Regulisanje rasta i rodnosti koštičavih vodaka u konceptu

integralne proizvodnje

Dragan Radivojević

Univerzitet u Beogradu Poljoprivredeni fakultet

Integralna proizvodnja voda

• „Ekonomski isplativa proizvodnja voća visokog kvaliteta, koja daje prioritet ekološki bezbednijim metodama i smanjuje na minimum neželjene efekte korišcenja hemijskih sredstava da bi se povećala zaštita životne sredine i zdravlja ljudi“ (Međunarodna organizacija za biološku i integralnu kontrolu štetnih životinja i biljaka (IOBC)

• Integralna proizvodnja se ne fokusira samo na hemijskoj zaštiti voćaka, već na svim merama gajenja koje se primenjuju u proizvodnji.

• Prioritet se daje prirodnim, biološkim, genetickim i biotehnickim metodama kontrole štetocina, bolesti i korova kako bi korišcenje agrohemijskih sredstava bilo svedeno na neophodni minimum.

• Standardi za integralnu proizvodnju voda, za razliku od organske proizvodnje, nisu precizno definisani ili pravno određeni u ne samo kod nas ved i u EU

• Iako su ogranicenja primene materijala kao što su đubriva, pesticidi i druge hemikalije, definisana razlicitim uputstvima, u praksi nivo njihovog sprovođenja varira

• Cak ni sve evropske zemlje nemaju jedinstvene standarde ili zahteve namenjene proizvođačima voda

Uspešno funkcionisanje zasada koštičavih vodaka zahteva dobru ravnotežu između rasta i rodnosti.

Snažan rast može imati veliki uticaj na:

• Prijem svetlosti u kruni

• Rodnost

• Kvalitet plodova

• Pojačan napad bolesti i štetočina

• Visinu troškova radne snage u vodnjaku

A) Primarni faktori

1. Plodno zemljište

2. Pogrešno izabrana podloga za odgovarajuću sortu

3. Nedovoljno prostora za rasvoj stabla (Bujnost kombinacije sorta/podloga nije prilagođeno rastojanju sadnje)

4. Preobilno navodnjavanje

5. Đubrenje velikim količinama azotnog đubriva

B) Sekundarni faktori

1. Gubitak roda izazvan poznim prolećnim mrazevima

2. Jak grad

BUJNOST MOGU POJAČATI PRIMARNI I SEKUNDARNI FAKTORI

Regulisanje rasta i rodnosti

• Mere pri podizanju zasada vodaka

• Mere nege zasada vodaka

1. Agrotehničke mere (održavanje zemljišta, navodnjavanje i đubrenje)

2. Pomotehničke mere (rezidba i proređivanje cvetova i plodova)

A) Sorta utiče na bujnost preko dužine internodija, snage rasta, ugla grananja i lokacije obrazovanja grana

B) Korišdenje vegetativnih podloga male bujnosti je primarno i NAJJEFTINIJE sredstvo kojim se reguliše veličina stabla nekih koštičavih vodaka. 1. direktno 2.indirekto-preko rodnosti

C) Dužina posrednika utiče na stepen kontrole rasta

Izbor sorte, podloge i posrednika

Usklađivanje tehnologije gajenja sa ekološkim uslovima

Klimatske karakteristike (Vrsta, sorta, podloga)

Položaj (Kajsija)

Tip zemljišta (snabdevenost azotom, dubina, vododržeda sposobnost). Eksploatacija razlicitih tipova zemljišta je omogucena izborom odgovarajudih podloga koje koštičavim vodkama stoje na raspolaganju.

Skeletna zemljišta

Glinovita zemljišta

Peskovita

zemljišta

Agrotehničke mere

Đubrenje

Azot je elemenat koji u najvedoj meri kontroliše rast vodaka.

Umereni nedostatak N redukuje rast mladara. Maksimalno preporučena količina čistog azota po hektaru je 120 kg.

-Zasena

-Loše obojeni

plodovi Prevelike doze

azotnog đubriva u

zasadu breskve

Navodnjavanje

Navodnjavanje predstavlja dodavanje vode u sloj zemljišta oko korenovog sistema vodaka kako bi se postigle optimalne vrednosti vlage u zemljištu

Primenjuje se u svim područjima sa nedovoljnom količinom ili nepravilnim rasporedom padavina.

Najčešde se primenjuje navodnjavanje kapanjem

• Prekomerno zalivanje može imati za posledicu

slab kvalitet plodova, pojačan vegetativni rast i

povećan rizik pojave truležnica na korenu

voćaka.

• Stres izazvan blagom sušom značajno

smanjuje rast ćelija i izduživanje mladara.

Momenat kada treba započeti navodnjavanje i dužinu njegovog

trajanja (norma zalivanja) najsigurnije je odrediti iz pomoć

mernih instrumenata kao što su tenziometri (registruju nivoe vode

u zemljištu)

• Tenziometar

• Merni instrumenti mogu meriti

sadržaj vlage na različitim

dubinama.

• Dubina na kojoj instrumenti mere

vlagu zavisi od vrste voćaka i tipa

zemljišta. Najbolje je meriti na dve

dubine, pri čemu je prva na 20-30

cm, a druga na 40-50 cm.

• Pomoću tenziometra postavljenog

na manju dubinu određuje se

početak zalivanja, a pomoću

tenziometra postavljenog na veću

dubinu određuje se kraj zalivanja

Kada u zoni najveće mase korenovog sistema sadržaj vlage padne

ispod određene vrednosti, sistem za zalivanje se pušta u rad.

Vrednosti potencijala vode u zemljištu koje su izmerene

tenziometrom najčešće se održavaju u intervalu od od -10 cb do -

40 cb.

• 10-20 cb, ovaj raspon vrednosti ukazuje da u zemljištu ima dovoljno vode za pravilan rast i razvoj biljke. Ako je u toku navodnjavanje, treba prekinuti, da ne bi došlo do prevlaživanja.

• 20-40 cb, ima dovoljno vlage u zemljištu. Teška glinena zemljišta ne navodnjavati. Umereno teška zemljišta ne navodnjavati. Šljunkovita zemljišta navodnjavati pri vrednosti od 30-40 cb.

Pomotehničke mere

• Rezidba. Formiraju se uglavnom dva osnovna oblika krune: Kotlasta kruna ili vaza i Vitko vreteno

• Proređivanje cvetova i plodova

Rastojanje sadnje 5-6mX3-5m

Visina krune 2,5-2,7 m.

VAZA

6 m

3 m

5 m

Španska vaza

Formirano stable sa oblikom krune španska vaza

Kotlasta kruna kajsije

Svaka skeletna grana kod vaze treba da ima karakteristike vretena.

Nosači rodnih grančica, posebno u gornjem delu krune, treba da budu veoma tanki.

Formiranje jakih sekundarnih skeletnih grana kod kotlaste krune treba izbegavati

Vitko vreteno

Rastojanje sadnje

3.5-4.5X1,5-2,5 m

Efektivna visina stabla 2.5-3,5 m.

Maksimalne dimenzije krune postižu se na kraju treće godine

Stabla oblačinske višnje na početku trede godine 4x2m

Tresnja 4X2,5m

Formiranje vretena

sadnjom okulanata

sadnjom sadnica

Pre rezidbe Posle rezidbe

Rastojanje sadnje: 4x2 m sorta: Sweet red podloga: GF 677

Vitko vreteno

Veoma tanka osnova krune

Srednja i gornja polovina krune: rodno drvo male bujnosti

Vitko vreteno sa tri skeletne grane u osnovi

Skeletne grane ne smeju biti prevedene na slabu granu sa oborenim rastom

Redovna zimska

rezidba

Osnovni cilj:

regulisanje rodnosti

Glavni nosioci rodnosti:

Mešovite rodne

grančice duge 30-60 cm

Stablo nektarine pre i posle rezidbe u III godini

Rezidba jakih

gana u gornjim

delovima krune

Kada nema dovoljno dugih mešovitih

grančica za rod se ostavlja veći broj

kratkih grančica (majski buketići)

Kvalitetan rod na

kratkim gančicama

Rezidba tresnje

Letnja rezidba

Značaj letnje rezidbe

1. Formiranje odgovarajućeg oblika krune

2. Kontrola bujnosti stabla

3. Poboljšanje obojenosti plodova

4. Povećava se kvalitet rodnih grančica za narednu godinu

5. Smanjuje se potreban broj radnika za izvođenje zimske

rezidbe

Izvodi se u:

-mladim voćnjacima većine voćnih vrsta

-rodnim zasadima breskve, kajsije i trešnje.

Letnja rezidba mladog

stabla breskve

Vreme izvođenja letnje rezidbe na rodnim stablima breskve i kajsije

I 10-15 dana pre prve berbe plodova

II od početka avgusta do sredine septembra

Vreme izvođenja letnje rezidbe na rodnim stablima tresnje

Posle berbe- najbolje od početka avgusta do sredine septembra

I letnja rezidba

Kako se postiže bolja obojenost plodova

breskve ?

Dobro obojeni plodovi

nektarine

Zasenjeni, neobojeni plodovi iste sorte nektarine

Kasna letnja rezidba

Tresnja Breskva

Letnja rezidba kajsije

Dodatno regulisanje rodnosti koštičavih voćaka

Osnovno regulisanje rodnosti koštičavih voćaka sprovodi se primenom zimske rezidbe

Dodatno regulisanje rodnosti :

Proređivanje cvetova ili plodova

Zaštita generativnih pupoljaka, cvetova i plodova od poznih prolećnih mrazeva

Zaštita plodova od dejstva grada

Zaštita plodova trešnje od pucanja

Proređivanje cvetova i plodova

mehaničko proređivanje cvetova

hemijsko proređivanje cvetova

ručno proređivanje plodova

Mehaničko proređivanje cvetova

Hemijsko proređivanje cvetova

• ATS (amonium-tio-sulfat) 10-15 kg /1000L vode 1-2 puta

• Preparati su Azos 300 ili Agro- N-fluid

Ručno proređivanje plodova

različitih sorti breskve i nektarine

Plodovi blizanci

Opadanje plodova breskve posle ručnog proređivanja

zaštita vodaka od poznog prolednog

mraza

Rasprskivač za stvaranje

veštačke kiše koja može štititi

voćke od negativnog dejstva

POZNOG prolećnog mraza

Protivgradna mreza u zimskom položaju u zasadu breskve.

Neposredna zaštita zasada voćaka

od štetnog dejstva grada

protigradnom mrežom

Kada se postavljanje protivgradnih mreža isplati u zasadu breskve?

Prinos ne sme biti manji od 20 t/ha

Prosečna cena ploda treba da je veda od 0,40€/kg

Učestalost grada svake pete godine i češde sa štetom vedom od 50%

Zaštita plodova trešnje od pucanja

Hvala na pažnji