retrospektiva cena - microsoft · 24/7 i spremna je da odgovori na sva vaša pitanja. najrađe...

NASLOVNA

M a g a z i n o s t o č a r s t v u

bROJ 1, dECEMbAR 2015. bEsplAtAn pRiMERAk

Retrospektiva cena svinja, goveda i ovaca

za 2015. godinu


za 2015. godinu

Objekti u svinjogojstvu

Naj stočarPoslovni vodič

SADRŽAJ

Stočna pijaca za 21. vek 4

Retrospektiva cena za 2015. godinu 8

Objekti u svinjogojstvu 12

Simental 16

Novi pogled na marketing miks u stočarstvu 18

Farmia Balkan Viber Public Chat 20

Ko će biti prvi srpski Naj stočar? 22

Vodič kroz stočarske radove 24

Poslovni vodič kroz stočarstvo u SEE regiji 26

Dragi farmeri,

Hvala na ukazanom poverenju u 2015. godini. Postali smo zajednica od 10.000 farmera, prodali zajedno više od 60.000 grla i shvatili da ako želimo da promenimo svet moramo krenuti od sebe. Zato zajedno s Vama vredno radimo da u 2016. godini postanemo najrelevantniji portal za stočarstvo u Evropi. A vama i vašim porodicima od srca želimo rodnu godinu s mnogo zdravlja, sreće i ljubavi.

Farmia tim

Farmia je platforma koja omogućava lakšu kupoprodaju stoke. Farmia je napravljena za vas, da vama olakša proces kupoprodaje, da vama ponudi sve informacije na jednom mestu i da budete u toku kad je reč o stočarstvu. Kupoprodaja stoke nije lak proces i Farmia to razume, tržište je veoma izazovno i netransparetno.

Kako mi Vama možemo da pomognemo…

Naša platforma je pokrenuta sa željom da promeni te stvari, da pokušamo da rešimo svakodnevne probleme u vezi sa kupoprodajom stoke i da učinimo ovo tržište transparentnim. Trgovina stokom je komplikovan proces koji zahteva mnogo vremena i truda. Naša platforma je tu da ubrza ceo postupak kupoprodaje - od pronalaženja kupaca, saveta u vezi sa vašim životinjama, do promovisanja vaših ponuda na našoj platformi. Mi smo tu da vas vodimo kroz ceo postupak.

Nudimo transparentnost na globalnom nivou, bazu podataka koja do sada nije postojala, način da vama uštedimo vreme i da vas povežemo sa pravim ljudima. Mi smo tu da vam pomognemo u svakom koraku kupoprodaje stoke, da odgovorimo na bilo kakva pitanja i da sa vama delimo zadovoljstvo uspešne prodaje. Pružamo vam informacije kako bismo sa našim znanjem, u svakom trenutku mogli da donesete bolje odluke.

Naše vrednosti

Mi želimo da pomognemo farmerima i ljudima koji se bave kupoprodajom stoke. Cenimo ono što farmeri rade i razumemo vaše probleme. Trudimo se da gledamo stvari iz vaše perspektive. Mi smo skromni u našem radu i učimo nešto novo svaki dan. Strastveni smo ka poljoprivredi i koristimo naše znanje da pokrenemo revoluciju na tržištu. Žudimo za inovacijama i želimo našim znanjem da ulepšamo vaš svakodnevni rad.

Naša vizija

Mi smo tek na početku našeg putovanja. Imamo velike planove za našu platformu i želimo da postanemo vodeća platforma za kupoprodaju stoke u Evropi. Trenutno smo u Srbiji uspešno započeli revoluciju u stočarstvu. Vredno radimo kako bismo omogućili da se kompletan proces kupoprodaje stoke kao i sve dodatne aktivnosti u procesu trgovine završe na jednom mestu. U budućnosti planiramo da omogućimo organizaciju transporta, pripremu prateće dokumentacije, osiguranje u trgovini, sigurno plaćanje i još mnogo toga. Naša platforma će da omogući prodavcima da dobijaju informaciju kada je za njih najpovoljnije da prodaju stoku i da im olakša pripreme za prodaju. Sve ovo radimo da bismo kako farmerima tako i kupcima ubrzali ceo proces kupoprodaje stoke i vratili im uživanje u svakodnevni rad.

U jednoj rečenici mi smo specijalizovana platforma koja omogućava da se kompletan proces kupoprodaje stoke završi na brži, lakši i jeftiniji način.

Ko stoji iza ideje

Iza ideje naše platforme stoje Miloš Milić i Srđan Stupar. Dva softver inžinjera koja žele da pokrenu tehnološku revoluciju u poljoprivrednom sektoru. Miloš je sa svojim bratom odrastao na selu i od malih nogu je bio okružen problemima sa kojim se farmeri suočavaju svaki dan. Kada se preselio u Beograd i počeo da radi kao softver inžinjer upoznao je Srđana i zajedno su pokrenuli Farmiju. Miloš je imao priliku da spoji svoje iskustvo iz detinjstva i svoje znanje da stvarno pokrene nešto novo što pomaže onima kojima treba najviše. Srdjan i Miloš su zajedno osmislili Farmiju, postavili ciljeve i odlučili na koji način najbolje mogu da olakšaju kupoprodaju stoke. Na samom početku su njih dvojica radili sve moguće, sada imaju jak tim koji stoji iza njih i svako radi ono što najbolje zna.

Gradimo stočnu pijacuza 21. vek

PREDSTAVLJAMO

4

Piše: Nevena Tomović

Miloš se vodi stavom da “kupoprodaja domaćih životinja može biti u značajnoj meri jednostavniji, jeftiniji i brži proces kako za kupce, tako i prodavce” i to je ono što su Srđan i on od početka nameravali.

Na samom početku Farmije, Miloš i Srdjan su tokom istraživanja videli da u poljoprivrednom sektoru ima dosta problema i rešili su da se skoncentrišu na stočarstvo. Srđan je primetio da “mnogo toga može i treba da se unapredi u stočartsvu” i da su “gledali ceo lanac kupoprodaje i uzgoja, i posle par meseci istraživanja rešili da se fokusiraju na kupoprodaju, jer tu mogu puno da doprinesu”.

Tako je nastala naša firma, Farmia.

Članovi tima Miloš Milić

Miloš, suosnivač Farmije, je pre otvaranja svoje firme, radio 7 godina kao softver inženjer. Počeo je da radi sa samo 18 godina i imao je priliku da radi na različitim sistemima kao što

su sistemi za digitalne rendgene, otkup mleka sa tržišta, bolnice kao i na sistemima za prodaju i

marketing. Sa 24 godine je osnovao Farmiju i počeo intenzivno da se zanima za sferu stočarstva. Sada se više bavi vođenjem firme, marketingom i rastom kompanije, kao i pronalaženjem adekvatnog biznis modela za firmu, što njemu baš prija. Najviše voli da formira tim oko sebe, da pronalazi prave ljude za njegovu firmu, motiviše tim kao i da pronalazi načine da pozicionira Farmiju na evropskom tržištu. Uživa u komunikaciji sa ljudima. Kada ne pokušava da promeni svet stočarstva, svoje slobodno vreme provodi na pecanju i plivanju. Voli da trenira i da putuje. Ako želite da kontaktirate Miloša, direktno pišite na: [email protected]

Srđan Stupar

Srđan, suosnivač Farmije, diplomirani je matematičar. On svoje znanje iz prethodnih firmi gde je radio na raznim softverskim rešenjima danas primenjuje u Farmiji. Njegovo

široko iskustvo u izradi softvera (od rada sa upravljanjem hotelima, pravnim regulativama do novčanih transfera) mu danas pomaže da napravi i održava našu platformu. U Farmiji radi kao tehnički direktor i najviše vremena provodi na razvoju

proizvoda i na kreiranju softverske arhitekture. Najviše voli da radi na optimizaciji naše aplikacije i da je povezuje sa drugim sistemima kao što su Google Maps, Facebook i Paypal. Kada ne provodi vreme u kreiranju novih softverskih sistema, možete zateći Srđanja na biciklu ili u ronilačkoj opremi. Ako želite da kontaktirate Srđana, direktno pišite na: [email protected]

Teodora Đorđević

Teodora je diplomirani ekonomista sa završenim master studijama u oblasti marketinga i agroekonomje. Trenutno piše doktorat na temu optimizacije

lanca snabdevanja. Njen cilj je da svakom od nas bude dostupno ono najvažnije, da manje bacamo hranu i da na taj način poboljša svet u kojem živimo. Oduvek je htela da svojim poslom pomogne drugima i trenutno pomaže farmerima. Njena uloga u Farmiji je da organizuje naš tim i pomaže nam da se pridržavamo strategije da bismo na što bolji način ostvarili naše ciljeve. Najradije se bavi brojevima i istraživanjem i na stočarstvo gleda sa naučne strane. Stalno se trudi da unapredi znanje, da nađe najbolje moguće rešenje. Kada ne uči, Teodora voli da provodi vreme sa familijom i prijateljima. Takođe voli da kuva i često deli svoje slatkiše sa nama u kancelariji. Ako želite da kontaktirate Teodoru, direktno pišite na: [email protected]

Bojana Slavković

Bojana je glas Famije! Kao nutricionista Bojanu je oduvek zanimala hrana i kuvanje, pa svoje znanje danas primenjuje u poljoprivrednom sektoru. Bojana je

veoma važna za naše farmere jer ona svakodnevno komunicira s njima i pomaže im da na najbolji i najbrži način prodaju životinje preko naše platforme. Njena glavna uloga je da pruža tehničku podršku korisnicima. Bojana ima godine iskustva u radu sa ljudima i voli da komunicira sa prodavcima i kupcima. Ona najradije unosi ponude na platformu i trudi se da ulepša Farmia sajt, da sve bude pristupačnije našim korisnicima. U svoje slobodno vreme najradije ide na jogu i folklor. Ako želite da kontaktirate Bojanu, direktno pišite na: [email protected]

Maja Žikić

Maja je završila englesku književnost i engleski jezik u Novom Sadu i uspešno pokrenula svoj blog sa samo 19 godina. Danas piše za Farmiju i nama ulepšava platformu svojim rečima.

Maja voli da istražuje i da uči nove stvari svaki dan. Ona provodi svoje vreme čitajući o poljoprivredi i kupoprodaji stoke, tražeći najbitniju informaciju, da bi našim farmerima mogla da svu korisnu informaciju lepo spakuje. U svoje slobodno vreme Maja voli da čita i da se kreativno izražava kroz pisanje. Ako želite da kontaktirate Maju, direktno pišite na: [email protected]

Nenad Milić

Nenad je naš frontend programer i on je zadužen za razvijanje sajta, tako da naš sajt bude što pristupačniji našim korisnicima. Nenadu je stalo do korisničkog iskustva i trudi se da stalno

poboljšava sajt da farmerima bude što jednostavnije da prodaju svoju stoku onlajn. Nenad koristi razne tehnologije za razvijanje sajta npr. HTML, CSS i Javascript. On najviše voli da ubacuje nove stranice na sajt. U svoje slobodno vreme on najviše voli da unapredjuje znanje o veb tehnologijama i da se druži sa prijateljima. Ako želite da kontaktirate Nenada, direktno pišite na: [email protected]

Mario Nikolić

Mario Nikolić je završio audio video tehnologije i ima zadovoljstvo da se svakodnevno bavi lepim slikama vaših životinja. Kao multimedia dizajner on za Farmiju radi infografike, web

dizajn, motion grafik i bavi se nedeljnim cenama. Mario uživa da pravi vizuelno funkcionalne i lepe sadržaje da vama bude lepo dok provodite vreme na našem sajtu. Omiljeni deo posla za njega je pravljenje animacija za youtube kanal, gde našim korisnicima pokazujemo srž naše platforme. Kada ne radi dizajn za Farmiju, Mario voli da se druži, pravi ilustracije i peva. Ako želite da kontaktirate Maria, direktno pišite na: [email protected]

PREDSTAVLJAMO

6

Vanja Jovanović Vanja je završila grafički dizajn, ali se kroz posao zaljubila u marketing. Ona i Mario zajedno rade na tome da vama bude što lepši sajt i da sve bude jasno i čisto izdizajnirano. Svakodnevno

Vanja se bavi dizajnom, postavljanjem ponuda na društvenim mrežama i praćenjem trendova. Ona najviše voli da radi na društvenim mrežama i da komunicira sa našim korisnicima. Ona je tu za vas 24/7 i spremna je da odgovori na sva vaša pitanja. Najrađe pušta zabavne klipove za vas da vam ulepša dan. U svoje slobodno vreme rado se bavi sportom, voli da bude aktivna i da provodi vreme u prirodi. Ako želite da kontaktirate Vanju, direktno pišite na: [email protected]

Marko Cekić

Marko je Dipl. inž. elektrotehnike i radi u implementaciji naše platforme. Ima preko 8 godina iskustva u razvoju i implementaciji softvera. Za Farmiju radi kao full stack developer i najviše provodi

vremena u razvoju novih funkcionalnosti kao što je naša baza podataka i programiranje interfejsa. On čini sve za naše korisnike da njima svu informaciju dostavi na najbolji i najpraktičniji način. Najviše voli da provodi vreme radeći na novim solucijama za našu bazu, da sva informacija bude što pristupačnija. Kada nije pored kompjutera, voli da provodi vreme sa prijateljima, u bioskopu i na koncertima. Ako želite da kontaktirate Marka, direktno pišite na [email protected]

Nevena Tomovic Nevena je završila nemački, italijanski i engleski jezik u Londonu. Ima preko 5 godina iskustva u pisanju blogova, članaka i PR tekstova pa zato to danas i radi za Farmiju. Najviše vremena

provodi radeći content marketing i u pisanju interesantnih članaka za naše korisnike. Ona se brine da na našem sajtu uvek ima nešto lepo i korisno da se pročita. Najradije provodi vreme u pisanju članaka i u istraživanju novih tema. Kao dete veterinara oduvek su je interesovale životinje i sada ima priliku da radi oni što voli u svojoj omiljenoj oblasti. Kada ne piše, ona rado provodi vreme na planinama i voli da skija, kliza i trči. Ako želite da kontaktirate Nevenu direktno pišite na [email protected]

Gregor Rožanc

Gregor je završio menadžment, ali je svoju karijeru posvetio dizajnu. On ima preko 15 godina iskustva i bavi se grafičkim i veb dizajnom. Radio je sve od logoa i sajtova do event dizajna i pakovanja i sada

radi dizajn za Farmiju. Gregor se najviše posvećuje unifikaciji našeg sajta i onlajn prisustva. Trudi se da svakodnevno unapređuje korisnički interfejs i da čini našu platformu lakšim za korisnike. Njegov cilj je da napravi naš sajt što prirodnijim i intuitivnijim. To mu pruža najveće zadovoljstvo. Kada ne radi na dizajnu, svoje vreme provodi sa porodicom. Vikendom rado igra tenis i sluša muziku. Ako želite da kontaktirate Gregora direktno pišite na: [email protected]

7

Cene prasadi, jagnjadi i teladi u 2015. godini zabeležile su najveća odstupanja od svoje prosečne cene, dok su cene ostalih kategorija životinja bile stabilnije. Kada je reč o platformi www.farmia.rs u godini za nama Južnobački, Sremski i Beogradski okrug bili su najaktivniji u postavljanju ponuda, dok su Pirotski, Pčinjski i Borski okrug imali najmanje postavljenih ponuda.

Cene svinja u 2015. godini

Analizirajući cene svinja na godišnjem nivou za godinu na izmaku, prosečna cena prasadi od 16-25 kg na stočnim pijacama u Srbiji iznosila je 216.3 rsd/kg, dok je u klanicama cena ovih prasadi bila viša za 14.15% i iznosila je 246.9 rsd/kg.

Najviša cena prasadi od 16-25 kg na stočnim pijacama bila je u aprilu mesecu, 248.9 rsd/kg a najniža u decembru 188.1 rsd/kg. Kvartalne cene ovih prasadi na pijacama u 2015. godini bile su 227.6 rsd/kg, 239.5rsd/kg, 203rsd/kg i 188.8rsd/kg redom.

Grafik 1: trend kretanja cena prasadi za 2014. i 2015. godinu

Cena krmača za klanje težih od 130kg na godišnjem nivou za godinu na izmaku na stočnim pijacama u Srbiji iznosila je 123.4 rsd/kg, dok je u klanicama cena ovih krmača bila niža za 1.2 dinara i iznosila je 122.2rsd/kg. Najviša cena krmača za klanje na stočnim pijacama bila je u januaru mesecu, 129

rsd/kg a najniža u februaru 120.1 rsd/kg. Kvartalne cene ovih krmača na pijacama u 2015. godini bile su 123.3rsd/kg, 122 rsd/kg, 124.9 rsd/kg i 123.1 rsd/kg redom.

Cena tovljenika od 80-120kg na godišnjem nivou za godinu na izmaku na stočnim pijacama u Srbiji iznosila je 150.6 rsd/kg, dok je u klanicama cena ovih tovljenika bila niža za 0.8 dinara i iznosila je 149.8 rsd/kg. Najviša cena ovih tovljenika na stočnim pijacama bila je u septembru mesecu, 156.5 rsd/kg a najniža u februaru 138.3 rsd/kg. Kvartalne cene ovih tovljenika na pijacama u 2015. godini bile su 145.5rsd/kg, 149.5 rsd/kg,155.2 rsd/kg i 151.2 rsd/kg redom.

Cena tovljenika težih od 120 kilograma na godišnjem nivou za godinu na izmaku na stočnim pijacama i u klanicama u Srbiji iznosila je 134.3 rsd/kg. Najviša cena ovih tovljenika na stočnim pijacama bila je u januaru mesecu, 144.1 rsd/kg a najniža u februaru 127.5 rsd/kg. Kvartalne cene ovih tovljenika na pijacama u 2015. godini bile su 133.5 rsd/kg, 131.2 rsd/kg, 135.9 rsd/kg i 135.8 rsd/kg redom.

Grafikon 2: prosečnih cena svinja tokom 2015. godine


U sledećem tekstu možete saznati šta se dešavalo na tržištu stoke u prethodnoj godini, kao i poređenje cena stoke u 2014. i 2015 godini. Ovaj pregled cena svinja, goveda i ovaca na tržištu vam može biti od pomoći prilikom odluke u koje životinje da investirate u narednoj godini ili u planiranju turnusa životinja koje trenutno gajite.

Januar Decembar

0

100150200250300350

2014 2015

0

100

150

200

250

300

2015.Januar Decembar

Prasad, 16-25kg

Tovljenici, 80-120kg Tovljenici, >120kg

PREGLED TRŽIŠTA

8

Priredili: Teodora Đorđević i Mario Nikolić

Cena svinja u Srbiji

Cena ovaca u Srbiji

Ponuda domaćih životinja na području Srbije od januara do decembra 2015.

Veličina kruga na mapi srazmerna je broju postavljenih ponuda na sajtu www.farmia.rs iz datog regiona Srbije.

PRASAD 2015.Cena u klanicama

MIN

MAX 247

175209.8 RSD

KG

16-25kg, sve rase

TOVLJENICI 2015.Cena u klanicama

MIN

MAX 167

129149.8 RSD

KG

80-120kg, sve rase

TOVLJENICI 2015.Cena u klanicama

MIN

MAX 149

121134.3 RSD

KG

>120kg, sve rase

MIN

MAX 150

113122.2 RSD

KG

>130kg, sve rase

JAGNJAD 2015.Cena u klanicama

MIN

MAX 247

292268.8 RSD

KG

sve težine, sve rase

ŠILJEŽAD 2015.Cena u klanicama

165.5 RSDKG

sve težine, sve raseDVISKE 2015.Cena u klanicama

MIN

MAX 180

140169.7 RSD

KG


OVCE 2015.Cena u klanicama

MIN

MAX 160

122135.1 RSD

KG


9

Cene goveda u 2015. godini

Analizirajući cene goveda na godišnjem nivou za godinu na izmaku, prosečna cena hereford bikova na stočnim pijacama u Srbiji iznosila je 215.95 rsd/kg, dok je u klanicama cena ovih bikova bila viša za 4.93% i iznosila je 226.6 rsd/kg. Najviša cena hereford bikova na stočnim pijacama bila je u septembru mesecu, 227.5 rsd/kg a najniža u maju 198.8 rsd/kg. Kvartalne cene ovih bikova na pijacama u 2015. godini bile su 220 rsd/kg, 201.3 rsd/kg, 222.5 rsd/kg i 220.6 rsd/kg, redom.

Prosečna cena simental bikova na stočnim pijacama u Srbiji iznosila je 224.1 rsd/kg, dok je u klanicama cena ovih bikova bila viša za 5.1% i iznosila je 235.6 rsd/kg. Najviša cena simental bikova na stočnim pijacama bila je u julu mesecu, 243 rsd/kg a najniža u maju 211.3 rsd/kg. Kvartalne cene ovih bikova na pijacama u 2015. godini bile su 219.7 rsd/kg, 218.6 rsd/kg, 229.1 rsd/kg i 228.8 rsd/kg, redom.

Cena krava za klanje na godišnjem nivou za godinu na izmaku na stočnim pijacama u Srbiji iznosila je 148.1 rsd/kg, dok je u klanicama cena ovih krava bila niža za 0.8 dinara i iznosila je 155.1 rsd/kg. Najviša cena krava za klanje na stočnim pijacama bila je u novembru mesecu, 151.9 rsd/kg a najniža u martu 142.8 rsd/kg. Kvartalne cene ovih krava na pijacama u 2015. godini bile su 146.8 rsd/kg, 146.3 rsd/kg, 149.9 rsd/kg i 149.5 rsd/kg redom.

Cena teladi na godišnjem nivou za godinu na izmaku na stočnim pijacama u Srbiji iznosila je 390.7 rsd/kg, dok je u klanicama cena ovih teladi bila niža za 3.74% i iznosila je 376.1 rsd/kg. Najviša cena ovih teladi na stočnim pijacama bila je u januaru mesecu, 402.3 rsd/kg a najniža u decembru 373.8 rsd/kg. Kvartalne cene ovih teladi na pijacama u 2015. godini bile su 394.3 rsd/kg, 393.4 rsd/kg, 392.9 rsd/kg i 379.4 rsd/kg redom.

Grafikon 3: kretanje cena teladi za 2014. i 2015. godinu

Cena junadi od 350-480 kg na godišnjem nivou za godinu na izmaku na stočnim pijacama u Srbiji iznosila je 221.5 rsd/kg, dok je u klanicama cena ovih junadi bila niža za 3.66% viša i iznosila je 229.6 rsd/kg. Najviša cena ovih junadi na stočnim pijacama bila je u januaru mesecu, 238.5 rsd/kg a najniža u junu 213.8 rsd/kg. Kvartalne cene ovih junadi na pijacama u 2015. godini bile su 226.9 rsd/kg, 216.2 rsd/kg, 221.2 rsd/kg i 221.7 rsd/kg redom.

Cena junadi težih od 480 kilograma na godišnjem nivou u 2015. godini na stočnim pijacama iznosila je 221.31 rsd/kg dok je u klanicama cena ovih junadi bila viša za 2.59 dinara i iznosila je 223.9 rsd/kg. Najviša cena ovih junadi na stočnim pijacama bila je u januaru mesecu, 230rsd/kg a najniža u februaru 127.5 rsd/kg. Kvartalne cene ovih junadi na pijacama u 2015. godini bile su 226 rsd/kg, 217.5 rsd/kg, 220.2 rsd/kg i 221.1 rsd/kg redom.

Grafikon 4: kretanje prosečnih cena goveda tokom 2015.

Cena ovaca u 2015. godini

Analizirajući cene ovaca na godišnjem nivou za godinu na izmaku, prosečna cena ovaca svih rasa i težina na stočnim pijacama u Srbiji iznosila je 133 rsd/kg, dok je u klanicama cena ovaca bila viša za 2.1 dinar i iznosila je 135.1 rsd/kg.

Najviša cena ovaca na stočnim pijacama bila je u aprilu mesecu, 136.5 rsd/kg a najniža u julu 128.6 rsd/kg. Kvartalne cene ovaca na pijacama u 2015. godini bile su 134 rsd/kg, 133.6 rsd/kg, 132rsd/kg i 132.9 rsd/kg redom.

Cena jagnjadi na godišnjem nivou za godinu na izmaku na stočnim pijacama u Srbiji iznosila je 283.3 rsd/kg, dok je u klanicama cena bila niža za 5.9% i iznosila je 268.6 rsd/kg. Najviša cena jagnjadi na

Januar Decembar310320330340350360370380390400410

2014 2015

0

50

100

150

200

250

300

350

400

450

Bikovi, >500kg, HF

Bikovi, >500kg, SM

Junad, 350-480kg, sve rase

Junad, >480kg, sve rase

Krave za klanje, sve težine, SM

Telad, 80-160kg, SM

PREGLED TRŽIŠTA

10

stočnim pijacama bila je u martu mesecu, 299.8 rsd/kg a najniža u julu 255.7 rsd/kg. Kvartalne cene jagnjadi na pijacama u 2015. godini bile su 298.4 rsd/kg, 179.9 rsd/kg, 266.3 rsd/kg i 291.3 rsd/kg redom.

Grafikon 5: kretanje cena jagnjadi za 2014. i 2015.

Cena šilježadi na godišnjem nivou za godinu na izmaku na stočnim pijacama u Srbiji iznosila je 202.5 rsd/kg, dok je u klanicama cena šilježadi bila niža za 22.36% i iznosila je 165.5 rsd/kg. Najviša cena šilježadi na stočnim pijacama bila je u decembru mesecu, 232.7 rsd/kg a najniža u junu 185.9 rsd/kg. Kako su se kretale kvartalne cene šilježadi na pijacama u 2015 u odnosu na 2014. godinu možete pogledati u sledećoj tabeli:

I jan - mar

II apr - jun

III jul - sep

IV okt - dec

Kvartalne cene šilježadi 2015 202.2 198.5 191.9 222.5

Kvartalne cene šilježadi 2014 200.8 188.7 181.0 200.9

Cena dviski na godišnjem nivou za godinu na izmaku na stočnim pijacama iznosila je 168.4 rsd/kg dok je u klanicama bila u proseku za 1.3 dinara viša, 169.7rsd/kg. Najviša cena dviski na stočnim pijacama bila je u novembru mesecu, 186.3 rsd/kg a najniža u julu 156 rsd/kg. Kvartalne dviski na pijacama u 2015. godini bile su 165 rsd/kg, 162.6 rsd/kg, 166.7 rsd/kg i 18.9 rsd/kg redom.

Grafikon 6: kretanje prosečnih cena ovaca 2015. godineJanuar Decembar2015.

0

50

100

150

200

250

300

350

Dviske prosek 2015

Jagnjad prosek 2015

Ovce prosek 2015

Šilježad prosek 2015

Januar Decembar100

150

200

250

300

350

20152014

Cena goveda u Srbiji

BIKOVI 2015.Cena u klanicama

MIN

MAX 235

210226.6 RSD

KG

>500 Kg, HF

BIKOVI 2015.Cena u klanicama

MIN

MAX 254

225235.6 RSD

KG

>500 Kg, SMJUNAD 2015.Cena u klanicama

MIN

MAX 255

213229.6 RSD

KG

350-480Kg, sve rase

JUNAD 2015.Cena u klanicama

MIN

MAX 235

215223.9 RSD

KG

>480Kg, sve rase

KRAVE ZA KLANJE 2015.Cena u klanicama

MIN

MAX 172

149155.1 RSD

KG

sve težine, SM

TELAD 2015.Cena u klanicama

MIN

MAX 407

346376.1 RSD

KG

80-160Kg, sve rase

Smeštaj svinja igra važnu ulogu u njihovoj proizvodnji. On utiče na važne proizvodno-ekonomske faktore kao što su brzina prirasta, konverzija hrane, zdravstveno stanje svinja, kao i kvalitet mesa.

Kako bi se postigla zadovoljavajuća proizvodnja, potrebno je obezbediti i dobar smeštaj za svinje. Naime, samo u povoljnim uslovima dolazi do izražaja biološke mogućnosti svinja i kvalitet hrane.

Za smeštaj svinja namenjena su tri sistema: otvoreni, poluotvoreni i zatvoreni. Otvoren i poluotvoren sistem dosta su zastareli i slabo se koriste, dok zatvoren sistem predstavlja najvažniji sistem u intenzivnoj proizvodnji svinja, stoga će u ovom članku biti nešto više reči o ovom sistemu.

U zatvorenom sistemu industrijske proizvodnje svinje se gaje prema kategorijama, tako da postoje određeni objekti za određene kategorije, a to su: bukarište, čekalište, prasilište, objekat za odgoj prasadi, kao i tovilište.

Bukarište

Bukarište je posebno odeljenje, a služi za osemenjavanje, tj. oplodnju krmača. U njemu se

drže sve one krmače, ili nazimice, koje treba u što manjem broju narednih dana, a najviše od 7 do 10, osemeniti. Svakako, tu su i nerastovi, koji služe ili za propust, ili za brže izazivanje polnog žara - estrusa.

Boksovi za nerastove su veličine od 6 do 8 m2, u zavisnosti da li služe i za prirodno osemenjavanje. Ograda boksa obično je visine od 1,2 do 1,4 m, a obavezno ima vertikalne šipke, tj. cevi. U boksu se nalazi samo veliko korito za ishranu i jedna pojilica.

Kavezi za krmače u bukarištu su specifični. Dužina i širina su im standardne, npr. 180 (200) x 65 (70) cm, ali je visina dvojaka. Prednji deo koji se nalazi do korita visine je 100 cm, a zadnji je spušten. Tako se obezbeđuje lakši pristup do krmača, pa i kontrola nad njima.

Čekalište

Nakon osemenjavanja i kontrole, krmače dolaze u odeljenje, koje se naziva čekalište. U čekalištu

Objekti u svinjogojstvu

SMEŠTAJ ŽIVOTINJA

12

Piše: Jelena Stojadinović

krmače borave sve do prevođenja u prasilište, a to je na oko 7 dana pre prašenja. Dakle, u čekalištu krmače provode najveći deo vremena. Drže se pojedinačno ili u grupama.

Pojedinačno držanje krmača u čekalištu

Krmače se drže u standardnim kavezima dimenzija 180 (200) x 65(70) x 100 (110) cm. Ovaj način držanja ima dosta prednosti, kao što su individualna nega i ishrana, i sl. Ipak, u ranoj fazi suprasnosti najvažnije je sprečiti međusobno uznemiravanje i povređivanje krmača. Ta faza traje 35 do 40 dana.

Ovaj način držanja ima i svojih nedostataka. Naime, krmače se ne kreću. U kavezu se nalaze korito i pojilica. Korito mora biti dovoljno veliko i od kvalitetnog materijala, kao i da se redovno i temeljno čisti. Pojilica se postavlja iznad korita. Pod, tj. podloga ležišta krmača u kavezima mora biti sa dobrom toplotnom izolacijom. Podloga ne sme biti klizava, ali ni suviše hrapava.

Grupno držanje krmača u čekalištu

Ovaj način držanja pozitivno utiče na zdravlje, kao i na kondiciju krmača. Tada se formiraju stalne grupe, a koje se grupno prevode. Grupno držanje postaje sve popularnije i zbog sve veće i sigurnije primene automatskih stanica za programiranu ishranu. Pored velikih prednosti grupno držanje krmača ima i određene mane. Svakako, najveći nedostatak je stalna pojava međusobne borbe za rang u grupi. Tako se često javlja i opasnost od njihovog povređivanja. Osim teže kontrole, kod ovog načina držanja potrebno je više rada i, kao i veći stajni prostor.

Za držanje krmača nudi se veći broj varijanti, kao što su dvodelni ili trodelni boksovi, sa dubokom prostirkom, u odvojenim kućicama, itd.

Dvodelni boksovi imaju dva odvojena dela. Praktično veći deo čine pravi kavezi standardnih dimenzija, a koji služe za ležanje i ishranu. Kroz vrata se krmače puštaju u drugi deo i koji služi kretanju. Ukoliko je prostor za kretanje mali, onda se krmače puštaju povremeno i samo pojedinačno.

Trodelni boksovi imaju znatno veću ukupnu površinu. Prvi deo, uz korita, ima klasične kaveze, ali su oni znatno uži, često samo 45 cm. Taj deo bokseva služi isključivo kao stajalište u toku ishrane. Drugi deo boksa je uži, nalazi se uz kaveze i u vidu je plićeg kanala, a služi za lakše i sigurnije čišćenje.

Treći deo boska je sa punim podom, koji ima pad ka kanalu i dobro toplotnu izolaciju.

Prasilište

Boks za prašenje čini osnovnu jedinicu i ima dve važne funkcije: čuvanje prasadi u prvim danima od ugnječenja i omogućavanje brzog razvoja prasadi. Boksovi imaju prosečnu površinu od oko 3,5 do oko 5,0 m2. Jedna od strana boksa je uvek nešto duža, na primer 2,4 x 1,8 m (paralelno postavljenim uklještivačem), ili 1,8 x 2,3 m (dijagonalno postavljen uklještivač).

Centralni deo boksa predstavlja uklještivač. Njegova širina u donjem delu je oko 70 cm. Ostala dva prostora su za prasad: jedan širi za boravak i kretanje, a drugi samo za sisanje. Grejanje prostora za ležanje je dvojako: podno ili pomoću grejalica.

Odgoj prasadi

Poslednjih godina najpovoljnije ocene dobijaju boksovi sa delimično rešetkastim podovima.

Puni deo poda obavezno ima podno grejanje i služi za duže ležanje. Kavezi sa potpuno rešetkastim podom u praksi se najviše koriste. Najčešće su namenjeni manjim grupama prasadi, a po pravilu za jedno leglo. U tom slučaju preporučene dimenzije su 1,7 do 2,0 x 1,3 do 1,6 m. Površina kaveza po prasetu iznosi od 0, 20 do 0,25 m2 za odgoj do 25 kg/praseta.

Podovi su poslednjih godina skoro isključivo od PVC materijala. U praksi se nalaze i rešetke od drugih materijala, na primer od žice, betonski, i sl. Ograde kaveza su oko 80 cm.

Objekti za tov svinja

Postoji više objekata za tov svinja, od kojih se najčešće koriste objekti sa dubokom prostirkom, danski boks, boksovi sa rešetkastim i polu-rešetkastim podom, kao i boksovi sa kućicama za ležanje.

Objekti za tov svinja sa dubokom prostirkom

Kada su u pitanju objekti sa tov svinja sa dubokom prostirkom, neophodno je formirati veće grupe, na primer od 30 do 50 tovljenika.

13

Za predtov, potrebni su boksevi površine od oko 0,5 m2, dok je za tov je potrebno obezbediti bokseve površine od oko 1 m2. Površinu boksa potrebno je izdeliti na dva dela. Uzdignuti deo zauzima ¼ do ⅓ od cele površine boksa. Obično postoje tri stepenika, visine od po 20 cm, a širine 30 cm. Ovaj deo služi za ishranu i napajanje. Spušteni deo služi za ležanje. Za prostirku se mahom koristi slama, a prosečne količine prostirke su oko 1 kg/dan/tovno mesto.

Objekti sa kosim podom novijeg su datuma. Ovakvi objekti služe kao kompromisno rešenje u odnosu na sistem sa dubokom prostirkom. Kako bi sistem dobro funkcionisao, neophodno je da kosina poda boksa iznosi 10%, a dovoljna površina boksa kreće se od oko 0.5 m2 do 1.0 m2. U objektima sa kosim podom formiraju se nešto manje grupe, obično od 15 do 20 tovljenika u predtovu, a 10 do 15 u tovu.

Danski boks

Veći deo boksa, skoro ⅔ od ukupne površine čini puni pod. Ovaj deo je suv i topao. Ako je odmeren prema broju i uzrastu svinja, ovaj deo trebalo bi da je uvek čist. Sa drugim delom boksa povezuje ga blagi nagib. Na punom delu ponekad se može postaviti i malo usitnjenje prostirke, a naročito je to slučaj zimi. Drugi, manji deo boksa, spušten je sa 10 cm do 15 cm. On je mokar i prljav.

Boksovi sa rešetkastim i polu-rešetkastim podom

Prilikom tova svinja boksovi sa rešetkastim podom se najčešće koriste. Kada se primenjuje ovakvo

držanje svinja, površine bokseva relativno su male, tačnije, u odnosu na sve druge načine držanja svinja, najmanje su i na kraju tova iznose tek oko 0.7 m2/tovno mesto.

Poslednjih godina, veličina grupa svinja nešto su veće nego što je to bio slučaj ranijih godina. U grupama obično postoji 20 tovnih mesta za završni tov, tj. 20 do 30 za predtov.

Boksovi sa polu-rešetkastim podom sastoje se iz dva dela: deo sa punim i deo sa rešetkastim podom. Puni deo boksa iznosi 50% do 75%. U njemu je obezbeđena dobra toplotna izolacija, pa bi trebalo da posluži i za udobnije ležanje. Ovu površinu trebalo bi održavati čistom i suvom kako bi bila privlačnija za ležanje. Rešetkasti deo boksa predviđen je za kretanje i izbacivanje izmeta, te je zato prljav i mokar.

Boksovi sa „kućicama” za ležanje

Boksovi sa „kućicama” za ležanje samo su još jedan vid boksova sa delimično rešetkastim podovima. Deo punog poda ima neku vrstu sanduka sa dobrom toplotnom izolacijom. Taj deo namenjen je ležanju i odmoru, naročito kada su temperature niže. Zapravo, osnovna namena sanduka je obezbeđivanje više temperature. Površina sanduka kreće se od 0,25 m2 do 0,5 m2/tovno mesto (predtov - završni tov). Visina sanduka kreće se oko 1 m. Poklopac može da se podiže. Time se olakšava kontrola svinja i reguliše temperatura u kućici. Preostali deo boksa se obično deli na po pola: polovina sa punim podom služi ishrani i rešetkasti služi kretanju i izbacivanju izmeta.

SMEŠTAJ ŽIVOTINJA

14

Mikroklimatski faktori pri smeštaju svinja

Pored objekta za dobar smeštaj važna je i mikroklima objekta. Među najvažnije mikroklimatske faktore ubrajaju se temperatura, vlažnost vazduha, sastav vazduha, svetlost.

Temperatura je najbitniji faktor pri smeštaju svinja jer ima neposredan uticaj na zdravlje i produktivnost. Pokazalo se da temperature ispod 10OC i preko 26OC osetno smanjuju produktivnost svinja, a ako se donja i gornja granica pomere za još nekoliko stepeni dolazi i do oboljenja i uginuća grla.Za svaku kategoriju svinja postoje odgovarajuće temperature: za prasad, preporučena temperatura je od 20OC do 24OC, za podmladak i svinje u tovu 16OC do 20OC i za odrasle svinje od 12OC do 16OC. Donja granica za prasad je oko 15OC, a za svinje u porastu i tovu oko 10OC, dok je gornja granica za sve kategorije svinja oko 26OC.Relativna vlažnost vazduha trebalo bi da se kreće od 60% do 80%. Kada je u pitanju prasad, preporučuje se relativna vlažnost vazduha od 50% do 60%. Važno je da relativna vlažnost vazduha bude u skladu sa temperaturom.Vazduh u objektima za držanje svinja znatno je zagađeniji u odnosu na prirodan. Smanjuje se procenat kiseonika, a povećava procenat amonijaka, ugljen-dioksida, ugljen-monoksida, sumpor-vodonika, metana, čestica prašine, mikroorganizama. Štetni sastojci imaju negativan uticaj na zdravlje i produktivnost životinja. Od pomenutih štetnih sastojaka, u praksi se najčešće ističu amonijak i ugljen-dioksid. Normalan sadržaj amonijaka iznosi oko 0,026%, a štetna granica je

oko 1%. Ugljen-dioksid nema izrazito štetno dejstvo na svinje, čak ni u koncentraciji 0,3% do 1%.Sastav vazduha u objektima za smeštaj svinja, kao i mikroklimatski faktori, regulišu se veličinom smeštajnog prostora, izolacijom i ventilacijom.Svinje ne zahtevaju mnogo svetlosti, a naročito u tovu. Stepen osvetljenosti smeštajnog prostora može se izračunati i na osnovu odnosa svetle površine prozora i poda, a koji bi trebalo da iznosi oko 1:15 do 1:30.

Aktuelna ponuda svinja sa sajta www.farmia.rs

15

http://farmia.rs/svinje



Simentalska rasa goveda spada u najzastupljeniju rasu u Srbiji. Razlog ovome se može naći u tome da ova rasa ima izuzetnu sposobnost aklimatizacije, daje kvalitetno meso i posebno je prikladna za manje farme koje imaju kombinovanu proizvodnju.

U Srbiji postoji velika ponuda ove rase, a brzo i lako pronalaženje, kao i direktna kupovina grla može se izvršiti i putem sajta www.farmia.rs

Izgled i karakteristike

Simentalac je rasa razvijene muskulature i bikovi mogu dostići visinu do 160cm, a krave do 150cm, dok težina varira u zavisnosti od upotrebe. Dlaka može biti između crvenkastozlatne i bele. Može se javiti pigmentacija oko očiju koja smanjuje problem sa vidom.

Cena jednog grla bika se kreće oko 2 evra po kilogramu, a kompletniju ponudu pogledajte na ovom linku

Simentalac se pokazao veoma uspešan u ukrštanju. Na taj način se povećava kvalitet mesa, masti i povećava proizvodnja mleka. U Srbiji i Evropi se uglavnom ukršta sa crvenim holštajnom i montbeliard rasom. Ovakvo ukrštanje unapređuje osobine muznosti i reprodukcije.

Razlozi za uzgajanje i ishrana

Najčešći razlozi za uzgajanje baš ove rase su dobre reproduktivne sposobnosti (6-10 telidbi), sposobnost prilagođavanja svim uslovima, izuzetna vitalnost, velika otpornost na bolesti, kratak vremenski period između teljenja, a razlog je i svakako visoka mlečnost i dobra proizvodnja mesa.

simental

UPOZNAJTE RASU

Piše: Nenad Stojiljković

Kod nas se simentalac najviše gaji u Centralnoj Srbiji, oko slivova Resave, Kolubare i Morave. Iako daje manju količinu mleka od rase Holštajn, ipak se u proizvodnji zadržava duže.

Ishrana mora biti dobro izbalansirana tako da zadovoljava unos proteina, mineralnih materija i vitamina. G-din Dragiša Jurišin iz Žablja koji je poznat kao jedan od najboljih odgajivača simentalca u Vojvodini, postiže sjajne rezultate i dobija brojna priznanja za ishranu preporučuje detelinu i livadsko seno, ali i koncentrat koji je uz saradnju sa profesorom sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu pravio sam.

Na pitanje koje su mane rase Simentalac, gospodin Jurišin je kratko odgovorio: ”Jedina mana može biti domaćin koji ih drži.”

Kupoprodaja simental goveda u Srbiji

U Srbiji po poslednjem popisu ima 913.147,00 grla goveda s velikom zastupljenošću Simental rase. Popularnih simentalaca najviše ima u centralnoj Srbiji ( oko 78%), zatim Vojvodini (oko 50%) ali i na Kosovu i Metohiji (oko 30%)

Aktuelna ponuda simental goveda sa sajta www.farmia.rs

http://farmia.rs/Goveda




Dok se zima približava, pravo je vreme da preispitate planove za marketing svoje farme. Za one koji još uvek nemaju marketing plan za svoju farmu, ovo može biti savršena prilika da ga naprave. Sigurno je da svaki biznis mora da ulaže u neku vrstu marketinga. U zavisnosti od situacija i nivoa detalja, ti planovi mogu biti prilično jednostavni, ili veoma kompleksni. Naravno, planove je potrebno ažurirati, jer ponekad dolazi do brzih promena.

Proizvod.Na samom početku, treba dati odgovor na najvažnije pitanje - šta je to što Vi prodajete? Odgovor ćete, naravno, lako naći, ukoliko već imate ustaljen posao s farmom. Drugim rečima, verovatno ste već svesni određenih zahteva tržišta.

Da li proizvodite specifičan proizvod za malu grupu potrošača (npr. gajite rasu koja odgovara ukusu male grupe potrošača), ili za širu, opštu upotrebu (npr. gajite muzne krave zbog mleka)? Da li imate prolećni podmladak teladi? Jeste li sigurni u broj i pol teladi koje želite da prodate? Kako bi postigli maksimalni profit, farmeri bi trebalo da prodaju životinje u trenutku kada je dnevni porast kilaže postane jednak dnevnim troškovima. Ne zaboravite ni da odredite ciljnu kilažu koju želite da životinja dostigne u trenutku prodaje. Ukoliko prodajete priplodne junice ili krave, odredite ciljnu starost.

Distribucija.Distribucija kao aktivnost obuhvata sve one poslove koji su neophodni da se proizvodi od proizvođača doture do potrošača, odnosno korisnika proizvoda. Ključno je da Vaši kupci imaju pristup Vašim proizvodima i da mogu da Vas pronađu.

Trebalo bi znati i da širenjem svojih izvora prihoda smanjujete rizik poslovanja. Pronađite nove, kreativne načine za pronalaženje novih kupaca; iskoristite činjenicu da živimo u dobu onlajn kupovine. To što Vaš sused ili lokalni proizvođači hrane nisu spremni da kupe stoku od Vas, ne znači da Vaša prodaja mora da opadne. Uvek su Vam

dostupne druge marketinške opcije, poput Farmije, koje su Vam lako dostupne.

Kupci.Razmišljajte o svojim potencijalnim kupcima ili o ciljnom tržištu. Lista je beskrajna. Lični kontakti, drugi farmeri, industrija i preduzeća s kojima ste bili u kontaktu mogu imati potrebu ili potražnju za proizvodom koji nudite. Budite tu kada im zatrebate.

Zbog toga je bitno da izgradite sopstvenu mrežu i ostvarite dugoročnu saradnju sa potencijalnim kupcima. Pokažite im za šta se zalažete, odnosno, šta je Vaš brend. Ne bojite se da podelite svoje vrednosti.

Morate steći poverenje kupaca. Pozabavite se ovom potrebom u svom marketinškom planu.

Cena.Naravno, određivanje cene proizvoda je verovatno najteža stvar u ovom procesu. Za početak, zapitajte se koja je trenutna tržišna vrednost Vašeg proizvoda. Razmišljajte i o načinima smanjenja troškova. Smanjenje troškova je lakše ostvariti, ali je određivanje trenutne tržišne vrednosti proizvoda

novi pogled na elemente marketing miksa u stočarstvu

MARKETING U STOČARSTVU

Farmia, onlajn servis koji se bavi trgovinom stokom, pomaže vam u stvaranju marketing plana pružajući

korisne savete.

www.farmia.rs

18

Piše: Maja Žikić

https://farmia.rs/

često težak zadatak, naročito sa neefikasnom mrežom tradicionalnih opcija za trgovinu stokom.

Na kraju, najvažnije je da odaberete vid poslovanja koji je u skladu s Vašim potrebama i zahtevima životinja koje uzgajate.

Promocija.Promocija predstavlja promotivne aktivnosti kojima povećavate svest kupaca o Vašim proizvodima, a obuhvata: reklamiranje, prodajne taktike, promocije, odnose s javnošću i direktnu prodaju. Ključno pitanje za promociju je - kako da kupci čuju za Vaš proizvod.

Uz 3 milijarde aktivnih korisnika, ne čudi činjenica da je Internet postao primarno mesto na koje kupci odlaze kako bi se informisali pre nego što donesu odluku o kupovini. Drugim rečima, kupac će pretražiti Gugl pre nego što poseti Vašu farmu. Ne dozvolite mu da Vas traži predugo!

***

Sve je jasnije da poslovanje treba adaptirati potrebama kupaca. Morate biti tamo gde će Vas kupci potražiti, a danas je to internet. Stoga, da biste privukli kupce oglasite svoju stoku na internetu ili napravite profil svoje farme na nekom od sajtova koji to omogućavaju. Transparentnost u marketingu je budućnost u trgovini stokom.

19

Farmia i Vajber vode srpske stočare u svet digitalne komunikacijeVerna svojoj strategiji ciljne komunikacije sa poljoprivrednom zajednicom, Farmia, vodeći sajt za kupoprodaju stoke na Balkanu, od 28. decembra ima autentičan javni čet na jednoj od najrasprostranjenijih platformi za digitalnu komunikaciju na svetu, Vajber.

Ovim potezom Farmia dokazuje svoju spremnost da odgovori na zahteve koje moderno doba svakodnevno postavlja poljoprivrednicima, a kada je u pitanju blagovremena razmena informacija. Javni čet Farmia Balkan pružiće komfor kao i dodatne pogodnosti za brže konzumiranje naših sadržaja.

Kako do javnog četa sa Farmijom?

Kako biste pristupili sadržaju koji Farmia Balkan nudi kako uzgajivačima i kupcima stoke sa prostora šireg Balkana, tako i svima onima koje ova poljoprivredna oblast zanima, putem Vajber javnog

četa, potrebno je da skenirate QR kod sa slike koju vidite iznad, ili da pratite sledeći link:

Takođe, možete potražiti Farmia Balkan među javnim četovima unutar Vajber aplikacije.

Imajte na umu da vam je za uspešno skeniranje potreban QR kod čitač koji možete preuzeti sa adrese ma.rs/reader. Nakon preuzimanja, pokrenite aplikaciju i kamerom svog telefona fotografišite QR kod. Pričekajte nekoliko trenutaka i bićete automatski ćete se naći na Farmia Balkan javnom četu.

Tajna leži u neposrednoj komunikaciji!

Vajber danas ima više od 600 000 000 jedinstvenih korisnika širom sveta, a čak 29% dolazi sa prostora istočne Evrope. Ono što je Farmiju naročito privuklo ovom servisu za razmenu poruka jesu pre svega neposrednost, a potom i jednostavnost i efikasnost, kojom se karakteriše komunikacija

20

Piše: Maja Žikić

između korisnika, a što su ujedno i vrednosti koje Farmia neguje u svom poslovanju.

Miloš Milić, generalni direktor Farmije, povodom otvaranja prvog Vajber četa u regionu namenjenog razmeni informacija od značaja za stočarstvo kaže:

„Neprestano smo u potrazi za kanalima koji će nam pomoći da brže, detaljnije, redovnije i sadržajnije raširimo informacije od značaja, a javni čet pokazao se kao savršen način da uzgajivačima i kupcima stoke, korisnicima Vajbera, pružimo priliku da otkriju i konzumiraju sadržaj koji Farmia nudi.”

Farmia je ponosna na činjenicu da je prvi brend u zemlji i regionu koji je pažljivo osluškujući potrebe svojih korisnika popularni Vajber javni čet učinio dostupnim uzgajivačima i kupcima stoke, kao i ostalim poljoprivrednicima. Nastojaćemo da sve one koji nam se pridruže informišemo o dobrim praksama pri uzgoju, aktuelnim subvencijama, kretanju cena stoke na tržištu, te da im ponudimo savete u vezi sa plasmanom stoke na domaćem i stranom tržištu.

Ukratko, sve ono što kupoprodaju stoke, kao i stočarstvo uopšte, može učiniti unosnijim, dinamičnijim, inovativnijim, uz Farmia Balkan javni čet na Vajberu biće dostupno brže i direktnije nego do sada.

I, šta sada? Hajde da delimo dobre vibracije u stočarstvu!

Na Farmia Balkan javnom četu od 28. decembra čekaju vas Vanja Jovanović, Nevena Tomović i Maja Žikić koje će u ime Farmia tima redovno pokretati diskusije, te deliti pravovremene informacije. One poručuju:

„Radujemo se svima koji će pratiti sadržaje Farmia Balkan javnog četa na Vajberu i razmenjivati pozitivne vibracije unutar naše zajednice.”

Vajber javni čet Farmije pratite preko imena Farmia Balkan i oznaka #Farmia ili #FarmiaBalkan.

Šta je Farmia zapravoSa više od 9000 registrovanih korisnika koji su do sada preko Farmia sajta prodali čak 60000 grla, Farmia je vodeći portal za trgovinu stokom. Na Farmia sajtu se danas može pronaći oko 75000 raspoloživih grla iz cele Srbije. Za ovaj portal, ali i stoku iz Srbije postoji veliko interesovanje i iz inostranstva.

NOVE TEHNOLOGIJE

21

http://chats.viber.com/farmia

Ko će biti prvi srpski „Naj stočar“?„Želimo da delimo pozitivne i inovativne priče iz sveta stočarstva, a koje naša zajednica želi da čuje.“ ~ Miloš Milić, generalni direktor FarmieFarmia, najbrže rastuća internet stočna pijaca na Balkanu, pokrenula je konkurs „Naj stočar“ u želji da podstakne i podrži inovativne i kreativne ideje sprskih stočara, a za koje se i sama zalaže.Nagradni konkurs „Naj stočar“ osmišljen je sa ciljem da slavi visoko profesionalan, inovativan i održiv

pristup naših stočara i njihovih porodica, a koji svedoči o njihovoj predanosti i važnosti uloge koju imaju u srpskoj poljoprivredi.Konkurs je otvoren je za sva poljoprivredna gazdinstva koja se bave uzgojem stoke u Srbiji, a koja su ujedno i Farmia korisnici. Prijave se šalju od 17. decembra do 15. januara 2016. godine i to popunjavanjem upitnika sa stranice Naj stočar.

Imate li sve što je potrebno da budete Naj stočar? Znate li posvećenog, vrednog, ali i inovativnog stočara za čiji rad bi trebalo odati priznanje? Farmia vas poziva da zajedno stvaramo nove priče!

Farmia bira Naj stočara za 2015!

Među 330.000 farmi na kojima se gaji stoka u Srbiji, postoji mnogo onih koji se trude da poboljšaju stanje u stočarstvu. Takvi farmeri svakodnevno vredno rade i uče kako bi sproveli inovacije u smeštaju, negovanju i ishrani životinja. Farmia kampanjom Naj stočar želi da se čuje glas srpskih stočara i da oda priznanje naporima takvih pojedinaca.

22

Piše: Maja Žikić

Stručni žiri ocenjivaće originalna idejna rešenja po kojima se izdvaja moderan i uspešan srpski stočar.Da bi poneo laskavu titulu „Naj stočar“ poljoprivrednik bi trebalo da se u svom poslovanju vodi i Farmia vrednostima, a to su, pre svega:Hrabrost za proaktivno i inovativno delovanje u krajnje tradicionalnoj sferi;Visok integritet, tj. čvrsti i realni stavovi kao i odbrana istih naročito kada je poslovanje u pitanju;Kvalitet, a ne kvantitet kao merilo uspešnosti;Merljivost rezultata koje stočar postiže bilo u samostalnom radu, bilo u saradnji sa drugim poljoprivrednicima;

Prilagodljivost krajnje promenljivim spoljašnjim faktorima poslovanja, kao i;Volja i spremnost za angažovanje u različitim zajednicama.Od svog početka, Farmia intenzivno radi na razvoju jedinstvenog rešenja namenjenog, pre svega, uzgajivačima stoke kako bi im pružila preko potrebnu podršku u kupoprodajnom lancu, a ovim putem želimo da afirmišemo one uzgajivače koji su prepoznali važnost inovacija u stočarstvu.Informacija o tome koja tri srpska poljoprivrednika će poneti Farmia titulu „Naj stočar“ za 2015. godinu biće poznata 1. februara 2016. godine.

23

https://docs.google.com/forms/d/1jDf38bH6ztxeIJmHd4S3PwNeXd5JEc4eKDvtMUIsXRE/viewform

Vreme je da se farmeri obraduju

Farmijin vodič kroz stočarske radove tokom cele godinePred Vama je celogodišnji kalendar koji može da pomogne našim saradnicima farmerima da se bolje organizuju i vedri krenu u nove radne pobede.

Uvek dođe taj period godine kad podvučemo crtu i često se zapitamo kuda je proletelo vreme? Očekivana novogodišnja groznica već je tu i treba doneti poslovne odluke za narednu godinu, postaviti ciljeve koji će nam pomoći da budemo bolji ljudi i domaćini ili domaćice.

Praznici su svakako vreme kad treba da se posvetimo najbližima, da praštamo ali i planiramo. Kako znamo da kod stočara nema bolovanja ni praznika, Farmia, onlajn platforma za trgovinu

stokom priskače u pomoć. Kao i uvek, Farmia tim se trudi da pojednostavi posao stočarima. Kako bismo Vam pomogli da započnete novu godinu na najbolji način, pripremili smo vam kalendar radova koji bi stočari trebalo da prate u narednoj godini kako bi svoje gazdinstvo vodili ka uspehu.

JanuarPripremite svojim životinjama hranu sa adekvatnom nutritivnom vrednošću. Ne ispuštajte iz vida živinu jer je veoma bitno da uvek ima pristup svežoj hrani i vodi. Iako je hladno i mlečni proizvodi se teže kvare nego leti, ne dopustite da Vas to prevari i takođe, ne zapostavljate higijenu u mlekarstvu.

FebruarOvo je mesec u kome bi stoku već trebalo intenzivnije voditi na ispašu i izvetriti štale. Vreme dok je stoka na ispaši koristite za sitne popravke u štali. Vodite računa o adekvatnoj temperaturi za smeštaj i nutritivnim vrednostima hrane za svoje životinje.

MartU ovom mesecu može da se desi da ima dosta gravidnih životnja (steone junice, suprasne krmače i slično) koje zahtevaju posebnu pažnju. Pobrinite se za adekvatnu ishranu gravidnih životinja. To podrazumeva da ishrana bude izbalansirana sa dovoljno vitamina i minerala kako bi se plodovi adekvatno razvijali.

April Zimska i prolećna ishrana se po svojoj prirodi razlikuju. Zato treba biti spreman na period prilagođavanja prilikom prelaska na prolećnu ishranu koji preživari zahtevaju.

MajDa bi bile zadovoljne i zdrave, životinje bi trebalo redovno da budu hranjene onom vrstom hraniva koju najviše vole. Zato bi u maju trebalo da im priuštite najviše slobode tj. da budu na ispaši koliko god je moguće kako bi mogle same da odaberu ono što najviše vole. Kada pojedu veliku količinu omiljene hrane životnje imaju veću potrebu za vodom, stoga im treba omogućiti dovoljno sveže vode.

JunU junu su štale obično pune novorođenčadi. Ona traže raznoliku i hranljiviju ishranu. U štalama bi trebalo okrečiti zidove i održavati podove čistim.

Još uvek prodajete iz dvorišta? Ne brinite! Prijavite se i vidite kako Vam Farmia, sajt za kupoprodaju stoke, pomaže da unapredite poslovanje na svom gazdinstvu. Nije Vam potrebna kreditna kartica - Farmia će uvek biti besplatna za farmere. !

ZANIMLJIVOSTI

24

Piše: Maja Žikić

JulU najtoplijem delu dana, životinje moraju biti zaštićene od toplote. Pored toga, u julu morate pažljivo odabrati broj grla stoke koje ćete uzgajati na farmi u sledećoj godini. Morate planirati i broj životinja za prodaju.

AvgustU avgustu, kada je letnja sezona u jeku, farmeri donose promišljene odluke o genetskoj selekciji. Avgust predstavlja i vreme u kome farmeri tove živinu.

SeptembarSeptembar je mesec intenzivnog tovljenja. Kako bi se postigao maksimalni profit, životinje bi trebalo prodati u trenutku kad dnevni porast kilaže životinje postane jednak dnevnim troškovima hranjenja.

OktobarSada, kada je većina životinja u zimskom režimu, farmeri ih retko vode na ispašu. Period tovljenja se privodi kraju. Mlade nosilje u ovom periodu ležu jaja.

NovembarU novembru bi trebalo stvarati zalihe mesa za nadolazeći zimski period. Svinjokolj se tradicionalno sprovodi u jesen i ranu zimu. Ostale domaće životinje se drže unutra i obezbeđuje im se kvalitetna hrana, pijaća voda i svež vazduh.

DecembarNega, mužnja i ishrana životinja traba da budu u centru pažnje svakog farmera u decembru. Štale bi trebalo da imaju dobru ventilaciju i trebalo bi ih čistiti intenzivno, bar dva puta dnevno. Životinjama bi trebalo obezbediti formulu, a u skladu sa proizvodnim sistemom koji se primenjuje na farmi.

!

25

https://farmia.rs/Registracija

Poslovni vodičza stočarstvo u Jugoistočnoj Evropi

Stočna industrija se trenutno suočava sa velikim izazovima u borbi sa netransparentnošću tržišta i nekonzistentnosti podataka. Kako bi doprinela rešavanju tog problema Farmia je pripremila poslovni vodič za stočarstvo u Jugoistočnoj Evropi.

Jugoistočna Evropa je geografsko područje Evrope koje najvećim delom čini Balkansko poluostrvo. Države koje pripadaju ovom regionu su Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Hrvatska, Grčka, Kipar, Bugarska, Moldavija, Rumunija, Albanija i Slovenija. Ovo područje je poznato po svojim, pre svega prirodnim bogatstvima. Međutim, nema mnogo izvora koji objedinjeno prikazuju koliko je ovaj deo Evrope zapravo važan, i koliko ima potencijala koji bi uz adekvatnu podršku, mogli da budu bolje iskorišćeni.

U njemu se jasno može videti struktura populacije stoke za svaku državu koja čini ovaj region, demografski podaci o jeziku, glavnim gradovima i važnim institucijama za datu zemlju. Takođe, na grafiku se nalaze ključne reči i izrazi na svim jezicima koji se govore u ovom regionu. Ovaj vodič je prva pomoć za sve one koji žele da počnu da trguju stokom u Jugoistočnoj Evropi. S druge strane, može da posluži stočarima iz Jugoistočne Evrope da bolje shvate svoj značaj u svetu i lakše se predstave potencijalnim investitorima.

ZANIMLJIVOSTI SEE

*SEE is an abbreviation for Southeastern Europe

KEY LIVESTOCKMARKET FACTS:

CattleGoatsPigsEquidaePoultrySheep

659.0004.254.0001.046.000

70.44335.192.0009.072.000

* total no of heads

Internet usabilityRural inhabitantsAgricultural land

Agricultural holdingsAgricultural holdings with livestock

59.90%22%63%

285.030273.160

GREECE


241.60781.346

165.05319.371

1.939.879531.160

* total no of heads

MACEDONIAInternet usabilityRural inhabitantsAgricultural land

Agricultural holdings

61.20%43%50%

170.885

CattleGoatsSheep

495.000772.000

1.768.000

* total no of heads

ALBANIAInternet usabilityRural inhabitantsAgricultural land


60.10%46.00%43.30%

357.000315.640

CattleGoatsPigsPoultrySheep

106.49440.00015.000

505.355209.244

* total no of heads

MONTENEGROInternet usabilityRural inhabitantsAgricultural land


56.80%36%

16.60%

48.87023.242

CattleGoatsPigsEquidaePoultry

468.25035.180

281.680229.000

3.295.000

* total no of heads

SLOVENIAInternet usabilityRural inhabitantsAgricultural land


75.50%50%

23.70%

72.38058.300


441.00061.000

1.156.00024.300

9.306.000605.000

* total no of heads

CROATIAInternet usabilityRural inhabitantsAgricultural land


70.90%41%23%

233.280194.090


444.00047.000

533.00017.000

328.5241.025.000

* total no of heads

BOSNIA Internet usabilityRural inhabitantsAgricultural land


67.90%60%

42.10%

500.000


400.000115.000500.000

14.000.000830.000

* total no of heads

MOLDOVAInternet usabilityRural inhabitantsAgricultural land


48.80%55%74%

902.214551.909


2.068.900382.050

5.041.700782.814

90.016.0009.518.200

* total no of heads

ROMANIAInternet usabilityRural inhabitantsAgricultural land


51.40%45%

60.40%

3.629.6602.727.720


562.360292.640553.11097.500

15.207.0001.335.280

* total no of heads

BULGARIAInternet usabilityRural inhabitantsAgricultural land


59%26%46%

254.410184.030


913.147225.077

3.236.00015.603

23.450.3871.616.220

* total no of heads

SERBIAInternet usabilityRural inhabitantsAgricultural land


65.30%45%58%

500.234330.000


59.540240.000342.070

7.3503.970.000

322.400

* total no of heads

CYPRUSInternet usabilityRural inhabitantsAgricultural land


68.60%32%

11.80%

35.38010.450

Capital - SofiaPopulation - 7.202.198

Capital - SkopjePopulation - 2.022.547

Capital - BucharestPopulation - 19.861.408

Capital - BelgradePopulation - 7.106.862

Capital - SarajevoPopulation - 3.829.000

Capital - ZagrebPopulation - 4.225.316

Capital - LjubljanaPopulation - 2.062.874

Capital - TiranaPopulation - 2.774.000

Capital - PodgoricaPopulation - 621.383

Capital - AthensPopulation - 10.812.467

Capital - NicosiaPopulation - 847.008

Population - 3.559.500

• SEE region main advantages are great location which opens EU markets as well as Russia (in total, more than 650 million of customers). Beside geographical closeness, this region is in good political position both with the EU and Russia. Other advantages are quality labor force for relatively low costs, good atmosphere for foreign investments and business development• quickly improving business environment• already home to some of the large investors and companies

SEE market advantages

26

Piše: Teodora Đorđević

SEE

*SEE is an abbreviation for Southeastern Europe

KEY LIVESTOCKMARKET FACTS:


659.0004.254.0001.046.000

70.44335.192.0009.072.000

* total no of heads

Internet usabilityRural inhabitantsAgricultural land


59.90%22%63%

285.030273.160

GREECE


241.60781.346

165.05319.371

1.939.879531.160

* total no of heads

MACEDONIAInternet usabilityRural inhabitantsAgricultural land


61.20%43%50%

170.885

CattleGoatsSheep

495.000772.000

1.768.000

* total no of heads

ALBANIAInternet usabilityRural inhabitantsAgricultural land


60.10%46.00%43.30%

357.000315.640


106.49440.00015.000

505.355209.244

* total no of heads

MONTENEGROInternet usabilityRural inhabitantsAgricultural land


56.80%36%

16.60%

48.87023.242

CattleGoatsPigsEquidaePoultry

468.25035.180

281.680229.000

3.295.000

* total no of heads

SLOVENIAInternet usabilityRural inhabitantsAgricultural land


75.50%50%

23.70%

72.38058.300


441.00061.000

1.156.00024.300

9.306.000605.000

* total no of heads

CROATIAInternet usabilityRural inhabitantsAgricultural land


70.90%41%23%

233.280194.090


444.00047.000

533.00017.000

328.5241.025.000

* total no of heads

BOSNIA Internet usabilityRural inhabitantsAgricultural land


67.90%60%

42.10%

500.000


400.000115.000500.000

14.000.000830.000

* total no of heads

MOLDOVAInternet usabilityRural inhabitantsAgricultural land


48.80%55%74%

902.214551.909


2.068.900382.050

5.041.700782.814

90.016.0009.518.200

* total no of heads

ROMANIAInternet usabilityRural inhabitantsAgricultural land


51.40%45%

60.40%

3.629.6602.727.720


562.360292.640553.11097.500

15.207.0001.335.280

* total no of heads

BULGARIAInternet usabilityRural inhabitantsAgricultural land


59%26%46%

254.410184.030


913.147225.077

3.236.00015.603

23.450.3871.616.220

* total no of heads

SERBIAInternet usabilityRural inhabitantsAgricultural land


65.30%45%58%

500.234330.000


59.540240.000342.070

7.3503.970.000

322.400

* total no of heads

CYPRUSInternet usabilityRural inhabitantsAgricultural land


68.60%32%

11.80%

35.38010.450

Capital - SofiaPopulation - 7.202.198

Capital - SkopjePopulation - 2.022.547

Capital - BucharestPopulation - 19.861.408

Capital - BelgradePopulation - 7.106.862

Capital - SarajevoPopulation - 3.829.000

Capital - ZagrebPopulation - 4.225.316

Capital - LjubljanaPopulation - 2.062.874

Capital - TiranaPopulation - 2.774.000

Capital - PodgoricaPopulation - 621.383

Capital - AthensPopulation - 10.812.467

Capital - NicosiaPopulation - 847.008

Population - 3.559.500

27

Na sajtu www.farmia.rs čeka Vas zajednica od 10.000 registrovanih stočara sa više od 80.000 raspoloživih grla i korisnička podrška spremna da Vam izađe u susret! Postanite deo revolucije u stočarstvu, registujte se besplatno već danas.

više ne morate čekati vašar da biste prodali ili kupili stoku!

https://farmia.rs/

retrospektiva cena - microsoft · 24/7 i spremna je da odgovori na sva vaša pitanja. najrađe...

Documents