re{ewe rekultivacije povr{ina odlagali{ta na povr{inskom kopu...

Tomislav [ubaranovi}1*, Ivica Jakovqevi}2,Sa{a Stepanovi}1, Gordana Toma{evi}3

1 Rudarsko-geolo{ki fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija2 Elektroprivreda Srbije, Beograd, Srbija3 PD RB Kolubara, Lazarevac, Srbija

Re{ewe rekultivacije povr{ina odlagali{tana povr{inskom kopu ugqa Gra~anica-Gackou periodu od 2010. do 2015. godine

Stru~ni radUDK: 622.015:502.132

U okviru Dopunskog rudarskog projekta eksploatacije dela PoqaCe povr{inskog kopa Gra~anica, Gacko, koji je uradio Centar za povr{insku eksploataciju iz Beograda, dato je i re{ewe rekultiva-cije dela povr{ina na odlagali{tima u periodu od 2010. do 2015.godine. U ovom radu je dat prikaz re{ewa rekultivacije povr{inaodre|enih delova odlagali{ta, kao i tro{kovi potrebni za us-pe{nu realizaciju rekultivacije na predvi|enim povr{inama uperiodu od pet godina.

Kqu~ne re~i: rekultivacija povr{ina odlagali{ta, povr{inskikop, odlagali{te, Gra~anica, Gacko

Uvod

Kao sastavni deo Dopunskog rudarskog projekta eksploatacije dela Poqa Ce

povr{inskog kopa Gra~anica-Gacko, Centar za povr{insku eksploataciju iz Beog-

rada uradio je i Tehni~ki projekat rekultivacije i za{tite ̀ ivotne sredine [1]. Tim

Projektom su data re{ewa kojim se povr{ine (koje su dovedene u zavr{no stawe) na

odlagali{tima povr{inskog kopa Gra~anica ponovo reintegri{u sa okolinom i

dovode u stawe da mogu koristiti lokalnoj zajednici. Na taj na~in se daje puni dopri-

nos ideji o za{titi `ivotne sredine i odr`ivom razvoju.

Povr{inski kop Gra~anica-Gacko je sme{ten na prostoru Zapadnog eksplo-

atacionog poqa Gata~kog ugqenog basena i nalazi se u zavr{noj fazi eksploatacije.

Preostale rezerve ugqa iznose oko 4,480.000 tona i one omogu}uju rad TE Gacko u

naredne dve godine, {to ukazuje na potrebu pro{irewa povr{inskog kopa u delu

Poqa Ce, na isto~noj strani (sl. 1).

T. [ubaranovi} i dr.: Re{ewe rekultivacije povr{ina na povr{inskom kopu ...TERMOTEHNIKA, 2011, XXXVII, 1, 143‡153

143

* Odgovorni autor; elektronska adresa: [email protected]; tsubaranovic@ya hoo.com

Struktura povr{ina po nameni kori{}ewa

Dosada{wom eksploatacijom ugqa u Gata~kom poqu stvorene su:

‡ povr{ine degradirane povr{inskim kopom (na ve} degradiranim povr{inama

formirana su unutra{wa odlagali{ta jalovine i deponija pepela i {qake),

‡ povr{ine degradirane spoqa{wim odlagali{tima otkrivke i jalovine, i

‡ povr{ine zauzete objektima povr{inskog kopa i termoelektrane, industrijskim

krugom i zonom sanitarne za{tite oko povr{inskog kopa i odlagali{ta.

Rudarskim radovima umesto wiva i pa{waka stvorene su degradirane povr-

{ine u vidu: eta`nih ravni, ravni dna i zavr{nih kosina povr{inskog kopa, zavr{-

nih ravni i kosina spoqa{wih odlagali{ta jalovine i blokiranog zemqi{ta. Kva-

litet zemqi{ta predvi|en za otkopavawe je IV i V katastarske klase. Deo povr{ina

su obradive i pod poqoprivrednim kulturama, a deo povr{ina pod pa{wacima. Ukup-

na povr{ina predvi|ena za otkopavawe tokom pet godina eksploatacija na delu

Poqa Ce povr{inskog kopa Gra~anica iznosi oko 1,202.000 m2. Na otkopavawu plod-

nog sloja radi}e poseban sistem, koji }e otkopavati godi{we 350.000 m3 plodnog


144

Slika 1. Povr{inski kop Gra~anica-Gacko sa poqima

sloja. Otkopane mase plodnog sloja tokom prve godine odlaga}e se na delu unutra{-

weg odlagali{ta povr{inskog kopa Gra~anica, iznad podkaseta za odlagawe {qake

i pepela (sl. 2). Tokom narednih godina odlagawe otkopanog plodnog sloja predvi-

|eno je na novoformiranom delu unutra{weg odlagali{ta povr{inskog kopa

Gra~anica (na isto~noj strani ‡ sl. 2) na eta`i 944 m i na Zapadnom spoqa{wem

odlagali{tu na zavr{noj kosini (sl. 2). Povr{ine prikazane na sl. 2 predvi|ene za

rekultivaciju, odabrane su jer je na wima zavr{eno odlagawe masa, dok na drugim

delovima unutra{weg i spoqa{wih odlagali{ta ili je zavr{ena rekultivacija,

ili je zapo~eta, ili nije zavr{eno odlagawe masa. Veli~ine povr{ina predvi|enih

za rekultivaciju u periodu od 2010‡2015. godine date su u tabl. 1.

Izbor metode rekultivacije i kultura za rekultivaciju

Kvalitet odlo`ene jalovine pripada klasi tehnogenih zemqi{ta i sastoji

se od laporovitih kre~waka i laporaca. Udeo hranqivih materija u jalovini je veoma

mali i nedovoqan za normalan razvoj biqaka, pa degradirane povr{ine treba rekul-


145

Slika 2. Povr{ine predvi|ene za nano{ewe plodnog sloja i rekultivaciju

tivisati. Za rekultivaciju povr{ina datih u tabl. 1. treba primeniti rekultivaciju

sa fazama: tehni~ke, agrotehni~ke i biolo{ke rekultivacije.

Izbor kultura za rekultivaciju predvi|enih povr{ina zavisio je od mno{-

tva faktora od kojih su najva`niji prirodni uslovi: klimatski, orografski, pogod-

nosti antroposola za rekultivaciju, budu}a namena novoformiranih povr{ina i ve-

li~ina lokaliteta. Me|u, zna~ajnim faktorima su i ekonomski uslovi, koji ne smeju

biti odlu~uju}i ali nikako i zanemarqivi. Ukqu~uju}i sve navedene ~iwenice za iz-

bor kultura, prednost na kosim povr{inama dat je {umskim vrstama, odnosno rekul-

tivaciji po{umqavawem. [umske drvenaste vrste doprinose stabilnosti kosih po-

vr{ina, a samim tim doprinose i reintegraciji degradiranih prostora, ~ime se pos-

tiè brà inicijacija pedolo{kih procesa u supstratu. [umske zajednice se odli-

kuju velikom koli~inom zelene mase koja fotosinteti{e i osloba|a kiseonik u at-

mosferu, {to je veoma va`no za ìvotnu sredinu.

Po{umqene povr{ine se revitalizuju i spontanim naseqavawem autohtone

prizemne {umske vegetacije. Naseqavawe ove vegetacije ima za posledicu pove}an

priliv organskih materiju u podlogu i dovode do intenzivirawa procesa oìvqa-

vawa supstrata inicirawem procesa pedogeneze i wegovog ponovnog uvo|ewa u pro-

ces biolo{kog kruèwa. Izbor kultura na ravnoj povr{ini je pao na travno legumi-

nozne sme{e pogodne za postoje}e podru~je, a u ciqu podizawa travnog pokriva~a, ko-

ji ima ulogu ozelewavawa degradiranih povr{ina i uklapawa istih u prirodni pej-

za`. Za {umske drvenaste vrste izabran je bagrem (prilagodqiv na plitkim i suvim

stani{tima, uspe{no podnosi mraz, vetar i popravqa zemqi{te) i to za rekulti-

vaciju terasne ravni, a za kosinu bagrenac (lako se razmnoàva izbojcima, ima raz-

granat korenov sistem koji vezuje zemqi{te i spre~ava eroziju, samoobnovqiv je).

Bagrenac u kombinaciji sa bagremom smawuje udare vetra, tako da se koristi i za po-

dizawe vetroza{titnih pojaseva. Na kosinama odlagali{ta primeni}e se naizme-

ni~ni pojasevi travno leguminozne sme{e i bagrenca. Naizmeni~ni pojasevi spre~a-

vaju eroziju kosine prilikom pojave bujica izazvanih provalom oblaka ili top-

qewem snega, stabilizuju kosine i omogu}avaju u kasnijem periodu gajewe plemeni-

tijih vrsta.


146

Tablica 1. Veli~ine povr{ina predvi|enih za rekultivaciju

Red. broj Opis Povr{ina, [m2]

1.Ravne povr{ine na delu unutra{weg odlagali{ta iznadpodkaseta za {qaku i pepeo

37.270

2.Kose povr{ine na delu unutra{weg odlagali{ta iznadpodkaseta za {qaku i pepeo

18.600

3.Ravna povr{ina na novoformiranom delu unutra{wemodlagali{tu na istoku

41.408

4. Ravne povr{ine na zapadnom spoqa{wem odlagali{tu 394.198

5. Kose povr{ine na zapadnom spoqa{wem odlagali{tu 714.070

Ukupno: 1,209.883

Tehni~ka faza rekultivacije

Tehni~ka faza rekultivacije je neophodna jer omogu}ava naknadno niveli-

sawe povr{ina, izradu pristupnih puteva za zasecawe terasnih ravni na visokim ko-

sinama odlagali{ta i otkopavawe, utovar, trans port i planirawe plodnog sloja po

ravnim povr{inama. Na odlagali{tima se buldoèrom prvo rade novi ili ravnaju

postoje}i pristupni putevi, zatim planiraju (niveli{u) neravnine na ravnim povr-

{inama i na kraju kada se zavr{e svi ovi radovi prustupa se zasecawu terasa na kosi-

nama ~ije su visine ve}e od 10 m. Terase se zasecaju na me|usobnom rastojawu od 10 m.

Otkopavawe i utovar plodnog sloja (kvartarni sedimenti) vr{i se hidrauli~nim

bagerima ka{ikarima, trans port se obavqa kamionima, dok se planirawe plodnog

sloja obavqa buldoèrom. Plodni sloj se koristi za nasipavawe ravnih povr{ina u

visini od 0,5 m i za zapuwavawe jama za sadnice, gde sluì kao rezervoar hranqivih

materija sadnicama. Tehni~ka rekultivacija se izvodi u su{nom periodu, julu, av-

gustu, septembru i oktobru. Tehni~kom rekultivacijom }e se obraditi 477.213 m2

ravnih povr{ina na unutra{wem i zapadnom spoqa{wem odlagali{tu povr{in-

skog kopa Gra~anica. Za nasipavawe ravnih povr{ina u visini od 0,5 m potrebno je

298.260 m3 rastresitog plodnog sloja (kvartarni sedimenti) koji }e se otkopavati hi-

drauli~nim bagerom ka{ikarom na prostoru dela Poqa Ce, predvi|enim za eks-

ploataciju ugqa. Tako|e, i koli~ina od 6.450 m3 rastresitog mawe plodnog sloja se

moè iskoristiti za izradu nasipa uz korito reke Mu{nice. U periodu od otvarawa

do kraja 5. godine eksploatacije predvi|eno je da se ukupno otkopa 1,825.000 m3 ~vrs-

tog plodnog sloja sa dela Poqa Ce. Ostatak rastresitog plodnog sloja u koli~ini od

1,976.540 m3, odloì}e se na zavr{nim kosinama zapadnog spoqa{weg odlagali{ta

(sl. 2). Ovim nano{ewem plodnog sloja po zavr{nim kosinama poboq{a}e se karak-

teristike stabilnosti kosina, a po potrebi se kasnije odloèni plodni sloj moè

koristiti za rekultivaciju drugih povr{ina. Ukupni tro{kovi za izvo|ewe radova na

tehni~koj rekultivaciji iznose 11,850.000 KM, ili 97.944 KM/ha, odnosno 9,8 KM/m2.

Agrotehni~ka faza rekultivacije

Agrotehni~ka faza rekultivacije je neophodna jer omogu}ava obradu zem-

qi{ta, rastresawe sabijenih (ugaènih) ravnih povr{ina, orawem i nano{ewem

(rastresawem) mineralnog |ubriva (NPK). Za rigolovawe se upotrebqava traktor sa

plugom koji ima ulogu da rastrese nasutu zemqu bez prevrtawa plastica. Dubina

podrivawa ‡ rastresawa materijala je od 40 do 50 cm i tom prilikom se podriva i

sabijena i ugaèna ravna povr{ina ispod nasute zemqe. Rigolovawe ima za ciq da

elimini{e sabijenost zemqi{ta usled rada buldoèra i da u kontaktnoj zoni homo-

genizuje aktivni sloj (nasutu zemqu) sa deposolom, {to uslovqava poboq{awe vodno

vazdu{nih osobina supstrata i nesmetanu setvu travno-leguminoznih sme{a. Kako

rigolovawe zemqi{ta obi~no nije dovoqna priprema zemqi{ta za uspe{nu setvu

travne sme{e i zasnivawe travnih povr{ina, pogotovu kada se radi o nanesenom sloju

i buldoèrom planiranim povr{inama, to je potrebno izvr{iti dodatnu obradu

zemqi{ta, odnosno orawe traktorom. Kako bi se kvalitet nanetog plodnog sloja po-


147

boq{ao, potrebno je pre orawa naneti na ravne povr{ine mineralno |ubrivo

(15:15:15) u koli~ini od 200 kg/ha. Na ravnim povr{inama razbacivawe i zaoravawe

mineralnog |ubriva na dubinu od 20 do 25 cm obavqa se ma{inski. Ukupni tro{kovi

za izvo|ewe radova na agrotehni~koj rekultivaciji iznose 98.000 KM, ili 900 KM/ha,

odnosno 0,08 KM/m2.

Biolo{ka faza rekultivacije

Biolo{ka faza rekultivacije predstavqa primenu fitomeliorativnih me-

ra na prethodno pripremqenom supstratu (degradiranim povr{inama) u ciqu us-

postavqawa i opstanka vegetacije radi kasnijeg formirawa stabilnog sistema. Oze-

lewavawe degradiranih povr{ina ima pre svega ulogu za{tite `ivotne sredine, a

istovremeno doprinosi lep{em izgledu okoline. U ovom slu~aju biolo{ka faza

rekultivacije podrazumeva sadwu {umskih kultura na kosim povr{inama i podi-

zawe za{titnog pojasa u podno`ju kosine (na ravnoj povr{ini), a u nastavku na ravnoj

povr{ini prema prirodnim pa{wacima treba primeniti setvu travno ‡ legumi-

noznih sme{a radi formirawa travnatih povr{ina. Vrlo zna~ajan deo biolo{ke

faze rekultivacije predstavqa i sprovo|ewe mera nege i za{tite podignutih kul-

tura u svim fazama wihovog razvoja. Uspeh po{umqavawa degradiranih povr{ina

zavisi od izvo|ewa prethodnih pripremnih radova i od izbora vrsta sadnica koje

mogu da podnesu surove klimatske uslove (zimi niske, a leti visoke tem per a ture).

Kada se po{umqava i zatravquje teren sa nepovoqnim uslovima, sadwi i setvi se mo-

ra pokloniti ve}a pa`wa. Na osnovu klasifikacije o{te}enih zemqi{ta i iskusta-

va sa dosada{wom rekultivacijom odlagali{ta na povr{inskom kopu Gra~anica

do{lo se do zakqu~ka da su degradirane povr{ine nepovoqne za poqoprivredu i {u-

marstvo bez primene optimalne rekultivacije. Uzimaju}i u obzir faktore koji uti-

~u na bilo{ku rekultivaciju, a pre svega kvalitet podloge (supstrata), odnosno fi-

zi~ko-hemijske osobine, kserotermni uslovi stani{ta, zatim kontinentalna klima

i visoka ~estina vetrova, izbor vrsta je veoma ograni~en. Kao najpovoqnija metoda

biolo{ke rekultivacije do sada se pokazalo po{umqavawe kosih povr{ina i

zatravqivawe ravnih povr{ina. U podno`ju spoqa{we kosine na ravnim povr{i-

nama se sade sadnice bagrema u ~etri reda (za{titni pojas) kao na sl. 3.

Sadwa sadnica }e se obavqati u jamama kru`nog preseka. Na ravnim povr-

{inama broj sadnica na jednom hektaru iznosi 1.046 komada, za bagrem, a na kosim

povr{inama 10 kg semena po ha za bagrenac. Izbor vrste sadnica vr{en je na osnovu

ste~enih iskustava na rekultivaciji odlagali{ta na drugim sli~nim lokacijama,


148

Slika 3. Ozelewavawedegradiranih povr{ina

zatim tipu zemqi{ta i klimatskim karakteristikama. Za podizawe travnih povr-

{ina treba koristiti slede}u travno-leguminoznu sme{u u iznosu od 38 kg/ha, a koja

se sastoji iz je`evice (10 kg/ha), vijka (15 kg/ha), lucerke (8 kg/ha) i crvene deteline

(5 kg/ha). Kod izbora navedene travno-leguminozne sme{e za podizawe travwaka vo-

dilo se ra~una o otpornosti na specifi~ne uslove sredine, tolerantnosti na kli-

matske uslove, rasprostrawenosti, pokrovnosti i sposobnosti vezivawa supstrata.

Izabrana sme{a ima naro~ito svojstvo vezivawa supstrata. Izabrane biqne vrste

traju 10‡12 godina, uspevaju i na ve}im nadmorskim visinama, prema pH su tolerantne

i uspevaju i na zemqi{tima gde se pH kre}e u granicama izme|u 4 i 9, podnose zasla-

wena i kre~na zemqi{ta, rastu i razvijaju se i na siroma{nim i plitkim zemqi{-

tima, otporne su na su{u, trpe visok nivo podzemnih voda i predstavqaju krmnu

sme{u visoke biolo{ke vrednosti. Na sl. 4 i 5 prikazane su povr{ine predvi|ene za

biolo{ku rekultivaciju, kao i wihova namena.

Dinamika biolo{ke rekultivacije izvodi}e se sukcesivno prate}i agro-

tehni~ku i tehni~ku rekultivaciju. Svi radovi vezani za biolo{ku rekultivaciju,

izvodi}e se u jesen. Radovi prvo zapo~iwu 2011. godine na ravnoj povr{ini RP-1 na

unutra{wem odlagali{tu iznad podkaseta za {qaku i pepeo, da bi se zatim nasta-

vili na drugoj ravnoj povr{ini (RP-2) na istom delu odlagali{ta. Po zavr{etku ra-

dova na ovim ravnim povr{inama pristupa se biolo{koj rekultivaciji kosina KP-1

i KP-2, kao i terasnih ravni na istim kosinama. Tokom 2012. godine radovi na

biolo{koj rekultivaciji se izvode na ravnoj povr{ini RP-3 (eta`a 944) na novo-


149

Slika 4. Biolo{ka rekultivacija po povr{inama na unutra{wem odlagali{tuiznad podkaseta


150

Slika 5. Biolo{ka rekultivacija po povr{inama na unutra{wemi zapadnom spoqa{wem odlagali{tu

formiranom delu unutra{weg odlagali{ta. Iste godine po~iwe se i sa biolo{kom

rekultivacijom ravnih i kosih povr{ina na zapadnom spoqa{wem odlagali{tu.

Biolo{ka rekultivacija se zavr{ava 2015. godine zavr{etkom radova na ravnoj po-

vr{ini ZRP-8.

U jamama (ru~no kopawe) prilikom sadwe sadnica bagrema dodaje se |ubrivo

i treset ili stajwak. Treset ili stajwak se dodaje zemqi kojom se zapuwuju jame pri-

likom sadwe sadnica radi poboq{avawa strukturnih, hranqivih i vodno vazdu{nih

osobina. Razlagawe unete organske materije zahteva du`i vremenski pe riod tako da

se lakopristupa~ni elementi dodaju u vidu mineralnih |ubriva. Koli~ina NPK

(15:15:15) |ubriva od 200 grama, koli~ina KAN |ubriva od 150 grama i 2 kg treseta ili

stajwaka se stavqa u jamu. Po povr{ini od 1 ha predvi|enoj za sadwu semena bagrenca,

potrebno je razbacati 200 kg NPK |ubriva, 100 kg KAN |ubriva i 1.000 kg treseta ili

stajwaka.

Ukupni tro{kovi za izvo|ewe biolo{ke rekultivacije na odlagali{tima

povr{inskog kopa Gra~anica sa Poqem Ce u periodu od otvarawa poqa do kraja 5.

godine eksploatacije iznose 210.000 KM, odnosno 1.735,7 KM po hektaru ili 0,17 KM

po m2.

Ukupni tro{kovi rekultivacije

Tro{kovi izvo|ewa faza rekultivacije po godinama dati su u tabl. 2.

Ukupni tro{kovi za izvo|ewe radova na rekultivaciji odlagali{ta povr-

{inskog kopa Gra~anica sa Poqem Ce u periodu od otvarawa povr{inskog kopa do

kraja 5. godine eksploatacije iznose 12,158.000 KM, ili oko 100.489 KM/ha, odnosno

oko 10 KM/m2 povr{ine.

Zakqu~ak

Po{umqavawe i zatravqivawe degradiranih povr{ina unutra{weg i za-

padnog spoqa{weg odlagali{ta povr{inskog kopa Gra~anica-Gacko na prvom mestu


151

Tablica 2. Tro{kovi izvo|ewa faza rekultivacije

Red.broj

Stavka[KM]

Godine izvo|ewa faza rekultivacijeUkupno

2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 2015.

1. Tro{kovi tehni~kerekultivacije

603697 2323388 2277062 2281719 2238077 2126057 11850000

2. Tro{kovi agrotehni~kerekultivacije

4253 21455 26319 24986 14093 6894 98000

3. Tro{kovi biolo{kerekultivacije

0 16914 30839 43464 59263 59520 210000

Ukupno: 607950 2361757 2334220 2350169 2311433 2192471 12158000

ima za ciq o~uvawe `ivotne sredine, dok je ekonomska vrednost od {uma od sekun-

darnog zna~aja. Efekti rekultivacije ogledaju se u tome da {umski zasadi na degradi-

ranom zemqi{tu omogu}avaju boqe vezivawe supstrata i stabilizaciju kosina od-

lagali{ta, stim uli{u razvoj prizemne flore, aktiviraju pedolo{ke procese u sup-

stratu (jalovini) korenovim sistemom, spre~avaju insolaciju i su{ewe tla, duvawe

jakih vetrova i podizawe pra{ine, zatim poboq{avaju mikroklimu i estetski iz-

gled okoline. Za potrebe tehni~ke rekultivacije potrebno izdvojiti 11,850.000 KM

(97.943,6 KM/ha ili 9,79 KM/m2), dok je za potrebe agrotehni~ke rekultivacije pot-

rebno izdvojiti 98.000 KM (810 KM/ha ili 0,08 KM/m2), a za potrebe biolo{ke rekul-

tivacije 210.000 KM (1.735,7 KM/ha ili 0,17 KM/m2).

Gledano po godinama, tro{kovi iznose:2010. godina 607.950 KM 2011. godina 2,361.757 KM

2012. godina 2,334.220 KM 2013. godina 2,350.169 KM

2014. godina 2,311.433 KM 2015. godina 2,192.471 KM

Ukupni tro{kovi rekultivacije za 120.988 ha povr{ine iznose 12,158.000

KM, ili 100.489 KM/ha, odnosno oko 10 KM/m2 povr{ine. Ukupni tro{kovi su rela-

tivno visoki, jer je u tro{kove tehni~ke rekultivacije u{ao i diskontinualni sis-

tem na otkopavawu, transportu i odlagawu plodnog sloja.

Literatura

[1] Centar za povr{insku eksploataciju Beograd, Dopunski rudarski projekat eksplo-atacije dela Poqa Ce povr{inskog kopa Gra~anica-Gacko, Beograd, 2010


152

Ab stract

So lu tion Rec la ma tion of the Area Waste Dumps at theCoal Open Pit Gra~anica-Gacko in thePe riod from 2010 to 2015 Year

by

Tomislav [UBARANOVI]1, Ivica JAKOVLJEVI]2,Sa{a STEPANOVI]1, and Gordana TOMA[EVI]3

1 Fac ulty of Min ing and Ge ol ogy, Uni ver sity of Beograd, Bel grade, Ser bia2 Elec tric Power In dus try of Ser bia, Belgrade, Ser bia3 PD RB Kolubara, Lazarevac, Ser bia

Un der the Sup ple men tary min ing pro ject ex ploi ta tion of Field C open pitGracanica, Gacko, made by the Cen ter for sur face min ing from Bel grade, is given by theso lu tion res to ra tion of land rec la ma tion at waste dumps in the pe riod from 2010 to 2015year. This pa per pres ents the so lu tions of cer tain parts of the rec la ma tion area of wastedumps, as well as the costs nec es sary for the suc cess ful im ple men ta tion of the rec la ma -tion in the des ig nated ar eas within five years.

Key words: rec la ma tion ar eas waste dumps, open pit, waste dump, Gracanica, Gacko

Cor re spond ing au thor; e-mail: [email protected]; tsubaranovic@ya hoo.com

Rad primqen: 1. septembra 2010.Rad revidiran: 20. decembra 2010.Rad prihva}en: 20. januara 2011.


153

re{ewe rekultivacije povr{ina odlagali{ta na povr{inskom kopu...

Documents