REPUBLIKA E Koso\'Es - PEHYlilHlKA KOCOBO - REPUBLI<: OF KOSO\O

GJYKATA KUSHTETUESEYCTABHH CY,lI.

CONSTITUTIONAL COURT

Pristina, 7.novembar 2016. godineBr. ref.:RK997/16

RESENJE 0 NEPRIHVATLJIVOSTI

u

slucaju hr. KI72/16

Podnosilac

Kosovski ured osiguranja

Oeena ustavnosti presude Rev. hr. 264/2015 Vrhovnog suda Kosova od09. deeemhra 2015. godine

USTAVNI SUD REPUBLlKE KOSOVO

u sastavu:

Arta Rama-Hajrizi, predsednicaIvan Cukalovic, zamenik predsednikaAltay Suroy, sudijaAlmiro Rodrigues, sudijaSnezhana Botusharova, sudijaBekim Sejdiu, sudijaSelvete Gerxhaliu- Krasniqi, sudija iGresa Caka- Nimani, sudija

Podnosilac zahteva

1. Zahtev je podneo Kosovski ured osiguranja, sa adresom u Pristini eu daljemtekstu: podnosilac zahteva) zastupljen od strane ovlascenog zastupnika FaikaSylejmanija.

1

Osporena odluka

2. Podnosilac osporava presudu Rev. br. 264/2015 Vrhovnog suda od 09.decembra 2015. godine, koja mu je urucena 31. decembra 2015. godine.

Predmetna stvar

3. Predmetna stvar je ocena ustavnosti gore navedene presude Vrhovnog sudakojom su, navodno, podnosiocu povredena prava i slobode garantovaneclanom 31. [Pravo na pravicno i nepristrasno sudenje] i clanom 54. [Sudskazastita prava] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav), kao i Clanom6. (Pravo na pravicno sudenje) Evropske konvencije 0 ljudskim pravima (udaljem tekstu: EKLJP).

Pravniosnov

4. Zahtev je zasnovan na clanu 113.7 Ustava, clanu 47. Zakona 0 Ustavnom suduRepublike Kosovo br. 03/L-121 (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 29Poslovnika 0 radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu:Poslovnik).

Postupak pred Ustavnim sudom

5. Dana 29. aprila 2016. godine, podnosilac je podneo zahtev Ustavnom suduRepublike Kosovo (u daljem tekstu: Sud).

6. Dana 11.maja 2016. godine, predsednica Suda je imenovala sudiju Gresu Caku-Nimani za sudiju izvestioca i Vece za razmatranje, sastavljeno od sudija: AltaySuroy (predsedavajuci), Bekim Sejdiu i Selvete Gerxhaliu-Krasniqi.

7. Dana 31. maja 2016. godine, Sud je obavestio podnosioca 0 registraciji zahtevai kopiju zahtevaje prosledio Vrhovnom sudu.

8. Dana 15. septembra 2016. godine, Vece za razmatranje je razmotrilo izvestajsudije izvestioca i jednoglasno iznelo preporuku Sudu 0 neprihvatljivostizahteva.

Pregled cinjenica

9. Dana 17. juna 2010. godine, doslo je do teske saobracajne nesrece u kojoj je lice1. A. zadobilo teske telesne povrede sa trajnim posledicama. Komisija zaprocenu stete je zakljuCila da je lice 1. A. zrtva saobracajne nesrece koju jeizazvalo trece lice. 8to se tice zadobijenih povreda, komisija je zakljucila da lice1. A. "ima teske telesne povrede koje umanjuju njegove zivotne funkcije za100%."

10. Nepoznatog dana 2013. godine, 1. A. je pred Osnovnim sudom u Pristinipodneo tuzbu za nadoknadu stete protiv podnosioca zahteva (Kosovskog uredaosiguranja).

2

11. Dana 23. oktobra 2013. godine, Osnovni sud u Pristini doneo je presudu [C. br.2745/10], kojom je u celosti prihvatio kao osnovan tuzbeni zahtev 0 isplatikompenzacije za I. A

12. U svojoj presudi Osnovni sud je usvojio tuzbe i pravo na kompenzacijumaterijalne i nematerijalne stete za oboje, 1. A i njegovu suprugu, kao i pravona kompenzaciju na ime dusevnih bolova za roditelje i decu 1. A, u ukupnomiznosu od otprilike 300.000 evra. Prema podnosiocu zahteva, ovaj iznos jeprevazisao maksimalni limit odreden za osobu "prilikom telesne i zdravstvenepovrede iIi smrti" i shodno tome, u suprotnosti je sa pravilom 3 0 izmeniPravilnika 0 obaveznom osiguranju od autoodgovornosti (u daljem tekstu:Pravilnik).

13. U zakonskom roku, podnosilac je izjavio zalbu Apelacionom sudu na presuduOsnovnog suda od 23. oktobra 2013. godine zbog povrede procesnog prava ipogresno i nepotpuno utvrdenog Cinjenicnog stanja, i pogresne primenematerijalnog prava, uz preporuku da Apelacioni sud odluci da vrati slucajprvostepenom sudu na ponovno sudenje.

14. Dana 25. maja 2015. godine, Apelacioni sud je don eo presudu [Ac. br.2115/2014], kojom je zalbu podnosioca prihvatio sarno u delu koji se odnosiona kamatu koja se treba obracunati na dodeljenu kompenzaciju, dok je drugedelove zalbe podnosioca odbio kao neosnovane, i potvrdio presudu Osnovnogsuda od 23. oktobra 2013. godine.

15. Dana 01. jula 2015. godine, podnosilac je Vrhovnom sudu podneo zahtev zareviziju zbog bitne povrede procesnog prava i pogresne primene materijalnogprava.

16. Dana 09. decembra 2015. godine, Vrhovni sud je doneo presudu [Rev. br.264/2015], kojom je usvojio zahtev za reviziju podnosioca, te je presudeApelacionog suda [Ac. br. 2115/2014] od 25. maja 2015. godine i Osnovnogsuda [C. br. 2745/2010] od 23. oktobra 2013. godine preinaCio u delu koji seodnosi na visinu dodeljene kompenzacije.

17. U svojoj presudi, Vrhovni sud je smanjio ukupan iznos kompenzacije i zarazliku od tumacenja koje su dali Osnovni sud i Apelacioni sud, Vrhovni sud jeusvojio tumacenje podnosioca zahteva po pitanju Pravilnika.

Navodi podnosioca

18. Podnosilac zahteva tvrdi da je presudom Vrhovnog suda povreden clan 31.[Pravo na pravicno i nepristrasno sudenje] i clan 54. [Sudska zastita strana]Ustava, kao i clan 6. (Pravo na pravicno sudenje) EKLJP. Podnosilac zahtevanaglasava "daje samo delimicno nezadovoljan odlukom Vrhovnog suda i to udelu koji se odnosi na visinu dodeljene kompenzacije za materijaine trokove."

Prihvatljivost zahteva

19. Sud prvo razmatra da Ii zahtev ispunjava uslove prihvatljivosti, koji su utvrdeniUstavom i dalje obrazlozeni Zakonomi Poslovnikom.

3

20. U tom smislu, Sud se poziva na clan 113. Ustava [Jurisdikcija i ovlascenestrane], koji predvida:

"1. Ustavni sud odlucuje samo u slucajevima koje su ovlascene stranepodnele sudu na zakonit nacin.

(..)

7. Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobodekoje im garantuje ovaj Ustav prekrsena od strane javnih organa, ali samokada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom."

21. Sud naglasava da u skladu sa clanom 21.4 Ustava, koji propisuje da "Ustavomutvrdena prava i osnovne slobode vaze i za pravna lica, onoliko koliko suizvodljiva", podnosilac zahteva, kao pravno lice, ima pravo da podnese ustavnuzalbu, pozivajuci se na osnovna prava koja se primenjuju za pojedince i pravnalica (vidi: mutatis mutandis, resenje od 27. januara 2010. godine, zahtevKI41/09, AAB-RIINVEST Univerzitet DOO, Pristina protiv Vlade RepublikeKosovo).

22. Pored toga, Sud se poziva i na Clan 48. [Tacnost podneska] Zakona, kojiprOpISU]e:

"Podnosilac podneskaje duzan dajasno naglasi to koja prava i slobode sumu povredena i koji je konkretan akt javnog organa koji podnosilac zelida ospori."

23. Sud se poziva i na pravilo 36 [Kriterijumi 0 prihvatljivosti] (1) d)· i (2) (d)Poslovnika, koje predvida:

(1) "Suduje dozvoljeno da resava zahtev:[...](d) akoje zahtev primafacie opravdan iii nije ocigledno neosnovan.

(2) Sudu proglasava zahtev kao ocigledno neosnovan kada zakljuci:[...](d) da podnosilac zahteva nije u dovoljnoj meri potkrepio svojutvrdnju;

24. Sud prirnecu]e da podnosilac zahteva tvrdi da se maksimalni limitkornpenzacije, koji je predviden Pravilnikorn, primenjuje sarno za povredeneosobe i prema njernu nadoknada ne moze da prede iZllOSod 100.000 evra.Podnosilac zahteva tvrdi "da se u konkretnom slucaju treba postovati clan 2tacka a Pravilnika 3 CBK-a u kojoj se specijicira da se u slucaju telesne izdravstvene povrede ili u slucaju smrti za osobu za sva ostala vozila,kompanija koja je obavezna da ispuni obavezu prema ostecenim ne treba daprekoraci iznos kojije propisan pravilnikom".

25. Sud prirnecuje da u svom obrazlozenju Vrhovni sud podrZava tvrdnjepodnosioca zahteva u vezi sa turnacenjern Pravilnika. U izreci presudeVrhovnog suda se navodi:

4

"Iz clana 2 tacka (a) Pravilnika 3 CBK-a, od 25. 06.2004. god. za izmenuPravilnika 30 obaveznom osiguranju od autoodgovornosti od 27.02.2003.god. proizilazi da u slucaju smrti, telesnih povreda i ugrozavanja zdravljazajedno lice, osiguravajuce pokriceje 100.000 C, dok iznos od 300.000 Cje osiguravajuce pokrice za sva vozila, iznos koji se ne odnosi na slucajkada je u saobracajnoj nesreCi ozleden samo jedno lice sa vozilom. Zbogovog razloga, Vrhovni sud nalazi da je osnovana tvrdnja revizije zapogresnu primenu materijalnog prava, jer je prekoracena pokrivenostosiguranja prilikom odobrenja tuzbenog zahteva tuZilaca. Vrhovni sudKosova, nalazi da presude sudova nizih stepena trebaju da se svakakopreinace, tako da se iz presudenog iznosa treba oduzeti akontacija koju jetuzeni platio tuziocu 1.A, kao i da se prilikom odobrenja tuzbenog zahtevatuzilaca, ne moze se prekoraciti pokrivenost osiguranja odreden sanavedenom odredbom Pravilnika 0 obaveznom osiguranju odautoodgovornosti".

26. Sud, takode, primeeuje da uprkos Cinjenici da se obrazlozenjem presudeVrhovnog suda usvaja tumacenje Pravilnika od strane podnosioca zahteva,poslednje navedeni ipak tvrdi da obracunat iznosa kompenzacije Vrhovnogsuda i dalje prevazilazi maksimalni limit od 100.000 evra i kao rezultat toga,ovom presudom se krsi njegovo pravo na pravicno i nepristrasno sudenje kojeje propisano clanom 31. Ustava.

27. 8to se tice navoda podnosioca zahteva da je racunanje iznosa kompenzacijeodredeno od strane Vrhovnog suda Kosova kontradiktorno sa svojimobrazlozenjem, Ustavni sud podseea da nije sud cetvrtog stepena, niti je sud zanalazenje Cinjenica i da je pravilno i potpuno utvrdivanje cinjenicnog stanja upotpunoj nadleznosti redovnih sudova.

28. Sud naglasava da nije duznost Ustavnog suda da se bavi greskama ucinjenicama ili zakonu, navodno pocinjenim od strane redovnih sudovaprilikom ocene dokaza ili primene zakona (zakonitost), osim i u meri u kojoj sumogle povrediti prava i slob ode zastieene Ustavom (ustavnost).

29. U konkretnom slucaju, Sud primeeuje da podnosilac zahteva svoje navode 0povredi clana 31. Ustava pokusava da opravdava istim argumentima koje je veeiznosio i opsezno razmotrio pred redovnim sudovima tokom redovnog sudskogpostuaka i koji su vee bili predmet detaljne analize i detaljno obrazlozeni upresudi Vrhovnog suda.

30. Nije zadatak Ustavnog suda da zameni svojom procenom cinjenica procenuredovnih sudova i kao opste pravilo, duznost ovih sudova je da ocene dokazekoji se njima stavljaju na raspolaganje. Duznost Ustavnog suda je da utvrdi daIi su postupci pred redovnim sudovima bili pravicni u celosti, ukljucujuCi inaCin uzimanja dokaza (vidi: slucaj Edwards protiv Ujedinjenog Kraljevstva,br. 13071/87, Izvestaj Evropske komisije za ljudska prava od 10. jula 1991.godine).

31. Zahtev podnosioca ne argumentuje da su redovni sudovi u Republici Kosovopostupili na nepravican iIi proizvoljan naCin. Sledstveno tome, Sud smatra da

5

su redovni sudovi postovali pravo podnosioca zahteva na praVlCnOnepristrasno sudenje, prema clanu 31. Ustava u vezi sa Clanom 6. EKLJP.

32. Pored toga Sud, dalje, primecuje da su redovni sudovi nasiroko razmatralipitanje tumacenja Pravilnika, gde je Vrhovni sud dao konacno tumacnje ipreinaCio presude Osnovnog i Apelacionog suda, potvrdujuci stanoviste koje jezauzeo podnosilac zahteva tokom postupaka pred redovnim sudovima.

33. Sud naglasava da cinjenica da je podnosilac zahteva nezadovoljan ishodompostupaka ne moze sarna po sebi pokrenuti argumentovanu tvrdnju 0 povrediodredbi Ustava (vidi: slucaj Mezotur-Tiszazugi Tarsulat protiv Madarske, br.5503/02, presuda ESLJP-a od 26. jula 2005. godine).

34. Sud primecuje da podnosilac zahteva, takode, tvrdi da mu je povredeno pravona sudsku zastitu prava, propisano clanom 54. [Sudska zastita prava] Ustava.Ovim clanom je predvideno:

"Svako ima pravo na sudsku zastitu u slucaju krsenja iIi uskracivanjanekog prava koje je garantovano ovim Ustavom, kao i pravo na efikasnepravne mere ukoliko se utvrdi daje pravo prekrseno."

35. Sud podseca da se clan 54. Ustava odnosi na pravo na sudsku zastitu protivkrsenja osnovnih prava koja su Ustavom zasticena. Posto je zakljucio da jetvrdnja podnosioca zahteva 0 povredi prava na pravicno i nepristrasno sudenjeneosnovana, Sud nalazi da se izvrsenje prava na delotvorno pravno sredstvo nemoze primenjivati.

36. U ovim okolnostima, Sud smatra da podnosilac zahteva nije potkrepiodokazima, niti je dovoljno opravdao svoju tvrdnju 0 povredi osnovnih ljudskihprava i sloboda garantovanim Ustavom, tacnije, povredu Clana 31. [Pravo napravicno i nepristrasno sudenje] i clana 54. [Sudska zastita prava] Ustava, jerCinjenice koje je izneo ni na jedan nacin ne ukazuju na to da su mu redovnisudovi uskratili prava garantovana Ustavom.

37. Shodno tome, zahtev je ocigledno neosnovan na ustavnim osnovama i treba seproglasiti neprihvatljivim, kao sto je utvrdeno clanom 113.7 Ustava, predvidenoclanom 48. Zakona i specificno navedeno kriterijumima prihvatljivosti upravilu 36 (1) d), (2) d) Poslovnika.

6

IZ TIH RAZLOGA

Ustavni sud, u skladu sa clanom 48. Zakona i pravilom 36 (1) (d) i (2) (d) Poslovnika,na sednici oddanoj 15. septembra 2016. godine, jednoglasno

ODLUCUJE

I. DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;

II. DA DOSTAVI ovu odluku stranama;

III. DA OBJAVI ovu odluku u Sluzbenom listu u skladu sa Clanom 2004Zakonai

IV. Ova odluka stupa na snagu odmah

Sudija izvestilac

7