Onaj koji bi rekao da politika, popravilu, nema veze sa ËestitoπÊu iposle toga mirno spava neka zna daje najnebriæqiviji domaÊin i naj-bezduπniji otac koji se moæezamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izre-kama, vezan za zakon... Naπ je zakonvrlo kratak, ali zato vrlo veliki. Onima samo tri principa: domaÊinstvo,Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπegnaroda!

God. LXVI 1. februar 2015.

Bliæi se kraj VuËiÊeve vlasti i pred Srbima izbor:

POLITI»KO-PRIVREDNI ZAOKRETILI PRETWA NARODNOM OPSTANKU

VuËiÊa je Novi svetskim poredak (NSP)opomenuo, preko Ëinbenika svoje tvorevine EU, napoπtovawe `demokratskih pravila igre`, wegovstrogo hijerarhijski poredak, a iznad svega da jesamo demokratsko-kapitalistiËki sistem vaæan ineprikosnoven, a da su pojedinci u wemu, ma kolikovisoko trenutno `stajali` (baπ zbog odræavawa iistrajavawa samog sitema) obavezno prolazni,zamenqivi i `potroπqivi`. Da je to sluËaj, sada suse na moÊnog i popularnog premijera VuËiÊa (kao)po komandi odjednom ustremili svi koji u Srbijiimaju neposrdne `demokratske` veze od domaÊihmedija, prozapadnih `analitiËara` i komentatorado NVO-s koje pomaæe inostranstvo, a delom isama dræava, do zapadnih ambasadora i sliËnihNSP ustanova u svetu. (Donosimo u ovoj Iskri neko-liko napisa koji iznose viπe ovakvih primera).

»ini se, ne sluËajno, pokazale su seistovremeno pukotine u samom vrhu vlasti. Vidnoje da predsednik NikoliÊ i VuËiÊ nisu `u korak` kadje u pitawu buduÊnost Kosova ili iskrenost odnosasa Rusijom. NikoliÊ govori da je wegova vlastustavno ograniËena, ali on i VuËiÊ zajedno `padaju`jer su skupa i pobedili, a kao i nagoveπtava da je iod same vlade sve viπe `skrajnut`. VuËiÊu najoda-niji ministri iz SNS optuæuju koalicione part-nere iz SocijalistiËe stranke, da nedovoqnobrane i zastupaju odluke i stavove zajedniËkevlade. Predsednik SPS, DaËiÊ, javno odgovara da,kad je u pitawu dræavna politika napredwaci neÊeimati pouzdanije partnere od socialista, alidozvoqava da razlike mogu postojati postranaËkim i lokalnim pitawima. VuËiÊ je pretioda Êe kritiËki biti ispitana odgovornost i delat-nost svih ministara, te da Êe neuspeπni, bez obzi-ra na stranaËku pripadnost, biti smeweni. Nagla-πavao je i skoru rekonstrukciju vlade.

S tim u vezi kruæile su glasine, da bimoglo doÊi i do promene koalicionih partnera, teda bi ministar spoqnih poslova mogao postatiBoris TadiÊ, jer u inostranstvu ima veÊi ugled iautoritet od DaËiÊa. Ako je ozbiqno predviawebilo u pitawu, ostaje da se vidi πta moæe biti iostvareno. DaËiÊa moæe eventualno spasti

Revizionizam u savremenoj srpskoj kwiæevnosti (180)

NIKOLA MORAV»EVI∆ ZAPISI O SRPSKOM CARSTVU

Nikola MoravËeviÊ je autor nekolikoromana i proznih dela. Wegov najnovijiroman, Zapisi o srpskom carstvu, sa pod-naslovom „Viteza Palmana fon Brahta”,(1)ustvari je romansirana kwiga zapisa fonBrahta, koju je objavio davno. Objavqivana jeviπe puta i komentarisana srpskimistoriËarima, a ovo je prvi put da sepojavquje na srpskom jeziku u celosti. »uveninemaËki diplomata, oficir i pisac boravioje na dvoru cara Duπana sredinom Ëetr-naestog veka. Wegovi zapisi boravka kaodiplomate i vojnog struËwaka meu Srbimainteresantni su ne samo kao wegovazapaæawa dogaaja pred bitku na Kosovu, veÊi o liËnostima meu Srbima u to vreme,naroËito srpskih vaænih liËnosti, kao carDuπan. MoravËeviÊ je impresioniran fonBahtovim pisawem i zakquËuje da wegovazapaæawa zasluæuju paæwu za Srbe i danas.

MoravËeviÊ deli svoj roman nadvanaest poglavqa, poËev od leta 1331.godine. U prvom poglavqu on opisuje poz-nanstvo fon Bahta i wegovih dvesta kowani-ka sa carem Duπanom. Fon Baht je bio diplo-mata, vojni struËwak i pisac, koji je doπao napoziv cara Duπana na wegov dvor, da musluæi prema potrebama. Fon Bahtovi opisipomoÊi Duπanu prate wegov uspon na presto,stil vladavine i smrt. On takoe pruæaneizmerno korisne podatke o Duπanu kaoliËnosti, koji su od velike vaænosti jer supisane u vreme Duπanove vladavine. U ostal-im poglavqima radi se o raznim momentimaDuπanovog carstva, wegovim sukobima saocem Stefanom DeËanskim, o veπtini wegov-og dræawa u raznim sukobima sa vlastelom,koji su uvek mislili najviπe na svoju liËnukorist. Takoe i o Duπanovoj borbi sa vizan-tijskim carstvom, Dubrovnikom i Mlecima,koji su pokuπavali da ga osvoje, boreÊi se osrpsko carstvo, dok se Duπan starao da gasaËuva. Fon Baht takoe opisuje Duπanovupreranu smrt i borbu meu naslednicima svedo kosovske bitke, kada je veliko carstvoDuπanovo potonulo u otomansko more.

NemoguÊe je na ovom prostoru Ëak nispomenuti sijaset detaqa u fon Bahtovimzapisima i u MoravËeviÊevom romanu. Vaænoje da se MoravËeviÊ dræao fon Bahtovihzapisa i on se uglavnom slagao sa wegovimzakquËcima. Poπto je ova kwiga odMoravËeviÊu velike vaænosti, treba istaÊida se, po prirodi wegove obrade u viduromana, on ponekada oslawao na svoju umet-niËku maπtu i „prepriËao” mnoge detaqe.Primera radi, vaqa citirati wegov pristupsrpskoj narodnoj epici u odnosu na KraqeviÊaMarka. Marko se pokazuje u srpskoj narodnojpoeziji kao „beskrajno uspeπniji protiv nev-ernika, neumorno `rasterujuÊi Turke nabuquke`, doterujuÊi wihovog `cara do duvara`i namnerno `oruÊi po carskim drumovima` kadmu se to prohte. I u narodnoj maπti on kaoneuniπtivi srpski heroj nije umro nego je zas-pao dugim snom u dubokoj peÊini, da se u kri-tiËnom trenutku po spas svoje zemqe probudii da tada `svojim vernim buzdovanom navatrenom ©arcu` ponovo pomogne da se srpskadræava preobrati u onu zemaqsku replikucarstva nebeskog...”(226). Tako je MoravËeviÊoæiveo srpsku istoriju sredweg veka iomoguÊio da Ëitalac proËita ovu krajwe zan-imqivu kwigu sa velikim sauËeπÊem.

Zapisi o srpskom carstvu nije kwigaπovinistiËkog nacionalizma, kako bi semoglo reÊi po naslovu. MoravËeviÊ prikazujesrpsku istoriju u svojim delima onako kako sestvarno deπavala, kako bi se Srbi stalnoseÊali svog porekla i nauËili iz wih πtavaqa Ëiniti za dobrobit svog naroda. Zbogtoga, ovaj istorijski roman, kao i svi wegovi,obliËavaju pravi smisao zdravog rodoqubqa.

Vasa MihailoviÊ------------------

1 Nikola MoravËeviÊ, Zapisi o srpskomcarstvu Viteza Palmana fon Brahta(Beograd: Arhipelag, 2014), 230 str. Brojevistranica citata iz ove kwige naznaËeni su utekstu.

1245

novonastala slabost VuËiÊeve pozicije, kao iËiwenica da je Srbija (stvarno DaËiÊ) od ovegodine predsednik Evropske organizacije zasaradwu i bezbednost, Ëija je nadleænost i zadatakposredovawe i prihvatqivo reπewe opasno nape-tih odnosa SAD-EU-Ukrajina sa Rusijom.

Ni u samoj `monolitnoj` i (na izborima)pobedniËoj SNP nije viπe `sve u redu`. Pre nedavneskupπtine stranke, VuËiÊ je najavqivao odluËnouspostavqawe reda i istupa visoko-rangiranihËlanova vlade koji krπe disciplinu i javno prozi-vaju i kritikuju predsednika NikoliÊa (osnivaËa iËlana SNS). ZakquËci skupπtine, na kojoj je VuËiÊnavodno kritikovao i samog sebe, ispali su mnogopomirqiviji - ne bez uticaja sukoba sa EU - odoËekivanih. Glavna prestupnica, potpredsednikvlade i ministarka, Zorana MihajloviÊ, stidqivose izvinila NikoliÊu i izjavila da ima VuËiÊevonesumwivo poverewe, kao i ona u wega. »ini se daje i Zoranin prestup koordiniran sa novonastalomsituacijom, jer ona navodno ima od ranije (preulaska u SNS) uspostavqene, nezavisne i jakeveze i podrπku najuticajnijih krugovima tzv.`meunarodne zajednice`, te da je ona, kao ranijeDinkiÊ, wihov `zastupnik` u srpskoj vladi. JedinonaËelno `strog` zakquËak skupπtine jeste, da Êe odsada, svako ko javno kritikuje druge Ëlanovestranke ili odnose u woj, biti iskquËen iz SNS.

Ali nije NSP samo pokazao ko je gazda.VuËiÊu je posredno reËeno da je veÊ u `otkaznomroku`. Na to ukazuje i wegova suπtinski kontro-verzna izjava da toboæe neÊe da bude niËiji`potrËko na povodcu`, mada je do tada bezuslovnosprovodio sve zahteve Brisela, da bi Srbija dobi-la neki vremenski daleki status kandidata za EU.Uzgred je ukazao na spremnost srpske `politiËkeelite` na izdaju dugoroËnog nacionalnog interesarekavπi, da ako on smeta EU, sam Êe da se ukloni,jer mnogi `potrËci` jedva Ëekaju da ga zamene.

Ne samo NSP, veÊ koordinirano i `prilike`,oznaËiÊe brzi kraj VuËiÊeve vladavine. U toku ovegodine mnoge `menice` stiæu na neodloæivunaplatu.

2

PolitiËko-privredni zaokret...

Izdaja Kosova i preostalog srpskog narodana wemu, koju je zajedno dokrajËila vladajuÊa poli-tiËka trojka - NikoliÊ, VuËiÊ, DaËiÊ - a ondalicemerno maskirali sloganom `Nikada neÊemopriznati (wegovu) nezavisnost` - veÊ se pokazuje upunoj stvarnosti. Kosovo ima svoje granice, koje je iSrbija de facto priznala, a otvoreno pretenduje i nadolinu Bujanovac-Preπevo. SaglasnoπÊu Srbijestvara se i legalizuje kosovska vlast - parlament,vlada. Srbi se tretiraju i uËestvuju u vlasti kaomawina. O povratku prognanih i iseqenih viπenema razgovora. TaËi se u Tirani hvalio da je VuËiÊtraæio od wega dozvolu, pre svoje posledwe `tri-jumfalne` posete Kosovu. VuËiÊ se naprasno setiosrpske imovine i TrepËe i hoÊe da razgovara otome. TaËi odluËno odgovara - TrepËa je svojinaKosova i o tome nema razgovora sa drugima. NSP iNATO kao saveznici U»K-a ratovali su sa Srbijomzbog Kosova. VeÊina Ëlanica UN priznaje nezavis-nost Kosova, a neke meunarodne institucije pri-maju ga u Ëlanstvo kao samostalnu dræavu. SamaSrbija priznala je vaænost kosovskih putnihisprava. Zapad je kao `neutralan`, samo traæiuspostavu i primenu `dobrosusedskih` odnosa. Tristrane - NSP, Srbija i kosovska vlast - uËestvuju u ovoj licemernoj lakrdiji, a znaju da je `NezavisnoKosovo` stvarnost, pa Êe verovatno uslov Srbiji zasvaki daqi razgovor o EU, biti de jure priznawedræave Kosovo.

Od ove godine i Srbija usvaja Energetski`paket` EU, πto je moæda presudno uticao na Rusijuda odustane od izgradwe gasovoda `Juæni tok`, asebe dovela u vrlo neizvesno daqe snabdevawegasom. Ako se ostvari rusko-turski sporazum oizgradwi gasovoda do grËke granice, Srbija bi osvom troπku morala da uËestvuje u izgradwi dugoggasovodnog prikquËka do GrËke. Srbija je timeizgubila i mnogomilionske druge povoqne ruskekredite za srpsku privredu.

Sam VuËiÊ kaæe da Êe ova godina bitiekonomsko-finansijski vrlo teπka. Neki boqitakoËekuje 2016. kao posledicu reformi i gaπewaneprofitabilnih javnih preduzeÊa, kao i privati-zacijom ili prodajom onih koji ostvaruju neto doho-dak, kao πto je dogovoreno sa MMF. Naravno,VuËiÊeve `reforme` su pre svega `πtedwa` - ustvari skraÊivawe mnogih plata, penzija idruπtvene pomoÊi. `Restrukturirawe privrede`pre svega podrazumeva prodaju preostalih javnihpreduzeÊa koja ostvaruju Ëist prihod, kao `Telekom`i `EPS`. Sredstva od prodaje VuËiÊ namerava daupotrebi delom za otplatu skupih starih kredita ikupovinu novih jeftinijih; drugi deo za `investi-cije` u privredu i `otvarawe novih radnih mesta` (ismawewe katastrofalne besposlice, naroËitomladih). KritiËari primeÊuju da kada je prethodnavlast htela da proda `Telekom` za 1.4 milijardievra, VuËiÊ bio odluËno protiv prodaje. Sada hoÊeda ga proda za 750 miliona.

Objektivni i nezavisni kritiËari ukazujuda su izgledi srpske privrde u uslovima slobode

træiπta i neoliberalne ekonomije poraæavajuÊi.Javni dug Srbije od 63% ukupne godiπwe proizvod-we, uz posluπnost saveta MMF (koji smatrajuustanovom NSP za ekonomsko porobqavawe), vodizemqu u bezizlazno duæniËko ropstvo. Smatraju daÊe sredstva od prodaje produktivnih javnih pre-duzeÊa biti eksperimentalno proÊerdana, kao i uprethodnim `privatizacijama`. `Restrukturirawe`Êe pre poveÊati nezaposlenost, nego stvoriti novaradna mesta, koja VuËiÊ najavquje i reklamira.Nova prodaja smederevske `Æeqezare` od kojenavodno zavisi cela ËeliËna industrija Srbije,ameriËkom proizvoaËu i jedinom kupcu koji jekonkurisao, ne garantuje dobar posao za Srbiju.PodseÊaju da je i prethodni kupac, opet ameriËkakompanija, jeftino kupila i poslovala sa`Æeqezarom` dok je od we imala prihoda, a onda jebagateqno sa ogromnim dugovima, vratila Srbiji.Predviaju da se i mnogo reklamirani `Fijat`, u Ëijuje filijalu dræava uloæila velika sredstva, utraæewu πto jeftinije radne snage, sprema da`beæi` iz Srbije, uz ostavqawe duga od milijarduevra. VuËiÊevo oËekivawe znatnih novih `investi-cija` smatraju nestvarnim. Ozbiqan i odgvovoranpreduzetnik ne ulaæe sredstva u nestabilnu ihaotiËnu ekonomiju.

U oËekivawu pada napredwaËkog reæima,Srbija se suoËi sa najteæim pitawem: ©ta posleVuËiÊa?

»iwenica je da Srbija u Skupπtini nemanijednog rodoqubivog poslanika. Sve stranke supoklonici demokratsko-kapitalistiËog poretka iimaju nadmoÊno poverewe biraËa na `demokratskim`izborima. Sve stranke i pokreti koji se smatrajurodoqubivim su danas van Skupπtine jer naizborima nisu preπle koliËnik od 5% glasova.Posle pada VuËiÊa i vanrednih izbora koji Êeuslediti, moæe se slobodno pretpostaviti, nijed-na skupπtinska stranka neÊe imati poloviËnopoverewe biraËa kao napredwaci na proπlim, pani moguÊnost da samostalno obrazuju vladu. San jeda bi to mobla biti bilo koja rodoqubiva stranka,koje Êe morati prvo da se izbore i preu koliËnik.

Dodatna slabost rodoqubivi snaga, izuzevmoæda Dveri, je da su i same zaraæene`demokratskim` virusom. Misle da putem`demokratskih` izbora mogu da izvojuju temeqnepromene. Uzmimo primer ©eπeqa i wegove SRS,

Iskra 1. februar 2015. 31

„ISKRA”SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST

Administracija i UredniπtvoIskra Periodical

(Publisher)

17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6HX, England.

E-mail: vdlj@talktalk.netOdgovorni urednik (Editor):

Vladimir Ljoti≤.

Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa ini-cijalima ili punim imenom autora, ne predstav-ljaju obavezno miπljenje redakcije.

„Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.Typeset and printed by

Artprint media doo, Novi Sad, Serbia

Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπ-tom) £16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim va-lutama (Euro 28). Avionskom poπtom godiπnjapretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√neAmerike £20, a za Australiju, Novi Zeland i zem-lje Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugimvalutama.

˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresuPoverenika za Englesku

Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D.Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI.53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤Bogdan, 3/37 Aintree Rd, Glen Iris, Vic,3146 —ENGLESKA: Mirjana Ljoti≤, 17 HarvelinPark,Todmorden, OL14 6HX (˘ekovi da glase naIskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica,10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windsor -Ont. N8R 1T5 — FRANCUSKA: Trajanka Darda,58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.- NEMA˘KA: D. Jakovljevi≤, Falkstrasse 93,60487 Frankfurt am Main.

IZ SADRÆAJA

VuËiÊev odgovor EU `πokantan` . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

Mi nismo »arli. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8

Za oporavak odbacimo neoliberalizam. . . . . . . . . . . . . 9

Samozatirawe u ime `nacionalnog spasa`. . . . . . . . . . .11

Geopolitika terorizma - oËaj Imperije. . . . . . . . . . . . .15

Intervju sa ©eπeqem. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17

SAD - seme zla i nesreÊe. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

SAD - uvek neprijateq Rusije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

Izabrane pesme Vase MihailoviÊa. . . . . . . . . . . . . . . . 29

Ne kuæim ovu frku oko PerkoviÊa.Zaπto bi ga Hrvatska moralaizruËiti WemaËkoj zbog zloËinakoji je on tamo, navodno, uËinioprije Krista? PerkoviÊa bi trebaloosuditi na smrt u Hrvatskoj zatoπto je Tumanu i kompaniji pomogaoda dou na vlast. To πto je dao, akoje dao, smaknuti nekog urekoviÊa,koga briga.

Da li je –urekoviÊ bio poπten iiskren drug koji dræi datu rijeË? Dajest radio bi u Jugoliniji, pokojnojJugoliniji, æivio u druπtvenomstanu, imao pravo na zubara, u zgra-di Jugolinije, lijeËnika, u zgradiJugolinije, branio bi boje Jugolinijena radniËkim igrama. Moæda bi unekoj disciplini osvojio zlatnumedaqu. Te su se medaqe kovale uJapanu. Da je –urekoviÊ samo mar-qivo uËio i radio imao bi pravo ina povoqan kredit, izgradio bivikendicu, na poslu bio osam sati,djeca bi mu se besplatno πkolovala,u sluËaju frke lijeËio bi se uAmerici. Vratite mi Jugoslaviju.

SjeÊate li se? Pamtite liJugoslaviju? Nije bilo droge. Nijebilo dvadesetosatnog radnog vre-mena Trudnicama se nisu uruËivaliotkazi. Kriminalci su smjelikrasti i ubijati samo izvan Jugo-slavije. Doduπe, za vrijeme Jugo-slavije u Rijeci je æivio Ëovjek kojibi znao na cesti glasno zatuliti:"Druæe Tito Josip Broz, Ive ti jegol i bos." Isti bi ga Ëas strpali ubajbokanu. Ne, ne, nikako ne, Jugo-slavija nije bila demokratskazemqa. U woj nisi smio pjevati onuVelebitu a spomiwati Titovo imeuzalud bio je zloËin nad zloËinima.Ipak, vratite mi Jugoslaviju.

Onaj Ive, to danas vidimo, bio jeprovokator i laæqivac, da danasæivi u Hrvatskoj revidirao bi svojeantijugoslavenske stavove. Vratitemi Jugoslaviju.

U ono vrijeme imali smo drugovepoput PerkoviÊa koji su u ime Tita iPartije πetali svijetom i ubijalineprijateqe. A danas? Koga danashrvatski perkoviÊi diqem svijeta

PAÆWA ONIMA KOJI ÆELE DA PRATE PISAWEISKRE

Oni koji æele da prate pisawe Iskre, a istu ne primaju πtampa-nu, mogu naÊi svaki wen broj, poËev od januara 1998. do danas; takoei sve broje za prve dve godine Iskre 1949 i 1950, kao i drugu srodnuliteraturu - Ëitati ih ili `preuzeti` (download) - na sajtu „Novovidelo” <http://www.novo-videlo.com>.

Iskra 1. februar 2015.

+ Nada DraπkoviÊU Montrealu, Kanada, umrla je 16.

januara 2015. naπa drugarica NadaDraπkoviÊ. Nada je supruga naπegdruga Anelka DraπkoviÊa, poruËnikaTreÊeg puka SDK, koji je streqan sa3000 drugih dobrovoqaca od stranekomunista u KoËevju, Slovenija, poËe-tkom maja 1945. godine. Posle Anel-kove smrti rodila se wihova kÊi,Anelka, koja sada takoe æivi u Ka-nadi.

Anelki i wenoj porodici naπeduboko sauËeπÊe. a naπoj Nadi slava ihvala. Molimo se za wen veËan pokoj uCarstvu Hristovom!

Iskra

U spomen svim srpskim dobrovoqcimakoji su poginuli ili pomrli za Ëastmajke SrbijeBora DragaπeviÊ K$ 50

Povodom desetogodiπwice smrti dra-gog supruga i oca naπih sinova, JoviceMiletiÊaDobrinka sa porodicom £ 20

Za pokoj duπe dragog druga IlijeJovanoviÊa. VeËan mu pomen i slava! Hranislav –oreviÊ £ 40

U spomen drage Nade DraπkoviÊDanica Pavlica K$ 50

PRILOZI ISKRI

Æal za mlados - Vratite mi Jugoslavijuubijaju u ime Hrvatske? Hrvatskagospoda perkoviÊi danas uHrvatskoj ubijaju Hrvate i Hrvaticeu ime Hrvatske. Otkazima, kraama,predsteËajnim nagodbama, krediti-ma u πvicarcima, kreditima u euri-ma, kreditima u kunama.Vratite miJugoslaviju.

SjeÊam se, naravno da se sjeÊam.Tito jest na Brijonima imao pau-nove, slonove, onoga papagaja ikadilak. Kad naπ Sanader i ostalividoπeviÊi povremeno pogledajudokumentarac "Kako je u æivotuuæivao zloËinac Tito" mora da sevaqaju od smijeha. Slon? Papagaj?Zebre? Tokarski stroj? Zlatni sat?Æivot u dræavnim vilama. Buaha-hahaha! Vratite mi Jugoslaviju!

Za vrijeme Tita ameriËki predsjed-nici nisu smjeli u jugoslavenskeluke slati svoje ratne brodove,neka ih jugoslavenski robovi peru. UJugoslaviji nije bilo robova. Zavrijeme Tita ameriËki predsjedniknije traæio da jugoslavenski graa-ni ginu u wegovim ratovima. Za vri-jeme Tita mi smo protestirali pro-tiv ameriËkog rata u Vijetnamu ipalili ameriËke zastave. Nismoπutjeli onako kako danas πutimokad utorkom Obama bespilotnimletjelicama ubija djecu u Pakistanu.Za vrijeme Tita ameriËki predsjed-nik nije bio jugoslavenski predsjed-nik. Vratite mi Jugoslaviju.

Istina jest da je u mojoj pokojnojdomovini pio KraqeviÊ Marko alije i � ©arcu vode davao. U mojojumlaÊenoj zemqi mi doduπe nismouËili da je Ëovjek nastao kresawemAdama i Eve ali smo uËili da trebaqubiti bliæwega svoga. Ne gaklati, ne ga protjerati, ne ga mrzitido sudwega dana. U pokojnoj zemqi,samo je u mom srcu æiva, nikad minije palo na pamet da Êu jednomæivjeti u ovome u Ëemu æivim danas.Æivim u karikaturi od dræave amoji mi gospodari svakoga danaporuËuju, tko ne krade dræavu osi-romaπuje obiteq. VRATITE MIJUGOSLAVIJU!

Izvor: nejasan Vedrana Rudan29.12.2014.

Iskra 1. februar 2015. Iskra 1. februar 2015.

Izabrane pesme...

музика) и успомене (Божић у старом крају, Јединој,Бели снови), уметност (Солиста), гледање у свемир,итд. Јединство са свом природом и љубав премаживотињама Михаиловић користи да из тога извучемудрост и поуку (Човек и пас, Ловац на јелене). Зањега ни мрав ни мушица нису ситни ни безначајни.На крају, у кратком тексту говори о човеку који делисвоје „нагомилано благо” (Човек и књиге) јер насвоје последње путовање ништа не може понети.

Ова књига Васе Д. Михаиловића показује путсваког човека од детињства и младости до послед-ње станице. Његов свет су књиге и кроз њих пева оономе и онима што је у животу сматрао драгоценим,поштовао и волео. Књига делује као симфонија, тра-гање за самим собом и смислом живота.Једноставним и искреним речима Михаиловић насводи до краја и тај заједнички доживљај је угоданјер је по хуманости, мудрости, и једноставностиблизак ономе што и сами мислимо и осећамо.Уметнички, ова гозба за пријатеље богата је и разно-врсна, добронамерна и поучна као и осталеМихаиловићеве књиге, а читалац се не може отетиутиску да је то уједно и једноставан и дискретанопроштај са светом и животом, спокојно као човеккоји је поштено обавио свој задатак, веран себи иономе у шта верује, спреман, кад му дође време, дасмирено склопи очи и прекрсти на грудима својеувек запослене и вредне руке, остављајући бројна,добра и вредна дела.

Обогаћен, читалац не може а да не зажели дајош дуго чита нова, и пречитава већ прочитана, делаВасе Д. Михаиловића, који је на питање „Заштопишете” одговорио „Да осмислим живот.” Осмислиоје и свој, и наш, и оних који тек долазе.

Мирјана Н. Радованов Матарић

330

koji veruje (a i mnogi drugi) da je porazio Haπkitribunal, a time i NSP. Zbog toga - ako ga zdravqepodræi i ostane na slobodi - ©eπeq bi mogaobiti `iznenaewe` sledeÊih izbora. Ali i da dobi-je broj glasova koji bi mu omoguÊio da postane Ëlanvlade ili je sam obrazuje, neÊe moÊi niπta temeq-no da promeni.

NSP nije prazna bezazlena priËa, veÊobavezno prihvatawe detaqnog paketa dræavno-druπtvenog poretka, nadnacionalne politike,meunarodne hijerarhije i discipline, kojim sestiËe `demokratski` legitimitet. Navodno`demokratski` izbori nisu izmiπqeni i upakovaniu obavezan demokratsko-kapitalistiËki poredakda ga eventualno mewaju, veÊ da isti odræe izaπtite. `Demokratski` izbori predpostavqajupostojawe glavne poluge demokratsko-kapitalis-tiËke vladavine, nesputanu vlast neprirodnostvorenih politiËkih stranaka, koje periodiËnoizlaze pred, neobaveπtene ili oskudno upuÊene,biraËe sa demagoπko-obeÊajnim programima i odpartija nametnim kandidatima, da izmeu wihizaberu, toboæe `narodne` predstavnike iskupπtinske poslanike. Izbori niπta bitno nemewaju. Postoje da stvore utisak promena -„promene bez promena”. Narod je to odavno prozreoi mudro kaæe: „Sjaπi Kurta da uzjaπi Murta” Da,mewaju se stranke i pojedinci na vlasti, ali korenzla, demokratsko-kapitalistiËki poredak ostajenetaknut i traje. A to upravo i jeste zadatak`demokratskih` izbora.

Ali, ne verujte nama. Otvorite oËi ipogledajte na prilike u Srbije od `demokratskih`promena oktobra 2000. do danas. Mewali su se par-tijski reæimi, dizali se i padali –iniÊi, TadiÊii VuËiÊi, i sami ocenite da li je iπta boqe iligore nego πto je ranije bilo. Istini za voqu ni uostalom svetu nije drugaËije, pa ni u izvornimdemokratijama. Svuda su sistem i `demokratsko-kapitalistiËki` poredak nedodirqivi i zaπtiÊe-ni (wegovi ideolozi kaæu da je veËan - niπta van iposle wega - `kraj istorije`), a pojedinci u tomciqu obavezno `potroπqivi`. Nije sluËajno da man-dat predsednika SAD traje 4, a predsednika vladeu Britaniji samo 5 godina. Tako se poredakautomatski πtiti od moguÊih sistemskih `iskl-iznuÊa` pokondirenog pojedinca.

I kao πto naπi rodoqubivi ekonomistipredviaju da Srbija srqa u privrednu katastrofu,ako temeqno ne promeni svoju finansijsko-ekonomsku politiku i oslobodi se nadzora MMF,tako i nepovratan put u EU vodi u sivilo rasne inacionalne uravnilovke i brzo `topqewe` i nes-tanak Srba kao naroda i nacije.

Pred Srbima je izbor i razreπewe teπke ineodloæne dileme: Temeqan politiËko-ekonom-ski zaokret - osloboewe od tuinskog i nametnu-tog demokratsko-kapitalistiËkog poretka ivraÊawe na put narodnog preporoda, traæewa iostvarivawa wegovog suπtinskog nacionalnoginteresa, ili - neposredno, preteÊe suËeqavawese vrlo neizvesnom buduÊnoπÊu narodnog, nacio-nalnog i privrednog opstanka.

V. DimitrijeviÊ

апел српских интелектуалацаза очување Републике српске

Више од 150 јавних личности и лидерапатриотских политичких организација у Србијипотписало је петицију којом апелују на званични-ке и страначке вође у Републици Српској да радена њеном очувању. Апел у виду петиције потпи-сали су истакнути српски интелектуалци, акаде-мици, професори универзитета, књижевници,лидери Демократске странке Србије /ДСС/,Покрета "Двери" и Српске радикалне странке/СРС/.

Они су позвали политичаре у РепублициСрпској да се "уздрже од учешћа у било комнивоу власти на штету српског народа".

Потписници апела навели су четиризахтјева од којих траже да се не одступи и позва-ли све српске политичке чиниоце да их се при-државају.

Као први се наводи да се уставни статусРепублике Српске, успостављен у Дејтону 1995.године, ни по коју цијену не смије мијењати наштету српских националних интереса. У апелу сенаводи да се постојеће надлежности РепубликеСрпске, битно смањене противуставним одлука-ма високог представника, не смију даље смањи-вати зарад јачања и проширивања надлежностисредишњих власти БиХ у Сарајеву.

"Требало би све учинити да буду враћенедејтонске надлежности Републике Српске, а првотреба тражити укидање Суда БиХ као кривичногсуда којим се дерогира надлежност судства у обаентитета", наводи се у апелу.

У четвртом захтјеву се наводи да "у погле-ду очувања изворног уставног статуса и постоје-ћих надлежности Републике Српске треба посваку цену спречити било какву пукотину, акамоли раскол у српској политичкој и страначкојелити, као и учешће у било ком нивоу власти наштету српског народа".

ДСС је саопштио да је одлука о покрета-њу петиције донесена на заједничком састанкуДСС-а, "Двери" и истакнутих српских интелек-туалаца прошле недјеље и да представља јошједну у низу заједничких активности патриотскихполитичких снага у Србији.

Међу потписницима су академици КостаЧавошки, Василије Крестић, Рајко Петров Ного,Гојко Ђого и Драган Недељковић, предсједникДСС-а Санда Рашковић Ивић, предсједник СРСВојислав Шешељ и члан Старешинства покрета"Двери" Бошко Обрадовић.

Ту су и професори Леон Коен, МилоЛомпар, Слободан Антонић, Јасмина Вујић,Мирко Зуровац, Ратко Сарковић, Милан Брдар,сенатор Републике Српске Миливоје Ивани-шевић, уредник часописа Нова српска политичкамисао Ђорђе Вукадиновић, књижвник МилованДанојлић, спортиста Милутин Шошкић и други.(Srna, 19.12.2014.)

Васа Д. МихаилоВић ТРешњE цВеТајуНова књига хаику поезије Васе Михаиловића,

Трешње цветају, садржи четири поглавља: Акварели,Годишња доба, Успомене, и Тамо амо. У тридесетакстраница и преко хиљаду триста речи, цео један светмирне и тихе лепоте која је вечна али и вечно проме-њива у свом ходу, отвара се пред нама.

јарко жути цветоивичен црвенимсамо један дангалеби трчеталаси се сустижувреме мирујеТу једнакост супротности уочава зрели пес-

ник Михаиловић који нам је подарио и друге збиркехаику поезије као и кратке поетске прозе, по којој је,поред прича и бројних значајних превода, чувен. Јошу књизи Шума шуми, очарао нас је својим виђењемприроде, која кроз своја годишња доба указује и нафазе човековог живота, тема коју су велики песници(од Шекспира на даље) радо обрађивали.Михаиловић показује тренутке лепоте која превази-лази речи и захтева тишину и размишљање, блискосткоја омогућује осећање стапања и поимање поруке у

њој. То нас често мимоилази у трци и буци савреме-ног градског живота. Кроз раскошну лепоту природепросијава и смисао живота и веза човека с природомкоју древни кратки облици поезије са Истока негују иосвајају песнике, мислиоце и читаоце са свих мери-дијана и свих времена.

пад водопадаса велике висинезауставља дахилизвоно звониу малом селуродио се синКао и увек, у свему што пише, Михаиловић

никада не заборавља љубав према родној груди.Управо та љубав је трајни подстрек и инспирација засве што ради.

Србијо драгачак и у поређењути си прваилиземља црних птицаостаје српска земљапосле пет вековаЉубав према отаџбини укључује познавање и

поштовање њене историје, тековина, знаних и незна-них хероја, градитеља слободе и боље будућности.

зову ме Високине по стасу већ по срцувитешких предакаилинисам проклетаЈерина већ помажемда зло преживиМихаиловић, песник љубави и лепоте приро-

де, вредности живота, отаџбине и њене историје,херојских људи и споменика који нас подсећају наоно што нам је од вајкада свето, никада не заборав-ља ни своју животну сапутницу. Открива нам интим-ни тренутак, њену и његову заједничку љубав, музи-ку.

Вивалди веселиу мени тугаволела гаУ поглављу „Тамо амо” указује на јединство и

повезаност свега живог:

без страха икаквогсрндаћ приђе човекувелико поверењеСве што Михаиловић дели с другима наводи

на размишљање и потребу да ценимо оно што имамои будемо бољи. У томе је лепота и смисао живота.Мирна, озарена лепота.

Мирјана Н. Радованов Матарић

Iskra 1. februar 2015. Iskra 1. februar 2015.

Не, нећу о Косову. Иако се поново показујеколико је била површна и лакомислена политика„дај да потпишемо, па ћемо после да видимо штаћемо”, као и очекивање да ће се „све решити” потпи-сивањем Бриселског споразума, сменом локалнихвласти на северу покрајине и терањем тамошњихСрба да изађу на локалне косовске изборе. (Није серешило, а притисци су све већи и све отворенији - очему је претходних дана у више наврата говорио иТомислав Николић, који као да се после две годиненапрасно пробудио из зимског сна и политичкелетаргије.)...

„Пусти Косово, ЕУ, Русију, Крим, Путина,демократију, Ољу Бећковић... гледај оно од чега сеживи и што занима највећи број грађана заморениход великих тема и историјских прича.” Наравно дасе не слажем с таквим резоновањем, али, добро. Ево,пуштам све велике теме и посвећујем се „ономе одчега се живи” - најављеној и хитној продаји„Телекома”, коју, најпре стидљиво, а сада убрзано исве агресивније најављује Вучићева влада и која ће,очигледно, уз споразум са ММФ-ом, бити окосницасрпске економске политике у 2015.

„Није јасно по ком основу наша власт веру-је да ће даље приватизације донети бољитаксрбији, када наша претходна искуства и искуствадругих земаља показују супротно. Продаја илиприватизација „Телекома” и, генерално, инфра-структуре коју је градила држава, народу Србије ћенаправити непроцењиву и ненадокнадиву штету.”Овако је, сажето и јасно, пре неколико недеља насајту „НСПМ” писала бивши министар телекомуни-кација и професор на Електротехничком факултетуАлександра Смиљанић, у тренутку када се тема про-даје Телекома тек почела вртети по медијима.

Слажем се с тим ставом и потписујем га одречи до речи. Али госпођа Смиљанић и ја у тој ства-ри нисмо нипошто усамљени. Према подацима издецембарског истраживања јавног мњења, сличномисли најмање око 60 одсто грађана србије. А,веровали или не, у тој ствари имамо - то јест, ималисмо - и једног необичног савезника и слично-мишљеника.

„Неозбиљна је власт која не зна како дапокрива рупе које је створила у буџету и парабуџет-ском сектору”, рекао је Вучић. Како каже, суштинскипроблем је непостојање привредне стратегије ипринцип власти да, како је навео, „крчми оно што супретходне генерације стицале”.

овако је, не тако давне, 2010. године, настраначкој конференцији за штампу говориозаменик председника сНс александар Вучић,истичући да је најављена продаја „Телекома”„потез недомаћинске и неодговорне власти” инајавио низ акција, уличних протеста и демонст-рација (а једном приликом се помињало чак и„опасивање експлозивом”) против тадашњег

„издајничког режима” који се спремао да продаједан од последњих и највреднијих економскихдрагуља.

Шта се то у међувремену у вези са„Телекомом” променило - сем што је тада опози-циони СНС дошао на власт, па сада резултат трудапретходних генерација неће крчмити зли „жути”,него напредни „ми”?

- Да ли је „Телеком” престао да буде про-фитабилна компанија? Није. То је и даље најпро-фитабилније предузеће, са нето добити од око140 милиона евра, при чему ће, када се за две годи-не отплати кредит узет зарад откупа удела грчкогОТЕ-а, профит вероватно порасти на више од 330милиона. Другим речима, за четири до шест годи-на „Телеком” ће зарадити онолико колико би сесада - и то у најповољнијим пројекцијам - зањега могло добити. При чему би и даље остао„златна кока” у рукама државе.

- Профит „Телекома” је нешто нижи у одно-су на конкуренцију и зато што он поред мобилнеима и фиксну телефонију, у којој су профити мањи,али која представља важан друштвени, па - акохоћете - и безбедносни ресурс.

- Сем тога, „Телеком” је власник и„Телекома српске”, што га, уз позиције које има уцрној Гори, чини најважнијом - а заправо, и једи-ном преосталом - полугом српске државне инационалне политике у региону - што би се про-дајом изгубило.

- Додуше, „Телеком” несумњиво има одре-ђени вишак запослених, али то, опет, има и својусоцијалну димензију, а она се - кроз плате запосле-них - посредно, преко пореза, опет враћа као при-ход држави. Уосталом, ако се испостави да се безодређене редукције броја запослених не моженосити са конкуренцијом (што за сада није случај!) ита мера се може спровести и нема потребе због тогага продавати.

- Као и у многим јавним предузећима, и у„Телекому” је сигурно било партијског запошља-вања и лошег управљања. али професионалнименаџмент, ако треба, чак и делимично страни, товрло лако може довести у ред - што је све многобоље него отуђити тако важан привредни ресурс.

- Па, зашто га онда продајемо? Зато што тоодавно тражи ММФ и прижељкују неке моћнеземље на челу са Немачком (није тајна да је „Дојчетелеком” најзаинтересованији купац). А и зато штонеспособна власт не зна како без новца од тепродаје да састави и политички преживи следећуи наредну годину. А пред та два „разлога” сви овденаведени и ненаведени аргументи падају у воду.

8.1.2014. политика(Podvukla i skratila - Iskra)

294

Вредни познавалац и прегалац на промови-сању српске народне поезије и југословенске књи-жевности, врсни и вредни научни радник, професоремеритус и песник, Васа Д. Михаиловић недавно јеобјавио књигу Изабране песме која може промаћипажњи читалаца јер је наслов једноставан и скроманкао и аутор. Има 160 страна са скоро 120 хиљадаречи. Пре ње објавио је књиге песама у прози: Старии нови вилајет, 1977, Бдење, 1980, Кругови на води,1982, Литија малих празника, 1990, На брисаномпоростору, 1994, Шеста руковет, 2002, Дарови сна,2004, Границе немерљиве, 2009, Време лети, 2011,Царске лавре, 2012; и избор, Божић у старом крају,1994, књигу хаику песама Вране на снегу, 2002,Шума шуми, 2008, и Трешње цветају 2014. Збиркуприча: Емигранти и друге приче, 1980, Браћа и другеприче, 1997, Елзе и друге приче, 2002, Скитница идруге приче, 2008.

Превео је на енглески Његошев Горски вије-нац, Плаве легенде Јована Дучића, и бројна делајугословенске поезије од самих почетака до 1988,песме из збирке Вука Караџића, 1997. Приредио јеантологије У туђем пристаништу (поезија), 1988 иПриче из туђине ( проза), на енглеском Tango, 2004,Coryphaei, 2008, и аутобиографију My Life, 2010. Тоније ни близу све. Детаљнији подаци налазе се, наенглеском и српском, у његовој бибилиографијиРасејано слово (1942-1997).

Значајно је не пропустити две најновијекњиге из 2014: Изабране песме и Трешње цветају(најновија хаику поезија). У њима су третиране свеМихаиловићеве важније теме а језик и стил, као иувек, верно одсликавају аутора. Песме су искрене иличне, зреле и мудре у својој општељудскости,дубоко осећајне, и скоро исповедне. Васу Д.Михаиловића је увек занимало оно трајно, вечно,што измиче пролазности и променама, јер је духов-но. Зато је у рату бранио своју земљу, а после рата,као писац, професор и преводилац, чува и обогаћу-јући њено духовно благо, културу и традицију.

Изабране песме подељене су у поглавља:„Фреске живописaне”, „ Аве Патриа”, „ С пролећа узиму”, „Љубав немерљива”, „Успомене”, и „Слике иприлике”.

„Фреске живописане” садрже девет краћихлирских текстова посвећених манастирима и фрес-кама. Писани су стилом достојним ових величан-ствених дела уметности и духовне баштине: узвише-ним и достојанственим, поетским и продуховљеним,светлим као њихова трајна лепота и значај за народ,културу, и дух оних који су их зидали и оних који ихпоштују јер се вековима опиру пролазности и немоуче нова поколења о значају духовности и традици-је. Наслови су: Хиландар, Грачаница, Дечани, Пећкапатријаршија, Манасија, Раваница, БогородицаЉевишка, Острог и Светле рушевине.

Мирослављевом јеванђељу, Светом Сави,великанима и темама везаним за Косовску битку:Вукану, Стефану Дечанском, Милутину, Јелени,

Угљеши, Југ Богдану, Мајки Југовића, ВукуБранковићу, Косовки девојци, Јефимији, Оливери,коњу Краљевића Марка - Шарцу, Ћеле кули,Бирчанин Илији, Стојану Чупићу, АрсенијуЧарнојевићу, Тесли, Његошу, итд. Михаиловић им сеобраћа директно и лично, показујући дубокопоштовање и познавање психе хероја који се жртву-ју за народ и опште добро. Читаоцу се чини да попрви пут стварно сагледава трагику српских влада-ра, вођа и корифеја. Кроз сопствено саосећање сњиховом клетом судбином, песник нам помаже даих сагледамо дубље и блискије него икада пре јер сеисторија понавља пошто се људска природа немења. Симониди се очи још увек копају, „МајкаЈуговића” и „Оливера” потресно и снажно разоткри-вају највеће жртве херојских жена и мајки у тешким,бројним тренуцима давне али и блиске прошлости,испуњене крвавим ратовима и све масовнијим људ-ским жртвама. Песник схвата и трагедију владаракога отац ослепи а син задави из похлепе за влашћуи слепе оданости било којој догми која води пропа-сти. Борба добра и зла је вечна.

Песма „Повратак” звучи лично али истовре-мено блиско многим људима свих нација у савреме-ним сеобама, принудних и добровољних, јер поредистине да „сунце туђег неба неће вас гријат...” исти-на је да се човек не може два пута купати у истојреци а време неумитно тече и доноси промене. Нијесамо туђина туђа. Човек је код куће где се такоосећа. Неки људи су трајно отсечени од корена инигде се не осећају лагодно а други, духом блисковезани за језик и традицију своје отаџбине, „никаданису ни отишли,” што њихова дела показују.Величине као Тесла, Пупин и други корифеји, који суотаџбини осветлали образ, припадају светској поро-дици по ономе што су оставили „за будућа некапоколења” на свим меридијанима, као и они којепамтимо по њиховим жртвама; пали за бољу будућ-ност своје земље и људи свугде.

„ПовратакГодинама је сањао о дану кад ће се вратити

у родни крај, после толико пробдeвених ноћи и осе-делих власи.

Сневао је како ће клекнути на колена ипољубити земљу из које је поникао. И како ће свако-ме стиснути руку, познатом и непознатом.

Али кад се једног дана обрео у родномместу, није нашао никога познатог да се поразгова-рају о реци и боровњаку на брду. Говорио је људимана улици, али га нису разумели, као да говори стра-ним језиком.

Поново се зажелео своје куће. Вратио се уземљу која га је прихватила кад се нашао на беспу-тици.”

Остала поглавља у књизи бележе лепотуприроде (Велики кањон), уживања која нам животпружа кроз љубав немерљиву (Ти си вечерас таколепа, Реци да ме волиш), брак (Само тебе нема),porodicu (Majci, Sestra, Zvuci oËeve violine, Na мај-чином гробу), пријатељство, музику (Мала ноћна

ЂоРЂе ВуКаДиНоВић:

ЗашТо (Не) ТРеба пРоДаВаТи,,ТелеКоМ”

иЗабРаНе песМеВасе МихаилоВића

28 Iskra 1. februar 2015. Iskra 1. februar 2015.

SAD Êe...

- Апсолутно тачно. Ако је Обамаозбиљно желео да се ослободи радикалносунитске Исламске државе, он би ослањаопрвенствено на шиитски Иран и на секулар-но-алавитску Сирију. Као прво, у њимаИсламска држава види своје главне неприја-теље; као друго, они имају најефикаснијевојне снаге у региону. Будите сигурни да сесунитска Саудијска Арабија и Емирати ника-да неће озбиљно борити са својим радикал-ним истоверцима. Као озбиљним исламскимверницима, тако нешто представљало би имсврставање на страну зла. Машутим, САДникада неће ући у савез са Сиријом и Ираномјер су их прогласили непријатељима и одтога нема одступања. То ће гарантованодопринети ескалацији хаоса у региону, којирационално гледано Америци није потре-бан.

Исто је и са Хонг Конгом - подршкапротестима показује спремност на сукоб саКином, у тренутку када проблеми у арапскомсвету и Русији остају нерешени. Чисто луди-ло, са становишта реалполитике, сходнопринципу „избегавај сједињавање својихнепријатеља”. Међутим, данашња Америкаједноставно не може да престане са изазива-њем хаоса.

Као да им је битно да учествују, памакар и не победили. Заиста, то је тешкосхватљиво припростом руском уму. Али морада ипак постоји нека завера...

- Ако завере има, то је на другомнивоу од наведених циљева промоциједемократије, или чак рационално схваћенихнационалних интереса САД. То је став да докмуслимани убијају једни друге, они не пред-стављају претњу постојању државе Израел.Јеврејски лоби у САД веома је јак, укључују-ћи творце спољне политике који доносекључне одлуке.

САД СУ БЕЗ ОКЛЕВАЊА ЖРТВОВАЛЕ УКРАЈИ-НУ ЗАРАД ИЗОЛАЦИЈЕ РУСИЈЕ

У целини изгледа бескорисно да сезбог Украјине Америка сукобљава саРусијом, изузетно важном земљом која је усуштини прозападна, са којим би се крозоднос сарадње могли решити многи про-блеми попут глобалног тероризма и неши-рења нуклеарног оружја, а која је притомбогата ресурсима. Да ли и у овоме видитеисту манифестацију идеолошког лудила?

- То све стоји, али само ако проблем

посматрамо са становишта здравог разума,руског или српског. Међутим, у Америци одсамог почетка 20. века свет се непрекиднопосматра кроз призму борбе између помор-ске и копнене моћи, при чему су СједињенеДржаве, а пре њих Велика Британија, носи-лац геостратешке доктрине која тежи дадржи под контролом „континент”, Евроазију,чије језгро представља Русија. У овој бицималтене метафизички циљ је да се Русијагурне што дубље у унутрашњост копненемасе. Другим речима, циљ је да она будеопкољена непрекидним кордоном неприја-теља.

Ово је још један разлог зашто свевреме понављам да „хладни рат” ни на минутније застао после слома комунизма и распа-да СССР. Зато су 1990-тих, када је на властиу Русији био Америци идеолошки близакрежим Бориса Јељцина, балтичке земље при-мљене у НАТО премда није било икаквихвидљивих пријетњи њиховој безбедности.НАТО је сада скоро у предграђу Ст.Петерсбурга.

Највреднија награда у овом случају је,наравно, Украјина. Успешно је приграбити,то би значило лишити Русију приступа Црноммору и остварити контролу над транзитнимкоридорима. Користи од хегемоније смат-рају се много већим него користи од сарад-ње са Русијом као равноправним, или чакслабијим партнером.

Да парафразирам Василија Шушкина,нас са друге стране не чека ништа?

- Тачно! Културни антагонизам премаРусији, жеља да је прекомпонују по својојслици и прилици, у комбинацији са вековномтежњом да је изолују и ако је икако могућеда разбију монолитно језгро Евроазије умале и слабе фрагменте - то су трајни циље-ви твораца америчке политике. СједињенеДржаве су неумољиви непријатељ Русије.Увек је било тако, али од како су САД стеклемоћ без преседана а Русија била ослабљенапосле распада Совјетског Савеза, они нисусматрали за сходно да се о ма чему прегова-ра и тежи компромису. Та идеолошказаслепљеност владајуће елите - како неоли-берала тако и неоконзервативаца - много јеопаснија за свет него када би постојао једанцентар у коме се кују завере за постизањесветске доминације. Наћи заједнички језикса циницима увек је лакше него се споразу-мети са сулудим мисионарима.

Комсомольская правда Srpski prevod13.12.2014.

коју упућује БИРН, неопходна је како би се осигура-ла стварна одговорност изабраних влада; владе битребало да заузврат реагују на такву критику наконструктиван и транспарентан начин, а не да јегуше”.

На ову принципијелну поруку Вучић је, уме-сто примерено премијеру земље која је кандидат зачланство у ЕУ да поруку, коју је у име своје институ-ције а не у своје властито пренела портпаролка,узме у разматрање, у маниру који је користио и кадје био министар информисања у владиМилошевићевог крвавог режима одговорио:

„Веома сам изненађен најновијим тврдњамаМаје Коцијанчич и одлучно одбацујем све њененеосноване тврдње... Србија подржава независно иодважно новинарство, као и слободу говора широмЕвропе и ван ње, и та слобода изражавања је основ-ни принцип демократије. Управо зато, запрепаш-ћен сам чињеницом да Маја Коцијанчич у име ЕУпокушава да ме ућутка, да ми забрани чак и даодговорим на питање новинара... Свестан самчињенице да сам само обичан председник Владеједне географски мале земље, а да суКоцијанчичева и Девенпорт велики и важни функ-ционери ЕУ... Нисам ни помислио да ће мој мали,обични одговор новинару на конференцији заштампу изазвати такав бес моћних и значајнихљуди... Питам вас госпођо Коцијанчич и господинеДевенпорт, да ли ви то забрањујете председникуВладе Србије да одговара на питања новинара, дали покушавате да ми забраните да јавности Србијесаопштим да оне које плаћате не говоре истину и дали је слобода свакојаких речи дозвољена вама, аслобода изражавања и истине није дозвољена намаобичним смртницима... На крају, истински верујем уевропске вредности, у вредности ЕУ, али не верујемда су лицемерје и лаж, као и прогон оних који сло-бодно мисле и којима не можете да наређујетесваку реч и сваки потез било каква вредност за којусе треба борити... Узгред, ако вам лично пред-стављам сметњу јер нећу да будем ваша лутка наповоцу, већ само слуга грађана србије, јасно меи недвосмислено о томе обавестите, и не брини-те, склонићу вам се са пута, а знам да има многооних који чекају да улогу потрчка и послушникаистог секунда преузму.”

Подсећамо да споменути биРН текст нијепренео скоро ни један медиј у србији, која је поВучићу бастион слободе говора и новинарства.

после оваквог одговора остаје отворенопитање које су то ”вредности еу” у које Вучићверује, јер поштовање слободе говора коју оннамерно брка са одговорношћу за јавну реч јавнихделатника у јавном простору то свакако није.

Чудно је, такође, да Вучић који тврди да”неће да буде лутка на повоцу” нуди да се пову-че с пута ако то они јавно затраже, истим онимакојима поручује да неће да им буде лутка наповоцу.

Вучић се овом изјавом неодговорно понеои према бирачима који су га довели на власт на

5

цеас: Време је, чини се, за локалнидруштвени тренд - JaNisamVuËiÊ

ЦЕНТАР за евроатлантске студије (ЦЕАС) изБеограда издао је саопштење поводом „шокантнонепримереног и нетачног одговора премијераСрбије Александра Вучића институцијама Европскеуније”.

с обзиром на то да је цеас пупчаном врпцомповезан са НаТо и европском унијом, а и са аме-ричком спољном политиком, Факти то саопштењепреносе у целини:

после серије директно упућених увреда,неоснованог криминализовања независнихмедија, појединаца, опозиције и организацијацивилног друштва који се критички односепрема дешавањима у србији, што је њиховоуставно право, после две године његовог гласногћутања о томе када то појединци, организације имедији из његовог окружења чине, не презајући иод говора мржње, животно опасних оптужби изне-тих у списку ”30 највећих србомрзаца и издајникамеђу јавним личностима”, ”плановима за изазивањедржвног удара”, дисквалификације активисткињацивилног друштва које су за ”српску младеж опас-није од Милошевићевог плаћеног убице”, арби-трарног уклањања блогова и емисија које му нисупо вољи и системског пасивно-агресивног односапрема министрима из властите владе, на које онинажалост немају достојанства да реагују,александар Вучић се јуче на исти начин обратиои институцијама европске уније.

Наиме, Вучић је у петак изјавио да је балканскаистраживачка мрежа (биРН) била плаћена даговори против „ер србије”, те да су добијалипаре од шефа Мисије еу у србији МајклаДавенпорта и еу да говоре против Владе. Вучић јене схватајући изгледа, или још горе свесно то чине-ћи и знајући последице да је увреда активногдипломате увреда целе институције коју онпредставља, у овом случају еу, потпуно неконтро-лисано поручио: ”Тим лажовима реците да су опетлагали”.

Маја Коцијанчич, портпаролка Европске коми-сије за политику суседства и преговоре о прошире-њу, одбацила је јуче као неосноване те тврдње под-сећајући: „европска унија подржава независно иодважно новинарство, као и слободу говораширом европе и изван ње. Слобода изражавања јеосновни принцип демократије. У настојањима даподржи слободу говора, еу, између осталихактивности, пружа бесповратна финансијскасредства независним и невладиним организаци-јама у целом региону, која додељује на такмичар-ској основи и у складу са строгим процедурама.сви корисници овакве помоћи имају пуну уређи-вачку независност и једини су одговорни за об-јављени материјал. еу од српских власти очекуједа обезбеде окружење које ће подржати слободуизражавања и медија. Критика медија, попут оне

Zapadne NOV u Srbiji protiv VuËiÊa

‘Филијала’ еВРоаТлаНТиЗМа - оДГоВоРеу био је „шоКаНТНо НепРиМеРеН”

Iskra 1. februar 2015. Iskra 1. februar 2015.

`Filijala` evroatlantizma...

основу тога што су поверовали да ће их искреноводити ка еу, а не о томе само причати или на томеделати само док то њему доноси корист подршке заопстанак на власти (Бриселски споразум).

овај безочни одговор је само последњи унизу потеза највиших државних функционерасрбије који о курсу србије све очитије лажу ибираче и међународну заједницу, додатноодвраћајући бираче од европских интеграцијасистемским коришћењем непримерених фразакао што је она о ”уценама србије које долазе одеу”.

Имајући у виду да је процес европских интег-рација добровољан и демократски, да ЕУ никог неприсиљава да јој се придружи, већ само логичноизноси очекивања од кандидата да испуне условекоји су добровољно уведени и у самој ЕУ, за таквопонашање постоји само једно рационално обја-шњење.

Државни врх србије истински не жели дасрбија напредује ка еу, знајући шта заиста значеи како би на њихову аутократску власт и путини-зацију србије утицале европске праксе поштова-ња слободе говора, слободе штампе, недискрими-нације и другога, што је у ЕУ још увек на срећупредоминантно окружење, без обзира што се тевредности подривају од политичара унутар еу,на које Вучић очито жели да се угледа.

Додатно, они су итекако свесни да приближа-вање еу значи и: мање варања у јавним набавка-ма, намештеним тендерима и државним погод-бама; отежану пљачку јавних добара партизаци-јом јавних предузећа и злоупотребу система без-бедности у циљу обрачуна са политичким и еко-номским конкурентима; истинске а не лажнемере у обрачуну са корупцијом и монополима,свему на чему у ствари почива огромна моћВучића и његовог окружења.

Немојмо се заваравати, овако безочнуВучићеву реакцију према целој еу није изазвалоништа друго до спомињање сукоба интереса идругих мутних радњи у којима је биРН ухватиоВучићевог блиског сарадника Николупетровића.

Вучић је својом свесно первертираном пер-цепцијом слободе штампе и изражавања, успео дафокус јавности скрене са те чињенице, не презајућида тиме опасно угрози ионако компликованеодносе србије са еу. Они, иначе, засигурно многовише користе грађанима Србије него грађанима ЕУ.

Нажалост по све нас, Милошевићев министаринформисања се ругањем вредности слободе изра-жавања и извртањем њених основних премиса уциљу одбране страначких и личних финансиј-ских интереса послужио у тренутку кад се скороцео свет налази у шоку због убиства новинара,који су заиста знали шта је слобода изражавањаи за њу се бескомпромисно борили, и смрти поли-цајаца и грађана Француске.

Време је, чини се, и за локални друштвенитренд - JaNisamVuËiÊ

(Саопштење београдског Центра заевроатлантске студије)

11.1.2014. Fakti(Podvukla - Iskra)

NUNS: VuËiÊev reËnik pripada proπlim vremenima

Nezavisno udruæewe novinara Srbije(NUNS) protestovalo je zbog naËina na koji je pre-mijer Aleksandar VuËiÊ govorio o BalkanskojistraæivaËkoj mreæi (BIRN), koju je optuæio dalaæe.

NUNS ocewuje ovakvo ponaπawe predsedni-ka Vlade Srbije kao otvoreni pritisak, ne samo nanovinare BIRN-a, veÊ i ugroæavawem slobodemedija, kaæe se u saopπtewu NUNS-a.

Kako navode u tom udruæewu, nazivawe no-vinara BIRN-a "laæovima", uz optuæbe da sudobili novac da bi "govorili neπto protiv VladeSrbije", reËnik je koji pripada proπlim vremenimai neprihvatqiv je za demokratsko druπtvo idræavu koja, kako Ëesto istiËe i sam VuËiÊ, æeli dapostane deo Evropske unije. NUNS upozorava dauspostavqawe kritiËke javnosti, kao sastavnogdela demokratskih sistema, nije moguÊe bezistraæivaËkog novinarstva kojim se bavi BIRN.

Aleksandar VuËiÊ je optuæio novinareBIRN-a da su "dobili pare" od πefa delegacijeEvropske unije Majkla Devenporta i EU i da suiznosili nestine o postupku izbora firme koja Êeobaviti ispumpavawe vode iz kopa "Tamnava -Zapadno poqe". U tekstu BIRN-a pod naslovom"Ispumpavawe kopa i buxeta" navodi se da jeElektroprivreda Srbije (EPS) za ispumpavawevode iz Rudarskog basena Kolubara angaæovalakonzorcijum bez iskustva, Ëime je znatno uveÊalacenu tog posla.

Kako piπe Balkanska istraæivaËka mreæa,meu firmama koje su uËestvovale u ispumpavawuvode bila je kompanija povezana sa direktorom"Elektromreæa Srbije" Nikolom PetroviÊem ijedno preduzeÊe Ëiji je vlasnik optuæivan za utajuporeza. Koordinator BIRN-a u Srbiji SlobodanGeorgijev kazao je da BIRN stoji iza svog teksta, zakoji je rekao da je "100 odsto istinit". (SIEM,10.1.2015.)

Retorika i istina

Nakon πto je pre nekoliko meseci premijerSrbije optuæio OEBS i predstavnicu za slobodumedija Duwu MijatoviÊ da laæu da u Srbiji imacenzure zatraæivπi od wih izviwewe, AleksandarVuËiÊ se sada „obruπio”, ni mawe ni viπe, i na EU,portparolku Brisela Maju KocijanËiÊ i πefaDelegacije EU u Srbiji Majkla Davenporta. Povodadirektnog za tako neπto, barem koliko javnost zna,nema. Naprotiv, u trenutku iπËekivawa otvarawaprvih poglavqa u pregovorima, postavqa se pitawe- Ëemu sve to?

Povod je tekst koji je objavio portal BIRN ukojem se tvrdi da je EPS za ispumpavawe vode iz RBKolubara angaæovala konzorcijum bez iskustva,Ëime je znatno uveÊala cenu tog posla. VuËiÊ je upi-tan o tome oπtro odgovorio da „BIRN plaÊaju EU iDavenport da iznose neistine”, πto je u imeBrisela demantovala KocijanËiÊeva. Na to je pre-mijer „sunuo joπ veÊu vatru” u opπirnom saopπtewuu kome je upitao „gospou KocijanËiÊ i gospodinaDavenporta” da li pokuπavaju da ga uÊutkaju.

Ovakvo prozivawe diplomatskog pred-stavnika EU i reagovawe na izjave iz Brisela

Познати амерички професор српскогпорекла сматра да „хладни рат” нијезавршен ни на минут после распадаСовјетског Савеза и да су Сједињене Државебиле, јесу и увек ће бити непријатељ Русије.Како су САД дошле до те тачке он излажеколумнисти "КП" Алексеју Панкину.

АМЕРИЧКИ ЈУНАК - ОБОЈЕН, НЕЗАПОСЛЕН И ГЕЈ

- Срђа, председник Обама даје конт-радикторне изјаве. На пример, говорећи уУједињеним Нацијама, он је рекао да Русијау Украјини крши сва правила и норме међу-народних односа. Потом је најавио почетакбомбардовања милитаната Исламске државена територији Сирије, без претходне саглас-ности Сирије или мандата Савета безбедно-сти УН. Другим речима, он је прекршио пра-вила и норме. Да ли је по среди безграничницинизам, или Обама верује у оно шта каже?

- Бојим се да је ово друго по среди.Американци имају историјски условљен сна-жан осећај себе самих као изузетног, иза-браног народа. Слом комунизма, колапсСССР-а, схватили су као потврду тог свогстатуса. Отуда им тврда вера у сопственоправо да награђују друге земље и народекоји прихватају њихове концепте и спрем-ност да остале неумољиво кажњавају по соп-ственом нахођењу.

Након победе у „хладном рату” дошлоје до радикалног раскида са традиционал-ним америчким вредностима, вером у Бога ипоштовањем стваралачког рада. Данас јејунак културне и политичке елите Америке -обојени, незапослени имигрант неконвен-ционалне сексуалне оријентације. За онекоји не познају такве токове у Америци изпрве руке тешко је да схвате зашто је удецембру 2011. године председник БаракОбама издао директиву којом заштиту ЛГБТправа проглашава за „приоритет спољнеполитике САД”.

Што је у супротности са традиционал-ним вредностима Русије и арапског света.Међутим, у свом говору у УН, Обама је видеоу нама већу претњу светском миру него уисламском тероризму...

- Са културног и политичког стано-вишта, муслимани су за Американце „онодруго”, али их ипак третирају са респектом.Ником не пада на памет, на пример, да под-носи арапским шеицима исте захтеве упогледу толеранције према хомосексуалци-ма као Русима или Србима. Ми смо, међутим,бели хришћани, што ће рећи да смо зрели запреваспитавање по западном шаблону.Казна за непослушност ће нам само бити одкористи да се једном уљудимо, по америч-ком моделу наравно. То је, узгред, заштостално понављам да „хладни рат” нијезавршен. Њима није било довољно да ели-минишу војну претњу Совјетског Савеза.Морају да преваспитају и трансформишуРусију, да је претворе у своју слику и прили-ку. У том смислу, ваша земља им заистапредставља већу претњу него исламисти.

Још једна упечатљива контрадикција:са једне стране, Сједињене Државе очиглед-но не знају како да реше последице хаосакоји су изазвале на Блиском истоку. Са друге,САД су изазвале сличан хаос у Украјини -под истим паролама подршке демократији.А сада потпирују и „револуцију кишобрана”у Хонг Конгу?

- Признајем, помало сам изненађенкада руске колеге и даље покушавају да ана-лизирају политику САД са становиштауобичајеног здравог разума: дефинишу сециљеви, предузимају се мере да они будуостварени, вреднују се резултати, коригујусе грешке. Ово није случај. Подсетимо се даје у Одбрамбеној доктрини САД објављеној2012. године Обама као стратешки циљнавео одржавање војне супериорности САДна таквом нивоу да Америка буде спремна да„одговори на читав низ претњи, да реагује наванредне ситуације широм света” и да се„супродстави агресији ма где се она догоди-ла”. То није никаква стратегија, то је рецептза катастрофу. Америка ипак тврдоглавонаставља тим путем, стварајући нове про-блеме и за себе и за цео остали свет.

Да ли сам добро схватио да таквалогика, која је изазвала све оно шта се данасдешава на Блиском истоку, није била успеш-на јер није могуће да се управља хаосом?

276

срђа Трифковић: америка је полудела, али у том лудилу има логике

саД ће ЗауВеК биТи НепРијаТељРусије

Iskra 1. februar 2015. Iskra 1. februar 2015.

Francuska mora...

бода да се не помене да је број жртава које јеиза себе оставио прекоморски францускисавезник данас већи него број жртава који је насебе књижио Хитлер у моменту кад му је већцела Француска била под ногама? Да ли је то,на крају, слобода да се мртви из редакцијеШарли ебдоа положе на олтар слободе медија, ада се мртви из Абердареве сматрају колатерар-ном штетом добро обављеног хуманитарногпосла?

Слобода у којој је дозвољено изруговатисе некоме, а неком не додатно вређа оног са кимсе изругујемо. Не би ми биле симпатичне новинекоје критикују Христа, чак и ако би истовременокритиковале Мојсија и Мухамеда, али бих топоднео лакше са свешћу да је њихов мотив унепостојању табуа. Изругивање са Мухамедомтамо где су остали пророци табу није могло да неноси призвук расизма, без обзира што је очиг-ледно да новинари Шарлија нису били то, већсавремени јуродиви анархисти, бледа сенка сво-јих претходника, кретајући се у границама којесу им била зацртане. И зато су страдали: иаковероватно без свести о томе, они су били нај-истуренији пункт према периферији - у овомслучају исламској - а да нису уживали заштитуцентра, на какву могу да рачунају, рецимо,креатори и важнији носиоци такве политике.

5.И баш то не значи да је требало да плате

главама, да је требало да плате било чим. Зато јепривремена сакрализација жртава, пре негошто их прогута заборав, врхунац беде облико-вања јавне свести. Наиме, ако су они били жртверадикалних муслимана, њихова жртва потпуно јебесмислена. Јер нису муслимани, ма коликорадикални и насилни, ти који су креиралиданашњи насилни западни свет, колико год даи сами имају своју улогу у њему; нису мусли-мани ти који су од европских медија направи-ли заштитника једног политички и моралнонеодрживог стања. Тај свет направили су оникоје ниједне француске новине не смеју дадемистификују, они којима се последњи супрот-ставио Де Гол и са којима шалу није терао чак нијуродиви маргинални Шарли ебдо.

Говорити о томе као о борби за медијскеслободе, исто је што и код нас веровати да јеборба за слободу мишљења борба за повратакОље Бећковић, некога ко је био део мекане рукесистема за укидање слободе да би на крају и сампостао жртва сопствених напора.

6.Проговорити о томе чија је заиста жртва

редакција шарлија значило би сведочитиистину, значило би, на крају, дати некакавсмисао њиховој погибији. Ко ће имати користиод њихове смрти? Француска, којој се за самопет минута, колико је трајао крвави пир иредакцији шарлија, показало докле је упала у

замку са својом вишедеценијском имиграцио-ном политиком и да би се пуцање тог балонамогло завршити њеном потпуном дестаблиза-цијом, па и грађанским ратом? Или муслиман-ска заједница у Француској, којој ће нареднихдана горети џамије и кебаб-ресторани, премакојој ће бити усмерен сав бес будуће францускесоцијалне експлозије? или америка, која знаколико је од среде оланд рањив и у дефанзи-ви. За државу попут Француске било је довољнопет минута.

Да ли је то западноевропски свет забора-вио свог политичког пророка Карла Шмита, неумећи више ни толико да непогрешиво препознанепријатеља? Јер нема никакве сврхе говоритио слободи медија, или било каквој слободи, и упаризу, и у берлину, и у београду, а не ставитиу центар тог разматрања америчку империју,наравно, препознајући је као главног кривца.

Наравно, не постоје никакви докази да јеовде реч о америчкој тајној операцији на деста-билизацији Француске иако претходна искуства -попут операције Гладио из 70-тих година, у којојсу, испоставило се, радикални комунисти изЦрвених бригада отели и убили Алда Мора зарачун CIA - говоре да то никако не треба уна-пред одбацити. Шта год да су хтели, ко год да ихје послао, браћа Куаши пуцали су у користамерике. само је она добитник у масакрушарлија. шта о томе мисли оланд, никад,наравно, неће рећи. Али, ако у наредним дани-ма престане да позива на скидање санкцијаРусији и ако више не буде полуга за руски ути-цај у европи, што је постао пошто је путинохладио везе са ангелом Меркел, биће да је тобила та порука и биће да ју је оланд добросхватио.

7.Француска је на путу без повратка друшт-

ва које је подељено на расној основи, таман оно-лико колико ће масакр у Шарлију многе Французекоји су бежали од расне поделе определитипрема својима и колико ће њихова реакција дез-интегрисати многе интегрисане муслимане. Даби тај проблем решила, Француска мора даповрати свој отети суверенитет, иначе ће њенпроблем све више бити средство којим је уце-њује и контролише америчка империја. Речју,Француска заиста има проблем са муслиманима,али га не може решити пре него што реши својпроблем са Империјом, без обзира да ли је зло-чин у редакцији Шарли ебдоа америчка false flagоперација или аутономан чин муслиманскихтерориста.

Није то заслужила сирота МалрооваФранцуска, која данас не уме ни да се држи заместо које је боли; чему је бољем могла да сенада Левијева Француска, која тражи моралнипринцип у служењу свом највећем непријатељу.

Novi Standard, 9.1.2015 Æeqko CvijanoviÊ(Podvukla - Iskra)

`Filijala` evroatlantizma...

svakako nije u skladu sa evropskom politikom kojusu premijer VuËiÊ i Vlada Srbije vodili dosad i naosnovu koje su delom i pobedili na izborima. Neπtotu, πto bi narod rekao, ne πtima. Svakodnevnomoæemo Ëuti, najËeπÊe baπ od premijera, kako jeSrbija istinski posveÊena evropskom putu, a ovogvikenda „saznajemo” da je EU organizacija kojaplaÊa medije da rade protiv Vlade Srbije. Pa ako jeto zaista tako, ako je EU toliko neprijateqskiraspoloæena prema nama, opravdano je da se sadveÊina graana zapita - pa πta Êemo onda mi tamo?Ili je reË o zaista oπtrom zaokretu politikevlade prema EU ili se, a viπe se Ëini da je tako, udomaÊoj javnosti priprema teren za neπto πto nasuskoro oËekuje. ImajuÊi u vidu posledwe izjavepredsednika NikoliÊa, moæda vlasti u SrbijioËekuju da Êe EU od wih zatraæiti i zvaniËno priz-navawe Kosova, kako bi Srbija bræe uπla u Uniju ipreskoËila mnogo teæe uslove.

Priznati nezavisnost Kosova moæda jelakπe nego reformisati Ëitavu dræavu i druπtvu.I izgleda da se predstavnici vlasti i pripremajuza to. Pokuπavaju, moæda, da ispadnu sada oπtriprema Evropi, po nekim bezazlenim pitawima, dabi sutra, kada bi se odluËili za priznawe Kosova,Ëinilo da Srbija, ipak, nije pristajala baπ na biloπta. U svakom sluËaju, ako to nije plan, graanimaSrbije ostaje samo da se nadaju da nam se izjave odvikenda neÊe vratiti kao bumerang. (Danas,Redakcijski komentar, 11.1.2015).

VuËiÊ zaratio sa Briselom

Problem slobode ili neslobode srpskihmedija buknuo je na startu nove godine kao vrelatema u hladnim danima, uvodeÊi premijeraAleksandra VuËiÊa u pravi mali rat sa Evropskomunijom. Lavinu javnih prepucavawa pokrenula jeVuËiÊeva optuæba da su novinari BalkanskeistraæivaËke mreæe BIRN od πefa delegacijeEvropske unije u Srbiji Majkla Devenporta i odUnije "dobili pare" da bi pisali neistine.

Premijeru su zasmetali navodi da jeElektroprivreda Srbije za ispumpavawe vode izRudarskog basena Kolubara angaæovala konzorcijumbez iskustva, Ëime je znatno uveÊala cenu posla.Ova priËa bila je i povod za VuËiÊevu razmenuteπkih reËi sa portparolkom EU Majom KocijanËiË.Predstavnica EU je oπtro demantovala optuæbesrpskog premijera, a on joj je joπ oπtrije odgovoriokako bi ona da ga uÊutka u ime EU.

Iza prepucavawa sa Briselom mogao bi dase krije zaokret od EU, bojazan je koju izraæavapredsednik Nezavisnog udruæewa novinaraVukaπin ObradoviÊ.

Na Orbanovom putu

Vukaπin ObradoviÊ smatra da bi odusta-jawem od EU o i okretawem drugoj politiËkoj opci-ji, Srbija pretrpela veliku πtetu.

- Ne mislim tu samo na zaokret ka Moskvi,veÊ pre strahujem da bi Aleksandar VuËiÊ idolemogao da potraæi u nekoj vrsti srpskog Orbana,

726

odnosno politici nalik onoj u Maarskoj koja seumnogome ne poklapa sa Briselom, iako je ta zemqaËlanica EU - ukazao je ObradoviÊ.

- Mediji su u ovom prepucavawu samo povodi kolateralna πteta. Viπe brine πto neprimerenoreagovawe premijera moæe da ima dubqe povodekoji mogu biti generalni stav prema evropskimintegracijama. Plaπim se da je wegovo reagovawenije samo izraz nervoze usled pitawa naunutraπwem i spoqnom planu, veÊ nas stavqa udilemu da li sada ima rezervu prema zacrtanomputu ka EU - kaæe ObradoviÊ za "Vesti".

Premijer se, prema oceni nevladinogCentra za evroatlantske studije, polemikom sa EUneodgovorno poneo prema biraËima koji su gadoveli na vlast, verujuÊi da Êe ih iskreno voditika EU.

DrugaËijeg miπqewa je liderSocijaldemokratske unije, psiholog Æarko KoraÊkoji ukazuje da je VuËiÊev ton i naËin davawa izjaveneobiËan jezik za premijera jedne dræave.

- Ako takav nastup ostavimo po strani ipogledamo sadræinu izjave, vidimo da VuËiÊ napa-da EU zato πto je jedna NVO dobila novac, moæda idavno, za svoj rad. Brisel ukazuje da je uloæio umnogo u sliËne organizacije da nezavisno od bilokoga rade, a premijer, umesto BIRN-a napada celuEU, pa ispada da je Brisel istraæivao tender, a nenovinari BIRN-a, tumaËi KoraÊ za "Vesti".

On smatra vaænim i odgovor na pitawezaπto premijer tako liËno reaguje zbog ovakvogpisawa. U javnosti se VuËiÊev nastup tumaËi i kaonervoza zbog kaπwewa otvarawa pregovaraËkihpoglavqa EU, pribliæavawa briselskih razgovorao Kosovu koji bi mogli da uspore put Srbije ka EU.Direktor vladine Kancelarije za Kosovo i MetohijuMarko –uriÊ istiËe da je vaæno da Srbija æeli uEU kao partner, a ne kao "vreÊa za boks".

»ija lutka neÊe da bude

Centar za evroatlantske integracijeVuËiÊeve optuæbe vidi i kao uvredu institucijekoju Devenport predstavqa, pa utoliko viπe izne-nauje izjava premijera "tim laæovima recite da suopet lagali".

- Koje su to vrednosti EU u koje VuËiÊ veru-je jer poπtovawe slobode govora koju on namernobrka sa odgovornoπÊu za javnu reË javnih delatnikau javnom prostoru, to svakako nije. Ëudno je, takoe,da tvrdi da "neÊe da bude lutka na povocu", a nudida se povuËe s puta ako to oni javno zatraæe i toistim onima kojima poruËuje da neÊe da im budelutka - navodi Centar.

- Zanimqivo je da u tom odgovoru koji je sti-gao iz Brisela nismo Ëuli da je netaËno da sudavali novac toj organizaciji da je usmeravaju kakoÊe politiËki raditi, niti smo na bilo koji naËinËuli neki odgovor na ono πto je Ëiwenica, da pos-toji praksa meπawa u politiËki æivot u regionu -zakquËio je –uriÊ.

I ministar za rad Aleksandar Vulin istiËeda VuËiÊu niko nema pravo da nareuje osim graanakoji su mu dali mandat na izborima...

12.1.2015. Vesti online(Podvukla - Iskra)

Iskra 1. februar 2015. Iskra 1. februar 2015.

део слободе говора.

Ипак, и у Србији има задртих ЕУ фанати-ка који се укључују у процес стварања новогмита заснованом на поклоњењу лажној жртвилажне борбе за лажна људска права. А читавабулумента и у свету и код нас, која сада јадику-је због напада исламских екстремиста, већ сепуно пута истакла по подршци истим тим теро-ристима на Балкану, Кавказу или Сирији. Широмсвета на разним континентима гину хиљаде ихиљаде људи од исламског терора, али монди-јалисте то не занима. За њих један ЕУ грађанинвреди више него десетине хиљада некаквих„примитиваца" из незападног света. Монди-јалистички центри моћи иако периодично рату-ју против исламских екстремиста, увек су сањима у истом фронту када је реч о борби про-тив православља или против национализма.

И у Србији, за убијеним жандармомСтеваном Синђелићем или српским младићемМарком Ивковићем, нико од мондијалистичкихлажних душебрижника није прстом мрднуо даискаже солидарност. Шта и очекивати од слуђе-них испраних мозгова чије мишљење креирајуантисрпски медији и представници тзв. НВО.Читав тај екстремистичко-србомрзачки миље,као да је обележен и прокажен. Скуп фрустри-раних ружних жена пуних отрова, безличнихпсеудомушкараца, хомосексуалаца, первер-зњака и наркомана, те јалових „антифашистич-ких" пропалитета. Сви они уживају заштиту иподршку издајничког антисрпског и пљачкаш-ког режима Алксандра Вучића, Ивице Дачића идругих политикантских изрода.

А сви наведени, само су пиони оних нај-већих терориста. А то су НАТО трупе предвође-не бандитском државом САД. Наиме од странеслужби ове државе, осниване су исламске теро-ристичке организације широм света, а властиНАТО држава, у циљу обрачуна са идентитетомевропских нација, већ деценијама толеришу иподстичу најезду имиграната и бујање ислама уЕвропи. Исте државне власти, потпомажу ифинансирају дегенерисане пројекте попут„Шарли Ебдо",тако да су управо оне криве зачитаво крваво врзино коло терора и провокаци-ја.

Ипак таква суморна данашњица на тлуЕвропе, убедљиво најављује долазећу епохујачања националистичких снага њених народа.А преостали одани синови својих нација већпостају све организованији са циљем обрачунаи са посленицима мондијалистичке окупације.

илија средојевић

Без икакве сумње, највећи терористи напланети су НАТО трупе предвођене бандитскомдржавом САД. Наиме од стране служби оведржаве, осниване су исламске терористичкеорганизације широм света, а власти НАТОдржава, у циљу обрачуна са идентитетом европ-ских нација, већ деценијама толеришу и под-стичу најезду имиграната и бујање ислама уЕвропи. Исте државне власти, потпомажу ифинансирају дегенерисане пројекте попут„Шарли Ебдо", тако да су управо оне криве зачитаво крваво врзино коло терора и провокаци-ја.

Широм света па и у Србији, представни-ци мондијалистичке клике регрутовани издруштвеног талога, поново су имали своју нака-радну представу. Овога пута, надметали су се ужалопојкама и хистеричном заговарању колек-тивног саучешћа у болу за „недужним" погину-лим „новинарима" париског часописа „ШарлиЕбдо". Ми се наравно гнушамо таквих назора, језнамо да је поменути часопис, антихришћанскии aнтинационални пројекат и обично анархи-стичко-либерално порнографско смеће одновина. Својим карикатурима, без икакве умет-ничкe вредности, без шарма и виртуозности,„Чарли Ебдо" се свео на пуко изругивање и про-воцирање.

Стога, у Србији углавном није прихваће-на идеја покрета ,,Ја сам Чарли'', и добро је штоје тако. Јер иако је нормална ствар осудититероризам, поставља се питање колико је заиста,,вредност'' идеја по којој је сасвим у реду руга-ти се туђим верским осећањима, у име слободеговора?

Има ту доста лицемерја, а најуочљивијеје оно везано за политичку коректност. Каоједан од стубова друштва ЕУ, све што није поли-тички „коректно”, одмах се одбацује и осуђује.Па тако, није политички „коректно” ругати сенационалним мањинама, хомосексуалцима итд.Не можете да вичете на радника јер је томобинг, не можете да погледате колегиницу напослу јер је то ,,сексуално узнемиравање'', акосе у кући свађате са женом идете у затвор. Свису заштићени и све је забрањено (нешто од тога,из сасвим оправданих и разумних разлога анешто и не), али је истовремено сасвим у редуправити и подржавати карикатуре које се руга-ју религиозним осећањима људи. То јесте поли-тички „коректно” из само једног једноставногразлога - ЕУ је секуларна, антихришћансканад-држава у којој за религију нема места. Збогтога је активна промоција сваког изругивањарелигији не само политички коректна, него јекао један од стубова такве ЕУ, представљена као

Француска заиста има проблем самуслиманима, али га неће решити пре

него што реши свој проблем саимперијом

1.Може ли глупље? Може ли неистинитије?

Може ли неискреније? „Сви смо ми Шарли”(ебдо),разбија се од петпарачке патетике ЗападнаЕвропа, од Канала до Берлина. И - све склонијајаким симболима што је даље од њихових значе-ња - високо подиже оловку у руци, бранећи, као,слободу мишљења, једну од својих тековина извремена кад је још и умела да подржи прогоње-не, не држећи страну прогонитеља.

Смрт 12 невиних људи је, нема сумње,велика трагедија, према којој се ваља односитиса дужним пијететом. Али крв на зидовимаредакције шарли ебдоа није се ни осушила,кад је смрт новинара париског недељника, каопо команди, претворена у масовну манифеста-цију лажи и глупости. Уместо да злочин, који јеотворио још једна врата пакла света у коме живи-мо, буде позив на дубоко размишљање и суочава-ње са истином, још једном је победила потребада останемо будале.

2.Нисмо, срећом, сви Шарли ебдо, нити

треба да будемо, а ево и зашто. Француски мага-зин један је од последњих трептаја францускетрадиције радикалне секуларистичке сатире,која је свој врхунац имала 60-тих и 70-тих годи-на прошлог века, времена кад је деголистичкаФранцуска - која је високо вредновала појамслободе - преживела свој врхунац и почела да сегаси. Радикално и грубо преиспитивање свега,култова понајвише, довело је и до прве забранешарли ебдоа с почетка 70-тих због увредеуправо Де Гола, и то у тренутку кад је целаФранцуска знала да родоначелник њенепослератне државе лежи на самртној постељи.

Времена су се мењала, и од моћи и утица-ја новина попут отровног Шарли ебдоа није оста-ло много. Магазин је грубо умео да се нашалиса муслиманима, вређајући њиховог пророкаМухамеда, понекад је вређао папу, неколикопута у време Косовске кризе 90-тих и србе, ито по преовлађујућем западном наративу,рабине, француске председнике, понекад избог интервенције у Либији, али никад због тогашто је некад моћна Република постала бледиамерички културни и политички вазал.

Речју, шарли ебдо постао је цвет у вели-кој башти француских медија који су добрознали о чему се не пише и са чим се не тера

шала. Помало опорог укуса, још увек анархичан,јуродив у својој суштинској аполитичности, алиипак цвет, ни близу оне разорне традиције јед-ног од великих родоначелника жанра БорисаВијана.

3.Коментари у западним медијима били су

опет скандал своје врсте. сејмон Џенкинс уГардијану каже да тероризам „може да убијаљуде”, али (срећом, ваљда) „не може да задржитериторију или свргне владу”. Довољан разлогда се, према Џенкинсу, супротставимо страху одтероризма? Зашто се плашити кад можемо самода погинемо, чему стрепети кад ће наша властостати нетакнута?

Британски карикатуриста Мартин Роусон,такође у Гардијану, бави се слободом штампе,активистички тврдећи да „важније него икад дане престанемо да се презриво смејемо овој групикловнова убица”, док Николас Кристоф уњујорк тајмсу сугерише да свакако требаизбећи верски карактер убиства. уосталом,каже он, „хришћани немају коме да се извиња-вају зато што су хришћански фанатици у бив-шој југославији вршили геноцид над мусли-манима”.

Каква штета да не постоји „оскар” за про-машене теме и избегавање истине, за њега би сеотимало бар 30 западних коментатoра најути-цајнијих новина који су, сви одреда, избеглида коментаришу чињеницу да су убице браћасаид и шериф Куаши повратници из сирије,где су се у исламистичким формацијама бори-ли против асадове владе под командом аме-ричких генерала и уз издашну помоћ западнихземаља, међу којима и Француске. Зар не бибило лепо прочитати размишљање неког од ути-цајних западних колумниста о томе да ли субраћа Куаши, рођени Парижани, променили својкарактер и политичке погледе и од некадашњихзападних савезника сад постали непријатељиили су онакви какви су у сирији драгоценисавезници, а, тек кад се врате кући, терористии непријатељи?

4.Зар само та чињеница, овако пресна, није

довољна да би европа, која поводом терори-стичког убиства већине редакције шарлиебдоа брани слободу изражавања, морала дасе замисли да ли је ту слободу изгубила давнопре. Или бар да опише каква је природа те сло-боде коју брани: да ли је то слобода да сепљује муслимански пророк, а да се не дира,рецимо, Мојсије; да ли је то слобода да сеВладимир путин пореди са хитлером или сло-

258

Teroristi NSP - inspiratori mita laænog sauËeπÊa sa Francuskom

Ми НисМо ЧаРлиNeistine povodom zloËina u redakciji `©arli ebdo`

FRANCUSKA MORA DA POVRATI OTETISUVERENITET

Iskra 1. februar 2015. Iskra 1. februar 2015. 24 9

Да ли је опоравак привреде могућ безредефинисања економске политике која се од2000. темељи на „Вашингтонском консензусу”

под утицајем светске олигархије и круп-ног капитала, чији је главни експонентМеђународни монетарни фонд (ММФ), новесрпске власти су, после петооктобарског пре-врата (2000), прихватиле неолиберални програмекономских промена (такозвани „Вашингтонскидоговор”) који је водио брзом урушавању,ионако слабашне, српске привреде. овим про-грамом србију, као, уосталом, и друге постсоци-јалистичке земље, требало je лишити власништванад ресурсима којима располаже и довести је утакву дужничку зависност (дужничко ропство)да буде беспоговорни послушник моћних ибогатих, а овај простор је третиран, пре свега,као извор јефтине и обесправљене радне снаге,те тржиште за производе и банкарске услугезападних земаља.

Све ове године Србија је без сопственедугорочне стратегије економског развоја, која бибила стручно верификована и политички усвојенау Скупштини. Улогу стратегије имају меморанду-ми о буџету и економској политици који се пишу усарадњи (тачније, по диктату) са ММФ-ом, а усва-јање и спровођење неолибералне економскеполитике ММФ је наметнуо као услов за доделукредита србији и приступ међународномтржишту капитала. На жалост, без обзира нанеколико смена влада у последњих 15-так година,у србији постоји доследност у спровођењупогрешне економске политике. Тако и пре неко-лико дана, премијер изјављује: „да ће Србија ура-дити све што тражи ММФ, јер је то добро заземљу”.

Основни проблем, ипак, није у ММФ(„цивилизованом утеривачу дугова” - како то лепокаже колега Небојша Катић), јер се он одличностара о интересима оних чији је експонент икоје заступа, него у некомпетентности и сер-вилности српске владајуће номенклатуре иподаничком дискурсу који доминира на дома-ћој академској и медијској јавној сцени. Све докне одбацимо неолибералну „лудачку кошуљу” нијемогуће очекивати било какав опоравак српскепривреде.

Како се концепт тзв. „минималне државе”,на чему инсистирају (нео)либерали, уклапа у вашесхватање решења нагомиланих економских про-блема у Србији?

— Оно што се мора одмах учинити јестереафирмација ефикасне државе и њених институ-ција у реформисању привреде, те одустајање одпогубне неолибералне економске политике,

односно напуштање наметнутог атипичног моде-ла привређивања (који сам пре више од једнедеценије назвао „бећарском економијом”, којафункционише по принципу: „продај, позајми ипотроши”), чији су резултати више него поражава-јући.

Могло би се рећи да реформе требаотпочети реафирмацијом државе. без ефикаснедржаве, није могућ ни дугорочно одрживи еко-номски раст ни социјални развој. И у високо раз-вијеним привредама слободно тржиште и влада семеђусобно допуњују, а улога државе мора битијош наглашенија у транзиторним и економскинедовољно развијеним земљама (каква је Србија),где држава треба да се јавља и у улози покрета-ча привредног развоја (подстицање предузет-ништва повољним кредитирањем, порескимолакшицама и слично, подстицањем јавнихрадова који имају значајне мултипликативнеефекте, поспешивањем спољнотрговинске раз-мене коришћењем пореских, кредитних,царинских и других мера итд.)

Досадашњи атипичан модел привређи-вања који се заснива на (рас)продаји имовине,задуживању и потрошњи (углавном, робе изувоза) и у коме се не исплати радити, произво-дити и извозити, хитно мора да буде замењентипичним моделом привређивања који све тоафирмише. За разлику од атипичног, типичнимодел привређивања има другачије постављенециљеве и, у складу с тим, другачију економскуполитику, те мере и инструменте за њено остваре-ње.

Шта је, дакле, алтернатива доминантномнеолибералном концепту који се у Србији спрово-ди у континуитету од 2000. године, односно штаби, по вашем мишљењу, требало да подразумева-ју реформе о којима се годинама говори? Шта суосновни стубови реформи?

— Главни (основни) циљ економске поли-тике мора да буде побољшање благостања, одно-сно квалитета живота већине њених грађана (а ненеки номинални економски показатељи, такоомиљени нашим економистима неолибералима:стопа инфлације, стопа либерализације привреде,учешће приватног сектора у БДП, степен економ-ских слобода итд). Дугорочно одрживи динами-чан привредни раст, уз пуну запосленост, иравномерна и праведна расподела национал-ног дохотка су подциљеви и претпоставкаостваривања главног циља. упоредо са пита-њем економске ефикасности, мора се истраја-вати и на питању праведности, будући да безправедности није могуће на дужи рок обезбедитиекономску ефикасност. У складу са правилнопостављеним циљевима, потребно је, затим,дефинисати економску политику, те мере и

SAD kao seme...

нији исељеници из Европе, који су похарали иубили Северну Америку, сада тријумфално дола-зе у Европу као господари! САД су Европи састав-љеној од древних народа и култура, наметнулиглобализацију друштва и мулти-културални кон-цепт „млевеног меса” и мешања народа и нацијадо тачке непрепознатљивости. Зашто? Зато што јеамеричка нација продукт расне мешавине свихнарода света, то је нација без свог језика, без свогкорена, без историје и без културе! Као такве САДникада не могу да победе и потчине народе којиимају свој идентитет, корене, јединствене језике,историју и кулутуру.

САД које су симбол Содоме и Гоморе овогновог света, желе да у Европи прошире сав својнеморал и да нама донесу Дивљи Запад у нашеземље и домове. Дрога, криминал, серијске убицеи педофили, проституција и трговина људима иорганима - неморал и простаклук сваке врсте, тосу „вредности” САД и „Западне” цивилизације.Мноштво секташких група које жртвују људе, КјуКлукс Клан који и даље убија црнопуте људе уСАД, нео-фашистичке организације које раденесметано у САД - то је оно што САД желе и уЕвропи, посебно у православним земљама, јерсамо још православци одолевају тој пошасти.Западна Европа... већ је дубоко утонула у неморали трулеж, чланице Европске Уније већ 30 годинатрпе амерички утицај и „американизацију” својихдржава, оне су само верна копија америчке дека-денције и разврата.

Земље Западне Европе немају више верукао штит од напада на свој идентитет и својучистоту. Новац - америчко оружје победе надљудском похлепом, сила - амерички метод„демократије” и лаж - стара смицалица која јесада узела лице савремених медија: ето тринепријатеља која су од Европе - мајке светскецивилизације, створиле Европу као јефтину иизанђалу америчку проститутку.

САД силеџија сада вреба на Русију, младуи богату девојку коју треба пребити и силовати, аонда је и опљачкати и поробити, попут Европе.Само, православна и честита Русија није се при-мила на амерички мамац, руски народ је одбациоиздајнике и сараднике САД и НАТО пакта. Изпакла у који је замало упала, Русија се подигланеуништива као и увек, јер се вратила својимкоренима: православљу, патриотизму и поносу!Тако САД нису успеле да на крајње лукав и„невидљив” начин срозају Русију и да је поробе узпомоћ Европске Уније или домаћих издајника уРусији.

Зато, сада остаје само отворена игра укојој су САД разоткривене: нико више на свету неверује у америчку демократију или њихову тобожбригу за јадне и угњетаване народе широм света.Након 200 година крвавог трага САД у историјичовечанства, сада је све јасно: све разорене држа-ве Европе пале су зарад профита САД. Све бом-бардоване државе страдале су да би САД бес-

платно имале нафту, гас, руде и остала богатстваотета у име утеривања „америчке демократије”...

Српски културни клуб бобан Гајић14.1.2015.---------------------

Napomena Iskre

Mi smo iz ovog napisa izostavili znatandeo koji se odnosi na Srbiju, ne samo πto je to dugai posebna tema, veÊ i zbog rodoqubive æeqe piscada znaËaj i `otpor` Srbije i svest i raspoloæewewene javnosti prikaæe daleko boqom odstvarnosti.

U Ëlanku ima preterivawa i netaËnosti.To je sasvim izvesno, kada se napr. odnosi napoloæaj i æivotni standard bar bele, pa i srpske,imigracije u SAD. Ako je i taËno da je u vrhunskomkapitalizmu sve, pa i Ëovek, sredstvo za uveÊaweprofita i sluæbi bogaÊewa prebogatih, autorprevia Ëiwenicu da su i `mrvice` sa stola amer-iËkih Gavana, `velike zalogaj` za proseËnog Ëovekasredwe i malo razvijenih zemaqa ostalog sveta.Tako domorodci ovih obiËno misle o svojim SADemigrantima kao `bogatim Amerikacima`.

Dobronamerni g. GajiÊ podleæe svojimæarkim æeqama, kad poput veÊine naπih rodo-qubivih komentatora, prerano `otpisuje` veÊ`bankrotirane` SAD. Stvarnost je daleko od toga.Po onome πto sam piπe, moÊ i sila Amerike suzastraπujuÊi. Joπ uvek bez ozbiqnog, stvarnog ijedinstvenog `premca`. Neki objektivni svetskianalitiËari smatraju, nedavni masakr u redakciji`©arli ebdo` i wegove posledice, mahinacijomSAD i opomenom Francuskoj, zato πto je otpoËelada se zalaæe za ukidawe sankcija Rusije, jer suprotivne ekonomskim interesima najveÊih dræavaEU. Bez obzira kako Novi svetski poredak (NSP)dræi svoje (voqne i nevoqne) saveznike uposluπnosti, vojno-strateπka i finansijsko-privredna premoÊ SAD je tako velika, da Êe je presruπiti tiwajuÊe protivreËnosti kapitalizma,nego bilo kakvi rivalni vojno-politiËki savezi.

SliËno je i sa preranim, euforiËnim`krunisawem` Rusije pobednicom u hladno-vruÊemsuËeqavawu sa SAD. Autor zaboravqa da je i samaRusija danas demokratsko-kapitalistiËka dræa-va. Pored neravnopravnog otpora opkoqavawu iratnoj pretwi NATO saveza, Putinova Rusija morada se bori i protiv svoje uticajne politiËko-ka-pitalistiËke `pete kolone` koju Zapad otvorenopodræava i finansira. Najboqe Ëemu, uzdawem uGospoda, moæemo da se nadamo jeste da u ovoj ne-ravnopravnoj `utakmici` Rusija - uprkos teπkihiskuπewa koja predstoje - ostane cela i nepo-beena.

I pored iznetih primedbi, prenosimo deoovog napisa o saæetoj istoriji SAD, wihovom nas-tajawu i kontinentalnom πirewu i osvajawu, tedanas (sve)moÊnoj svetskoj imperiji i wenoj glo-balnoj nametqivoj i nasilnoj politici NSP, jermislimo da je - u onom najbitnijem - istinita.

пРоФ. ДР јоВаН б. ДушаНић:

НеМа опоРаВКа ДоК Не оДбациМоНеолибеРалНу луДаЧКу Кошуљу

Iskra 1. februar 2015.

Nema oporavka...

инструменте за њено остварење.

Све успешне земље модернизацију сво-јих привреда засновале су на индустријализа-цији и предузимале су активне мере да онабуде извозно орјентисана. То се реализовалокоришћењем протекционистичких баријера ипостепеном, веома дозираном либерализаци-јом спољноекономске и девизне сфере.упоредо са царинским и другим мерама зашти-те домаћих произвођача (ограничавање увозапомоћу квота, увозних дозвола), држава је раз-ним инструментима подстицала извоз (поре-ским олакшицама, кредитним субвенцијама),где се као изузетно ефикасан показао вештачкиодржаван низак (потцењен) девизни курс домаћевалуте.

Поред тога, успешне државе активнораде на каналисању индивидуалне предузет-ничке енергије у колективно предузетништво,свесне да у савременом свету предузетништвосве више постаје колективни подухват, гдедржава има и те како важну улогу. Као и све овеуспешне државе, србија се у будућем економ-ском развоју и модернизацији мора, пре свега,ослонити на домаће изворе финансирања, безобзира што је њена привреда у рушевинама, анарод на ивици беде. Да је то могуће остваритипоказује искуство успешних источноазијскихземаља.

Узимајући у обзир управо искуства разви-јених држава (којих је у последње време све вишена Истоку), какви су, према вашем мишљењу,домети штедње и праведне расподеле у контекс-ту изазова модернизације Србије?

— Треба да знамо да се грађани ових (раз-вијених) држава не рађају са таквим урођенимсклоностима. Примера ради, учешће штедње уБДП Јапана у времену 1885-1939. године износилоје око три одсто, а од средине 1950-тих годинакреће се између 30 и 35 одсто. Грађани су пока-зали високу спремност да поднесу жртве заобнову земље јер су имали поверење у својувласт, пошто је позив на жртвовање био праћени обавезом државе да обезбеди праведноучешће свих у спровођењу, а касније и у плодо-вима обнове. Праведност у расподели била је чаквећа него у Шведској. постојала је колективнасвест о одговорности за друштво и државу,односно одговорно понашање свих социјалнихпартнера - радника, послодаваца и државе.

Управо овакви примери морају бити путо-каз како се Србија може успешно модернизовати,али и доказ да се у ова тешка времена мора осло-нити на сопствене снаге - већу домаћу штедњу иинвестиције. Међутим, данас у србији владајућеелите имају мали интерес да подстичу штедњу,пошто се то не може извести, како то каже коле-га слободан антонић, без јачања националногдуха, без крупне државне визије, без снажењанационалног самопоуздања. Дакле, без неког

облика национализма.

Када кажемо да се србија у будућем еко-номском развоју и модернизацији мора, пресвега, ослањати на домаће изворе финансира-ња, то не искључује и иностране изворе финан-сирања, као што су концесије у велике инфра-структурне објекте, па чак и задуживање у ино-странству. Међутим, на узимање иностранихкредита треба ићи само у случајевима каданема додатног условљавања (пристајања наразна економска и политичка уцењивања) узстриктно поштовање „златних правила” заду-живања: када се добијена средства могу уложи-ти у домаћу привреду уз стопу приноса већу одкаматне стопе на те кредите, те када увећајуизвозну моћ земље и омогућују отплату узетихкредита.

У светлу ових чињеница, како разуметеактуелни спољнополитички курс Србије који„нема алтернативу” (приближавање ЕУ) и какве суекономске последице овакве ситуације?

— Да би се зауставило даље урушавањедржаве и привреде неопходно је темељно пре-испитати и нашу садашњу спољнополитичкуоријентацију, којом се декларативно ослањамона четири спољнополитичка стуба (Вашингтон,Брисел, Москва и Пекинг), а у исто време тврди-мо да „еу нема алтернативу” и кључна државнапитања решавамо уз сагласност брисела иВашингтона.

овде се поставља једно чисто здравора-зумско питање: зашто су нам важнија два западна(Вашингтон, Брисел) од два источна (Москва иПекинг) стуба, када саД и еу отворено радепротив интереса србије и њених грађана - 90-тих година ХХ века су нашу земљу држале подекономском блокадом, а потом извршиле и НАТОагресију бомбардујући нас и осиромашеним ура-нијумом, да би на крају - и данас - игралеодлучујућу улогу у дезинтеграцији србије ипокушајима гушења Републике српске? Топостаје још невероватније у времену када се уновој конфигурацији геополитичке моћи баланссила померио (и даље се помера) од два западна укорист два источна стуба.

Актуелна светска економска криза показа-ла је да пуноправно чланство у ЕУ не даје гаран-ције да се земља неће наћи у огромним економ-ским проблемима. Поред тога, озбиљне проценеговоре да (уколико би се ситуација чак иповољно развијала), није реално рачунати нанаше пуноправно чланство у еу у нареднихдесет година. То је доста дуг период у коме се(како у Србији, тако и у ЕУ) много шта може битнопроменити. Земље ЕУ последњих година суочилесу се са озбиљном кризом и данас се оне значајноразликују од оних држава од пре само неколикогодина, те се поставља логично питање: да ли ћееу уопште постојати кроз једну деценију (кадаби ми, по оптимистичким проценама, требало дапостанемо њен пуноправан члан), а ако и опстане,

(Kraj na str. 14/2)

зивају ратове, продају оружје, пошто заваде иподеле народ нападнуте државе. За 200 годинапостојања САД су изазвале 220 ратова и смрт 20милиона људи!

Сценарио је исти! Након што се народ унападнутој држави подели и почне убијати, наконшто нападнута држава пропадне економски, тадаСАД намећу своје плаћене играче и успостављајуњима потчињени режим. Затим САД покупе кај-мак: нафту, руде, воду, дијаманте, плодну земљу иза собом оставе ништавило и хаос. Наравно,колоне избеглица из уништених земаља САДшаљу пут Европе, да их ми примимо, збринемо изапослимо, док наши народи гладују и пропадају.

Тако САД разорише Либију и Сирију, а мисмо ти који примају хиљаде нежељених избегли-ца са обавезом да им пружимо смештај, храну илечење, док наш народ гладује и умире без помо-ћи. Зато најбољи наши људи, најспособнији и нај-паметнији одлазе одавде, а нама стижу избеглицекоје САД не желе!

Свет није схватио да још од агресије наВијетнам, наравно у име „демократије”, па све донаше несрећне Србије, САД покреће Четврти рајх.Под плаштом НАТО пакта, Европске Уније и сва-каквих других превара као што је ММФ, Група Г8,Уједињене Нације и сличне измишљотине „аме-ричке демократије”- управо су САД изазивале иводиле све ратове у свету. Највећи број злочинацаиз фашистичке Немачке, посебно злоћуднихХитлерових научника нашло је ухлебљење у аме-ричкој НАСА и у другим институцијама САД. Ипак,сасвим ново поглавље, да кажемо врхунац злочи-начке праксе, САД су доживеле у 21. веку, који јекулминација отворене, дрске и агресивне хеге-моније САД над целим светом!

А то је уједно и једини пут да САД прежи-ве и да ратовима које изазивају у туђим државама,да пљачком и отимањем туђе имовине намире 400милиона становника своје банкротирале, мон-струозне и незајажљиве државе! Пошто немајудругог начина или не желе да поштено раде, живеи тргују - политика САД се дакле никада неће ине може променити, уколико свет не пружијединствен отпор.

Наиме, још 1929. године САД су у потпуно-сти банкротирале, јер се њихова цела економијазаснивала на пљачки и отимачини, црпљењунационалног богатстава ради богаћења поједи-наца и присилном неплаћеном раду црних робо-ва. Дугови државе тада су доспели у руке моћнихпојединаца, који су почели да диктирају и поли-тику и економију САД.

Спас САД тада није стигао од отрежњењаи рада, већ је дошао Други светски рат и САД сусе извукле из банкрота покретањем војне инду-стрије. САД су тада схватиле да је то најуноснијибизнис и после Другог светског рата, па су намер-но изазивале кризе и ратове да би наставилиуспешну продају оружја и даљу потребу за њим.Велики „Маршалов” план је отворено још и тада

желео да ратом разорену Европу гурне у вечитидуг и ропство под САД.

Убрзо је створен и НАТО пакт са земљамаиз Европе, под плаштом заштите од комунизма иСССР-а. Чак и када се „Хладни рат” завршио НАТОје наставио да постоји, али као покриће за свеагресије и америчке окупације суверених земаља,које су имале природна богатства, а које су у истовреме биле мале и немоћне. Свака земља која нијежелела да буде опљачкана, бомбардована инападнута морала је да уђе у НАТО пакт, а касни-је и у наводно „економску унију” која се претво-рила у над-државну политичку диктатуру илитворевину под називом „Европска Унија”.

Ипак, врхунац америчког насиља над свимнародима и нацијама света догодио се баш унашој Србији: 24. марта 1999. године усред стареЕвропе и нашег Балкана. Користећи слабостСССР-а који је НАТО пакт са ЕУ систематски ра-зарао уз помоћ Михаила Горбачова и БорисаЈељцина, без одобрења Савета БезбедностиУједињених Нација, НАТО пакт је бомбардоваоСрбију у име људских права терористичке УЧК,подржавајући тако албанску нарко-мафију ињихову окупацију српског Косова и Метохије.

Док пишем ове редове, немачки повампи-рени фашисти и њихови унуци и праунуци, начелу са тотално поремећеним и сулудим властимау САД, прекрајају историју света и кидишу наРусију - на последње извориште природнихбогатстава које нису успели да похарају.

Напивши се крви и нафте уништавањемЛибије, Сирије, Авганистана, Ирака, опијениузурпацијом Украјине, Грузије, охрабрени инста-лирањем стотина диктаторских режима по свету,САД кроз механизме ЕУ и НАТО, ММФ-а и осталихнаводно међународних институција, уз свесрднупомоћ повампирене освајачке Немачке - ови без-умни моћници сада прете читавом свету.

Реално распаднути изнутра, банкротиралии пред социјалним немирима, са сломљеном еко-номијом и пуни емиграната који Америку не видекао своју отаџбину, САД силеџије упорно теже даизазову нови светски рат не би ли се скинули савешала која их чекају за све злочине против чове-чанства и против човечности...

Опљачкана Бугарска, прегажена и преза-дужена Грчка, окупирана Македонија, осирома-шена и задужена Румунија, опљачкана и задуженаМађарска, пропала Италија пуна емиграната,пропала Француска пуна емиграната - листа зло-чина у име Европске Уније под командном пали-цом САД је дуга, али неће бити и бесконачна.

Побуне ничу на све стране, иако их конт-ролисани европски медији прикривају - ипакмирис дима открива да има и ватре! Европскенације се полако буде и желе да збаце самарЕвропске Уније којој САД диктирају сваки потез.Колика је само иронија да најогори злочинци,убице и сецикесе, нејнеписменији и најнеморал-

2310 Iskra 1. februar 2015.

Iskra 1. februar 2015. Iskra 1. februar 2015.

SAD kao seme...

глашени за вишак и када остану без посла, труликапиталистички закон их истерује на улицу.Читаве породице живе у аутомобилима, на улициили у подземним канализационим каналима.

Без обзира на козметичке промене властиу САД, убилачка и монструозна освајачка полити-ка САД никада се не мења, а и како би када САДживе од штампања долара, отимачине нафте иенергената широм света и наравно од продајеоружја. Историјски гледано, САД као геноциднатворевина, створена на крви убијаних и немоћнихИндијанаца, подигнута и саграђена на костимамилиона мучених и мрцварених црних робова,прогутала је тако читаву Северну Америку. Одмалих досељеничких логора на обалама СевернеАмерике, сиромашни и похлепни дивљаци изЕвропе освојили су и злочинима покорили читавједан континент који су насељавали Индијанцимногобројних питомих и правдољубивих племе-на. Најнеморалнији део људског рода, европскиколонисти, који је освојио овај континент уби-ствима и бајонетима, отиснуо се од својих земаљаматица у Европи у жељи за лако стеченом земљоми богатсвом преко ноћи и тако су насталеСједињене Америчке Државе. Једна по једнатериторија отимана је од Индијанских племена итако је настајала једна по једна „америчка” држа-ва. Како је само иронично што те америчке држа-ве углавном и данас носе имена Индијанскихплемена која су истребљена и измасакрирана допоследњег детета и бебе.

Овај „принцип” отимачине туђе земље,туђих богатстава, те тако стицања милиона дола-ра преко ноћи и без рада - то је и дан данас глав-ни принцип усађен дубоко у саме темеље САД -сила, неправда, отимање туђег и богаћење преконоћи! Владавина шачице ненормално и незами-сливо богатих људи над милионима у САД - и тоје само ново робовласничко друштво пресвученоу одело „демократије”. Црни робови су „слобод-ни” али само слободни да се роде унапред осуђе-ни на беду и неуспех у модерним САД, док новиробови пристижу са свих континената - емигран-ти свих раса и нивоа образовања - ново месо заамеричке машине смрти. На емигрантима ињиховој снази, док су млади и способни, никле суСАД у 21.веку.

Као вампири, амерички богаташи се хранеи богате на новој крви која стално пристиже-захваљујући ратовима и кризама које САД сејуширим света путем НАТО алијансе, ММФ-а и садаслугерањске Европске Уније - емиграната имасасвим довољно да добровољно постану модерниробови у САД. Емигранти у САД углавном оства-рују само за свакодневни живот - стан и храну!Све остало су кредити, дугови и камате, којиемигранте сачекају на првој кривини - чим прођумладост и снага - емигрант буде замењен новими млађим јадником из неке бедне земље коју јетакође САД ојадио и уништио. Па када за емиг-ранта дође средње доба - он пуца и остаје наулици - без посла брзо банкротира, а САД му

одузима и кућу и ауто и живот - нема социјалнепомоћи, нема бесплатног лечења - а његова децазаврше или на улици, или се отимају и дају „хра-нитељским” породицама на усвајање! Не само то,већ се 400.000 деце сваке године киднапује одродитеља и никада не пронађе - ко зна где и какозавршавају - као сексуални робови закључани поподрумима, као распарчани лешеви након иле-галног вађења органа за трансплатацију, каопроститутке у подземљу или као наркомани којивише не знају за себе?

Крваво и неправедно како су и настале,САД су тако и наставиле путем неправде и уби-става, док пуним устима хвале своју „демократи-ју”, од Дивљег Запада и проституције, преко 300година черечења и злостављања афричких робо-ва и њихових потомака, све до бомбардовањанедужних жена и деце у јапанским градовимаХирошими и Нагасакију у Другом Светском рату.Непотребно и без оправдања, иако је Јапан већкапитулирао, први пут у историји човечанстваСАД су бациле две атомске бомбе на ненаоружа-не цивиле. Голоруки, гладни и ратом намученицивили, обични људи и углавном жене, деца истарци, мучки су убијени тако што су живи горелии били испечени атомским бомбама. Последицерадијације и болести изазване зрачењем биле сујош горе од директне експлозије атомских бомби.Циљ САД није био да се што пре оконча ДругиСветски рат - велика Руска Армија и руски народсу били ти који су сломили нацистичку Немачку ират је већ био на самом крају.

САД су због великог броја пораза од стра-не Јапанаца у име освете и из немоћи, из потребеда тестирају атомску бомбу - починили и трећигеноцид од свог оснивања. Први надИндијанцима Северне Америке, други надАфричким робовима, а трећи над Јапанцима:читава једна нација, а пре свега деца, жене ицивили, платили су цену америчке сујете и биливелики и бесплатни експеримент!

У Јапану и дан данас америчка војска имастационаре широм те државе, која је практично идаље под окупацијом, иако је Други светски ратодавно завршен. Јапанска држава још увек ропћепод америчком чизмом. У исто време, геноциднафашистичка Немачка ујединила се и избрисаласве своје грехе још 1989. Берлински зид је срушен,а злочинци су брзо наставили истим путем -Немачка је већ 1991. својим залагањем растурилаСФРЈ и изазвала, финансирала и покренула крвавиграђански рат у Југославији, у коме су Срби про-глашени за легитимну мету и за злочинце! Целупричу је наравно помогла надобудна ЕвропскаУнија иза које су се вешто криле САД, светскиполицајац и наравно крвава алијанса НАТО.

Та „демократска” нација која је измисли-ла појам „Американца”, јер то није никаква наци-ја, већ територијални назив, после Другог свет-ског рата изазвала је све нове, мале ратове у имеутеривања „америчке демократије”. Пошто суисцрпели сву своју нафту и пошто су навикли даотимају и пљачкају туђе, САД су наставиле да иза-

О „умањујућем национализму” или штаСрби добијају ако се буду држали Немачке аодрекли ефективних спона са Русијом?

Од када је постало јасно да је Русијаспречена да, макар као што је изворно билопредвиђено, гради „Јужни ток”, односно да сеуслед западних санкција и намерног изазивањапада цене нафте суочава са великим економскимтешкоћама - и код нас је форсирано почела дасе води антируска кампања. Додуше то се заразлику од онога што се дешава на Западу (а икод нас се раније догађало) данас ради на врлоперфидан начин, који је прилагођен нашем,Русији наклоњеном, јавном мнењу. Једни, ираније отворено антируски пропагандисти, ускладу са тим сада тврде да је „Москва суочена сасвојим проблемима, како економски тако и поли-тички, оставила Србију на милост и немилостдругим великим силама”. они који су до јучекритиковали Кремљ због његових, наводно,антидемократских и антиевропских ставова инарицали због „превеликог” приближавањабеограда Москви, осећајући пулс јавности исхватајући како се постиже највећи манипула-тивни ефекат, данас позерски ламентирају надтим што су нас, као, Руси оставили. А као деоцеловитог антируског пропагандног мозаика,суштински слично али површински другачије,поступају и тзв. рационални, некритички проза-падне или бар прекомерно лично опортунистич-ки настројени, српски „патриоти”. Из њиховихредова нам се поручује да је Русија „далеко инемоћна, а ми морамо да живимо и морамо дамислимо о будућности наше деце”. Тако нам сенамеће закључак: „Држимо се Немачке, а никонам не брани да волимо Русију”.

КРИВИ РАЧУННаизглед наведени ставови су утемељени.

У међународним односима у првом плану јеинтерес. Традиционално пријатељство међународима само је његова надградња, а чињеницесу (1) да се Руска Федерација суочава са великимтешкоћама због чега тренутно и нема баш многоресурса и интереса за ангажовањем на нашимпросторима, односно, (2) да је услед кулминаци-је сукоба са све више против ње хомогенизова-ним Западом, у условима, у том контексту, нашенеповољне геополитичке локације (одвојеностод РФ, тј. оркужености чланицама ЕУ и НАТО),делокруг деловања Русије у српским земљамадодатно ограничен. отуда, хладан државничкирезон би указивао на то да, макар на дискретанначин којим се сувише не угрожавају економ-ски односи са Русијом, притиснута између двасукобљена „царства”, србија треба да се при-

клони оном, за сада још моћнијем, западном. Украјњој линији и Руси се, по правилу, у вези санама постављају врло рационално, бескомпро-мисно стављајући у први план своје интересе.Ипак, све речено у вези са „рационалним”српским позиционирањем у арени где се надме-ћу велики, стоји на трулим, манипулативнимтемељима. Када се ствари посматрају дубински,истина је битно другачија.

Не налазе се срби између две сукобље-не стране које не угрожавају наше интересе ануде нам неке бенефиције да станемо нањихову страну. Напротив. Водећи западницентри моћи директно и изузетно бруталноугрожавају српске интересе. Над опстанкомРепублике српске стално лебди фатална опас-ност, а њен најновији модалитет је оличен унемачко-британском плану који је тако замиш-љен да сукцесивно, релативно неприметно,води ка централизацији бих и свођењу Рс напуку административну форму. о одмаклојотмици Косова и Метохије да и не говоримо.Сада Немци појачавају свој притисак на Београдда ради ЕУ интеграција заокружи - чак прихва-тајући и пасоше накарадне косовске квази-државе - њено de facto признање. Онда ће каошлаг на торти бити затражено и у дефинитивномde jure виду. Око тога нема ни трунке дилеме, алии то није све.

о бескрајно проширеној аутономијиВојводине већ нам нескривено причају као о,наводној, „европској вредности” а питање Рашкеобласти (како је у еу документима у отоман-ском духу зову „санџак”) ове године се већнашло у извештају европске комисије онапретку Србије. Ваљда да нам јасно наговестеда ако желимо да надаље напредујемо ка еуморамо да прихватимо да се удаљавамо одразних делова своје земље!

РУСКИ УГАОЗа разлику од Немачке, бриселске адми-

нистрације и Вашингтона, Москва не ради уприлог директног па ни индиректног распар-чавања србије, односно подривања виталнихсрпских националних интереса у њеном окру-жењу. У праву је познати руски експерт за српскопитање Олег Бондаренко када констатује да јеСрбија доведена у ситуацију да је скоро осуђенана тзв. евро-интеграције, са свим негативнимшто оне за нас носе, јер Русија „не предлажеСрбији никакву геополитичку алтернативу”.

Русија, нажалост, још није осмислил ширигеополитички (за простор који није био део

1122

©ta nam nude `evrounijati`?

саМоЗаТиРање у иМе„НациоНалНоГ спаса”

Iskra 1. februar 2015. Iskra 1. februar 2015.

Samozatirawe u ime...

СССР-а) и идеолошки контекст, који би каоалтернатива западном био понуђен и нама. Уз топотпуно је запоставила све оно што чини, данасвероватно најубојитије геополитичко оружје,„меку моћ”. Док тенкови делују тек повремено иса озбиљним последицама и за онога ко их кори-сти, „мека моћ” убојито „сева” свакодневно и тотако да „топџије” за себе скупљају само пене.Бондаренко то сада, као што је и раније на некиначин добронамерно према Србима чинио, исти-че пре свега како би руске факторе подстакао дасе активније поставе према нама али и да конач-но почну да дефинишу ширу интегративну мат-рицу. Наведено, уверен сам, не треба погреш-но схватити као упозорење србима да одРусије немају шта да очекују већ као апелРусији да нам нешто озбиљно понуди.

Без обзира на све недостатке којима смосе бавили (недовољно руско присуство код нас),Русија не да србима не чини ништа лоше, већје и стуб одбране оно мало преосталих нашихвиталних интереса. Москва стално истиче при-врженост територијалном интегритету србијеи противи се било каквим покушајима даљегуситњавања наше државе. Инсистира на чиње-ници да су Косово и Метохија неодвојивиделови србије, односно на угрожености српскезаједнице на простору наше окупиране јужнепокрајине. спречава самовољу западнихчиниоца у босни и херцеговине. А сетимо сесамо шта су они радили пре него што им сеДодик, ослоњен на Москву, одлучно супротста-вио.

противно духу Дејтона, Високи пред-ставници (неоколонијални западни гувернерибих) самовољно су смењивали српске лидере уРс (па и трасилрали пут за њихово неоснованохапшење) и једнострано отимали овлашћењаод српске. Тако је сарајево јачано а бања лукаслабљена а да такав ток догађаја није преки-нут данас би, несумњиво, имали централизо-вану бих и обесмишљену Рс. Не заборавимо безруске улоге не би било могуће то онемогућити,односно када би она нестала, одмах би билиинтензивирани јуриши на српску. А она је, тоувек морамо да имамо у виду, западна српскадржава која је за наш народ једнако битна каои србија. уосталом, према уставу Републикасрбија је матична држава читавог српскогнарода те је дужна да Рс брани колико и себе!

АНТИСРПСКЕ МАНИПУЛАЦИЈЕСтвари тако стоје. То „превиђају” они који

тврде да морамо, како би заштитили своје инте-ресе, да се приклонимо Западу. Једино нам некажу како ћемо их зашити када Запад од настражи да се и више него од Русије одрекнемоод себе? Мада, вероватно се не разумемо тј. при-чамо о различитом. Стиче се утисак да ти нашистари или новопечени тзв. рационални „патрио-ти” (припадници анти-Србије који сада наводнокритикују Русе са позиције заштите српскихинтeреса), мисле на нешто сасвим друго него,

примера ради, ја. Мени је битно интегралносрпство и целовита Република Србија као његов -бар у теорији - носећи стуб. Они пак изгледаговоре о неком србијанском концепту, или ономешто Руси, цинично, називају „умањујући нацио-нализам”.

Разни западни центри за испирање моз-гова у Русији су просули идеју да би Русимабило много боље када би се одрекли разнихделова своје државе где већински живинеруска популација. За сада западна „петаколона” којој је - за разлику од друге њенефракције коју чине разни лажни борци заљудска права слични нашим соњама бисерко иНаташама Кандић - дат задатак да делује салажно патриотских позиција (укључујући иразне неонацистичке групе које са као боре заруску ствар) и њени плиткоумни следбеницикоји уистину верују да заступају нешто добро засвој народ, заговарају одрицање Русије одСеверног Кавказа.

Сутра ће отићи и много даље. Уверен самда ће тврдити да Русима и не треба Сибир илиДалеки исток а камоли староруска „крајина” тј.Украјина или Мала Русија, колевка руске држав-ности. Ето, да се лепо Руси посвете - да парафра-зирам „српску идеју” Латинке Перовић - „дубин-ском развоју” европског дела Русији и биће имлепо. Шта ће им државна ширина са свим при-родним богатствима и геостратешким потенци-јалима које она носи? ЕУ ће их „братски прихва-тити”, као што је на пример прихватила Бугаре, ионда ће православни народи живети у ЕУ срећи иблагостању које сада уз поменуту земљу оличаваГрчка.

Да би и ми ту нашли своје место, ту јенакарадна „србијанска идеја”. она подразуме-ва да кротко прихватимо да нас врате на стањепре првог светског рата (Република србијаминус Рашка, Војводина, јужни тј. прешевско-бујановачки део Врањске долине, територи-јални појас уз бугарску и македонску границу).Наравно народу се то не каже тако већ нам сенуди да се спасоносно репозиционирамо уззападне скуте и то онда, што се прећуткује, малопо мало платимо неким „територијалним ситни-цама”. баш о томе мисле наши тзв. рационалнипатриоти разних боја. Или можда и не мислеиоле дубље о било чему, но описано су консек-венце предлога - дистанцирајмо се од Русије адржимо се Немачке. Не треба много мозга изнања да се то схвати. Уосталом, имамо упечат-љиве историјске примере које је тешко игнори-сати!...

ИСТИНСКИ ПРАГМАТИЗАМСрбија је имала разлог да се 1878. године

дистанцира од Русије која је тада, као и разнизападни центри моћи, озбиљно задирала у нашедржавне интересе. Данас Русија ништа не радипротив српских државних интереса а многи наЗападу баш то агресивно чине. Када смо иимали разлог да се љутимо на Русе и од њих уда-љимо, заиграли смо опасну игру у којој смо доста

(Kraj na str. 14/1)

Pax-Americana

„сви људи су створени једнаки и њиховоје неотуђиво право на: - живот, слободу итежњу ка срећи. Да би та права остварили,

људи стварају државе и организују праведнувласт. ако је та власт штетна, они могу да је

замене, укину и установе нову државу.”

4. јул, 1776, америчка „Декларацијао независности”

Камо среће да је свака реч из ове америч-ке „Декларације о независности” била истина!Данас би свет сасвим другачије изгледао...

Далеке 1776. године, 13 колонија које јеосновала Краљевина Британија, нису више желе-ле да матици плаћају таксе и губе зараду, па су сеотцепили од британске круне и у име профита, ане у име људских права, повели су трогодишњират за независност.

Пре него што су амерички колонизатористворили своје државе, протерали су Индијанцекојима је та земља припадала у унутрашњостамеричког континента. Британска круна је забра-нила даље освајање територија, сем појаса однеколико стотина километара од обале. Остало јеимало да припада разним племенима Индијанацакоји су ту живели. Међутим, похлепа је овладалаколонизаторима - досељеницима и они који нисуимали ништа и који су дошли из Европе да отмутуђу земљу - желели су да узму све!

Један од разлога побуне те новостворене„америчке” нације састављене с конца и конопца,пре свега од свакаквих смутљиваца, криминалацаи нерадника из Европе, а највише од лупежа про-тераних из Британије, никако није била правдани тада измишљена демократија.

Намера „америчких патриота” је била нај-подлија могућа намера да се Индијанци истребеи да се читав континент заузме и отме од његовихправих становника. Покољ америчкихИндијанаца се и данас кроз историјске уџбеникеприказује као нешто нормално, а тада су изврше-ни најгори могући злочини над женама и децом,трудницама и старима. Сви злочини су вршени саунапред планираном намером и систематски доконачног истребљења свих америчких племенадомородаца. Геноцид је права реч која треба дастоји у енциклопедијама за оно што су колониза-тори и криминалци из Европе учинили немоћнимИндијанцима, који и данас морају да живе урезерватима.

Мало је познато, а не учи се у школама, дасу такозване „америчке патриоте” из колонија из

„Декларације о независности” убрзо избацили идео којим је њен писац Томас Џеферсон јасноогласио противљење да се тргује људима, а то сеодносило на сва племена црних урођеника изАфрике.

Тако је већ од првог дана „Декларација онезависности” само једна обична превара јер уњој пише да су сви људи пред Богом једнаки, аИндијанци то нису били као ни црни афричкиробови! Не само што Индијанци нису били једна-ки са колонизаторима, који су их истребљиваликао зечеве, него су и црни робови чекали 300година, да би тек након смрти Мартина ЛутераКинга, 1970. црни Американци коначно добилиформалну слободу и подједнака права са белци-ма, али и дан данас само на папиру.

Тако да је чувена америчка демократија,коју сада САД на силу утерују целом свету у ства-ри почела тек 1970. и то привидно и за јавност. Идан данас док говоримо о томе, 2015. године,бела полиција на улицама САД убија ненаоружа-не црне тинејџере, некажњено и на очиглед целогсвета.

Иначе, каква је то „демократија” сведочи ичињеница да за свe време постојања САД, а то јесвега 200 година, само две партије постоје и радеу САД: демократе и републиканци, тј. неколикомоћних породица богаташа и на једној и на дру-гој страни смењује се на изборима. То су правепородичне династије председника и сенатора -династије Новог Светског поретка. Сваки америч-ки председник који се супротставио владајућимдинастијама Америке у сенци - завршио је мртав.Мало људи на свету уопште зна да су од 44 аме-ричка председника чак 4 убијена, а више од 20атентата је извршено на других 20 председникаСАД! То заиста говори о високом степену демо-кратије и мира, о развијеној цивилизацији и ојезику дипломатије!

Без обзира на атентате и покушаје поједи-них група у разним периодима развоја САД, тадржава се није отргла од владавине шачице бога-таша и војне индустрије. САД никада није оства-рила „амерички сан” и никада није постала„колевка демократије”. САД су већ 200 годинасамо дубок гроб за стотине хиљада емигранатакоји страдају у потрази за бољим животом,намамљени причама о „америчком сну” и масимилионера који су „успели” у Америци. Сва тајефтина радна снага брзо постане „мешано мле-вено месо” - без свог порекла, вере и без будућ-ности - емигрантима брзо пукне кичма. Такомлади емигранти пуни наде и снова, скончају за20 година после напорног рада и обећања, илипрезадужени и на ивици опстанка или као бан-кротирали бескућници који живе у канализацио-ним одводима. Више од милион и по људигодишње у САД заврши на улици, јер када су про-

2112

DrastiËno prikazana - i u onom najbitnijem - istinita istorija

саД Као сеМе Зла и НесРеће

Iskra 1. februar 2015. Iskra 1. februar 2015.

Intervju sa... (sa str. 18)

Русијом о слободној трговини и то досада ни један режим није у потпуности кори-стио иако би србија имала велику економскукорист од тога. Ми се залажемо и за Царинскуунију са Русијом, за чланство у ОДКБ као и за сведруге видове сарадње. Сарадња са Рускомфедерацијом ојачала би Србију у сваком погле-ду. И политички, и економски и културно...

12. На какве политичке снаге у Србијиможете да рачунате, колико вам је посланикаСрпске радикалне странке остало верно?

Српска радикална странка је у фазиозбиљне консолидације наших локалних одбо-ра. Отворени смо за све који су у заблуди напу-стили нашу странку и приступили Српскојнапредној странци, а очекујемо да ће нам сепридружити сви искрени патриоти зато што јеСрпска радикална странка једина патриотскаопција у Србији.

13. Да ли намеравате да се придружи-те патриотским снагама из опозиције које сунаклоњене сарадњи са Русијом (Дсс иДвери)?

Разговараћемо са свим озбиљним људи-ма. Двери још увек нису регистроване као поли-тичка странка, а Дсс се поделио у више стра-нака. ова коју води санда Рашковић ивић јетворевина александра Вучића и с њом нема-мо о чему да разговарамо. Али са НенадомПоповићем, Слободаном Самарџићем,Синишом Ковачевићем можемо да разговара.Рано је још говорити о томе. Наш став је дасвака странка треба да изађе на изборе само-стално, а да се коалиције праве тек после избо-ра.

14. Има ли ваше ослобађање унутрашње-политичких мотива?

Моје пуштање на привремену слободунема никакав унутрашњеполитички мотив, алипоследице на политичкој сцени Србије има. Мисе озбиљно припремамо да организујемо ску-пове широм Србије и да народу објашњавамопогубност власти Александра Вучића иТомислава Николића. Уверен сам да ћемо већ2015. године издејствовати ванредне парла-ментарне изборе и да ћемо на тим изборимазаблистати. Ја сам већ обишао велики број гра-дова у Србији. Тамо гостујем на локалниммедијима, а у општинским одборима ме доче-кује велики број људи. Расположење народапрема Српској радикалној странци је очиглед-но, без обзира на чињеницу да ми је АлександарВучић потпуно затворио све медије са нацио-налном фреквенцијом.

SKK, 1.1. 2015. Доставио Стефан Каргановић(Podvukla - Iskra)

Geopolitika terorizma... (sa str. 16)

у свој протекторат. бугарска и Румунија...Турска је, са једне стране, требало да будепротив Русије, у рату са сиријом итд.

Сада ће се почети да се догађа супротно.Народи који су били присиљени да учествују уовом геополитичком експерименту, кога суизмислили луди британски научници, побеђујуманипулацију и балканизацију.

Турска је сад пронашла заједничкијезик и интерес са Русијом. Мађарска се побу-нила против великих банака. Грчка је близу даизабере алексиса ципраса за премијера којиће стати на крај беди и рату. Мења се динами-ка у односима у Турској и Македонији, зем-љама заморчићима ове империјалистичкестратегије. Балкан постаје подручје великогразвоја. Кина и Русија, земље које су саме пре-владале овај геополитички трик, сад се бореза све остале, посебно стварајући конкретнусарадњу и савез са земљама балкана. Великиинфраструктурни пројекти о којима је говорилаЕвропа никад нису покренути, а сад почињукинеска улагања. Река развоја, мира и помире-ња ће тећи из Турске у Грчку, Македонију,Србију. Брзи и супермодеран транспортни про-јекат, који се види на примеру пругеБудимпешта-Београд, иде даље у Аустрију исеверну Европу. Гасовод из Русије у Турску идаље је безбеднији него икад.

Не желим да будем циничан, али је гото-во разумљива убилачка реакција оних који су сепо правилу користили овим регионом. Они губеову велику игру.

Али опасност од тероризма?

— Предложио сам пре неког времена да успору између Грчке и Македоније посредујеВладимир Путин. Можете ли замислити предностчврстих односа са земљама попут Кине и Русијена обострану корист њих и балканских земаља.Кина жели да се поједноставе економска улага-ња, а, ако кренете да решавате економске истратешке проблеме, онда ће питање теро-ризма постати кудикамо лакше за суочавање сњим. антитерористички савез са евроазијскомекономском унијом и сарадња земаља са за-једничким циљем погодиће праве центретероризма. Може се стати украј том крвавом,модерном и неслужбеном начину ратовања.Македонија је у доброј позицији да другимземаљма понуди оснивање антитерористичкогсавеза. Велика ствар је да сачувамо хладну главу.Немојте бити импресионирани крвавим пожари-ма у деловима царства које се урушава.Хируршки и прецизно одсеците терористичкепипке.

13.1.2015. Global Research(Podvukla - Iskra)

турној, она постаје несигурна или агресивна. Затимсе активно помаже формирање опозиционогфронта и медија који би водили дуготрајну кам-пању против власти. Опозиција не мора нужно дадолази из политичке сфере - она се формира ииз студентских, синдикалних, медијских и дру-гих утицајних кругова. Протести и динамиканастанка опозиционог покрета могу да крену изнеуобичајених ситуација. Негде је то протест син-диката, другде еколошки протест, а на трећемместу конфликт око верског или моралног питања.

Но, омиљена стратегија слабљења режи-ма, која јесте универзална, јесте кампања откри-вања корупције, непотизма у врху власти.Милошевића је слабило то што су се због рата исанкција неколицина људи изузетно обогатили, даму је жена формирала странку којој је предаодобар део власти и да су му деца бахата и разма-жена. Ове чињенице су биле познате јавности иутицале на компромитацију режима. Стога ћестратегија слабљења путина бити највероватни-је кампања откривања корупције у врху власти ионих који су блиски путину. У времену када јестандард већине у паду, а многи долазе до ивицесиромаштва, поразно делују по ауторитет властиобзнањени примери велике корупције и бахаћењабогатством функционера власти. Људима тежепада велика и очита неправда него саме невоље ипад стандарда у тренуцима кризе или рата. аконајсиромашнији буду поднели највећи тереткризе и санкција, а при томе виде примерекорупције, веће социјалне неправде и раслоја-вања, они ће окренути леђа властима и постаћеполитички апатични или антирежимски настроје-ни.

Овде се крије и одговор на питање штаможе путин предузети да стабилизује својупозицију у моменту кад Русија трпи огромнегубитке. Ако би се невоље и штете које трпиземља равноправније расподелиле на богате исиромашне, ако би се повела оштрија и доследни-ја битка против велике корупције, као и противодлива капитала из земље или опорезовао лук-суз, то би властима у Kремљу донело подршку гра-ђана. Ако се то не учини, а економске невоље узмумаха, или пак се обнови рат на границама Русије,власт ће имати мањи ауторитет и снагу. У оваквимситуацијама као принцип важи она наша народна"правда држи земљу и градове".

Да ли ће Запад успети да промени власт уМоскви? За сада се чини да је путин у солиднојпозицији, јер има огромну подршку јавности заоно што чини. Но, постојећи притисци ће сенаставити и нови велики сукоби су на видику.Неки западни аналитичари верују, или се пак нада-ју, да би за неколико година, а можда баш на сто-годишњицу октобарске револуције, могли иматинову руску револуцију. Но, како смо рекли - свезаправо зависи од путина и његовог окружења.

Данас, 26.12.2014. бранко Радун(Podvukla - Iskra)

Kада се Русија умешала у сиријску кризуи помогла спасавању асада од исламиста удру-жених са Западом, било је питање времена кадће на дневни ред доћи и путин. Вашингтонскестратеге је највише забринула могућност да прекоенергетског пакта дође до стратешког савезаБерлина и Москве.

спој немачке технологије и организаци-је, са земљом која има највећу површину,огромне енергетске ресурсе и нуклеарне арсе-нале, у перспективи би могао постати геополи-тички конкурент на евроазијском пространству.пре свега, он би довео до слабљења америчкеконтроле над Немачком и еу, што је превеликизазов за америчку глобалну доминацију.

украјина и оно што се тамо десило одфебруара, јесте стратешки корак ка одвајањуНемачке од Русије, са перспективом њиховогконфронтирања, што се и остварује последњихмесеци. Немачко-руски односи су од партнер-ских за кратко време постали хладноратовски.пучем у Kијеву којим је на власт дошла проаме-рички оријентисана екстремна десница неокон-зервативни "револуционари" из Вашингтона успе-ли су да једним ударцем убију три муве, да преузмуконтролу над Украјином и енергетским комуника-цијама, да из Kијева елиминишу руски и немачкиутицај, који би у кооперацији могао бити опасанривал и да створе услове за конфронтацијуНемачке и Русије. украјинска криза је показалада саД диктирају темпо и намећу промене, а дајој је једини геополитички ривал на европскомпростору Русија. Немачка (као и еу) јесу што сечесто каже економски џин и (гео)политичкипатуљак који нема аутономну спољну политику.Русија, иако погођена санкцијама и великим падомвредности рубље, и даље је аутономан и виталангеополитички играч. Стога је америчка стратегијасада да стабилизује позиције у Украјини и на исто-ку, и да што више ослаби позицију Kремља.

Ту наступа стратешка одлука о "променирежима" у Москви. од када је лансирана глобал-на кампања у којој је главни негативац Русија, аПутин лично дискредитован у западним, а нарочи-то у англосаксонским медијима, постало је јаснода је покренут комплексан механизам који себави само једним питањем - како сменитипутина. То значи да је на том послу ангажованохиљаде професионалаца са великим буџетом ијасним циљевима. У том контексту може се разуме-ти и то колико је те кругове иритирала војна пара-де приликом посете Путина Београду.

На који начин ће се водити битка засмену путина? Па врло слично ономе како је ишластратегија слабљења и смене Милошевићевогрежима током деведесетих. прво се лидер медиј-ски провуче кроз блато, да би му се снизио реј-тинг или да би почео да прави грешке. Затим секроз санкције, пад вредности валуте и другеекономске невоље појачава незадовољство ста-новништва, а нарочито елите. Kада власт изгубиупориште у елити, а нарочито у економској и кул-

1320

саД притисак на путина или...

плаН За "пРоМеНу РежиМа"

Iskra 1. februar 2015. Iskra 1. februar 2015.. .

Samozatirawe u ime... (sa str. 12)

тога губили да би нешто добили. Не значи да смо,макар када се ради о смеру али не и домету кре-тања тим правцем, другачије могли. Но, данасможемо и морамо. Јер, од србије се некада оче-кивало да се уздржава, колико год то билоболно, од борбе за српско уједињење али нијетражено да ради на распарчавању већ постоје-ћег српског државног простора.

Нико од нас није тражио да асистирамоукидању Црне Горе или се одрекнемо Мачве.Сада ствари стоје другачије. Од нас се истинскитражи много тога сличног на фантазмагоричанначин претходно поменутом. Не каже нам се дане смемо да се ујединимо са црном Гором илиРс већ да треба да прихватимо дезавуисањепоследње и затирање српског идентитета уцрној Гори, те да се одрекнемо Косова и несамо њега. Па што нам онда заговорници опре-дељења за Запад лепо све то не кажу тј. објаснеда треба да бирамо између каквог-таквогсрпства и државног интегритета Србије и на дру-гој страни њеног сакаћења у складу са редукова-њем нашег националног концепта на „србијанскуидеју”? О томе се ради а не о избору измеђуРусије и Запада. Дистанцирање од Русије је, каошто сам већ више пута писао, само у функцијидизања руку од себе. То се само безочним лажи-ма скрива!

На крају, узгред буди речено, скренуо бихпажњу јавности и на најновије, од страненаших медија готово прећутане, закључкеевропске комисије у вези са проширењем еу.Земље кандидати за еу, уз изразито строгеекономске критеријуме (које не би испунилени словенија или Чешка а не бугарска иРумунија), као услов за то је и да унија имакапацитете за проширење а грађани њенихчланица то подрже на референдуму. Значи, коствари схвата, капије еу су за нас као и осталедржаве балкана које нису већ у унији, херме-тички затворене. Једино још остаје простор залуду наду али од ње нема користи. У складу сатим, крајње рационално а не емотивно гледано,ма колико да је Русија од нас далеко и немаразрађен концепт повезивања са земљама којенису део постсовјетског простора, те да сеизмеђу ње и српских земаља налазе разнебаријере - много нам је ближа него еу која наснеће а хоће да злоупотреби ирационалне ислепе жеље немалог дела срба и српске властида будемо прихваћени као део евро-унијатскепородице.

(Iskra je izostavila poglavqa `Istorijska podseÊawa` i `Antinacionalni pragmatizam` koja

ukazuju na πtetnost politike kraqa MilanaObrenoviÊa potËiwavawa Austro-ugarskoj

(sliËnu danaπwoj VuËiÊevoj uzdawa u NemaËku).

Печат, 21.12.2014. Драгомир анђелковић(Podvukla - Iskra)

Nema oporavka... (sa str. 10 )

колико ће се она разликовати од еу којој смотежили и којој смо се „безалтернативно” упу-тили?

ЛИЦЕМЕРЈЕ ЗАПАДА И ДОМАЋА КВАЗИЕЛИТАДа ли су, притиснуте светском економском

кризом, развијене земље Запада, заправо, напу-стиле либерални концепт, инсистирајући, ипак,на неолибералној идеологији у деловима светакоје сматрају сфером свог политичког утицаја?

— Развијене земље Запада се и овдепридржавају принципа: „do what we say, not whatwe do” - „ради то што ми говоримо, а не то што мирадимо” - који спроводе са невероватном упор-ношћу и лицемерјем. Изненађује како је многоземаља које то прихватају, те у њима велики бројоних који то ревносно спроводе (политичка иекономска номенклатура на власти) и са оду-шевљењем пропагирају (академска и медијскаквазиелита, те многобројне невладине органи-зације).

СРПСКО СТАНОВИШТЕ У ЕКОНОМИЈИ„Економија Србије (као матице српског

народа) налази се данас у рушевинама: суоченисмо са деиндустријализованом привредом, изу-зетно ниским нивоом привредне активности,алармантним бројем незапослених (нарочитомладих), погоршаном и ниском међународномконкурентношћу и низом структурних неравно-тежа, међу којима се нарочито истичу висок нивојавног и укупног спољног дуга. Ситуација је слич-на и у другим суседним државама у којима живисрпски народ.

У исто време, желимо Србију по меривећине њених грађана, економски просперитет-ну, повезану са кључним актерима међународнихекономских односа и интегрисану у међународнуподелу рада, са чврстим економским (али и свимдругим) везама српског народа из матице и онихкоји живе ван ње, те сталним растом животногстандарда и квалитета живота.

Како прећи пут од привреде која се саданалази у рушевинама до просперитетне при-вреде коју желимо? То није лако и једноставно,али је оствариво” - извод из текста јована б.Душанића, објављеног у књизи Ка српскомстановишту, где су коаутори академик проф. дрАлекса Буха, проф. др Зоран Аврамовић, проф. дрСлободан Антонић, проф. др БојанДимитријевић, доц. др Милош Јовановић, доц. дрМилош Ковић, проф. др Мило Ломпар, доц. дрСлободан Рељић, као и проф. др ДаркоТанасковић. Овај текст био је и повод за разговорса професором Душанићем.

Печат, 13.1.2015. Разговарао НиКола МаРТић(Podvukla - Iskra)

Руски председник Владимир Путин потпи-сао је крајем децембра 2014. године Указ о војнојдоктрини Русије, саопштио је Кремљ, наводећи даје тим документом прецизирана и актуелизованапостојећа доктрина. Нова доктрина наводи, какојавља Руска новинска агенција Тасс, да је јачањевојног потенцијала НАТО-а међу главним спољ-ним претњама по Русију. Поред тога и глобалнефункције НАТО које се остварују уз кршење нормимеђународног права, као и приближавања војнеинфраструктуре земаља - чланица aлијансеруским границама, између осталог даљим шире-њем тог блока. Нови делови доктрине откривајуколику претњу Русија види у ширењу и развиткуНАТО.

Међу великим опасностима су и територи-јалне претензије према самој Русији као и њенимсавезницима. Када је реч о територијалним пре-тензијама према Русији, ради се пре свега о наме-ри Украјине да сама или уз туђу помоћ вратиКрим. Поред тога, НАТО је и даље посвећен својојекспанзији, четири државе су на листи чекања,укључујући Грузију и Украјину; директор инфор-мативног бироа при НАТО Роберт Пшел је крајемоктобра 2014. године потврдио да и Украјина иГрузија могу да постану пуноправне чланице.Улазак ових земаља у НАТО пакт би представљалоиндиректну објаву рата Русији са несагледивимпоследицама. Запад је изгледа спреман на такавризик. Командант европских снага НАТО-а,Филип Бридлав је са своје стране потврдио да јеРусија постала мета овог војног савеза. Он је уКијеву најавио допремање нове количине америч-ког оружја и упозорио на „руску претњу”.

Најновија верзија руске војне доктринедаје одговоре и на питања која нису само војне,већ и политичке природе. Наиме, на домаћемпољу, како стоји у тексту нове доктрине, Русија сесуочава са претњама „акција усмерених на насил-не промене руског уставног поретка, дестабили-зацију политичког и друштвеног окружења, дез-организацију функционисања владиних тела,кључних цивилних и војних објеката и информа-ционе инфраструктуре Русије”. Поред коришћењавојне силе да би се заменили „непријатељскирежими” као у Либији, Ираку и раније у другимдржавама, САД такође врло често користе услугетајних служби, сваки пут кад процене да бикоришћење војне силе било превише скупо илипревише ризично због кршења међународнихзакона. Велики број покушаја да се изазову раз-личите „обојене револуције” у постсовјетскомпростору представљају добар пример таквогделовања. Зато се у доктрини упозорава да идаље постоји опасност да се из иностранствапостичу немири у одређеним регионима Русије.Осим тога доктрина упозорава на опасност одтерористичких напада којима је циљ дестабили-

зација земље.

Према обновљеној верзији руске доктри-не, Русија види међународну сарадњу са земљамакоје деле њене напоре да појача безбедност, пресвега са чланицама БРИКС-а, ОЕБС-а, Шангајскеорганизације за сарадњу и другима, као кључну заспречавање војних сукоба. Традиционалне прет-ње са којима Русија мора да се хвата у коштац, акоје су наведене у новој доктрини, укључују екс-тремизам и тероризам, ширење оружја за масовноуништење и ракетне технологије, као и горенаве-дене акције страних обавештајних служби.

Повод за промену војне доктрине је пресвега ширење НАТО ка руским границама, па јевојна алијанса означена као главни противникМоскве. Као доказ да је НАТО главна опасност је иширење америчке америчке противракетнеодбране (ПРО) у бившим социјалистичким земља-ма. „Ви знате и за стварање ешалонског системапротивракетне одбране САД, повећале су сеактивности НАТО, између осталог, у Европи, пресвега у источној Европи” - истакао је Путин, гово-рећи недавно на колегијуму Министарства одбра-не Русије. Све чињенице сведоче о тежњи руко-водства САД и НАТО да наставе линију заоштра-вања односа са Русијом, тако да је Путин том при-ликом такође напоменуо да се ситуација окоРусије не стишава.

Измену доктрине треба сагледати и у све-тлу нових војних опасности и економских претњиРусији, које су се исказале и у догађајима ткзв.„арапског пролећа”, оружаном конфликту уСирији, као и у ситуацији у Украјини и око ње.Против Русије је уз нама већ познату реторикухладног рата покренут информативно-пропа-гандни напад формирања слике руског агресора,док се њен политички курс у западним (а и поје-диним српским) медијима представља као новапретња „слободном свету”. Русија уочава да се узучестали економски притисак спроводи и сталнаротација контингената САД у балтичким земљамаи у Пољској, да се дуж руских граница сталноодржавају вежбе НАТО-а, као и јачање поморскихјединица НАТО-а у Балтичком и Црном мору. ШефПентагона Чак Хејгел је 15. октобра, обраћајући сесимпозијуму Асоцијације армије СједињенихДржава (AUSA), критиковао Русију зато што јепозиционирана на прагу НАТО савеза, као да јеРусија померила своју територију на запад премаграницама НАТО. Реалност је, наравно, то да сеНАТО од свог оснивања све више приближаваруској територији. А и догађаји у Украјини пока-зују појачану агресивност Запада. Зато не треба дачуди што су НАТО и САД у новој војној доктриниозначени као највеће безбедоносне претње поРусију.

јаков бабић

1914

Русија усВојила ВојНу ДоКТРиНу -НаТо и саД НајВећa пРеТњa

Iskra 1. februar 2015.

Intervju sa...

зравствену заштиту.

4. Какви су били услови живота у при-творској јединици?

Шевенинген је холандски затвор и деотог затвора је изнајмљен Уједињеним нацијамаза потребе Хашког трибунала. О условимаживота у притворској јединици нема шта да секаже. Притвор је притвор.

5. Какви су били ваши односи са осталимпритвореницима у МКТБЈ? Између осталог, саАлбанцима Харадинајем и Лимајем?

У притвору смо сви били у посебнимоколностима. Човек мора томе да се прилагоди.Са људима са којима сам би на истом спрату биосам у коректним односима. Са некима самиграо шах, са некима преферанс, таблић, алинајвише сам се дружио са људима који су воле-ли да читају књиге. Са њима сам имао највишетема за разговор.

6. Да ли се условно пуштање на слободуможе протумачити као наговештај коначне пре-суде?

Да ли ће и када ће бити изречена пресу-да мене не интересује. ја се тамо добровољнонећу враћати. био сам им на располагањудванаест година и имали су довољно време-на да донесу пресуду. ако наложе мој повра-так у хаг, онда ће морати да ме хапсеТомислав Николић и александар Вучић којису били моји најближи сарадници и саучес-ници у свим евентуалним ратним злочинима.

7. Има ли неке везе између ове одлуке оусловном пуштању и кретања Србије ка интег-рацији са Европском унијом?

Наравно да нема, али Српска радикалнастранка и ја ћемо учинити све што је у нашојмоћи да зауставимо погубан пут србије уевропску унију. европска унија је зло ипостоји да би угњетавала мале државе инароде. Ми ћемо се супротставити том злу изато ћемо користитити сва расположива демо-кратска средства.

8. Како расуђујете о МКТБЈ након што стега упознали изнутра?

Знао сам ја пре одласка у Хаг да је МКсјамеричла агентура, да је то нелегалан суд ида је формиран да би се тамо углавном осу-дили срби, да би се срби прогласили одго-ворним за злочине на територији бившејугославије и да би се скренула пажња са саДи великох западних сила које су у ствариодговорне за крвави распад бивше

Југославије. Ја сам о томе говори и пре одласкау Хаг, говорио сам и у току суђења и мој став сеније променио. Поносан сам што сам успео дапред светском јавношћу раскринкам тај тако-звани суд.

9. Шта мислите о садашњој политицисрпске владе на чијем челу се налазе бивширадикали који су се одцепили 2008. године даби формирали Српску напредну странку?

Те 2008. године покушан је пуч усрпској радикалној странци. Много је новцауложено у тај пројекат, а формирању српскенапредне странке помогао је и тадашњирежим Демократске странке на чијем је челубио борис Тадић. Ми смо знали да је западутребала таква странка да би урадили нај-прљавије послове у србији. александарВучић и Томислав Николић су показали да суспремни да, када је у питању Косово иМетохија, ураде и оно што се борис Тадићније усудио. и урадили су. Заједно са ивицомДачићем потписали су бриселске споразуме ифактички Косово и Метохију предали у шип-тарске руке. Због такозваног европског путадовели су државу и народ у стање економскекризе и социјалне беде. Они воде издајничку иподаничку политику против које ће се Српскарадикална борити свим дозвољеним средстви-ма. Запад ће Вучића и Николоића искористи-ти и одбацити као тоалет папир. Њихова улогаје једнократна и они који су их довели на властвећ су их отписали. Њихов политички крај севећ назире.

10. Шта мислите о недавном зближавањусрпске владе и Русије, посебно о гасоводу Јужниток, чему се Брисел противио, и о сакцијамапротив Русије којима је Србија одбила да сепридружи?

Влада александра Вучића покушава даседи на две столице. њихово основно опре-дељење је европска унија, а сарадња саРуском Федерацијом је неискрена. Ако будуморали, они ће увести санкције Русији зато штосу они експоненти Запада. Што се тиче Јужногтока, Српска радикална странка сматра да је тонајбољи уговор који је Србија закључила и чакако Јужни ток не буде изграђен ми имамоозбиљну економску корист од тог уговора.

11. Да ли сматрате да би се Србија моглауклопити у Царинску унију са Русијом док би сеистовремено на овај или онај начин придружи-ла и Европској унији?

Ми се залажемо за што ближу сарадњу саРуском Федерацијом и противници смоЕвропске уније. Извршни одбор Српске ради-калне странке усвојио је и Резолуцију о распуш-тању Европске уније. србија има споразум са

(Kraj na str. 20/1 )

Француска је минирала сулуди планрата против Русије, а на Волстриту

и у лондону рат је последњашанса за опстанак

Италијански аналитичар умбертопаскали је за македонску телевизију даоинтервју у коме објашњава своје виђењетерористичког напада у паризу, а транскриптинтервјуа објавио је портал Global Research.паскали тврди да до напада није случајнодошло само три дана пошто је Францускаминирала све напоре обамине администра-ције да европу - у складу са препорукомЗбигњева бжежинског - увуче у сукоб саРусијом, што би за европске народе значилосамо рат и беду, а тога постају све свеснији уПаризу, али и Берлину и Риму. Наиме, истог данаје немачки лист Bild am Sonntag објавио сличантекст, а Романо Проди такође тражи укидањесанкција, „које су потпуно нефункционелне исамо узрокују штету европској, посебно итали-јанској економији”. Италијански аналитичар заБалкан тврди да се „најзад буди и стиче независ-ност, која је годинама жртвована у сулудом бри-танском геополитичком експерименту” ипоручује да се „не треба плашити пожара који севиде из делова распадајућег царства, јер су овеубилачке акције последњи очајнички потезиВолстрита и Лондона у покушају да очувају гло-балну хегемонију”.

У Француској се пред нашим очима одви-јала досад невиђена драма. Пошто су у редак-цији часописа Charlie Hebdo терористи убили 12људи, нови терористички напади потресајуФранцуску. Медији износе податке да су убицевећ неколико година сумњиви америчким и бри-танским службама, које их имају у банкамаподатака. Дакле, били су добро познати иФранцузима. Снимак на коме терориста убијаполицајца испред зграде у којој је Charlie Hebdoуплашила је становништво и ствара се климапопут некаквог „европског 11. септембра”. Штасе догађа?

— Наравно да нема сумње да смо усредтерористичког деловања. Стварна терористичкаоперација има два аспекта. Први, људи су убије-ни. Други циљ, а што је најважније, види сењихова висока способност да циљано тероришустановништво. Терористичке акције имају так-тику, неки је зову и војном тактиком, где јепотребно да се одабере што већа група штовише непосредних жртава. овиме се терори-ше становништво и уцењује вођство земље.порука влади је: ви нисте способни да одбра-

ните своје људе, ми смо победили и сад ћетеморати да прихватите наше услове.

Терористички чин који не допире до јав-ности и не погоди никог није остварио сврху.Његова је сврха да терорише сваког, терорисатисве нас. Треба бити свестан тога, не губитиглаву, остати хладан и схватити шта се заправодогађа и коме то треба. Наравно, ту је јасан еле-менат страха и питање: како се то могло дого-дити? Како се то могло догодити у центрупариза од терориста који су били добропознати француској, америчкој и британскојобавештајној служби? Шта ће бити следеће? Увојним уџбеницима се ово назива „маглом рата”,која има ту предност да напад може да испрово-цира хистеричне реакције.

Кажете да је циљ и сврха свега да „теро-рише становништво и уцењује владу”?

— На то питање се мора одговорити сада.Француска има велику муслиманску популацију,која је била укључена у војне нападе у арапскимземаљама и другим подручјима. Током предсе-давања Николаса саркозија проводила сејака домаћа политика репресије, посебно напериферијама француских градова насеље-них арапима. Ту су и мере против исламскогвела итд. Па ипак, ништа се не може поредитиса овим. Ту је и иДил, кровна терористичкаорганизација, коју су створиле западне оба-вештајне службе, где су мушкарци обучавании финансирани да униште сирију, либију,ирак, јемен итд. сада је та фантомска иДилнапала Француску и европу. Гледајте, убице инападачи на Charlie Hebdo су очито били доброобучени људи у војном смислу. имали су идобе обавештајне податке. били су обучени ууниформе војних специјалаца, а не као теро-ристи ИДИЛ или бомбаши самоубице. Они субили маскирани, што иначе не чине фунда-менталисти. Говорили су француски и нисууништили „богохулни материјал”, кога јенаводно требало да униште и што се увек јављакао modus operandi код ИДИЛ. Ако ћемо верова-ти првим извештајима о њиховом идентитету,они су били француски држављани, били судобро познати безбедносним службамаФранцуске и њихове податке и профиле су упосебној листи имале америчке и британскеслужбе. Упркос њиховој војној обуци, они суделовали као да увежбавају некакву филмскусцену. Направили су представу вичући: „Рецитељудима да смо Ал каида из Јемена!” Они су секретали преспоро. Као да су хтели да их штобоље виде или да буду убијени.

Зашто?

1518 Iskra 1. februar 2015.

ГеополиТиКа ТеРоРиЗМа у паРиЗуили оЧај иМпеРије

Iskra 1. februar 2015. Iskra 1. februar 2015. 17

Geopolitika terorizma...

— Морате се запитати шта је учинилаФранцуска да заслужи такву „казну”? То неможе бити никава ситна тактика. Па највећапромене у стратегији француске владе је из-јава оланда о потреби да се стане на крајсанкцијама против Русије и да се отвори новаера сарадње између европе и Русије. Четвртогјануара, три дана пре убојства, Оланд је дао дотада невиђени двосатни интервју за радиоFrance Inter и изјавио: „санкције морају дапрестану”. он је изјавио: „ако Русија буде укризи, то не мора нужно бити добро заевропу. Нисам за политику остваривањациљева чинећи оно што је још горе и мислимда се санкције морају зауставити... путин нежели да припоји источну украјину. он ми је торекао. он само не жели да украјина уђе уНаТо”.

За неколико дана би требало да сеодржи састанак на коме би се могла решитиукрајинска криза и да се стане украј вештач-кој подели између европе и Русије. самит битребало да се одржи 15. јнауара у Казахстану,где би требало да буду украјински председ-ник порошенко и Владимир путин, заједно саоландом и немачком канацеларком ангеломМеркел. Оланд је рекао да је посебно оптими-стичан и да ће договор бити постигнут. „отићићу у астану 15. јануара под једним условом, ато је да се постигне напредак... и ја мислим даће напретка бити”, изјавио је оланд.

Француска и лично Оланд су преузелииницијативу да се организује самит за зближа-вање Европе и Русије...

— Тачно. Не теба наглашавати колико јеважна ова промена у вези са француском иници-јативом. оланд је већ раније самоиницијатив-но посетио путина, и то у приватној ненајав-љеној посети, кад се враћао из Казахстана.оланд, који је био један од најближих савез-ника либералне империјалистичке политикеобама/бжежински, одједном је учинио ради-калан заокрет. Његова странка је постала гото-во неважна. Његов кредибилитет је пао на 12одсто, док Французи траже било какву алтер-нативу беди и рату, а то би могла да будеМарин ле пен, која отворено хвали путина.украјинска криза, са државним ударом кога јеспонзорисао Вашингтон, покушај да се поста-ве НаТо базе на Криму, затим дивљи притис-ци на европске челнике да иду против соп-ствених економских и стратешких интересадовели су до ескалације и могуће претњестварним ратом против Русије. Све је то дове-ло до тога да је Француска минирала тај сулу-ди план. у финансијским центрима наВолстриту и у лондону ова ратна стратегијаније ништа друго него последња шанса заопстанак. Задња опција за тај пљачкашкисистем. Дакле, три дана касније извршен јенапад у Француској, која је суочена са сценари-

јем грађанског рата.

Шта ће се сада догодити?

— сад се рат води на територијиФранцуске. Елемент збуњености и хистеријеглавна је одлика ове стратегије. али темељниинтереси Француске и европе се неће проме-нити. Стратези дестабилизације могу да понудесамо беду и рат. Дакле, уверен сам да овајблицкриг неће успети. То, наравно, зависи одтога што ће учинити остатак европе, посебноНемачка и италија. Пошто је Француска заузеластав, из Немачке стижу сличне поруке, а Bildam Sonntag 4. јануара пише: „они који би дадестабилизују Русију-економски и политич-ки-следе потпуно различите интересе однаших. То није у интересу ни Немачке ниЕвропе. желимо да помогнемо у решавањусукоба у украјини, а не да Русију бацимо наколена. Никад нам није био циљ да гурамоРусију у политички и економски хаос. Ко тожели за све нас у европи представља великуопасност”.

Како видите ситуацију на Балкану и уМакедонији у овом контексту? Шта значи овогруписање за Македонију?

— Пре свега, челници влада морају иматина уму да је циљ ове операције било сејањепанике и паралисање јавности. одговорниљуди морају да учине све и доносе правеодлуке, али и да разумеју да овај напад није биодемонстрација моћи. То је био знак очаја и сла-бости. претили су да имају целу европу, а нај-вероватније је европа за њих већ изгубљенаили, боље речено, на путу је ка новој независ-ности. Ви сте срећни у Македонији јер иматедржавника попут Николе Груевског. Он би могаода проведе политику попут Де Гола-360 степениу свим смеровима. Македонија има улогу многовећу од величине земље, она је сада велики удеоу регионалној игри на Балкану и шире.

Уствари, време је опасно, али је опаснојер смо на ивици историјске прекретнице истварања новог праведнијег система међуна-родних односа и економског напрека. Товреди посебно на Балкану.

Зашто на Балкану?

— Јер је овај простор већ и de facto осво-јио приличан део независности. Заправо, балка-низацијом је дошло до инверзије процесапоробљавања, кога је наметнуло британскоцарство. ова страшна реч балканизацијанајекстремнија је верзија тактике divide etimpera. Погледајте шта су учинили на балкану.имали сте Турску у сукобу са Грчком, која је усукобу са Македонијом, а Македонија у суко-бу са албанијом. србија против хрватске,босна је подељена. Косово је НаТо претворио

(Kraj na str. 20/2 )

Војислав шешељ је у трци са временом...

Током дванаест година, док је (поредСлободана Милошевића) био најчувенији поли-тички затвореник у казамату Хашког трибунала,Шешељ је у овој трци водио. Како су се низали,догађаји су убедљиво потврђивали његовеосновне тезе о професионалној корумпирано-сти Трибунала за бившу Југославију, погубнимпоследицама глобализма и западним колони-јалним махинацијама у Србији. Међутим сада -управо када га је под притиском својих госпо-дара да га осуди по сваку цену, али неспособанда то учини формулишући макар један убедљиваргуменат, чак ни после неједнаке правне биткекоја је трајала више од деценије, Трибуналнеочекивано ослободио - проф. др.Војиславу Шешељу преостало је можда врломало времена да консолидује свој тријумф.

Као Уго Чавез, Шешељ је озбиљно оболеоод рака који се појавио под неразјашљенимоколностима. Рачуница Трибунала и његовихгазда је очигледна: још једна смрт високог про-фила под њиховим надзором, као у случајуМилошевић, представљало би озбиљну бруку.Након што је затвореник Шешељ голоруко сру-шио безобзирну машинерију Тужилаштва, про-фесионално кредибилна осуђујућа пресудаједва да је могућа. Али, то није ни ослобађајућапресуда у корист човека који оличава политич-ку претњу бр. 1 западним и глобалистичкиминтересима у геополитички кључној Србији.Према томе, рак на јетри са прогнозом од тридо шест месеци, без обзира да ли је спонтан илиспоља изазван, представља идеално решењекоје би и Понтије Пилат без устезања одобрио.Нека се врати у Србију, нека ускомеша духове,али очекује се да ће ускоро напустити пределеовога света под околностима од којих ће њего-ви тамничари лако моћи да оперу руке. Случајсе затвара, нема потребе за писањем пресудекоја је унапред осуђена да буде смешна.

Тешкоће са којима се суочава свако коби покушао да обори послушни марионетскирежим који делује унутар неоколонијалногсистема изграђеног у србији после „обојенереволуције” 5. октобра 2000. - огромне су. упростртој србији након петооктобарскогудара примена концепта „доминације упуном спектру” достигла је свој врхунац.Западне обавештајне службе прожимају зва-ничне установе и њима управљају изнутра.страни агенти утицаја су продрли у свасредства јавног обавештавања и сваку порујавног живота. Добро финансиране западне„НВо” одређују границе дозвољеног раз-мишљања и некажњено прогоне сваког ко

одбија да им се повинује.

Српска нација, која је пре само петнаестгодина одважно одбила напад НАТО агресора,данас је клонула, разочарана и обезглављена.Њен пулс је једва приметан. Њена једина шансаза оживљавање је да поштено пође у сусретодлучном човеку који се као неспорни побед-ник враћа из утробе звери, из Хага, где је убиоједну од најопакијих манифестација Аждајекоја је пошла да уништи Србију.

1. Др Шешељ, који је ваш статус у овомтренутку? Условно сте пуштени због здравстве-ног стања док се чека пресуда, а имате ли пла-нове да развијете политичку делатност?

Мене су буквално истерали из хашкогтрибунала. Да су имали и један разлог одав-но би ме осудили. Нису могли, јер ме нисумогли довести у везу ни са једним ратнимзлочином и злочином против човечности. Јасам из Хага дошао без икаквих услова и нарав-но да сам одмах почео да се бавим политиком.У ствари само сам наставио, јер ја ни у Хагунисам престао да се бавим политиком.Политика ми је најбоља терапија.

2. Омогућено вам је нешто што јеМилошевићу било ускраћено. Зашто се то дого-дило, по вашем мишљењу?

Моје пуштање на привремену слободунема никакве везе са мојим здравственимстањем. једноставно, они више нису зналишта ће да раде са мном. Растурио сам Хашкитрибунал, обесмислио сам политичку оптужни-цу која је против мене подигнута још 2003.године, раскринкао сам тужилаштво и њиховелажне сведоке. И шта су могли да ураде? Да меистерају из Шевенингена, што су и урадили 12.новембра 2014. године.

3. Да ли су Милошевића намерно убили?Можете ли, г. Шешељ, изнети свој став по овомпитању. Какви су били ваши односи саМилошевићем?

са Милошевићем сам био у различи-тим фазама. супротстављао сам му се када јебило очигледно да повлачи лоше политичкепотезе. био сам му политички противник и онме због тога хапсио. Када је штитио национал-не интересе, имао је моју подршку, али никаданисмо били пријатељи. пријатељи смо посталитек и хагу. Милошевић је један од Срба који јеживот завршио у Хашком трибуналу. они суодговорни за његову смрт. у најмању рукузбог тога што му нису обезбедили адекватну

16

EURASIE EXPRESS (паРиЗ):

иНТеРВју са ВојислаВоМ шешељеМ

Iskra 1. februar 2015. Iskra 1. februar 2015. 17

Geopolitika terorizma...

— Морате се запитати шта је учинилаФранцуска да заслужи такву „казну”? То неможе бити никава ситна тактика. Па највећапромене у стратегији француске владе је из-јава оланда о потреби да се стане на крајсанкцијама против Русије и да се отвори новаера сарадње између европе и Русије. Четвртогјануара, три дана пре убојства, Оланд је дао дотада невиђени двосатни интервју за радиоFrance Inter и изјавио: „санкције морају дапрестану”. он је изјавио: „ако Русија буде укризи, то не мора нужно бити добро заевропу. Нисам за политику остваривањациљева чинећи оно што је још горе и мислимда се санкције морају зауставити... путин нежели да припоји источну украјину. он ми је торекао. он само не жели да украјина уђе уНаТо”.

За неколико дана би требало да сеодржи састанак на коме би се могла решитиукрајинска криза и да се стане украј вештач-кој подели између европе и Русије. самит битребало да се одржи 15. јнауара у Казахстану,где би требало да буду украјински председ-ник порошенко и Владимир путин, заједно саоландом и немачком канацеларком ангеломМеркел. Оланд је рекао да је посебно оптими-стичан и да ће договор бити постигнут. „отићићу у астану 15. јануара под једним условом, ато је да се постигне напредак... и ја мислим даће напретка бити”, изјавио је оланд.

Француска и лично Оланд су преузелииницијативу да се организује самит за зближа-вање Европе и Русије...

— Тачно. Не теба наглашавати колико јеважна ова промена у вези са француском иници-јативом. оланд је већ раније самоиницијатив-но посетио путина, и то у приватној ненајав-љеној посети, кад се враћао из Казахстана.оланд, који је био један од најближих савез-ника либералне империјалистичке политикеобама/бжежински, одједном је учинио ради-калан заокрет. Његова странка је постала гото-во неважна. Његов кредибилитет је пао на 12одсто, док Французи траже било какву алтер-нативу беди и рату, а то би могла да будеМарин ле пен, која отворено хвали путина.украјинска криза, са државним ударом кога јеспонзорисао Вашингтон, покушај да се поста-ве НаТо базе на Криму, затим дивљи притис-ци на европске челнике да иду против соп-ствених економских и стратешких интересадовели су до ескалације и могуће претњестварним ратом против Русије. Све је то дове-ло до тога да је Француска минирала тај сулу-ди план. у финансијским центрима наВолстриту и у лондону ова ратна стратегијаније ништа друго него последња шанса заопстанак. Задња опција за тај пљачкашкисистем. Дакле, три дана касније извршен јенапад у Француској, која је суочена са сценари-

јем грађанског рата.

Шта ће се сада догодити?

— сад се рат води на територијиФранцуске. Елемент збуњености и хистеријеглавна је одлика ове стратегије. али темељниинтереси Француске и европе се неће проме-нити. Стратези дестабилизације могу да понудесамо беду и рат. Дакле, уверен сам да овајблицкриг неће успети. То, наравно, зависи одтога што ће учинити остатак европе, посебноНемачка и италија. Пошто је Француска заузеластав, из Немачке стижу сличне поруке, а Bildam Sonntag 4. јануара пише: „они који би дадестабилизују Русију-економски и политич-ки-следе потпуно различите интересе однаших. То није у интересу ни Немачке ниЕвропе. желимо да помогнемо у решавањусукоба у украјини, а не да Русију бацимо наколена. Никад нам није био циљ да гурамоРусију у политички и економски хаос. Ко тожели за све нас у европи представља великуопасност”.

Како видите ситуацију на Балкану и уМакедонији у овом контексту? Шта значи овогруписање за Македонију?

— Пре свега, челници влада морају иматина уму да је циљ ове операције било сејањепанике и паралисање јавности. одговорниљуди морају да учине све и доносе правеодлуке, али и да разумеју да овај напад није биодемонстрација моћи. То је био знак очаја и сла-бости. претили су да имају целу европу, а нај-вероватније је европа за њих већ изгубљенаили, боље речено, на путу је ка новој независ-ности. Ви сте срећни у Македонији јер иматедржавника попут Николе Груевског. Он би могаода проведе политику попут Де Гола-360 степениу свим смеровима. Македонија има улогу многовећу од величине земље, она је сада велики удеоу регионалној игри на Балкану и шире.

Уствари, време је опасно, али је опаснојер смо на ивици историјске прекретнице истварања новог праведнијег система међуна-родних односа и економског напрека. Товреди посебно на Балкану.

Зашто на Балкану?

— Јер је овај простор већ и de facto осво-јио приличан део независности. Заправо, балка-низацијом је дошло до инверзије процесапоробљавања, кога је наметнуло британскоцарство. ова страшна реч балканизацијанајекстремнија је верзија тактике divide etimpera. Погледајте шта су учинили на балкану.имали сте Турску у сукобу са Грчком, која је усукобу са Македонијом, а Македонија у суко-бу са албанијом. србија против хрватске,босна је подељена. Косово је НаТо претворио

(Kraj na str. 20/2 )

Војислав шешељ је у трци са временом...

Током дванаест година, док је (поредСлободана Милошевића) био најчувенији поли-тички затвореник у казамату Хашког трибунала,Шешељ је у овој трци водио. Како су се низали,догађаји су убедљиво потврђивали његовеосновне тезе о професионалној корумпирано-сти Трибунала за бившу Југославију, погубнимпоследицама глобализма и западним колони-јалним махинацијама у Србији. Међутим сада -управо када га је под притиском својих госпо-дара да га осуди по сваку цену, али неспособанда то учини формулишући макар један убедљиваргуменат, чак ни после неједнаке правне биткекоја је трајала више од деценије, Трибуналнеочекивано ослободио - проф. др.Војиславу Шешељу преостало је можда врломало времена да консолидује свој тријумф.

Као Уго Чавез, Шешељ је озбиљно оболеоод рака који се појавио под неразјашљенимоколностима. Рачуница Трибунала и његовихгазда је очигледна: још једна смрт високог про-фила под њиховим надзором, као у случајуМилошевић, представљало би озбиљну бруку.Након што је затвореник Шешељ голоруко сру-шио безобзирну машинерију Тужилаштва, про-фесионално кредибилна осуђујућа пресудаједва да је могућа. Али, то није ни ослобађајућапресуда у корист човека који оличава политич-ку претњу бр. 1 западним и глобалистичкиминтересима у геополитички кључној Србији.Према томе, рак на јетри са прогнозом од тридо шест месеци, без обзира да ли је спонтан илиспоља изазван, представља идеално решењекоје би и Понтије Пилат без устезања одобрио.Нека се врати у Србију, нека ускомеша духове,али очекује се да ће ускоро напустити пределеовога света под околностима од којих ће њего-ви тамничари лако моћи да оперу руке. Случајсе затвара, нема потребе за писањем пресудекоја је унапред осуђена да буде смешна.

Тешкоће са којима се суочава свако коби покушао да обори послушни марионетскирежим који делује унутар неоколонијалногсистема изграђеног у србији после „обојенереволуције” 5. октобра 2000. - огромне су. упростртој србији након петооктобарскогудара примена концепта „доминације упуном спектру” достигла је свој врхунац.Западне обавештајне службе прожимају зва-ничне установе и њима управљају изнутра.страни агенти утицаја су продрли у свасредства јавног обавештавања и сваку порујавног живота. Добро финансиране западне„НВо” одређују границе дозвољеног раз-мишљања и некажњено прогоне сваког ко

одбија да им се повинује.

Српска нација, која је пре само петнаестгодина одважно одбила напад НАТО агресора,данас је клонула, разочарана и обезглављена.Њен пулс је једва приметан. Њена једина шансаза оживљавање је да поштено пође у сусретодлучном човеку који се као неспорни побед-ник враћа из утробе звери, из Хага, где је убиоједну од најопакијих манифестација Аждајекоја је пошла да уништи Србију.

1. Др Шешељ, који је ваш статус у овомтренутку? Условно сте пуштени због здравстве-ног стања док се чека пресуда, а имате ли пла-нове да развијете политичку делатност?

Мене су буквално истерали из хашкогтрибунала. Да су имали и један разлог одав-но би ме осудили. Нису могли, јер ме нисумогли довести у везу ни са једним ратнимзлочином и злочином против човечности. Јасам из Хага дошао без икаквих услова и нарав-но да сам одмах почео да се бавим политиком.У ствари само сам наставио, јер ја ни у Хагунисам престао да се бавим политиком.Политика ми је најбоља терапија.

2. Омогућено вам је нешто што јеМилошевићу било ускраћено. Зашто се то дого-дило, по вашем мишљењу?

Моје пуштање на привремену слободунема никакве везе са мојим здравственимстањем. једноставно, они више нису зналишта ће да раде са мном. Растурио сам Хашкитрибунал, обесмислио сам политичку оптужни-цу која је против мене подигнута још 2003.године, раскринкао сам тужилаштво и њиховелажне сведоке. И шта су могли да ураде? Да меистерају из Шевенингена, што су и урадили 12.новембра 2014. године.

3. Да ли су Милошевића намерно убили?Можете ли, г. Шешељ, изнети свој став по овомпитању. Какви су били ваши односи саМилошевићем?

са Милошевићем сам био у различи-тим фазама. супротстављао сам му се када јебило очигледно да повлачи лоше политичкепотезе. био сам му политички противник и онме због тога хапсио. Када је штитио национал-не интересе, имао је моју подршку, али никаданисмо били пријатељи. пријатељи смо посталитек и хагу. Милошевић је један од Срба који јеживот завршио у Хашком трибуналу. они суодговорни за његову смрт. у најмању рукузбог тога што му нису обезбедили адекватну

16

EURASIE EXPRESS (паРиЗ):

иНТеРВју са ВојислаВоМ шешељеМ

Iskra 1. februar 2015.

Intervju sa...

зравствену заштиту.

4. Какви су били услови живота у при-творској јединици?

Шевенинген је холандски затвор и деотог затвора је изнајмљен Уједињеним нацијамаза потребе Хашког трибунала. О условимаживота у притворској јединици нема шта да секаже. Притвор је притвор.

5. Какви су били ваши односи са осталимпритвореницима у МКТБЈ? Између осталог, саАлбанцима Харадинајем и Лимајем?

У притвору смо сви били у посебнимоколностима. Човек мора томе да се прилагоди.Са људима са којима сам би на истом спрату биосам у коректним односима. Са некима самиграо шах, са некима преферанс, таблић, алинајвише сам се дружио са људима који су воле-ли да читају књиге. Са њима сам имао највишетема за разговор.

6. Да ли се условно пуштање на слободуможе протумачити као наговештај коначне пре-суде?

Да ли ће и када ће бити изречена пресу-да мене не интересује. ја се тамо добровољнонећу враћати. био сам им на располагањудванаест година и имали су довољно време-на да донесу пресуду. ако наложе мој повра-так у хаг, онда ће морати да ме хапсеТомислав Николић и александар Вучић којису били моји најближи сарадници и саучес-ници у свим евентуалним ратним злочинима.

7. Има ли неке везе између ове одлуке оусловном пуштању и кретања Србије ка интег-рацији са Европском унијом?

Наравно да нема, али Српска радикалнастранка и ја ћемо учинити све што је у нашојмоћи да зауставимо погубан пут србије уевропску унију. европска унија је зло ипостоји да би угњетавала мале државе инароде. Ми ћемо се супротставити том злу изато ћемо користитити сва расположива демо-кратска средства.

8. Како расуђујете о МКТБЈ након што стега упознали изнутра?

Знао сам ја пре одласка у Хаг да је МКсјамеричла агентура, да је то нелегалан суд ида је формиран да би се тамо углавном осу-дили срби, да би се срби прогласили одго-ворним за злочине на територији бившејугославије и да би се скренула пажња са саДи великох западних сила које су у ствариодговорне за крвави распад бивше

Југославије. Ја сам о томе говори и пре одласкау Хаг, говорио сам и у току суђења и мој став сеније променио. Поносан сам што сам успео дапред светском јавношћу раскринкам тај тако-звани суд.

9. Шта мислите о садашњој политицисрпске владе на чијем челу се налазе бивширадикали који су се одцепили 2008. године даби формирали Српску напредну странку?

Те 2008. године покушан је пуч усрпској радикалној странци. Много је новцауложено у тај пројекат, а формирању српскенапредне странке помогао је и тадашњирежим Демократске странке на чијем је челубио борис Тадић. Ми смо знали да је западутребала таква странка да би урадили нај-прљавије послове у србији. александарВучић и Томислав Николић су показали да суспремни да, када је у питању Косово иМетохија, ураде и оно што се борис Тадићније усудио. и урадили су. Заједно са ивицомДачићем потписали су бриселске споразуме ифактички Косово и Метохију предали у шип-тарске руке. Због такозваног европског путадовели су државу и народ у стање економскекризе и социјалне беде. Они воде издајничку иподаничку политику против које ће се Српскарадикална борити свим дозвољеним средстви-ма. Запад ће Вучића и Николоића искористи-ти и одбацити као тоалет папир. Њихова улогаје једнократна и они који су их довели на властвећ су их отписали. Њихов политички крај севећ назире.

10. Шта мислите о недавном зближавањусрпске владе и Русије, посебно о гасоводу Јужниток, чему се Брисел противио, и о сакцијамапротив Русије којима је Србија одбила да сепридружи?

Влада александра Вучића покушава даседи на две столице. њихово основно опре-дељење је европска унија, а сарадња саРуском Федерацијом је неискрена. Ако будуморали, они ће увести санкције Русији зато штосу они експоненти Запада. Што се тиче Јужногтока, Српска радикална странка сматра да је тонајбољи уговор који је Србија закључила и чакако Јужни ток не буде изграђен ми имамоозбиљну економску корист од тог уговора.

11. Да ли сматрате да би се Србија моглауклопити у Царинску унију са Русијом док би сеистовремено на овај или онај начин придружи-ла и Европској унији?

Ми се залажемо за што ближу сарадњу саРуском Федерацијом и противници смоЕвропске уније. Извршни одбор Српске ради-калне странке усвојио је и Резолуцију о распуш-тању Европске уније. србија има споразум са

(Kraj na str. 20/1 )

Француска је минирала сулуди планрата против Русије, а на Волстриту

и у лондону рат је последњашанса за опстанак

Италијански аналитичар умбертопаскали је за македонску телевизију даоинтервју у коме објашњава своје виђењетерористичког напада у паризу, а транскриптинтервјуа објавио је портал Global Research.паскали тврди да до напада није случајнодошло само три дана пошто је Францускаминирала све напоре обамине администра-ције да европу - у складу са препорукомЗбигњева бжежинског - увуче у сукоб саРусијом, што би за европске народе значилосамо рат и беду, а тога постају све свеснији уПаризу, али и Берлину и Риму. Наиме, истог данаје немачки лист Bild am Sonntag објавио сличантекст, а Романо Проди такође тражи укидањесанкција, „које су потпуно нефункционелне исамо узрокују штету европској, посебно итали-јанској економији”. Италијански аналитичар заБалкан тврди да се „најзад буди и стиче независ-ност, која је годинама жртвована у сулудом бри-танском геополитичком експерименту” ипоручује да се „не треба плашити пожара који севиде из делова распадајућег царства, јер су овеубилачке акције последњи очајнички потезиВолстрита и Лондона у покушају да очувају гло-балну хегемонију”.

У Француској се пред нашим очима одви-јала досад невиђена драма. Пошто су у редак-цији часописа Charlie Hebdo терористи убили 12људи, нови терористички напади потресајуФранцуску. Медији износе податке да су убицевећ неколико година сумњиви америчким и бри-танским службама, које их имају у банкамаподатака. Дакле, били су добро познати иФранцузима. Снимак на коме терориста убијаполицајца испред зграде у којој је Charlie Hebdoуплашила је становништво и ствара се климапопут некаквог „европског 11. септембра”. Штасе догађа?

— Наравно да нема сумње да смо усредтерористичког деловања. Стварна терористичкаоперација има два аспекта. Први, људи су убије-ни. Други циљ, а што је најважније, види сењихова висока способност да циљано тероришустановништво. Терористичке акције имају так-тику, неки је зову и војном тактиком, где јепотребно да се одабере што већа група штовише непосредних жртава. овиме се терори-ше становништво и уцењује вођство земље.порука влади је: ви нисте способни да одбра-

ните своје људе, ми смо победили и сад ћетеморати да прихватите наше услове.

Терористички чин који не допире до јав-ности и не погоди никог није остварио сврху.Његова је сврха да терорише сваког, терорисатисве нас. Треба бити свестан тога, не губитиглаву, остати хладан и схватити шта се заправодогађа и коме то треба. Наравно, ту је јасан еле-менат страха и питање: како се то могло дого-дити? Како се то могло догодити у центрупариза од терориста који су били добропознати француској, америчкој и британскојобавештајној служби? Шта ће бити следеће? Увојним уџбеницима се ово назива „маглом рата”,која има ту предност да напад може да испрово-цира хистеричне реакције.

Кажете да је циљ и сврха свега да „теро-рише становништво и уцењује владу”?

— На то питање се мора одговорити сада.Француска има велику муслиманску популацију,која је била укључена у војне нападе у арапскимземаљама и другим подручјима. Током предсе-давања Николаса саркозија проводила сејака домаћа политика репресије, посебно напериферијама француских градова насеље-них арапима. Ту су и мере против исламскогвела итд. Па ипак, ништа се не може поредитиса овим. Ту је и иДил, кровна терористичкаорганизација, коју су створиле западне оба-вештајне службе, где су мушкарци обучавании финансирани да униште сирију, либију,ирак, јемен итд. сада је та фантомска иДилнапала Француску и европу. Гледајте, убице инападачи на Charlie Hebdo су очито били доброобучени људи у војном смислу. имали су идобе обавештајне податке. били су обучени ууниформе војних специјалаца, а не као теро-ристи ИДИЛ или бомбаши самоубице. Они субили маскирани, што иначе не чине фунда-менталисти. Говорили су француски и нисууништили „богохулни материјал”, кога јенаводно требало да униште и што се увек јављакао modus operandi код ИДИЛ. Ако ћемо верова-ти првим извештајима о њиховом идентитету,они су били француски држављани, били судобро познати безбедносним службамаФранцуске и њихове податке и профиле су упосебној листи имале америчке и британскеслужбе. Упркос њиховој војној обуци, они суделовали као да увежбавају некакву филмскусцену. Направили су представу вичући: „Рецитељудима да смо Ал каида из Јемена!” Они су секретали преспоро. Као да су хтели да их штобоље виде или да буду убијени.

Зашто?

1518 Iskra 1. februar 2015.

ГеополиТиКа ТеРоРиЗМа у паРиЗуили оЧај иМпеРије

Iskra 1. februar 2015. Iskra 1. februar 2015.. .

Samozatirawe u ime... (sa str. 12)

тога губили да би нешто добили. Не значи да смо,макар када се ради о смеру али не и домету кре-тања тим правцем, другачије могли. Но, данасможемо и морамо. Јер, од србије се некада оче-кивало да се уздржава, колико год то билоболно, од борбе за српско уједињење али нијетражено да ради на распарчавању већ постоје-ћег српског државног простора.

Нико од нас није тражио да асистирамоукидању Црне Горе или се одрекнемо Мачве.Сада ствари стоје другачије. Од нас се истинскитражи много тога сличног на фантазмагоричанначин претходно поменутом. Не каже нам се дане смемо да се ујединимо са црном Гором илиРс већ да треба да прихватимо дезавуисањепоследње и затирање српског идентитета уцрној Гори, те да се одрекнемо Косова и несамо њега. Па што нам онда заговорници опре-дељења за Запад лепо све то не кажу тј. објаснеда треба да бирамо између каквог-таквогсрпства и државног интегритета Србије и на дру-гој страни њеног сакаћења у складу са редукова-њем нашег националног концепта на „србијанскуидеју”? О томе се ради а не о избору измеђуРусије и Запада. Дистанцирање од Русије је, каошто сам већ више пута писао, само у функцијидизања руку од себе. То се само безочним лажи-ма скрива!

На крају, узгред буди речено, скренуо бихпажњу јавности и на најновије, од страненаших медија готово прећутане, закључкеевропске комисије у вези са проширењем еу.Земље кандидати за еу, уз изразито строгеекономске критеријуме (које не би испунилени словенија или Чешка а не бугарска иРумунија), као услов за то је и да унија имакапацитете за проширење а грађани њенихчланица то подрже на референдуму. Значи, коствари схвата, капије еу су за нас као и осталедржаве балкана које нису већ у унији, херме-тички затворене. Једино још остаје простор залуду наду али од ње нема користи. У складу сатим, крајње рационално а не емотивно гледано,ма колико да је Русија од нас далеко и немаразрађен концепт повезивања са земљама којенису део постсовјетског простора, те да сеизмеђу ње и српских земаља налазе разнебаријере - много нам је ближа него еу која наснеће а хоће да злоупотреби ирационалне ислепе жеље немалог дела срба и српске властида будемо прихваћени као део евро-унијатскепородице.

(Iskra je izostavila poglavqa `Istorijska podseÊawa` i `Antinacionalni pragmatizam` koja

ukazuju na πtetnost politike kraqa MilanaObrenoviÊa potËiwavawa Austro-ugarskoj

(sliËnu danaπwoj VuËiÊevoj uzdawa u NemaËku).

Печат, 21.12.2014. Драгомир анђелковић(Podvukla - Iskra)

Nema oporavka... (sa str. 10 )

колико ће се она разликовати од еу којој смотежили и којој смо се „безалтернативно” упу-тили?

ЛИЦЕМЕРЈЕ ЗАПАДА И ДОМАЋА КВАЗИЕЛИТАДа ли су, притиснуте светском економском

кризом, развијене земље Запада, заправо, напу-стиле либерални концепт, инсистирајући, ипак,на неолибералној идеологији у деловима светакоје сматрају сфером свог политичког утицаја?

— Развијене земље Запада се и овдепридржавају принципа: „do what we say, not whatwe do” - „ради то што ми говоримо, а не то што мирадимо” - који спроводе са невероватном упор-ношћу и лицемерјем. Изненађује како је многоземаља које то прихватају, те у њима велики бројоних који то ревносно спроводе (политичка иекономска номенклатура на власти) и са оду-шевљењем пропагирају (академска и медијскаквазиелита, те многобројне невладине органи-зације).

СРПСКО СТАНОВИШТЕ У ЕКОНОМИЈИ„Економија Србије (као матице српског

народа) налази се данас у рушевинама: суоченисмо са деиндустријализованом привредом, изу-зетно ниским нивоом привредне активности,алармантним бројем незапослених (нарочитомладих), погоршаном и ниском међународномконкурентношћу и низом структурних неравно-тежа, међу којима се нарочито истичу висок нивојавног и укупног спољног дуга. Ситуација је слич-на и у другим суседним државама у којима живисрпски народ.

У исто време, желимо Србију по меривећине њених грађана, економски просперитет-ну, повезану са кључним актерима међународнихекономских односа и интегрисану у међународнуподелу рада, са чврстим економским (али и свимдругим) везама српског народа из матице и онихкоји живе ван ње, те сталним растом животногстандарда и квалитета живота.

Како прећи пут од привреде која се саданалази у рушевинама до просперитетне при-вреде коју желимо? То није лако и једноставно,али је оствариво” - извод из текста јована б.Душанића, објављеног у књизи Ка српскомстановишту, где су коаутори академик проф. дрАлекса Буха, проф. др Зоран Аврамовић, проф. дрСлободан Антонић, проф. др БојанДимитријевић, доц. др Милош Јовановић, доц. дрМилош Ковић, проф. др Мило Ломпар, доц. дрСлободан Рељић, као и проф. др ДаркоТанасковић. Овај текст био је и повод за разговорса професором Душанићем.

Печат, 13.1.2015. Разговарао НиКола МаРТић(Podvukla - Iskra)

Руски председник Владимир Путин потпи-сао је крајем децембра 2014. године Указ о војнојдоктрини Русије, саопштио је Кремљ, наводећи даје тим документом прецизирана и актуелизованапостојећа доктрина. Нова доктрина наводи, какојавља Руска новинска агенција Тасс, да је јачањевојног потенцијала НАТО-а међу главним спољ-ним претњама по Русију. Поред тога и глобалнефункције НАТО које се остварују уз кршење нормимеђународног права, као и приближавања војнеинфраструктуре земаља - чланица aлијансеруским границама, између осталог даљим шире-њем тог блока. Нови делови доктрине откривајуколику претњу Русија види у ширењу и развиткуНАТО.

Међу великим опасностима су и територи-јалне претензије према самој Русији као и њенимсавезницима. Када је реч о територијалним пре-тензијама према Русији, ради се пре свега о наме-ри Украјине да сама или уз туђу помоћ вратиКрим. Поред тога, НАТО је и даље посвећен својојекспанзији, четири државе су на листи чекања,укључујући Грузију и Украјину; директор инфор-мативног бироа при НАТО Роберт Пшел је крајемоктобра 2014. године потврдио да и Украјина иГрузија могу да постану пуноправне чланице.Улазак ових земаља у НАТО пакт би представљалоиндиректну објаву рата Русији са несагледивимпоследицама. Запад је изгледа спреман на такавризик. Командант европских снага НАТО-а,Филип Бридлав је са своје стране потврдио да јеРусија постала мета овог војног савеза. Он је уКијеву најавио допремање нове количине америч-ког оружја и упозорио на „руску претњу”.

Најновија верзија руске војне доктринедаје одговоре и на питања која нису само војне,већ и политичке природе. Наиме, на домаћемпољу, како стоји у тексту нове доктрине, Русија сесуочава са претњама „акција усмерених на насил-не промене руског уставног поретка, дестабили-зацију политичког и друштвеног окружења, дез-организацију функционисања владиних тела,кључних цивилних и војних објеката и информа-ционе инфраструктуре Русије”. Поред коришћењавојне силе да би се заменили „непријатељскирежими” као у Либији, Ираку и раније у другимдржавама, САД такође врло често користе услугетајних служби, сваки пут кад процене да бикоришћење војне силе било превише скупо илипревише ризично због кршења међународнихзакона. Велики број покушаја да се изазову раз-личите „обојене револуције” у постсовјетскомпростору представљају добар пример таквогделовања. Зато се у доктрини упозорава да идаље постоји опасност да се из иностранствапостичу немири у одређеним регионима Русије.Осим тога доктрина упозорава на опасност одтерористичких напада којима је циљ дестабили-

зација земље.

Према обновљеној верзији руске доктри-не, Русија види међународну сарадњу са земљамакоје деле њене напоре да појача безбедност, пресвега са чланицама БРИКС-а, ОЕБС-а, Шангајскеорганизације за сарадњу и другима, као кључну заспречавање војних сукоба. Традиционалне прет-ње са којима Русија мора да се хвата у коштац, акоје су наведене у новој доктрини, укључују екс-тремизам и тероризам, ширење оружја за масовноуништење и ракетне технологије, као и горенаве-дене акције страних обавештајних служби.

Повод за промену војне доктрине је пресвега ширење НАТО ка руским границама, па јевојна алијанса означена као главни противникМоскве. Као доказ да је НАТО главна опасност је иширење америчке америчке противракетнеодбране (ПРО) у бившим социјалистичким земља-ма. „Ви знате и за стварање ешалонског системапротивракетне одбране САД, повећале су сеактивности НАТО, између осталог, у Европи, пресвега у источној Европи” - истакао је Путин, гово-рећи недавно на колегијуму Министарства одбра-не Русије. Све чињенице сведоче о тежњи руко-водства САД и НАТО да наставе линију заоштра-вања односа са Русијом, тако да је Путин том при-ликом такође напоменуо да се ситуација окоРусије не стишава.

Измену доктрине треба сагледати и у све-тлу нових војних опасности и економских претњиРусији, које су се исказале и у догађајима ткзв.„арапског пролећа”, оружаном конфликту уСирији, као и у ситуацији у Украјини и око ње.Против Русије је уз нама већ познату реторикухладног рата покренут информативно-пропа-гандни напад формирања слике руског агресора,док се њен политички курс у западним (а и поје-диним српским) медијима представља као новапретња „слободном свету”. Русија уочава да се узучестали економски притисак спроводи и сталнаротација контингената САД у балтичким земљамаи у Пољској, да се дуж руских граница сталноодржавају вежбе НАТО-а, као и јачање поморскихјединица НАТО-а у Балтичком и Црном мору. ШефПентагона Чак Хејгел је 15. октобра, обраћајући сесимпозијуму Асоцијације армије СједињенихДржава (AUSA), критиковао Русију зато што јепозиционирана на прагу НАТО савеза, као да јеРусија померила своју територију на запад премаграницама НАТО. Реалност је, наравно, то да сеНАТО од свог оснивања све више приближаваруској територији. А и догађаји у Украјини пока-зују појачану агресивност Запада. Зато не треба дачуди што су НАТО и САД у новој војној доктриниозначени као највеће безбедоносне претње поРусију.

јаков бабић

1914

Русија усВојила ВојНу ДоКТРиНу -НаТо и саД НајВећa пРеТњa

Iskra 1. februar 2015. Iskra 1. februar 2015.

Intervju sa... (sa str. 18)

Русијом о слободној трговини и то досада ни један режим није у потпуности кори-стио иако би србија имала велику економскукорист од тога. Ми се залажемо и за Царинскуунију са Русијом, за чланство у ОДКБ као и за сведруге видове сарадње. Сарадња са Рускомфедерацијом ојачала би Србију у сваком погле-ду. И политички, и економски и културно...

12. На какве политичке снаге у Србијиможете да рачунате, колико вам је посланикаСрпске радикалне странке остало верно?

Српска радикална странка је у фазиозбиљне консолидације наших локалних одбо-ра. Отворени смо за све који су у заблуди напу-стили нашу странку и приступили Српскојнапредној странци, а очекујемо да ће нам сепридружити сви искрени патриоти зато што јеСрпска радикална странка једина патриотскаопција у Србији.

13. Да ли намеравате да се придружи-те патриотским снагама из опозиције које сунаклоњене сарадњи са Русијом (Дсс иДвери)?

Разговараћемо са свим озбиљним људи-ма. Двери још увек нису регистроване као поли-тичка странка, а Дсс се поделио у више стра-нака. ова коју води санда Рашковић ивић јетворевина александра Вучића и с њом нема-мо о чему да разговарамо. Али са НенадомПоповићем, Слободаном Самарџићем,Синишом Ковачевићем можемо да разговара.Рано је још говорити о томе. Наш став је дасвака странка треба да изађе на изборе само-стално, а да се коалиције праве тек после избо-ра.

14. Има ли ваше ослобађање унутрашње-политичких мотива?

Моје пуштање на привремену слободунема никакав унутрашњеполитички мотив, алипоследице на политичкој сцени Србије има. Мисе озбиљно припремамо да организујемо ску-пове широм Србије и да народу објашњавамопогубност власти Александра Вучића иТомислава Николића. Уверен сам да ћемо већ2015. године издејствовати ванредне парла-ментарне изборе и да ћемо на тим изборимазаблистати. Ја сам већ обишао велики број гра-дова у Србији. Тамо гостујем на локалниммедијима, а у општинским одборима ме доче-кује велики број људи. Расположење народапрема Српској радикалној странци је очиглед-но, без обзира на чињеницу да ми је АлександарВучић потпуно затворио све медије са нацио-налном фреквенцијом.

SKK, 1.1. 2015. Доставио Стефан Каргановић(Podvukla - Iskra)

Geopolitika terorizma... (sa str. 16)

у свој протекторат. бугарска и Румунија...Турска је, са једне стране, требало да будепротив Русије, у рату са сиријом итд.

Сада ће се почети да се догађа супротно.Народи који су били присиљени да учествују уовом геополитичком експерименту, кога суизмислили луди британски научници, побеђујуманипулацију и балканизацију.

Турска је сад пронашла заједничкијезик и интерес са Русијом. Мађарска се побу-нила против великих банака. Грчка је близу даизабере алексиса ципраса за премијера којиће стати на крај беди и рату. Мења се динами-ка у односима у Турској и Македонији, зем-љама заморчићима ове империјалистичкестратегије. Балкан постаје подручје великогразвоја. Кина и Русија, земље које су саме пре-владале овај геополитички трик, сад се бореза све остале, посебно стварајући конкретнусарадњу и савез са земљама балкана. Великиинфраструктурни пројекти о којима је говорилаЕвропа никад нису покренути, а сад почињукинеска улагања. Река развоја, мира и помире-ња ће тећи из Турске у Грчку, Македонију,Србију. Брзи и супермодеран транспортни про-јекат, који се види на примеру пругеБудимпешта-Београд, иде даље у Аустрију исеверну Европу. Гасовод из Русије у Турску идаље је безбеднији него икад.

Не желим да будем циничан, али је гото-во разумљива убилачка реакција оних који су сепо правилу користили овим регионом. Они губеову велику игру.

Али опасност од тероризма?

— Предложио сам пре неког времена да успору између Грчке и Македоније посредујеВладимир Путин. Можете ли замислити предностчврстих односа са земљама попут Кине и Русијена обострану корист њих и балканских земаља.Кина жели да се поједноставе економска улага-ња, а, ако кренете да решавате економске истратешке проблеме, онда ће питање теро-ризма постати кудикамо лакше за суочавање сњим. антитерористички савез са евроазијскомекономском унијом и сарадња земаља са за-једничким циљем погодиће праве центретероризма. Може се стати украј том крвавом,модерном и неслужбеном начину ратовања.Македонија је у доброј позицији да другимземаљма понуди оснивање антитерористичкогсавеза. Велика ствар је да сачувамо хладну главу.Немојте бити импресионирани крвавим пожари-ма у деловима царства које се урушава.Хируршки и прецизно одсеците терористичкепипке.

13.1.2015. Global Research(Podvukla - Iskra)

турној, она постаје несигурна или агресивна. Затимсе активно помаже формирање опозиционогфронта и медија који би водили дуготрајну кам-пању против власти. Опозиција не мора нужно дадолази из политичке сфере - она се формира ииз студентских, синдикалних, медијских и дру-гих утицајних кругова. Протести и динамиканастанка опозиционог покрета могу да крену изнеуобичајених ситуација. Негде је то протест син-диката, другде еколошки протест, а на трећемместу конфликт око верског или моралног питања.

Но, омиљена стратегија слабљења режи-ма, која јесте универзална, јесте кампања откри-вања корупције, непотизма у врху власти.Милошевића је слабило то што су се због рата исанкција неколицина људи изузетно обогатили, даму је жена формирала странку којој је предаодобар део власти и да су му деца бахата и разма-жена. Ове чињенице су биле познате јавности иутицале на компромитацију режима. Стога ћестратегија слабљења путина бити највероватни-је кампања откривања корупције у врху власти ионих који су блиски путину. У времену када јестандард већине у паду, а многи долазе до ивицесиромаштва, поразно делују по ауторитет властиобзнањени примери велике корупције и бахаћењабогатством функционера власти. Људима тежепада велика и очита неправда него саме невоље ипад стандарда у тренуцима кризе или рата. аконајсиромашнији буду поднели највећи тереткризе и санкција, а при томе виде примерекорупције, веће социјалне неправде и раслоја-вања, они ће окренути леђа властима и постаћеполитички апатични или антирежимски настроје-ни.

Овде се крије и одговор на питање штаможе путин предузети да стабилизује својупозицију у моменту кад Русија трпи огромнегубитке. Ако би се невоље и штете које трпиземља равноправније расподелиле на богате исиромашне, ако би се повела оштрија и доследни-ја битка против велике корупције, као и противодлива капитала из земље или опорезовао лук-суз, то би властима у Kремљу донело подршку гра-ђана. Ако се то не учини, а економске невоље узмумаха, или пак се обнови рат на границама Русије,власт ће имати мањи ауторитет и снагу. У оваквимситуацијама као принцип важи она наша народна"правда држи земљу и градове".

Да ли ће Запад успети да промени власт уМоскви? За сада се чини да је путин у солиднојпозицији, јер има огромну подршку јавности заоно што чини. Но, постојећи притисци ће сенаставити и нови велики сукоби су на видику.Неки западни аналитичари верују, или се пак нада-ју, да би за неколико година, а можда баш на сто-годишњицу октобарске револуције, могли иматинову руску револуцију. Но, како смо рекли - свезаправо зависи од путина и његовог окружења.

Данас, 26.12.2014. бранко Радун(Podvukla - Iskra)

Kада се Русија умешала у сиријску кризуи помогла спасавању асада од исламиста удру-жених са Западом, било је питање времена кадће на дневни ред доћи и путин. Вашингтонскестратеге је највише забринула могућност да прекоенергетског пакта дође до стратешког савезаБерлина и Москве.

спој немачке технологије и организаци-је, са земљом која има највећу површину,огромне енергетске ресурсе и нуклеарне арсе-нале, у перспективи би могао постати геополи-тички конкурент на евроазијском пространству.пре свега, он би довео до слабљења америчкеконтроле над Немачком и еу, што је превеликизазов за америчку глобалну доминацију.

украјина и оно што се тамо десило одфебруара, јесте стратешки корак ка одвајањуНемачке од Русије, са перспективом њиховогконфронтирања, што се и остварује последњихмесеци. Немачко-руски односи су од партнер-ских за кратко време постали хладноратовски.пучем у Kијеву којим је на власт дошла проаме-рички оријентисана екстремна десница неокон-зервативни "револуционари" из Вашингтона успе-ли су да једним ударцем убију три муве, да преузмуконтролу над Украјином и енергетским комуника-цијама, да из Kијева елиминишу руски и немачкиутицај, који би у кооперацији могао бити опасанривал и да створе услове за конфронтацијуНемачке и Русије. украјинска криза је показалада саД диктирају темпо и намећу промене, а дајој је једини геополитички ривал на европскомпростору Русија. Немачка (као и еу) јесу што сечесто каже економски џин и (гео)политичкипатуљак који нема аутономну спољну политику.Русија, иако погођена санкцијама и великим падомвредности рубље, и даље је аутономан и виталангеополитички играч. Стога је америчка стратегијасада да стабилизује позиције у Украјини и на исто-ку, и да што више ослаби позицију Kремља.

Ту наступа стратешка одлука о "променирежима" у Москви. од када је лансирана глобал-на кампања у којој је главни негативац Русија, аПутин лично дискредитован у западним, а нарочи-то у англосаксонским медијима, постало је јаснода је покренут комплексан механизам који себави само једним питањем - како сменитипутина. То значи да је на том послу ангажованохиљаде професионалаца са великим буџетом ијасним циљевима. У том контексту може се разуме-ти и то колико је те кругове иритирала војна пара-де приликом посете Путина Београду.

На који начин ће се водити битка засмену путина? Па врло слично ономе како је ишластратегија слабљења и смене Милошевићевогрежима током деведесетих. прво се лидер медиј-ски провуче кроз блато, да би му се снизио реј-тинг или да би почео да прави грешке. Затим секроз санкције, пад вредности валуте и другеекономске невоље појачава незадовољство ста-новништва, а нарочито елите. Kада власт изгубиупориште у елити, а нарочито у економској и кул-

1320

саД притисак на путина или...

плаН За "пРоМеНу РежиМа"

Iskra 1. februar 2015. Iskra 1. februar 2015.

Samozatirawe u ime...

СССР-а) и идеолошки контекст, који би каоалтернатива западном био понуђен и нама. Уз топотпуно је запоставила све оно што чини, данасвероватно најубојитије геополитичко оружје,„меку моћ”. Док тенкови делују тек повремено иса озбиљним последицама и за онога ко их кори-сти, „мека моћ” убојито „сева” свакодневно и тотако да „топџије” за себе скупљају само пене.Бондаренко то сада, као што је и раније на некиначин добронамерно према Србима чинио, исти-че пре свега како би руске факторе подстакао дасе активније поставе према нама али и да конач-но почну да дефинишу ширу интегративну мат-рицу. Наведено, уверен сам, не треба погреш-но схватити као упозорење србима да одРусије немају шта да очекују већ као апелРусији да нам нешто озбиљно понуди.

Без обзира на све недостатке којима смосе бавили (недовољно руско присуство код нас),Русија не да србима не чини ништа лоше, већје и стуб одбране оно мало преосталих нашихвиталних интереса. Москва стално истиче при-врженост територијалном интегритету србијеи противи се било каквим покушајима даљегуситњавања наше државе. Инсистира на чиње-ници да су Косово и Метохија неодвојивиделови србије, односно на угрожености српскезаједнице на простору наше окупиране јужнепокрајине. спречава самовољу западнихчиниоца у босни и херцеговине. А сетимо сесамо шта су они радили пре него што им сеДодик, ослоњен на Москву, одлучно супротста-вио.

противно духу Дејтона, Високи пред-ставници (неоколонијални западни гувернерибих) самовољно су смењивали српске лидере уРс (па и трасилрали пут за њихово неоснованохапшење) и једнострано отимали овлашћењаод српске. Тако је сарајево јачано а бања лукаслабљена а да такав ток догађаја није преки-нут данас би, несумњиво, имали централизо-вану бих и обесмишљену Рс. Не заборавимо безруске улоге не би било могуће то онемогућити,односно када би она нестала, одмах би билиинтензивирани јуриши на српску. А она је, тоувек морамо да имамо у виду, западна српскадржава која је за наш народ једнако битна каои србија. уосталом, према уставу Републикасрбија је матична држава читавог српскогнарода те је дужна да Рс брани колико и себе!

АНТИСРПСКЕ МАНИПУЛАЦИЈЕСтвари тако стоје. То „превиђају” они који

тврде да морамо, како би заштитили своје инте-ресе, да се приклонимо Западу. Једино нам некажу како ћемо их зашити када Запад од настражи да се и више него од Русије одрекнемоод себе? Мада, вероватно се не разумемо тј. при-чамо о различитом. Стиче се утисак да ти нашистари или новопечени тзв. рационални „патрио-ти” (припадници анти-Србије који сада наводнокритикују Русе са позиције заштите српскихинтeреса), мисле на нешто сасвим друго него,

примера ради, ја. Мени је битно интегралносрпство и целовита Република Србија као његов -бар у теорији - носећи стуб. Они пак изгледаговоре о неком србијанском концепту, или ономешто Руси, цинично, називају „умањујући нацио-нализам”.

Разни западни центри за испирање моз-гова у Русији су просули идеју да би Русимабило много боље када би се одрекли разнихделова своје државе где већински живинеруска популација. За сада западна „петаколона” којој је - за разлику од друге њенефракције коју чине разни лажни борци заљудска права слични нашим соњама бисерко иНаташама Кандић - дат задатак да делује салажно патриотских позиција (укључујући иразне неонацистичке групе које са као боре заруску ствар) и њени плиткоумни следбеницикоји уистину верују да заступају нешто добро засвој народ, заговарају одрицање Русије одСеверног Кавказа.

Сутра ће отићи и много даље. Уверен самда ће тврдити да Русима и не треба Сибир илиДалеки исток а камоли староруска „крајина” тј.Украјина или Мала Русија, колевка руске држав-ности. Ето, да се лепо Руси посвете - да парафра-зирам „српску идеју” Латинке Перовић - „дубин-ском развоју” европског дела Русији и биће имлепо. Шта ће им државна ширина са свим при-родним богатствима и геостратешким потенци-јалима које она носи? ЕУ ће их „братски прихва-тити”, као што је на пример прихватила Бугаре, ионда ће православни народи живети у ЕУ срећи иблагостању које сада уз поменуту земљу оличаваГрчка.

Да би и ми ту нашли своје место, ту јенакарадна „србијанска идеја”. она подразуме-ва да кротко прихватимо да нас врате на стањепре првог светског рата (Република србијаминус Рашка, Војводина, јужни тј. прешевско-бујановачки део Врањске долине, територи-јални појас уз бугарску и македонску границу).Наравно народу се то не каже тако већ нам сенуди да се спасоносно репозиционирамо уззападне скуте и то онда, што се прећуткује, малопо мало платимо неким „територијалним ситни-цама”. баш о томе мисле наши тзв. рационалнипатриоти разних боја. Или можда и не мислеиоле дубље о било чему, но описано су консек-венце предлога - дистанцирајмо се од Русије адржимо се Немачке. Не треба много мозга изнања да се то схвати. Уосталом, имамо упечат-љиве историјске примере које је тешко игнори-сати!...

ИСТИНСКИ ПРАГМАТИЗАМСрбија је имала разлог да се 1878. године

дистанцира од Русије која је тада, као и разнизападни центри моћи, озбиљно задирала у нашедржавне интересе. Данас Русија ништа не радипротив српских државних интереса а многи наЗападу баш то агресивно чине. Када смо иимали разлог да се љутимо на Русе и од њих уда-љимо, заиграли смо опасну игру у којој смо доста

(Kraj na str. 14/1)

Pax-Americana

„сви људи су створени једнаки и њиховоје неотуђиво право на: - живот, слободу итежњу ка срећи. Да би та права остварили,

људи стварају државе и организују праведнувласт. ако је та власт штетна, они могу да је

замене, укину и установе нову државу.”

4. јул, 1776, америчка „Декларацијао независности”

Камо среће да је свака реч из ове америч-ке „Декларације о независности” била истина!Данас би свет сасвим другачије изгледао...

Далеке 1776. године, 13 колонија које јеосновала Краљевина Британија, нису више желе-ле да матици плаћају таксе и губе зараду, па су сеотцепили од британске круне и у име профита, ане у име људских права, повели су трогодишњират за независност.

Пре него што су амерички колонизатористворили своје државе, протерали су Индијанцекојима је та земља припадала у унутрашњостамеричког континента. Британска круна је забра-нила даље освајање територија, сем појаса однеколико стотина километара од обале. Остало јеимало да припада разним племенима Индијанацакоји су ту живели. Међутим, похлепа је овладалаколонизаторима - досељеницима и они који нисуимали ништа и који су дошли из Европе да отмутуђу земљу - желели су да узму све!

Један од разлога побуне те новостворене„америчке” нације састављене с конца и конопца,пре свега од свакаквих смутљиваца, криминалацаи нерадника из Европе, а највише од лупежа про-тераних из Британије, никако није била правдани тада измишљена демократија.

Намера „америчких патриота” је била нај-подлија могућа намера да се Индијанци истребеи да се читав континент заузме и отме од његовихправих становника. Покољ америчкихИндијанаца се и данас кроз историјске уџбеникеприказује као нешто нормално, а тада су изврше-ни најгори могући злочини над женама и децом,трудницама и старима. Сви злочини су вршени саунапред планираном намером и систематски доконачног истребљења свих америчких племенадомородаца. Геноцид је права реч која треба дастоји у енциклопедијама за оно што су колониза-тори и криминалци из Европе учинили немоћнимИндијанцима, који и данас морају да живе урезерватима.

Мало је познато, а не учи се у школама, дасу такозване „америчке патриоте” из колонија из

„Декларације о независности” убрзо избацили идео којим је њен писац Томас Џеферсон јасноогласио противљење да се тргује људима, а то сеодносило на сва племена црних урођеника изАфрике.

Тако је већ од првог дана „Декларација онезависности” само једна обична превара јер уњој пише да су сви људи пред Богом једнаки, аИндијанци то нису били као ни црни афричкиробови! Не само што Индијанци нису били једна-ки са колонизаторима, који су их истребљиваликао зечеве, него су и црни робови чекали 300година, да би тек након смрти Мартина ЛутераКинга, 1970. црни Американци коначно добилиформалну слободу и подједнака права са белци-ма, али и дан данас само на папиру.

Тако да је чувена америчка демократија,коју сада САД на силу утерују целом свету у ства-ри почела тек 1970. и то привидно и за јавност. Идан данас док говоримо о томе, 2015. године,бела полиција на улицама САД убија ненаоружа-не црне тинејџере, некажњено и на очиглед целогсвета.

Иначе, каква је то „демократија” сведочи ичињеница да за свe време постојања САД, а то јесвега 200 година, само две партије постоје и радеу САД: демократе и републиканци, тј. неколикомоћних породица богаташа и на једној и на дру-гој страни смењује се на изборима. То су правепородичне династије председника и сенатора -династије Новог Светског поретка. Сваки америч-ки председник који се супротставио владајућимдинастијама Америке у сенци - завршио је мртав.Мало људи на свету уопште зна да су од 44 аме-ричка председника чак 4 убијена, а више од 20атентата је извршено на других 20 председникаСАД! То заиста говори о високом степену демо-кратије и мира, о развијеној цивилизацији и ојезику дипломатије!

Без обзира на атентате и покушаје поједи-них група у разним периодима развоја САД, тадржава се није отргла од владавине шачице бога-таша и војне индустрије. САД никада није оства-рила „амерички сан” и никада није постала„колевка демократије”. САД су већ 200 годинасамо дубок гроб за стотине хиљада емигранатакоји страдају у потрази за бољим животом,намамљени причама о „америчком сну” и масимилионера који су „успели” у Америци. Сва тајефтина радна снага брзо постане „мешано мле-вено месо” - без свог порекла, вере и без будућ-ности - емигрантима брзо пукне кичма. Такомлади емигранти пуни наде и снова, скончају за20 година после напорног рада и обећања, илипрезадужени и на ивици опстанка или као бан-кротирали бескућници који живе у канализацио-ним одводима. Више од милион и по људигодишње у САД заврши на улици, јер када су про-

2112

DrastiËno prikazana - i u onom najbitnijem - istinita istorija

саД Као сеМе Зла и НесРеће

Iskra 1. februar 2015. Iskra 1. februar 2015.

SAD kao seme...

глашени за вишак и када остану без посла, труликапиталистички закон их истерује на улицу.Читаве породице живе у аутомобилима, на улициили у подземним канализационим каналима.

Без обзира на козметичке промене властиу САД, убилачка и монструозна освајачка полити-ка САД никада се не мења, а и како би када САДживе од штампања долара, отимачине нафте иенергената широм света и наравно од продајеоружја. Историјски гледано, САД као геноциднатворевина, створена на крви убијаних и немоћнихИндијанаца, подигнута и саграђена на костимамилиона мучених и мрцварених црних робова,прогутала је тако читаву Северну Америку. Одмалих досељеничких логора на обалама СевернеАмерике, сиромашни и похлепни дивљаци изЕвропе освојили су и злочинима покорили читавједан континент који су насељавали Индијанцимногобројних питомих и правдољубивих племе-на. Најнеморалнији део људског рода, европскиколонисти, који је освојио овај континент уби-ствима и бајонетима, отиснуо се од својих земаљаматица у Европи у жељи за лако стеченом земљоми богатсвом преко ноћи и тако су насталеСједињене Америчке Државе. Једна по једнатериторија отимана је од Индијанских племена итако је настајала једна по једна „америчка” држа-ва. Како је само иронично што те америчке држа-ве углавном и данас носе имена Индијанскихплемена која су истребљена и измасакрирана допоследњег детета и бебе.

Овај „принцип” отимачине туђе земље,туђих богатстава, те тако стицања милиона дола-ра преко ноћи и без рада - то је и дан данас глав-ни принцип усађен дубоко у саме темеље САД -сила, неправда, отимање туђег и богаћење преконоћи! Владавина шачице ненормално и незами-сливо богатих људи над милионима у САД - и тоје само ново робовласничко друштво пресвученоу одело „демократије”. Црни робови су „слобод-ни” али само слободни да се роде унапред осуђе-ни на беду и неуспех у модерним САД, док новиробови пристижу са свих континената - емигран-ти свих раса и нивоа образовања - ново месо заамеричке машине смрти. На емигрантима ињиховој снази, док су млади и способни, никле суСАД у 21.веку.

Као вампири, амерички богаташи се хранеи богате на новој крви која стално пристиже-захваљујући ратовима и кризама које САД сејуширим света путем НАТО алијансе, ММФ-а и садаслугерањске Европске Уније - емиграната имасасвим довољно да добровољно постану модерниробови у САД. Емигранти у САД углавном оства-рују само за свакодневни живот - стан и храну!Све остало су кредити, дугови и камате, којиемигранте сачекају на првој кривини - чим прођумладост и снага - емигрант буде замењен новими млађим јадником из неке бедне земље коју јетакође САД ојадио и уништио. Па када за емиг-ранта дође средње доба - он пуца и остаје наулици - без посла брзо банкротира, а САД му

одузима и кућу и ауто и живот - нема социјалнепомоћи, нема бесплатног лечења - а његова децазаврше или на улици, или се отимају и дају „хра-нитељским” породицама на усвајање! Не само то,већ се 400.000 деце сваке године киднапује одродитеља и никада не пронађе - ко зна где и какозавршавају - као сексуални робови закључани поподрумима, као распарчани лешеви након иле-галног вађења органа за трансплатацију, каопроститутке у подземљу или као наркомани којивише не знају за себе?

Крваво и неправедно како су и настале,САД су тако и наставиле путем неправде и уби-става, док пуним устима хвале своју „демократи-ју”, од Дивљег Запада и проституције, преко 300година черечења и злостављања афричких робо-ва и њихових потомака, све до бомбардовањанедужних жена и деце у јапанским градовимаХирошими и Нагасакију у Другом Светском рату.Непотребно и без оправдања, иако је Јапан већкапитулирао, први пут у историји човечанстваСАД су бациле две атомске бомбе на ненаоружа-не цивиле. Голоруки, гладни и ратом намученицивили, обични људи и углавном жене, деца истарци, мучки су убијени тако што су живи горелии били испечени атомским бомбама. Последицерадијације и болести изазване зрачењем биле сујош горе од директне експлозије атомских бомби.Циљ САД није био да се што пре оконча ДругиСветски рат - велика Руска Армија и руски народсу били ти који су сломили нацистичку Немачку ират је већ био на самом крају.

САД су због великог броја пораза од стра-не Јапанаца у име освете и из немоћи, из потребеда тестирају атомску бомбу - починили и трећигеноцид од свог оснивања. Први надИндијанцима Северне Америке, други надАфричким робовима, а трећи над Јапанцима:читава једна нација, а пре свега деца, жене ицивили, платили су цену америчке сујете и биливелики и бесплатни експеримент!

У Јапану и дан данас америчка војска имастационаре широм те државе, која је практично идаље под окупацијом, иако је Други светски ратодавно завршен. Јапанска држава још увек ропћепод америчком чизмом. У исто време, геноциднафашистичка Немачка ујединила се и избрисаласве своје грехе још 1989. Берлински зид је срушен,а злочинци су брзо наставили истим путем -Немачка је већ 1991. својим залагањем растурилаСФРЈ и изазвала, финансирала и покренула крвавиграђански рат у Југославији, у коме су Срби про-глашени за легитимну мету и за злочинце! Целупричу је наравно помогла надобудна ЕвропскаУнија иза које су се вешто криле САД, светскиполицајац и наравно крвава алијанса НАТО.

Та „демократска” нација која је измисли-ла појам „Американца”, јер то није никаква наци-ја, већ територијални назив, после Другог свет-ског рата изазвала је све нове, мале ратове у имеутеривања „америчке демократије”. Пошто суисцрпели сву своју нафту и пошто су навикли даотимају и пљачкају туђе, САД су наставиле да иза-

О „умањујућем национализму” или штаСрби добијају ако се буду држали Немачке аодрекли ефективних спона са Русијом?

Од када је постало јасно да је Русијаспречена да, макар као што је изворно билопредвиђено, гради „Јужни ток”, односно да сеуслед западних санкција и намерног изазивањапада цене нафте суочава са великим економскимтешкоћама - и код нас је форсирано почела дасе води антируска кампања. Додуше то се заразлику од онога што се дешава на Западу (а икод нас се раније догађало) данас ради на врлоперфидан начин, који је прилагођен нашем,Русији наклоњеном, јавном мнењу. Једни, ираније отворено антируски пропагандисти, ускладу са тим сада тврде да је „Москва суочена сасвојим проблемима, како економски тако и поли-тички, оставила Србију на милост и немилостдругим великим силама”. они који су до јучекритиковали Кремљ због његових, наводно,антидемократских и антиевропских ставова инарицали због „превеликог” приближавањабеограда Москви, осећајући пулс јавности исхватајући како се постиже највећи манипула-тивни ефекат, данас позерски ламентирају надтим што су нас, као, Руси оставили. А као деоцеловитог антируског пропагандног мозаика,суштински слично али површински другачије,поступају и тзв. рационални, некритички проза-падне или бар прекомерно лично опортунистич-ки настројени, српски „патриоти”. Из њиховихредова нам се поручује да је Русија „далеко инемоћна, а ми морамо да живимо и морамо дамислимо о будућности наше деце”. Тако нам сенамеће закључак: „Држимо се Немачке, а никонам не брани да волимо Русију”.

КРИВИ РАЧУННаизглед наведени ставови су утемељени.

У међународним односима у првом плану јеинтерес. Традиционално пријатељство међународима само је његова надградња, а чињеницесу (1) да се Руска Федерација суочава са великимтешкоћама због чега тренутно и нема баш многоресурса и интереса за ангажовањем на нашимпросторима, односно, (2) да је услед кулминаци-је сукоба са све више против ње хомогенизова-ним Западом, у условима, у том контексту, нашенеповољне геополитичке локације (одвојеностод РФ, тј. оркужености чланицама ЕУ и НАТО),делокруг деловања Русије у српским земљамадодатно ограничен. отуда, хладан државничкирезон би указивао на то да, макар на дискретанначин којим се сувише не угрожавају економ-ски односи са Русијом, притиснута између двасукобљена „царства”, србија треба да се при-

клони оном, за сада још моћнијем, западном. Украјњој линији и Руси се, по правилу, у вези санама постављају врло рационално, бескомпро-мисно стављајући у први план своје интересе.Ипак, све речено у вези са „рационалним”српским позиционирањем у арени где се надме-ћу велики, стоји на трулим, манипулативнимтемељима. Када се ствари посматрају дубински,истина је битно другачија.

Не налазе се срби између две сукобље-не стране које не угрожавају наше интересе ануде нам неке бенефиције да станемо нањихову страну. Напротив. Водећи западницентри моћи директно и изузетно бруталноугрожавају српске интересе. Над опстанкомРепублике српске стално лебди фатална опас-ност, а њен најновији модалитет је оличен унемачко-британском плану који је тако замиш-љен да сукцесивно, релативно неприметно,води ка централизацији бих и свођењу Рс напуку административну форму. о одмаклојотмици Косова и Метохије да и не говоримо.Сада Немци појачавају свој притисак на Београдда ради ЕУ интеграција заокружи - чак прихва-тајући и пасоше накарадне косовске квази-државе - њено de facto признање. Онда ће каошлаг на торти бити затражено и у дефинитивномde jure виду. Око тога нема ни трунке дилеме, алии то није све.

о бескрајно проширеној аутономијиВојводине већ нам нескривено причају као о,наводној, „европској вредности” а питање Рашкеобласти (како је у еу документима у отоман-ском духу зову „санџак”) ове године се већнашло у извештају европске комисије онапретку Србије. Ваљда да нам јасно наговестеда ако желимо да надаље напредујемо ка еуморамо да прихватимо да се удаљавамо одразних делова своје земље!

РУСКИ УГАОЗа разлику од Немачке, бриселске адми-

нистрације и Вашингтона, Москва не ради уприлог директног па ни индиректног распар-чавања србије, односно подривања виталнихсрпских националних интереса у њеном окру-жењу. У праву је познати руски експерт за српскопитање Олег Бондаренко када констатује да јеСрбија доведена у ситуацију да је скоро осуђенана тзв. евро-интеграције, са свим негативнимшто оне за нас носе, јер Русија „не предлажеСрбији никакву геополитичку алтернативу”.

Русија, нажалост, још није осмислил ширигеополитички (за простор који није био део

1122

©ta nam nude `evrounijati`?

саМоЗаТиРање у иМе„НациоНалНоГ спаса”

Iskra 1. februar 2015.

Nema oporavka...

инструменте за њено остварење.

Све успешне земље модернизацију сво-јих привреда засновале су на индустријализа-цији и предузимале су активне мере да онабуде извозно орјентисана. То се реализовалокоришћењем протекционистичких баријера ипостепеном, веома дозираном либерализаци-јом спољноекономске и девизне сфере.упоредо са царинским и другим мерама зашти-те домаћих произвођача (ограничавање увозапомоћу квота, увозних дозвола), држава је раз-ним инструментима подстицала извоз (поре-ским олакшицама, кредитним субвенцијама),где се као изузетно ефикасан показао вештачкиодржаван низак (потцењен) девизни курс домаћевалуте.

Поред тога, успешне државе активнораде на каналисању индивидуалне предузет-ничке енергије у колективно предузетништво,свесне да у савременом свету предузетништвосве више постаје колективни подухват, гдедржава има и те како важну улогу. Као и све овеуспешне државе, србија се у будућем економ-ском развоју и модернизацији мора, пре свега,ослонити на домаће изворе финансирања, безобзира што је њена привреда у рушевинама, анарод на ивици беде. Да је то могуће остваритипоказује искуство успешних источноазијскихземаља.

Узимајући у обзир управо искуства разви-јених држава (којих је у последње време све вишена Истоку), какви су, према вашем мишљењу,домети штедње и праведне расподеле у контекс-ту изазова модернизације Србије?

— Треба да знамо да се грађани ових (раз-вијених) држава не рађају са таквим урођенимсклоностима. Примера ради, учешће штедње уБДП Јапана у времену 1885-1939. године износилоје око три одсто, а од средине 1950-тих годинакреће се између 30 и 35 одсто. Грађани су пока-зали високу спремност да поднесу жртве заобнову земље јер су имали поверење у својувласт, пошто је позив на жртвовање био праћени обавезом државе да обезбеди праведноучешће свих у спровођењу, а касније и у плодо-вима обнове. Праведност у расподели била је чаквећа него у Шведској. постојала је колективнасвест о одговорности за друштво и државу,односно одговорно понашање свих социјалнихпартнера - радника, послодаваца и државе.

Управо овакви примери морају бити путо-каз како се Србија може успешно модернизовати,али и доказ да се у ова тешка времена мора осло-нити на сопствене снаге - већу домаћу штедњу иинвестиције. Међутим, данас у србији владајућеелите имају мали интерес да подстичу штедњу,пошто се то не може извести, како то каже коле-га слободан антонић, без јачања националногдуха, без крупне државне визије, без снажењанационалног самопоуздања. Дакле, без неког

облика национализма.

Када кажемо да се србија у будућем еко-номском развоју и модернизацији мора, пресвега, ослањати на домаће изворе финансира-ња, то не искључује и иностране изворе финан-сирања, као што су концесије у велике инфра-структурне објекте, па чак и задуживање у ино-странству. Међутим, на узимање иностранихкредита треба ићи само у случајевима каданема додатног условљавања (пристајања наразна економска и политичка уцењивања) узстриктно поштовање „златних правила” заду-живања: када се добијена средства могу уложи-ти у домаћу привреду уз стопу приноса већу одкаматне стопе на те кредите, те када увећајуизвозну моћ земље и омогућују отплату узетихкредита.

У светлу ових чињеница, како разуметеактуелни спољнополитички курс Србије који„нема алтернативу” (приближавање ЕУ) и какве суекономске последице овакве ситуације?

— Да би се зауставило даље урушавањедржаве и привреде неопходно је темељно пре-испитати и нашу садашњу спољнополитичкуоријентацију, којом се декларативно ослањамона четири спољнополитичка стуба (Вашингтон,Брисел, Москва и Пекинг), а у исто време тврди-мо да „еу нема алтернативу” и кључна државнапитања решавамо уз сагласност брисела иВашингтона.

овде се поставља једно чисто здравора-зумско питање: зашто су нам важнија два западна(Вашингтон, Брисел) од два источна (Москва иПекинг) стуба, када саД и еу отворено радепротив интереса србије и њених грађана - 90-тих година ХХ века су нашу земљу држале подекономском блокадом, а потом извршиле и НАТОагресију бомбардујући нас и осиромашеним ура-нијумом, да би на крају - и данас - игралеодлучујућу улогу у дезинтеграцији србије ипокушајима гушења Републике српске? Топостаје још невероватније у времену када се уновој конфигурацији геополитичке моћи баланссила померио (и даље се помера) од два западна укорист два источна стуба.

Актуелна светска економска криза показа-ла је да пуноправно чланство у ЕУ не даје гаран-ције да се земља неће наћи у огромним економ-ским проблемима. Поред тога, озбиљне проценеговоре да (уколико би се ситуација чак иповољно развијала), није реално рачунати нанаше пуноправно чланство у еу у нареднихдесет година. То је доста дуг период у коме се(како у Србији, тако и у ЕУ) много шта може битнопроменити. Земље ЕУ последњих година суочилесу се са озбиљном кризом и данас се оне значајноразликују од оних држава од пре само неколикогодина, те се поставља логично питање: да ли ћееу уопште постојати кроз једну деценију (кадаби ми, по оптимистичким проценама, требало дапостанемо њен пуноправан члан), а ако и опстане,

(Kraj na str. 14/2)

зивају ратове, продају оружје, пошто заваде иподеле народ нападнуте државе. За 200 годинапостојања САД су изазвале 220 ратова и смрт 20милиона људи!

Сценарио је исти! Након што се народ унападнутој држави подели и почне убијати, наконшто нападнута држава пропадне економски, тадаСАД намећу своје плаћене играче и успостављајуњима потчињени режим. Затим САД покупе кај-мак: нафту, руде, воду, дијаманте, плодну земљу иза собом оставе ништавило и хаос. Наравно,колоне избеглица из уништених земаља САДшаљу пут Европе, да их ми примимо, збринемо изапослимо, док наши народи гладују и пропадају.

Тако САД разорише Либију и Сирију, а мисмо ти који примају хиљаде нежељених избегли-ца са обавезом да им пружимо смештај, храну илечење, док наш народ гладује и умире без помо-ћи. Зато најбољи наши људи, најспособнији и нај-паметнији одлазе одавде, а нама стижу избеглицекоје САД не желе!

Свет није схватио да још од агресије наВијетнам, наравно у име „демократије”, па све донаше несрећне Србије, САД покреће Четврти рајх.Под плаштом НАТО пакта, Европске Уније и сва-каквих других превара као што је ММФ, Група Г8,Уједињене Нације и сличне измишљотине „аме-ричке демократије”- управо су САД изазивале иводиле све ратове у свету. Највећи број злочинацаиз фашистичке Немачке, посебно злоћуднихХитлерових научника нашло је ухлебљење у аме-ричкој НАСА и у другим институцијама САД. Ипак,сасвим ново поглавље, да кажемо врхунац злочи-начке праксе, САД су доживеле у 21. веку, који јекулминација отворене, дрске и агресивне хеге-моније САД над целим светом!

А то је уједно и једини пут да САД прежи-ве и да ратовима које изазивају у туђим државама,да пљачком и отимањем туђе имовине намире 400милиона становника своје банкротирале, мон-струозне и незајажљиве државе! Пошто немајудругог начина или не желе да поштено раде, живеи тргују - политика САД се дакле никада неће ине може променити, уколико свет не пружијединствен отпор.

Наиме, још 1929. године САД су у потпуно-сти банкротирале, јер се њихова цела економијазаснивала на пљачки и отимачини, црпљењунационалног богатстава ради богаћења поједи-наца и присилном неплаћеном раду црних робо-ва. Дугови државе тада су доспели у руке моћнихпојединаца, који су почели да диктирају и поли-тику и економију САД.

Спас САД тада није стигао од отрежњењаи рада, већ је дошао Други светски рат и САД сусе извукле из банкрота покретањем војне инду-стрије. САД су тада схватиле да је то најуноснијибизнис и после Другог светског рата, па су намер-но изазивале кризе и ратове да би наставилиуспешну продају оружја и даљу потребу за њим.Велики „Маршалов” план је отворено још и тада

желео да ратом разорену Европу гурне у вечитидуг и ропство под САД.

Убрзо је створен и НАТО пакт са земљамаиз Европе, под плаштом заштите од комунизма иСССР-а. Чак и када се „Хладни рат” завршио НАТОје наставио да постоји, али као покриће за свеагресије и америчке окупације суверених земаља,које су имале природна богатства, а које су у истовреме биле мале и немоћне. Свака земља која нијежелела да буде опљачкана, бомбардована инападнута морала је да уђе у НАТО пакт, а касни-је и у наводно „економску унију” која се претво-рила у над-државну политичку диктатуру илитворевину под називом „Европска Унија”.

Ипак, врхунац америчког насиља над свимнародима и нацијама света догодио се баш унашој Србији: 24. марта 1999. године усред стареЕвропе и нашег Балкана. Користећи слабостСССР-а који је НАТО пакт са ЕУ систематски ра-зарао уз помоћ Михаила Горбачова и БорисаЈељцина, без одобрења Савета БезбедностиУједињених Нација, НАТО пакт је бомбардоваоСрбију у име људских права терористичке УЧК,подржавајући тако албанску нарко-мафију ињихову окупацију српског Косова и Метохије.

Док пишем ове редове, немачки повампи-рени фашисти и њихови унуци и праунуци, начелу са тотално поремећеним и сулудим властимау САД, прекрајају историју света и кидишу наРусију - на последње извориште природнихбогатстава које нису успели да похарају.

Напивши се крви и нафте уништавањемЛибије, Сирије, Авганистана, Ирака, опијениузурпацијом Украјине, Грузије, охрабрени инста-лирањем стотина диктаторских режима по свету,САД кроз механизме ЕУ и НАТО, ММФ-а и осталихнаводно међународних институција, уз свесрднупомоћ повампирене освајачке Немачке - ови без-умни моћници сада прете читавом свету.

Реално распаднути изнутра, банкротиралии пред социјалним немирима, са сломљеном еко-номијом и пуни емиграната који Америку не видекао своју отаџбину, САД силеџије упорно теже даизазову нови светски рат не би ли се скинули савешала која их чекају за све злочине против чове-чанства и против човечности...

Опљачкана Бугарска, прегажена и преза-дужена Грчка, окупирана Македонија, осирома-шена и задужена Румунија, опљачкана и задуженаМађарска, пропала Италија пуна емиграната,пропала Француска пуна емиграната - листа зло-чина у име Европске Уније под командном пали-цом САД је дуга, али неће бити и бесконачна.

Побуне ничу на све стране, иако их конт-ролисани европски медији прикривају - ипакмирис дима открива да има и ватре! Европскенације се полако буде и желе да збаце самарЕвропске Уније којој САД диктирају сваки потез.Колика је само иронија да најогори злочинци,убице и сецикесе, нејнеписменији и најнеморал-

2310 Iskra 1. februar 2015.

Iskra 1. februar 2015. Iskra 1. februar 2015. 24 9

Да ли је опоравак привреде могућ безредефинисања економске политике која се од2000. темељи на „Вашингтонском консензусу”

под утицајем светске олигархије и круп-ног капитала, чији је главни експонентМеђународни монетарни фонд (ММФ), новесрпске власти су, после петооктобарског пре-врата (2000), прихватиле неолиберални програмекономских промена (такозвани „Вашингтонскидоговор”) који је водио брзом урушавању,ионако слабашне, српске привреде. овим про-грамом србију, као, уосталом, и друге постсоци-јалистичке земље, требало je лишити власништванад ресурсима којима располаже и довести је утакву дужничку зависност (дужничко ропство)да буде беспоговорни послушник моћних ибогатих, а овај простор је третиран, пре свега,као извор јефтине и обесправљене радне снаге,те тржиште за производе и банкарске услугезападних земаља.

Све ове године Србија је без сопственедугорочне стратегије економског развоја, која бибила стручно верификована и политички усвојенау Скупштини. Улогу стратегије имају меморанду-ми о буџету и економској политици који се пишу усарадњи (тачније, по диктату) са ММФ-ом, а усва-јање и спровођење неолибералне економскеполитике ММФ је наметнуо као услов за доделукредита србији и приступ међународномтржишту капитала. На жалост, без обзира нанеколико смена влада у последњих 15-так година,у србији постоји доследност у спровођењупогрешне економске политике. Тако и пре неко-лико дана, премијер изјављује: „да ће Србија ура-дити све што тражи ММФ, јер је то добро заземљу”.

Основни проблем, ипак, није у ММФ(„цивилизованом утеривачу дугова” - како то лепокаже колега Небојша Катић), јер се он одличностара о интересима оних чији је експонент икоје заступа, него у некомпетентности и сер-вилности српске владајуће номенклатуре иподаничком дискурсу који доминира на дома-ћој академској и медијској јавној сцени. Све докне одбацимо неолибералну „лудачку кошуљу” нијемогуће очекивати било какав опоравак српскепривреде.

Како се концепт тзв. „минималне државе”,на чему инсистирају (нео)либерали, уклапа у вашесхватање решења нагомиланих економских про-блема у Србији?

— Оно што се мора одмах учинити јестереафирмација ефикасне државе и њених институ-ција у реформисању привреде, те одустајање одпогубне неолибералне економске политике,

односно напуштање наметнутог атипичног моде-ла привређивања (који сам пре више од једнедеценије назвао „бећарском економијом”, којафункционише по принципу: „продај, позајми ипотроши”), чији су резултати више него поражава-јући.

Могло би се рећи да реформе требаотпочети реафирмацијом државе. без ефикаснедржаве, није могућ ни дугорочно одрживи еко-номски раст ни социјални развој. И у високо раз-вијеним привредама слободно тржиште и влада семеђусобно допуњују, а улога државе мора битијош наглашенија у транзиторним и економскинедовољно развијеним земљама (каква је Србија),где држава треба да се јавља и у улози покрета-ча привредног развоја (подстицање предузет-ништва повољним кредитирањем, порескимолакшицама и слично, подстицањем јавнихрадова који имају значајне мултипликативнеефекте, поспешивањем спољнотрговинске раз-мене коришћењем пореских, кредитних,царинских и других мера итд.)

Досадашњи атипичан модел привређи-вања који се заснива на (рас)продаји имовине,задуживању и потрошњи (углавном, робе изувоза) и у коме се не исплати радити, произво-дити и извозити, хитно мора да буде замењентипичним моделом привређивања који све тоафирмише. За разлику од атипичног, типичнимодел привређивања има другачије постављенециљеве и, у складу с тим, другачију економскуполитику, те мере и инструменте за њено остваре-ње.

Шта је, дакле, алтернатива доминантномнеолибералном концепту који се у Србији спрово-ди у континуитету од 2000. године, односно штаби, по вашем мишљењу, требало да подразумева-ју реформе о којима се годинама говори? Шта суосновни стубови реформи?

— Главни (основни) циљ економске поли-тике мора да буде побољшање благостања, одно-сно квалитета живота већине њених грађана (а ненеки номинални економски показатељи, такоомиљени нашим економистима неолибералима:стопа инфлације, стопа либерализације привреде,учешће приватног сектора у БДП, степен економ-ских слобода итд). Дугорочно одрживи динами-чан привредни раст, уз пуну запосленост, иравномерна и праведна расподела национал-ног дохотка су подциљеви и претпоставкаостваривања главног циља. упоредо са пита-њем економске ефикасности, мора се истраја-вати и на питању праведности, будући да безправедности није могуће на дужи рок обезбедитиекономску ефикасност. У складу са правилнопостављеним циљевима, потребно је, затим,дефинисати економску политику, те мере и

SAD kao seme...

нији исељеници из Европе, који су похарали иубили Северну Америку, сада тријумфално дола-зе у Европу као господари! САД су Европи састав-љеној од древних народа и култура, наметнулиглобализацију друштва и мулти-културални кон-цепт „млевеног меса” и мешања народа и нацијадо тачке непрепознатљивости. Зашто? Зато што јеамеричка нација продукт расне мешавине свихнарода света, то је нација без свог језика, без свогкорена, без историје и без културе! Као такве САДникада не могу да победе и потчине народе којиимају свој идентитет, корене, јединствене језике,историју и кулутуру.

САД које су симбол Содоме и Гоморе овогновог света, желе да у Европи прошире сав својнеморал и да нама донесу Дивљи Запад у нашеземље и домове. Дрога, криминал, серијске убицеи педофили, проституција и трговина људима иорганима - неморал и простаклук сваке врсте, тосу „вредности” САД и „Западне” цивилизације.Мноштво секташких група које жртвују људе, КјуКлукс Клан који и даље убија црнопуте људе уСАД, нео-фашистичке организације које раденесметано у САД - то је оно што САД желе и уЕвропи, посебно у православним земљама, јерсамо још православци одолевају тој пошасти.Западна Европа... већ је дубоко утонула у неморали трулеж, чланице Европске Уније већ 30 годинатрпе амерички утицај и „американизацију” својихдржава, оне су само верна копија америчке дека-денције и разврата.

Земље Западне Европе немају више верукао штит од напада на свој идентитет и својучистоту. Новац - америчко оружје победе надљудском похлепом, сила - амерички метод„демократије” и лаж - стара смицалица која јесада узела лице савремених медија: ето тринепријатеља која су од Европе - мајке светскецивилизације, створиле Европу као јефтину иизанђалу америчку проститутку.

САД силеџија сада вреба на Русију, младуи богату девојку коју треба пребити и силовати, аонда је и опљачкати и поробити, попут Европе.Само, православна и честита Русија није се при-мила на амерички мамац, руски народ је одбациоиздајнике и сараднике САД и НАТО пакта. Изпакла у који је замало упала, Русија се подигланеуништива као и увек, јер се вратила својимкоренима: православљу, патриотизму и поносу!Тако САД нису успеле да на крајње лукав и„невидљив” начин срозају Русију и да је поробе узпомоћ Европске Уније или домаћих издајника уРусији.

Зато, сада остаје само отворена игра укојој су САД разоткривене: нико више на свету неверује у америчку демократију или њихову тобожбригу за јадне и угњетаване народе широм света.Након 200 година крвавог трага САД у историјичовечанства, сада је све јасно: све разорене држа-ве Европе пале су зарад профита САД. Све бом-бардоване државе страдале су да би САД бес-

платно имале нафту, гас, руде и остала богатстваотета у име утеривања „америчке демократије”...

Српски културни клуб бобан Гајић14.1.2015.---------------------

Napomena Iskre

Mi smo iz ovog napisa izostavili znatandeo koji se odnosi na Srbiju, ne samo πto je to dugai posebna tema, veÊ i zbog rodoqubive æeqe piscada znaËaj i `otpor` Srbije i svest i raspoloæewewene javnosti prikaæe daleko boqom odstvarnosti.

U Ëlanku ima preterivawa i netaËnosti.To je sasvim izvesno, kada se napr. odnosi napoloæaj i æivotni standard bar bele, pa i srpske,imigracije u SAD. Ako je i taËno da je u vrhunskomkapitalizmu sve, pa i Ëovek, sredstvo za uveÊaweprofita i sluæbi bogaÊewa prebogatih, autorprevia Ëiwenicu da su i `mrvice` sa stola amer-iËkih Gavana, `velike zalogaj` za proseËnog Ëovekasredwe i malo razvijenih zemaqa ostalog sveta.Tako domorodci ovih obiËno misle o svojim SADemigrantima kao `bogatim Amerikacima`.

Dobronamerni g. GajiÊ podleæe svojimæarkim æeqama, kad poput veÊine naπih rodo-qubivih komentatora, prerano `otpisuje` veÊ`bankrotirane` SAD. Stvarnost je daleko od toga.Po onome πto sam piπe, moÊ i sila Amerike suzastraπujuÊi. Joπ uvek bez ozbiqnog, stvarnog ijedinstvenog `premca`. Neki objektivni svetskianalitiËari smatraju, nedavni masakr u redakciji`©arli ebdo` i wegove posledice, mahinacijomSAD i opomenom Francuskoj, zato πto je otpoËelada se zalaæe za ukidawe sankcija Rusije, jer suprotivne ekonomskim interesima najveÊih dræavaEU. Bez obzira kako Novi svetski poredak (NSP)dræi svoje (voqne i nevoqne) saveznike uposluπnosti, vojno-strateπka i finansijsko-privredna premoÊ SAD je tako velika, da Êe je presruπiti tiwajuÊe protivreËnosti kapitalizma,nego bilo kakvi rivalni vojno-politiËki savezi.

SliËno je i sa preranim, euforiËnim`krunisawem` Rusije pobednicom u hladno-vruÊemsuËeqavawu sa SAD. Autor zaboravqa da je i samaRusija danas demokratsko-kapitalistiËka dræa-va. Pored neravnopravnog otpora opkoqavawu iratnoj pretwi NATO saveza, Putinova Rusija morada se bori i protiv svoje uticajne politiËko-ka-pitalistiËke `pete kolone` koju Zapad otvorenopodræava i finansira. Najboqe Ëemu, uzdawem uGospoda, moæemo da se nadamo jeste da u ovoj ne-ravnopravnoj `utakmici` Rusija - uprkos teπkihiskuπewa koja predstoje - ostane cela i nepo-beena.

I pored iznetih primedbi, prenosimo deoovog napisa o saæetoj istoriji SAD, wihovom nas-tajawu i kontinentalnom πirewu i osvajawu, tedanas (sve)moÊnoj svetskoj imperiji i wenoj glo-balnoj nametqivoj i nasilnoj politici NSP, jermislimo da je - u onom najbitnijem - istinita.

пРоФ. ДР јоВаН б. ДушаНић:

НеМа опоРаВКа ДоК Не оДбациМоНеолибеРалНу луДаЧКу Кошуљу

Iskra 1. februar 2015. Iskra 1. februar 2015.

део слободе говора.

Ипак, и у Србији има задртих ЕУ фанати-ка који се укључују у процес стварања новогмита заснованом на поклоњењу лажној жртвилажне борбе за лажна људска права. А читавабулумента и у свету и код нас, која сада јадику-је због напада исламских екстремиста, већ сепуно пута истакла по подршци истим тим теро-ристима на Балкану, Кавказу или Сирији. Широмсвета на разним континентима гину хиљаде ихиљаде људи од исламског терора, али монди-јалисте то не занима. За њих један ЕУ грађанинвреди више него десетине хиљада некаквих„примитиваца" из незападног света. Монди-јалистички центри моћи иако периодично рату-ју против исламских екстремиста, увек су сањима у истом фронту када је реч о борби про-тив православља или против национализма.

И у Србији, за убијеним жандармомСтеваном Синђелићем или српским младићемМарком Ивковићем, нико од мондијалистичкихлажних душебрижника није прстом мрднуо даискаже солидарност. Шта и очекивати од слуђе-них испраних мозгова чије мишљење креирајуантисрпски медији и представници тзв. НВО.Читав тај екстремистичко-србомрзачки миље,као да је обележен и прокажен. Скуп фрустри-раних ружних жена пуних отрова, безличнихпсеудомушкараца, хомосексуалаца, первер-зњака и наркомана, те јалових „антифашистич-ких" пропалитета. Сви они уживају заштиту иподршку издајничког антисрпског и пљачкаш-ког режима Алксандра Вучића, Ивице Дачића идругих политикантских изрода.

А сви наведени, само су пиони оних нај-већих терориста. А то су НАТО трупе предвође-не бандитском државом САД. Наиме од странеслужби ове државе, осниване су исламске теро-ристичке организације широм света, а властиНАТО држава, у циљу обрачуна са идентитетомевропских нација, већ деценијама толеришу иподстичу најезду имиграната и бујање ислама уЕвропи. Исте државне власти, потпомажу ифинансирају дегенерисане пројекте попут„Шарли Ебдо",тако да су управо оне криве зачитаво крваво врзино коло терора и провокаци-ја.

Ипак таква суморна данашњица на тлуЕвропе, убедљиво најављује долазећу епохујачања националистичких снага њених народа.А преостали одани синови својих нација већпостају све организованији са циљем обрачунаи са посленицима мондијалистичке окупације.

илија средојевић

Без икакве сумње, највећи терористи напланети су НАТО трупе предвођене бандитскомдржавом САД. Наиме од стране служби оведржаве, осниване су исламске терористичкеорганизације широм света, а власти НАТОдржава, у циљу обрачуна са идентитетом европ-ских нација, већ деценијама толеришу и под-стичу најезду имиграната и бујање ислама уЕвропи. Исте државне власти, потпомажу ифинансирају дегенерисане пројекте попут„Шарли Ебдо", тако да су управо оне криве зачитаво крваво врзино коло терора и провокаци-ја.

Широм света па и у Србији, представни-ци мондијалистичке клике регрутовани издруштвеног талога, поново су имали своју нака-радну представу. Овога пута, надметали су се ужалопојкама и хистеричном заговарању колек-тивног саучешћа у болу за „недужним" погину-лим „новинарима" париског часописа „ШарлиЕбдо". Ми се наравно гнушамо таквих назора, језнамо да је поменути часопис, антихришћанскии aнтинационални пројекат и обично анархи-стичко-либерално порнографско смеће одновина. Својим карикатурима, без икакве умет-ничкe вредности, без шарма и виртуозности,„Чарли Ебдо" се свео на пуко изругивање и про-воцирање.

Стога, у Србији углавном није прихваће-на идеја покрета ,,Ја сам Чарли'', и добро је штоје тако. Јер иако је нормална ствар осудититероризам, поставља се питање колико је заиста,,вредност'' идеја по којој је сасвим у реду руга-ти се туђим верским осећањима, у име слободеговора?

Има ту доста лицемерја, а најуочљивијеје оно везано за политичку коректност. Каоједан од стубова друштва ЕУ, све што није поли-тички „коректно”, одмах се одбацује и осуђује.Па тако, није политички „коректно” ругати сенационалним мањинама, хомосексуалцима итд.Не можете да вичете на радника јер је томобинг, не можете да погледате колегиницу напослу јер је то ,,сексуално узнемиравање'', акосе у кући свађате са женом идете у затвор. Свису заштићени и све је забрањено (нешто од тога,из сасвим оправданих и разумних разлога анешто и не), али је истовремено сасвим у редуправити и подржавати карикатуре које се руга-ју религиозним осећањима људи. То јесте поли-тички „коректно” из само једног једноставногразлога - ЕУ је секуларна, антихришћансканад-држава у којој за религију нема места. Збогтога је активна промоција сваког изругивањарелигији не само политички коректна, него јекао један од стубова такве ЕУ, представљена као

Француска заиста има проблем самуслиманима, али га неће решити пре

него што реши свој проблем саимперијом

1.Може ли глупље? Може ли неистинитије?

Може ли неискреније? „Сви смо ми Шарли”(ебдо),разбија се од петпарачке патетике ЗападнаЕвропа, од Канала до Берлина. И - све склонијајаким симболима што је даље од њихових значе-ња - високо подиже оловку у руци, бранећи, као,слободу мишљења, једну од својих тековина извремена кад је још и умела да подржи прогоње-не, не држећи страну прогонитеља.

Смрт 12 невиних људи је, нема сумње,велика трагедија, према којој се ваља односитиса дужним пијететом. Али крв на зидовимаредакције шарли ебдоа није се ни осушила,кад је смрт новинара париског недељника, каопо команди, претворена у масовну манифеста-цију лажи и глупости. Уместо да злочин, који јеотворио још једна врата пакла света у коме живи-мо, буде позив на дубоко размишљање и суочава-ње са истином, још једном је победила потребада останемо будале.

2.Нисмо, срећом, сви Шарли ебдо, нити

треба да будемо, а ево и зашто. Француски мага-зин један је од последњих трептаја францускетрадиције радикалне секуларистичке сатире,која је свој врхунац имала 60-тих и 70-тих годи-на прошлог века, времена кад је деголистичкаФранцуска - која је високо вредновала појамслободе - преживела свој врхунац и почела да сегаси. Радикално и грубо преиспитивање свега,култова понајвише, довело је и до прве забранешарли ебдоа с почетка 70-тих због увредеуправо Де Гола, и то у тренутку кад је целаФранцуска знала да родоначелник њенепослератне државе лежи на самртној постељи.

Времена су се мењала, и од моћи и утица-ја новина попут отровног Шарли ебдоа није оста-ло много. Магазин је грубо умео да се нашалиса муслиманима, вређајући њиховог пророкаМухамеда, понекад је вређао папу, неколикопута у време Косовске кризе 90-тих и србе, ито по преовлађујућем западном наративу,рабине, француске председнике, понекад избог интервенције у Либији, али никад због тогашто је некад моћна Република постала бледиамерички културни и политички вазал.

Речју, шарли ебдо постао је цвет у вели-кој башти француских медија који су добрознали о чему се не пише и са чим се не тера

шала. Помало опорог укуса, још увек анархичан,јуродив у својој суштинској аполитичности, алиипак цвет, ни близу оне разорне традиције јед-ног од великих родоначелника жанра БорисаВијана.

3.Коментари у западним медијима били су

опет скандал своје врсте. сејмон Џенкинс уГардијану каже да тероризам „може да убијаљуде”, али (срећом, ваљда) „не може да задржитериторију или свргне владу”. Довољан разлогда се, према Џенкинсу, супротставимо страху одтероризма? Зашто се плашити кад можемо самода погинемо, чему стрепети кад ће наша властостати нетакнута?

Британски карикатуриста Мартин Роусон,такође у Гардијану, бави се слободом штампе,активистички тврдећи да „важније него икад дане престанемо да се презриво смејемо овој групикловнова убица”, док Николас Кристоф уњујорк тајмсу сугерише да свакако требаизбећи верски карактер убиства. уосталом,каже он, „хришћани немају коме да се извиња-вају зато што су хришћански фанатици у бив-шој југославији вршили геноцид над мусли-манима”.

Каква штета да не постоји „оскар” за про-машене теме и избегавање истине, за њега би сеотимало бар 30 западних коментатoра најути-цајнијих новина који су, сви одреда, избеглида коментаришу чињеницу да су убице браћасаид и шериф Куаши повратници из сирије,где су се у исламистичким формацијама бори-ли против асадове владе под командом аме-ричких генерала и уз издашну помоћ западнихземаља, међу којима и Француске. Зар не бибило лепо прочитати размишљање неког од ути-цајних западних колумниста о томе да ли субраћа Куаши, рођени Парижани, променили својкарактер и политичке погледе и од некадашњихзападних савезника сад постали непријатељиили су онакви какви су у сирији драгоценисавезници, а, тек кад се врате кући, терористии непријатељи?

4.Зар само та чињеница, овако пресна, није

довољна да би европа, која поводом терори-стичког убиства већине редакције шарлиебдоа брани слободу изражавања, морала дасе замисли да ли је ту слободу изгубила давнопре. Или бар да опише каква је природа те сло-боде коју брани: да ли је то слобода да сепљује муслимански пророк, а да се не дира,рецимо, Мојсије; да ли је то слобода да сеВладимир путин пореди са хитлером или сло-

258

Teroristi NSP - inspiratori mita laænog sauËeπÊa sa Francuskom

Ми НисМо ЧаРлиNeistine povodom zloËina u redakciji `©arli ebdo`

FRANCUSKA MORA DA POVRATI OTETISUVERENITET

Iskra 1. februar 2015. Iskra 1. februar 2015.

Francuska mora...

бода да се не помене да је број жртава које јеиза себе оставио прекоморски францускисавезник данас већи него број жртава који је насебе књижио Хитлер у моменту кад му је већцела Француска била под ногама? Да ли је то,на крају, слобода да се мртви из редакцијеШарли ебдоа положе на олтар слободе медија, ада се мртви из Абердареве сматрају колатерар-ном штетом добро обављеног хуманитарногпосла?

Слобода у којој је дозвољено изруговатисе некоме, а неком не додатно вређа оног са кимсе изругујемо. Не би ми биле симпатичне новинекоје критикују Христа, чак и ако би истовременокритиковале Мојсија и Мухамеда, али бих топоднео лакше са свешћу да је њихов мотив унепостојању табуа. Изругивање са Мухамедомтамо где су остали пророци табу није могло да неноси призвук расизма, без обзира што је очиг-ледно да новинари Шарлија нису били то, већсавремени јуродиви анархисти, бледа сенка сво-јих претходника, кретајући се у границама којесу им била зацртане. И зато су страдали: иаковероватно без свести о томе, они су били нај-истуренији пункт према периферији - у овомслучају исламској - а да нису уживали заштитуцентра, на какву могу да рачунају, рецимо,креатори и важнији носиоци такве политике.

5.И баш то не значи да је требало да плате

главама, да је требало да плате било чим. Зато јепривремена сакрализација жртава, пре негошто их прогута заборав, врхунац беде облико-вања јавне свести. Наиме, ако су они били жртверадикалних муслимана, њихова жртва потпуно јебесмислена. Јер нису муслимани, ма коликорадикални и насилни, ти који су креиралиданашњи насилни западни свет, колико год даи сами имају своју улогу у њему; нису мусли-мани ти који су од европских медија направи-ли заштитника једног политички и моралнонеодрживог стања. Тај свет направили су оникоје ниједне француске новине не смеју дадемистификују, они којима се последњи супрот-ставио Де Гол и са којима шалу није терао чак нијуродиви маргинални Шарли ебдо.

Говорити о томе као о борби за медијскеслободе, исто је што и код нас веровати да јеборба за слободу мишљења борба за повратакОље Бећковић, некога ко је био део мекане рукесистема за укидање слободе да би на крају и сампостао жртва сопствених напора.

6.Проговорити о томе чија је заиста жртва

редакција шарлија значило би сведочитиистину, значило би, на крају, дати некакавсмисао њиховој погибији. Ко ће имати користиод њихове смрти? Француска, којој се за самопет минута, колико је трајао крвави пир иредакцији шарлија, показало докле је упала у

замку са својом вишедеценијском имиграцио-ном политиком и да би се пуцање тог балонамогло завршити њеном потпуном дестаблиза-цијом, па и грађанским ратом? Или муслиман-ска заједница у Француској, којој ће нареднихдана горети џамије и кебаб-ресторани, премакојој ће бити усмерен сав бес будуће францускесоцијалне експлозије? или америка, која знаколико је од среде оланд рањив и у дефанзи-ви. За државу попут Француске било је довољнопет минута.

Да ли је то западноевропски свет забора-вио свог политичког пророка Карла Шмита, неумећи више ни толико да непогрешиво препознанепријатеља? Јер нема никакве сврхе говоритио слободи медија, или било каквој слободи, и упаризу, и у берлину, и у београду, а не ставитиу центар тог разматрања америчку империју,наравно, препознајући је као главног кривца.

Наравно, не постоје никакви докази да јеовде реч о америчкој тајној операцији на деста-билизацији Француске иако претходна искуства -попут операције Гладио из 70-тих година, у којојсу, испоставило се, радикални комунисти изЦрвених бригада отели и убили Алда Мора зарачун CIA - говоре да то никако не треба уна-пред одбацити. Шта год да су хтели, ко год да ихје послао, браћа Куаши пуцали су у користамерике. само је она добитник у масакрушарлија. шта о томе мисли оланд, никад,наравно, неће рећи. Али, ако у наредним дани-ма престане да позива на скидање санкцијаРусији и ако више не буде полуга за руски ути-цај у европи, што је постао пошто је путинохладио везе са ангелом Меркел, биће да је тобила та порука и биће да ју је оланд добросхватио.

7.Француска је на путу без повратка друшт-

ва које је подељено на расној основи, таман оно-лико колико ће масакр у Шарлију многе Французекоји су бежали од расне поделе определитипрема својима и колико ће њихова реакција дез-интегрисати многе интегрисане муслимане. Даби тај проблем решила, Француска мора даповрати свој отети суверенитет, иначе ће њенпроблем све више бити средство којим је уце-њује и контролише америчка империја. Речју,Француска заиста има проблем са муслиманима,али га не може решити пре него што реши својпроблем са Империјом, без обзира да ли је зло-чин у редакцији Шарли ебдоа америчка false flagоперација или аутономан чин муслиманскихтерориста.

Није то заслужила сирота МалрооваФранцуска, која данас не уме ни да се држи заместо које је боли; чему је бољем могла да сенада Левијева Француска, која тражи моралнипринцип у служењу свом највећем непријатељу.

Novi Standard, 9.1.2015 Æeqko CvijanoviÊ(Podvukla - Iskra)

`Filijala` evroatlantizma...

svakako nije u skladu sa evropskom politikom kojusu premijer VuËiÊ i Vlada Srbije vodili dosad i naosnovu koje su delom i pobedili na izborima. Neπtotu, πto bi narod rekao, ne πtima. Svakodnevnomoæemo Ëuti, najËeπÊe baπ od premijera, kako jeSrbija istinski posveÊena evropskom putu, a ovogvikenda „saznajemo” da je EU organizacija kojaplaÊa medije da rade protiv Vlade Srbije. Pa ako jeto zaista tako, ako je EU toliko neprijateqskiraspoloæena prema nama, opravdano je da se sadveÊina graana zapita - pa πta Êemo onda mi tamo?Ili je reË o zaista oπtrom zaokretu politikevlade prema EU ili se, a viπe se Ëini da je tako, udomaÊoj javnosti priprema teren za neπto πto nasuskoro oËekuje. ImajuÊi u vidu posledwe izjavepredsednika NikoliÊa, moæda vlasti u SrbijioËekuju da Êe EU od wih zatraæiti i zvaniËno priz-navawe Kosova, kako bi Srbija bræe uπla u Uniju ipreskoËila mnogo teæe uslove.

Priznati nezavisnost Kosova moæda jelakπe nego reformisati Ëitavu dræavu i druπtvu.I izgleda da se predstavnici vlasti i pripremajuza to. Pokuπavaju, moæda, da ispadnu sada oπtriprema Evropi, po nekim bezazlenim pitawima, dabi sutra, kada bi se odluËili za priznawe Kosova,Ëinilo da Srbija, ipak, nije pristajala baπ na biloπta. U svakom sluËaju, ako to nije plan, graanimaSrbije ostaje samo da se nadaju da nam se izjave odvikenda neÊe vratiti kao bumerang. (Danas,Redakcijski komentar, 11.1.2015).

VuËiÊ zaratio sa Briselom

Problem slobode ili neslobode srpskihmedija buknuo je na startu nove godine kao vrelatema u hladnim danima, uvodeÊi premijeraAleksandra VuËiÊa u pravi mali rat sa Evropskomunijom. Lavinu javnih prepucavawa pokrenula jeVuËiÊeva optuæba da su novinari BalkanskeistraæivaËke mreæe BIRN od πefa delegacijeEvropske unije u Srbiji Majkla Devenporta i odUnije "dobili pare" da bi pisali neistine.

Premijeru su zasmetali navodi da jeElektroprivreda Srbije za ispumpavawe vode izRudarskog basena Kolubara angaæovala konzorcijumbez iskustva, Ëime je znatno uveÊala cenu posla.Ova priËa bila je i povod za VuËiÊevu razmenuteπkih reËi sa portparolkom EU Majom KocijanËiË.Predstavnica EU je oπtro demantovala optuæbesrpskog premijera, a on joj je joπ oπtrije odgovoriokako bi ona da ga uÊutka u ime EU.

Iza prepucavawa sa Briselom mogao bi dase krije zaokret od EU, bojazan je koju izraæavapredsednik Nezavisnog udruæewa novinaraVukaπin ObradoviÊ.

Na Orbanovom putu

Vukaπin ObradoviÊ smatra da bi odusta-jawem od EU o i okretawem drugoj politiËkoj opci-ji, Srbija pretrpela veliku πtetu.

- Ne mislim tu samo na zaokret ka Moskvi,veÊ pre strahujem da bi Aleksandar VuËiÊ idolemogao da potraæi u nekoj vrsti srpskog Orbana,

726

odnosno politici nalik onoj u Maarskoj koja seumnogome ne poklapa sa Briselom, iako je ta zemqaËlanica EU - ukazao je ObradoviÊ.

- Mediji su u ovom prepucavawu samo povodi kolateralna πteta. Viπe brine πto neprimerenoreagovawe premijera moæe da ima dubqe povodekoji mogu biti generalni stav prema evropskimintegracijama. Plaπim se da je wegovo reagovawenije samo izraz nervoze usled pitawa naunutraπwem i spoqnom planu, veÊ nas stavqa udilemu da li sada ima rezervu prema zacrtanomputu ka EU - kaæe ObradoviÊ za "Vesti".

Premijer se, prema oceni nevladinogCentra za evroatlantske studije, polemikom sa EUneodgovorno poneo prema biraËima koji su gadoveli na vlast, verujuÊi da Êe ih iskreno voditika EU.

DrugaËijeg miπqewa je liderSocijaldemokratske unije, psiholog Æarko KoraÊkoji ukazuje da je VuËiÊev ton i naËin davawa izjaveneobiËan jezik za premijera jedne dræave.

- Ako takav nastup ostavimo po strani ipogledamo sadræinu izjave, vidimo da VuËiÊ napa-da EU zato πto je jedna NVO dobila novac, moæda idavno, za svoj rad. Brisel ukazuje da je uloæio umnogo u sliËne organizacije da nezavisno od bilokoga rade, a premijer, umesto BIRN-a napada celuEU, pa ispada da je Brisel istraæivao tender, a nenovinari BIRN-a, tumaËi KoraÊ za "Vesti".

On smatra vaænim i odgovor na pitawezaπto premijer tako liËno reaguje zbog ovakvogpisawa. U javnosti se VuËiÊev nastup tumaËi i kaonervoza zbog kaπwewa otvarawa pregovaraËkihpoglavqa EU, pribliæavawa briselskih razgovorao Kosovu koji bi mogli da uspore put Srbije ka EU.Direktor vladine Kancelarije za Kosovo i MetohijuMarko –uriÊ istiËe da je vaæno da Srbija æeli uEU kao partner, a ne kao "vreÊa za boks".

»ija lutka neÊe da bude

Centar za evroatlantske integracijeVuËiÊeve optuæbe vidi i kao uvredu institucijekoju Devenport predstavqa, pa utoliko viπe izne-nauje izjava premijera "tim laæovima recite da suopet lagali".

- Koje su to vrednosti EU u koje VuËiÊ veru-je jer poπtovawe slobode govora koju on namernobrka sa odgovornoπÊu za javnu reË javnih delatnikau javnom prostoru, to svakako nije. Ëudno je, takoe,da tvrdi da "neÊe da bude lutka na povocu", a nudida se povuËe s puta ako to oni javno zatraæe i toistim onima kojima poruËuje da neÊe da im budelutka - navodi Centar.

- Zanimqivo je da u tom odgovoru koji je sti-gao iz Brisela nismo Ëuli da je netaËno da sudavali novac toj organizaciji da je usmeravaju kakoÊe politiËki raditi, niti smo na bilo koji naËinËuli neki odgovor na ono πto je Ëiwenica, da pos-toji praksa meπawa u politiËki æivot u regionu -zakquËio je –uriÊ.

I ministar za rad Aleksandar Vulin istiËeda VuËiÊu niko nema pravo da nareuje osim graanakoji su mu dali mandat na izborima...

12.1.2015. Vesti online(Podvukla - Iskra)

Iskra 1. februar 2015. Iskra 1. februar 2015.

`Filijala` evroatlantizma...

основу тога што су поверовали да ће их искреноводити ка еу, а не о томе само причати или на томеделати само док то њему доноси корист подршке заопстанак на власти (Бриселски споразум).

овај безочни одговор је само последњи унизу потеза највиших државних функционерасрбије који о курсу србије све очитије лажу ибираче и међународну заједницу, додатноодвраћајући бираче од европских интеграцијасистемским коришћењем непримерених фразакао што је она о ”уценама србије које долазе одеу”.

Имајући у виду да је процес европских интег-рација добровољан и демократски, да ЕУ никог неприсиљава да јој се придружи, већ само логичноизноси очекивања од кандидата да испуне условекоји су добровољно уведени и у самој ЕУ, за таквопонашање постоји само једно рационално обја-шњење.

Државни врх србије истински не жели дасрбија напредује ка еу, знајући шта заиста значеи како би на њихову аутократску власт и путини-зацију србије утицале европске праксе поштова-ња слободе говора, слободе штампе, недискрими-нације и другога, што је у ЕУ још увек на срећупредоминантно окружење, без обзира што се тевредности подривају од политичара унутар еу,на које Вучић очито жели да се угледа.

Додатно, они су итекако свесни да приближа-вање еу значи и: мање варања у јавним набавка-ма, намештеним тендерима и државним погод-бама; отежану пљачку јавних добара партизаци-јом јавних предузећа и злоупотребу система без-бедности у циљу обрачуна са политичким и еко-номским конкурентима; истинске а не лажнемере у обрачуну са корупцијом и монополима,свему на чему у ствари почива огромна моћВучића и његовог окружења.

Немојмо се заваравати, овако безочнуВучићеву реакцију према целој еу није изазвалоништа друго до спомињање сукоба интереса идругих мутних радњи у којима је биРН ухватиоВучићевог блиског сарадника Николупетровића.

Вучић је својом свесно первертираном пер-цепцијом слободе штампе и изражавања, успео дафокус јавности скрене са те чињенице, не презајућида тиме опасно угрози ионако компликованеодносе србије са еу. Они, иначе, засигурно многовише користе грађанима Србије него грађанима ЕУ.

Нажалост по све нас, Милошевићев министаринформисања се ругањем вредности слободе изра-жавања и извртањем њених основних премиса уциљу одбране страначких и личних финансиј-ских интереса послужио у тренутку кад се скороцео свет налази у шоку због убиства новинара,који су заиста знали шта је слобода изражавањаи за њу се бескомпромисно борили, и смрти поли-цајаца и грађана Француске.

Време је, чини се, и за локални друштвенитренд - JaNisamVuËiÊ

(Саопштење београдског Центра заевроатлантске студије)

11.1.2014. Fakti(Podvukla - Iskra)

NUNS: VuËiÊev reËnik pripada proπlim vremenima

Nezavisno udruæewe novinara Srbije(NUNS) protestovalo je zbog naËina na koji je pre-mijer Aleksandar VuËiÊ govorio o BalkanskojistraæivaËkoj mreæi (BIRN), koju je optuæio dalaæe.

NUNS ocewuje ovakvo ponaπawe predsedni-ka Vlade Srbije kao otvoreni pritisak, ne samo nanovinare BIRN-a, veÊ i ugroæavawem slobodemedija, kaæe se u saopπtewu NUNS-a.

Kako navode u tom udruæewu, nazivawe no-vinara BIRN-a "laæovima", uz optuæbe da sudobili novac da bi "govorili neπto protiv VladeSrbije", reËnik je koji pripada proπlim vremenimai neprihvatqiv je za demokratsko druπtvo idræavu koja, kako Ëesto istiËe i sam VuËiÊ, æeli dapostane deo Evropske unije. NUNS upozorava dauspostavqawe kritiËke javnosti, kao sastavnogdela demokratskih sistema, nije moguÊe bezistraæivaËkog novinarstva kojim se bavi BIRN.

Aleksandar VuËiÊ je optuæio novinareBIRN-a da su "dobili pare" od πefa delegacijeEvropske unije Majkla Devenporta i EU i da suiznosili nestine o postupku izbora firme koja Êeobaviti ispumpavawe vode iz kopa "Tamnava -Zapadno poqe". U tekstu BIRN-a pod naslovom"Ispumpavawe kopa i buxeta" navodi se da jeElektroprivreda Srbije (EPS) za ispumpavawevode iz Rudarskog basena Kolubara angaæovalakonzorcijum bez iskustva, Ëime je znatno uveÊalacenu tog posla.

Kako piπe Balkanska istraæivaËka mreæa,meu firmama koje su uËestvovale u ispumpavawuvode bila je kompanija povezana sa direktorom"Elektromreæa Srbije" Nikolom PetroviÊem ijedno preduzeÊe Ëiji je vlasnik optuæivan za utajuporeza. Koordinator BIRN-a u Srbiji SlobodanGeorgijev kazao je da BIRN stoji iza svog teksta, zakoji je rekao da je "100 odsto istinit". (SIEM,10.1.2015.)

Retorika i istina

Nakon πto je pre nekoliko meseci premijerSrbije optuæio OEBS i predstavnicu za slobodumedija Duwu MijatoviÊ da laæu da u Srbiji imacenzure zatraæivπi od wih izviwewe, AleksandarVuËiÊ se sada „obruπio”, ni mawe ni viπe, i na EU,portparolku Brisela Maju KocijanËiÊ i πefaDelegacije EU u Srbiji Majkla Davenporta. Povodadirektnog za tako neπto, barem koliko javnost zna,nema. Naprotiv, u trenutku iπËekivawa otvarawaprvih poglavqa u pregovorima, postavqa se pitawe- Ëemu sve to?

Povod je tekst koji je objavio portal BIRN ukojem se tvrdi da je EPS za ispumpavawe vode iz RBKolubara angaæovala konzorcijum bez iskustva,Ëime je znatno uveÊala cenu tog posla. VuËiÊ je upi-tan o tome oπtro odgovorio da „BIRN plaÊaju EU iDavenport da iznose neistine”, πto je u imeBrisela demantovala KocijanËiÊeva. Na to je pre-mijer „sunuo joπ veÊu vatru” u opπirnom saopπtewuu kome je upitao „gospou KocijanËiÊ i gospodinaDavenporta” da li pokuπavaju da ga uÊutkaju.

Ovakvo prozivawe diplomatskog pred-stavnika EU i reagovawe na izjave iz Brisela

Познати амерички професор српскогпорекла сматра да „хладни рат” нијезавршен ни на минут после распадаСовјетског Савеза и да су Сједињене Државебиле, јесу и увек ће бити непријатељ Русије.Како су САД дошле до те тачке он излажеколумнисти "КП" Алексеју Панкину.

АМЕРИЧКИ ЈУНАК - ОБОЈЕН, НЕЗАПОСЛЕН И ГЕЈ

- Срђа, председник Обама даје конт-радикторне изјаве. На пример, говорећи уУједињеним Нацијама, он је рекао да Русијау Украјини крши сва правила и норме међу-народних односа. Потом је најавио почетакбомбардовања милитаната Исламске државена територији Сирије, без претходне саглас-ности Сирије или мандата Савета безбедно-сти УН. Другим речима, он је прекршио пра-вила и норме. Да ли је по среди безграничницинизам, или Обама верује у оно шта каже?

- Бојим се да је ово друго по среди.Американци имају историјски условљен сна-жан осећај себе самих као изузетног, иза-браног народа. Слом комунизма, колапсСССР-а, схватили су као потврду тог свогстатуса. Отуда им тврда вера у сопственоправо да награђују друге земље и народекоји прихватају њихове концепте и спрем-ност да остале неумољиво кажњавају по соп-ственом нахођењу.

Након победе у „хладном рату” дошлоје до радикалног раскида са традиционал-ним америчким вредностима, вером у Бога ипоштовањем стваралачког рада. Данас јејунак културне и политичке елите Америке -обојени, незапослени имигрант неконвен-ционалне сексуалне оријентације. За онекоји не познају такве токове у Америци изпрве руке тешко је да схвате зашто је удецембру 2011. године председник БаракОбама издао директиву којом заштиту ЛГБТправа проглашава за „приоритет спољнеполитике САД”.

Што је у супротности са традиционал-ним вредностима Русије и арапског света.Међутим, у свом говору у УН, Обама је видеоу нама већу претњу светском миру него уисламском тероризму...

- Са културног и политичког стано-вишта, муслимани су за Американце „онодруго”, али их ипак третирају са респектом.Ником не пада на памет, на пример, да под-носи арапским шеицима исте захтеве упогледу толеранције према хомосексуалци-ма као Русима или Србима. Ми смо, међутим,бели хришћани, што ће рећи да смо зрели запреваспитавање по западном шаблону.Казна за непослушност ће нам само бити одкористи да се једном уљудимо, по америч-ком моделу наравно. То је, узгред, заштостално понављам да „хладни рат” нијезавршен. Њима није било довољно да ели-минишу војну претњу Совјетског Савеза.Морају да преваспитају и трансформишуРусију, да је претворе у своју слику и прили-ку. У том смислу, ваша земља им заистапредставља већу претњу него исламисти.

Још једна упечатљива контрадикција:са једне стране, Сједињене Државе очиглед-но не знају како да реше последице хаосакоји су изазвале на Блиском истоку. Са друге,САД су изазвале сличан хаос у Украјини -под истим паролама подршке демократији.А сада потпирују и „револуцију кишобрана”у Хонг Конгу?

- Признајем, помало сам изненађенкада руске колеге и даље покушавају да ана-лизирају политику САД са становиштауобичајеног здравог разума: дефинишу сециљеви, предузимају се мере да они будуостварени, вреднују се резултати, коригујусе грешке. Ово није случај. Подсетимо се даје у Одбрамбеној доктрини САД објављеној2012. године Обама као стратешки циљнавео одржавање војне супериорности САДна таквом нивоу да Америка буде спремна да„одговори на читав низ претњи, да реагује наванредне ситуације широм света” и да се„супродстави агресији ма где се она догоди-ла”. То није никаква стратегија, то је рецептза катастрофу. Америка ипак тврдоглавонаставља тим путем, стварајући нове про-блеме и за себе и за цео остали свет.

Да ли сам добро схватио да таквалогика, која је изазвала све оно шта се данасдешава на Блиском истоку, није била успеш-на јер није могуће да се управља хаосом?

276

срђа Трифковић: америка је полудела, али у том лудилу има логике

саД ће ЗауВеК биТи НепРијаТељРусије

28 Iskra 1. februar 2015. Iskra 1. februar 2015.

SAD Êe...

- Апсолутно тачно. Ако је Обамаозбиљно желео да се ослободи радикалносунитске Исламске државе, он би ослањаопрвенствено на шиитски Иран и на секулар-но-алавитску Сирију. Као прво, у њимаИсламска држава види своје главне неприја-теље; као друго, они имају најефикаснијевојне снаге у региону. Будите сигурни да сесунитска Саудијска Арабија и Емирати ника-да неће озбиљно борити са својим радикал-ним истоверцима. Као озбиљним исламскимверницима, тако нешто представљало би имсврставање на страну зла. Машутим, САДникада неће ући у савез са Сиријом и Ираномјер су их прогласили непријатељима и одтога нема одступања. То ће гарантованодопринети ескалацији хаоса у региону, којирационално гледано Америци није потре-бан.

Исто је и са Хонг Конгом - подршкапротестима показује спремност на сукоб саКином, у тренутку када проблеми у арапскомсвету и Русији остају нерешени. Чисто луди-ло, са становишта реалполитике, сходнопринципу „избегавај сједињавање својихнепријатеља”. Међутим, данашња Америкаједноставно не може да престане са изазива-њем хаоса.

Као да им је битно да учествују, памакар и не победили. Заиста, то је тешкосхватљиво припростом руском уму. Али морада ипак постоји нека завера...

- Ако завере има, то је на другомнивоу од наведених циљева промоциједемократије, или чак рационално схваћенихнационалних интереса САД. То је став да докмуслимани убијају једни друге, они не пред-стављају претњу постојању државе Израел.Јеврејски лоби у САД веома је јак, укључују-ћи творце спољне политике који доносекључне одлуке.

САД СУ БЕЗ ОКЛЕВАЊА ЖРТВОВАЛЕ УКРАЈИ-НУ ЗАРАД ИЗОЛАЦИЈЕ РУСИЈЕ

У целини изгледа бескорисно да сезбог Украјине Америка сукобљава саРусијом, изузетно важном земљом која је усуштини прозападна, са којим би се крозоднос сарадње могли решити многи про-блеми попут глобалног тероризма и неши-рења нуклеарног оружја, а која је притомбогата ресурсима. Да ли и у овоме видитеисту манифестацију идеолошког лудила?

- То све стоји, али само ако проблем

посматрамо са становишта здравог разума,руског или српског. Међутим, у Америци одсамог почетка 20. века свет се непрекиднопосматра кроз призму борбе између помор-ске и копнене моћи, при чему су СједињенеДржаве, а пре њих Велика Британија, носи-лац геостратешке доктрине која тежи дадржи под контролом „континент”, Евроазију,чије језгро представља Русија. У овој бицималтене метафизички циљ је да се Русијагурне што дубље у унутрашњост копненемасе. Другим речима, циљ је да она будеопкољена непрекидним кордоном неприја-теља.

Ово је још један разлог зашто свевреме понављам да „хладни рат” ни на минутније застао после слома комунизма и распа-да СССР. Зато су 1990-тих, када је на властиу Русији био Америци идеолошки близакрежим Бориса Јељцина, балтичке земље при-мљене у НАТО премда није било икаквихвидљивих пријетњи њиховој безбедности.НАТО је сада скоро у предграђу Ст.Петерсбурга.

Највреднија награда у овом случају је,наравно, Украјина. Успешно је приграбити,то би значило лишити Русију приступа Црноммору и остварити контролу над транзитнимкоридорима. Користи од хегемоније смат-рају се много већим него користи од сарад-ње са Русијом као равноправним, или чакслабијим партнером.

Да парафразирам Василија Шушкина,нас са друге стране не чека ништа?

- Тачно! Културни антагонизам премаРусији, жеља да је прекомпонују по својојслици и прилици, у комбинацији са вековномтежњом да је изолују и ако је икако могућеда разбију монолитно језгро Евроазије умале и слабе фрагменте - то су трајни циље-ви твораца америчке политике. СједињенеДржаве су неумољиви непријатељ Русије.Увек је било тако, али од како су САД стеклемоћ без преседана а Русија била ослабљенапосле распада Совјетског Савеза, они нисусматрали за сходно да се о ма чему прегова-ра и тежи компромису. Та идеолошказаслепљеност владајуће елите - како неоли-берала тако и неоконзервативаца - много јеопаснија за свет него када би постојао једанцентар у коме се кују завере за постизањесветске доминације. Наћи заједнички језикса циницима увек је лакше него се споразу-мети са сулудим мисионарима.

Комсомольская правда Srpski prevod13.12.2014.

коју упућује БИРН, неопходна је како би се осигура-ла стварна одговорност изабраних влада; владе битребало да заузврат реагују на такву критику наконструктиван и транспарентан начин, а не да јегуше”.

На ову принципијелну поруку Вучић је, уме-сто примерено премијеру земље која је кандидат зачланство у ЕУ да поруку, коју је у име своје институ-ције а не у своје властито пренела портпаролка,узме у разматрање, у маниру који је користио и кадје био министар информисања у владиМилошевићевог крвавог режима одговорио:

„Веома сам изненађен најновијим тврдњамаМаје Коцијанчич и одлучно одбацујем све њененеосноване тврдње... Србија подржава независно иодважно новинарство, као и слободу говора широмЕвропе и ван ње, и та слобода изражавања је основ-ни принцип демократије. Управо зато, запрепаш-ћен сам чињеницом да Маја Коцијанчич у име ЕУпокушава да ме ућутка, да ми забрани чак и даодговорим на питање новинара... Свестан самчињенице да сам само обичан председник Владеједне географски мале земље, а да суКоцијанчичева и Девенпорт велики и важни функ-ционери ЕУ... Нисам ни помислио да ће мој мали,обични одговор новинару на конференцији заштампу изазвати такав бес моћних и значајнихљуди... Питам вас госпођо Коцијанчич и господинеДевенпорт, да ли ви то забрањујете председникуВладе Србије да одговара на питања новинара, дали покушавате да ми забраните да јавности Србијесаопштим да оне које плаћате не говоре истину и дали је слобода свакојаких речи дозвољена вама, аслобода изражавања и истине није дозвољена намаобичним смртницима... На крају, истински верујем уевропске вредности, у вредности ЕУ, али не верујемда су лицемерје и лаж, као и прогон оних који сло-бодно мисле и којима не можете да наређујетесваку реч и сваки потез било каква вредност за којусе треба борити... Узгред, ако вам лично пред-стављам сметњу јер нећу да будем ваша лутка наповоцу, већ само слуга грађана србије, јасно меи недвосмислено о томе обавестите, и не брини-те, склонићу вам се са пута, а знам да има многооних који чекају да улогу потрчка и послушникаистог секунда преузму.”

Подсећамо да споменути биРН текст нијепренео скоро ни један медиј у србији, која је поВучићу бастион слободе говора и новинарства.

после оваквог одговора остаје отворенопитање које су то ”вредности еу” у које Вучићверује, јер поштовање слободе говора коју оннамерно брка са одговорношћу за јавну реч јавнихделатника у јавном простору то свакако није.

Чудно је, такође, да Вучић који тврди да”неће да буде лутка на повоцу” нуди да се пову-че с пута ако то они јавно затраже, истим онимакојима поручује да неће да им буде лутка наповоцу.

Вучић се овом изјавом неодговорно понеои према бирачима који су га довели на власт на

5

цеас: Време је, чини се, за локалнидруштвени тренд - JaNisamVuËiÊ

ЦЕНТАР за евроатлантске студије (ЦЕАС) изБеограда издао је саопштење поводом „шокантнонепримереног и нетачног одговора премијераСрбије Александра Вучића институцијама Европскеуније”.

с обзиром на то да је цеас пупчаном врпцомповезан са НаТо и европском унијом, а и са аме-ричком спољном политиком, Факти то саопштењепреносе у целини:

после серије директно упућених увреда,неоснованог криминализовања независнихмедија, појединаца, опозиције и организацијацивилног друштва који се критички односепрема дешавањима у србији, што је њиховоуставно право, после две године његовог гласногћутања о томе када то појединци, организације имедији из његовог окружења чине, не презајући иод говора мржње, животно опасних оптужби изне-тих у списку ”30 највећих србомрзаца и издајникамеђу јавним личностима”, ”плановима за изазивањедржвног удара”, дисквалификације активисткињацивилног друштва које су за ”српску младеж опас-није од Милошевићевог плаћеног убице”, арби-трарног уклањања блогова и емисија које му нисупо вољи и системског пасивно-агресивног односапрема министрима из властите владе, на које онинажалост немају достојанства да реагују,александар Вучић се јуче на исти начин обратиои институцијама европске уније.

Наиме, Вучић је у петак изјавио да је балканскаистраживачка мрежа (биРН) била плаћена даговори против „ер србије”, те да су добијалипаре од шефа Мисије еу у србији МајклаДавенпорта и еу да говоре против Владе. Вучић јене схватајући изгледа, или још горе свесно то чине-ћи и знајући последице да је увреда активногдипломате увреда целе институције коју онпредставља, у овом случају еу, потпуно неконтро-лисано поручио: ”Тим лажовима реците да су опетлагали”.

Маја Коцијанчич, портпаролка Европске коми-сије за политику суседства и преговоре о прошире-њу, одбацила је јуче као неосноване те тврдње под-сећајући: „европска унија подржава независно иодважно новинарство, као и слободу говораширом европе и изван ње. Слобода изражавања јеосновни принцип демократије. У настојањима даподржи слободу говора, еу, између осталихактивности, пружа бесповратна финансијскасредства независним и невладиним организаци-јама у целом региону, која додељује на такмичар-ској основи и у складу са строгим процедурама.сви корисници овакве помоћи имају пуну уређи-вачку независност и једини су одговорни за об-јављени материјал. еу од српских власти очекуједа обезбеде окружење које ће подржати слободуизражавања и медија. Критика медија, попут оне

Zapadne NOV u Srbiji protiv VuËiÊa

‘Филијала’ еВРоаТлаНТиЗМа - оДГоВоРеу био је „шоКаНТНо НепРиМеРеН”

Iskra 1. februar 2015. Iskra 1. februar 2015.

Не, нећу о Косову. Иако се поново показујеколико је била површна и лакомислена политика„дај да потпишемо, па ћемо после да видимо штаћемо”, као и очекивање да ће се „све решити” потпи-сивањем Бриселског споразума, сменом локалнихвласти на северу покрајине и терањем тамошњихСрба да изађу на локалне косовске изборе. (Није серешило, а притисци су све већи и све отворенији - очему је претходних дана у више наврата говорио иТомислав Николић, који као да се после две годиненапрасно пробудио из зимског сна и политичкелетаргије.)...

„Пусти Косово, ЕУ, Русију, Крим, Путина,демократију, Ољу Бећковић... гледај оно од чега сеживи и што занима највећи број грађана заморениход великих тема и историјских прича.” Наравно дасе не слажем с таквим резоновањем, али, добро. Ево,пуштам све велике теме и посвећујем се „ономе одчега се живи” - најављеној и хитној продаји„Телекома”, коју, најпре стидљиво, а сада убрзано исве агресивније најављује Вучићева влада и која ће,очигледно, уз споразум са ММФ-ом, бити окосницасрпске економске политике у 2015.

„Није јасно по ком основу наша власт веру-је да ће даље приватизације донети бољитаксрбији, када наша претходна искуства и искуствадругих земаља показују супротно. Продаја илиприватизација „Телекома” и, генерално, инфра-структуре коју је градила држава, народу Србије ћенаправити непроцењиву и ненадокнадиву штету.”Овако је, сажето и јасно, пре неколико недеља насајту „НСПМ” писала бивши министар телекомуни-кација и професор на Електротехничком факултетуАлександра Смиљанић, у тренутку када се тема про-даје Телекома тек почела вртети по медијима.

Слажем се с тим ставом и потписујем га одречи до речи. Али госпођа Смиљанић и ја у тој ства-ри нисмо нипошто усамљени. Према подацима издецембарског истраживања јавног мњења, сличномисли најмање око 60 одсто грађана србије. А,веровали или не, у тој ствари имамо - то јест, ималисмо - и једног необичног савезника и слично-мишљеника.

„Неозбиљна је власт која не зна како дапокрива рупе које је створила у буџету и парабуџет-ском сектору”, рекао је Вучић. Како каже, суштинскипроблем је непостојање привредне стратегије ипринцип власти да, како је навео, „крчми оно што супретходне генерације стицале”.

овако је, не тако давне, 2010. године, настраначкој конференцији за штампу говориозаменик председника сНс александар Вучић,истичући да је најављена продаја „Телекома”„потез недомаћинске и неодговорне власти” инајавио низ акција, уличних протеста и демонст-рација (а једном приликом се помињало чак и„опасивање експлозивом”) против тадашњег

„издајничког режима” који се спремао да продаједан од последњих и највреднијих економскихдрагуља.

Шта се то у међувремену у вези са„Телекомом” променило - сем што је тада опози-циони СНС дошао на власт, па сада резултат трудапретходних генерација неће крчмити зли „жути”,него напредни „ми”?

- Да ли је „Телеком” престао да буде про-фитабилна компанија? Није. То је и даље најпро-фитабилније предузеће, са нето добити од око140 милиона евра, при чему ће, када се за две годи-не отплати кредит узет зарад откупа удела грчкогОТЕ-а, профит вероватно порасти на више од 330милиона. Другим речима, за четири до шест годи-на „Телеком” ће зарадити онолико колико би сесада - и то у најповољнијим пројекцијам - зањега могло добити. При чему би и даље остао„златна кока” у рукама државе.

- Профит „Телекома” је нешто нижи у одно-су на конкуренцију и зато што он поред мобилнеима и фиксну телефонију, у којој су профити мањи,али која представља важан друштвени, па - акохоћете - и безбедносни ресурс.

- Сем тога, „Телеком” је власник и„Телекома српске”, што га, уз позиције које има уцрној Гори, чини најважнијом - а заправо, и једи-ном преосталом - полугом српске државне инационалне политике у региону - што би се про-дајом изгубило.

- Додуше, „Телеком” несумњиво има одре-ђени вишак запослених, али то, опет, има и својусоцијалну димензију, а она се - кроз плате запосле-них - посредно, преко пореза, опет враћа као при-ход држави. Уосталом, ако се испостави да се безодређене редукције броја запослених не моженосити са конкуренцијом (што за сада није случај!) ита мера се може спровести и нема потребе због тогага продавати.

- Као и у многим јавним предузећима, и у„Телекому” је сигурно било партијског запошља-вања и лошег управљања. али професионалнименаџмент, ако треба, чак и делимично страни, товрло лако може довести у ред - што је све многобоље него отуђити тако важан привредни ресурс.

- Па, зашто га онда продајемо? Зато што тоодавно тражи ММФ и прижељкују неке моћнеземље на челу са Немачком (није тајна да је „Дојчетелеком” најзаинтересованији купац). А и зато штонеспособна власт не зна како без новца од тепродаје да састави и политички преживи следећуи наредну годину. А пред та два „разлога” сви овденаведени и ненаведени аргументи падају у воду.

8.1.2014. политика(Podvukla i skratila - Iskra)

294

Вредни познавалац и прегалац на промови-сању српске народне поезије и југословенске књи-жевности, врсни и вредни научни радник, професоремеритус и песник, Васа Д. Михаиловић недавно јеобјавио књигу Изабране песме која може промаћипажњи читалаца јер је наслов једноставан и скроманкао и аутор. Има 160 страна са скоро 120 хиљадаречи. Пре ње објавио је књиге песама у прози: Старии нови вилајет, 1977, Бдење, 1980, Кругови на води,1982, Литија малих празника, 1990, На брисаномпоростору, 1994, Шеста руковет, 2002, Дарови сна,2004, Границе немерљиве, 2009, Време лети, 2011,Царске лавре, 2012; и избор, Божић у старом крају,1994, књигу хаику песама Вране на снегу, 2002,Шума шуми, 2008, и Трешње цветају 2014. Збиркуприча: Емигранти и друге приче, 1980, Браћа и другеприче, 1997, Елзе и друге приче, 2002, Скитница идруге приче, 2008.

Превео је на енглески Његошев Горски вије-нац, Плаве легенде Јована Дучића, и бројна делајугословенске поезије од самих почетака до 1988,песме из збирке Вука Караџића, 1997. Приредио јеантологије У туђем пристаништу (поезија), 1988 иПриче из туђине ( проза), на енглеском Tango, 2004,Coryphaei, 2008, и аутобиографију My Life, 2010. Тоније ни близу све. Детаљнији подаци налазе се, наенглеском и српском, у његовој бибилиографијиРасејано слово (1942-1997).

Значајно је не пропустити две најновијекњиге из 2014: Изабране песме и Трешње цветају(најновија хаику поезија). У њима су третиране свеМихаиловићеве важније теме а језик и стил, као иувек, верно одсликавају аутора. Песме су искрене иличне, зреле и мудре у својој општељудскости,дубоко осећајне, и скоро исповедне. Васу Д.Михаиловића је увек занимало оно трајно, вечно,што измиче пролазности и променама, јер је духов-но. Зато је у рату бранио своју земљу, а после рата,као писац, професор и преводилац, чува и обогаћу-јући њено духовно благо, културу и традицију.

Изабране песме подељене су у поглавља:„Фреске живописaне”, „ Аве Патриа”, „ С пролећа узиму”, „Љубав немерљива”, „Успомене”, и „Слике иприлике”.

„Фреске живописане” садрже девет краћихлирских текстова посвећених манастирима и фрес-кама. Писани су стилом достојним ових величан-ствених дела уметности и духовне баштине: узвише-ним и достојанственим, поетским и продуховљеним,светлим као њихова трајна лепота и значај за народ,културу, и дух оних који су их зидали и оних који ихпоштују јер се вековима опиру пролазности и немоуче нова поколења о значају духовности и традици-је. Наслови су: Хиландар, Грачаница, Дечани, Пећкапатријаршија, Манасија, Раваница, БогородицаЉевишка, Острог и Светле рушевине.

Мирослављевом јеванђељу, Светом Сави,великанима и темама везаним за Косовску битку:Вукану, Стефану Дечанском, Милутину, Јелени,

Угљеши, Југ Богдану, Мајки Југовића, ВукуБранковићу, Косовки девојци, Јефимији, Оливери,коњу Краљевића Марка - Шарцу, Ћеле кули,Бирчанин Илији, Стојану Чупићу, АрсенијуЧарнојевићу, Тесли, Његошу, итд. Михаиловић им сеобраћа директно и лично, показујући дубокопоштовање и познавање психе хероја који се жртву-ју за народ и опште добро. Читаоцу се чини да попрви пут стварно сагледава трагику српских влада-ра, вођа и корифеја. Кроз сопствено саосећање сњиховом клетом судбином, песник нам помаже даих сагледамо дубље и блискије него икада пре јер сеисторија понавља пошто се људска природа немења. Симониди се очи још увек копају, „МајкаЈуговића” и „Оливера” потресно и снажно разоткри-вају највеће жртве херојских жена и мајки у тешким,бројним тренуцима давне али и блиске прошлости,испуњене крвавим ратовима и све масовнијим људ-ским жртвама. Песник схвата и трагедију владаракога отац ослепи а син задави из похлепе за влашћуи слепе оданости било којој догми која води пропа-сти. Борба добра и зла је вечна.

Песма „Повратак” звучи лично али истовре-мено блиско многим људима свих нација у савреме-ним сеобама, принудних и добровољних, јер поредистине да „сунце туђег неба неће вас гријат...” исти-на је да се човек не може два пута купати у истојреци а време неумитно тече и доноси промене. Нијесамо туђина туђа. Човек је код куће где се такоосећа. Неки људи су трајно отсечени од корена инигде се не осећају лагодно а други, духом блисковезани за језик и традицију своје отаџбине, „никаданису ни отишли,” што њихова дела показују.Величине као Тесла, Пупин и други корифеји, који суотаџбини осветлали образ, припадају светској поро-дици по ономе што су оставили „за будућа некапоколења” на свим меридијанима, као и они којепамтимо по њиховим жртвама; пали за бољу будућ-ност своје земље и људи свугде.

„ПовратакГодинама је сањао о дану кад ће се вратити

у родни крај, после толико пробдeвених ноћи и осе-делих власи.

Сневао је како ће клекнути на колена ипољубити земљу из које је поникао. И како ће свако-ме стиснути руку, познатом и непознатом.

Али кад се једног дана обрео у родномместу, није нашао никога познатог да се поразгова-рају о реци и боровњаку на брду. Говорио је људимана улици, али га нису разумели, као да говори стра-ним језиком.

Поново се зажелео своје куће. Вратио се уземљу која га је прихватила кад се нашао на беспу-тици.”

Остала поглавља у књизи бележе лепотуприроде (Велики кањон), уживања која нам животпружа кроз љубав немерљиву (Ти си вечерас таколепа, Реци да ме волиш), брак (Само тебе нема),porodicu (Majci, Sestra, Zvuci oËeve violine, Na мај-чином гробу), пријатељство, музику (Мала ноћна

ЂоРЂе ВуКаДиНоВић:

ЗашТо (Не) ТРеба пРоДаВаТи,,ТелеКоМ”

иЗабРаНе песМеВасе МихаилоВића

Iskra 1. februar 2015. Iskra 1. februar 2015.

Izabrane pesme...

музика) и успомене (Божић у старом крају, Јединој,Бели снови), уметност (Солиста), гледање у свемир,итд. Јединство са свом природом и љубав премаживотињама Михаиловић користи да из тога извучемудрост и поуку (Човек и пас, Ловац на јелене). Зањега ни мрав ни мушица нису ситни ни безначајни.На крају, у кратком тексту говори о човеку који делисвоје „нагомилано благо” (Човек и књиге) јер насвоје последње путовање ништа не може понети.

Ова књига Васе Д. Михаиловића показује путсваког човека од детињства и младости до послед-ње станице. Његов свет су књиге и кроз њих пева оономе и онима што је у животу сматрао драгоценим,поштовао и волео. Књига делује као симфонија, тра-гање за самим собом и смислом живота.Једноставним и искреним речима Михаиловић насводи до краја и тај заједнички доживљај је угоданјер је по хуманости, мудрости, и једноставностиблизак ономе што и сами мислимо и осећамо.Уметнички, ова гозба за пријатеље богата је и разно-врсна, добронамерна и поучна као и осталеМихаиловићеве књиге, а читалац се не може отетиутиску да је то уједно и једноставан и дискретанопроштај са светом и животом, спокојно као човеккоји је поштено обавио свој задатак, веран себи иономе у шта верује, спреман, кад му дође време, дасмирено склопи очи и прекрсти на грудима својеувек запослене и вредне руке, остављајући бројна,добра и вредна дела.

Обогаћен, читалац не може а да не зажели дајош дуго чита нова, и пречитава већ прочитана, делаВасе Д. Михаиловића, који је на питање „Заштопишете” одговорио „Да осмислим живот.” Осмислиоје и свој, и наш, и оних који тек долазе.

Мирјана Н. Радованов Матарић

330

koji veruje (a i mnogi drugi) da je porazio Haπkitribunal, a time i NSP. Zbog toga - ako ga zdravqepodræi i ostane na slobodi - ©eπeq bi mogaobiti `iznenaewe` sledeÊih izbora. Ali i da dobi-je broj glasova koji bi mu omoguÊio da postane Ëlanvlade ili je sam obrazuje, neÊe moÊi niπta temeq-no da promeni.

NSP nije prazna bezazlena priËa, veÊobavezno prihvatawe detaqnog paketa dræavno-druπtvenog poretka, nadnacionalne politike,meunarodne hijerarhije i discipline, kojim sestiËe `demokratski` legitimitet. Navodno`demokratski` izbori nisu izmiπqeni i upakovaniu obavezan demokratsko-kapitalistiËki poredakda ga eventualno mewaju, veÊ da isti odræe izaπtite. `Demokratski` izbori predpostavqajupostojawe glavne poluge demokratsko-kapitalis-tiËke vladavine, nesputanu vlast neprirodnostvorenih politiËkih stranaka, koje periodiËnoizlaze pred, neobaveπtene ili oskudno upuÊene,biraËe sa demagoπko-obeÊajnim programima i odpartija nametnim kandidatima, da izmeu wihizaberu, toboæe `narodne` predstavnike iskupπtinske poslanike. Izbori niπta bitno nemewaju. Postoje da stvore utisak promena -„promene bez promena”. Narod je to odavno prozreoi mudro kaæe: „Sjaπi Kurta da uzjaπi Murta” Da,mewaju se stranke i pojedinci na vlasti, ali korenzla, demokratsko-kapitalistiËki poredak ostajenetaknut i traje. A to upravo i jeste zadatak`demokratskih` izbora.

Ali, ne verujte nama. Otvorite oËi ipogledajte na prilike u Srbije od `demokratskih`promena oktobra 2000. do danas. Mewali su se par-tijski reæimi, dizali se i padali –iniÊi, TadiÊii VuËiÊi, i sami ocenite da li je iπta boqe iligore nego πto je ranije bilo. Istini za voqu ni uostalom svetu nije drugaËije, pa ni u izvornimdemokratijama. Svuda su sistem i `demokratsko-kapitalistiËki` poredak nedodirqivi i zaπtiÊe-ni (wegovi ideolozi kaæu da je veËan - niπta van iposle wega - `kraj istorije`), a pojedinci u tomciqu obavezno `potroπqivi`. Nije sluËajno da man-dat predsednika SAD traje 4, a predsednika vladeu Britaniji samo 5 godina. Tako se poredakautomatski πtiti od moguÊih sistemskih `iskl-iznuÊa` pokondirenog pojedinca.

I kao πto naπi rodoqubivi ekonomistipredviaju da Srbija srqa u privrednu katastrofu,ako temeqno ne promeni svoju finansijsko-ekonomsku politiku i oslobodi se nadzora MMF,tako i nepovratan put u EU vodi u sivilo rasne inacionalne uravnilovke i brzo `topqewe` i nes-tanak Srba kao naroda i nacije.

Pred Srbima je izbor i razreπewe teπke ineodloæne dileme: Temeqan politiËko-ekonom-ski zaokret - osloboewe od tuinskog i nametnu-tog demokratsko-kapitalistiËkog poretka ivraÊawe na put narodnog preporoda, traæewa iostvarivawa wegovog suπtinskog nacionalnoginteresa, ili - neposredno, preteÊe suËeqavawese vrlo neizvesnom buduÊnoπÊu narodnog, nacio-nalnog i privrednog opstanka.

V. DimitrijeviÊ

апел српских интелектуалацаза очување Републике српске

Више од 150 јавних личности и лидерапатриотских политичких организација у Србијипотписало је петицију којом апелују на званични-ке и страначке вође у Републици Српској да радена њеном очувању. Апел у виду петиције потпи-сали су истакнути српски интелектуалци, акаде-мици, професори универзитета, књижевници,лидери Демократске странке Србије /ДСС/,Покрета "Двери" и Српске радикалне странке/СРС/.

Они су позвали политичаре у РепублициСрпској да се "уздрже од учешћа у било комнивоу власти на штету српског народа".

Потписници апела навели су четиризахтјева од којих траже да се не одступи и позва-ли све српске политичке чиниоце да их се при-државају.

Као први се наводи да се уставни статусРепублике Српске, успостављен у Дејтону 1995.године, ни по коју цијену не смије мијењати наштету српских националних интереса. У апелу сенаводи да се постојеће надлежности РепубликеСрпске, битно смањене противуставним одлука-ма високог представника, не смију даље смањи-вати зарад јачања и проширивања надлежностисредишњих власти БиХ у Сарајеву.

"Требало би све учинити да буду враћенедејтонске надлежности Републике Српске, а првотреба тражити укидање Суда БиХ као кривичногсуда којим се дерогира надлежност судства у обаентитета", наводи се у апелу.

У четвртом захтјеву се наводи да "у погле-ду очувања изворног уставног статуса и постоје-ћих надлежности Републике Српске треба посваку цену спречити било какву пукотину, акамоли раскол у српској политичкој и страначкојелити, као и учешће у било ком нивоу власти наштету српског народа".

ДСС је саопштио да је одлука о покрета-њу петиције донесена на заједничком састанкуДСС-а, "Двери" и истакнутих српских интелек-туалаца прошле недјеље и да представља јошједну у низу заједничких активности патриотскихполитичких снага у Србији.

Међу потписницима су академици КостаЧавошки, Василије Крестић, Рајко Петров Ного,Гојко Ђого и Драган Недељковић, предсједникДСС-а Санда Рашковић Ивић, предсједник СРСВојислав Шешељ и члан Старешинства покрета"Двери" Бошко Обрадовић.

Ту су и професори Леон Коен, МилоЛомпар, Слободан Антонић, Јасмина Вујић,Мирко Зуровац, Ратко Сарковић, Милан Брдар,сенатор Републике Српске Миливоје Ивани-шевић, уредник часописа Нова српска политичкамисао Ђорђе Вукадиновић, књижвник МилованДанојлић, спортиста Милутин Шошкић и други.(Srna, 19.12.2014.)

Васа Д. МихаилоВић ТРешњE цВеТајуНова књига хаику поезије Васе Михаиловића,

Трешње цветају, садржи четири поглавља: Акварели,Годишња доба, Успомене, и Тамо амо. У тридесетакстраница и преко хиљаду триста речи, цео један светмирне и тихе лепоте која је вечна али и вечно проме-њива у свом ходу, отвара се пред нама.

јарко жути цветоивичен црвенимсамо један дангалеби трчеталаси се сустижувреме мирујеТу једнакост супротности уочава зрели пес-

ник Михаиловић који нам је подарио и друге збиркехаику поезије као и кратке поетске прозе, по којој је,поред прича и бројних значајних превода, чувен. Јошу књизи Шума шуми, очарао нас је својим виђењемприроде, која кроз своја годишња доба указује и нафазе човековог живота, тема коју су велики песници(од Шекспира на даље) радо обрађивали.Михаиловић показује тренутке лепоте која превази-лази речи и захтева тишину и размишљање, блискосткоја омогућује осећање стапања и поимање поруке у

њој. То нас често мимоилази у трци и буци савреме-ног градског живота. Кроз раскошну лепоту природепросијава и смисао живота и веза човека с природомкоју древни кратки облици поезије са Истока негују иосвајају песнике, мислиоце и читаоце са свих мери-дијана и свих времена.

пад водопадаса велике висинезауставља дахилизвоно звониу малом селуродио се синКао и увек, у свему што пише, Михаиловић

никада не заборавља љубав према родној груди.Управо та љубав је трајни подстрек и инспирација засве што ради.

Србијо драгачак и у поређењути си прваилиземља црних птицаостаје српска земљапосле пет вековаЉубав према отаџбини укључује познавање и

поштовање њене историје, тековина, знаних и незна-них хероја, градитеља слободе и боље будућности.

зову ме Високине по стасу већ по срцувитешких предакаилинисам проклетаЈерина већ помажемда зло преживиМихаиловић, песник љубави и лепоте приро-

де, вредности живота, отаџбине и њене историје,херојских људи и споменика који нас подсећају наоно што нам је од вајкада свето, никада не заборав-ља ни своју животну сапутницу. Открива нам интим-ни тренутак, њену и његову заједничку љубав, музи-ку.

Вивалди веселиу мени тугаволела гаУ поглављу „Тамо амо” указује на јединство и

повезаност свега живог:

без страха икаквогсрндаћ приђе човекувелико поверењеСве што Михаиловић дели с другима наводи

на размишљање и потребу да ценимо оно што имамои будемо бољи. У томе је лепота и смисао живота.Мирна, озарена лепота.

Мирјана Н. Радованов Матарић

2

PolitiËko-privredni zaokret...

Izdaja Kosova i preostalog srpskog narodana wemu, koju je zajedno dokrajËila vladajuÊa poli-tiËka trojka - NikoliÊ, VuËiÊ, DaËiÊ - a ondalicemerno maskirali sloganom `Nikada neÊemopriznati (wegovu) nezavisnost` - veÊ se pokazuje upunoj stvarnosti. Kosovo ima svoje granice, koje je iSrbija de facto priznala, a otvoreno pretenduje i nadolinu Bujanovac-Preπevo. SaglasnoπÊu Srbijestvara se i legalizuje kosovska vlast - parlament,vlada. Srbi se tretiraju i uËestvuju u vlasti kaomawina. O povratku prognanih i iseqenih viπenema razgovora. TaËi se u Tirani hvalio da je VuËiÊtraæio od wega dozvolu, pre svoje posledwe `tri-jumfalne` posete Kosovu. VuËiÊ se naprasno setiosrpske imovine i TrepËe i hoÊe da razgovara otome. TaËi odluËno odgovara - TrepËa je svojinaKosova i o tome nema razgovora sa drugima. NSP iNATO kao saveznici U»K-a ratovali su sa Srbijomzbog Kosova. VeÊina Ëlanica UN priznaje nezavis-nost Kosova, a neke meunarodne institucije pri-maju ga u Ëlanstvo kao samostalnu dræavu. SamaSrbija priznala je vaænost kosovskih putnihisprava. Zapad je kao `neutralan`, samo traæiuspostavu i primenu `dobrosusedskih` odnosa. Tristrane - NSP, Srbija i kosovska vlast - uËestvuju u ovoj licemernoj lakrdiji, a znaju da je `NezavisnoKosovo` stvarnost, pa Êe verovatno uslov Srbiji zasvaki daqi razgovor o EU, biti de jure priznawedræave Kosovo.

Od ove godine i Srbija usvaja Energetski`paket` EU, πto je moæda presudno uticao na Rusijuda odustane od izgradwe gasovoda `Juæni tok`, asebe dovela u vrlo neizvesno daqe snabdevawegasom. Ako se ostvari rusko-turski sporazum oizgradwi gasovoda do grËke granice, Srbija bi osvom troπku morala da uËestvuje u izgradwi dugoggasovodnog prikquËka do GrËke. Srbija je timeizgubila i mnogomilionske druge povoqne ruskekredite za srpsku privredu.

Sam VuËiÊ kaæe da Êe ova godina bitiekonomsko-finansijski vrlo teπka. Neki boqitakoËekuje 2016. kao posledicu reformi i gaπewaneprofitabilnih javnih preduzeÊa, kao i privati-zacijom ili prodajom onih koji ostvaruju neto doho-dak, kao πto je dogovoreno sa MMF. Naravno,VuËiÊeve `reforme` su pre svega `πtedwa` - ustvari skraÊivawe mnogih plata, penzija idruπtvene pomoÊi. `Restrukturirawe privrede`pre svega podrazumeva prodaju preostalih javnihpreduzeÊa koja ostvaruju Ëist prihod, kao `Telekom`i `EPS`. Sredstva od prodaje VuËiÊ namerava daupotrebi delom za otplatu skupih starih kredita ikupovinu novih jeftinijih; drugi deo za `investi-cije` u privredu i `otvarawe novih radnih mesta` (ismawewe katastrofalne besposlice, naroËitomladih). KritiËari primeÊuju da kada je prethodnavlast htela da proda `Telekom` za 1.4 milijardievra, VuËiÊ bio odluËno protiv prodaje. Sada hoÊeda ga proda za 750 miliona.

Objektivni i nezavisni kritiËari ukazujuda su izgledi srpske privrde u uslovima slobode

træiπta i neoliberalne ekonomije poraæavajuÊi.Javni dug Srbije od 63% ukupne godiπwe proizvod-we, uz posluπnost saveta MMF (koji smatrajuustanovom NSP za ekonomsko porobqavawe), vodizemqu u bezizlazno duæniËko ropstvo. Smatraju daÊe sredstva od prodaje produktivnih javnih pre-duzeÊa biti eksperimentalno proÊerdana, kao i uprethodnim `privatizacijama`. `Restrukturirawe`Êe pre poveÊati nezaposlenost, nego stvoriti novaradna mesta, koja VuËiÊ najavquje i reklamira.Nova prodaja smederevske `Æeqezare` od kojenavodno zavisi cela ËeliËna industrija Srbije,ameriËkom proizvoaËu i jedinom kupcu koji jekonkurisao, ne garantuje dobar posao za Srbiju.PodseÊaju da je i prethodni kupac, opet ameriËkakompanija, jeftino kupila i poslovala sa`Æeqezarom` dok je od we imala prihoda, a onda jebagateqno sa ogromnim dugovima, vratila Srbiji.Predviaju da se i mnogo reklamirani `Fijat`, u Ëijuje filijalu dræava uloæila velika sredstva, utraæewu πto jeftinije radne snage, sprema da`beæi` iz Srbije, uz ostavqawe duga od milijarduevra. VuËiÊevo oËekivawe znatnih novih `investi-cija` smatraju nestvarnim. Ozbiqan i odgvovoranpreduzetnik ne ulaæe sredstva u nestabilnu ihaotiËnu ekonomiju.

U oËekivawu pada napredwaËkog reæima,Srbija se suoËi sa najteæim pitawem: ©ta posleVuËiÊa?

»iwenica je da Srbija u Skupπtini nemanijednog rodoqubivog poslanika. Sve stranke supoklonici demokratsko-kapitalistiËog poretka iimaju nadmoÊno poverewe biraËa na `demokratskim`izborima. Sve stranke i pokreti koji se smatrajurodoqubivim su danas van Skupπtine jer naizborima nisu preπle koliËnik od 5% glasova.Posle pada VuËiÊa i vanrednih izbora koji Êeuslediti, moæe se slobodno pretpostaviti, nijed-na skupπtinska stranka neÊe imati poloviËnopoverewe biraËa kao napredwaci na proπlim, pani moguÊnost da samostalno obrazuju vladu. San jeda bi to mobla biti bilo koja rodoqubiva stranka,koje Êe morati prvo da se izbore i preu koliËnik.

Dodatna slabost rodoqubivi snaga, izuzevmoæda Dveri, je da su i same zaraæene`demokratskim` virusom. Misle da putem`demokratskih` izbora mogu da izvojuju temeqnepromene. Uzmimo primer ©eπeqa i wegove SRS,

Iskra 1. februar 2015. 31

„ISKRA”SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST

Administracija i UredniπtvoIskra Periodical

(Publisher)

17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6HX, England.

E-mail: vdlj@talktalk.netOdgovorni urednik (Editor):

Vladimir Ljoti≤.

Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa ini-cijalima ili punim imenom autora, ne predstav-ljaju obavezno miπljenje redakcije.

„Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.Typeset and printed by

Artprint media doo, Novi Sad, Serbia

Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπ-tom) £16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim va-lutama (Euro 28). Avionskom poπtom godiπnjapretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√neAmerike £20, a za Australiju, Novi Zeland i zem-lje Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugimvalutama.

˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresuPoverenika za Englesku

Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D.Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI.53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤Bogdan, 3/37 Aintree Rd, Glen Iris, Vic,3146 —ENGLESKA: Mirjana Ljoti≤, 17 HarvelinPark,Todmorden, OL14 6HX (˘ekovi da glase naIskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica,10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windsor -Ont. N8R 1T5 — FRANCUSKA: Trajanka Darda,58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.- NEMA˘KA: D. Jakovljevi≤, Falkstrasse 93,60487 Frankfurt am Main.

IZ SADRÆAJA

VuËiÊev odgovor EU `πokantan` . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

Mi nismo »arli. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8

Za oporavak odbacimo neoliberalizam. . . . . . . . . . . . . 9

Samozatirawe u ime `nacionalnog spasa`. . . . . . . . . . .11

Geopolitika terorizma - oËaj Imperije. . . . . . . . . . . . .15

Intervju sa ©eπeqem. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17

SAD - seme zla i nesreÊe. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

SAD - uvek neprijateq Rusije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

Izabrane pesme Vase MihailoviÊa. . . . . . . . . . . . . . . . 29

Ne kuæim ovu frku oko PerkoviÊa.Zaπto bi ga Hrvatska moralaizruËiti WemaËkoj zbog zloËinakoji je on tamo, navodno, uËinioprije Krista? PerkoviÊa bi trebaloosuditi na smrt u Hrvatskoj zatoπto je Tumanu i kompaniji pomogaoda dou na vlast. To πto je dao, akoje dao, smaknuti nekog urekoviÊa,koga briga.

Da li je –urekoviÊ bio poπten iiskren drug koji dræi datu rijeË? Dajest radio bi u Jugoliniji, pokojnojJugoliniji, æivio u druπtvenomstanu, imao pravo na zubara, u zgra-di Jugolinije, lijeËnika, u zgradiJugolinije, branio bi boje Jugolinijena radniËkim igrama. Moæda bi unekoj disciplini osvojio zlatnumedaqu. Te su se medaqe kovale uJapanu. Da je –urekoviÊ samo mar-qivo uËio i radio imao bi pravo ina povoqan kredit, izgradio bivikendicu, na poslu bio osam sati,djeca bi mu se besplatno πkolovala,u sluËaju frke lijeËio bi se uAmerici. Vratite mi Jugoslaviju.

SjeÊate li se? Pamtite liJugoslaviju? Nije bilo droge. Nijebilo dvadesetosatnog radnog vre-mena Trudnicama se nisu uruËivaliotkazi. Kriminalci su smjelikrasti i ubijati samo izvan Jugo-slavije. Doduπe, za vrijeme Jugo-slavije u Rijeci je æivio Ëovjek kojibi znao na cesti glasno zatuliti:"Druæe Tito Josip Broz, Ive ti jegol i bos." Isti bi ga Ëas strpali ubajbokanu. Ne, ne, nikako ne, Jugo-slavija nije bila demokratskazemqa. U woj nisi smio pjevati onuVelebitu a spomiwati Titovo imeuzalud bio je zloËin nad zloËinima.Ipak, vratite mi Jugoslaviju.

Onaj Ive, to danas vidimo, bio jeprovokator i laæqivac, da danasæivi u Hrvatskoj revidirao bi svojeantijugoslavenske stavove. Vratitemi Jugoslaviju.

U ono vrijeme imali smo drugovepoput PerkoviÊa koji su u ime Tita iPartije πetali svijetom i ubijalineprijateqe. A danas? Koga danashrvatski perkoviÊi diqem svijeta

PAÆWA ONIMA KOJI ÆELE DA PRATE PISAWEISKRE

Oni koji æele da prate pisawe Iskre, a istu ne primaju πtampa-nu, mogu naÊi svaki wen broj, poËev od januara 1998. do danas; takoei sve broje za prve dve godine Iskre 1949 i 1950, kao i drugu srodnuliteraturu - Ëitati ih ili `preuzeti` (download) - na sajtu „Novovidelo” <http://www.novo-videlo.com>.

Iskra 1. februar 2015.

+ Nada DraπkoviÊU Montrealu, Kanada, umrla je 16.

januara 2015. naπa drugarica NadaDraπkoviÊ. Nada je supruga naπegdruga Anelka DraπkoviÊa, poruËnikaTreÊeg puka SDK, koji je streqan sa3000 drugih dobrovoqaca od stranekomunista u KoËevju, Slovenija, poËe-tkom maja 1945. godine. Posle Anel-kove smrti rodila se wihova kÊi,Anelka, koja sada takoe æivi u Ka-nadi.

Anelki i wenoj porodici naπeduboko sauËeπÊe. a naπoj Nadi slava ihvala. Molimo se za wen veËan pokoj uCarstvu Hristovom!

Iskra

U spomen svim srpskim dobrovoqcimakoji su poginuli ili pomrli za Ëastmajke SrbijeBora DragaπeviÊ K$ 50

Povodom desetogodiπwice smrti dra-gog supruga i oca naπih sinova, JoviceMiletiÊaDobrinka sa porodicom £ 20

Za pokoj duπe dragog druga IlijeJovanoviÊa. VeËan mu pomen i slava! Hranislav –oreviÊ £ 40

U spomen drage Nade DraπkoviÊDanica Pavlica K$ 50

PRILOZI ISKRI

Æal za mlados - Vratite mi Jugoslavijuubijaju u ime Hrvatske? Hrvatskagospoda perkoviÊi danas uHrvatskoj ubijaju Hrvate i Hrvaticeu ime Hrvatske. Otkazima, kraama,predsteËajnim nagodbama, krediti-ma u πvicarcima, kreditima u euri-ma, kreditima u kunama.Vratite miJugoslaviju.

SjeÊam se, naravno da se sjeÊam.Tito jest na Brijonima imao pau-nove, slonove, onoga papagaja ikadilak. Kad naπ Sanader i ostalividoπeviÊi povremeno pogledajudokumentarac "Kako je u æivotuuæivao zloËinac Tito" mora da sevaqaju od smijeha. Slon? Papagaj?Zebre? Tokarski stroj? Zlatni sat?Æivot u dræavnim vilama. Buaha-hahaha! Vratite mi Jugoslaviju!

Za vrijeme Tita ameriËki predsjed-nici nisu smjeli u jugoslavenskeluke slati svoje ratne brodove,neka ih jugoslavenski robovi peru. UJugoslaviji nije bilo robova. Zavrijeme Tita ameriËki predsjedniknije traæio da jugoslavenski graa-ni ginu u wegovim ratovima. Za vri-jeme Tita mi smo protestirali pro-tiv ameriËkog rata u Vijetnamu ipalili ameriËke zastave. Nismoπutjeli onako kako danas πutimokad utorkom Obama bespilotnimletjelicama ubija djecu u Pakistanu.Za vrijeme Tita ameriËki predsjed-nik nije bio jugoslavenski predsjed-nik. Vratite mi Jugoslaviju.

Istina jest da je u mojoj pokojnojdomovini pio KraqeviÊ Marko alije i � ©arcu vode davao. U mojojumlaÊenoj zemqi mi doduπe nismouËili da je Ëovjek nastao kresawemAdama i Eve ali smo uËili da trebaqubiti bliæwega svoga. Ne gaklati, ne ga protjerati, ne ga mrzitido sudwega dana. U pokojnoj zemqi,samo je u mom srcu æiva, nikad minije palo na pamet da Êu jednomæivjeti u ovome u Ëemu æivim danas.Æivim u karikaturi od dræave amoji mi gospodari svakoga danaporuËuju, tko ne krade dræavu osi-romaπuje obiteq. VRATITE MIJUGOSLAVIJU!

Izvor: nejasan Vedrana Rudan29.12.2014.

Onaj koji bi rekao da politika, popravilu, nema veze sa ËestitoπÊu iposle toga mirno spava neka zna daje najnebriæqiviji domaÊin i naj-bezduπniji otac koji se moæezamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izre-kama, vezan za zakon... Naπ je zakonvrlo kratak, ali zato vrlo veliki. Onima samo tri principa: domaÊinstvo,Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπegnaroda!

God. LXVI 1. februar 2015.

Bliæi se kraj VuËiÊeve vlasti i pred Srbima izbor:

POLITI»KO-PRIVREDNI ZAOKRETILI PRETWA NARODNOM OPSTANKU

VuËiÊa je Novi svetskim poredak (NSP)opomenuo, preko Ëinbenika svoje tvorevine EU, napoπtovawe `demokratskih pravila igre`, wegovstrogo hijerarhijski poredak, a iznad svega da jesamo demokratsko-kapitalistiËki sistem vaæan ineprikosnoven, a da su pojedinci u wemu, ma kolikovisoko trenutno `stajali` (baπ zbog odræavawa iistrajavawa samog sitema) obavezno prolazni,zamenqivi i `potroπqivi`. Da je to sluËaj, sada suse na moÊnog i popularnog premijera VuËiÊa (kao)po komandi odjednom ustremili svi koji u Srbijiimaju neposrdne `demokratske` veze od domaÊihmedija, prozapadnih `analitiËara` i komentatorado NVO-s koje pomaæe inostranstvo, a delom isama dræava, do zapadnih ambasadora i sliËnihNSP ustanova u svetu. (Donosimo u ovoj Iskri neko-liko napisa koji iznose viπe ovakvih primera).

»ini se, ne sluËajno, pokazale su seistovremeno pukotine u samom vrhu vlasti. Vidnoje da predsednik NikoliÊ i VuËiÊ nisu `u korak` kadje u pitawu buduÊnost Kosova ili iskrenost odnosasa Rusijom. NikoliÊ govori da je wegova vlastustavno ograniËena, ali on i VuËiÊ zajedno `padaju`jer su skupa i pobedili, a kao i nagoveπtava da je iod same vlade sve viπe `skrajnut`. VuËiÊu najoda-niji ministri iz SNS optuæuju koalicione part-nere iz SocijalistiËe stranke, da nedovoqnobrane i zastupaju odluke i stavove zajedniËkevlade. Predsednik SPS, DaËiÊ, javno odgovara da,kad je u pitawu dræavna politika napredwaci neÊeimati pouzdanije partnere od socialista, alidozvoqava da razlike mogu postojati postranaËkim i lokalnim pitawima. VuËiÊ je pretioda Êe kritiËki biti ispitana odgovornost i delat-nost svih ministara, te da Êe neuspeπni, bez obzi-ra na stranaËku pripadnost, biti smeweni. Nagla-πavao je i skoru rekonstrukciju vlade.

S tim u vezi kruæile su glasine, da bimoglo doÊi i do promene koalicionih partnera, teda bi ministar spoqnih poslova mogao postatiBoris TadiÊ, jer u inostranstvu ima veÊi ugled iautoritet od DaËiÊa. Ako je ozbiqno predviawebilo u pitawu, ostaje da se vidi πta moæe biti iostvareno. DaËiÊa moæe eventualno spasti

Revizionizam u savremenoj srpskoj kwiæevnosti (180)

NIKOLA MORAV»EVI∆ ZAPISI O SRPSKOM CARSTVU

Nikola MoravËeviÊ je autor nekolikoromana i proznih dela. Wegov najnovijiroman, Zapisi o srpskom carstvu, sa pod-naslovom „Viteza Palmana fon Brahta”,(1)ustvari je romansirana kwiga zapisa fonBrahta, koju je objavio davno. Objavqivana jeviπe puta i komentarisana srpskimistoriËarima, a ovo je prvi put da sepojavquje na srpskom jeziku u celosti. »uveninemaËki diplomata, oficir i pisac boravioje na dvoru cara Duπana sredinom Ëetr-naestog veka. Wegovi zapisi boravka kaodiplomate i vojnog struËwaka meu Srbimainteresantni su ne samo kao wegovazapaæawa dogaaja pred bitku na Kosovu, veÊi o liËnostima meu Srbima u to vreme,naroËito srpskih vaænih liËnosti, kao carDuπan. MoravËeviÊ je impresioniran fonBahtovim pisawem i zakquËuje da wegovazapaæawa zasluæuju paæwu za Srbe i danas.

MoravËeviÊ deli svoj roman nadvanaest poglavqa, poËev od leta 1331.godine. U prvom poglavqu on opisuje poz-nanstvo fon Bahta i wegovih dvesta kowani-ka sa carem Duπanom. Fon Baht je bio diplo-mata, vojni struËwak i pisac, koji je doπao napoziv cara Duπana na wegov dvor, da musluæi prema potrebama. Fon Bahtovi opisipomoÊi Duπanu prate wegov uspon na presto,stil vladavine i smrt. On takoe pruæaneizmerno korisne podatke o Duπanu kaoliËnosti, koji su od velike vaænosti jer supisane u vreme Duπanove vladavine. U ostal-im poglavqima radi se o raznim momentimaDuπanovog carstva, wegovim sukobima saocem Stefanom DeËanskim, o veπtini wegov-og dræawa u raznim sukobima sa vlastelom,koji su uvek mislili najviπe na svoju liËnukorist. Takoe i o Duπanovoj borbi sa vizan-tijskim carstvom, Dubrovnikom i Mlecima,koji su pokuπavali da ga osvoje, boreÊi se osrpsko carstvo, dok se Duπan starao da gasaËuva. Fon Baht takoe opisuje Duπanovupreranu smrt i borbu meu naslednicima svedo kosovske bitke, kada je veliko carstvoDuπanovo potonulo u otomansko more.

NemoguÊe je na ovom prostoru Ëak nispomenuti sijaset detaqa u fon Bahtovimzapisima i u MoravËeviÊevom romanu. Vaænoje da se MoravËeviÊ dræao fon Bahtovihzapisa i on se uglavnom slagao sa wegovimzakquËcima. Poπto je ova kwiga odMoravËeviÊu velike vaænosti, treba istaÊida se, po prirodi wegove obrade u viduromana, on ponekada oslawao na svoju umet-niËku maπtu i „prepriËao” mnoge detaqe.Primera radi, vaqa citirati wegov pristupsrpskoj narodnoj epici u odnosu na KraqeviÊaMarka. Marko se pokazuje u srpskoj narodnojpoeziji kao „beskrajno uspeπniji protiv nev-ernika, neumorno `rasterujuÊi Turke nabuquke`, doterujuÊi wihovog `cara do duvara`i namnerno `oruÊi po carskim drumovima` kadmu se to prohte. I u narodnoj maπti on kaoneuniπtivi srpski heroj nije umro nego je zas-pao dugim snom u dubokoj peÊini, da se u kri-tiËnom trenutku po spas svoje zemqe probudii da tada `svojim vernim buzdovanom navatrenom ©arcu` ponovo pomogne da se srpskadræava preobrati u onu zemaqsku replikucarstva nebeskog...”(226). Tako je MoravËeviÊoæiveo srpsku istoriju sredweg veka iomoguÊio da Ëitalac proËita ovu krajwe zan-imqivu kwigu sa velikim sauËeπÊem.

Zapisi o srpskom carstvu nije kwigaπovinistiËkog nacionalizma, kako bi semoglo reÊi po naslovu. MoravËeviÊ prikazujesrpsku istoriju u svojim delima onako kako sestvarno deπavala, kako bi se Srbi stalnoseÊali svog porekla i nauËili iz wih πtavaqa Ëiniti za dobrobit svog naroda. Zbogtoga, ovaj istorijski roman, kao i svi wegovi,obliËavaju pravi smisao zdravog rodoqubqa.

Vasa MihailoviÊ------------------

1 Nikola MoravËeviÊ, Zapisi o srpskomcarstvu Viteza Palmana fon Brahta(Beograd: Arhipelag, 2014), 230 str. Brojevistranica citata iz ove kwige naznaËeni su utekstu.

1245

novonastala slabost VuËiÊeve pozicije, kao iËiwenica da je Srbija (stvarno DaËiÊ) od ovegodine predsednik Evropske organizacije zasaradwu i bezbednost, Ëija je nadleænost i zadatakposredovawe i prihvatqivo reπewe opasno nape-tih odnosa SAD-EU-Ukrajina sa Rusijom.

Ni u samoj `monolitnoj` i (na izborima)pobedniËoj SNP nije viπe `sve u redu`. Pre nedavneskupπtine stranke, VuËiÊ je najavqivao odluËnouspostavqawe reda i istupa visoko-rangiranihËlanova vlade koji krπe disciplinu i javno prozi-vaju i kritikuju predsednika NikoliÊa (osnivaËa iËlana SNS). ZakquËci skupπtine, na kojoj je VuËiÊnavodno kritikovao i samog sebe, ispali su mnogopomirqiviji - ne bez uticaja sukoba sa EU - odoËekivanih. Glavna prestupnica, potpredsednikvlade i ministarka, Zorana MihajloviÊ, stidqivose izvinila NikoliÊu i izjavila da ima VuËiÊevonesumwivo poverewe, kao i ona u wega. »ini se daje i Zoranin prestup koordiniran sa novonastalomsituacijom, jer ona navodno ima od ranije (preulaska u SNS) uspostavqene, nezavisne i jakeveze i podrπku najuticajnijih krugovima tzv.`meunarodne zajednice`, te da je ona, kao ranijeDinkiÊ, wihov `zastupnik` u srpskoj vladi. JedinonaËelno `strog` zakquËak skupπtine jeste, da Êe odsada, svako ko javno kritikuje druge Ëlanovestranke ili odnose u woj, biti iskquËen iz SNS.

Ali nije NSP samo pokazao ko je gazda.VuËiÊu je posredno reËeno da je veÊ u `otkaznomroku`. Na to ukazuje i wegova suπtinski kontro-verzna izjava da toboæe neÊe da bude niËiji`potrËko na povodcu`, mada je do tada bezuslovnosprovodio sve zahteve Brisela, da bi Srbija dobi-la neki vremenski daleki status kandidata za EU.Uzgred je ukazao na spremnost srpske `politiËkeelite` na izdaju dugoroËnog nacionalnog interesarekavπi, da ako on smeta EU, sam Êe da se ukloni,jer mnogi `potrËci` jedva Ëekaju da ga zamene.

Ne samo NSP, veÊ koordinirano i `prilike`,oznaËiÊe brzi kraj VuËiÊeve vladavine. U toku ovegodine mnoge `menice` stiæu na neodloæivunaplatu.