Econ

omic

Ann

als n

o 16

9, A

pril

2006

- Ju

ne 2

006

89

ORIGINALNI NAUČNI RADOVI/SCIENTIFIC PAPERS

Jelena Žarković *

Rente u kReiRanju i pRimeni svojinskih pRava

Rents in pRopeRty Rights cReation and implementation

apstRakt: Sve više postoji saglasje među ekonomistima da se institucija svojinskih prava nalazi u osnovi svakog ekonom-ski prosperitetnog društva. No, pitanje na koje i dalje ne postoji jednoznačan odgovor jeste na koji način izgraditi efektivne svo-jinskopravne strukture? Generalno posma-trano, možemo reći da se literatura koja je posvećena spontanom (endogenom) razvoju svojinskih prava smatra vrlo optimističnom jer postoji tendencija da se izgradnja ovih instituta posmatra kao proces usmeren ka uštedi u transakcionim troškovima i kon-tinuiranom pronalaženju novih, efikasni-jih načina za uređenje svojinskih odnosa. Imajući u vidu, međutim, da raspored svojinskih ovlašćenja istovremeno definiše distribuciju ekonomske i političke moći u društvu, na promene u svojinskopravnom režimu uticaće i neki drugi faktori a ne samo težnja ka ostvarivanju veće efikasnosti. To pre svega znači da i država igra značajnu ulogu u izgradnji svojinskog sistema, a ne isključivo tržištu slični mehanizmi. Stoga, da bi se postigla izbalansirana analiza evolucije svojinskih instituta potrebno je u izvesnom smislu modifikovati model en-dogenog nastanka svojinskih prava, što je i učinjeno njegovim povezivanjem sa teori-jom države posmatranom kroz delovanje interesnih grupa. Sledeći propozicije ove teorije, u članku pokazujemo vezu između

aktivnosti traganja za rentama (rent seek-ing) i uloge države u izgradnji svojinskog okvira. Kao društveno odobreni meha-nizam prisile država ima izvesne prednosti prilikom, pre svega, sprovođenja svojinskih instituta, ali može da koristi istu moć, i to kroz proces ekonomske regulacije, sa ciljem redistribucije svojinskih prava politički moćnim interesnim grupama. U tome se, između ostalog, ogleda neuspeh države u kreiranju svojinskih instituta.kljuČne ReČi: svojinska prava, potra-ga za rentama, interesne grupe, neuspeh države

aBstRact: The institution of property rights is increasingly being recognized as an essential building block of an economi-cally prosperous society. The question that remains unanswered, however, is how do we develop effective property rights insti-tutions? The literature dealing with the development of property rights tends to be, in general, overly optimistic since there is a tendency to view the design of property rights institutions as optimizing decisions to economize on transaction costs and to facilitate new economic activities. On the other hand, since property rights define the distribution of wealth and political power in a society, changes in property rights structures are likely to be influenced by

* EkonomskifakultetBeograd

Ekon

omsk

i ana

li br

169

, apr

il 20

06. -

jun

2006

.

90

Jelena Žarković

more than pure efficiency considerations. Therefore, in order to achieve a balanced analysis of the evolution of property rights institutions our article introduces the state in the whole process. Following the proposi-tions of the interest group theory of govern-ment we show an important relationship between rent seeking and state involvement in property rights creation. The state with a coercive power to establish and enforce

property rights can also use that power, through the process of economic regulation, to redistribute property rights to politically influential interest groups. Herein lies the state failure in property rights creation.key WoRds: property rights, rent seek-ing, interest groups, state failure

JEL klasifikacija: P26, D72

1. uvodne napomene

Svojinskaprava,zbognjihovevažnedruštveneuloge,predmetsuinteresovanjaviše različitih naučnih disciplina od ekonomije, preko prava i sociologijedo političkih nauka. Naravno, koncept svojinskih prava je najbliži pravnojteoriji.Umesto terminasvojinska prava, teoretičaripravagovoreosvojinikojapodrazumeva“najširupravnuvlastnadstvarimapodograničenjimaodređenimzakonom” (Jovanović 1998, s.31). Svojina je pravna institucija što znači dapravo raspolaganja resursom izvire isključivo iz formalnih zakona.1 S drugestrane, u ekonomskoj literaturi� termin svojinskih prava ima šire značenje jerporedformalnihinstitucija,tipaustava,zakona,uredbiiliregulativa,uključujeineformalneinstitucijeuvidudruštvenihnormiiobičajakojeuređujualokaciju,korišćenjeitransferresursa.

Svedokljudipoštujukakoformalnatakoineformalnapravilaigre,sistemsvojinskih prava funkcioniše na zadovoljavajući način. Ova pravila podstičuusvajanjeodređenihbihejvioralnihnormiuvezisaupotrebomstvari,recimo,danetrebauzimationoštovamnepripada.Istovremeno,onaspecificirajutroškovekoji su povezani sa nepoštovanjem formalnih i neformalnih institucija. Ipak,

1 Pravnici prave razliku uzmeđu svojinskih i ličnih prava ali za ekonomistu sva prava susvojinska.Fishertoobjašnjavačinjenicomdaekonomijaprihvataširudefinicijubogatstvaodpravaatakođeiširudefinicijusvojinekojauključujesvapravapoznatajurisprudenciji.Zaekonomistu,pojmovibogatstvaisvojinesuuuskojkorelacijistimdajebogatstvokonkretnastvarkojuposedujemo,asvojinaapstraktnopravovlasništva(FurubotnandRichter�000,s.5).

� Ovde pre svega mislimo na Neoinstitucionalnu ekonomiju, odnosno ekonomsku analizusvojinskihpravačijijeonasastavnideo.FurubotnandPejovich(197�)dajupregledliteraturekojananovnačinpristupakonceptusvojinskihpravauekonomiji.Utomvećdobropoz-natomčlankunemacititanjaliteraturepre1960.godinečimeautoriželedaskrenupažnjudajeekonomskipristupsvojinskimpravimapočeodaserazvijaranih60-tihgodina.

Econ

omic

Ann

als n

o 16

9, A

pril

2006

- Ju

ne 2

006

91

Renteukreiranjuiprimenisvojinskihprava

važno je istaćidasesvojinskapravane tičuodnosakojipostoji između ljudi istvari,većsepresvegaodnosenaekonomskeidruštvenerelacijekojedefinišupoziciju svakog pojedinca u pogledu koriščenja ograničenih resursa (Pejovichi Furunbotn, 197�). Svojinskim pravima se definišu i ograničavaju privilegijekojepojedinciimajuuodnosunaposedovanjespecifičnihresursainatajnačinove institucijeoblikujuekonomskoponašanje iutičunaostvareneekonomskerezultate.

Za ekonomsku analizu svojinskih prava značajan izazov predstavljaobjašnjenje nastanka i razvoja svojinskopravnog sistema. U suštini, ova oblastekonomskeanalizeprepoznajedvameđusobnosuprotstavljenanačinakreiranjasvojinskih instituta. S jedne strane, institucija svojinskih prava može nastatispontano(endogeno)kaorezultatdecentralizovanogprocesadonošenjaodlukauvezisaizgradnjomisprovođenjemsvojinskiharanžmana,gdeseputempokušajaigrešakauprocesutržišneselekcijemanjeefikasnesvojinskestrukturezamenjujupotencijalnoefikasnijimstrukturama.Generalnoposmatrano,možemorećidaseliteraturakojajeposvećenaspontanomrazvojusvojinskiharanžmanasmatravrlo optimističnom jer postoji tendencija da se izgradnja svojinskih institutaposmatra:

kao proces usmeren ka uštedi u transakcionim troškovima. Smatrase da tržišne sile doprinose eroziji svojinskopravnih institucija kojeu određenom trenutku ne odgovaraju u potpunosti novonastalimekonomskim mogućnostima. Ukoliko postojeća struktura svojinskihpravaograničava iliblokiraodgovornapromenuurelativnimcenamaili tehnologiji, postojanje neiskorišćenih profitabilnih mogućnostimotivisaće pojedince da modifikuju trenutne svojinske aranžmane.(Libecap1989,ss.6-7)

Imajući u vidu, međutim, da raspored svojinskih ovlašćenja istovremenodefinišedistribucijubogatstvaipolitičkemoćiudruštvu,napromeneusvojins-kopravnomrežimuuticaćeinekidrugifaktorianesamotežnjakaostvarivanjuvećeefikasnosti.Topresvegaznačidaidržavaigraznačajnuuloguuizgradnjisvojinskog sistema, a ne isključivo tržištu slični mehanizmi. Nije preterivanjerećida“teorijasvojinskihpravanemožebitiupotpunostikompletnabezteor-ije države” (Furubotn and Pejovich, 197�, s.1140). Stoga, potrebno je u izves-nomsmislumodifikovatimodelendogenognastankasvojinskihprava,štojeiučinjenonjegovimpovezivanjemsateorijomdržaveposmatranomkrozdelovan-jeinteresnihgrupa(interest group theory of government).Ovateorijapokušavasa većom preciznošću da objasni strukturu svojinskih prava koja nastaje krozinterakcijuizmeđuinteresnihgrupanapolitičkomtržištu.

Interesantno pitanje za ovaj članak jeste: šta je, zaista, predmet tražnjerazličitihinteresnihgrupa?Onikojiprihvatajuteorijudržaveposmatranukroz

Ekon

omsk

i ana

li br

169

, apr

il 20

06. -

jun

2006

.

9�

Jelena Žarković

delovanjeinteresnihgrupapolazeodpretpostavkedajeobjekatnjihovetražnjetransfer bogatstva (Peltzman,1976).Ovakavstavmožedanavedenapogrešanzaključak ukoliko se interpretira na takav način da verujemo da se pojedinciuključuju u aktivnosti interesnih grupa jedino ukoliko mogu steći novčanobogatstvo,odnosnoukolikobarmoguizbećidagaizgube.Značajanbrojljudi,međutim,aktivnoseuključujeuproceseuokvirupolitičkearenečakikadazau-vratnedobijanikakveopipljivematerijalnekoristi.Naprotiv,oniimajuznačajnusatisfakciju od same činjenice da mogu uticati na konačan ishod političkogprocesajeronnatajnačinbivavišeusklađensanjihovimpoimanjem“javnoginteresa”.Naravno,ako“bogatstvo”šireposmatramokaodobrobit ili satisfak-cijupojedinca,ondanemamestazabuništajepredmettražnjeinteresnihgrupa(Benson1990,s.88).Istovremeno,imajućiuvidudaekonomskaanalizasvojin-skihpravapočivanapropozicijidarasporedsvojinskihpravadiktiradistribu-cijubogatstvaudruštvu,možemozaključitidasetransferbogatstvaobavljakrozpromenu svojinskih aranžmana. Dakle, objekat tražnje interesnih grupa jestedodela i primena(sprovođenje) svojinskih prava.

No,nakojinačinseispoljavatražnjaovihgrupazadodelomnovih,odnosnoredefinisanjempostojećihsvojinskihinstituta?Buchanan(1980,s.15)smatradasedodelasvojinskihpravaodstranedržavenalaziuosnoviprocesapotragezarentama(rentseeking),takodaovaaktivnostmožeposlužitikaodobrailustracijadefinisanjanovih i redefinisanjapostojećihsvojinskihpravanaegzogennačin(odstranedržave).Utomsmislu,Buchananjeipredložiodase“analizatraganjazarentamaslobodnoinkorporirauokvireekonomskeanalizesvojinskihprava”.Benson (1984) jebioprvimeđuekonomistimakoji je “prihvatio”Buchananovpredlogiistražiotraganjezarentamaizperspektivesvojinskihpravaidošaodozaključkadaseisteimplikacijekojeproizilazeizliteratureorent seekingu moguizvućiiizsvojinskopravneperspektive.

Mićemoupravoudelukojisledisumiratinekeodsličnihrezultatadokojihdolazeovedveoblastiekonomskeanalize.Započetak,iznećemonajvažnijenalazeteorijapotragezarentama,stimdaćemoposebnoistaćidruštvenetroškovekojinastajuuovomprocesu.Potomćemoanaliziratiodgovorzakonodavne,izvršneisudskevlastinatražnjuinteresnihgrupa.Ovaanalizapredstavljaćeputokazzaosnovneneuspehedržaveuprocesuizgradnjesvojinskogokvirakojimaćemosebavitiunastavkučlanka.Poslednjideozaključićerad.

2. potRaga Za Rentom u iZmenjenom institucionalnom okRuŽenju

Uvećiniprivredaregulacijaekonomskeaktivnostiodstranedržavepostalajegotovosvakodnevnapojava. Iakobi regulacija trebala isključivoda služi ja-vnominteresuonačestopredstavljainstrumentzakreiranjerentikojeprisvajaju

Econ

omic

Ann

als n

o 16

9, A

pril

2006

- Ju

ne 2

006

93

Renteukreiranjuiprimenisvojinskihprava

političari,birokratijaiprivatneinteresnegrupe.Naime,državnaaktivnostprekotrgovinskih ograničenja u vidu kvota i carina, zatim monopolskih franšiza,subvencija, ili socijalnih transfera dovodi do stvaranje veštačke ograničenostiresursa. Ograničenost implicira potencijalnu pojavu renti za koje se pojedincimeđusobnonadmeću.

Ustandardnojekonomskojliteraturipodrentomsepodrazumeva“plaćanjevlasnikuresursaiznadonogiznosakojibitiresursimoglidapostignuunekojal-ternativnojupotrebi“(Buchanan1980,s.15),odnosnorentapredstavljaiznoskojivlasnikresursadobijaiznadoportunitetnihtroškovaiovakodefinisanapotragazarentomjeusuštiniistoštoipotragazaprofitom.3Naime,ustalnojpotrazizanovimmogućnostimazaradeekonomskerente,shvaćeneuupravopreciziranomsmislu,institucionalnipreduzetnicipodstičudinamičkiprocesdefinisanjaire-definisanjasvojinskihprava,odnosnokontinuiranerealokacijeresursakaonimdelatnostimagde su rentenajveće,omogućujućina tajnačinekonomski rast irazvojkaoneplaniranuposledicupreduzetničkihaktivnosti.Tradicionalnieko-nomski modeli društvene interakcije bazirani su na pretpostavci da pojedinciteže maksimiziranju sadašnje vrednosti očekivanih prihoda u budućnosti, aznačajno mesto u ekonomskoj teoriji zauzima objašnjenje odnosa koji postojiizmeđupojedinačnepotragezaprofitomipoželjnihdruštvenihrezultata.KakojegovorioAdamSmith,utežnjidamaksimizirajusopstveniprofit,pojedinciuuređenojtržišnojstrukturisvojimaktivnostimaistovremenoneplaniranodopri-noserastuekonomskogblagostanjaostalihčlanovadruštva.

No, termin potrage za rentama koristi se i kada se žele opisati situacije ukojima slična potraga za profitima, ali sada u drugačijem institucionalnomokruženju, donosi društveni gubitak umesto društvenog viška. Naravno, sastanovištapojedinačnogpreduzetnikaovakvoponašanjesenerazlikujeodpo-tragezaprofitomutržišnojutakmici.Razlogzanastajanjedruštvenoggubitkaprilikom maksimizacije profita pojedinaca nije posledica promene moralnihosobinapreduzetnikavećpresvegaizmenjeneinstitucionalnestrukture.Insti-tucionalnookruženje je izmenjenou tomsmislu što sadapreduzetnici tragajuzarentamakojesunaveštačkinačinkreiranekaorezultatkontinuiranemodifi-kacijesvojinskihpravaodstranedržave.Bilodaograničavaulazaknaodređenatržištailikrozregulacijudodeljujeposebneprivilegijeodređenimpojedincima,

3 Sobziromdasmopošliodpretpostavkedajepredmettražnjeinteresnihgrupatransferboga-tstva,ipoštorasporedsvojinskihpravaodređujedistribucijubogatstvaudruštvu,zaključilismodajepredmettražnjeinteresnihgrupa,usuštini,dodelanovihilipreraspodelapostojećihsvojinskiharanžmana.Nasličannačin,akobismodefinicijurentedonekleizmeniliireklidajerentabogatstvo(blagostanje)vlasnikasvojinskihpravaiznadonogiznosakojibitapravamogladapostignuunekojalternativnojupotrebi,ondabitransferbogatstvakrozpolitičkuarenubioekvivalentantraganjuzarentama.

Ekon

omsk

i ana

li br

169

, apr

il 20

06. -

jun

2006

.

94

Jelena Žarković

državaiujednomiudrugomslučajustvaraveštačkuograničenostresursakojazauzvratpružamogućnostzaostvarivanjeprofitamimotržišta.Uopisanomin-stitucionalnomokruženjuracionalnipojedinciimajupodsticajdasemeđusobnonadmećuzapovlašćenpoložajkoddržavekakobiprisvojiletakveprofite.Upro-cesunadmetanjadolazidoneproduktivnogtrošenjaresursajerznačajnasredstvabivajukorišćenjauaktivnostimalobiranja,davanjemitaitsl.Ukratko,traganjezarentamačestonavodipojedincedakoristeograničeneresursesaciljemtrans-ferabogatstvaumestonjegovogstvaranja.

Dabismoobjasnilikako,kaoposledicapotragezarentomudrugačijemin-stitucionalnomambijentu,dolazidodruštvenihgubitaka,pretpostavimodain-stitucionalnipreduzetnikumestoštostičeekonomskurentuotkrivanjemnovogproizvoda,uslugeiliproizvodnogprocesa,onotkrijenačinkakodaubedidržavudamudodelimonopolskopravonadproizvodnjomnekogproizvoda.

Teorijatraganjazarentamapolaziodpretpostavkedaporedčistoggubitka,ilitzv.Herbergerovogtrougla,društvenitrošakmonopolapredstavljajuiresursikoji su utrošeni u samom procesu nadmetanja između potencijalnih vlasnikamonopolskihprava.KakoobjašnjavaTullock(1967),četvorougaokojiuklasičnojanalizi monopola predstavlja monopolski profit biva, u ravnoteži, apsorbovanulaganjima u lobiranje i sličnim izdacima usmerenim ka sticanju privilegova-nogmonopolskogpoložajaodstranerazličitihinteresnihgrupa.Naime,naivnobibiloočekivatidaćedrugipotencijalniučesnicinamonopolizovanomtržištudopustitidacelokupnimonopolskiprofitprisvojitrenutnimonopolista.Napro-tiv,realnojenadatiseodređenojvrstinadmetanjaizmeđuinteresnihgruparadiprisvajanjaštovećegdelamonopolskerente,štoćemoprikazatiuzpomoćjed-nostavnogmodelaunastavkučlanka.

Posner(1975)nasličannačinističedapostojanjemogućnostizasticanjemo-nopolskogprofitausmeravaresursekaprisvajanjumonopolskihprava,takodaoportunitetni troškovi ovakve upotrebe resursa predstavljaju društveni trošakmonopola.

Sobziromdajeuvišenavratamoraodaobrazlažesvojstavvezanzaukupaniznosdruštvenihtroškovaaktivnostitraganjazarentama,Tullock(1997;1998)jeobjasniodanajboljireprezentovihtroškovapredstavljaju izdacikojinastajuprilikomtrgovineglasovima(logrolling).Naime,monopolisti,ilipreciznijenji-hovipolitičkipredstavnici,uprocesutrgovineglasovima,dabiuopštesteklimo-nopolska prava moraju da prihvate neke druge projekte koji nisu u njihovominteresu.Tojeupravotrošaktraganjazarentama.

Econ

omic

Ann

als n

o 16

9, A

pril

2006

- Ju

ne 2

006

95

Renteukreiranjuiprimenisvojinskihprava

3. model tRaganja Za Rentama

Teorijatraganjazarentamapolaziodpretpostavkedaporedčistoggubitkadruštvenitrošakmonopolapredstavljajuiresursikojisuutrošeniusamompro-cesunadmetanjaizmeđupotencijalnihvlasnikamonopolskihprava.Takviizdacidovodedotzv.rasipanja(dissipation)rentekojuprisvajajuvlasnicimonopolskihprava.UzpomoćjednostavnogmodelakojijeprviuveoTullock(1980)možemodaobjasnimoprocesrasipanjarente.

Pretpostavimodapostojinučesnikauigriodkojihsvakiulaženaporxipritroškovimac(xi)dabistekaorentuR.Ujednostavnojverzijiigreprisvajanjarenti,verovatnoćadaćeigrači prisvojitirentuiznosi:

, (1)

ipredstavljanaporigračaipodeljenukupnimnaporomsvihigračauigri.4Ukolikoigračinastojidamaksimiziraprofit,π,onćeodabratixidabimaksimizirao

, (�)

Obično seuzimada jec(xi)=xi, gdepodnaporomxiu suštinipodrazume-vamonovčaniiznoskojijeuloženuprocesunadmetanjazaprisvajanještovećegdela renteR.U tomslučaju,uslovprvog redaza (�) zajedno sa simetrijomnastraniigračaimpliciradaje:

4 Uneštouopštenijemmodelurentseeekingnadmetanja, ,gdejer>0.

Ekon

omsk

i ana

li br

169

, apr

il 20

06. -

jun

2006

.

96

Jelena Žarković

Tadaukupniizdacizasveučesnikeuigriiznose:

(3)

Ukupni izdaci seodnosenarasipanjemonopolskerente.Kaoštosevidiuizrazu(3)nivorasipanjarentesepovećavasarastombrojaigračauigri.

Podsetimosezatrenutakdadorasipanjurentedolazi,izmeđuostalog,ikadanisu definisana privatna svojinska prava nad resursima kao što je to slučaj sazajedničkim resursima. Neeefikasna upotreba zajedničkih resursa koja dovodidotzv.tragedijezajedničkogposedamožebitisprečenadodelomprivatnihpravasvojine.Ipak,uodređenimslučajevimakoristioddodeleprivatnihpravamogubitiizgubljeneuprocesukreiranjaovihinstituta.Naime,privatnasvojinskapravajesupotrebanalineidovoljanuslovzaefikasnualokacijuresursajersamprocesdefinisanja iprimenesvojinskiharanžmanamožestvoriti troškovezadruštvokoji će potisnuti koristi nastale dodelom privatnih prava. Proces formulisanjasvojinskihpravakroztraganjezarentama,koristećidržavu, jedanjeodprim-eraaktivnostikojezahtevajuizdatke(predstavljeneizrazom(4)),najčešćeuvidutroškovalobiranjailinovačnihdoprinosazapredizbornekampanje,kojimogudovestidopotpunograsipanjarente.AndersoniHill(1983,s.441)smatrajudaukupnaveličinaizdatakamožebitiupotpunostijednakaveličinirente.

Naravno,definisanjesvojinskihpravajeproceskojinosisasobomtroškovenesamokadasvojinskapravanastajuegzogeno,krozdržavnuaktivnost,većien-dogeno,krozprocesnagodbeizmeđuprivatnihstrana.Postojivećaverovatnoća,međutim,datroškoviformiranjasvojinskopravnihinstitutabudurelativnovećikada jeu tajprocesuključenadržava.Naime,primenjujućiAlchian-Demsetz-ovu (197�) interpretaciju rezidualnog poverioca, Anderson i Hill smatraju da,kadasumetodedefinisanjaiprimenesvojinskihpravaoblikovaneodstranere-zidualnihpoverioca (vlasnika rente),postoje snažnipodsticajika racionalnomtrošenjuresursaneophodnihuprocesuizgradnjesvojinskihinstituta,zarazlikuodsituacijekadasupravadefinisanaodstranepojedinacakojinisurezidualnipoverioci,kaoštosupolitičariilibirokratija.Opodsticajimapolitičaraiizvršneisudskebirokratijebićevišerečiunastavkuradagdećeistovremenobitinavedenisvitroškovikojinastajuuprocesudefinisanjasvojinskihpravakrozaktivnostitraganjazarentama.

5. odgovoR dRŽave na tRaŽnju inteResnih gRupa

Udelukoji sledidetaljnijećemoobraditiuticajprivatnih interesnihgrupanazakonodavnu,sudskuiizvršnuvlast.Identifikovaćemoosnovnepodsticajeiograničenjaudelovanjusvakesferevlasti:zakonodavne,sudskeiizvršne.

Econ

omic

Ann

als n

o 16

9, A

pril

2006

- Ju

ne 2

006

97

Renteukreiranjuiprimenisvojinskihprava

5.1. Zakonodavna vlast

Uteoriji,državneorganizacijekojepripadajuovimsferamavlasti različitoodgovaraju na tražnju interesnih grupa. Peltzman (1976) je pošao od pret-postavkedaseponašanjepolitičaramožepredvidetiakoimamouvidudaoninastojemaksimiziratibrojosvojenihglasova.S timuvezi,on izvodinekolikovažnihzaključaka:

1. Zakonodavna vlast će pre svega favorizovati politički najmoćnije in-teresnegrupe;

�. Kadapostojerazlikeizmeđučlanovainteresnegrupe,koristi(ilitroškovi)kojeproističuizdodelesvojinskihpravabićerazličitoraspoređeneizmeđupojedinihčlanova;

3. Favorizovana interesna grupa neće biti u potpunosti u povlašćenompoložaju jer zakonodavna vlast ne deluje kao savršeni broker zapojedinačnugrupu.

Stigler(1971)jebioprvimeđuekonomistimakojijepredložio“ekonomskuteorijuregulacije”ukojojjetvrdiodajepredmettražnjeinteresnihgruparegu-laciju privredne aktivnosti i da političko tržište distribuira regulatorne uslugeonimakojiimajunajvišuefektivnutražnju.Imajućiuvidudazakonodavciželedaodgovorenamarginalneuslovepolitičkerazmene,Stiglersmatradabipro-cestransferabogatstvatrebalonaefikasannačindapostigneciljevezbogkojihjekoncipiran.Slično,iPosner(1974)smatradasemožeočekivatirazumnaefi-kasnost regulatornog procesa u postizanju zadatih ciljeva. Teorija države pos-matranekrozdelovanjeinteresnihgrupa,dakle,impliciradazakonodavnavlastpokušavadaefikasnoalocirapolitičkeusluge.Političkaefikasnostkojubiželelizakonodavci,međutim,nijeekvivalentnaekonomskojefikasnosti.Teorijaističedazakonodavnavlastpokušavanaefikasannačindaudovoljiželjamakojesupreuinteresumalihalipolitičkimoćnihgrupa,negodruštvaucelini.

Postojeznačajniargumentiuoblastiekonomskeregulacijekojiiduuprilogpretpostavcionaporimazakonodavnesferekapostizanjupolitičkeefikasnosti.Zakonodavnavlastuspostavljabrojneorganizacioneiinstitucionalnearanžmanedabipostiglapomenutuefikasnost.Primeraradi,zakonodavcibimoglidaod-govorena tražnjuzamodifikacijomsvojinskihpravakroz legislaciju,odnosnodakaozakonodavnaskupštinaucelinidonosesveodluke.Legislativnaproiz-vodnja(tj.dodelaimodifikacijasvojinskihpravaibudžetiranjeradisprovođenjasvojinskihprava),međutim,podrazumevala bi pregovoreizmeđuvelikogbrojaskupštinskih poslanika, što implicira visoke transakcione troškove. Troškovibi, pri tom, značajno rasli sa povećanjem broja nagodbi (Buchanan and Tull-ock, 196�) tako da bi zakonodavna skupština mogla efikasno da odgovori navećiobimposla jedinopovećanjemsvojeveličine. Iz tog razlogazakonodavna

Ekon

omsk

i ana

li br

169

, apr

il 20

06. -

jun

2006

.

98

Jelena Žarković

vlastdelegiraznačajanstupanjnezavisnostiimoćiskupštinskimodborima,štopovećava političku efikasnost. Štaviše, delegiranje moći u modifikaciji svojin-skiharanžmanaskupštinskimodborimapostajeneophodnosarastomtražnjekreiraneputeminteresnihgrupa.Ovakvimnačinomorganizacijeskupštinskogradasmanjujesebrojnagodbenihstranauprocesuodlučivanja,aposlanicimajeomogućenodasespecijalizujuuodređenimoblastimaradaskupštine.Sobziromdamalibrojposlanikapostajerelativnodobroupućenunekolikozakonodavnihoblastioni susadaustanjudaboljeutvrderelativnusnagu interesnihgrupa injihovutražnju.Sistemskupštinskihodboraolakšavaprocestrgovineglasovimakojijeodizuzetnogznačajazaefikasnosnabdevanjeinteresnihgruparazličitimpolitičkimuslugama.5.2. iZvRŠna i sudska vlast

Kaoštozakonodavnaskupštinadelegiramoćodlučivanjaskupštinskimod-borima, kako bi smanjila transakcione troškove donošenja odluka u velikimgrupama,takojeimoćsprovođenja(primene)svojinskihpravanasličannačindelegirana birokratiji. Pri tom, mi ovde pravimo distinkciju između birokratakojičineizvršnuvlastionihkojisudeosudskevlasti.Kadajemoćsprovođenjasvojinskih institutadelegiranabirokratskimagencijama,neophodno je ispitatipodsticajebirokratijeuvezisaefikasnimregulisanjemprivrednogživota.

Novije teorije birokratije razlikuju se od klasičnih shvatanja koje najčešćevezujemo za radove Maxa Webera. Prema mišljenju Prokopijevića (�000, ss.71-78), klasične teorije pomalo idealistički posmatraju osnovne karakteristikedržavne administracije jer stoje na stanovištu da birokratija uvek postupa is-pravno,zatimdabirokrateuvekslužejavnominteresuinajzad,daihodlikujeposlušnost.Sledećipropozicijeteorijejavnogizbora,kojajeinačedalapodstrekrazvojunovihteorijabirokratije,Prokopijevićsmatradajeshvatanjeoispravnos-tiradabirokratijesporno,jerrazličitipojedinciilinjihovipolitičkipredstavnicimogu imati različita shvatanja “ispravnog”. Na sličan način, instistirajući nametodološkomindividualizmu,teškojeprihvatitipretpostavkudajeosnovniciljbirokratadarade isključivou javnominteresu.Državničinovnici,kao idrugiučesnicinapolitičkomtržištu(birači,političari)težeostvarivanjuličnihinteresaimaksimiziranjusopstvenekorisnosti.Najzad,oposlušnostibrokratijeimasmis-lagovoritiukolikodržavaimamalobrojnuadministracijusastrogomkontrolomradasvojihslužbenika.Imajućiuvidudajemodernimdržavamapotrebnabro-jnijaivišeslojnabirokratija,štootežavakontroluradačinovnika,pretpostavkuonjihovojposlušnostijetežeprihvatiti.

Prvi sistematičannaporusmerenkaanalizibirokratijeuokviru teorije ja-vnog izbora potiče od William Niskanena (1971). Njegov model predviđa daćebudžetbirokratijeuvekbitiiznadtačkegdesugraničnejavnekoristiodak-

Econ

omic

Ann

als n

o 16

9, A

pril

2006

- Ju

ne 2

006

99

Renteukreiranjuiprimenisvojinskihprava

tivnostikojesprovodidržavnaupravajednakegraničnimtroškovima.Istovre-meno,težnjabirokratijedapovećaveličinusvogbudžetaiznadefikasnognivoaje konzistentna sa proizvodnjom autputa, takođe, iznad efikasnog nivoa. Ovatvrdnjasematematičkimožepredstavitinasledećinačin(Mueller�003,s.364.).Budžetkojijedodeljenbirokratijipredstavljafunkcijukonačnogučinkaorganauprave,amožemojeposmatratiikaofunkcijujavnihkoristi.Javnekoristi,kaoštopokazujuprviidrugiizvod,rastusapovećanjemučinkaorganaupravealipoopadajućojstopi,odnosno:

B=B(Q),B’>0,B’’<0

Birokratskaagencija,sdrugestrane,posedujefunkcijutroškova,kojarasteporastućojstopi,odnosno:

C=C(Q),C’>0,C’’>0

Problem nadgledanja rada birokratije nastaje zbog činjenice da je ovakavkarakterfunkcijetroškovapoznatsamodržavnimčinovnicima,dokzakonodav-navlast,kaofinansijerradabirokratskeagencije,poznajesamofunkcijujavnihkoristiinemožesasigurnošćudautvrdidalidržavničinovniciobezbeđujunivoučinka na Pareto-efikasnom nivou, odnosno da li se na margini javne koristiizjednačavajusajavnimtroškovima.Toomogućavabirokratijidamaksimiziraveličinusvogbudžeta,uzograničenjedabudžetpokrijetroškove:

maxB(Q)s.t.B(Q)=C(Q)Z=B(Q)+λ(B(Q)-C(Q))

Izuslovaprvogredazamaksimumsledi:

Lagranžov multiplikator predstavlja marginalnu korisnost ekspanzijebudžetskogograničenjazabirokratskuagenciju ipozitivna jeveličina, što im-pliciradajemarginalnakoristoddodatnejediniceobimaproizvodnjebirokratije(B’(Q))manjaodmarginalnihtroškova(C’(Q)).Uslovoptimalnostisastanovištafinansijerabirokratije,međutim,zahtevadaB’(Q)=C’(Q).Težnjabirokratijeda

Ekon

omsk

i ana

li br

169

, apr

il 20

06. -

jun

2006

.

100

Jelena Žarković

povećaveličinusvogbudžetaiznadefikasnognivoakonzistentnajesaproizvod-njomautputa,takođe,iznadefikasnognivoa.

AkoseNiskanenovmodelmodifikujeuodređenimdelovima,onsevrlodo-brouklapauokvireteorijedržaveposmatranekrozdelovanjeinteresnihgrupa.Modelpredviđadaćebirokrateuizvršnojvlasti,generalnoposmatrano, imatipodsticajdapruženeefikasannivosprovođenjasvojinskihprava,odnosnodoćićedopreteranogsprovođenja(over-enforcement).Termin“preteranosprovođenje”svojinskih prava ne znači da izvršna birokratija, recimo, hapsi previše krimi-nalaca ili ih prestrogo kažnjava. Naprotiv. Ako bi interesna grupa, recimo zazaštituljudskihprava,steklavećapravanadoptuženimailizatvorenicimatakvaprava bi bila primenjivana od strane birokratije revnosnije nego što bi moždazakonodavnavlastželela.Tobikonkretnoznačilomanjehapšenjaiblažekazneodpolitičkioptimalnihsastanovištazakonodavnesfere.Neefikasnosprovođenjesvojinskih prava ogleda se u činjenici da će birokrate pokušati da utroše većibudžetpojediniciprimenenegoštojezaistaneophodnoukolikobuduuprilicidajedandeobudžetaprisvojezasopstvenepotrebe.Primeraradi,onimogujedandeosvogdiskrecionogbudžetakoristitizapovećanjebrojaosobljailipoboljšanjeradnesredine.

Zakonodavna vlast će, s druge strane, pokušati da primora birokrate daproizvode na politički efikasan način i koristiće različite mehanizme kontrolerada državnih službenika. S tim u vezi, pretpostavimo da zakonodavci imajusamodvefunkcije(Benson1990,s.93):odabirodgovarajućihdodelasvojinskihpravaikontrolaradaizvršnebirokratije.Vremeiosobljelegislativetrebadabuderaspoređeno između ove dve funkcije, a paralelno sa ovim radom oni morajubitiposvećeniodržavanjupolitičkepodrškemeđubiračkimtelom.Naovajnačindefinisanrasporedaktivnostinosilacazakonodavnevlastiimpliciradaćeposti-zanjevećineuzakonodavnojskupštini,štojenjihovkrajnjicilj,bitifunkcija:

• količinevremenakojuzakonodavciutrošeprocenjujućitražnjuzasvojin-skimpravimaodstranerazličitihinteresnihgrupa,jerimtopomažedautvrdeodgovarajućudodeluprava;

• raspodelesvojinskihpravakojuodaberu;• inetokoristinastalihsprovođenjemsvojinskihinstitutakojeiduprivi-

legovanim interesnim grupama (odnosno, neto gubitaka za neuspešneinteresnegrupe).

Svakakodaizborizakonodavacanisuupotpunostiovakojednostavni.Po-brojavanjemosnovnihfunkcijakreatorazakonanameranamjebiladaukažemonačinjenicudasunjihoveaktivnostiizloženerazličitimograničenjima.Stvarnaalokacija budžeta se približava politički optimalnoj alokaciji kako zakonodav-ci posvećuju više vremena kontroli rada birokratije. Istovremeno, smanjuje sevremekojeimostajenaraspolaganjadabiprocenilirelativnutražnjuinteresnih

Econ

omic

Ann

als n

o 16

9, A

pril

2006

- Ju

ne 2

006

101

Renteukreiranjuiprimenisvojinskihprava

grupa.Zakonodavcisu,dakle,suočenisaneophodnošćuizboraizmeđuovihak-tivnostipajeskoronemogućeizbećineefikasnosturadudržavneadministraciješto,izmeđuostalog,podrazumevaipreteranosprovođenjesvojinskihprava.

Zaradedržavnihčinovnikakaoispecijalnepovlasticedirektnosupovezanesanivoomučinka i veličinombudžetabirokratije.Tačinjenica imadvevažneimplikacijezanašuanalizuegzogenogkreiranjasvojinskihprava.Prvo,dabisekodlegislativeizborilizavećibudžet,birokratesuspremnedakoristedeosvogdiskrecionogbudžetaštoznačidaizvršnabirokratijaisamapredstavljainteresnugrupukojatražidodelusvojinskihprava(uovomslučajunadvećimbudžetom).Idrugo,birokrateimajupodsticajdainformišuzakonodavceorelativnojmoćiiželjamadrugihinteresnihgrupai,utomsmislu,služekaoznačajanizvorin-formacijazazakonodavnuvlast.Sobziromda legislativačestodelegiraprocesizrade formalnihpravilabirokratiji, interesnegrupesuuprilicidavršedirek-tan pritisak na birokratiju sa ciljem sticanja željenih svojinskih prava. Budžetzaprimenuovihprava,međutim,idaljestižeizzakonodavnesfere,takodabi-rokratemorajuinformisatinosiocezakonodavnevlastiopromenamauobimuposla koje su proistekle kao posledica udovoljavanja tražnji interesnih grupa.Jednomrečju,pritisak interesnihgrupanabirokratiju je relativnoneefektivanukolikobirokratenisuustanjudaubedezakonodavnuvlastdaimalociravećibudžetzbogtakvihpritisaka.

Ulazak u državni sektor “proizvodnje” (konkretno, “proizvodnje” svojin-skih prava) nije besplatna aktivnost. Ni jedan organ državne uprave ne možeautonomnodaodlučikojećedobroobezbeđivatiiukojojkoličinibezprethod-nogsticanja,kakokažeFaith(1980,s.339),“proizvodnogprava”odstraneza-konodavnevlasti.Istovremeno,postojeraznaograničenjaslobodnomulaskunaplatnispisakdržavneupraveštoječinirelativnonekonkurentnomsferomvlasti.Ovakvainstitucionalnaograničenjaproizvodeznačajnerenteudržavnomsek-torupajerazumnoočekivatinadmetanjepojedinačnihagencijazaproizvodnapravakojagenerišuovakverente.Pravonaproizvodnju,unašemslučajusvojin-skihprava,neznačidasupojediniorganiupravezaštićeniodspoljašnjihuticajailipakostalihorgana.Kaoisasvakimsvojinskimpravom,iovopravomorabiriprimenjenodabiimalosmisla.Stimuvezi,budžetsvakogorgana,njegovnivoautputa,irentekojeprisvajazaviseodbudžetaiautputaostalihorganauprave.Stoga,svakiorgandržavneupraveimapodsticajdauložiizvesneresursekakobisprečiotransfernovčanihsredstvaiznjegovogubudžetnekogdrugogorganaikakobiodržaopostojećinivoautputa.

Poredizdatakanaodržavanjetekućihproizvodnihprava,birokratskeagenci-jećeuložitiizvesneresurseuprisvajanjenovih,ranijenedefinisanih,ilinepotpu-nododeljenihpravanaformulisanjesvojinskihprava.Faithnavodiprimerekojiukazujudaorganiupravetroše jedandeosvogbudžetazarazvojprogramaili

Ekon

omsk

i ana

li br

169

, apr

il 20

06. -

jun

2006

.

10�

Jelena Žarković

projekatakojipotencijalnomogubitiimplementiraniubudućnosti.Mehanizamfunkcionisanja državne uprave je, nažalost, takav da postoji veća verovatnoćadasepravoproizvodnje,asamimtimipravonadsticanjemrente,dodelionomorganuupravekojipokažedajeustanjudanoviautputisporučiprvi,aneonomkojitomožedauradiefikasnije.

Jednaodposledicanadmetanjazanovimproizvodnimpravimajesteširenjebirokratije.Drugavažnaposledica jesteda,uzimajućiuobzirresursekojepo-jediniograniupraveutrošeunadmetanjuzarentama,vremenomdolazidora-sipanjapotencijalnerente.Većsmoistaklidanepostojanjeprivatnihsvojinskihpravanadzajedničkimresursimadovodidorasipanjarente.Analognoposma-trano,namećesezaključakdaglavniizvorneefikasnostiudržavnojproizvodnjisvojinskihpravaležiunačinunakojisepravanaproizvodnju(svojinskihprava)dodeljuju.Aktivnostitraganjazarentamapojedinačnihorganaupraveupravosemoguposmatratiikaointernipokušajiutvrđivanjadistribucijetakvihprava.

Podsticaji i ograničenja mogu biti nešto drugačiji za nosioce sudske vlastiu odnosu na izvršnu birokratiju, ali je u suštini moguće primeniti isti gener-alnimodel inaovusferuvlasti.Sudijekoje senalazenanižimhijerarhijskimnivoimapravosudnogsistemaikojesebirajunakraćevremenskeperiodemoguimatisličnepodsticajekaoiposlaniciuzakonodavnojskupštini.Imajućiuvidudasusudskepresudekritičneurazrešavanjusporova,razumnojeočekivatiuti-cajprivatnihinteresnihgrupanakonačanishodsudskihodlukakaoinaprocespostavljanja sudija. Najzad, kao i kod izvršne birokratije, plata sudija nije di-rektnobazirananakvalitetunjihovogradatakodasupodsticajikaefikasnomobezbeđenjupravdeslabi.

6. neuspeh dRŽave pRilikom kReiRanja svojinskih pRava

Procestraganjazarentamajedirektnopovezansaobimomdržavneaktivnostiuprivrediirelativnomveličinomjavnogsektora.Sapovećanjembrojadržavnihograničenjaprivredneaktivnostipodstičese nadmetanjeza rentama izmeđupolitički aktivnih interesnih grupa. U takvoj situaciji veće količine resursa seodvraćajuodproduktivnihaktivnostitraganjazaprofitomkaneproduktivnimaktivnostima.Pojedincisuspremnidauložeograničeneresurseupokušajudaobezbedeiliinicijalnuraspodelusvojinskihpravanadveštačkikreiranimrenta-mailidapromeneprvobitnuraspodelupotiskujućitrenutnoprivilegovanenos-ioceprava.

Pristupsvojinskihpravadolazidoistihzaključakakaoiliteraturaotraganjuzarentama.Naime,institucionalnipreduzetnikjeprvikojiuviđaneiskorišćeneprofitabilne mogućnosti koje je moguće realizovati definisanjem novih, ili re-definisanjempostojećihsvojinskihinstituta.Usuštini,preduzetniksistemasvo-

Econ

omic

Ann

als n

o 16

9, A

pril

2006

- Ju

ne 2

006

103

Renteukreiranjuiprimenisvojinskihprava

jinskihprava5suočenjesanekolikoalternativa.Onmožedastupiudobrovoljneprivatnearanžmaneprilikomsvojinskopravnogugovaranja,ili,može,koristećidržavu, da izvrši redistribuciju postojećih svojinskih prava. Put koji će pre-duzetnikodabratidabidošaodopravasvojinezavisiodtogadalisuočekivanekoristiodsticanjapravakrozdržavnupreraspodelu(troškoviorganizovanjain-teresnegrupe,lobiranja,novčanihdoprinosazakampanju,prikupljanjaglasova,ilipakdirektnogpodmićivanja)veći ilimanjiod troškova sticanjapravakrozdobrovoljnuprivatnu razmenu.Ukoliko suočekivani troškovipojedinaca,prenegodruštvaucelini,direktnoinvolviranihuprocessticanjasvojinskihpravakrozdržavnuaktivnost,nižiodtroškovasticanjapravakrozdobrovoljnuprivat-nurazmenu,možeseočekivati lobiranjeodstraneuticajnih interesnihgrupa.Takvaaktivnost,međutim,možedovestidopovećanognadmetanjazauslugamadržave,apodstaknutaječinjenicomdadodelapravaodređuječijićeseinteresiuzeti u obzir, a čiji ne. Naime, prava imaju dualnu prirodu: uvažavanje pravakojejedodeljenoosobiAznači,uskraćivanjeistogpravaosobiB,iobrnuto.Kon-fliktkojiproizilaziizmeđuAiBuvezisasvojinskimpravimajeneizbežan.AkojeosobiAdodeljenopravotoznačidasenjegovi interesiračunaju,alinei in-teresiosobeB,pro tanto(Benson1984,s.391).Kadazapočnepolitičkipritisakzapromenomsvojinskematrice,onikojićebitipogođenipromenommorajuilidaseorganizujuilobirajuzasvojeintereseilidasepomiresačinjenicomdaćebitioštećeni.Zanekepojedince,dakle,alokacijasvojinskihpravakrozdržavnuaktivnostmoždanećebitijeftinijaodalokacijekrozprivatnurazmenu,alićeonibitiprisiljenidaaktivnoutičunapolitičkiprocesnebiliuspelidaodbranesvo-jinskapravakojavećposeduju.Nadmetanjezasvojinskimpravimanapolitičkomtržištumožedapostaneigrasanegativnomsumom.

Ciljdosadašnjeanalizebiojedaukaženaosnovneproblemekojinastajupri-likomizgradnjesvojinskihpravaodstranedržave.Imajućiuvidudaistaknutiproblemi nisu nimalo zanemarljivi mi, na izvestan način, možemo govoriti oneuspehudržaveuizgradnjiosnovnogsvojinskogokvira,aneuspehobrazlažemonasledećinačin.Naime,upravosmopokazalida,kadadržavajednompokreneproces modifikacije svojinskih prava, nastaju podsticaji ka organizovanju svevećegbrojainteresnihgrupa,štopovećavaukupnutražnjuzapromenomsvojin-skihinstituta.

Kada jednom dođe do modifikacije svojinskih prava proces stalnog“podešavanja”ovihinstitutamožedaseproširiiudrugeoblasti.Naime,imajućiuvidudajevećinaorganizacionihtroškovavećinternalizovanasamimulaskominteresnegrupeupolitičkonadmetanjezasvojinskimpravima,istagrupanakonodređenogvremenavršipolitičkipritisakradisticanjapravaodkojihimamanje

5 IdejaopreduzetnikusistemasvojinskihpravadolaziizradaAndersonandHill(�00�).

Ekon

omsk

i ana

li br

169

, apr

il 20

06. -

jun

2006

.

104

Jelena Žarković

koristinegoodpravazbogkojih jeorganizovana ikoja subilanjenprvobitnicilj.Tollison(198�)nasličannačinprimećujedaorganizacionitroškoviprilikomformiranjagrupezapritisakulazeuovuinterakcijukaostart-up costs,jerkadasujednomnačinjeni,neutičudaljenamarginalnetroškovestvaranjanovihpravilaigrekojimase,unašemslučaju,uređujusvojinskiodnosi.Drugimrečima,oblastlegislativne proizvodnje suočena je sa tzv. tragedijom zajedničkog poseda. Do-brojepoznatodaovajproblemnastajekodsvihdobarakojanemajucenukaomehanizamracionisanja,aupravojedanodprimeraovakvihdobarasusvojin-skapravakojekreiradržava.Kadajeinteresnagrupajednomprevazišlanajvećideo organizacionih troškova, ona svaki sledeći zakon, uredbu ili regulativumožedobitipraktičnoponultojceni,dokjetrošakzakona,uključujućiinjegovuprimenu,prenetnadrugečlanovedruštva.Kaoikodsvakogzajedničkogresursavremenomdolazidonjegovepreteraneupotrebe štounašemslučajuznačidopreteraneproizvodnjeformalnihsvojinskihprava.

Narastbrojainteresnihgrupaipovećanjetražnjezamodifikacijomsvojin-skihpravazakonodavnavlastmožedaodgovorinavišerazličitihnačina.Upre-thodnomodeljkusmonapomenulidazakonodavcinajčešće,utežnjidapovećajupolitičku efikasnost, delegiraju značajan stupanj nezavisnosti i nadležnosti umodifikaciji svojinskih prava upravo birokratskim strukturama. Na rast brojaorganizovanih interesnih grupa zakonodavna vlast reaguje tako što, dakle,formiranovebirokratskeagencijeiširiobimnadležnostivećpostojećihorganauprave.Postojebardvevažneposlediceovakvograsta državnog aparata (Ben-son,1984, s. 394). Prvo,povećanjabrojadržavnih agencija znači da ćemoratidasepovećajunadležnostizakonodavnevlastiuoblastikontroleinadzoraradabirokratije. Zakonodavna sfera mora kontrolisati birokratske agencije da bi seuveriladaonezaistaproizvodeonoštolegislativaželi(svojinskapravakojaod-govarajufavorizovaniminteresnimgrupama).Troškovimonitoringabirokrati-je takopostajuznačajnastavkaukupnihagencijskihtroškova, troškovakojisuneizbežniusvakomodnosuizmeđuprincipala(legislative)iagenta(birokratije).Sapovećanjemtražnjeinteresnihgrupaiposledičnimpovećanjembrojadržavnihagencija,rastutroškovimonitoringa.Ipak,oninemogurastiunedogled,kaoštonilegislativanemožesavršenokontrolisatiradbirokratije,takodajesarastombrojabirokratskihagencijaneizbežanrastnezavisnostiidiskrecijebirokratijeudodeliimodifikacijisvojinskihprava.

Drugaposledicaovakvograstadržavnogaparatajesteštosadarazličitebi-rokratskeagencijeimajupodsticajdasemeđusobnonadmećuzanovapravanaproizvodnjusvojinskihprava.Kaoštosmovećnapomenuli,isamebirokratečestopredstavljajuinteresnugrupukojaseborizapridobijanještovećegskupasvojin-skihpravakojamogudaprimenjuju.Stoga,rastdržavnogaparatakojinastajekrozprocesmodifikacijesvojinskihprava,odnosnorent seekingproces,navodi

Econ

omic

Ann

als n

o 16

9, A

pril

2006

- Ju

ne 2

006

105

Renteukreiranjuiprimenisvojinskihprava

nazaključakdaćebirokratekao interesnagrupana tajnačinpostatipolitičkimoćniji. Najzad, postoji opasnost da će interesi onih u vladi postati relativnovažnijiidaćeimativećiuticajodinteresaonihkojimasevlada.

Interesnegrupe,nakoninternalizovanjainicijalnihorganizacionihtroškova,povećavaju tražnju za novim svojinskim pravilima jer su marginalni troškovidolaženjado takvihpravila ekstremnoniski.Videli smoda i legislativa,kao ibirokratija,imainteresadaodgovorinapovećanutražnjuzadefinisanjemnovihiredefinisanjempostojećihsvojinskihprava.Idoknovapravilainteresnegrupemogudobitiposkoronultojceni,trošakzakonainjihoveprimenesnoseostaličlanovidruštvakojimoždanemajunikakvekoristiodnovokreiranihinstituta.Drugirečima,interesnegrupetražezakonezakojesudruštvenitroškovivećioddruštvenihkoristištojeprimerzanegativne eksternalijekojeproizvodidržava.

7. umesto ZakljuČka

Država svakako ima određene prednosti prilikom proizvodnje svojinskihpravauodnosunatržištusličnemehanizmespontanog(endogenog)definisanjasvojinskihinstituta(AndersonandMcChasney,�003,s.196).

Prvo, država kao nezavisni subjekt sa kolektivno odobrenom upotrebomsile6moželakšedaizbegnesituacijeopisaneuigrizatvorenikovadilema,kojesuinačeinherentneprivatnimsporazumimaopoštovanjuizaštitisvojinskihprava.Upotrebatrećestraneuprimenisvojinskihprava,kojaimamoćprisileugovornihstranadapoštujuuslovesporazumailikazneuslučajunjegovognepoštovanja,pružapotencijalzaostvarivanjenetokoristiodučestvovanjadržaveuformiranjusvojinskiharanžmana.

Drugirazlog,povezansaproblemomsaradnjeusituacijamakojeopisujeigrazatvorenikovadilema,jestepojavabesplatnihkorisnikaštojekarakterističnozaneisključivajavnadobrakakvajezaštitasvojinskaprava.Državaimaefikasnijemehanizmenaplatezaštitekojupružasvojinskopravnomsistemuuodnosunaprivatne organizacije. Zaštita svojinskih prava od spoljašnje pretnje, pogotovukadasuupitanjunacionalnegranice,podležeproblemubesplatnogkorisnikajer

6 “Društvenoodobrena”značidasupripadnicidruštvenezajednicekolektivnorazviliokvirukomejedržavidatanadležnostnadprisilomdrugihčlanovagrupe.Državase,utomsmislu,posmatra kao mehanizam koji može legitimno da upotrebljava silu sa ciljem podsticanjadruštvenog blagostanja. Na taj način ona se razlikuje od privatnih grupa koje pružajuzaštituosnovniminstitucijamadruštva,aizmeđuostalihisvojinskimpravima,jerprivatne,spontano formirane grupe nemaju široko prihvaćenu legitimnost u upotrebi sile. Većinateoretičaradržaveupravoprihvataovakvu,usuštiniHobsijansku,perspektivuposmatranjedržave kao jedinog entiteta kome je dozvoljena upotreba sile u odnosu na ostale članovedruštva.

Ekon

omsk

i ana

li br

169

, apr

il 20

06. -

jun

2006

.

106

Jelena Žarković

jeteškozaštititijednogpojedincabezpružanjazaštiteidrugima.Ikonačno,donivoadokogsezaistasilanalaziuosnovikreiranjasvojinskihprava,štosmatravećinaekonomistakojasleditradicijuHobbsa,kolektivnaakcijauvidudržavemože veoma efikasno da zaštiti svojinskopravne aranžmane od drugih grupakojeupotrebljavajusilu.Umnogimsituacijama,državaimaekonomijuobimauprimenisile,odnosnopredstavljaprirodnogmonopolistuuovakvojaktivnosti.

Trebavideti,međutim,da linabrojaneprednostiprevazilaze troškovekojinastajuuovomprocesu.Naime,političkomtržištu,kaoiekonomskom,svojstve-nisutransakcionitroškovi.Političkitransakcionitroškovipredstavljajutroškovevršenjajavnogizborainastajuuprocesuproizvodnjejavnihdobaraputemkolek-tivneakcije.Onimogubitiinterpretiraniikaoagencijskitroškovijernastajuuodnosuizmeđuprincipalaiagenata.Uosnovi,građani,kaooriginalni“vlasnici”suvereniteta,imajuuloguprincipalaiputemglasanja,ovlašćujunekeodsvojihsugrađanada,kaonjihoviagenti,odnosnopolitičkipredstavnici,upravljajunji-hovimsuverenitetom(FurubotnandRichter�000,s.415).Zarazlikuodprivat-nogodnosaizmeđuprincipalaiagenata,upolitičkojareniagentisutikojispro-vodejavnuvlastikoji,podržanidržavnimmehanizmomprisile,moguodreditisvojim principalima šta se sme raditi, a šta ne. Iako se radi o netipičnoj vrstiodnosaizmeđuprincipalaiagenata,teorijskiposmatrano,iovdeimamoprob-lemekojepredviđaekonomijatransakcionihtroškova-asimetričneinformacijepreiposlesklapanjaugovora.Toznačidapostojemogućnostizapojavuex anteiex postoportunizma(Williamson1996,s.176).Institucijekojeupolitičkojsferipokušavajuograničitiexpostoportunističkoponašanjesadržanesuuprincipimapodelemoćiipravnojdržavi.Ipak,informacijenesamodanisusimetričnodis-tribuiranevećsuinepotpunepogotovuupogleduonogaštobudućnostdonosi.Stoga,odlukezakonodavneilisudskevlastiilijavneadministracijenemogubitisavršenovezaneosnovnimustavnimpravilima.Drugimrečima,morapostojatiizvestanstependiskrecionemoćiagenataizbogtogasejavljaproblemkredibil-nostiobećanjapolitičkihpredstavnikauodnosunakonstituente.

Drugi problem kredibilnosti nastaje u procesu političke razmene izmeđupredstavnika različitih interesnih grupa u društvu. Ovde značajnu ulogu igratrgovina glasovima između predstavnika zakonodavne vlasti (Buchanan andTullock196�),aproblemsaovakvomrazmenomležiučinjenicidaonaimavre-menskudimenziju.Naime,ubrojnimslučajevima,današnjizakonimogujedinobitidonetizahvaljujućiobećanjimakojaseodnosenabudućnost(North1990,s.50).Kao ikodekonomske razmene,obećanja semorajuučinitikredibilnimuzpomoćodgovarajućih institucionalniharanžmana.Uoba slučaja,uokviruprincipal-agent odnosa između birača i političara, na jednoj strani, i političkerazmeneizmeđuinteresnihgrupa,nadrugoj,nastajutransakcionitroškovizbog:

Econ

omic

Ann

als n

o 16

9, A

pril

2006

- Ju

ne 2

006

107

Renteukreiranjuiprimenisvojinskihprava

neizvesnosti,ograničeneracionalnostikreatoraformalnihpravila,nesavršenogsprovođenjapravilaioportunizma.

Promene svojinskih prava kroz državnu aktivnost, međutim, mogu u iz-vesnimslučajevimadadovedudopovećanjadruštvenogblagostanja.Demstez(1967)jepokazaodaprelazaksakomunalnenaprivatnusvojinunadresursimapovećavaefikasnostnjihoveupotrebe.Nasličannačin,naporilobistausmerenika,recimo,prodajizemljekojajeujavnomvlasništvumoglibidadovedudoefi-kasnijeupotrebetezemlje.Buchanan(1980,ss.183-193)je,naprimer,izučavaokakopotencijalneposlediceaktivnostitraganjazarentamamogudadovedudoeliminisanjanegativniheksternalija.Dalitoondaznačidasutakveaktivnostipoželjne?

Vođeni Alchian i Demsetzovom (197�) interpretacijom rezidualnog pove-riocamožemorećida,kada sumetodedefinisanja iprimene svojinskihpravaoblikovaneodstranepojedinacakojisupotencijalnivlasnicirezidualnogostat-ka,tadapostojesnažnipodsticajikaracionalnomtrošenjuresursaneophodnihu procesu izgradnje svojinskih instituta, za razliku od situacije kada su pravadefinisana od strane donosilaca odluka koji nemaju legalno pravo nad delomrente,kaoštosupolitičariilibirokratija.Poštonemajuzakonskopravonadde-lom rente koja nastaje kreiranjem svojinskih prava, samim tim političari i bi-rokratijanemorajudasnosetroškovekojinastajuuprocesukreiranjasvojinskihinstituta.

U ranijim izlaganjima smo istakli da su podsticaji moderne birokratije kaefikasnoj “proizvodnji” svojinskih prava veoma slabi. Tačnije, imajući u vidučinjenicudasejavnaadministracijaborizamoć,prestiž,javnureputacijuina-dasvemaksimiziranjesopstvenogbudžeta,onapreimapodsticajdaohrabrujeproces traganja za rentama. Tako na primer, u procesu prelaska sa zajedničkenaprivatnu svojinu,birokratijabimogladazahtevaodpotencijalnihnosilacaprivatnihpravada“dokažu”dapravatrebadodelitibašnjima.Istovremeno,tobiznačilodajepotrebnaznačajnaalokacijabudžetabirokratijikakobiprocenilakotrebadadobijeprivatnosvojinskapravaakone.Stoga,iakokreiranjesvojinskihpravakrozaktivnostitraganjazarentamaodstranedržavnihslužbenikamožeuizvesnimslučajevimadoprinetipovećanjudruštvenogblagostanja,imajućiuvidučinjenicudaoninisurezidualnipoverioci,troškovinaegzogennačindefinisan-ih svojinskih instituta imaju tendencijudapremaše troškovekojinastajukrozinterakciju zakonskih vlasnika renti. Drugim rečima, smanjenje neefikasnostikorišćenjazajedničkihresursa,kojeseizmeđuostalogogledaurasipanjurente,krozprivatizacijumožejednostavnodapomeriprocesrasipanjarenteudruguarenu,političku.

No,nekomožerećida,kadabipostojalijeftinijinačinikreiranjasvojinskihprava,pojedincinebiulaziliupolitičkuarenu.Ipak,mismomišljenjadapriroda

Ekon

omsk

i ana

li br

169

, apr

il 20

06. -

jun

2006

.

108

Jelena Žarković

konkurencijenapolitičkomtržištu,koja imakarakteristike igrezatvorenikovadilema,navodipojedincenatraganjezarentama iakopostojemanjetroškovnoopterećeniprocesialokacijesvojinskihprava.Ovakavscenarioimajošvišeizgle-daukolikoprihvatimočinjenicudaćepojedinciaktivnoinstistitaratinaželjenojdodelisvojinskihpravadužsvakemarginedokgodočekivanekoristiodtakvihaktivnostiprevazilazeočekivanetroškove.Toznačidačakikadaodređenisub-jektipokušavajustećipravosvojinekrozprivatnekanale,njihovirivalisrazlogommoguočekivatidaćeseoniodlučitizasticanjeistihpravakrozaktivnostitra-ganjaza rentamakoristećidržavu.Sličnaočekivanjana strani svake interesnegrupemoguijednuidrugugrupuusmeritikaistimneproduktivnimaktivnos-tima.Iakobiijedniidrugibiliuboljempoložajuukolikoposegnuzaprivatnimmehanizmimaizgradnjesvojinskihinstituta,problemitipazatvorenikovedilemeihnagonedazavršeuobostranoinferiornimishodima.

Imajući u vidu prirodu političkog procesa, troškove kreiranja prava krozdržavnu aktivnost neće u potpunosti snositi interesne grupe. Jedan deo tihtroškovaćesvakakopastinateretporeskihobveznikakojimoždanećeimatini-kakvedirektnekoristiodnovokreiranihsvojinskiharanžmana.Posledično,tra-ganjezarentamamožebitirelativnoatraktivan(jeftin)načindefinisanjapravazainteresnegrupekojeočekujuizvesnekoristi,iakojeusuštiniveomaskupproceszadruštvoucelini.Raspoloživostvećegbrojaopcijatraganjazarentamamožeosujetitiefikasnijasredstvazapostizanjeistogcilja.Utomsmislu,iakosenaprvipogledčinidakreiranjesvojinskihpravakrozpotraguzarentamamožedopri-neti rastu blagostanja, detaljniji uvid u ovaj proces pokazuje da ova aktivnostdoprinosiumanjenjuukupnogdruštvenogblagostanja.Pitanjejedalibieven-tualnidobiciuefikasnosti,nastalikaoposledicatraženjarenti,prevazišlinastalegubitke.Stoga,kaošto ističeFaith(1980,ss.333), jedinoukolikosedokažedasmanjenjejednogdelatržišnihtransakcionihtroškova,štopredstavljaprednostdržaveprilikomkreiranja svojinskihprava,prevazilazi troškovekojinastajuuovomprocesu(političketransakcionetroškove)ondamožemorećidajeboljedasvojinskapravaformiradržava.

1.Alchian, Armen A. and Demsetz, Harold,“Production,InformationCostsandEco-nomicOrganization”, American Econom-ic Review vol. 6� (5),December197�, ss.777-795

�.Anderson, T. L. and Hill, Peter J.,“Priva-tizingtheCommons:AnImprovement?”, Southern Economic Journal vol.50 (�),Octobar1983,ss.438-450.

liteRatuRa

Econ

omic

Ann

als n

o 16

9, A

pril

2006

- Ju

ne 2

006

109

Renteukreiranjuiprimenisvojinskihprava

3. Anderson, Terry L. and Hill, Peter J.,“CowboysandContracts”, Journal of Le-gal Studies vol. 31,June�00�,ss.489-514

4. Anderson, Terry L. and McChesney Fred S.,ed. Property Rights: Cooperation, Con-flict, and Law.Princeton:PrincetonUni-versityPress,�003.

5.Benson, Bruce,“RentSeekingfromaProp-erty Rights Perspective”, Southern Eco-nomic Journal vol. 51 (�), October 1984,ss.388-400

6.Benson, Bruce.The Enterprise of Law. Pa-cificResearch Institute forPublicPolicy,1990.

7.Buchanan, James and Tullock, Gordon.The Calculus of Consent: Logical Foundations of Constitutional Democracy.The Univer-sityofMichiganPress,196�

8. Buchanan, James“RentSeekingandProfitSeeking”,UToward a Theory of the Rent-Seeking Society,Buchanan,J.,Tollison,R.andTullock,G.,(ed)TexasA&MUniver-sityPress,1980,ss.3-16

9.Buchanan, James“RentSeekingunderEx-ternalDiseconomies”,UToward a Theory of the Rent-Seeking Society,Buchanan, J.,Tollison, R. and Tullock, G., (ed) TexasA&MUniversityPress,1980,ss.183-�35.

10. Demsetz, Harold, “Toward a Theory ofPropertyRights”, American Economic Re-view vol.57(�),May1967,ss.347-359.

11.Eggertsson, Thrainn.Economic Behaviour and Institutions. Cambridge UniversityPress,1990.

1�. Faith, Roger L. “Rent Seeking Aspectsof Bureaucratic Competition”, U Toward a Theory of the Rent-Seeking Society,Bu-chanan, J., Tollison, R. and Tullock, G.,(ed) Texas A&M University Press, 1980,ss.33�-344.

13.Furubotn, Eirik G. and Richter, Rudolf.In-stitutions and Economic Theory: The Contri-bution of the New Institutional Economics.TheUniversityofMichiganPress,1997

14. Furubotn, Eirik and Pejovich, Svetozar.“Property Rights and Economic Theory:

ASurveyofRecentLiterature”,Journal of Economic Literaturevol.10(4),December197�,ss.1137-116�

15. Jovanović, Aleksandra. Uvod u ekonom-sku analizu prava.PravnifakultetUniver-zitetauBeogradu,1998.

16.Libecap, Garry. Contracting for Property Rights.CambridgeUniversityPress,1989.

17.Mueller, Dennis C.Public Choice III.Cam-bridgeUniversityPress,�003

18. Niskanen, William. A. Bureaucracy and Representative Government. Aldine-Atherton,1971.

19. North, Douglass C. Institutions, Institu-tional Change and Economic Performance.CambridgeUniversityPress,1990.

�0.Peltzman, Sam,“TowardaMoreGeneralTheo-ryofRegulation”, Journal of Law and Econom-ics vol.19(�),August1976,ss.�11-�40

�1. Posner, Richard, “Theories of EconomicRegulation”, Bell Journal of Economics and Management Science vol. 5 (�), Au-tumn1974,ss.335-358

��.Posner, Richard, “TheSocialCostsofMo-nopolyandRegulation”,Journal of Political Economyvol.83(4),August1975,807-8�8

�3. Prokopijević, Miroslav. Konstitucionalna ekonomija.EPress.�000.

�4.Stigler, George,“TheTheoryofEconomicRegulation”, Bell Journal of Econom-ics and Management Science �(1), Spring1971,ss.3-�1

�5. Tullock, Gordon, „The Welfare Costs ofTariffs, Monopolies and Theft” Western Economic Journal 3,1967,ss.��4-�3�.

�6. Tullock, Gordon. 1980. „Efficient rentseeking.”UToward a Theory of the Rent-Seeking Society,Buchanan,J.,Tollison,R.andTullock,G.,(ed)TexasA&MUniver-sityPress

�7. Tullock, Gordon,“Where is the Rectan-gle?”,PublicChoice91,1997,ss.149-159

�8. Tullock, Gordon, “Which Rectangle?”,PublicChoice96,1998,ss.405-410

�9. Williamson, Oliver E. The Mechanisms of Governance.OxfordUniversityPress,1996