REGIONALNI RAZVOJNI PLAN JABLANIKOG I PINJSKOG OKRUGA

Ljudski resursi Predejane, 07.03.2008. godine

1.Trenutno stanje

Region koji se po mnogima nalazi se na zaelju republike Srbije, koja je u prolih petnaest godina praktino zaostajala po svim pokazateljima ekonomskog i drutvenog razvoja, mora da, uz pomo dravnih i sredstava najrazliitijih evropskih i drugih fondova, to pre krene u realizaciju koordiniranog pristupa za podsticanje ekonomske aktivnosti. Jedan od tih je i razvoj ljudskih resursa. Ako se uzme u obzir samo osnovna karakteristika stopa zaposlenosti i stopa nazaposlenosti (via od 40%), vidi se da je stanje alarmantno i da su promene nune praktino u svim podrujima razvoja ljudskih resursa i u podsticanju adekvatnog razvoja preduzetnitva i MSP, komparativnih prednosti poljoprivrede to postoji u regionu, turizma a i infrastrukture. Stanje je jo dramatinije ako se uzme u obzir i struktura nezaposlenih (nizak obrazovni nivo, loa starosna, polna struktura i sl.). Region, u kojem osmina aktivnog stanovnitva nema zavrenu osnovnu kolu ili je nepismena, oko treina ima zavrenu Osnovnu kolu, a oko 40% aktivnog stanovnitva zavrilo je jedan od stepena srednjokolskog obrazovanja, ne moe na podruju ljuskih resursa da ide u susret preduzetnitvu, razvojnoj i modernoj ekonomiji. Zbog toga su nuni programi podizanja stepena obrazovanja svih grupa a i onih kod kojih je ta slika najnepovoljnija (npr.Romi). Ozbiljna je i injenica, da je struktura ljudskih resursa neodgovarajua i nije u skladu sa potrebama trita rada pa tako ekonomija ne moe da dobije adekvatne kadrove, kadrove koji bi mogli da doprinesu razvoju preduzea i regiona. Razlozi za to su viestruki a jedan od najvanijih je sistem obrazovanja, koji nije iao u korak sa razvojem ekonomije i svim ostalim promenama, koje su se desile u modernim drutvima proteklih decenija. Moderan obrazovani sistem mora da stimulie ljude da budu otvoreni, ele da se obrazuju i doivotno usavraavaju, koji ele da razvijaju sebe, svoje kompetencije i svoje znanje, da su skloni naunom radu, istraivanjima, inovacijama i preduzetnitvu. Obrazovani sistem mora da bude otvoren, uz stalni proces monitoringa, evalvacija a na osnovu toga i novih promena kako u metodama pouavanja tako i u samim sistemima. Programi su zasnovani na unapreenem generalnom znanju, pojaanim praktinim pristupom a i fleksibilnou, nastavnicima, koji se stalno usavravanju i koji prepoznaju svoju novu ulogu. Pogotovo je veliki nedostatak taj to se ne prate i ne obrazuju ljudski resursi u odnosu na stanje na tritu rada, pa tako sve vei broj odreenih profila ostaje bez posla, dok se ili e se u budunosti jo vie, kod nekih profila ukazati nedostatak. Tome treba dodati i injenicu da se region suoava sa velikim problemima na podruju socialne inkluzije najugroenijih grupa i poveanjem njihovog siromatva.To se posebno odnosi na osobe koje su dui vremenski period nezaposlene, starije ljude, decu sa posebnim potrebama, invalidne osobe, Rome, raseljena lica, ratne vojni invalide itd. U Strategiji smanjenja siromatva u Srbiji jasno stoji, da su najveem riziku siromatva izloena ba lica sa niskim nivoom obrazovanja, nezaposlena i izdravana lica, stariji od 65 godina i deca, staraka domainstva u ruralnim podrujima i zemljoradniki penzioneri, stanovnici ruralnih podruja jugoistone i zapadne Srbije a posebno ugroene grupe su osobe sa invaliditetom, Romi, izbeglice i raseljena lica. Sve ove grupe prisutne su kako u Jablnikom tako i Pinjskom okrugu. Mnoge od ugroenih grupa u regionu nemaju steeni adekvatni nivo obrazovanja, to jo pogorava njihovu situaciju (npr. Romi, koji uestvuju sa vie od 50% u grupi koja nema zavrene ni osnovne kole). Po podacima Nacionalne Slube za Zapoljavanje u Jablanikom okrugu je deo nezaposlenih koji dobije posao u roku manje od 1 godine tek 16,3 %. Ako tome dodamo i one koji dobiju posao izmeu 1 i 2 godine ukupni deo se poveava na 35,1 %. To znai da skoro 2/3 nezaposlenih lica eka na posao vie od 2 godine, a 15,7 % njih eka na posao vie od 10 godina. Stanje na podruju ljudskih resursa u lokalnoj samoupravi obeleavaju bar dve osnovne karakteristike:

preveliki broj zaposlenih u optinama i njihova neadekvatna struktura strunost zaposlenih

U Jablanikom okrugu je po podacima Nacionalne slube za Zapoljavanje filijala Leskovac u oblasti delatnosti dravna uprava i socijalno osiguranje zaposleno oko 6% a u oblasti obrazovanje 12,4% od ukupnog broja zaposlenih. Prosek za Republiku Srbiju po podacima Republikog zavoda za statistiku Republike Srbije iznosi 4,7% za oblast dravne uprave i socijalnog osiguranja i 10,7% za oblast obrazovanje. Pinjski okrug je po tom pitanju na brojkama proseka Srbije (4,5% i 10,7 %). Druga bitna injenica je da se ospospobljenost optinskih slubenika koja se najneposrednije uoava

kod preduzetnika i investitora jer optina svojim aktima ureuje veinu pitanja sa kojima se preduzetnik prvo susree i koja su od izuzetne vanosti kada eli da osnuje radnju ili preduzee: graevinsko zemljite, poslovni prostor, zatita ivotne sredine i sl. Obrazovanje i osposobljavanje slubenika lokalnih samouprava se od 2006. pa nadalje znaajno intenziviralo. U okviru programa MIR2 na razliitim treninzima slubenika lokalnih vlasti ukljueno je 1008 uesnika. Problemi sa kojima se suoavaju kako Jablniki tako i Pinjski okrug u oblasti ljuskih resursa su slini (niska zaposlenost, velika stopa nezaposlenih lica, neaktivnost kod traenja posla, neadekvatana obrazovna struktura aktivnog stanovnitva) a meu njima naravno postoje i razlike (udeo zaposlenih u organima lokalne vlasti, udeo zaposlenih u industriji itd). Adekvatan razvoj ljudskih resursa ne moe se voditi odvojeno bez ireg konsenzusa i ostvarivanja sinergijskih uinka, koji proizilaze iz regionalne saradnje. Osnivanje Centra za razvoj Jablanikog i Pinjskog okruga je znaajan korak koji bi trebao da doprinese, pored ostalog, i razvoju ljudskih resursa, definiui i sprovodei zajedno sa optinama projekte, za koje je racionalnije i svrsishodnije imati regionalni pristup. Ako za svaku od 5 oblasti Revizije Regionalnog razvojnog plana za koje se prave akcioni planovi razvoja vai da je neposredno zavisna od ostalih, onda to vai i za razvoj ljudskih resursa i obrnuto svaka od njih je neposredno povezana sa ljudima koji ive u tom regionu. Zbog toga je neophodno, da se Regionalni razvojni plan akceptira i sprovodi zajedno i terminski usklaeno u svih 5 oblasti i da se na taj nain zajednikim pristupom i saradnjom postigne sinergijski uinki za razvoj regiona kao celine i smanji razlika razvijenosti unutar regiona.

2.Nacionalni dokumenti

2.1. Strategija regionalnog razvoja Republike Srbije za period od 2007. do 2012. godine U Strategiji Regionalnog razvoja Republike Srbije je u delu Politika ravnomernog regionalnog razvoja/Nerazvijena podruja izriito naglaeno da je najnepovoljnija situacija ba u dva okruga Juga Srbije - Jablanikom i Pinjskom - u kojima je od ukupno 13 optina ak 10 optina steklo status nerazvijenih (Bojnik, Bosilegrad, Bujanovac, Crna Trava, Lebane, Medvea, Preevo, Trgovite, Vladiin Han i Vlasotince), to znai, da je u tom regionu vie od treine (34,5%) svih optina, ima status nerazvijenih optina u Republici Srbiji (narodni dohodak po stanovniku prosek od 2002. do 2004. godine je manji od 50% proseka Srbije). Za nerazvijena podruja znaajne su zajednike karakteristike: viedecenijska nerazvijenost, kao i pojava novog tranzicionog siromatva suoena sa kumuliranim ekonomskim (bez industrijskih kapaciteta, kolaps velikih sistema, nerazvijeno preduzetnitvo, spor proces privatizacije), strukturnim (visoka nezaposlenost) i socijalnim i demografskim problemima. Od etrnaest razvojnih dokumenata koji su u funkciji podsticaja regionalnog razvoja, velika veina njih je direktno ili indirektno u korelaciji sa razvojem ljudskih resursa, a najneposrednije vezane su: Politika zapoljavanja i Socijalna politika, a od velikog znaaja su razvojne politike preduzetnitva, poljoprivrede, turizma i razvoja infrastrukture. Politika zapoljavanja: Klasifikacija Republike Srbije na tri regije (u pogledu perspektiva zapoljavanja i kapaciteta trita rada) predstavlja osnov za razvoj i implementaciju opte i diferencirane posebne politike zapoljavanja prilagoene specifinostima tih regija. Razliite potrebe rezultirale su i davanjem poreskih olakica privrednim drutvima koja investiraju odreeni nivo sredstava u ove regije i zaposle najmanje pet radnika. U okviru NSZ i Fonda za razvoj, kroz regionalne programe, podsticano je zapoljavanje i otvaranje radnih mesta na principu regionalnih razlika.

Socijalna politika: Ukupne promene politikog, privrednog i vrednosnog sistema, kao i nepovoljna demografska kretanja, dovela su do naruene socijalne ravnotee u Republici Srbiji a pogotovo u njenim najnerazvijenim regionima. Posledice su veliki porast nezaposlenosti, siromatva i socijalnog raslojavanja i poveana ugroenost dece, nemonih i starijih ljudi, usled smanjenih mogunosti porodice i drutva da ostvare svoju zatitnu ulogu. Realan izazov tranzicije predstavlja i porast razliitih oblika asocijalnog ponaanja i novih oblika kriminala. Osnovni razlozi za reformu sistema socijalne zatite su sledei:

1) poloaj graana i korisnika u sistemu socijalne zatite je izrazito pasivan; 2) mrea socijalnih usluga je nedovoljno razvijena; 3) usluge koje organizuje nevladin sektor (usluge koje pruaju fizika lica i pravna lica iji

osniva nije drava, zatim nevladine, socio-humanitarne organizacije, udruenja) u socijalnoj zatiti nisu dovoljno razvijene i iskoriene;

4) sistem javnih socijalno-zatitnih institucija i usluga je centralizovan, birokratizovan, neelastian, paternalistiki i nedovoljno ekonomian i efikasan.

Ciljevi: Osnovni cilj nove socijalne politike je efikasan sistem socijalnih transfera i zadovoljavanje osnovnih potreba graana, u funkciji zatite ljudskih prava. Ciljevi socijalne zatite su efikasne materijalne usluge i razvijena mrea institucija i socijalnih usluga, koje mogu da otklone ili ublae osnovne rizike kojima su izloeni graani. 2.2. Strategija za smanjenje siromatva u Srbiji, Izazovi i mogunosti na lokalnom nivou Strategija ima dva cilja:

da ukae na najvanije elemente nacionalne Strategije za smanjenje siromatva i da predloi aktivnosti koje bi mogle da sadre strategije na lokalnom nivou.

Prvi deo pored definicije siromatva, sadri i najvanije podatke o osnovnim karakteristikama siromatva u Srbiji, kao i makroekonomske pretpostavke za borbu protiv siromatva. U drugom delu je ukazano na osnovne ciljeve i mere na nacionalnom nivou, kao i na mogue aktivnosti gradova i optina za svaki od 6 identifikovanih stratekih pravaca, kao to su poveane mogunosti zapoljavanja, efikasnija socijalna zatita, bolji poloaj penzionera i starih, zdravstvena zatita u funkciji smanjenja siromatva, obrazovanje u funkciji smanjenja siromatva i ekoloki aspekti smanjenja siromatva. Trei deo sadri primere dobre prakse u borbi protiv siromatva posebno ugroenih grupa: Roma, izbeglica i raseljenih lica, osoba sa invaliditetom, ena i dece. Na kraju broure je tema strategije za smanjenje siromatva na nivou lokalne zajednice stavljena u kontekst Lokalne Agende 21 i evropskih integracija. Siromatvo, u uem smislu, podrazumeva nedovoljne prihode za zadovoljenje osnovnih ivotnih potreba. U irem smislu, siromatvo predstavlja viedimenzionalni drutveni problem, ije reavanje podrazumeva obezbeenje podjednake dostupnosti javnim i komunalnim uslugama, kao i potovanje ljudskih prava. Strateki pravci SSS:

Strategija dinaminog privrednog rasta i razvoja, sa naglaskom na otvaranju novih radnih mesta

Spreavanje pojave tzv. novog siromatva, nastalog usled restruktuiranja privrede Efikasna primena i praenje postojeih programa, definisanje novih programa, mera i

aktivnosti koji su namenjeni najugroenijima, najsiromanijima i stanovnitvu u ekonomski najnerazvijenijim podrujima

U SSS opredeljeni su makroekonmski kao i drugi preduslovi za smanjenje siromatva. Iz SSS jasno proizlazi, da pored izrade strategije na nacionalnom nivou, za smanjenje siromatva je neophodno da se izrade strategije na lokalnom nivou zbog regionalnih razlika i lokalnih specifinosti. 2.3.Strategija razvoja obrazovanja odraslih u Republici Srbiji Strategija obrazovanja odraslih je poziv na stvaranje kulture uenja, drutvene organizacije i ekonomije zasnovane na znanju i unapreenju sposobnosti i dostignua odraslih ljudi. Bez obzira na znaajan broj visokoobrazovanih i kvalifikovanih, obrazovna struktura stanovnitva Republike Srbije je nepovoljna. Skoro 50% odraslog stanovnitva se nalazi na elementarnom obrazovnom nivou ili ispod njega. To znai da oko 2 miliona ljudi starijih od 15 godina ne poseduje adekvatne radne i ivotne vetine i kompetencije, a da veliki deo njih ima znaajne tekoe da nae ili zadri posao. Obrazovanje odraslih je osnovni instrument za socijalno-ekonomsku transformaciju i razvoj. Ono treba da:

odgovori na potrebe trita rada i potrebe pojedinaca za znanjima i vetinama; povea vrednost ljudskog kapitala i stvori bazinu podrku za odrivi socijalno-ekonomski

razvoj zemlje i njenu integraciju u globalnu, posebno evropsku ekonomiju; omogui pojedincima punu socijalnu participaciju i mogunost veeg zapoljavanja i

sposobnosti da budu aktivni i konkurentni na tritu rada; uvea profesionalnu mobilnost i fleksibilnost radno aktivnog stanovnitva (kretanje kroz svet

rada, profesije i kvalifikacije); predupredi socijalnu iskljuenost i marginalizaciju, ojaa socijalnu koheziju i oseanje

pripadnosti i identiteta; podri individualni razvoj i samoispunjenje.

Strategija obrazovanja odraslih je jedan od instrumenata za reavanje kljunih socijalnih i ekonomskih problema Republike Srbije. Zbog toga ova strategija poseban naglasak stavlja na struno obrazovanje i obuku odraslih. Kroz delatnost obrazovanja odraslih Republika Srbija mora da restrukturira i unapredi svoj ljudski potencijal. To podrazumeva:

obezbeenje dostupnosti sistema obrazovanja i obuke svim kategorijama odraslog stanovnitva kroz uspostavljanje institucionalnog i programskog pluralizama u sistemu obrazovanja odraslih;

decentralizaciju i partnerski pristup u upravljanju, oranizaciji i realizaciji obrazovanja odraslih;

obezbeenje kvaliteta obrazovanja i osposobljavanja odraslih kroz zakonsku regulativu i uspostavljanje standarda obrazovanja.

Imajui u vidu urgentnu potrebu za brim ekonomskim razvojem potujui principe odrivog razvoja, unapreenjem zapoljavanja, socijalne kohezije i demokratizacije drutvenih odnosa, osnovni ciljevi i zadaci strategije obrazovanja odraslih u Republici Srbiji su:

1) Uspostavljanje efikasnih naina participacije socijalnih partnera u obrazovanju odraslih 2) Distribucija nadlenosti i odgovornosti za obrazovanje odraslih meu relevantnim

ministarstvima 3) Razvoj raznovrsnih programskih opcija i unapreenje dostupnosti obrazovanja odraslih 4) Unapreenje kapaciteta i kvaliteta obrazovanja i obuke odraslih

2.4.Strategija razvoja strunog obrazovanja u Republici Srbiji Savremene tendencije razvoja zemalja trine privrede pokazale su da se obrazovanje i stvaranje ljudskih resursa nalaze u vrhu prioriteta nacionalnih strategija i politika drutvenog, ekonomskog i tehnolokog napretka. Kada je re o Republici Srbiji i njenom razvoju-rekonstrukcija i transformacija

obrazovanja, posebno strunog, predstavlja jednu od pretpostavki ukupnog odrivog razvoja Republike Srbije. Ulaganje u obrazovanje, odnosno u obezbeivanje odgovarajueg ljudskog kapitala koji ume da se prilagodi izmenjenim okolnostima, dobija i karakter investicionog ulaganja i postaje zahtev za Republiku Srbiju. Samim tim, politika obrazovanja nije samo politika kreiranja ljudskog kapitala, ve je deo ukupne razvojne politike drutva. Uvaavajui potrebe i zahteve trita rada, potrebe drutva, ciljeve i zadatke ukupnog strunog obrazovanja i obuke, uvaavajui strateke dokumente u oblasti obrazovanja (u skladu sa odrivim razvojem), ali i individualne elje i mogunosti uenika i polaznika - proces dalje reforme strunog obrazovanja i obuke u Republici Srbiji obuhvata:

o razvoj sistema standarda koji se odnose na ustanove, nastavnike i obrazovne programe; o razvoj nacionalnog okvira i sistema kvalifikacija i standarda strunog obrazovanja i

obuke; o dalje osavremenjavanje - sadraja, organizacije i metoda nastavnog procesa, rada

nastavnika i kola u celini; o dalje usavravanje i inoviranje modularnog modela obrazovnih programa zasnovanih na

ishodima uenja. Uvoenje novih programa; razliitih organizacionih modela i redefinisanje oblika, naina i sadraja profesionalne prakse u preduzeima/privrednim drutvima, a na osnovama ugovora o partnerstvu i saradnji izmeu kola i socijalno-ekonomskih partnera;

o razvoj zadovoljavajue ravnotee izmeu opteg i strunog obrazovanja, teorijskog i praktinog obrazovanja;

o definisanje obrazovnih profila i definisanje zanimanja, kako bi odgovarali potrebama nove ekonomske realnosti i principima odrivog razvoja;

o razvoj sistema akreditacije i sertifikacije koji obuhvata: obrazovne ustanove i organizacije za obuku; programe, koji treba da obezbede uravnoteen odnos znanja i vetina i stiu se

u neformalnom obrazovanju; naine priznavanja u sistemu sertifikacije;

o racionalizacija mree srednjih strunih kola u skladu sa potrebama privrede, trita rada, lokalnih zajednica, zahtevima koji proizlaze iz pravaca drutvenog i ekonomskog razvoja i politike zapoljavanja, kao i u skladu sa eljama i mogunostima uenika;

o poveanje kapaciteta trogodinjih strunih kola kao direktan odgovor na potrebe privrede;

o institucionalizovanje trajnog i aktivnog socijalnog dijaloga u sferama razvoja strunog obrazovanja i zapoljavanja;

o modernizacija i razvoj profesionalne prakse i praktine nastave kako u srednjim kolama i obrazovnim institucijama, tako i u preduzeima/privrednim drutvima;

o obezbeivanje kvaliteta strunog obrazovanja, to podrazumeva stalno praenje i evaluaciju rezultata kako uenika i nastavnika, tako i kola, odnosno institucija za obrazovanje u celini;

o razvoj transparentnog, funkcionalnog i pravinog sistema ocenjivanja i vrednovanja uenikih postignua;

o obezbeivanje bolje vertikalne i horizontalne pokretljivosti uenika unutar strunog obrazovanja i njihova dalja prohodnost;

o stvaranje uslova za kontinuirano struno usavravanje nastavnika i ukupan profesionalni razvoj nastavnika (nova uloga nastavnika, njihov stalni razvoj i usavravanje), uvoenje novih metoda nastavnog rada (grupni rad, interaktivno uenje, projektni rad, reavanje problema itd);

o inoviranje opreme i nastavnog materijala; o osamostaljivanje i jaanje prava i odgovornosti strunih kola u novim uslovima,

povezivanje sa lokalnom samoupravom, potrebama lokalne privrede, traenje novih naina finansiranja;

o usavravanje direktora i njihove obuke za nove uslove rada; o uspostavljanje i razvoj sistema menadmenta u strunom obrazovanju.

Struno obrazovanje i obuke su partnerske delatnosti i zajednika odgovornost razliitih aktera: socijalnih partnera: Vlade, poslodavaca i sindikata; razliitih interesnih grupa, komora, strukovnih udruenja, visokokolskih institucija,

naunoistraivakih organizacija, udruenja, samih ustanova za struno obrazovanje i obuke i njihovih asocijacija, roditelja uenika i

uenika i pojedinaca. Strategija razvoja strunosg obrazovanja postavlja i nunost sistema karijernog voenja i savetovanja u strunom obrazovanju, koji e biti postepeno razvijan, a njegov osnovni zadatak jeste da prui pomo uenicima i polaznicima da rade i/ili nastave dalje obrazovanje.

3.Regionalni socio-ekonomski plan razvoja June Srbije 2005-2007 Regionalni socio-ekonomski plan razvoja juga Srbije u punoj meri prihvata potrebu za razvoj ljudskih resursa, kao jedne od pet oblasti za ostvarivanje daljeg regionalnog razvoja. Osnovna ideja u procesu stavranja ovog dokumenta je bila da stanovnici regiona mogu najbolje da identifikuju svoje probleme i donesu najbolja reenja. U okviru izrade dokumenta bilo je formirano 5 radnih grupa (meu njima i grupa za razvoj ljudskih resursa i socijalna pitanja), Izvrni odbor i koordinacione grupe, koje su analizirale stanje, ciljeve i potrebne korake za ostvarivanje ciljeva. Dokument se sastoji iz socio ekonomske analize, SWOT analize, regionalnog razvojnog plana i indikativnog finansijskog okvira.

3.1. Analiza stanja zaposlenosti, nezaposlenosti, obrazovanja i socijalne politike Region predstavlja 7,12% ukupne povrine Srbije, 6,25% stanovnitva, 5,42% u ukupnoj

zaposlenosti i 7,01% u ukupnom broju nezaposlenih u Srbiji (2002), a deo u ostavrenom narodonom dohotku Srbije je tek oko 3%.

Kolaps regionlane ekonomije, koji se nastavio i ubrzao posle raspada SFRJ 1991, neposredno se odrazio na smanjenje broja stanovnitva, koje je za podruje June Srbije i znaajnije nego za ostale regione Srbije; u 2002. godini 468613 stanovnika, to je u odnosu na 1991. za 24687 (5%) stanovnika manje, ili u proseku pad od oko 2200 godinje. Razlike su velike izmeu optina tako je samo Vranje uspelo da zadri odnosno povea broj stanovnika, dok je u svim ostalim optinama broj stanovnika manji, a stanje je pogotovo alarmantno u optinama kao to su Crna Trava, Trgovite, Medvea

Polna struktura stanovnitva je oko priorodnih 50/50. Razliita etnika struktura po optinama; od 98% srpskog stanovnitava u optini Trgovite do

veinskog albanskog stanovnitva u Preevu sa 89%. Znaajna grupa su u mnogim optinama i Romi sa najveim udeom u Bojniku (10%) a u jednoj optini (Bosilegrad) i Bugari (70%).

Nepovoljna starosna struktura. To vai pogotovo u optinama iz kojih su se ljudi iseljavali i sa preteno srpskim stanovnitvom npr. Crna Trava gde je 70% ljudi starijih od 40 godina, a ak 45% od 60 godina. Obrnuta je slika u optinama sa preteno albanskim stanovnitvom - npr. Preevo, gde je 70% ljudi mlaih od 40 godina, a 41% ak i od 19 godina.

Aktivno stanovnitvo (15 do 65 godina) u regionu predstavlja 65% ukupnog stanovnitva. Opta stopa aktivnosti (aktivno/ukupno stanovnitvo) u regionu je 43,80%, u Jablanikom 45,55% a u Pinjskom 41,94%. A od ukupnog broja radno sposobnog stanovnitva samo 67% je stvarno aktivnog.

Jablaniki i Pinjski okrug imaju lou sliku vezanu za stepen obrazovanja. Tako, jo uvek skoro treina stanovnitva (32,34%) starijih od 15 godina ima zarvenu samo osnovnu kolu, jedan od stepena srednjekoskog obrazovanja dostiglo je tek 38% stanovnitva, fakultetni stepen obrazovanja steklo je 4,50% stanovnitva. Alarmantan je podatak, da jo uvek ima oko 14 % stanovnitva koji nemaju ni osnovne kole ili su nepismeni.

Pad narodnog dohodka/stanovnika u Jablanikom i Pinjskom regionu 2002. je dramanih 60% i vie u odnosu na dohodak ostavren u 1990. Ako se uzme u obzir, da je ND pao i u itavoj Srbiji i da Juna Srbija ostvari tek 60 % (Jabliniki) odnosno 65 % (Pinjski) republikog proseka, stanje je jo alarmantnije.

Slika zaposlenosti i nezaposlenosti je zabrinjavajua. Broj zaposlenih je pao manje od ND (2003. za 16% u odnosu na 1990.) a to na drugoj strani ukazuje na veliki pad produktivnosti rada. Sa druge strane nezaposlenost, koja se u istom periodu poveala za 39%, mnogo je izraenija od 2000. godine, nego protekle decenije. Ovaj trend poveanja broja nezaposlenih nastavio se posle 2003. i vezan je na zavretak procesa privatizacije i rasiavanja stanja u ekonomiji (prikrivene zaposlenosti).

U periodu izmeu 1990. i 2002. bio je znaajan porast stope nezaposlenosti (36% u 2002. na nivou regiona). Ona je znaajno via u Jablanikom okrugu (42%), posebno u optinama Lebane, Leskovac i Medvea. Stopa nezaposlenosti u Pinjskom okrugu iznosi oko 30%, sa stopama u Bujanovcu (45%), i Preevu (62%), koje su znaajno vie od proseka okruga, i koje spadaju meu najvie u regionu.

Zabrinjavajua je i struktura nezaposlenih, pogotovo kvalifikaciona, starosna i polna. Kvalifikaciona struktura nezaposlenih ljudi je nepovoljna. Veina njih su nekvalifikovani

radnici, sa samo osnovnom kolom. Procenjeno je da oko 50% ovih ljudi pripada romskoj populaciji. Takoe, visok udeo ljudi (50%) sa zavrenom trogodinjom ili etvorogodinjom srednjom kolom (III i IV stepen strune spreme), ukazuje na nefleksibilnost obrazovnog sistema, i njegovu neprilagoenost potrebama privrede.

Veina nezaposlenih pripada starosnoj grupi od 30-50 godina (45%). Indikativna moe biti injenica da je skoro 20% nezaposlenih starijih od 50 godina. Ova grupa uglavnom dolazi iz propalih i privatizovanih preduzea, i s obzirom na visinu njihovih vetina i radnog morala, bie veoma teko reintegrisati ove ljude na trite rada. Takoe, veoma je visok udeo ljudi mlaih od 30 godina (35%), ak dvostruko vei od proseka u zemljama u tranziciji.

Polna struktura ukazuje na vii udeo ena u ukupnom broju nezaposlenih (53%). Dodatnao je napovolja situacija i kod prvih traioca posla i dugogodinjih nazaposlenih; oko

67% registrovanih nezaposlenih pri put trai posao i oko 17% ljudi eka posao due od 10 godina.

Najvei deo ljudi jo je 2002. bio zaposlen u privredi (Jablaniki 52 %, Pinjski 64%), dok deo samostalno zaposlenih iznosi 26% u Jablnikom i 17% u Pinjskom okrugu. Van privrede u oba okruga je zaposlenih oko 20% ljudi. Indeksi 2003/1999 ukazuju na injenicu, da se deo zaposlenih u privredi stalno smanjuje (pad od ak oko treine u Jablnikom okrugu i manji pad od 14% u Pinjskom okrugu), dok je broj samostalno zaposlenih u istom periodu porastao za 21% u Jablanikom i dobrih 26% u Pinjskom okrugu. Porast zaposlenosti u vanprivrednim delatnostima (6,7% u Jablnikom i 4,5% u Pinjskom okrugu) predstavlja vie dodadni teret, nego rast u regionalnoj ekonomiji, s obzirom na injenicu da se zarade radnika iz tog sektora finansiraju iz optinskih ili dravnog budeta.

3.2.Strateki ciljevi, prioriteti i projekti Strateki cilj za razvoj ljudskih resursa i socijalna pitanja: Unapreen pristup zapoljavanju, unapreen kvalitet radne snage i unapreeni ivotni uslovi ljudi izvan trita rada. 3.2.1.Prioriteti i konkretne mere razvoja ljudskih resursa: Za adekvatan razvoj ljudskih resursa i zapoljavanje identifikovano je pet prioriteta

1. VEI BROJ OBUKA I VII NIVO OBRAZOVANJA RADNE SNAGE 2. UNAPREEN PRISTUP TRITU RADNE SNAGE 3. UNAPREENA REINTEGRACIJA I FLEKSIBILNOST RADNE SNAGE 4. UNAPREENI USLOVI ZA UGROENE GRUPE 5. PODRKA ZA SAMOZAPOLJAVANJE I OSNIVANJE POSLOVA MANJEG

RAZMERA

4. Zakljuci 4.1. RAZVOJ LJUDSKIH RESURSA, OBRAZOVANJE, OBUKA I USAVRAVANJE Oko 14% stanovnitva preko 15 godina nije zavrilo nikakvu kolu. 77% te grupe je nepismeno (oko 11% ukupnog broja). Veina stanovnitva je zavrila osnovnu ili srednju kolu (oko 70%). Oko 8% ima vie ili fakultetsko obrazovanje. Ovi podaci pokazuju da je obrazovanje u oblasti relativno nisko (vir 2002). Sistem osnovnih kola je dobar, mada je veina nedovoljno opremljena, ima slabu infrastrukturu (kanalizacija, vodovod, ...) i slabu opremu (kompjuterska oprema). Na podruju vieg i visokog kolovanja i podruju strunog kolovanja se pojavljuju vei problemi zbog upisa u kole za kojima nema potrebe na tritu rada. Nema podataka i analiza o zakljuenom kolovanju, steenom zvanju, kao i o strukturi nezaposlenih. Broj raspisanih upisnih mesta nije na osnovi potranje, jer se to sistematski i ne prati. Zato se kole ne prilagoavaju potranji trita i nisu u funkciji zapoljavanja. Stuktura kolovanih ljudi nije u skladu sa potrebom trita. Pored toga, kolovanje ne daje praktina znanja, potrebna na tritu. Zbog toga je potrebna reforma kolskog sistema, modulacija kolskih programa i certifikacija kvalifikacija. U skladu sa Strategijom razvoja strunog obrazovanja potrebno je politiku upisivanja u kole obavezno promeniti. kolovanje mora pratiti potrebe trita rada i imati za cilj zapoljavanje. Strategija razvoja strunog obrazovanja predvia osnivanje lokalnih saveta za razvoj ljudskih resursa. Lokalni savet ine predstavnici lokalne vlasti, poslodavaca i reprezentativnih sindikata, strukovnih udruenja, kolskih institucija, nauno-istraivakih organizacija, udruenja. Njegov osnovni zadatak je da kroz mere obrazovanja i obuke podri politiku ekonomskog razvoja i zapoljavanja na lokalnom nivou i utie na smanjenje nezaposlenosti, razvoj inicijative i preduzimljivosti i restruktuiranje privrede kroz donoenje lokalnih strategija obrazovanja i obuke odraslih i razvoja ljudskih resursa.

4.1.1. Lokalni savet:

analizira i prati stanje u podruju razvoja ljudskih resursa, zapoljavanja i obrazovanja i obuke odraslih;

identifikuje potrebe i prioritete u obrazovanju, obuci i razvoju ljudskih resursa; prikuplja i distribuira informacije o programima obrazovanja i obuke i potrebama trita rada

za kvalifikacijama i kompetencijama; preporuuje modele i mere finansiranja i investiranja obrazovanja i obuke odraslih.

Sve to upozorava na potrebu breg odziva svih institucija na potrebe trita rada. Zavod se poeo povezivati, ali je prvenstveno potrebno razviti sistem praenja potranje trita rada. kolske institucije se moraju bre prilagoditi tritu rada. kole financiraju optine i kao takve moraju zajedno pripremiti predloge za Ministarstvo prosvete. Za motivaciju mladih za upis u kolski program i ostajanje, potrebno je pripremiti adekvatan sistem stipendiranja. Doivotno uenje je ogranieno na osnovnu kolu i krae seminare preko Slube za zapoljavanje. Ali osnovna kola ne daje dovoljno znanja i nije vie dovojna za kvalitetno zapoljavanje. U razvijenim zemljama ak i srednja kola nije vie dovoljna. Ljudi su pasivni i nemotivisani za kolovanje i traenje posla. Mnogo ljudi eka (i oekuje), da e drava to da uradi umesto njih. Isto tako postoji nedostatak sistemskog informisanja o mogunostima na tritu i nunostima, za koje je odgovoran svaki pojedinac. Obavezno je u skladu s Strategijom razvoja obrazovanja odraslih i identifikovanim potrebama: (a) Nastaviti sa uspenim programima (strune obuke, ICT obuke, uenje stranih jezika, osposabljanje za poduzetnitvo, job klub, virtuelna preduzea preko Slube za zapoljavanje; sufinansiranje pripravnitva); (b) Za cilj postaviti, da veina zavri najmanje srednju kolu u skladu sa potreba na tritu rada; (c) Razviti sistem institucija i organizacija za obrazovanje odraslih, koja ima za cilj da: proiri realne mogunosti za obrazovanje i uenje odraslih;

stvori dobro ureeno trite obrazovnih programa i usluga u kome institucije/organizacije produkuju i nude programe obrazovanja i obuke pod jednakim uslovima i usvojenim standardima; zadovolji potrebe trita rada i pojedinaca za znanjima i vetinama; (d) Informisati i motivisati ljude za doivotno uenje; (e) Obezbediti kvalitet obrazovanih insituticja; (f) Obezbediti monitoring i evalvaciju svih aktivnosti 4.2. ZAPOLJAVANJE Moe se utvrditi, da je stanje u Jablanikom okrugu nepovoljno i zabrinjavajue, to pokazuju i podaci poslednjeg Izvetaja filijale Leskovac. Broj zaposlenih lica je pao sa 47.782 krajem 2006. na 38.103 krajem 2007. godine (indeks 79,74). Zabrinjavajui je podatak, da je u tom razdoblju pogotovo pao broj zaposlenih privatnih preduzetnika i zaposlenih kod njih sa 16.821 na 9.805 (indeks 58,29). Broj nezaposlenih u proseku je u 2007. iznosio 36.511 u odnosu na 35.773 u 2006. (indeks 102). Stopa nezaposlenosti u 2006. iznosila je 35 %, dok stope za 2007. u izvetaju nema, a po reima slubenika NSZ u 2007. iznosi preko 40% (u Srbiji stopa nezaposlenosti za 2007 iznosi 18,1%) . Pogotovoje zabrinjavajua injnica, da je razmera izmeu zaposlnih i nezaposlnih lica ve veoma blizu 1:1 (Srbija 1:4,5). Ako se uzme u obzir da smanjenje zaposlenih ide na raun smanjivanja u privredi i drutvenim delatnostima, a da se zaposlenot u drutvenim delatnostima na smanjuje nego izkazuje ak i mali porast, onda je slika jo nepovoljnija. U broju nezaposlenih ima samo 2.391 ljudi, koji imaju 5 stepen ili vie strune spreme (6,5%), a ima zato 11.386 ljudi sa prvim stepenom strune spreme (31,1%). Ako znamo, da se pad broja zaposlenih i poveanje broja nezaposlenih nije jo zavrilo, jer se oekuje pad zaposlenosti zbog privatizacije i prestrukturianja drutvenih preduzea, problem je jo izrazitiji. Sledei problem na koji upozoravaju predstavnici NSZ je i strukturna nezaposlenost veliki udeo su nekvalifikovani, odnosno struno neobrazovani ljudi. Primetna je i neaktivnost kod traenja posla a i nepripremljenost ljudi da prihvate posao pod novim uslovima - u privatnom preduzeu ak i za platu koja bi bila dvostruko vea od naknade koju bi dobili u drutvenom preduzeu ili naknade za nezaposlene. Sve to ukazuje na injenicu dopunske zarade i postojanja sive ekonomije, a s druge strane i na to, da plata od 200 teko da zadvoljava sve ivotne trokove i potrebe. Stanje u Pinjskom okrugu je do neke mere povoljnije ali jo uvek mnogo ispod proseka Srbije i onog ime se tei. 4.3. SOCIJALNA PITANJA I SMANJIVANJE SIROMATVA Socijalna zatita je organizovana kroz brojne institucije, kao to su Centar za socijalni rad, Gerontoloki centar (jedan u Leskovcu) i Dom penzionera (jedan u Surdulici), Dom za decu bez roditeljskog staranja (jedan u Vranju), Organizacija Crvenog krsta (aktivna na podruju itavog regiona) itd. Centre za socijalni rad finansiraju optine, u delu pokria materijalnih trokova, dok se lini dohoci zaposlenih finansiraju iz budeta Republike. Postoji 13 Centara za socijalni rad, po jedan u svakoj optini. U korisnike socijalne pomoi spadaju registrovani nezaposleni i ljudi nesposobni za rad. Socijalna pomo se isplauje meseno iz republikog budeta, a iznos je povezan sa prosenom republikom zaradom. Socijalna pomo za porodice sa etri lana je iznosila je preko 9.000 dinara (oko 50% Republikog prosenog primanja). Takoe, postoji mogunost isplate jednokratne pomoi za najugroenije sluajeve, to je obezbeeno od strane optinskog budeta. Oko 4.5% ukupnog broja stanovnika pripada grupi korisnika socijalne pomoi. Najugroenija lica su:

lica sa niskim nivoom obrazovanja nezaposlenalici izdravana lica stariji od 65 godina deca

staraka domainstva u ruralnim podrujima i zemljoradniki penzioneri posebno ugroene grupe kao to su osobe sa invaliditetom, Romi, izbeglice i raseljena lica,

rtve zlostavljanja vojni veterani i invalidi

Uz nedovoljnu opremljenost i nedovoljno specijalizovanih institucija (centri za starije osobe, centri za majke i decu...) primeen je nedostatak sistematskog izvoenja specijalnih programa za pojedinane ciljne grupe (nega u domu za starije ljude, programi za decu sa posebnim potrebama) i nedostatak preventivnih aktivnosti kao to su informisanje, savetovanje) Iskazana je nunost za nove programe i servise, koje bi bilo najefikasnije implementirati u saradnji sa NVO. Oni mogu preuzeti deo zadataka, kako bi u saradnji postigli i bolje rezultate, a radnici u Centrima za socijalni rad iako preoptereeni mogu struno obavljati svoje naloge. 4.4. LOKALNA SAMOUPRAVA Stanje u lokalnoj samoupravi je zabrinjavajue pogotovo zbog prevelikog ukupnog broja zaposlnih u optinama i njihovim upravama. Nuna bi zato bila detaljna analiza opravdanosti i potrebnosti zaposlenih u optinama i priprema programa prekavlifikacije i prezapoljavanja uz primeljen adekvatan socijalni program. Usavravanje radnika u lokalnim oblastima je ve zapoelo sa projektom koji se izvodi u okviru MIR 2 programa i to za svih 13 optina Jablanikog i Pinjskog okruga. U tom smislu ve je bilo obraeno 8 razliitih tematika sa razliitim brojem radionica za ukupno 1008 uesnika. 4.5. POSLODAVACI Glavne konstatacije jednog od najozbiljnijih poslodavaca u regionu Zdravlje-Actavisa su bile, da su ljudi nedovoljno obrazovani i da i ako imaju stepen obrazovanja, koji oni trae, nivo njihovog znanja i kompetencije je kod veine od njih na nedovoljnom nivou i ne zadovoljava oekivanja preduzea (stvaran nivo znanja, praktike vetine). Svaki od njihovih zaposlenih se odmah posle primanja na posao dodatno usavrava za posao, da bih mogao da usvoji tzv. Standardne operativne postupke. U preduzeu puno polau na stalno usavravanje i dopusnko obrazovanje radnika. Tako se za svaku godinu pravi plan za iju realizaciju se godinje odvaja 250.000 320.000 . Bitna je i pripadnost firmi a na drugoj strani i drutvena odgovornost firme. Za razvoj ljudskih resursa i bolje anse zapoljavanja u Jablanikom okrugu smatraju da je potrebno vie ulagati u obrazovanje pogotovo mladih, a bi bilo nuno promeniti i modernizirati sistem obrazovanja u Srbiji. Pogotovo bi bilo potrebno uvesti kod strunog obrazovanja vie praktinog dela i pripreme za posao. Smatra se da su sajmovi zapoljavanja dobar instrument za poslodavce i one koji trae posao sa napomenom da su sajmovi preesti za ovako mali okrug. Dodatno bi se moralo raditi i na tome da mladi ne budu ostavljeni sami sebi. Regionalna agencija za ekonomski razvoj i preduzetnitvo Pinjskog okruga VEEDA, sa seditem u Vranju istie problem informisanosti (informacije ne stiu do svih pojedinaca 4.6. NEVLADNE ORGANIZACIJE I REGIONALNE ORGANIZACIJE NVO su dobro orgnizovane (Resurs centar Leskovac).Realizuje se puno dobrih projekata iz kojih se delatnost NVO i finansira. Primeeni su sledei problemi: nepostojanje koncepta doivotnog obrazovanja u junoj Srbiji, neophodna bi bila promena svesti graana, posebno u vezi njihove neaktivnosti, osposobljenost ljudi za dobijanje i implementaciju projekata, siva ekonomija koja spreava dalji razvoj regiona, nepostojanje evaluacija rada i efikasnoti, nepotizam i politiko zapoljavanje, pogotovo u dravnim i lokalnim slubama, broj zaposlnih u optini Leskovac je mnogo iznad razumnogNVO svoje znanje usmerava pre svega na prihvatanje i sprovoenje projekata vezanih na edukaciju mladih, projekat dopunskog obrazovanja i registracije za seoski turizam, razvoj voluntarizma, pogotovo kod mladih, sa svojim trening timom obavlja najrazliite obuke i usavraavanja. Da bi se mogla prevazii loa situacija neophodno je uvesti moderne pristupe poevi od dobrog planiranja do nunosti uvoenja

evaluacija, da unapreivanje ljudi u optinama i drugim dravnim slubama ne bi zavisilo od politike struje nego od njihovog usavraavanja, strunosti i produktivnosti. Prihvatanje povoljnijih kredita za stvaranje start-up preduzea i ostalog preduzetnitva, potrebni so novi modernih programa obrazovanja, potrebno je promeniti pristup motivacije uenika i profesora i koritenje svih stranih razvojnih fondova, do kojih se moe doi a i poboljati primanja iz Nacionalnog Razvojnog Fonda pogotovo dela opredeljenog za Jablaniki i Pinjskog okrug, koji bi uzevi u obzir stepen nerazvijenosti oba okruga, mogao biti vei. Meutim, pre svega potreban je pogled u budunost. Nevladne organizacije trebaju ojaati saradnju sa Centrima za socialni rad, Slubama za zapoljivanje i drugim organizacijama.

5.Strateki ciljevi Strateki cilj za oblast ljudskih resursa je: Sa ubrzanim razvojem ljudskih resursa do bolje/vee zaposlenosti, smanjenja siromatva i socijalne ekskluzije, dizanja konkurentnosti privrede i vieg/boljeg ivotnog standarda graana regiona Region mora da postane prepoznatljiv kao region u kome e investitore doekati adekvatno obrazovana i osposobljena radna snaga, koja je sklona radu i u tome eli aktivno da participira, koja se ne plai novih saznanja i inovacija, koja eli stalno da se usavrava i kojoj je preduzetnitvo u irem smislu postalo nain razmiljanja i ivota a uz to je i svesna svoje uloge kod ouvanja ivotne sredine. Samo na taj nain mogue je, da u region dou investitori poput short run investitora koji iskoritavaju opte nepovoljno stanje, visoku nezaposlenost, neobrazovanost i neinformisanost ljuskih resursa, i investitora koji e investirati na dui rok i u sektore budunosti, koji donose visoku dodanu vrednost a sa druge strane trae i tome adekvatno osposobljene ljudske resurse. Pri tome je bitno da razvoj ljudskih resursa obuhvati sve grupe odnosno to iri i vei broj ljudi sa njim prilagoenihm merama (od mladih do starijih, od mukaraca do ena, od neobrazovanih do visokoobrazovanih; od invalida do Roma, drugih etnikih grupa), ukljuujui i osposobljavanje ljudi koji su zaposleni u lokalnim zajednicama, dravnim i paradravnim u institucijama, jer su oni ti koji mogu svojom osposobnou znaajno doprineti stvaranju dobre investicione klime u regionu. Zato projekti, koji su predloeni u nastavku ele da obuhvate sve vidove razvoja ljudskih resursa, a odjednom da u to veem moguem delu uzmu u obzir odnosno se nadoveu na razvojne prioritete, mere i projekte iz ostale 4 oblasti regionalnog razvojnog plana.

Projekat Opis projekta Vrednost [] Indikatori rezultata projekta

Cilj 1: Podsticanje preduzetnitva i prilogodljivosti radnika 18.356.000*

1.1. Analiza stanja i potencijala samozapoljavanja

150.000 Izraena studija sa: - detaljnom analizom stanja - ljudskim potencijalom - konkretnim merama kako za promene obuke kandidata tako i diferenciranih podrka za J&P okrug - uslovima kreditiranja i predlozima

Samozapoljavanje ljudi u zemljama, koje su bile suoene sa procesom tranzicije, privatizacije i restrukturiranja privrede pokazalo se kao jedan od najbojih naina reavanja vika radne snage i to u mnogim sluajevima bez dugotrajnog stanja nezaposlnosti a ujedno i promene mentaliteta ljudi, koji se samozaposle kao i njihovog dobrog uticaja na ostale ljude, pogotovo one koji se nalaze u okolini. Za uspenu pripremu i sprovoenje samozapoljavanja, koje bi trebalo da bude podsticano u regionu koji se suoava sa ovako loim stanjem na podruju ljudskih resursa (broj nezaposlenih i onih koji to budu postali, nivo obrazovanja, socijalna pitanja), nain na koji se podstie, na generalnoj osnovi samozapoljavnje, nije dovoljan. Pogotovo nije dovoljan ako se eli da se sprovede koordinisan pristup ka daljem razvoju regiona, kako je predvien u ostale 4 oblasti (velike anse u poljoprivredi a pogotovu u kombinaciji sa turizmom, pratee delatnosti kod infrastrukturnih investicija). Studija mora da da odgovore i na jo jedno od pitanja, koje moe samozapoljavanje dobro da rei u regionu koji se susree sa prikrivenom zapolenou u drutvenim firmama i neprihvatanjem posla u novim, privatnim. Ako se stvarno eli postii rezultat na podruju samozapoljavanja, anse su velike, a pripremljen projekat moe da rei i problem sive ekomonije, problem vika radne snage, osposobljenosti ljudi i njihovog preduzetnikog razmiljanja i ponaanja kao i odgovornosti, a (uz pravilan pristup diferencirane podrke) prua i mogunost daljnjeg njegovog razvitka a moda jo bitnije i ire zajednice.

- predlogom indikatora projekta - predlozima na nacionlanom nivou za promene (npr. diferencirana subvencija za samozapoljavanje u nerazvijenim regionima kao to je otvaranje radnih mesta)

1.2. Samozapoljavanje

6.920.000 - broj svih samozaposlenih Projekat bi se nadgradio na postojee poznate oblike podsticanja samozapoljavanja (subvencije) posle studije iz 2.1. Samozapoljavanje se podstie na nacionalnom nivou u obliku tendera za subvencije za samozapoljavanje koja iznosi 130.000 din (cca 1.585 ) i kroz Poslovne Centre (u Vranju i Leskovcu kod NSZ), koji nude motivaciono osposobljavanje za preduzetnitvo, informisanje i savetovanje (izbor pravnog oblika, postupak registracije radnje/preduzea, izvori finansiranja, poreske obaveze, i sl.), struna pomo u izradi biznis plana, poslovno osposobljavanje za nezaposlene i viak zaposlenih (organizovanje informativno-edukativnih seminara za budue preduzetnike), mentoring struno savetovanje za odrivost i unapreenje preduzetnikog poslovanja. Projekat bi mogao da se nadgradi od postojeih poznatih oblika podsticanja samozapoljavanja posle zavrene studije iz 2.1., u sledeem pravcu za koje bi morali da sredstava (bar do nekih promena na nacionlanom nivou) uloe pre svega lokalne zajednice i strani fondovi : - ukljuivanje lica, koja jo nisu na evidenciji nezaposlenih lica, ali su u postupcima gubljenja posla (cilj: spreavanje ulaska u nezaposlenost, podsticaj za promenu mentaliteta sopstvene odgovornosti) - diferenciranje podrke u odnosu na delatnost u kojoj se vri samozapoljavanje bonus kod subvencija za privredne delatnosti koje donose veu dodatnu vrednost i one koje su u pravcu definisanih prioriteta razvoja optina odnosno regiona

- delatnosti samozaposlenih - broj samozaposlenih vikova, koji su se samozaposlili pre ulaska u evidenciju - broj samozaposlenih, koji su ve radili

- podrka u obliku subvencije svakom koji registruje svoju (i moda ve postojeu) radnju kao samozaposlen spreavanje sive ekomonije.

- broj samozaposlenih, koji su otvorili radnju u oblastima, koje su nune za daljnji razvitak regiona - odrivost podsticanih samozapoljenja (2, 3, 5 godina) - doprinos samozaposlenih kod stvaranja dohotka regiona.

1.3. Otvaranje i opremanje novih radnih mesta

Slino kao kod samozapoljavanja i tu nadgraditi dravno podsticanje regionlanim oekivanjima i podsticanju daljeg razvoja regiona. Republiki tender po kojem je mogue za otvaranje i opremanje novih radnih mesta (do 50) dobiti subvenciju, koja je razliita u zavisnosti od razvoja optina. U J&P okrugu 11 optina ulazi u red maksimalne subvencija od 160.000 din (neto manje od 2.000 ), Leskovac i Vranje 130.000 din (cca 1.585 ), dok postoji jo jedan deo sa 80.000 din subvencije. Moe se dobiti jo bonus od 40.000 din (neto manje od 500 ) za zapoljavnje lica sa invaliditetom, Roma, lica starijih od 50 godina i dece bez roditeljskog staranja - tienici domova za nezbrinutu decu i iz hraniteljskih porodica, stariji od 18 godina. Slino kao i kod podsticanja samozapoljavanja ne mogu se dobiti subvencije za otvaranje radnih mesta za programe primarne poljoprivredne proizvodnje, programe infrastrukture, trgovine, taksi usluga , igara na sreu i menjanice. I tu bi moralo, da se napravi diferencijacija izmeu investitora, koji investiraju u stare grane industrije sa niskom dodanom vrednou, bez razvojnog potencijala i potencijala boljega ivota ljudi koji se zaposle, i onih investitora koji investiraju u biznise budunosti, sa visokom dodatnom vrednou i mogunou daljnjeg razvoja kako preduzea a pogotovo ljudi koji rade u njima. Drugi aspekt koji bi bilo potrebno uvaiti jeste naravno ulaganje i otvaranje novih radnih mesta u skladu sa razvojnim planom optina i regiona. A moglo bi se kao dodatak predloiti zapoljavanje najugroenijih grupa.

1.000.000* (indikativno,

bez uea dravne

subvencije)

- otvorena radna mesta - otvorena radna mesta u granama sa visokom dodatnom vrednou - otvorena radna mesta u skladu sa strategijom razvoja regiona

UKUPNO (sa dravom

subvencijom)

- doprinos kod stvaranja dohotka optine i regiona - ulaganje preduzea u usavravanje ljudi na podsticanim radnim mestima

10.000.000

- koliko ljudi iz najugroenijih grupa je dobilo zaposlenje

1.4 Fonodvi rada i socijalni programi za tehnoloke vikove

Socijalni programi za tehnoloke vikove su specijalni programi, koji uveavaju mogunosti (pre)zapoljavanja lica, koja su u procesu gubljenja posla odnosno tzv. tehnoloki vikovi. Ovi programi bi trebali da se nastave barem do kraja privatizacije i shodno tome restrukturisanju preduzea. Za dalje izvoenje slinih programa predlaemo izradu studije o mogunostima i opravdanosti implementacije tzv. Fonodva rada. Ovi fondovi su jedan od oblika stvaranja novih mogunosti zapoljavanja onih radnika koji su u procesu gubljenja posla sa glavnim ciljem spreavanja prelaza u tzv. otvorenu nezaposlenost. Tako radnici koji su ukljueni u fond rada (mogu) najpre za 2 4 nedelje definiu dalji razvoj svoje karijere i izrade individualni plan zapoljavanja. Istovremeno oni ve aktivno trae novi posao. Ukljuenim osobama nudi se struno savetovanje i pomo, imaju pravo da se ukljue u razliite obuke i programe prekvalifikacija... Fondovi rada obino su posebni oblici lica pravnog identiteta u kojem su vlasnici preduzea i lokalne zajednice (a sufinansirani su i od drave). Cilj studije je definisanje mogunosti, opravdanosti odnosno potencijala formiranja fonodva rada.

150.000

- izraena studija - predlozi formiranja Fonodva rada ili drugih slinih inovativnih oblika spreavanja prelaska tehnolokih vikova u otvorenu nezaposlenost

1.5. Regionalno stimulisanje kljunih kadrova

Studija i pilot izvoenje. Jedan od velikih problema sa kojim se region suoava je i osipanje kljunih kadrova pogotovo onih sa najviim stepenom obrazovanja. Sredina koja ne moe privui i/ili zadrati najsposobnije kadrove ne moe u budunosti raunati na ekonosmki i drutveni razvoj.Jedna od mogunosti koja se ukazuje za reavanje ovog problema je uvoenje inovativnih pristupa na podruju stipendiranja kljunih kadrova, a i kombinacija takvog stipendiranja sa drugim merama za privla;enje tih kadrova nazad u region (obezbeivanje stana, primerna plata...). Stipendiranje uenika u Srbiji u sutini je osnovano na principima, koji su bili osnovani jo u prolosti. U zemljama koje su uspeno prole period tranzicije, privatizacije i ogromnog pada stipendiranja od strane drutvenih/dravnih preduzea, suoile su se sa istim problemom; pokazalo se da neki od profila (pogotovu tehniki strunjaci, profesije budunosti) na kojima je osnovana ekonomija regiona, preduzea nikako nisu mogla dobiti,,a drava sama pri tome nije mogla da pomogne, jer su se uveale tzv. socijalne stipendije. Zato bi se formirale regionalne stipendijske eme u koje ulau neposredno zainteresovana preduzea, da dobiju struno najsposobniji kadar, optine (mogue i drava). Bitno kod toga je da se ve kroz program studija konstatuje saradnja izmeu onoga koji stipenidju daje i studentom, koja omoguava upozavanje i stvara vezu, koja posle zavretka kole/studija doprinese tome da se studenti vraaju iz centara gde studiraju u manje razvijene regione odakle su veinom i otili i gde imaju ve osiguran posao. Kod profila za koje bi se utvrdilo, da su regionu najneophodniji, regionalne stipendijske eme mogle bi se nadgraditi i sa drugim oblicima stimulisanja.

1.136.000 - broj stipendija - broj onih koji se vrate

- udeo koji ostane zaposlen i posle godine (2) u preduzeu

Projekat Opis projekta Vrednost [] Indikatori rezultata projekta

Cilj 2: Podsticaji za veu zaposlenost traioca posla i neaktivnih 16.827.200*

2.1 Unapreena Analiza trita rada (struktra nezaposlnih po profesijama, projekcija potreba, detaljno praenje mladih idr.); pilot izvedba

Jedan od najbitnijih zadataka, koji treba obaviti, da bi se nakon toga moglo u kontinuiranom procesu uticati i voditi adekvatna politika razliitih oblika obrazovanja, obuavanja i usavravanja nezaposlenih pa i ostalih na podruju Jablanikog i Pinjskog okruga u pravcu promena na tritu rada. Projekat se sastoji od studije, koja bi trebala, da da odgovore ta sve ovakav alat odnosno analiza treba da obuhvati a zatim i pripremu analize i njenu modernizaciju. Analiza bi bila i jedan od neophodnih alata kod donoenja stratekih odluka u vidu daljeg razvoja ljudskih resursa u J&P okrugu na novoustanovljenom Savetu za razvoj ljudskih resursa (projekat 3.7.), koji je ve predvien Strategijom i davanje konstruktivnih predloga nadlenim organima na republikom nivou.

300.000 - predstudija o parametrima/podacima koje treba da obuhvati analiza trita rada i metodologija - analiza trita rada, koja ukljuuje i projekciju potreba u budunosti

2.2 Struno obrazovovanje nezaposlenih (formalno obrazovanje)

Da bi se nezaposlnim licima poboljale anse za zapoljavanje, nuno je pristupiti omoguavanju odnosno sprovoenju formalnog obrazovanja nezaposlenih i to u prvom redu onih koji imaju najnii stepen strune spreme i za profesije koje se trae na tritu rada.

Program bi se zvao Program 1000 jer bi u svakoj kolskoj godini bilo u program ukljuenih 1000 nezaposlenih koji nisu stekli nikakvo struno obrazovanje odnosno ono u novim vremenima nije upotrebljivo. Upisivanje u razliite programe obrazovanja se radi zajedno sa nazaposlenom osobom, na osnovu individualnog plana zapoljavanja, uvaavajui njegove/njene interese odnosno afinitete, a pri tom strogo i dosledno uvaavati potrebe trita rada.

6.400.000 - broj uesnika - broj uspeno zavrenih - broj onih koji su dobili posao u toku obrazovanja/posle zavretka/ u roku od 6/12 meseci

2.3 Obuka nezaposlenih i usvajanje novih, inovativnih oblika obuka

Slube za zapoljavanje sufinansiraju razliite obuke za nezaposlene. Sa tim aktivnostima, posebno onima koje rezultuju u najveem broju zapoljavanjem, treba nastaviti. U isto vreme nuno je uvesti nove oblike kratkih obuka, kojima je cilj to bre i kvalitetnije zapoljavanje nezaposlenih. Obuke na radnom mestu, radni test i drugi inovativni oblici su mogunosti koje mogu bitno doprineti smanjenju broja nezaposlenih. Obuka na radnom mestu (ORM) predstavlja obuku nezaposlene osobe na konkretnom radnom mestu kod poslodavaca i njihova svrha je obuka za konkretni posao. Obuka obino traje 3 meseca. U zemljama, koje ga izvode, taj program se pokazao kao veoma efikasan u pogledu zapoljavanja (70% i vie). Drugi primer je radni test: kroz najvie 3 nedelje nezaposlena osoba i potencialni poslodavac upoznaju se i donose odluku o zapoljavanju. I taj program se u mnogim zemljama pokazao kao veoma efikasan sa visokim procentom postizanja zaposlenosti. To su dva primera novih obuka za nezaposlene, koji se preporuuju, ali u isto vreme treba uvek prihvatati nove inovativne oblike obuke nezaposlenih.

Ukupno: 1.900.000

- broj uesnika u obuci: 5.000 - broj uesnika u ORM: 2.000 - broj uesnika u testovima: 800

Uteene obuke:

750.000

- broj i procenat uspeno zaposlnih osoba

ORM: 980.000

Radni testovi:

170.000

2.4 Motivacioni treninzi

Motivacioni trening razvija i motivie pojedince za traenje posla, za kolovanje i uenje. Na treningu osoba upoznaje samog sebe, ui da oceni svoje sopstvene mogunosti, osobine i kompetencije koje su osnova za izbor pravog strunog pravca. Cilj treninga je motivisati nezaposlene da sami reavaju i ree svoj poloaj. Treninge treba da razviju i izvode izabrani spoljni strunjaci. Imajui u vidu razliite potrebe razliitih grupa nezaposlenih potreban je razvoj novih motivacionih treninga za njih (npr. za dugotrajno nezaposlene bez kvalifikacija, za nezaposlene ene iznad 45 godina), koji e biti dugotrajniji i bie fokusirani na specialne potrebe pojedinanih grupa. Sa drugog aspekta treba pristupiti razvoju i uvoenju novih, inovativnih oblika motivacionih treninga a posebnu panju obratiti i razvoju razliitih oblika motivisanja ljudi za preduzetnitvo.

1.326.000 - broj uesnika: 16.800 - broj uesnika koji nastavlja u drugim merama APZ ili dobije posao

2.5 Job club

Izvode se aktivnosti koje pomau osobi kod traenja posla. Job klub razvija kompetencije za traenje posla, pomae da se prevaziu granice pojedinca kod njegovog zapoljavnja, pomae de se nae pravi smer i cilj pri razvoju karijere. Treninzi se izvode pojedinano ali i u grupama. Implementacija job klubova u proloj godini pokazala je veliku efikasnost u smislu zapoljavanja uesnika. Slube za zapoljavanje i dalje implementiraju job klubove, ali u veem obimu.

3.402.000 - broj uesnika: 6.300 - broj i % onih koji dobije posao

2.6 Informisanje i savetovanje

Sistem savetovanja treba da obezbedi uenicima i polaznicima orijentaciju o: ekonomskom razvoju i potrebama trita rada; demografskim promenama u strukturi stanovnitva i uticajima na potrebe; implementaciji koncepta doivotnog uenja koji je u funkciji permanentnog razvoja ljudskih resursa i praenju razvojnih ekonomskih potreba. Zato je nuno postaviti: (a) sisteme informisanja, zajedno sa razvojem alata i informativnih materijala; jedna od moguih oblika su informacioni uglovi, koji trebaju u daljnjem razvoju da postanu Centri za informisanje i struno savetovanje. Informacijoni ugao nudi: informacije o obrazovanju, obuci, profesijama, tritu rada sve informacije koje pojedincu treba kad trai posao ili planira profesionalnu karijeru. (b) Medijska kampanija. Redovno obavetavanje i informisanje populacije putem svih razliitih lokalnih medija.Postavljanje informacionog web portala kao medija budunosti. (c) Radionice, u kojima e se mladim u obrazovanju i nezaposlenim prikazati razliite, pre svega deficitarne, profesije. Radionice su organizovane kod poslodavaca tako da ukljueni upoznaju profesiju u konkretnoj radnoj okolini. Na taj nain omoguuje se bolje poznavanje profesija i vea motivisanost ukljuenih za deficitarne profesije.

Ukupno: 3.499.200

Info uglovi:1.499.200Medijska

kampanja:400.000

Informacioni web portal:

600.000Radionice: 1.000.000

- Broj uspostavljenih info uglova: 13 (u svakoj optini) - Web portal - Broj obavetenja: 80 - broj radionica

2.7 Javni radovi

NSZ svake godine objavljuje tender za finansiranje javnih radova. Time se treba posluiti i pripremiti projekte u adekvatnom obimu i nastaviti sa dobrom praksom pogotovo onom u kojoj postoji i mogunost za dalji nastavak u jednom od oblika zapoljenja.

Dravni tender*

- broj uesnika - broj uesnika koji dobiju posao posle zavretka javnih radova i u kojim delatnostima

2.8. Sajmovi zapoljavanja

Nastaviti sa sajmovima, koji su se pokazali kao jedna od efikasnijih mera upoznavanja poslodavaca i onih koji aktivno trae posao. Preporuka za budue, da sajmovi ne budu organizovani preesto (preporuka od poslodavca) a moda i razvoj permanentno virtuelne saradnje gde bi se sajmovi specijalizovali

Nepoznato* - broj sajmova - broj preduzea

- broj obavljenih kontakata i sklopljnih ugovora, koji rezultiraju zapoljenjem

Projekat Opis projekta Vrednost [] Indikatori rezultata projekta

Cilj 3: Razvoj ljudskih resursi i doivotnog uenja 9.481.500 3.1. Osnivanje i rad lokalnih saveta za razvoj ljudskih resursa.

Lokalni savet ine predstavnici lokalne vlasti, poslodavaca i reprezentativnih sindikata, strukovnih udruenja, kolskih institucija, nauno-istraivakih organizacija, udruenja. Njegov osnovni zadatak je da kroz mere obrazovanja i obuke podre politiku ekonomskog razvoja i zapoljavanja na lokalnom nivou i utie na smanjenje nezaposlenosti, razvoj inicijative i preduzimljivosti i restruktuiranje privrede kroz donoenje lokalnih strategija obrazovanja , obuke odraslih i razvoja ljudskih resursa.U Lokalnom savetu mogle bi i morale bi se sprovoditi aktivnosti koje su predviene kao reforma praenja trita rada i ukupne saradnje svih aktera (npr. projekat. 2.1.) i davanje inputa na vii nivo (okrug odnosno J&P region; uloga Centra)

312.000 - osnivanje lokalnih saveta - evaluacija rada

3.2 Obrazovanje ljudi, koji nisu u registru nezaposlenih

Uzimajui u obzir veoma nepovoljnu kvalifikacionu odnosno obrazovnu strukturu populacije, nuno je poeti sa sufinansiranjem obrazovanja i onog dela populacije, koji nije u registru nezaposlenih. Sufinansirali bi se npr.:

Ukupno: 3.325.000

Programi za trite rada:

750.000Formalno

obrazovanje:1.825.000

- broj ukljuenih u programe za trite rada: 5.000 - broj godina obrazovanja u formalnom obrazovanju: 5.000 a) Programi za trite rada. To su krai programi, odnosno paketi uenja usmereni na

formiranje pojedinih radnih kompetencija, koji se organizuju za potrebe trita rada, konkretnog poslodavca ili specifine ciljne grupe i pojedince. Kroz ove programe pojedinci se osposobljavaju za posao ili radno mesto to im omoguava brz i direktan pristup tritu rada, posebno kada su u pitanju neaktivna lica, lica kod kojih postoji rizik da e izgubiti posao, ljudi koji nemaju strune kvalifikacije ili kompetencija (posebno ene, mladi ljudi bez kvalifikacija, osobe sa posebnim potrebama i dr). U ovoj grupi programa od posebnog znaaja su kljune kompetencije. Neformalne

obuke:750.000

b) Programi kontinuiranog obrazovanja. Ovi programi odraavaju potrebe trita rada, privrede, javnog sektora i pojedinaca u razliitim podrujima obrazovanja i uenja (ukljuujui i formalno obrazovanje). Re je o programima koji nude irok spektar znanja i vetina i koji utiu na profesionalni razvoj zaposlenih. U ovoj grupi programa od posebnog znaaja su programi vezani na ekonomski razvoj i koji su namenjeni visoko obrazovanim zaposlenim ljudima. Radi se o programima kao to su preduzetnitvo, e-business i ICT, pokretanje sopstvenog posla, upravljanje proizvodnjom, finansijski menadment, osiguranje kvaliteta i slino. Visina sufinansiranja od strane javnih sredstava se definie u odnosu na vrstu obrazovanja.

- broj ukljuenih u neformalne obuke: 5000

3.3 Podsticanje doivotnog uenja (life long learning)

Kvalitetno i masovno obrazovanje i obuka te usavravanje odraslih je bitan razvojni faktor svakog naroda. Uenje kroz itav ivotni krug doprinosi niveliranju razmera na tritu radne snage, poboljanju edukacionog i kulturnog nivoa naroda, poveanju kvaliteta ivota i spreavanju ekskluzije odreenih grupa graana. Zato je nuno, da je doivotno uenje pristupano za sve. A to zavisi od infrastrukture, adekvatnih programa obrazovanja, dodatnih mera za podsticanje ukljuivanja u doivotno uenje i od informisanosti i motivisanosti populacije. Razvoj doivotnog uenja je dugotrajan proces, za iju realizaciju su potrebne i odreene investicije. U fazi ovog plana bi se izvodile sledee aktivnosti: (i) Informisanje i motivisanje populacije (ii) Informisanje obrazovnih institucija i motivisanje za uvoenje programa obrazovanja za odrasle na svim nivoima U daljem razvoju nuno je razviti nove oblike uenja za odrasle kao to su na primer: berza znanja, sredita za samostalno uenje, informacioni centri

1.000.000 - broj akcija informisanja i motivisanja: najmanje 150 - broj kola koje uvode nove programe za obrazovanje odraslih - evalvacija poboljanja dostupnosti razliitih grupa do doivotnog uenja

3.4 Edukacija u poljoprivredi

Ekoloko podruje, prirodni resursi, geografski poloaj i klimatski uslovi, prirodni potencijal za proizvodnju zdrave hrane i vode pruaju priliku za razvoj i modernizaciju poljoprivredne proizvodnje. Za uvoenje profitabilnijih poljoprivrednih kultura nuna je edukacija poljoprivrednih proizvoaa u skladu sa revidiranom planom ruralnog razvoja i razvoja poljoprivrede.

Opredeljeni u Revidiranom

planu ruralnog razvoja i

razvoja poljoprivrede

Opredeljeni u Revidiranom planu ruralnog razvoja i razvoja poljoprivrede

3.5 Podsticanje edukacije za zatitu ivotne sredine

- najmanje 1.000 medijskih obavetenja

Za razvoj ekoloke poljoprivrede i za razvoj turizma a isto tako za ounanu ivotnu sredinu nuna je zatita prirodnih resursa to podrazumeva delovanje svih pojedinca i svih udruenja i institucija.

UKUPNO:1.766.500

- najmanje 30 informacionih eventa - najmanje 100 akcija ienja Za ouvanje ivotne sredine trebalo bi realizovati sledee aktivnosti:

(a) medijska kampanija sa npr. akcijama ienja okoline Medijska kampanija mora da bude koncentrisana (oglasi barem jednom u nedelji u svim razpoloiivim medijima, plakati, redovne akcije ienja okoline, informacioni dogoaji...) u poetnoj fazi (najmanje 1 godinu); posle iste aktivnosti u manjem obimu ali moraju da budu redovne (b) postavljanje eko-kola

Medijska kampanja:1.175.000

AFFILIATE MEMBERSHI

P OF FEE, 500 EUR

Sufinansiranje delatnosti

member institucije za

5-godina

- broure za svaki dom - posteri

Ekokola je projekat evropskog udruenja i sastavni je deo napora Evropske unije za edukaciju za ouvanje ivotne sredine. Nosilac projekta je fond za edukaciju za ouvanje ivotne sredine - Foundation for Environmental Education - FEE, koji je bio osnovan sa svrhom da organizuje i promovie edukaciju za zatitu ivotne sredine i odgovornost. Projekt Ekokola kao nain ivota je program, koji uvodi nacrtno i celokupno obrazovanje za zatitu ivotne sredine u osnovne i srednje kole u skladu sa metodologijom 7 koraka, koje se mogu uporeivati sa ISO standardima 14001. U program se moe ukljuiti kola kao celina (uitelji, uenici, rukovodstvo kole, savet kole, roditelji, lokalne vlasti). Ekokola kao nain ivota kroz metodoloko doteran i meunarodno primenljiv model razvija odgovorno ponaanje i rukovodenje okolinom i prirodom

30.000

Transfer znanja: 36.000

(c) uvoenje edukacije za zatitu ivotne sredine u prekolsko obrazovanje (vrtie); sa edukacijom za zatitu ivotne sredine potrebno je poeti u najranijim godinama, kako bi nunost zatite ivotne sredine bila prihvaena kao prirodni nain ivota a sa druge strane i upoznata kao jedna od ekonomskih mogunosti i profesija budunosti . Promocioni

materijali i aktivnosti:

25.000

Konkursi za kole:

500.000

- najmanje 40 eko kola

3.6 Obezbeivanje kvaliteta u obrazovanju

Ukupno: 2.790.000

Obrazovanje nije i ne sme da bude namenjeno samom sebi. Cilj obrazovanja mora da bude da mladi postignu sve predviene kompetencije kako bi mogli da budu po toj osnovi uspeni na tritu rada a i u ivotu. Razumevanje kvalitetne kole se menja na osnovu dostignua i stanja u razliitima dravama. Tako su na primer u razvijenim dravama kao indikatori kvaliteta rada kole upotrebljeni indikatori kao to su: ukljuenost kole u meunarodne projekte, razvijanje kulturnih aktivnosti, ukljuivanje u projekte za jaanje socijalno-integracijske uloge kole Kroz pilot projekat oblikovae se izbor indikatora, kroz koje je mogue sprovesti samoevaluaciju kole. Na taj nain dobie se celovita informacija o radu i kvalitetu svake kole. Izbor indikatora e ukljuivati razliita podruja, kao na primer indikatore o efikasnosti kole (npr. broj uenika, koji nastavljaju edukaciju na viem nivou ili se zaposle nakon zavretka kolanja; broj uenika, koji se ukljuuju u razliita takmienja), o procesu edukacije (npr. broj neuspenih uenika, broj uenika koji ne dolazu redovo u kolu, broj odgojnih mera), o uslovima, u kojima radi kola (npr. kadrovska struktura zaposlenih, broj kompjutera)

Samoevalvacija:

390.000Obuke

osoblja:2.400.000

- razvoj sistema samoevalvacija i najmanje 5 kola ukljuenih u pilotni projekat - broj uesnika u obuci i usavravanju edukatora

Na taj nain se motiviu kole za veu uspenost i kvalitet edukacije. Ako se sistem finansiranja na dravnom nivou promeni u skladu sa Strategijom razvoja strunog obrazovanja, to e biti bitna promena odnosno element u finansiranju kola i snaan podsticaj u pravcu modernizacije kolskog sistema. Drugi pod-projekt odnosi se na strunu obuku edukacionog osoblja. Finansiraju se strune obuke uitelja, naroito sa podruja informacionih tehnologija, metoda rada i strunih novosti.

3.7. Formiranje Centra za kontinuirano obrazovanje odraslih

288.000Centri za kontinuirano obrazovanje odraslih su predvieni u Strategiji razvoja obrazovanja odraslih. Centri na osnovu informacija o socijalno-ekonomskoj situaciji u regionu, odnosno lokalnoj zajednici, potrebama za obukama, informacijama o nezaposlenima, razvijaju i realizuju programe/module za trite rada.

Formiran Centar za kontinuirano obrazovanje odraslih

Projekat Opis projekta Vrednost [] Indikatori rezultata projekta

Cilj 4: Jednake mogunosti i socijalna ukljuenost 7.548.000

4.1 Socijalno ukljuivanje ugroenih grupa

Ukupno: 4.900.000

- broj uenika osnovnokolskog obrazovanja, u koje e biti ukljueni neobrazovani: 5.000

Oko 14% stanovnitva preko 15 godina nije zavrilo nikakvu kolu, od toga oko 15.000 takvih koji nisu u registru nezaposlenih. Neobrazovana lica najee su izloena siromatvu, zato je nuno, da im se omogui ukljuivanje (npr. osnovnokolska edukacija) Osnovnokol

sko obrazovanje:

3.900.000

Novi programi:

- broj novih programa: 3 Za druge grupe ranljivih lica (neobrazovana lica, vojni invalidi, izbeglice, ene...) potrebno je razviti nove programe ukljuivanja. Saradnja Centra za socialni rad i nevladnih organizacija te drugih pristojnih institucija mora rezultirati zajednikim projektima, sa kojima se moe konkurisati za sredstva razliitih fondova.

- broj ljudi koji su ukljueni u projekte

1.000.000

4.2 Preventivne aktivnosti

Preventivne aktivnosti, posebno informisanje o pravima i mogunostima, kao i razliita savetovanja, imaju za cilj, da spree socijalno iskljuivanje. U tu svrhu Centri za socialni rad, nevladne organizacije i druge pristojne institucije moraju razviti zajednike projekte, sa kojima se moe konkurisati za sredstva razliitih fondova.

288.000 - broj novih programa: 3 - broj ukljunih u programe: 2000

4.3 Razvoj novih usluga

Centri za socijalni rad u saradnji sa drugim pristojnim institucijama i organizacijama e razviti dodatne usluge za ugroene grupe lica. Pomo Domu za stara, invalidna i druga lica je jedna od moguih usluga. Pilot projekt, koji moe biti finansiran preko inostranih fondova, na jednoj strani bi obezbedio obuku i zapoljavanje nezaposlenih a na drugoj strani nuni servis za one kojima je pomo potrebna. Kroz sve pilot projekte treba posebnu panju posvetiti zapoljavanju nezaposlenih lica, koja primaju socijalnu pomo. Cilj pilot projekata je iri. Kroz njih treba nai pre svega konstantne izvore finansiranja.

2.160.000 Broj novih usluga: 3

200.000 - izraena studija 4.4. Podsticaj socijalnog preduzetnitva

Projekat bi se mogao razviti iz dobrih praksa steenih tokom realizacije projekata 4.3. a bolje bi bilo da je otvoren to ire, tako da moe to vei broj onih, koji su tome skloni , da realizuju ovakav oblik preduzetnitva. Za podsticanje socijalnog preduzetnitva bilo bi dobro (kao to je bio sluaj i u drugim zemljama), da se najprije obavi studija, koja bi ukazala na mogunosti razvoja socijalnog preduzetnitva, na kakve se mogunosti podsticanja soc.preduzetnitva bi se moglo raunati, a sa druge starne, kako to efikansije iskoristiti strane fondove za podsticanje ovog veoma znaajnog oblika preduzetnitva.

- pilot primeri

Projekat Opis projekta Vrednost [] Indikatori rezultata projekta

Cilj 5: Institucionalna i administrativna osposobljenost 2.392.000

5.1. 500.000 - meunaroda primena broja zaposlenih /1000 stanovnika optine, /broj preduzea/ ostvaren dohodak u optini....

Napraviti program prestrukturiranja zaposlenih u lokalnim vlastima i njihove prekvalifikacije (moda po uzoru fondova rada) i socijalnog programa za one koji ne bi bili uspeni u prekvalifikaciji i zameni posla.

Prestrukturisanje zaposlenih u lokalnim vlastima

5.2. 980.000 - broj slubenika koji su bili na kursevima

Nastaviti sa edukacijom slubenika, koja se sprovodi u okviru programa MIR2, dodati i druge edukacije sa ciljem, da su oni koji e ostati u optinama stvarno osposobljeni za rad koji rade i ire, da ima barem 1/2 slubenika znanje o kandidovanju, implementaciji i voenju projekata. Omoguiti i odreenom broju slubenika dopunsko formalno do-obrazovanje.

Osposobljavanje slubenika u - broj i tematika kurseva lokalnim vlastima

- broj osposobljnih slubenika 5.3. Edukacija strunih radnika u

760.400 - broj slubenika NSZ, NVO, CSR i drugim institucijama koji su bili na kursevima

Permanentno struno usavraavanje i obrazovanje svih strunih kadrova koji rade u institucijama trita rada, odnosno koji se bave nezaposlenim, neaktivnima, socijalno ugroenim grupama i drugim.

NSZ, sistemu

Modernizacija odnosno adekvatna informaciona podpora. socijalne zatite i - broj i tematika kurseva NVO

5.4. Monitoring i 600.000 - evalvacije: 2 Monitoring sprovoenja mera APZ mora da bude permanentan zadatak (ve i sada), sa modernim pristupom (metoda i kompjuterska podrka). Evaluacije moraju da se naprave svake 2-3 godine i daju detaljnju sliku i osnovu za dalje odluivanje

evaluacija sprovoenja mera APZ

Projekat Opis projekta Vrednost [] Indikatori rezultata projekta

Cilj 6: Evalvacije i dopune odnosno promene programa 2.400.000

6.1. Evaluacije 400.000 - izraene najmanje 2 evlavacije Prva evaluacija ovog programa mora da se uraditi u roku od 2 godine a na kraju i naredna. Evaluacija koja bi se morala napraviti najkasnije u 2010. bila bi od velikog znaaja jer bi morala da odgovori na to da li se radi dobro i da li se radi u pravom smeru. Mora da sadri i preporuke za budue akcije

6.2. Dopunski 2.000.000 Na osnovu evaluacija programi

2.Nacionalni dokumenti 2.1. Strategija regionalnog razvoja Republike Srbije za period od 2007. do 2012. godine 3.Regionalni socio-ekonomski plan razvoja June Srbije 2005-2007 3.1. Analiza stanja zaposlenosti, nezaposlenosti, obrazovanja i socijalne politike 3.2.Strateki ciljevi, prioriteti i projekti

5.Strateki ciljevi