Revizija-vežbe-

“Sistem interne kontrole” označava sve politike i postupke (interne kontrole) koje je rukovodstvo preduzeća prihvatilo radi pomoći u postizanju svojih ciljeva u smislu obezbeđenja da se, u meri u kojoj je to moguće, uredno i efikasno odvija poslovanje preduzeća, što uključuje pridržavanje politike rukovodstva, očuvanje integriteta sredstava, sprečavanje i otkrivanje krminalnih radnji i grešaka, tačnost i potpunost računovodstvenih evidencija i blagovremeno sastavljanje pouzdanih finansijskih izvestaja. (kolokvijum)

Sistem interne kontrole obuhvata i:1. “Kontrolno okruženje” – opšti stavovi, savestnost i aktivnosti rukovodstva

koji se tiču sistema interne kontrole i njenog značaja za preduzeće. Faktori koji su od uticaja na kontrolno okruženje su:

Poslovna filozofija rukovodstva i stil upravljanja, Organizaciona struktura i tehnike urpavljanja i usklađivanja organizacione

sturkutre, Sistem kontrole koji se primenjuje, uključujući sistem interne revizije,

kadrovsku politiku i razgraničenje odgovornosti. 2. “Kontrolni postupci” – politike i postupci koje koristi rukovodstvo radi

postizanja specifičnih ciljeva.

22. Cilj interne kontrole

Ciljevi sistema interne kontrole su: (kolokvijum)

1. Obezbeđenje sredstava preduzeća od rasipanja, pronevera i efikasnosti,

2. Unapređenje tačnosti i pouzdanosti knjigovodstvenih i operativnih podataka,

3. Pridržavanje poslovne politike preduzeća,4. Ocena poslovne efikasnosti.

Načela interne kontrole su:1. Načelo iznenadnosti2. Načelo istovremenosti3. Načelo kontinuiteta,4. Načelo odvajanja operative od evidencije,5. Načelo odgovornosti,6. Načelo zakonitosti,7. Načelo dokumentovanosti.

Po kriterijumu subjekta koji kontroliše: (kolokvijum) Mehanička Personalna Po kriterijumu vremena: (kolokvijum) Prethodna, Tekuća i Naknadna Po kriterijumu organa koji je vrše: Interna i Eksterna Prema fukcijama upravljanja: (kolokvijum) Administrativna i Računovodstvena

Prema poslovnim funkcijama interna kontrola može biti: kontrola proizvodnje, kontrola prodaje, kontrola nabavke, kontrola kadrova, kontrola računodostva i druge.

Administrativna kontrola se odnosi na aktivnosti koje nisu direktno finansijskog karaktera i ima zadatak da obezbedi efikasnost u poslovanju i da se to poslovanje odvija u skladu sa definisanom politikom u svim sektorima.

Finansijska kontrola se odnosi na finansijske aktivnosti. Ona treba da pruži dokaze A) da su transakcije obavljene sa ovlašćenjima rukovodstva, B) da su transakcije evidentirane tako da 1) da je omogućeno sastavljanje

fin.izv. u skladu sa MRS i ostalim prihvaćenim principima i 2) obezbeđeno adekvatno vrednovanje sredstava

V) da je pristup i raspolaganje sredstvima dozvoljeno samo po ovlašćenju rukovodstva

G) da je knjigovodstveno stanje upoređeno sa stvarnim stanjem i da su preduzete mere za otklanjanje eventulanih razlika.

Metode kontrole koje se primenjuju su:1. Tekuća, (neprekidnost, potpunost, trajnost)2. Naknadna,3. Permanentna,4. Periodična (mesečno, tromesečno, polugodišnje, godišnje)5. Formalna, (da li postoji saglasnost procesa za zakonskim ili

drugim propisima (po formi) i da li postoji računska saglasnost (indentičnost vrednosnih iskaza))-neophodna dokumentovanost-naknadna ili permanentna kontrola

6. Materijalna (intezivnije ispitivanje od formalne kontrole, provera suštinu procesa).

7. Progresivna (osnovni dokument-analitički-sintetnički bilans)8. Retrogradna (suprotni smer od progresivne).

1. Organizaciona struktura preduzeća2. Adekvatna računovodstvena struktura koja obuhvata: Planiranje i sistem obračuna troškova, Kontni plan, Postupke i plan tokova transakcija.3. Interna revizija4. Kadrovi sa svojim sposobnostima i iskustvom

Kontni plan je pregled ili spisak računa stvarno otvorenih u knjigovodstvu preduzeća. (kolokvijum)

Kontni okvir je model, uzorak ili idejna skica koja služi kao osnova za izradu konkretnog kontnog plana. (kolokvijum) Može biti obavezan i neobavezan.

Značaj kontnog plana (jednoobraznost u računovodstvu) omogućava: (kolokvijum)

Upoređenja između poslovnih jedinica ili preduzeća, Olakšava revizoru kontrolu i skraćuje vreme za upoznavanje s

organizacijom, Olakšava prelaz računovodstvenih kadrova iz jedne u drugu

računovodstvenu jedinicu i skraćuje vreme upoznavanja s njom, Olakšava učenje računovodstva i skraćuje vreme uhodavanja početnika u

praksi. U obeležavanju brojeva mogu se koristiti redni brojevi, slovni znaci ili

kombinacija rednih brojeva i slovnih znakova. Koristi se dekadni sistem koji se zasniva na rednim brojevima

Pravilnikom o knjigovodstvu utvrđuje se:1. Radni postupak za svaki radni zadatak u okviru

računovodstvene funkcije,2. Izvršioci pojedinih radnih zadataka,3. Sredstva koja se koriste za izvršenje zadataka,4. Obaveze izvršilaca pojedinih radnih faza zadataka,5. Rokovi izvršenja pojedinih zadataka.

Odluku o usvajanju Pravilnika o knjigovodstvu donosi UPRAVA preduzeća prilikom osnivanja, odnosno upisa u sudski registar.

Uloge članova preduzeća u sastavljanju i usvajanju Pravilnika o knjigovodstvu su sledeće:1. Rukovodilac računovodstva- utvrđuje pozicije fin.izv.za koje treba utvrditi rač.pol., prezentuje

MRS, daje inf.o poreskim propisima...2. Rukovodilac finansija-predlaže rešenja u vezi sa procenjivanjem kapitala, ulaganja u druga

pravna lica, troškova ist.i razvoja, kursnih razlika...3. Rukovodilac nabavke-predlaže rešenja u vezi sa procenom zaliha sirovina, materijala,

rez.delova, zastarelih zalija, predlog za utvrđivanje kala, škarta, rastura, kvara...4. Rukovodilac proizvodnje-daje predlog u proceni veka trajanja osn.sred., predlaže normativni

proiz.kapacitet, učestvuje u indetifikovanju fiksnih i varijabilnih troškova, procenjuje stepen dovršenosti zaliha ned.proiz...

5. Rukovodilac prodaje-procenjuje stepen naplativosti potraživanja od kupaca, utvrđuje cene proizvoda i usluga, utvrđuje troškove prodaje...

Pravna služba priprema i oblikuje tekst odluke o račun.pol.Uprava donosi računovodstvenu politiku.Izmene račun.pol.se vrše kada: Dođe do izmene zakona, Izmene određenih MRS, Kada primena nove politike doprinosi adekatnijem prikazivanju bilansnih pozicija.

1. Načelo stalnosti poslovanja2. Načelo nastanka poslovnog događaja3. Načelo konzistentnosti4. Načelo materijalnosti i grupisanja5. Načelo neto principa6. Načelo računovodstvene informacije (numeričke i

narativne)

Operativni i fin.plan (značajni za kontrolu poslovanja u budećem periodu i ocenu ostvarenih rezultata u odnosu na predviđene)

Fin.planiranje: Konkretizacija fin.politike kroz planiranje-predvidjanje u

kojoj vremenskoj dimenziji i u kom prostoru će se ciljevi ostvariti

Obezbeđenje dovoljno gotovine za isplatu obaveza, Lakše sprečavanje pronevera, Odnosi se na celinu Plan poslovanja obuhvata: plan prodaje, plan proizvodnje,

plan troškova distribucije, plan investicije i finansijski plan.

Plan prodaje se sastavlja na bazi očekivane tražnje i prognoze za nastupajući period, koji se zbog potrebe fin.analize raščlanjava na pojedine segmente ukupne prodaje.

Plan proizvodnje se sastavlja na bazi planirane prodaje. Fizički obim prodaje je polazna osnova za utvrđivanje troškova proizvodnje, vodeći računa o kalkulativnoj podeli troškova na direktne troškove materijala, direktne troškove rada i opšte troškove proizvodnje.

Plan investicija –planiranje ulaganja u fiksna sredstva-ocenjuju se sve moguće alternative i bira najrentabilnija.

Finansijski plan uključuje i: planiranji bilans uspeha, planirani bilans stanja i plan primanja i izdavanja gotovine za naredni period.

Sistem obračuna troškova obezbeđuje podatke o proizvodnji u toku, evidenciji poluproizvoda i gotovih proizvoda.

Najvažniji zadaci sistema obračuna troškova i proizvodnje su:1. Sakupljanje dokumentacije sa ciljem dobijanja podataka o utrošku

materijala po vrstama, po mestima i nosiocima troškova.2. Sakupljanje dokumentacije o proizvodnji, kako bi se dobili novčani i

naturalni podaci o svim ulaganjima po fazama i po odeljenjima, pogonima i za preduzeće kao celinu.

3. Sakupljanje dokumentacije kako bi se dobili podaci o visini plata izrade proizvoda po mestima i troškovima.

4. Dobijanje svih ostalih troškova raspoređeni po vrstama i mestima.5. Raspodela opštih troškova po mestima na bazi utvrđenih ključeva.6. Orbačun proizvodnje za preduzeće kao celinu.7. Sakupljanje dokumentacije radi evidencije poluproizvoda sopstevene

proizvodnje.8. Sakubljanje dokumentacije radi utvršivanja obračuna proizvodnje i

realizacije po mestima.9. Obračun fin.rez.i njegova raspodela po mestima.

Knjigovodstvenu dokumentaciju čine pisane isprave kojima se dokazuje stanje ili nastanak promena na imovini preduzeća.

Elementi knjig.dok.su: mesto i datum izdavanja, naziv i broj dokumenta, sadržina promene, razlog promene i potpisi odgovarajućih lica.

Lica koja učestvuju ili overavaju poslovnu promenu: lica koja izdaju dokument, popunjavaju i obračunavaju vrednost, primaju ili izdavaju imovinske vrednosti sadržane u dokumentu, naređuju, odobravaju ili overavaju promenu ili vrše kontrolu dokumenta.

Prema mestu nastanka razlikuju se tuđa ili sopstvena dokumetna. Postoje originalna dokumenta (direktno potiču iz poslovne transackije) i

izvedena dokumenta (spiskovi, izvodi, iskazi-uz njih moraju da stoje originalna dokumeta).

Postoje induvidualizirana dokumenta (obuhvata jednu promenu) i zajednički, zbirni dokument (više istorodnih promena-jedno trebovanje za više vrsta materijala).

Kontrola dokumenta može biti formalna, računska i suštinska. Numerisanje dokumenta-pomoću rednih brojeva-olakšava kontrolu.

Ciljevi sistema interne računovodstvene kontrole su:1. Da se podaci pravilno evidentiraju, odnosno u

momentu nastanka poslovnog događaja.2. Da je sve poslovne promene odobrilo lice koje ima

ovlašćenja.3. Da se poslovne promene proknjiže kroz

računovodsveni sistem validno.4. Da se podaci unesu u računovodstveni sistem potpuno,

da ništa ne bude izostavljeno.5. Da se podaci prikažu u odgovarajućoj vrednosti6. Da se promene pravilno knjiže, odnosno na pravim

računima.7. Da se promene knjiže u odgovarajućem vremenskom

periodu.

Prijemno odeljenje obavlja sledeće zadatke:1. Utvrđivanej količine primljenog materijala2. Utvrđivanje da li postoji odgovarajuća vrsta primljene robe3. Otkrivanje pokvarene ili oštećene robe4. Sastavljanje izveštaja o prijemu. Načini na koje se može pospešiti naplata potraživanja od

kupaca su:1. Limitiranjem (ograničavanjem) iznosa potraživanja2. Ugovaranjem zateznih kamati3. Izbora oblika naplate4. Osiguranjem potraživanja

Limitiranje iznosa potraživanja podrazumeva da preduzeće ograniči tj.odredi maksimalni iznos vrednosti robe koju može prodati jednom kupcu.

Osiguranje iznosa potraživanja podrazumeva da se preduzeće osigura kod osiguravajuće organizacije što znači da se ova organizacija obavezuje da će izvršiti isplatu osiguraniku ako to ne izvrši kupac, odnosno dužnik.

Zatezna kamata predstavlja dodatni rashod za kupca pa ga ona primorava da plati obavezu na vreme kako bi izbegao taj dodatni rashod.

Efikasnost poslovanja preduzeća se ispoljava kao zahtev za realizacijom postavljenih ciljeva uz najmanje korišćenje resursa preduzeća. Izražava se kao odnos između inputa (ulaganja) i outputa (rezultata).

Proizvodna efikasnost je zahtev da se outputi ekonomije proizvedu uz što niže troškove.

Distributivna efikasnost je zahtev da se outputi ekonomije distribuiraju tako da troškovi te distribucije budu što niži.

Alokativna efikasnost je zahtev da se raspoloživi resursi preduzeća alociraju na proizvodnju onih proizvoda i usluga koje društvo traži.

Efektivnost poslovanja preduzeća predstavlja stepen ostvarenja ciljeva preduzeća u odnosu na postavljene ciljeve, i što je taj stepen ostvarenja viši i efektivnost je viša.

Koeficijent obrta kupaca je odnos između neto prihoda od prodaje i prosečnog salda kupaca. Pokazuje koliko puta u toku godine se vrši naplata potraživanja.

Koeficijent obrta zaliha predstavlja odnos između cene koštanja realizovanih proizvoda i prosečnog salda zaliha. Koeficijent obrta zaliha pokazuje koliko puta se u toku godine zalihe okrenu.

Koeficijent obrta fiksnih sredstava pokazuje odnos između neto prihoda od prodaje i novčane vrednosti fiksnih sredstava. Pokazuje koliko je preduzeće ostvarilo dinara od realizacije u odnosu na svaki dinar ulaganja.

Koeficijent obrta sopstvenih sredstava predstavlja odnos između neto prihoda od prodaje i prosečnih sopstvenih sredstava. Pokazuje koliko se dinara prihoda od realizacije ostvaruje na svaki dinar sopstvenog ulaganja.