika marihuana slabog dejstva, v. li e papu a(r) mukarac koji je pod eninom papu om, koji podilazi odn. uga)a eni papu ariti biti papu ar pare mu iz uiju cure! bogat je pariti o i posmatrati neto (nedostino) parlati (100 na sat) govoriti (brzo), razgovarati pasti u bedak oneraspoloiti se, v. skenjati se, ubeda iti se pau ina onaj ko je seksualno neaktivan, v. suv, zar ao pe&ina primitivac, prostak, neobrazovan, v. seljak peder homoseksualac; feminiziran mukarac, v. derpe, fagot, feget, furundija, loa , pe a, peovan, pozadinac pederbal urka na kojoj je premalo devojaka pederua vrsta torbice koja se nosi oko struka pe(a v. peder peglati povra9ati, v. bacati peglu; tu9i, v. danglirati penzo penzioner pepa pepeljara pepeljare nao3are sa velikom dioptrijom, v. dozeri peperalja pepeljara pesnaja pesnica peovan v. peder petlja smelost, hrabrost Pezos Petrovaradin



227 posoliti pomeati duvan sa marihuanom poajbati se potu9i se, v. iza i (nekome) na crtu, poibati se, zaka iti se poandrcati poludeti, iznervirati se poibati se potu9i se, v. poajbati se poizeti razbesneti se, iznervirati se potetri&iti podeliti na tri dela potrefiti pogoditi poze pijanstva poloaj tela koji zavisi od koli3ine i ja3ine dejstva alkohola:

picnuti se doterati se pi iti brzo hodati pijan k'o zemlja pijan, oduzet, v. dangliran pikati fucu igrati fudbal pirkanje duvanje lepka pitolji salo oko struka pivkan pivo pivo bez kragne pivo bez pene pivska skala koli3ina alkohola neophodna da bi momak bio sa devojkom koja se na skali klasifikuje: Da eksira dve litre rakije i dobro da se zamisli! odbojna, neprivla3na devojka Gajba 'ladnog piva mi treba! neprivla3na Deset piva, pa moda i bi'! nedovoljno privla3na Par piva i 'ladno bi'! prose3na, lepukasta I da nisam pio mesec dana, pristao bi'! poeljna, zgodna devojka plastika pivo od dve litre plikavac doint, v. dojus plikus doint, v. dojus pljeska pljeskavica pljuga cigareta, v. suduk, poke pljuvati (po nekome) kritikovati nekoga odn. ocrniti pocepati k'o ludak novine rasturiti, pobediti poka iti se posva)ati se poke cigarete, v. pljuga polizati zadovoljavati enu oralnim seksom, v. lizati popaliti ukrasti popasti dobiti: popasti grip, popasti keca popiti dobiti: popiti batine, popiti amar poprskan poludeo popuiti zadovoljavati mukarca oralnim seksom, v. blajvati; v. izduvati porni& erotski film pornjava erotski film posisati zadovoljavati mukarca oralnim seksom, v. blajvati

kljucanje

kobra

supermen povatati se maziti se tokom predigre pozadinac v. peder


228 pozer onaj koji ode9om izraava miljenje u kome nije dosledan prangija udarac, ut (na gol) praviti frku v. dizati frku prdeti pri3ati gluposti, v. bulazniti prebauljati pretraiti odredjen prostor; pre9i dui put prebiti knjigu nau3iti neto; v. pretrebati se precvikati prese9i prefrigan snalaljiv, lukav preko grane inostranstvo presmeno najsmenije prestisnuti pritisnuti pretrebati se umoriti se od u3enja preteran najbolji preterano! izraz oduevljenja, v. bruka dobro! preterana teretana primiti se zainteresovati se za neto; poverovati u neto neistinito probauljati proetati (se), v. promuvati se, protabanati, prozujati pro(irati se provozati se profa(n) profesor profanka profesorka profuknja a v. fufa profurati brzo pro9i, pro9i ne prime9uju9i nikoga prokuvati oznojati se promuvati se proetati (se), v. probauljati prosuti se pasti protabanati proetati (se), v. probauljati provala glupost, glupa izjava provaliti izre9i glupost; shvatiti neto; provaliti nekoga razotkriti ne3ije namere; To je ve provaljeno! Prevazi)eno je odn. zastarelo. prozivka provokacija prozujati proetati, v. probauljati prsnuti poludeti prva lopta prva ponuda priti (itru svirati gitaru priti muziku sluati muziku preglasno pu&i ispit pasti na ispitu pu&i od smeha smejati se

MARIJANA M. ÂNAK

pu&i pare potroti pare, izgubiti pare na kocki pun gas najja3e pun k'o brod bogat, imu9an pustiti Bambija na slobodu izvriti veliku nudu, v. bacati kuglu pustiti buvu proneti lanu vest pustiti jezi inu biti sva)ala3ki nastrojen odn. vulgaran ili bezobrazan puenje oralni seks puiti zadovoljavati mukarca oralnim seksom, v. blajvati pula gomila; koli3ina ne3ega punuti dojus popuiti doint, dunuti dojus R ra unardija student ra3unarstva rada rakija rajda rakija raniti se napiti se, v. danglirati se raspadati se dosa)ivati se, v. otpadati; trpeti bolove rastrubiti svima ispri3ati rasturiti iznuriti enu seksom, v. razbiti, razvaliti, ubiti, fukati se razbiti v. rasturiti razvaliti v. rasturiti rebnuti naplatiti: Rebnuli su me trista dinara za kartu. - Naplatili su mi trista dinara za kartu.; odrediti previsoku cenu repra reprezentacija retard neko primitivan odn. zaostao ili glup, v. bangav retardinjo v. retard, bangav rez rezultat riba devojka, v. cava riknuti pokvariti se; umreti rolka beanje rota beanje roviti traiti ru ka rukavica ru ni rad masturbiranje, v. baciti majmuna



229 skrnavtina nemoralan odn. bezobziran postupak skvr opiz zima, hladno9a, v. spi , spi ina, spi otina, spi itis skvr opizditi se smrznuti se sleteti smrati slomi nogu! sre9no! sluke slualice smara onaj koji je dosadan smara ina dosa)ivanje smarati (se) dosa)ivati (se), v. otpadati smazati pojesti brzo smean k'o bioskop smean kao komi3an film smiriti potroiti: smiriti dojus popuiti doint, v. dunuti dojus; smiriti kutiju potroiti kutiju cigareta smor dosada smoriti se izmoriti se dosadnim poslovima smorua dosadna devojka smotati ribu osvojiti devojku, v. smuvati smrdeti zvu3ati lano, li3iti na neistinu smuvati osvojiti devojku, v. smotati ribu; izmisliti izgovor ili opravdanje, prevariti nekoga smuvati se po3eti se zabavljati sa momkom/ devojkom snimati gledati: Snimi ovo! Pogledaj! soc neto loeg kvaliteta ili staromodno socijala v. soc softvera onaj koji programira ra3unare, programer soler koji je sam solo-drinker koji sam pije solo-gajba prazan stan solirati biti sam solirati dojus sam puiti marihuanu som neko glup, v. bangav som dinara hiljadu dinara soma mnogo soviti spavati, v. donjati sovka spavanje span(ati se v. smuvati se

S sajam bolida grupa budala saobra&ajac student saobra9aja saobra&ajka saobra9ajna nezgoda saobra&ijada skup studenata saobr9ajnih fakulteta sapunjara slanina loeg ukusa, v. palmolive sateliti ui (jednina se ne upotrebljava) se a knezova pijanka, odsecanje od alkohola seljak neko primitivan odn. prost ili nekulturan, v. pe ina sere te! ima sre9e! sida bolesnik od side sisa kukavica; v. strina, tetka sitno kraj vojnog roka skakati (nekome) po ganglijama nervirati nekoga, v. drndati nekoga skarabuditi napraviti pomo u tapa i kanapa odn. otaljati posao, obaviti posao nemarno i na brzinu; v. sklepati skembati Skemb'o sam ga! Sredio sam ga!; Moj je!;Uhvatio sam ga! skenj-papir toalet papir skenjavac loa marihuana, v. ibalja skenjati se postati neraspoloen, v. pasti u bedak skinuti se odsluiti vojsku; izle3iti se od narkomanije skinuti ubaru oiati se skivi viski sklepati napraviti neto na brzinu; sklepati ispit otaljati ispit, spremiti ga brzo i povrno skockati se doterati se skontati shvatiti, razumeti, v. kapirati; skontati se s ribom osvojiti devojku, biti u vezi s devojkom skop ati shvatiti, razumeti, v. kapirati skrbati oboriti nekome ruku, v. krbanje, krbati se skrljati slomiti skrnav nemoralan, bezobziran skrnaviti degradirati, obezvrediti


230 spavati na telefonu dugo telefonirati spi zima, hladno9a, v. skvr opiz spi ina v. skvr opiz spi otina v. skvr opiz spi iti pogoditi nekoga spi iti se smrznuti se spi itis v. skvr opiz sponzor bogat mukarac sponzorua devojka kojoj je kod mukarca najvaniji novac spr eno malo spr iti se smanjiti se sprda ina ala sprdnja ala spustiti loptu smiriti situaciju srati pri3ati gluposti, v. bulazniti Srbenda Srbin nacionalista srediti (nekoga) povrediti nekoga fizi3ki i(li) psihi3ki startovati startovati ribu flertovati s devojkom, v. muvati; Startovali su me panduri. Zaustavila me je milicija.; Startovao me neki gari za pet dindi. Neki mukarac traio je pet dinara od mene. stidi se na bugarskom! bei!, skloni mi se s o3iju!, v. ibe! stipsa cicija, neko krt, v. cvala stojda stojadin stondara neraspoloenje odn. depresija nastala usled prestanka dejstva droge strava najbolje; uzvik pri oduevljenju ne3im, v. bruka dobro! strefiti pogoditi; udariti; sna9i; okirati strejt 3ist, nije pod uticajem alkohola ili droge strejter 3istunac, onaj koji nikad ne konzumira alkohol ili drogu, koji je neporo3an strina mukarac koji ima neki enski manir ili nema hrabrosti za neto, v. sisa strmopizditi strmoglaviti se, pasti, sruiti se strvina neko jak, v. gromada suduk cigarete, v. pljuga sulje semenke suncokreta

MARIJANA M. ÂNAK

supermen v. poze pijanstva surfovati pretraivati neto na internetu; v. zujati surla nos suv seksualno neaktivan, v. pau ina svinjur debeo sviranje duvanje lepka aban podrugljiv naziv za mukarca, v. brban abanija aban acometrija nepouzdano odre)ivanje ne3ega, odre)ivanje otprilike ajbati masturbirati, v. baciti majmuna ajber v. aban altati menjati, prebacivati (kanale, brzine) alterua neljubazna ena koja radi na alteru aner naziv za mukarca, v. gari aran neko glup, v. bangav atro podrugljivo kao: On je atro trezan! Pijan je. e&erua slatka kafa enuti poludeti eprtlja neko nespretan erbetua v. e erua etati Daj mi jaknu da je etam par dana! Pozajmi mi jaknu na nekoliko dana! ibalja iptar, v. ipus ibalja loa marihuana, marihuana koja se pre prodaje uma3e u lekove da bi ja3e delovala i naj3e9e je uvezena iz Albanije, v. iptar, ipus, skenjavac ibati tu9i, v. danglirati imi iti imati seksualni odnos, v. fukati se ina! skloni mi se s o3iju!, v. ibe ip iti imati dug put pred sobom iptar v. ibalja ipus iptar, v. ibalja ipus v. ibalja kart neupotrebljiva roba, roba loeg kvaliteta kirpe pekir



231 T tabadija nasilnik, siledija tabana peke tabanati etati, v. bauljati tabati tu9i, v. danglirati tabla pijan v. tabliran, dangliran tabliran pijan, v. dangliran tada taksi taliti prodavati taljati prodavati tanak s keom bez novca tantrljati pri3ati gluposti, v. bulazniti tarzanka muka frizura taster v. cinkaro tefter sveska, blok za pisanje tefteriti pisati, zapisivati tekma utakmica telefonanisati zvati hot-lajn (telefon + onanisati) teraj se! skloni mi se s o3iju!, v. ibe teret teretana tet tetovaa tetka mukarac koji ima neki enski manir ili nema hrabrosti, v. sisa ti&u u kafi&u 9uti! tike(pa) patike (jednina se ne upotrebljava) tintara glava, v. glavuda tip mukarac, v. gari tipovati (na nekoga) pretpostavljati pobednika (u sportskoj prognozi) toja testisi torime v. matori, gari torokati puno pri3ati torokua pri3alica, ona koja toro e tovariti provocirati; ube)ivati nekoga u neto lano; prigovarati zbog ne3ega; v. trpati tozla zlato trabunjati pri3ati gluposti, v. bulazniti trava marihuana, v. ganda trenda trenerka tresti imati seksualni odnos: Tres'o sam je!; v. fukati se trip halucinacija nastala pod dejstvom droge; ideja; fantazija; izmiljotina; Puckaju odn. sevaju te tripovi!

lajka ispljuvak, pljuva3ka lajmara v. lajka lihtati se biti poltron; iskori9avati nekoga materijalno, v. grebati se lihter poltron; grebator ljaka posao ljakati raditi ljatiti biti upadljiv, sijati se ljokati piti meker v. frajer, gari minker doteran mukarac; snob mrljav nikakav mugnuti pobe9i oferka oferajbna oferke rune i staromodne 3arape ogun podrugljiv naziv za mukarca, v. brban orka tu3a tancovati proizvoditi u velikim koli3inama tek skrovite; koli3ina ute)enog novca; imati u teku imati ute)evinu teker onaj koji neto 3uva ili tedi tekovati sakriti; utedeti toj marihuana, v. ganda trafta! bei!, v. ibe! trokav prljav tura! v. trafta!, ibe! trebati puno u3iti treber onaj koji mnogo u3i treberka ona koja mnogo u3i uketati pri3ati gluposti, v. bulazniti uknuti re9i glupost ulja koulja ura muki polni organ, v. kita urnajst puno ut-karta dati nekome ut-kartu ostaviti nekoga, napustiti; dobiti utkartu biti ostavljen; dobiti otkaz utaj se! skloni mi se s o3iju!, v. ibe! utaj se do ku&e na bugarskom! v. utaj se! utka tu3a utnuti ostaviti momka/ devojku vi&nuti baciti vorc bez novca vrljati 3initi preljube


232 Umilja!; Koji je to trip? Gde je u tome zadovoljstvo? tripovati se umisliti neto i uiveti se u to trodonka zgrada zeleno-ute boje (boje trodona) trokirati zamuckivati; pokvariti se (za ure)aje) trova laov, v. baron trova nica loa hamburgerija trpati provocirati; v. tovariti trtljati pri3ati brzo i puno; pri3ati gluposti, v. bulazniti truba loe, nezanimljivo truba i drutvo koje duva lepak, v. orkestar trubiti pri3ati svima, ogovarati truliti dosa)ivati se, v. otpadati tuka neko glup, v. bangav tuki muki polni organ, v. kita U ubeda iti se oneraspoloiti se, v. pasti u bedak ubiti iznuriti enu seksom, v. rasturiti ubiti se napiti se, v. danglirati se ubosti slu3ajno pogoditi; slu3ajno dobiti ucur onaj koji dolazi nepozvan na urku, koji se ubacuje preko reda ucuriti se do9i nepozvan na urku, ubacivati se preko reda udaranje seks, v. fukanje udaren ekscentri3an, neobi3an, lud udaviti izmoriti nekoga dosadnom pri3om u fazonu kao, poput, nalik ufonjati se uplaiti se, v. utronjati se ufrkestiti se pogorati svoj izgled, unakaziti se ufrkisati se imati tremu ufurati u9i; uvesti ufurati se ubaciti se, nametnuti se, ugurati se ufuravati se ubacivati se, nametati se, gurati se ukapirati shvatiti, razumeti, v. kapirati

MARIJANA M. ÂNAK

ultra vrlo, veoma ultra dobro! izraz oduevljenja, v. bruka dobro! umirati (od smeha) smejati se grohotom; v. valjati se od smeha univerzijada skup studenata sa nekliko univerziteta upad ulaznica upadaus! upadaj!, u)i! upasti do9i nenajavljeno ili iznenada upicaniti se doterati se, srediti se ura(en pod dejstvom droge; Je l' te radi? - Da li deluje? urnisati rasturiti; dosa)ivati nekome usta te bolela! izraz kojim se neko u9utkuje ustondirati se biti neraspoloen odn. depresivan usled prestanka dejstva droge uiti pobediti utekati utedeti; sakriti utaliti prodati, v. utopiti utanjiti slabo stajati s novcem utoka pitolj; oruje utopiti prodati, v. utaliti utovar seks, v. fukanje utronjati se uplaiti se, v. ufonjati se utuliti ugasiti, isklju3iti; utiati uvaliti prodati lou robu, v. valjati; prebaciti svoju obavezu na drugoga; podmetnuti nekome uvaliti se dobiti dobar poloaj; upasti u nevolju u'vati se za ui i igraj! briga me ta 9e da radi! u'vatiti crtu pobe9i od nekoga, v. zabosti crtu uvatiti turu v. u'vatiti crtu V vaditi fleke iskupiti se, pravdati se posle nekog loeg postupka vaditi se pravdati se; spasavati se; nalaziti izgovor; izbegavati neto vajda korist valjati prodavati lou robu, v. uvaliti valjati se (od smeha) smejati se grohotom; v. umitari od smeha



233 zarezivati nekoga obra9ati panju na nekoga (uglavnom se koristi sa negacijom: Ne zarezuje me! Ne obra9a panju na mene.) zalajmariti pljunuti zatitar koji studira zatitu ivotne sredine zatefteriti zapisati zatreskati se zaljubiti se zauka udarac iza uva zavaliti se udobno se smestiti; le9i; pasti zavariti udariti zavariti dojus zapaliti doint zavriti (nekome) neto biti posrednik u kupovini droge zbrisati pobe9i zez ala zezancija zezanje zezanje ala; dobar provod; zaludan trud zezati se aliti se; provoditi se; zalud se truditi zeznuti (se) prevariti (se) zgotiviti zavoleti zidar flaa piva od pola litre zigovanje seks, v. fukanje zigovati imati seksualni odnos, v. fukati se zika muzika zikra kriza: Lupa me zikra za duvanom! Imam krizu za duvanom! ziljav iskreveljen, onaj koji pravi grimase zimr me! mrzi me! zucnuti progovoriti, usuditi se da se neto kae zujanje etnja, v. baulj zujati etati, v. bauljati; zujati po telefonu prelistavati imenik; zujati po internetu v. surfovati zurka frizura zveknuti (se) udariti (se) zvrcnuti pozvati telefonom derati jesti, v. hasati; nervirati nekoga, v. drndati nekoga derati se nervirati se

variti dojus puiti marihuanu, v. dunuti dojus vazduara vazduna puka verglati brzo i puno pri3ati vezara onaj ili ona koja napreduje koriste9i se poznanstvima ili rodbinskim vezama vikendaja vikendica vime velike grudi visiti provoditi vreme vodenjak student vodnog saobra9aja vopara pivo vrnuti (se) vratiti (se) vugla glava, v. glavuda vugliti nositi neto, vu9i vutra marihuana, v. ganda Z zabosti crtu pobe9i od nekoga, v. u'vatiti crtu/ turu zafrknuti prevariti, pre9i nekoga; pokvariti, upropastiti zafurati se zajuriti se zaglaviti ostati negde dugo, zadrati se; neplanirano ostati u drugom stanju; upasti u nevolju; zaglaviti robiju biti u zatvoru zaglibiti uplesti se u neto zagrejan zainteresovan zagrien tvrdoglav u svom miljenju, dosledan, zadrt zajda zastava zaka iti neplanirano ostati u drugom stanju; zaraziti se nekom bole9u zaka iti se posva)ati se; potu9i se, v. poajbati se; zaka iti se za nekoga dosa)ivati nekome zakucati ubaciti loptu u ko iz gornjeg ugla zakucati se napiti se, v. danglirati se; sudariti se zakuvati pripremiti neto zamajavati se gubiti ili oduzimati nekome vreme; zadravati se; obmanjivati se zar(ati biti seksualno neaktivan zar(ao seksualno neaktivan, v. pau ina


234 edan k'o kaktus dehidriran estina estoko alkoholno pi9e ige ibice iva! vai!; dogovoreno! ivac neko nervozan odn. naprasit ivcirati (se) nervirati (se), v. drndati nekoga Literatura

MARIJANA M. ÂNAK

ivotinja neko jak, snaan. v. gromada urka proslava vaka dosadna pri3a valaviti se ljubiti se

Andri9, Dragoslav (1976). Re nik argona (Dvosmerni re nik srpskog argona i argonu srodnih re i i izraza). Beograd: Beogradsko izdava3ko-grafi3ki zavod. Bugarski, Ranko (2003). argon. Beograd: Biblioteka XX vek. Radovanovi9, Milorad (1986). Sociolingvistika. Novi Sad: Knjievna zajednica Novog Sada Dnevnik. Sabljak, Tomislav (1981). Rje nik atrova kog govora. Zagreb: Globus. Savi9, Svenka i Veronika Mitro(1998). Diskurs viceva. Novi Sad: Futura publikacije. Marijana M. 0anak THE JARGON DICTIONARY OF NOVOSADINIAN YOUTH Summary The dictionary of jargon of Novosadinian youth contains 1120 of jargonisms and represents an attempt of saving words and expressions that are being made and used by young people in the 20 25 age group, in order to keep the group away from intruders. The introductory paragraph aims at analyzing basic characteristics of jargonisms and following the ways in which jargonisms are changed, expired or rejected as old-fashioned. The corpus of jargonisms is also considerd from the gender perspective in order to clarify relations between men and women. The final part of the consists of systematic lists of most frequent verbs, modes of addressing and expressive phrases in order to illustrate realized analyses.



235

recnik zargona

Documents