revolucija ljubavi - joyce meyer ministries€¦ · grad ili zemlju u kojoj æiviã, ali se mora...

Revolucija ljubavi

HJG

Revolucijaljubavi

Joyce Meyer

Syloam

Copyright ©2009 by Joyce Meyer

Naslov originala: The Love Revolution By Joyce Meyer

Copyright © 2010 za srpsko izdanje, Syloam

Izdaje: Syloam (www.syloam.org, www.press.syloam.org)

Za izdavaåa: Miroslav Fic

Urednik: Miroslav Åobrda

Prevod: Tomislav Vidakoviñ

Lektura i korektura: Vesna Novakoviñ

Prelom: Saãa Peãiñ

Ãtampa: MBM-plas

Tiraæ: 5000

ISBN: 978-80-89414-10-9

Ako drugaåije nije naznaåeno, svi biblijski citati uzeti su iz

Biblije koju je preveo Lujo Bakotiñ, u izdanju „Dobra vest”,

Novi Sad, 1994.

SADRÆAJ

UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . vii

POGLAVLJE 1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3U åemu je problem?

POGLAVLJE 2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25Koren problema

POGLAVLJE 3 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38Dobre stvari se ne deãavaju sluåajno

POGLAVLJE 4 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56Boæji upliv

POGLAVLJE 5 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68Ljubav pronalazi naåin

POGLAVLJE 6 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80Dobrom nadvladati zlo

POGLAVLJE 7 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97Pravda za potlaåene

POGLAVLJE 8 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124Ljubav je ukljuåiva, a ne iskljuåiva

POGLAVLJE 9 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145Uåini da se ljudi oseñaju dragoceno

POGLAVLJE 10 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168Predani åinjenju delâ ljubavi

POGLAVLJE 11 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181Saznaj ãta ljudima treba i budi deo reãenja

POGLAVLJE 12 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 191Bezuslovna ljubav

POGLAVLJE 13 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200Ljubav ne pamti zlo

POGLAVLJE 14 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 210Praktiåni naåini pokazivanja ljubavi

POGLAVLJE 15 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233Trebamo li probuœenje ili revoluciju?

NAÃE VEROVANJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 245

BELEÃKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 247

O AUTORU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 249

UVOD

Revolucija. Veñ i sâma ta reå donosi traåak nade, budi strast inadahnjuje odreœenu odanost, poput malo koje druge reåi unaãem reåniku. Kroz istoriju, ideja revolucije je inspirisala onekoji su podsticali na promenu i davala hrabrost plaãljivima.Revolucije su okupljale ljude u potrazi za svrhom koja bi bilaveña od njih sâmih. Muãkarci i æene, koji su do tada bili bez ci-lja, pronalazili su svrhu zarad koje su bili spremni poloæiti isvoj æivot. Revolucije su porodile velike voœe i odgojile velikesledbenike. One su doslovno menjale svet.

Revolucija je nagla, radikalna i potpuna promena naåina nakoji su se stvari uobiåajeno åinile. Revolucije su obiåno za-poåinjali pojedinci, ili vrlo male grupe ljudi, koji nisu æelelinastaviti æiveti na isti naåin kojim su æiveli u proãlosti. Verova-li su da se neãto moæe i mora promeniti, i nastavljali su promovi-

sati svoje ideje sve dok se na kraju nije promenila situacija, åesto

na radikalan naåin.

Dogaœale su se revolucije u toku kojih su sa vlasti bilezbaåene vlade koje nisu brinule o napretku svojih graœana.Ako pomenemo samo neke, to se npr. dogodilo u toku fran-cuske, ameriåke i ruske (boljãeviåke) revolucije. Revolucije se

dogaœaju i onda kada se neki zastareli sistemi ili naåini rada za-mene novim metodama i idejama, kao ãto se to desilo unauånoj i industrijskoj revoluciji. Thomas Jefferson je rekao:„Svaka generacija treba novu revoluciju”, i ja verujem da je sa-da vreme za novu svetsku revoluciju, najveñu do sada. Ne tre-baju nam revolucije kakve su obeleæile istoriju åoveåanstva ugeneracijama pre nas, utemeljene na politici, ekonomiji ili teh-nologiji. Treba nam revolucija ljubavi.

Trebamo „zbaciti sa vlasti” sebiåan i egocentriåan naåinæivota. U svetu se niãta neñe promeniti, ako svako od nas nebude spreman na promenu. Åesto æelimo da se svet promeni, ada nismo svesni da je stanje u svetu samo rezultat naåina nakoji mi æivimo svoje pojedinaåne æivote, tj. rezultat naãih sva-kodnevnih odluka.

Kad bi svaka osoba na planeti znala kako primiti i dati lju-bav, naã svet bi bio mnogo drugaåije mesto. Mislim da svi zna-mo da neãto nije u redu sa druãtvom u kojem æivimo i da totreba popraviti, ali izgleda da niko ne zna ãto bi trebalo uåinitiili kako zapoåeti promenu. Naåin na koji mi reagujemo na ovajsvet, koji je „van svake kontrole”, sveo se na to da se æalimo imislimo: „Neko bi tu trebao neãto uåiniti.” Mislimo i govori-mo kako bi verovatno Bog ili vlada, ili neko drugi na pozicijiautoriteta, trebao neãto preduzeti. Moramo nauåiti da æivimoiz potpuno drugaåijeg ugla glediãta nego ãto smo to åinili dosada. Moramo biti voljni uåiti, menjati se i priznati da smo i mideo problema.

Ne moæemo popraviti ono ãto ne razumemo. Zato pre svegatrebamo prepoznati koren problema. Zaãto je veñina ljudi ne-sreñna? Zaãto ima tako mnogo nasilja u porodicama, sused-stvima, gradovima i nacijama? Zaãto su ljudi toliko besni?Moæda misliã da se te stvari deãavaju zbog greha. Moæda kaæeã:„Problem je u tome ãto su ljudi greãni.” Teoretski se slaæem s

vii i

tobom, ali volela bih tom problemu pristupiti iz ugla prak-tiånog delovanja. Åvrsto verujem da je koren svih tih, a i mno-gih drugih, problema zapravo sebiånost. Naravno, i sebiånostje jedan od oåiglednih greha. Oåituje se kada osoba kaæe:„Æelim to ãto æelim i uåiniñu sve da to dobijem.” Greh je uvektamo gde neka osoba ide protiv Boga i nâåina kojima On åinistvari.

Imamo tendenciju æiveti „unazad” – baã suprotno od naåinana koji bismo trebali æiveti. Æivimo za sebe, a opet se åini kaoda nikako ne moæemo postiñi zadovoljstvo. Trebamo æiveti zadruge i nauåiti predivnu tajnu da se ono ãto darujemo drugimavraña nama, i to viãestruko uveñano. Sviœa mi se kako je to za-beleæio poznati lekar Luka: „Dajte i dañe vam se. Meru dobru inabijenu i stresenu i prepunu dañe vam u naruåje vaãe. Jer ka-kvom merom dajete, onakvom ñe vam se vratiti” (Luka 6:38).

U mnogim druãtvima, posedovanje i kontrola su postaliglavni cilj. Svako æeli biti „broj jedan”, ãto automatski povlaåiza sobom da ñe mnogo ljudi biti razoåarano, buduñi da samojedna osoba u odreœeno vreme i na odreœenom podruåju moæebiti „broj jedan”. Samo jedna osoba moæe biti predsednik nekefirme ili najpoznatiji glumac ili glumica. Samo jedna osobamoæe biti najbolji pisac ili slikar na svetu. Iako verujem da tre-bamo biti fokusirani na odreœeni cilj u svom æivotu i dati sveod sebe da ga i postignemo, ne verujem da bismo trebali æeletisve za sebe bez da brinemo i o drugima.

Ovu knjigu piãem u svojoj ãezdeset petoj godini i pretpo-stavljam da me veñ i sâma ta åinjenica kvalifikuje da kaæem ne-ke stvari. Ako niãta drugo, æivela sam dovoljno dugo daisprobam mnoãtvo naåina kako postati sreñan, a metodom eli-minacije sam otkrila ãta funkcioiãe, a ãta ne funkcioniãe. Se-biånost ne doprinosi tome da æivot izgleda onako kako bitrebao izgledati i svakako nije Boæja volja za ljude. Verujem da

ix

u ovoj knjizi mogu dokazati da je sebiånost najveñi problemdanaãnjice i da taj problem treba reãiti jednim radikalnim po-kretom eliminacije. Trebamo objaviti rat sebiånosti. Potrebnanam je revolucija ljubavi.

Ljubav je viãe od teorije ili reåi. Ona je akcija. Ona se moravideti i osetiti. Bog je ljubav! Ljubav jeste i oduvek je bila Nje-gova ideja. On je doãao na Zemlju da bi nas voleo i pouåio naskako da volimo Njega, sebe i druge.

Kad æivimo po Njegovom primeru, æivot je predivan. U su-protnom, niãta ne funkcioniãe kako bi trebalo. Ljubav treba bi-ti naã odgovor na sebiånost, jer ljubav daje dok sebiånostuzima. Moramo se osloboditi sâmih sebe. Kao ãto moæemo vi-deti u 2. Korinñanima 5:15, Isus je upravo zbog toga doãao:„On je za sve umro zato da oni koji æive, ne æive viãe radi sebe,nego radi onoga koji je za njih umro i uskrsnuo.”

Nedavno sam razmiãljala o svim straãnim problemima kojipotresaju svet. Milioni dece umiru od gladi, ãiri se AIDS, do-gaœaju se ratovi, tiranija, trgovina ljudima, incest i mnoge dru-ge stvari. Pitala sam Boga: „Kako moæeã stajati i gledati sve toãto se deãava u svetu i niãta ne preduzimati?” Åula sam kakomi Bog odgovara u mom duhu: „Ja radim kroz ljude. Åekam damoj narod ustane i neãto uåini.”

Moæda, kao i milioni drugih, razmiãljaã: „Znam da u svetupostoji puno problema, ali oni su tako veliki da ja tu niãta nemogu uåiniti.” Upravo takav naåin razmiãljanja nas je parali-sao, dok je u isto vreme zlo trijumfalno napredovalo. Moramoprestati razmiãljati o onome ãto ne moæemo uåiniti i poåetiåiniti ono ãto moæemo. U ovoj knjizi ñemo, ja i nekoliko gostu-juñih autora koje sam pozvala da mi se pridruæe, podeliti s to-bom mnoge ideje i naåine na koje se moæeã prikljuåiti jednomnovom pokretu koji ima sposobnost doneti radikalnu pozitiv-nu promenu.

x

Ne æelim viãe samo stajati i gledati kako svet sve viãe propa-da. Moæda ne mogu reãiti sve probleme koje vidim, ali ñuuåiniti ono ãto mogu. Moja je molitva da mi se pridruæiã u za-uzimanju stava protiv nepravde i da budeã voljan uåiniti radi-kalan preokret u naåinu na koji pristupaã æivotu. Æivot se viãene sme „vrteti” oko toga ãto drugi mogu uåiniti za nas, negooko toga ãto mi moæemo uåiniti za druge.

Svaki pokret treba neki moto ili „verovanje” po kojem ñeæiveti. Mi, u „Joyce Meyer Ministries”, smo posle molitve sa-stavili jednu izjavu predanja po kojoj smo odluåili funkcioni-sati. Da li ñeã nam se pridruæiti?

Odluåujem da æivim saoseñajno i odriåem sekojekakvih izgovora da tako ne æivim.

Ustajem protiv nepravde

i odluåujem se posvetiti jednostavnim delimaBoæje ljubavi.

Neñu viãe samo posmatrati i niãta ne åiniti.To je moja odluka.

JA SAM DEO REVOLUCIJE LJUBAVI.

Molim se da ove reåi postanu i tvoj moto – novi standard pokojem ñeã æiveti. Nemoj åekati da vidiã ãta ñe drugi uåiniti ihoñe li ovaj pokret postati popularan. To je neãto ãto moraãodluåiti sâm za sebe; predanje neåemu ãto je tvoj slobodanizbor. Postavi pitanje sâmom sebi: „Hoñu li nastaviti da budemdeo problema ili ñu biti deo reãenja problema?” Ja sam odluåilada budem deo reãenja problema. Ljubav ñe biti centralna temamog æivota.

xi

Postavi pitanje sâmom sebi: „Hoñu linastaviti da budem deo problema ili ñu

biti deo reãenja problema?” Ja samodluåila da budem deo reãenja problema.Ljubav ñe biti centralna tema mog æivota.

A ti? Hoñeã li nastaviti kontinuitet problemâ u svetu? Hoñeãli ih ignorisati i pretvarati se da ih nema? Ili ñeã se pridruæiti re-voluciji ljubavi?

xii

Revolucija ljubavi

HJGPOGLAVLJE

1U åemu je problem?

Ja sam samo jedan, ali ipak sam jedan. Ne mogu uåinitisve, ali mogu uåiniti neãto. Iako ne mogu uåiniti sve,

neñu se ustruåavati uåiniti neãto ãto mogu.Edward Everett Hale

Dok ja sedim, ispijam svoju jutarnju kafu i uæivam u prekra-snom pogledu koji se pruæa kroz moj prozor, 963 miliona ljudigladuje. Viãe od jedne milijarde ljudi zaraœuje manje od je-dnog dolara dnevno. Trideset hiljada dece ñe danas umretizbog siromaãtva. Oni umiru u nekim od najsiromaãnijih selana svetu – daleko od savesti sveta. To znaåi da ih 210 000 umresvake sedmice, 11 miliona svake godine, a veñina od njih jemlaœa od pet godina. Od 2.2 milijarde dece na svetu, 640 mili-ona ih je bez prikladnog smeãtaja, 400 miliona bez pitke vode i270 miliona bez ikakve medicinske nege.

Jesu li ti ovi statistiåki podaci potresni kao i meni? Nadamse da je tako. Naime, to su istovremeno i zapanjujuñi i uravno-teæeni podaci o æivotu u svetu u kojem æivimo. Te stvari sedeãavaju na naãoj planeti i pred naãim oåima. Ja razumem dase podaci koje si upravo proåitao moæda ne odnose na tvojgrad ili zemlju u kojoj æiviã, ali se mora priznati da smo danas,viãe nego ikada pre, svi „graœani sveta”. Deo smo globalne za-jednice, a mnogi ålanovi naãe ljudske porodice trpe na nezami-slive i neizrecive naåine.

Verujem da je vreme za poziv na buœenje na svetskom ni-vou – poziv koji ñe nas podiñi iz naãeg samozadovoljstva, ne-znanja, izbegavanja suoåavanja sa teãkoñama i potañi nas daustanemo protiv boli i siromaãtva, gubitka i oskudice, neprav-de, tiranije i æivljenja u uslovima koji nisu zadovoljavajuñi zazdrav i dostojanstven ljudski æivot. Vreme je za revolucijuljubavi.

Jedna mala usta, ãest gangrena

U toku naãe medicinsko-evangelizacijske kampanje („JoyceMeyer Ministries medical outreach”) u Kambodæi, jedan zu-bar-volonter izvadio je 21 zub jednom malenom detetu. Od to-ga, na ãest zuba, dete je imalo razvijen gangrenski proces.Razmiãljanje o toj muånoj situaciji podsetilo me na vreme kadje moj muæ imao jaku zubobolju u toku puta za Australiju. Bioje oåajan, jer je bio u avionu i nije bilo moguñnosti da igde ode.Åim smo sleteli, u deset sati uveåe, neko mu je dogovorio ter-min kod zubara i konaåno je mogao primiti pomoñ. Ali, ãta jesa malom devojåicom i hiljadama drugih poput nje, koji trpebol svaki dan i uopãte nemaju pristup medicinskoj pomoñi?

4 Revoluc i ja l jubav i

Razmisli na trenutak o tome. Kakav je to oseñaj imati dvadesetjedan pokvaren i vrlo bolan zub?

Takva nezamisliva patnja postoji i svaki dan se deãava stvar-nim ljudima u zabaåenijim mestima. Veñina od nas ili ne znaza te stvari ili moæda vidimo neãto o tome na televiziji, pakaæemo: „Kakva sramota! Pa, neko bi tu stvarno morao neãtouåiniti!”, i nastavimo ispijati naãu jutarnju kafu i uæivati u po-gledu koji nam se pruæa kroz prozor.

Tamo gde je smeñe blago

Desetogodiãnja devojåica po imenu Gchi æivi na deponijismeña u Kambodæi. Tamo je doãla kad je imala samo åetiri go-dine. Njeni roditelji je viãe nisu mogli izdræavati, pa su zamoli-li njenu stariju sestru da je povede negde sa sobom. Jedinomesto na kojem su njih dve mogle preæiveti bila je deponijasmeña na kojoj su od tada æivele i radile. Gchi tako sedam dananedeljno provodi prekopavajuñi po smeñu metalnim ãtapomili rukama, traæeñi hranu ili komade plastike ili stakla koje bimogla prodati da bi doãla do novca za hranu. Na deponiji æiviveñ ãest godina; puno drugih je tamo mnogo duæe.

Veoma je bitno da shvatiã da se radi o gradskoj deponiji

smeña. Svake noñi kamioni raznovrsnog smeña dovoze baåeneotpatke iz ljudskih æivota koje su skupljali po celom gradu i toodlaæu u velikim gomilama. Deca rade noñu, po mraku, noseñikacige sa svetiljkama, jer se najbolje smeñe moæe nañi kad tekstigne.

Poãto sam posetila tu deponiju smeña, jedan novinar me pi-tao ãta mislim o onom ãto sam videla. Dok sam pokuãavala ar-tikulisati svoje misli, bilo mi je sve jasnije da je situacija takouæasna da nisam znala ãta da mislim o tome. Nisam znala kako

U åemu je problem? 5

reåima da doåaram stepen te degradacije, ali sam odluåila dapreduzmem neãto u vezi toga.

Bio je potreban jednogodiãnji trud nekoliko osoba da bi seskupile donacije od partnera naãe sluæbe, a i moj muæ i ja smose ukljuåili sa svojim sredstvima. Obnovili smo dva velikaautobusa i pretvorili ih u pokretne restorane. Oni se dovezu nadeponiju smeña, deca uœu u njih i pojedu pristojan obrok, aåak im je obezbeœeno i kratko poduåavanje iz åitanja i mate-matike kako bi im se pomoglo da se pripreme za bolju bu-duñnost. Naravno, pokazujemo im i Isusovu ljubav i dajemoim do znanja da su voljeni, ali ne toliko reåima, koliko delima,ispunjavajuñi njihove praktiåne potrebe.

Nisu dovoljne samo dobre namere

Åula sam priåu o åoveku koji je otiãao u Rusiju sa dobrom na-merom da govori ljudima o Isusovoj ljubavi. U vreme njegoveposete, mnogo ljudi je gladovalo. Kad je video red ljudi koji suåekali u nadi da ñe dobiti hleba da preæive taj dan, poåeo je sva-kom od njih u ruke davati po jedan evangelizacioni traktat nakom je bila ispisana poruka spasenja. On im je zaista po-kuãavao pomoñi, ali jedna æena ga je pogledala u oåi i ogoråenorekla: „Ono ãto vi govorite je lepo, ali to ne moæe napuniti mojprazan stomak.”

Nauåila sam da su neki ljudi toliko povreœeni da ne moguåuti Radosnu vest da ih Bog voli. Oni tu ljubav treba da osete, ajedan od najboljih naåina da se to desi jeste da, uz to ãto im go-vorimo da su voljeni, ispunimo i njihove praktiåne potrebe.

Moramo biti svesni da reåi nisu dovoljne. Isus je propove-dao Radosnu vest, ali je isto tako i åinio dobro i ozdravljao sveone koje je œavo muåio (vidi Dela apostolska 10:38). Govore-


nje nije skupo i ne zahteva veliki napor, ali prava ljubav„koãta”. „Koãtala” je Boga Njegovog jedinog Sina, a ako dopu-stimo pravoj ljubavi da teåe kroz nas, i nas ñe „koãtati”. Vero-vatno ñe trebati da uloæimo odreœeno vreme, novac, trud ili ãtadrugo.

Moramo biti svesni da reåi nisu dovoljne.

Bog raåuna na nas

Ja ñu uskoro izañi iz kuñe da bih se naãla sa svojim muæem nakafi. Posle toga ñemo ruåati. Sve ukupno, to ñe trajati oko dvasata, a pretpostavlja se da se za to vreme u svetu otme oko 240dece u kontekstu trgovine seksualnim robljem. To znaåi da ñe,ako mi neãto ne uåinimo, zbog ljudske sebiånosti i pohlepe,svakog minuta biti uniãtena dva nova deåja æivota. Ãta mi tumoæemo uåiniti? Moæemo se informisati, moæemo moliti,moæemo neãto preduzeti. Moæemo podræati sluæbe i organiza-cije koje su se dokazale u izbavljanju æena i dece iz tih straãnihsituacija. Ako Gospod od nas to zatraæi, moæemo se åak zapo-sliti u direktan rad sa tim ljudima. Ako se time ne moæemo ba-viti profesionalno, moæemo se ukljuåiti u neki kratkoroånijiprojekat ili poñi na krañe misijsko putovanje.

Seksualno ropstvo

Dok hodaã jednom mraånom ulicom, svuda oko tebe iz ta-me „proviruju” znakovi propasti i uniãtenja. I viãe nego nanivou åula, siguran si u ono ãto unutar sebe oseñaã. Nemasumnje…ovo mesto je zlo. Koliko god da ti je teãko da zami-


sliã, to mesto su stvorili zli i nemoralni ljudi da bi tamo pro-davali decu za seksualno zlostavljanje.

Taj pakao na zemlji postao je dom devojåici Samraworkkad je imala samo sedam godina. Kad su je oslobodili na jed-noj autobuskoj stanici, imala je veñ dvanaest godina. Razo-bliåila se u beæivotnu „ljusku” mlade devojke – bila je „kost ikoæa”, emocionalno mrtva i sa upalim bezizraæajnim oåima.Pet godina je bila ærtva poæudnih perverznjaka koji suplañali viãu cenu za „privilegiju” nasilja nad njenim mladimtelom. Buduñi da je bila tako mlada, umesto jednog dolaraplañali su tri.

Takvo postupanje prema njoj na njenim æenskim organi-ma je ostavilo toliko teãke posledice da je morala proñi za-htevan hirurãki zahvat da bi uopãte mogla æiveti normalnimæivotom. Ali, naruãenost njenog fiziåkog zdravlja je bilo ma-nji problem u poreœenju sa ãtetom koja joj je nanesena naemocionalnom i duhovnom nivou.

Dijagnostikovan joj je i virus HIV. S obzirom da je bila si-roåe, nije imala nikakvo señanje na roditelje. Poput mnogihdrugih, bila je uhvañena u tamu nezamislivog zla.

Statistike1 kaæu sledeñe:

• Svake godine 1.2 miliona dece postaju ærtve trgovine lju-dima, uz milione onih koji su veñ u tome.

• Svaka dva minuta jedno dete biva seksualno zlostavljano.

• U zadnjih trideset godina, otprilike 30 miliona dece jeizgubilo svoje detinjstvo zbog seksualnog zlostavljanja.

Zubar, kojeg sam ranije pomenula, uåestvovao je u jednojod naãih medicinsko-evangelizacionih kampanja u zemljamatzv. Treñeg sveta. Na tim kampanjama imamo nekoliko ljudikoje plañamo, ali veñina radnika su predivni volonteri koji uzi-maju godiãnji odmor i plañaju sve svoje troãkove da bi iãli sa


nama. Oni rade dvanaest do ãesnaest sati dnevno, obiåno namestima gde je temperatura mnogo viãa od one na koju su na-vikli. Nema klima-ureœaja i sigurno im nije baã zabavno. Radeu zabaåenim selima, pod ãatorima, i pomaæu ljudima kojimoæda nikad nisu primili bilo kakvu medicinsku pomoñ. Mismo u moguñnosti da im damo lekove koji im mogu spasitiæivot i olakãati boli. Dajemo im vitamine, hranimo ih i dajemoim do znanja da ih Isus voli. Svakome od njih se daje prilika daprimi Isusa, a veñina ih to i uåini. Krenu mi suze na oåi kad sesetim lekarâ, zubarâ, medicinskih sestara i ostalog medicin-skog osoblja koji su nam s puno emocija govorili kako su im taputovanja zauvek promenila æivote. Mi im pokuãamo zahvali-ti, a na kraju oni nama zahvaljuju ãto smo im otvorili oåi da vi-de ãta je zapravo æivot.

Jednom prilikom, na put u Kambodæu, sa sobom smo povelinaãeg raåunovoœu. Iako je mnogo puta gledala video-prezen-tacije naãih misijskih putovanja, ipak je bila snaæno dotaknutaonim ãto je liåno videla. Rekla je: „Oseñam se kao da sam celiæivot æivela ’pod staklenim zvonom’.” Pod tim je mislila na tokoliko je bila izolovana od stvarnosti. Ja mislim da je to sluåajkod veñine od nas. Razumem da ne mogu svi otiñi u zemljeTreñeg sveta da bi se „iz prve ruke” uverili na kakav je æivotprisiljeno tamnoãnje stanovniãtvo, ali svako moæe barem po-kuãati da zapamti kad proåita ili vidi na televiziji da se ono ãtoåita ili vidi zapravo nekome deãava – i to mnogima. Bog voli teljude i On raåuna na nas, da ñemo neãto preduzeti u vezi toga.

Neuhranjenost

Mehret gleda svet iz jedne drugaåije perspektive. U malometiopskom selu, koje se zove Angacha, ona daje sve od sebe


da „dræi korak” sa ostalom decom, ali jednostavno nije po-put drugih.

Iako je Mehret roœena zdrava, stalna neuhranjenost jeprouzrokovala sve veñe krivljenje njene kiåme, zbog åega jesve teæe hodala, dok joj je tråanje i igranje sa ostalom decombilo nemoguñe. Zbog istog poremeñaja narasla joj je i velikagrba na desnoj strani leœa – prevelika da bi je mogla sakriti, aprebolna da bi je mogla ignorisati.

Ako iko zna koliko joj je teãko to je njen otac Abeba. Onoãto on æeli viãe od svega je da moæe prehranjivati svoju de-cu…i uåiniti da njegova draga kñerka opet bude zdrava. Kadbi Mehret poåela dobijati kvalitetnu hranu koja joj je potre-bna, zaustavio bi se proces pogorãavanja njenog zdravlja.Ali, za sada se takvo reãenje ne nazire.

Dan za danom, Abeba se bori sa oseñajem krivice ãto nemoæe prehraniti svoju decu. Takoœe, svestan je da ñe stanjenjegove bolesne kñerke samo nastaviti da se pogorãava, akose neãto radikalno ne promeni. Ubrzo neñe viãe moñi ni dahoda, a na kraju ñe i umreti.

Mehret poznaje bolan oseñaj gladi…i bol zbog toga ãto jedrugaåija od drugih. Takoœe, ona zna da ñe svaki novi danbiti barem malo teæi od prethodnog.

U saradnji sa humanitarnom organizacijom „Internati-onal Crisis Aid”, moja sluæba je poåela snabdevati Mehret sahranom koja joj je potrebna za æivot i za prestanak daljegkrivljenja njene kiåme. Ali, postoji joã tako puno dragocenemale dece…poput Mehret… kojima je potrebna naãa po-moñ da bi se pobedilo u ratu protiv neuhranjenosti.


• Procenjuje se da trenutno u svetu gladuje oko 963 mili-ona ljudi.


• Svaki dan gotovo 16 000 dece umre zbog razlogâ poveza-nih sa glaœu; to je jedno dete svakih pet sekundi.

• Godine 2006. od gladi je u svetu umrlo oko 9.7 milionadece pre nego ãto su doæiveli svoj peti roœendan. Skorosvi ti sluåajevi su zabeleæeni u zemljama u razvoju – odtoga åetiri petine otpada na subsaharsku Afriku i juænuAziju, dve regije u kojima je zabeleæena najviãa stopa gla-di i neuhranjenosti.

Krah svetskog sistema

Åini mi se da se svetski sistem ruãi do svojih temelja, a da misvi to samo posmatramo skrãtenih ruku. Ako paæljivo sluãaã,åuñeã kako ljudi svuda govore: „Svet se raspada.” To åujemo ina vestima i u obiånim razgovorima. Åini se da svako govori onepravdi u svetu. Ali, priåanje koje ne prati akcija niãta neñereãiti. Moje je pitanje: „Ko ñe ustati protiv nepravde i ispravitito stanje?” Ja sam odluåila da ñu to biti ja. Znam za joã nekoli-ko hiljada drugih koji su doneli istu odluku. Ipak, potrebno jeda nam se pridruæe joã stotine hiljada da bismo mogli odradititaj posao.

Uåini ãto god moæeã!

Moæda misliã: „Joyce, ono ãto ja mogu uåiniti ne bi se ni prime-tilo u svetskim razmerama problema.” Znam kako se oseñaã,jer sam se nekad i ja tako oseñala. Ali, ako svi budemo ra-zmiãljali na takav naåin, niko neñe niãta uåiniti i niãta se neñepromeniti. Iako naãi pojedinaåni napori moæda ne mogu reãiti


probleme, zajedno moæemo napraviti velike stvari i vidljivurazliku. Bog nas neñe dræati odgovornim za ono ãto nismomogli uåiniti, ali ñe od nas traæiti odgovornost za stvari kojesmo mogli uåiniti.

Nedavno sam se vratila sa puta po Indiji i baã sam bila u te-retani kad mi je priãla æena, koju tamo åesto viœam, i upitalame verujem li ja zaista da svi napori koje ulaæemo u ta naãa mi-sijska putovanja reãavaju bilo ãta, s obzirom da ñe milioni ljudii dalje umirati od gladi, bez obzira na to koliko ljudi mi nahra-nili. Tada sam s njom podelila neãto ãto mi je Bog stavio na srce– neãto ãto mi se zauvek useklo. Da smo ti ili ja gladni, zato ãtoveñ tri dana nismo niãta jeli, i da nam neko ponudi jedan obrokkoji ñe ublaæiti bol u naãim stomacima, ne bismo li to prihvatilii bili sretni zbog toga? Naravno da bi. Ista je stvar i sa ljudimakojima pomaæemo. Mi moæemo uspostaviti programe konti-nuiranog zbrinjavanja za mnoge od njih, ali ñe uvek biti onihkojima ñemo moñi pomoñi samo jednom ili dva puta. Ipak,znam da su te naãe kampanje vredne toga da ih organizujemo.Ako moæemo samo jednom gladnom detetu dati jedan obrok,vredelo je. Ako moæemo samo jednoj osobi pomoñi da na je-dan dan æivi bez bola, vredelo je. Odluåila sam da ñu uvekuåiniti ono ãto mogu i da ñu zapamtiti ono ãto mi je Gospod re-kao: „Ako nekome moæeã samo na sat vremena barem smanjitibol, to je joã uvek vredno truda.”

Svet je postao „bljutav”

Smatram da sa sigurnoãñu mogu reñi da je veñina onog ãto ovajsvet nudi zapravo „bljutavo”. Naravno, ne govorim o hrani. Naprimer, veñina filmova koji se proizvode u Hollywoodu je ne-kako „bljutava”. Obiåno kad vidimo bilo koji tip ponaãanja ko-


ji ne zraåi kvalitetom, brzi smo to osuditi kao neãto „od sveta”.Moæda i kaæemo neãto poput: „Ma, ãta moæemo oåekivati odsveta?” A ipak, termin „svet” zapravo oznaåava ljude koji æiveu svetu. Ako je svet postao „bljutav”, to je zato ãto su ljudi po-stali „bljutavi” u svojim stavovima i delima. Isus je rekao dasmo mi so zemlje, ali ako so obljutavi (izgubi svoju snagu ikvalitet), nije ni za ãto (vidi Matej 5:13). Takoœe, rekao je dasmo svetlo sveta i da ne bi trebalo da skrivamo svoje svetlo (vi-di Matej 5:14-15).

Razmiãljaj o tome na sledeñi naåin. Svaki dan kad odlaziã odkuñe, i ideã u mraåni i „bljutavi” svet, ti moæeã biti svetlo i so(ukus) koji taj svet treba. Moæeã doneti radost na svoje radnomesto, ako odluåiã da stalno imaã dobar i pozitivan stav. Reå jeo jednostavnim stvarima. Budi zahvalan, umesto da se stalnona neãto æaliã kao ãto to veñina ljudi åini. Budi strpljiv, milo-srdan, brzo opraãtaj uvrede i ohrabruj ljude oko sebe. Åak je iobiåan osmeh i prijateljski stav naåin da se donese „ukus” u„bljutavo” druãtvo.

Ne znam kako stvari stoje kod tebe, ali ja ne volim bljutavuhranu. Moj muæ je imao nekih æeludaånih problema i lekar muje na nekoliko dana propisao dijetu sa potpuno nezaåinjenomhranom. On se tih dana uopãte nije radovao hrani! Dave nijeåovek koji bi neãto zanovetao, ali tih dana sam ga za svakimobrokom åula kako neprestano ponavlja: „Ovo uopãte nemaukusa.” Trebalo je samo malo soli i zaåina – a to je upravo onoãto i svetu treba.

Bez ljubavi i njenih predivnih kvaliteta, æivot je „bljutav” inije vredan æivljenja. Æelela bih da napraviã jedan eksperi-ment. Samo misli: „Ja ñu danas otiñi u svet i „zaåiniñu” ga.” Za-tim, pre nego iskoraåiã iz svog doma, pohrani u svom umu toda ti ideã kao Boæji veliki poslanik (ambasador) i da je tvoj ciljvoleti ljude, darovati ih i dodati „zaåin” u njihove æivote.


Moæeã poåeti time ãto ñeã se nasmeãiti ljudima koje sretneã utoku tog dana. Osmeh je simbol prihvatanja i priznanja, a to jeneãto ãto veñina ljudi u svetu oåajniåki treba. Predaj se Bogu iveruj Mu da ñe se brinuti za tebe dok sejeã dobro seme i blago-slove gde god ideã.

Promena poåinje od tebe

Ja shvatam da ti ne moæeã sve uåiniti. Uopãte nije reå o tome.Nekim stvarima jednostavno moraã reñi „ne”, inaåe ñe ti æivotbiti pun stresa. Ja ne mogu biti volonterka za åuvanje dece nitidostavljaå hrane starijim ljudima, ali åinim puno drugih stvarikojima doprinosim pozitivnoj promeni u svetu. Mislim da sva-ko od nas mora odgovoriti na pitanje: „Ãta ja radim da bi æivotneke druge osobe uåinio boljim?” Verovatno je joã bolje pita-nje: „Ãta sam danas uradio da bi neåiji æivot uåinio boljim?”

Ova ñe knjiga katkad biti teãka za åitanje, jer „diæe napovrãinu” neke stvari koje nisu uvek ugodne. Ali, svako od nasse treba suoåiti s tim stvarima. Dobre stvari se ne deãavajusluåajno. Ako æelimo uåestvovati u revoluciji, neke stvari ñe semorati promeniti, a stvari se ne mogu promeniti ako se ljudi nepromene. Svako od nas mora reñi: „Promena poåinje od me-ne!”

Dobre stvari se ne deãavaju sluåajno.Ako æelimo uåestvovati u revoluciji, nekestvari ñe se morati promeniti, a stvari se

ne mogu promeniti ako se ljudi nepromene. Svako od nas mora reñi:

„Promena poåinje od mene!”


REVOLUCIONER LJUBAVIDarlene Zschech

Putevi srca su jedna od najveñih tajni na svetu. Radost iæalost, nadanje i iãåekivanje, usponi i padovi…i, neãto ãto senaæalost deãava mnogima, neopisivo razoåarenje koje dove-de srce u takvo stanje da ono, doduãe funkcioniãe ali, ne æeliviãe niãta osetiti. Kad osoba ne poznaje veliku Boæju ljubav nakoju bi se mogla osloniti i u njoj nañi snagu, onda ljudsko srcepronalazi naåine da izaœe na kraj i preæivi åak i u najteæim situ-acijama. U ovoj poslednjoj grupi danas se nalazi nebrojenomnoãtvo ljudi, od najbogatijih do najsiromaãnijih, jer siro-maãtvo srca ne bira gde ñe se nastaniti.

Prorok Isaija je, u svojoj knjizi 61:11, govorio o radikalnojrevoluciji ljubavi, jer bi tako i mogli nazvati dan kad ñe ljubavdovesti do toga da ljudi pronaœu pravdu…i Isusa koji ñe na-praviti put u pustinji. „Jer kao ãto zemlja åini da uzraste njenobilje i u vrtu niåe ãto se seje, tako ñe uåiniti Gospod da pravda(spas) nikne i hvala pred svim narodima.”

Revolucija ljubavi nije samo odliåna ideja, nego konceptkoji ãto pre treba sprovesti u delo na svim nivoima…posebnoako verujemo da se tragiåne nepravde koje danas posmatra-mo, ukljuåujuñi najveñu od njih – tragediju ljudskih slomljenihsrcâ, mogu zaustaviti i okrenuti u pozitivnom smeru.

Slomljenost srca nam neprestano privlaåi paænju. Zamislitesliku mlade majke koja doji svoje dete, znajuñi da je njeno telozaraæeno virusom side. Ona daje sve od sebe, ali je stavljenapred izbor: da li ñe hraniti svoje dete i svesno ga zarazitismrtonosnom boleãñu ili ñe posmatrati kako joj dete umire od


gladi, jer nema druge hrane za njega? Srce te majke je davnoslomljeno. Ona je majka baã kao ãto sam i ja. I ona æeli uæivatiu moguñnosti da se brine za svoje dete i da ga gleda kako ra-ste i napreduje.

Åoveku se srce slama kad vidi mlade muãkarce i æene ka-ko samo stoje naokolo, bez hrane i vode, a nemaju gde daodu niti ãta da rade. Njihovi umovi i srca su puni nebrojenihsnova, ali sad im je najvaænije da nekako doœu do hrane i, akoje ikako moguñe, do ãkole.

Neverovatno je videti kako oåaj utiåe na ljude i ãto su pri to-me spremni uåiniti. Zbog krajnjeg siromaãtva, tako se maloceni ljudski æivot i dostojanstvo da su mnogi spremni biti ve-oma nasilni jedni prema drugima.

Jedan åetrnaestogodiãnjak u subsaharskoj Africi prehra-njuje mlaœeg brata, sestru i neñaka, a æive u maloj slabaãnojkolibici koju nazivaju domom. On po celi dan radi na jednojmaloj farmi i oåajniåki se trudi da sebe i svoje „ãtiñenike” upiãeu ãkolu, kao i da im obezbedi koliko-toliko kvalitetan svako-dnevni obrok. Njegovi roditelji su umrli od side, dok su njih (de-cu) stanovnici tog mesta izbacili iz grada zbog straha da su ioni moæda zaraæeni istom boleãñu. I tako ovaj åetrnaestogo-diãnjak izuzetno hrabrog srca raste u straãnim uslovima ne-prekidnog rada, bolesti i nesigurnosti.

Jedna mlada majka iz Sydneya, u Australiji, se potpuno po-svetila svome muæu i deci. Na kraju je saznala da je muæ varaveñ nekoliko meseci i da se æeli oæeniti svojom ljubavnicom.Ta se æena sada oseña napuãteno, bezvredno i poniæeno. Uzsve to, morañe se suoåiti sa buduñnoãñu ne samo bez muæa,veñ puno puta i bez dece, s obzirom da se muæ bori za njihovostarateljstvo. Njeno srce je toliko slomljeno da teãko i diãe, atrenutno ne zna ni kako ñe dalje kroz æivot.


Señam se kako sam sedela u predgraœu jednog grada uUgandi sa æenom koja je izuzetan hriãñanski voœa jedne hu-manitarne organizacije koja obezbeœuje pomoñ za decu. Go-vorila mi je kako, uz sav njihov trud da spasu siroåad u tojregiji, broj unesreñene dece koja nemaju moguñnosti za op-stanak neprestano raste. Poåela sam masirati njena umornaramena dok mi je nastavljala govoriti o svom slomljenom srcui neprekidnoj frustraciji. Ubrzo, njene reåi su se pretvorile u je-caje. Godine æivota u uslovima koji iscrpljuju maksimum ljud-skih snaga, uz gledanje i sluãanje kako deca neprestano idu ukrevet gladna i usamljena, bile su teãko breme za ovu umornuduãu.

Ovakve priåe bi se mogle nastaviti odavde pa do veånosti.Svuda po svetu ljudi se bore za opstanak. Gde god pogledaã,åini se da postoje nepremostivi zidovi slomljenih srca, i danam je potrebno mnogo viãe od ãlepera sa hranom i lekovima,od timova savetnika i podrãke zajednica, da bismo slomili tajzaåarani krug. REVOLUCIJA LJUBAVI…to je naãa æivotnamisija.

Luka 4 nam ãalje jasnu i glasnu poruku:„Duh Gospodnji je na meni, jer me pomaza da javim

jevanœelje siromasima; posla me da srca ranjena isce-lim, da zarobljenima javim izbavljenje i slepima povratakoåiju, izmuåene slobodne da pustim, da objavim godinumilosti Gospodnje” (Luka 4:18-19).Svaki put kad åitam ovaj odeljak podsetim se kako moramo

biti fokusirani i jasni u svojim naporima da „podignemo” æivoteljudi oko sebe…od najmanjih do najveñih stvari…jer vreme jeda ustanemo, izaœemo iz „statusa quo” i æivota ugaœanja sebi,i poånemo sluæiti kako god moæemo svojoj brañi i sestrama pocelom svetu.


Postoji jedna divna i snaæna reå koju ljubav donosi uæivot… Ta reå je NADA. Boæja reå kaæe: „…Nadanje mi dræimokao jako i pouzdano sidro duãe…” (Jevrejima 6:19) i „Åemumogu sada da se nadam, Gospode? Nadanje je moje u tebe!”(Psalam 39:8). Nada uvek æivi, åak i kad situacija izgleda ne-reãivo. Naã je zadatak da tu nadu, zajedno sa verom i ljubav-lju, donesemo ljudima koji su u potrebi.

Moje srce je åesto bilo iscrpljeno od pokuãavanja prona-laæenja reãenja za one koji æive u podruåjima najteæe po-goœenim siromaãtvom. Ipak, åudesno je kako, dok seditemeœu ljudima koji nemaju niãta i åije situacije izgledaju bezna-deæno, zaista snaæno moæete osetiti prisutnost Boæje milostimeœu tim predivnim ljudima. Åak i dok se oni bore za opsta-nak, Boæja slava sija. Videla sam mnoge „suænje pune nade”,kako je i zapisano u Zahariji 9:12, koji jednostavno i svimsrcem veruju i ZNAJU da samo Bog moæe dati i daje odgovorna njihove molitve.

Najveñi prioritet u mom duhovnom æivotu jeste voleti Boga,traæiti Ga, sluæiti Mu i oboæavati Ga celim svojim æivotom. Uåitio vaænosti æivotnog stila obeleæenog slavljenjem Boga, o dra-gocenosti Njegove prisutnosti i o Njegovoj divnoj milosti jestejedan neopisiv dar, i sigurno ñe nam trebati cela veånost daMu izrazimo jedno odgovarajuñe HVALA za sve ãto nam åini inastavlja åiniti. Jedna od najvaænijih lekcija koje sam nauåila usvom srcu jeste da usred bitke treba doneti pesmu vere iuzdiñi Isusa. Ono ãto joã uvek uåim je spoznavanje ãta joãGospod æeli da uåinimo kroz slavljenje. Kao da neprestanoåujem otkucaje Njegovog srca kroz stranice Pisma, dok meuverava da slavljenje nisu samo pesme koje pevamo, nego iæivoti koji se „izlivaju” Njemu u åast, æivoti ispunjeni åeænjomda budemo Njegove ruke i noge u ovom svetu.


Pre mnogo godina, posetila sam predivnu afriåku decu ujednom kampu za smeãtaj obolelih od side. Sva ta deca su bi-la siroåad, ali su bila puna entuzijazma i NADE. Ustali su i zamene otpevali „SVE JE MOGUÑE”. Bila sam tako nadahnutaatmosferom koju su njihovi mali glasovi ispunili æivotom i ra-doãñu. Bio je to nezaboravan dogaœaj i nezaboravan podset-nik na snagu Boæje reåi u naãim æivotima.

Jevrejima 13:15 kaæe: „Preko njega (Isusa, op. prev.) dakleprinosimo svagda Bogu ærtvu hvale, to jest plod usana kojepriznaju ime njegovo!” Stih 16 ide dalje i kaæe: „A ne zaborav-ljajte dobro åiniti i davati milostinju, jer to su ærtve koje su Bogumile!”

Jedna od najveñih radosti ovde na zemlji jeste udruæiti se sdrugima u veliåanstvenu himnu veånosti i pevati pesme Bogu.U Njegovoj prisutnosti se ispunjavamo da bismo se mogli po-svetiti Velikom poslanju… Ispunjavamo se rukama is-pruæenim prema nebu…a onda ih, ispunjeni, spuãtamo ikoristimo za sluæenje drugima. Kao ãto je i Augustin rekao:„Naãi æivoti, od glave do pete, trebaju biti jedno veliko «slavaBogu».”

Oboæavanje Boga pesmom je samo poåetna taåka. U Biblijismo, na preko åetrdeset mesta, pouåeni da Bogu pevamo no-ve pesme. Na joã viãe mesta smo pozvani da pred Njegadoœemo sa posluãnoãñu i razliåitim prinosima. Ali, na åak oko2000 mesta nam se kaæe da prinesemo svoje ÆIVOTE, krozaktivan angaæman oko pomaganja onima koji su u potrebi urazliåitim oblastima æivota. Dobro je imati na umu da bez vre-mena provedenog u molitvi, bez meditiranja nad Boæjom reåi ibez onih divnih neænih trenutaka produbljivanja naãeg liånogodnosa sa Isusom, naãe sluæenje moæe lako postati gomila„mrtvih dela” koja bi bila usmerena viãe na nas nego na onekojima sluæimo.


U toku oboæavanja, u Boæjoj prisutnosti se tvoje srce po-stavlja tako da ga Bog moæe preoblikovati. Buduñi da je ceoæivotni put hriãñanina zapravo putovanje njegovog srca, lakomoæeã uvideti zaãto je uåenje o tome kako Boga OBOÆAVATIcelim svojim biñem zapravo kljuåan korak u celom tom proce-su. Bog od nas uvek æeli ISTINU kad je u pitanju sluæenje Nje-mu. S obzirom da mi o istini odluåujemo u svom srcu, Bog jevrlo zainteresovan u kakvom je ono stanju.

„Iznad svega srce svoje åuvaj,jer su u njemu izvori æivota.”

(Poslovice 4:23)

Nikad neñu zaboraviti izazov koji je pastor Bill Hybels izcrkve „Willow Creek Community Church”, u blizini Chicaga,pre nekoliko godina stavio pred nas. Rekao je da se hriãñani ihriãñanske voœe ne bi smeli zadovoljavati time da samo govo-re o nepravdi i gledaju DVD-e na tu temu, veñ da trebaju do-pustiti da ih „siromaãtvo dotakne i ukljuåi…da miris i stvarnostborbe za opstanak postane u nama jedan oseñaj koji nikadaneñemo zaboraviti, tako da ne budemo ljudi koji ponekadpoãalju neãto novca i misle da su uåinili svoj deo.” PredivnomBoæjom ljubavlju smo svi pozvani na akciju – da podelimo tuljubav i Njegov æivot sa drugima, verujuñi Mu da ñe On otvaratiput gde bude potrebno.

„I koji u ime moje primi kakvo malo dete kao ãto jeovo, mene samog prima.”

(Matej 18:5)

„Ko ñe se brinuti za moju decu?”, vapi jedna majka na sa-mrti, znajuñi da ñe se njena deca uskoro pridruæiti milionimadece na svetu koja traæe novu majku. Gledala sam prijateljice


obolele od raka kako upuñuju isti vapaj. Ne mogu zamislitiniãta ãto moæe viãe slomiti srce. Tim majkama æelim viknuti:„MI ÑEMO SE BRINUTI ZA VAÃU DECU!” To je definitivno je-dno podruåje gde trebamo „zasukati rukave”, duboko udahnu-ti, pomoliti se i iskoraåiti u veri. Ne treba da æiviã u zemljamaTreñeg sveta da bi pronaãao siroåad kojima je potrebna poro-dica ili usamljene ljude koji traæe prijatelje. Svako od nas æivinegde gde se dræavni sistem trudi koliko moæe da ispuni po-trebe nezbrinute dece. A mi, Crkva, tu moæemo puno pomoñi.

Volim Crkvu. Tako je raznolika i zaista se po celom svetupodiæe u novom sjaju i s jednim novim oseñajem pouzdanja.Ali, Crkva je u najboljem izdanju onda kad pre svega i najviãevoli Boga, i to svime ãto jeste. Tek tada moæe raãiriti svoje ru-ke i sluæiti ranjenom svetu, povezujuñi ljude sa Isusom u sva-kom smislu te reåi. Ne suditi ili kritikovati nego jednostavnoVOLETI… A to ima svoju cenu, jer „voleti” je glagol, a ne ime-nica. Zajedno moæemo ustati za one åiji se glas ne åuje. Zaje-dno moæemo ljubiti Gospoda svim svojim srcem, duãom,umom i snagom…a svoje bliænje kao sâme sebe. Zaistapredivno!

Dakle, kako se moæemo obraåunati sa tim „divom bez-naœa”? Kako moæemo otvoriti vrata onima koji se nalaze u tomopasnom zatvoru?

NIKO od nas se ne moæe s tim obraåunati sam. Åak i najin-teligentniji svetski filantropi TREBAJU druge i istraæivanja ra-zliåitih timova struånjaka, koji rade zajedno da bi se postigaonajbolji moguñi rezultat za najveñi deo ljudi. Ali, odnekudTREBA da krenemo. Moæemo sponzorisati neko dete, bitiglas potlaåenih u svojoj zajednici, na razliåite naåine podræatirazliåite humanitarne organizacije, biti nosioci inicijative u svo-joj lokalnoj crkvi i podsticati druge na sliåno delovanje, ãtedlji-


vije æiveti – razvijajuñi svest da æivimo ne samo da bismotroãili, nego i da bismo davali… Spisak je beskonaåan.

Isto tako, vaæno je i da su naãa srca ispunjena i spremna is-koristiti svaku priliku koja nam se svakodnevno ukaæe, bilaona lokalnog ili globalnog karaktera. To je poput priåe o milo-srdnom Samariñaninu koji se nije pomirio sa zateåenim sta-njem stvari, nego je na neko vreme odloæio svoje planove iposlove i doneo reãenje u situaciju pored koje su drugi doslov-no proãetali. Tog Samariñanina je POKRENULO saoseñanje,ali on nije ostao samo na oseñanjima veñ se aktivirao i svojimdelima.

Ako sada prolaziã kroz period u kojem misliã da tebi trebapomoñ, a ne da bi ti mogao pomoñi nekom drugom, dozvoli mida te ohrabrim. Okruæi se atmosferom slavljenja i oboæavanja,ispuni svoj dom muzikom koja nadahnjuje tvoje srce, imajuvek u svom autu cd-e sa Boæjom reåju, budi sa svojom poro-dicom, u crkvi i u druãtvu ljudi za koje znaã da ñe te ohrabriti…idozvoli Duhu Svetom da te bez prestanka ispunjava iznutra.Bilo da trebaã isceljenje ili finansijski proboj ili åudo umeœuljudskim odnosima, veruj da Bog to moæe reãiti. Prepustise u sigurne Boæje ruke, jer te On nikada neñe napustiti. Naj-veña radost i nada koju moæeã imati jeste potpuno pouzdanjeu Boga. Zavrãiñu sa ovim izuzetnim podsetnikom: LJUBI Go-spoda Boga svoga svim svojim srcem, umom, duãom i sna-gom, a svog bliænjeg kao samog sebe. Ti si neizmernodragocen i vredan. Nikad to nemoj zaboraviti!

Od srca,Darlene Z.


Putevi srca su jedna od najveñih tajni na svetu. Radost i æalost,nadanje i iãåekivanje, usponi i padovi…i, neãto ãto se naæalostdeãava mnogima, neopisivo razoåarenje koje dovede srce u ta-kvo stanje da ono, doduãe funkcioniãe ali, ne æeli viãe niãtaosetiti. Kad osoba ne poznaje veliku Boæju ljubav na koju bi semogla osloniti i u njoj nañi snagu, onda ljudsko srce pronalazinaåine da izaœe na kraj i preæivi åak i u najteæim situacijama. Uovoj poslednjoj grupi danas se nalazi nebrojeno mnoãtvo ljudi,od najbogatijih do najsiromaãnijih, jer siromaãtvo srca ne biragde ñe se nastaniti.

Kao ãto nas je Darlene Zschech podsetila, prorok Isaija, usvojoj knjizi 61:11, govori o radikalnoj revoluciji ljubavi dokopisuje dan kad ñe ljubav dovesti do toga da ljudi doœu dopravde koju zasluæuju, a Isus ñe napraviti put kroz pustinju:„Jer kao ãto zemlja åini da uzraste njeno bilje i u vrtu niåe ãtose seje, tako ñe uåiniti Gospod da pravda (spas) nikne i hvalapred svim narodima.”

Viãe od dobre ideje

Revolucija ljubavi nije samo dobra ideja nego je i potreba, akoæelimo da se u svetu zaustave tragiåne nepravde, od kojih jenajteæa ona slomljenog ljudskog srca. Psalam 27:3 kaæe: „Kadbi protiv mene i åitava se vojska okupila ne bi se srce mojeuplaãilo; i kad bi se rat na mene digao ni tad ne bih klonuo.” Tose treba desiti u srcima svih ljudi.


HJGPOGLAVLJE

2Koren problema

Kljuå za sreñu nije biti voljen,nego imati nekog za voljeti.

Nepoznati autor

Koren neke stvari je njen sâm izvor – njen poåetak, ono ãtostoji iza nje i dræi je. Koren je obiåno ispod zemlje. Zbog togaga åesto zanemarujemo i obrañamo paænju samo na ono ãto vi-dimo na povrãini. Osoba koja ima zubobolju åesto trebaleåenje korena zuba. Ponekad se pokvari sam koren zuba kojise mora popraviti, inaåe zubobolja neñe prestati. Iako se korenzuba ne vidi, ti znaã da je tamo jer straãno boli. Svet je ranjen, ita bol neñe nikada prestati ako ne odemo u koren problema ko-ji muåe pojedince i åitava druãtva. Ja verujem da je taj korensebiånost.

Pokuãala sam se setiti nekog problema koji nema svoj korenu sebiånosti i nisam se mogla setiti nijednog. Ljudi ne zaziruod toga da uniãte neåiji æivot samo da bi se domogli neåeg ãtoæele ili im odgovara. Jednom reåju, sebiånost je izvor svih svet-skih problema.

Pokuãala sam se setiti nekog problemakoji nema svoj koren u sebiånosti i nisam

se mogla setiti nijednog.

Sebiånost ima hiljade lica

Sebiånost ima hiljade lica i verovatno je zbog toga ne prepo-znajemo. Vidimo je kod beba koje vriãte kad ne dobiju ono ãtoæele i kod dece koja uzimaju tuœe igraåke. Oåigledna je u naãojæelji da izgledamo ili da se ponaãamo bolje od drugih. Iako ne-ma niãta loãe u tome da åovek daje sve od sebe, radi se o æelji dase bude prvi u svemu i pogreãno je radovati se gledajuñi kakodrugi ne uspevaju, da bih ja mogao uspeti.

Verujem da su svi oblici sebiånosti loãi i da uzrokuju pro-bleme. U ovom delu knjige æelim usmeriti tvoju paænju na trispecifiåna tipa sebiånosti uobiåajena u danaãnjem svetu, kao ina njihove negativne posledice.

Seksualno zlostavljanje Ana ima 13 godina. Njen otac jojgovori da je ona sad æena i da treba da radi ono ãto æene rade.Kad on zavrãi s pokazivanjem ãto to znaåi biti æena, ona seoseña postiœeno, uplaãeno i prljavo. Iako je njen otac uveravada je ono ãto on åini dobra stvar, ona se pita zaãto on traæi odnje da to åuva kao tajnu i zaãto se ona zbog svega toga oseñaloãe. Kako godine prolaze, a njen otac je iznova i iznova zlo-stavlja i siluje, Ana se emocionalno „gasi” tako da viãe ne mora

Koren problema 25

oseñati bol. Otac joj je ukrao detinjstvo, deviåanstvo, nevinosti, da Bog nije intervenisao, ukrao bi joj i æivot – samo da bi sedomogao onog ãto æeli.

Bilo nam je muåno sluãati o sluåajevima incesta, ali je åinje-nica da 90-95% svih sluåajeva incesta ne bude prijavljeno. Me-ne je moj otac mnogo godina seksualno zlostavljao. Dva putasam nekom pokuãala reñi ãto mi se deãava i, s obzirom da minisu pomogli, sâma sam patila sve dok nisam odrasla, konaånopoåela otkrivati svoju priåu i primati iscelenje od Boga. Mojotac je umro u svojoj 86-oj godini i nikad nije formalnokaænjen za svoj zloåin. Ljudi s kojima je radio i iãao na zabave iizlete nikad nisu saznali da je on silovao svoju kñer joã od kadje bila veoma mala devojåica.

Mi vidimo ãto ljudi rade i brzi smo da ih osudimo, ali retkoznamo koren koji dovodi do njihovog ponaãanja. Mnoge æenekoje osuœujemo kao „druãtvene probleme”, ærtve su incesta.Na primer,

• 66% prostitutki su kao deca bile ærtve seksualnog zlo-stavljanja.

• 36.7% æena u ameriåkim zatvorima su kao deca bile ærtvezlostavljanja.

• Treñina sve zlostavljane i zanemarene dece ñe kasnijezlostavljati i zanemarivati svoju decu.

• 94% ærtava seksualnog zlostavljanja su bile mlaœe od 12godina kad su prvi put bile zlostavljane.

Bol koja je u svetu izazvana samo seksualnim zlostavlja-njem i incestom je ãokantna, a sve se to desilo jer su neki ljudibili sebiåni i nije ih bilo briga ko ñe biti povreœen da bi oni po-stigli ono ãto æele.

Naravno, ti verovatno ne bi ubio, ukrao, slagao ili poåinioneko nasilje nad decom, ali ti joã uvek moæeã biti sebiåan namnogo naåina. Ako se budemo usudili da pravdamo svoju se-


biånost, tako ãto ñemo upirati prstom u one åiji su zloåini goriod naãih, nikad se neñemo uspeãno uhvatiti u koãtac sa proble-mima danaãnjeg druãtva. Svako od nas mora preuzeti odgovor-nost da bi se suoåio sa svojim sebiånim ponaãanjem, bez obzirana kojem je nivou i na koji naåin mi to izraæavamo.

Pohlepa Sebiånost åesto poprima oblik pohlepe. Pohlepa jeduh koji nikad nije zadovoljen i koji uvek æeli viãe. Naãe da-naãnje druãtvo je konzumenski orjentisano. Uvek se zaåudimkad vidim koliko ima trgovaåkih centara i koliko ih joã grade.Gde god pogledamo, neãto se nudi na prodaju. Stvari, stvari ijoã viãe stvari – a sve je to samo iluzija. Obeñava se lakãi æivot iviãe sreñe, a mnogim ljudima to donosi samo teæak dug.

Pritisak i kuãnja da stalno kupujemo sve viãe i viãe samo naszadræava ukorenjenima u sebiånosti. Ipak, dobra je vest da semoæemo promeniti ako to zaista æelimo. Hajde da nauåimo ku-povati samo ono ãto nam treba i poneãto od onog ãto æelimo.Nauåimo davati puno svojih stvari, posebno onih koje viãe nekoristimo, nekome ko ima manje od nas. Nauåimo da daru-jemo sve dok to ne postane najnormalnija stvar u naãemsvakodnevnom æivotu. Za veñinu ljudi to ñe biti zaista revolu-cionarna promena u æivotu.

Biblija kaæe da je pohlepa za novcem izvor svih zala (vidi 1.Timoteju 6:10). Jedini razlog zbog kojeg ljudi vole novac izbog kojeg su spremni uåiniti gotovo sve da bi ga se domoglijeste oseñaj da novcem mogu postiñi sve ãto æele. Veruju damogu kupiti sreñu. Ljudi zbog novca åesto ubijaju, kradu, laæu– to je sve ukorenjeno u bolesti sebiånosti. Nedavno samproåitala ålanak jednog poznatog glumca koji kaæe da ljudi na-ivno veruju da ñe biti sreñni, ako budu imali sve stvari koje æeleimati. Nastavio je rekavãi kako je i sam imao sve ãto åovek po-tencijalno moæe poæeleti, i kako je otkrio da ga to joã uvek nijeuåinilo sreñnim, jer jednom kad osoba dostigne onu taåku gde

Koren problema 27

moæe imati sve ãto joj svet nudi, ona i dalje bude ostavljenasâma sa sobom.

Razvod Korenski uzrok i razvoda jeste sebiånost. Ljudi seåesto venåavaju sa pogreãnim shvatanjem braka. Mnogi od nassmatraju da bi naã braåni partner trebao da nas usreñuje i onda,kad se to ne desi, nastaje rat. Koliko bi bilo drugaåije da smo sevenåali sa stavom da ñemo uåiniti sve ãto moæemo da bi naãpartner bio sreñan!

Moæda upravo sada razmiãljaã: „Neñu to uåiniti, jer bih on-da bio iskoriãten.” Dok sam bila mlaœa, razmiãljala sam i ja nataj naåin. Ali sad, poãto sam proæivela gotovo celi æivot, veru-jem da je Biblija iznad svega istinita. Ona nas uåi da ljubav ni-kad ne prestaje (vidi 1. Korinñanima 13:8). Takoœe, ona kaæeda „ãta åovek poseje ono ñe i poænjeti” (Galatima 6:7). Ako ve-rujem Bibliji, a verujem, onda verujem i da ja odluåujem o„æetvi” koju ñu imati u svom æivotu, jer se ona temelji na„semenu” koje sam „posejala”. Ako smo „posejali” milosrœe,„poænjeñemo” milosrœe; ako smo „posejali” blagost, „poænje-ñemo” blagost.

Uvek sam razmiãljala o sebi

Kad bacim pogled unazad, na preko 42 godine, koliko smoDave i ja u braku, uæasnem se kad se samo setim koliko samznala biti sebiåna, posebno u prvim godinama braka. Mogu is-kreno reñi da bolje nisam ni znala. U kuñi u kojoj sam ja odra-sla, sve ãto sam ikad videla bilo je obeleæeno sebiånoãñu istvarno nisam imala nikog ko bi me nauåio neåem drugom. Dasam znala kako biti ona koja daje, umesto ona koja uzima, si-gurna sam da bi rane godine mog braka bile mnogo bolje negoãto su bile. Otkako je Bog uãao u moj æivot, videla sam kako su


se mnoge stvari kod mene potpuno promenile i kako su starerane isceljene, ali i da ne mogu vratiti mnoge godine koje samprotrañila.

Potpuno suprotno naåinu na koji sam ja odrasla, Dave jeodgojen u hriãñanskoj porodici. Njegova majka je bila po-boæna æena koja se molila i koja je uåila svoju decu darovanju.Usled takvog vaspitanja, Dave je razvio kvalitete koje ja nikadpre toga nisam videla. Njegov primer mi je bio izuzetno drago-cen. Da on nije bio veoma strpljiv sa mnom, pokazujuñi misvoju ljubav na taj naåin, sigurna sam da naã brak ne bi potra-jao, a zahvalna sam Bogu da je potrajao i da joã traje. Posle 42godine braka, iskreno mogu reñi da nam je sve bolje i bolje. Sadsam sreñnija nego ikad ranije, jer sad ulaæem u naã odnos viãenego ikad ranije. Stvarno uæivam gledajuñi kako Dave radi onou åemu uæiva, ãto je u suprotnosti sa svim onim godinama kadsam se ljutila ako nije sve bilo po mome.

Uvek sam razmiãljala o sebi i niãta se nije moglo promenitidok mi nije dosadilo da se sve vrti oko mene. Isus je otvoriovrata zatvora i oslobodio zarobljene (vidi Isaija 61:1). Oslobo-dio me od mnogo toga, a najviãe od mene sâme. Osloboœenasam od sâme sebe! Svaki dan nastavljam da rastem u toj slobo-di i zahvalna sam ãto sam shvatila da prava radost nije u tomeda sve bude po mome.

Verovatno si i ti imao neke stvari u svom æivotu od kojih sise trebao odviñi. Budi iskren: Kako reagujeã u situacijama kadne postigneã ono ãto si æeleo? Naljutiã li se? Gunœaã li i æaliã lise? Moæeã li verovati Bogu da ñe se pobrinuti za tebe, ili æiviã ustrahu da ako se sâm ne pobrineã za sebe niko neñe? Verovanjeda se ti moraã pobrinuti sâm za sebe vodi u sebiånost, a ona vo-di u nesreñan æivot. Molim te da se joã danas okreneã od se-biånosti i poåneã istinski voleti, ceniti i brinuti za druge ljude.

Koren problema 29

Sebiånost je pitanje izbora

Veñina od nas provodi veliki deo vremena planirajuñi, raz-miãljajuñi i govoreñi o sebi. Iako ja zaista pouåavam o tome ka-ko trebamo voleti sebe na jedan uravnoteæen naåin, neverujem da trebamo biti toliko zaljubljeni u sebe da budemocentar svog sveta i da se brinemo samo za svoje prohteve. Mo-ramo brinuti o sebi, jer smo izuzetno vaæni za ostvarenjeBoæjeg plana na zemlji. Bog nam je dao æivot da bismo mogliuæivati u njemu (vidi Jovan 10:10). Zato je dobro ako uæivamou æivotu, ali ne smemo smetnuti s uma da je pravi put do sreñedavanje svog æivota u sluæenju drugima, a ne u zadræavanjusvega samo za sebe.

Isus kaæe da, ako æelimo biti Njegovi uåenici, moramo po-diñi pogled sa sebe i svojih interesa i slediti Ga (vidi Marko8:34). Priznajem da je to pomalo zastraãujuña misao, ali æivelasam dovoljno dugo da bi se uverila da to funkcioniãe. Malo ka-snije, Isus kaæe da ñemo, ako odustanemo od „niæeg” (se-biånog) æivota, moñi imati „viãi” (nesebiåan) æivot, ali i dañemo, ako budemo hteli zadræati „niæi” æivot izgubiti „viãi”(vidi Marko 8:35). On nam daje da izaberemo kako ñemo æive-ti. Kaæe nam ãta je bolje, a onda nas puãta da sâmi odluåimo.Moæemo ostati sebiåni, ali je radosna vest da to ne moramo. Usebi imamo Boæju snagu koja nam pomaæe da nadvladamosâmi sebe i æivimo ulepãavajuñi drugima æivote.

Putovanje

Sebiånost nije nauåeno ponaãanje, sa njom se raœamo. Onaje uroœeni deo naãe prirode. Biblija o tome govori kao o„greãnoj prirodi”. Adam i Eva su sagreãili protiv Boga uåinivãi


ono ãto im je On zabranio. Princip greãnosti, koji su oni usta-novili tim svojim grehom, od tada se poåeo prenositi na svakogåoveka koji se rodio. Bog je poslao svog Sina Isusa da umre zanaãe grehe i da nas otkupi od njih. Doãao je da ispravi ono ãtoje Adam uåinio. Kad mi prihvatimo Isusa kao svog Spasitelja,On se nastani u naãem duhu i, ako dopustimo tom obnovlje-nom delu naãe osobe da upravlja naãim odlukama, moæemonadvladati greãnu prirodu koja je u naãem telu. Ta greãna pri-roda nas ne napuãta, ali poãto je od nje veñi Onaj koji æivi u na-ma, On nam svakodnevno pomaæe da je nadvladamo (vidiGalatima 5:16). To ne znaåi da mi nikad ne sagreãimo, ali na-predujemo kroz æivot.

Ne mogu reñi da sam potpuno nadvladala sebiånost, a sum-njam da je to uspelo bilo kome drugom. Reñi da smo nadvlada-li sebiånost bilo bi isto kao i reñi da nikada ne greãimo, sobzirom da svaki greh ima svoj koren u nekoj vrsti sebiånosti.Nisam potpuno nadvladala sebiånost, ali se nadam svakodnev-nom napretku u tom podruåju. Iako moæda joã nisam stigla naodrediãte, ja sam na putu i odluåila sam da ñe me Isus, kaddoœe po mene da me odvede kuñi, nañi kako napredujem pre-ma tom cilju (vidi Filipljanima 3:12-13).

Apostol Pavle je izjavio: „A ako æivim, ne æivim ja, nego æiviu meni Hristos” (Galatima 2:20). Pavle je mislio na to da viãene æivi za sebe i po svojoj volji, nego za Boga i po Njegovoj vo-lji. Mnogo sam se ohrabrila kad sam jednog dana krozprouåavanje otkrila da je Pavle ovo izjavio otprilike 20 godinaposle svog obrañenja. Uåiti da æivi nesebiåno je i za njega bilojedno „æivotno putovanje”, kao i za svakog drugog. Takoœe jerekao: „Svaki sam dan smrti izloæen…” (1. Korinñanima15:31). Drugim reåima, stavljati druge na prvo mesto za njegaje bila svakodnevna bitka koja je zahtevala svakodnevne odlu-ke. Svako od nas mora odluåiti kako ñe i za ãta æiveti, a to je

Koren problema 31

najbolje uåiniti upravo sada. Ti i ja imamo jedan æivot za æi-vljenje i jedan æivot za davanje, tako da se sad postavlja pitanje:„Dakle, kako ñemo æiveti?” Åvrsto verujem da ñemo, ako sva-ko od nas stavi dobrobit drugih na prvo mesto, videti i biti deorevolucije koja ima potencijal da promeni svet.

Nijedan åovek nije ostrvo za sebe

Sigurna sam da si åuo poznatu izjavu Johna Donnea: „Nije-dan åovek nije ostrvo za sebe.” Te reåi na jednostavan naåinizraæavaju åinjenicu da ljudi trebaju jedni druge i da utiåu je-dni na druge. Kao ãto je æivot moga oca negativno uticao namene, a æivot moga muæa Davea pozitivno, naãi æivoti utiåu nadruge ljude. Isus nam je rekao da volimo jedni druge, jer je tojedini naåin na koji ñe svet spoznati da On postoji (vidi Jovan13:34-35). Bog je ljubav i kad mi svojim reåima i delima poka-zujemo ljubav, mi zapravo ljudima pokazujemo kakav je Bog.Pavle je rekao da smo mi Boæji veliki poslanici, Njegovi liånipredstavnici i da Bog kroz nas opominje svet (vidi 2. Ko-rinñanima 5:20). Svaki put kad razmiãljam o tom stihu, sve ãtomogu reñi je: „Vau! Koja privilegija i odgovornost!”

Jedna od lekcija koje sam u æivotu morala nauåiti je bila dane mogu imati privilegije bez odgovornosti. To je jedan odproblema danaãnjeg druãtva. Ljudi æele neãto ãto nisu voljnizasluæiti! Sebiånost kaæe: „Daj mi to! Ja to æelim, i to sada!”Mudrost ipak kaæe: „Nemoj mi dati niãta za ãta nisam dovoljnozreo, da bih time mogao dobro upravljati.” Svetu nedostaje za-hvalnost i razlog tome je velikim delom to ãto mi viãe ne æeli-mo åekati ili se za neãto ærtvovati. Videla sam da su stvari zakoje sam najviãe zahvalna bile one za koje sam najviãe radila i


koje sam najduæe åekala. Stvari do kojih lako doœemo, obiånonemaju veliku vrednost u naãim oåima.

Na mnogo naåina mi uåimo novu generaciju dece da budusebiåna, jer im previãe toga dajemo pre vremena. Åesto im ku-pujemo biciklo godinu dana ranije nego ãto ga mogu voziti, iliauto kad napune 16 godina. Plañamo im ãkolarinu, kupujemoim kuñe kad se venåaju i onda im opremimo te kuñe sa skupimnameãtajem. Zatim, kad nam deca zavrãe u finansijskim pro-blemima, ako je ikako moguñe, mi ih izvuåemo iz toga i bude-mo im na raspolaganju svaki put kad nas trebaju. Iako te stvariåinimo u ime ljubavi, pokazujemo li im na taj naåin pravu lju-bav ili ih samo åinimo razmaæenim? Na taj naåin, roditelji kaoda ponekad æele nadoknaditi vreme koje nisu proveli sa svojimdetetom dok je bilo mlaœe. Takvo davanje mnogih stvari njiho-voj deci kao da umanjuje oseñaj krivice.

Svi mi volimo blagosloviti svoju decu, ali i u tome treba dabudemo disciplinovani. Kralj Solomon nam savetuje da kori-stimo mudre pouke (vidi Poslovice 1:3). Ponekad, reñi „Ne!”moæe biti najbolji dar koji moæemo dati svojoj deci, jer im tomoæe pomoñi da nauåe veoma dragocenu lekciju o privilegija-ma i odgovornostima.

Model dareæljivosti

Oblikuj æivot dareæljivosti ne samo pred svojom decom, ne-go i pred svima s kojima si u kontaktu. Ako u svom æivotu radodarujeã, umesto da samo uzimaã, ljudi ñe vrlo brzo shvatiti dasi ti puno drugaåiji od ljudi koje oni najåeãñe susreñu. Moædañe onda, dok budu gledali tvoju radost, „povezati kockice uslagalicu” i shvatiti da darovanje usreñuje ljude viãe nego se-

Koren problema 33

biåan æivot. Ljudi posmatraju, i uvek se zaåudim ãta sve prime-te i upamte.

Isus nas je ohrabrio da dozvolimo svim ljudima da vide naãadobra dela, tako da mogu upoznati i proslavljati Boga (vidi Ma-tej 5:16). Time Isus nije mislio kako mi treba da radimo stvarida bi nas drugi videli, nego nam je ukazao na to koliko zapravoutiåemo na ljude oko sebe. Svakako, i negativno ponaãanjeutiåe na ljude. Ali, zahvalnost vrlo pozitivno utiåe na ljude iåini ih sreñnim.

A ãta je sa mnom?

Moæda upravo sada misliã: „A ãta je sa mnom? Ko ñe uåinitineãto za mene?” Takav stav nas obiåno spreåava da æivimo nanaåin na koji Bog æeli da æivimo. Uvek se vrañamo na „mene”,„ja” i „moje”. „A ãta je sa mnom?, A ãta je sa mnom?, A ãta je samnom?” Toliko smo navikli da se brinemo o ispunjenju svojihpotreba, da je veñ i sama pomisao kako bi na jedan dan moglizaboraviti na svoje potrebe – zastraãujuña. Ipak, ako uspemoskupiti hrabrosti da to pokuãamo, biñemo oduãevljeni slobo-dom i radoãñu koje ñemo time iskusiti.

Veñi deo svog æivota, åim bih se ujutro probudila, ponovobih legla na krevet i pravila planove za novi dan. Razmiãljalasam o tome ãta bih æelela, ãta bi bilo najbolje za mene i kakobih mogla uveriti porodicu i prijatelje da saraœuju sa mnom urealizaciji mojih planova. Ustala bih i krenula u novi dan sa so-bom u mislima, i svaki put kad se stvari ne bi odvijale onakokako sam ja zamislila, uzrujala bih se i postala nestrpljiva, fru-strirana, pa åak i ljuta. Mislila sam da sam nesreñna jer nisamuspela postiñi ono ãto sam æelela, ali zapravo sam bila nesreñnajer sam gledala samo svoje interese, zanemarujuñi druge ljude.


Sad kad otkrivam da je tajna radosti u davanju svog æivota, ane u åuvanju istoga za sebe, moja jutra izgledaju mnogo dru-gaåije. Ovog jutra, pre nego ãto sam poåela raditi na ovom po-glavlju, pomolila sam se i neko vreme razmiãljala o svim menipoznatim ljudima s kojima ñu danas biti u kontaktu. Zatimsam molila u skladu sa Rimljanima 12:1, gde se govori o pri-noãenju sebe kao æive ærtve Bogu, nudeñi sve svoje sposobnostina upotrebu za Njegove ciljeve. Dok sam razmiãljala o ljudimasa kojima ñu se danas videti, molila sam Gospoda da mi pokaæeako ãta mogu uraditi za njih. Odluåila sam ih ohrabrivati i da-vati im komplimente. Sigurno svi moæemo nañi barem jednulepu stvar za reñi svakoj osobi koju sretnemo. Åak i sâmo po-kuãavanje da tako æivimo ñe nam pomoñi da sklonimo svoj fo-kus sa sebe. Zatim, verujem da ñe me Gospod voditi kroz ovajdan.

Ako se æeliã predati Bogu na takav naåin da te On moæe ko-ristiti da voliã druge i pomaæeã im, predlaæem ti da se otprilikeovako pomoliã: „Gospode, prinosim Ti svoje oåi, uãi, usta, ru-ke, noge, novac, darove, talente, sposobnosti, vreme i snagu.Upotrebi me da budem blagoslov gde god se danas pojavim.”

„Gospode, prinosim Ti svoje oåi, uãi,usta, ruke, noge, novac, darove, talente,sposobnosti, vreme i snagu. Upotrebi meda budem blagoslov gde god se danas

pojavim.”

Nikad neñeã znati kolika je radost æiveti na ovakav naåin,ako to sâm ne pokuãaã. Ja to zovem „svetom navikom” i, poputsvih ostalih navika, ona se mora praktikovati da bi bila navika.Ponekad joã znam uhvatiti sebe kako sam zaokupljena sobom ikako zaboravljam praktikovati svoju novu naviku, ali se brzo

Koren problema 35

podsetim kad vidim da sam izgubila svoju radost i entuzijazamza æivotom.

Veñ nekoliko godina pokuãavam æiveti ovim novimnaåinom i mogu reñi da je bilo dosta borbi. Sebiånost je dubo-ko ukorenjena u svaku poru naãeg biña i ne umire baã lako.Åitala sam knjige o ljubavi, dugo prouåavala ãta Biblija kaæe otome i molila se po tom pitanju. O tome sam razgovarala s pri-jateljima, propovedala i åinila sve ãto sam mogla da bih to uvekimala u mislima. Kad bih prepoznala da sam opet postala se-biåna, ne bih se uzrujavala, jer bi me uzrujavanje zbog sebeopet dovelo do toga da mislim o sebi. Kada bih pala, zamolilabih Boga da mi oprosti i poåela bih ispoåetka. Verujem da je tonajbolji naåin. Mi provodimo previãe vremena oseñajuñi seloãe zbog greãaka koje smo napravili – a to je samo gubljenjevremena. Samo Bog nam moæe oprostiti, a On je to i voljanuåiniti, ako Ga zamolimo.

Da, åvrsto verujem da je koren svetskih problema sebiånosti da je moguñe æiveti u svetu, a ne biti poput njega. Ako mi sepridruæiã u zapoåinjanju revolucije ljubavi, ako napraviã radi-kalan i potpun zaokret u naåinu na koji æiviã i ako zaistapoåneã æiveti da bi voleo, a ne da bi bio voljen, moæeã postatideo reãenja i prestati biti deo svetskih problema. Jesi lispreman?


HJGPOGLAVLJE

3Dobre stvari se ne deãavaju sluåajno

„…Jer ja pazim na reå svoju da je ispunim.”Jeremija 1:12

Nijedna od revolucija koje su promenile svet nije se desilasluåajno. Ponekad su poåinjale raspravom nekolicine ljudioko promena koje su bile potrebne. Ali, bilo da su ti istorijskidogaœaji poåeli nenamernim nemirima ili dobro planiranompobunom, oni se nikad nisu deãavali tek tako, sluåajno. Oni suu svojoj suãtini proraåunati, namerni, strastveni i sa strategi-jom. Poåinju tako ãto neko odluåi da viãe neñe dozvoljavatistvarima da „same teku”; neko odluåi da viãe neñe biti pasivani lenj dok nepravda nezaustavljivo napreduje. Revolucije sedeãavaju zato ãto neko odluåi delovati.

Pokreni se!

Biblija je puna uputstava kojima nas podstiåe da budemoaktivni. Iako je odluåiti se i biti aktivan umesto pasivan u suãti-ni jednostavno, milioni ljudi to potpuno ignoriãu. Oni verova-tno misle da ñe se stvari reãiti sâme od sebe. E, pa neñe! Niãtadobro se ne deãava sluåajno, sâmo od sebe. Kad sam to jednomnauåila, moj se æivot promenio na bolje.

Samo æeleti neãto neñe proizvesti rezultate koje æelimo; mo-ramo agresivno uåiniti ono ãto treba biti uåinjeno da bismopostigli ono ãto æelimo. Nikad neñemo pronañi uspeãnog åove-ka koji provodi æivot samo u åeænji za uspehom. Neñemo pro-nañi ni åoveka koji niãta ne radi, a nekako je postao uspeãan.Isti princip se primenjuje i na revoluciju ljubavi. Ako æelimovoleti ljude onako kako nas je Isus pouåio, morañemo to åinitisa svrhom. Neñe se desiti sâmo od sebe.

Biblija kaæe kako treba da nastojimo da åinimo dobro (vidi1. Solunjanima 5:15). „Nastojati” je snaæna reå koja znaåi„æudeti za neåim, teæiti odreœenom cilju, iñi za neåim”. Akotraæimo prilike u kojima ñemo moñi da nastojimo da åinimodobro, sigurno ñemo ih nañi, a to ñe nam pomoñi da ne bude-mo lenji i besplodni. Moramo sâmi sebe pitati pazimo li pom-no i jesmo li aktivni ili smo pasivni i nezainteresovani. Bogpomno pazi i aktivan je! Drago mi je da je tako, jer bi u supro-tnom naã æivot bio daleko teæi. Bog nije samo stvorio svet. Onga aktivno odræava, jer zna da se dobre stvari neñe pojavitisâme od sebe, veñ kao rezultat ispravnog delovanja (vidi Jevre-jima 1:3).

Uravnoteæene i od Boga nadahnute aktivnosti nas åuvaju odlenjosti i besplodnosti, åime su nam zapravo zaãtita. Ako smokontinuirano aktivni u åinjenju ispravnih stvari, to ñe nam po-moñi da ne åinimo pogreãne stvari. Stiåe se utisak da se ne mo-


ramo mnogo truditi da bi uåinili neãto pogreãno. Ako neodluåimo uåiniti ono ãto je ispravno, naãa priroda nas vuåe upravcu greha.

Na primer, ne moramo odluåiti biti bolesni. Samo trebamobiti u blizini bolesti i ona ñe se uhvatiti za nas. Ali, zdravlje mo-ramo izabrati. Da bih bila zdrava, neprestano moram donositiispravne odluke o fiziåkoj aktivnosti svog tela, spavanju i is-hrani. Moram izabrati da se neñu brinuti ili plaãiti, jer znam dañe me to uåiniti umornom, a moæda izazvati i neke druge tele-sne simptome. Da bih bila zdrava, moram aktivno ulagati usvoje zdravlje, a razboleti se mogu veoma lako – dovoljno je daapsolutno niãta ne uåinim za svoje zdravlje.

Telo je lenjo

Apostol Pavle nas jasno uåi da je telo lenjo, poæudno i da åezneza mnogim greãnim stvarima (vidi Rimljanima 13:14). HvalaBogu da nismo samo telo. Mi takoœe imamo duh, a duhovnideo hriãñanina je ono gde prebiva Boæja priroda. Bog je dobar iåinjenica da On prebiva u nama znaåi da mi u sebi imamo do-brotu. Svojim duhom mi moæemo upravljati telom – ali to za-hteva odreœeni napor. To zahteva saradnju sa Duhom Svetimkoji nas ojaåava i osposobljava da åinimo dobre stvari. Pavlekaæe da ne treba da ugaœamo telu. Ja verujem da je jedan odnaåina ugaœanja telu jednostavno ne åiniti baã niãta!

Besposliåarenje vodi u zavisnost. Ãto viãe besposliåarimo,to viãe æelimo zadræati to stanje. Sigurna sam da si se katkadizleæavao po kuñi celi dan i da si otkrio kako ti je, ãto se viãeizleæavaã, sve teæe ustati i neãto raditi. Kad tek ustaneã joã uvekse oseñaã umorno, ali dok nastavljaã terati sebe na pokret, sveviãe ti se vraña snaga i razbudiã se.

Dobre stvar i se ne deãava ju s luåa jno 39

Danas sam ustala pomalo nenaspavana. Celog vikenda samnaporno radila (imala sam konferenciju) i joã sam malo umor-na. Uz to, doæivela sam i jedno liåno razoåarenje u vezi neåegåemu sam se nadala. Samo sam htela leñi na trosed i celi se dansamosaæaljevati, ali s obzirom na godine iskustva i znanje koli-ko je to beskorisno, odluåila sam izabrati neãto drugo.Odluåila sam iñi napred i napisati ovo poglavlje o aktivnosti.To je bio moj naåin da se obraåunam sa telesnim oseñanjima!Ãto duæe piãem, to se bolje oseñam!

U situacijama kad nas telo kuãa da budemo lenji, moæemozatraæiti od Boga da nam pomogne oko toga i odluåiti da bude-mo aktivni, a ne lenji. Kad tako budemo delovali, u skladu sasvojim odlukama, otkriñemo da im se polako pridruæuju i naãaoseñanja. Bog mi je dao duha discipline i samokontrole za danepoput ovog, ali je na meni da izaberem hoñu li upotrebiti onoãto mi je On dao ili ñu slediti æelje tela.

I Pavle piãe o „telesnim hriãñanima”, ljudima koji su prihva-tili Isusa kao svog Spasitelja, ali nikad ne saraœuju sa DuhomSvetim na razvijanju svoje duhovne zrelosti. U 1. Korinñanima3:1-3 Pavle kaæe tamnoãnjim hriãñanima da im se moraobrañati kao neduhovnim ljudima kod kojih je nadvladala te-lesna priroda. Åak ih nije mogao ni uåiti nekim zahtevnijim te-mama, veñ je morao ostati pri „duhovnom mleku”. Rekao im jeda su neduhovni, zato ãto su dozvoljavali da ih kontroliãu na-goni telesne prirode. Da li ti dozvoljavaã svojoj telesnoj prirodida te kontroliãe? Ja sam danas bila veoma kuãana da popustimu tom smislu i, iskreno, verovatno ñu celi dan morati da seodupirem toj kuãnji radeñi neãto za ãta verujem da ñe donetidobar rod. Ne mogu priuãtiti sebi da podlegnem oseñanjima,jer nemam dan za gubljenje.


Nema nagrade za pasivnost

Niko od nas ne moæe sebi priuãtiti da gubi svoje vreme sedeñi iniãta ne radeñi. Bog ne nagraœuje pasivnost. Pasivni ljudi nekoriste svoju slobodnu volju da rade stvari za koje znaju da suispravne. Umesto toga, oni åekaju neku posebnu „inspiraciju”iz njihove okoline. Æele da se desi neãto lepo, pogotovo njima,ali u meœuvremenu niãta ne åine. Bogu se ne sviœa takav stav.Zapravo, taj stav je priliåno opasan.

Odluka da se niãta ne åini je takoœe odluka, a ona nas åinisve slabijima i slabijima. Ona œavolu daje sve viãe prilika danas kontroliãe. I prazno mesto je mesto, a Biblija nas uåi da kadœavo doœe i vidi prazno mesto, on ga brzo zaposedne (vidi Ma-tej 12:43-44). Pasivnost pokazuje kako se mi slaæemo sa svimãto se deãava. Ako niãta ne åinimo da bi promenili stvari, ondaoåigledno mislimo da je ono ãto se deãava zapravo u redu.

Uåini neãto!

Vodili smo razliåite ljude na misijska putovanja s nama, da bisluæili ljudima koji su u oåajniåkoj potrebi, ali nisu svi reagovalina isti naåin. Svako saoseña kad vidi uæasne uslove u kojima æiveljudi iz zabaåenih sela Afrike, Indije ili drugde. Mnogi zaplaåu,veñina klima svojim glavama i misli kako su te situacije straãne,ali ne odluåe svi da neãto uåine kako bi promenili to stanje.Mnogi mole da Bog neãto uradi i sretni su da naãa sluæba neãtoåini, a ipak nikad ne pomisle da od Boga traæe vodstvo po pita-nju toga ãta bi oni sâmi mogli uåiniti. Usudila bih se reñi da seveñina njih vrati kuñi, uœe u svoju svakodnevnu koloteåinu iuskoro zaboravi ãta su videli. Hvala Bogu, ipak postoje poje-dinci koji su odluåni u tome da pronaœu naåine kako da po-


mognu. Zapamti: nezainteresovanost pronalazi izgovore, aljubav pronalazi naåine. Svako moæe neãto uåiniti!

Zapamti: nezainteresovanost pronalaziizgovore, a ljubav pronalazi naåine.

Señam se æene koja je odluåila da mora pomoñi na nekinaåin. Neko vreme nije znala ãta da uradi, jer nije imala viãkanovca da tako podræi naãe projekte, a nije mogla ni otiñi da æivina misijskom polju. Ipak, s obzirom da je bez prestanka molilaza tu situaciju, Bog ju je ohrabrio da gleda na ono ãto ima, a nena ono ãto nema. Shvatila je da je veoma dobra u peåenju ko-laåa i pita. Zatim je pitala svog pastora slaæe li se da ona prekonedelje peåe kolaåe i pite, a da ih prodaje posle nedeljne sluæbei da tako skuplja novac za misije. To je postao naåin na koji seona ukljuåila u celu stvar, a ostali ålanovi crkve su se ukljuåiliu sakupljanje sredstava za misije kroz kupovinu njenihproizvoda.

Takoœe, znam za æenu koja je tako silno æelela neãto uåinitida je odrezala i prodala svoju prekrasnu dugu kosu kako bi po-mogla siroåadima. Ovo moæe izgledati preradikalno, ali sa si-gurnoãñu mogu reñi da je to mnogo bolje nego ne uåiniti niãta.Ne åiniti niãta je opasno, jer to otvara vrata œavolu da deluje unaãim æivotima.

Drugom prilikom, razgovarala sam sa æenom koja je terape-utski maser i koja je, posle jedne konferencije na kojoj sam go-vorila o potrebi ispruæanja prema drugima, organizovalaposeban rekreaciono-terapeutski dan odluåivãi da ñe sva za-rada otiñi za pomoñ siromaãnim ljudima. Skupila je hiljadudolara za misije i svedoåila je da je taj dan darovanja bio pre-kretnica u njenom, a i u æivotima drugih koji su uåestvovali.Rekla je da su svi bili uzbuœeni, jer su zajedno radili da bi po-mogli siromaãnima i onima u potrebi.


Svima nama treba da budemo voljeni, ali verujem da je naãaliåna radost usko povezana sa voljenjem drugih. Neãto se pre-krasno deãava u srcu onda kad dajemo.

Neaktivnost poziva neprijatelja

Lako je leæati na trosedu ili biti zavaljen u fotelji i moliti Bogada se On pobrine za sve ãto treba biti uraœeno, ali to nas åini le-njim i besplodnim, kao i otvorenim za œavolov napad. Ako sunaãi umovi prazni i ako u njima nema dobrih misli, œavo ih la-ko moæe ispuniti loãim mislima. Ako smo lenji i neaktivni,moæe nas lako kuãati da uradimo pogreãne ili åak greãne stvari.Biblija nam priliåno åesto govori da ñe nas aktivnost saåuvatiod lenjosti i besplodnosti. Ako stvarno predano razmiãljamo otome ãta moæemo uåiniti za druge, u naãim umovima neñe bitimesta za pogreãne misli.

Lenji ljudi se lako obeshrabre i padnu u depresiju i samo-saæaljenje. Mogu upasti u sve vrste greha. Apostol Pavle je åakrekao da ako mlada æena ostane udovica, ona bi trebala ponovoda se uda. U suprotnom, mogla bi postati besposliåarka ibrbljivica (vidi 1. Timoteju 5:11-15). Pavle je zapravo iãao toli-ko daleko da je rekao kako su neke od mlaœih udovica kroz ne-aktivnost veñ zastranile i poãle za Sotonom. Koliko je vaænoostati aktivan? Pavlove poslanice pokazuju da je jako vaæno.

Kroz celu Bibliju Bog nas ohrabruje da budemo aktivni. Ustarozavetno vreme, Izraelcima je oplakivanje preminule vo-ljene osobe bilo dopuãteno samo 30 dana (vidi 5. Mojsijeva34:8). Na prvi pogled to se moæe åiniti bezoseñajnim, ali Bog jeuspostavio taj zakon jer zna da produæeno oplakivanje i ne-aktivnost mogu voditi u ozbiljne probleme.


Moramo ostati aktivni – ne preterivati da ne „pregorimo” –ali biti dovoljno ukljuåeni u deãavanja da nastavimo iñi u is-pravnom pravcu. Uravnoteæenost (izbalansiranost) je jako bi-tna. Ne moæemo svo svoje vreme provesti pomaæuñi drugima,kao ãto ni potpuna usredsreœenost na sebe nije dobra i stvaravelike probleme. Ako se moæeã setiti nekoga ko je lenj i neakti-van, verovatno ñeã prepoznati da je ta osoba i vrlo nesreñna, jerneaktivnost i nedostatak radosti idu zajedno.

Pre nekoliko godina, moja tetka je trebala da se preseli udom za stare, jer je tamo imala odgovarajuñu struånu pomoñ.Prve tri ili åetiri godine u tom domu nije htela niãta da radi. Bi-la je tuæna ãto je morala napustiti svoj dom i nije imala æelju dauåestvuje u novom æivotu koji joj je bio na raspolaganju. Iakosu joj tamo bile na raspolaganju mnoge aktivnosti, pa åak i pri-like da pomogne drugima, ustrajavala je u tome da ne radiniãta. Dan za danom, sedela je u svojoj sobi i bila obeshrabre-na. Fiziåki se oseñala loãe, a bila je i naporna u komunikaciji. Aonda je konaåno donela odluku da ne moæe samo sedeti i niãtane raditi, i tako se ukljuåila u prouåavanje Biblije i poseñivanjepacijenata u bolniåkom delu svog doma za stare. Poåela je igra-ti razne igre i iñi na zabave, a stekla je i puno prijatelja. Nedugoposle toga, rekla mi je da je sreñnija nego ikad u æivotu i da seåak i fiziåki oseña odliåno.

Stanje neaktivne osobe ide iz loãeg u gore, sve dok ta ne-aktivnost ne poåne uticati na svaku æivotnu oblast te osobe.Ona u svojoj pasivnosti dozvoljava da je okolnosti bacaju na-pred-nazad. Dopuãta da je vode oseñanja, a s obzirom da jeoseñanja nikad ne navode da neãto radi, radije bude samo po-smatraå koji se na sve æali, dok joj se u meœuvremenu æivotraspada. Uradila bi mnogo stvari, ali je preplavljena jednim go-tovo neopisivim oseñanjem. Oseña se lenjo i nema kreativnihideja. Moæe åak pomisliti i da fiziåki neãto nije u redu s njom,


jer oseña nedostatak energije. Æivot joj postaje samo tok nepre-mostivih problema.

Åesto se deãava da, posle mnogo doæivljenih razoåarenja,sebi poånemo dozvoljavati da budemo neaktivni. (O tome ñugovoriti na kraju ovog poglavlja.) Kad se takve stvari dese,moæda ñemo poæeleti da odustanemo od svega. Ali, ako touåinimo, Sotona ñe zgrabiti tu priliku. Nipoãto ne smemo do-zvoliti da pasivnost otvori vrata naãeg æivota neprijatelju.

Aktivnost mi pomaæe da prebrodim teãke dane

Kad samo pomislim da mi je danas stvarno teæak dan, setimse da postoje milioni ljudi na svetu koji bi o mom danu mislilida je zabava u poreœenju s onim sa åime se oni suoåavaju. Veñviãe od 20 godina, jedna pobunjeniåka vojska u istoånoj Africizarobljava decu i prisiljava ih da budu vojnici u ratu koji je za-poåela gerilska grupa, koja ima drskosti da nosi ime „Gospo-dnja vojska otpora” (Lord’s Resistance Army). Ti gerilciteroriãu severni deo Ugande. Oni otimaju decu staru oko 7 go-dina i prisiljavaju ih da postanu vojnici ili seksualno roblje,kao i da rade druge poniæavajuñe poslove. Neke statistike go-vore da je oteto oko 30 do 40 hiljada dece. Ono ãto je poåelokao pobuna protiv vlasti, okrenulo se u pokolj neduænih ljudi,i to pod naredbama zapovednika koji tvrdi da namerava stvori-ti druãtvo utemeljeno na Deset zapovesti, dok ih u praksi svihdeset grubo krãi.

Taj zapovednik, Joseph Kony, kao deåak je bio sluæbenik uKatoliåkoj crkvi. Sad meãa Stari zavet sa Kuranom i tradici-onalnim plemenskim ritualima da bi doãao do neke svoje dok-trine. Njegove taktike su brutalne. Dok ovo piãem, na snazi jeprimirje i mnoga deca su osloboœena iz njegovog zaroblje-niãtva, ali u veñini sluåajeva njihovi roditelji su pobijeni, takoda se ona zapravo nemaju gde vratiti. Veñina od te dece je bilaprisiljena da koristi droge i sad su postali ovisnici. Prisiljavali


su ih da åine takva nasilja koja su nezamisliva odraslima, a ka-moli deci. Malu decu su prisiljavali da vatrenim oruæjem po-ubijaju cele svoje porodice. I ãta ñe sad ta deca da rade? Lutañeulicama ispunjena gnevom, pokuãavajuñi da pronaœu naåin dazaborave ono ãto su uåinili. Njima ñe trebati pomoñ i ja molimBoga da me tu upotrebi. Tako sad mogu „skloniti sebe” iz svo-jih misli i razmiãljati o ljudima poput ovih koje sam upravoopisala – o ljudima koji imaju prave probleme.

Señam se beznadeænih pogleda na licima ljudi koje sam vi-dela, kad sam imala privilegiju da putujem u Ugandu, i stvarnoæelim preduzeti sve ãto mogu da im pomognem. Mogu zamisli-ti kako bi bilo lepo, umesto besa, videti osmeh na njihovim li-cima. Mogu zamisliti kako ñe im izgledati æivoti poãto impomognemo da izgrade novo selo u kojem ñe moñi da imajuroditelje koji ñe ih usvojiti, dobru hranu, ljubav i obrazovanje,kao i ispravno uåenje o Isusu i Njegovom planu za njihoveæivote.

Deåak-vojnik

„Boæe, molim Te, da prestane ubijanje! Dosta je za danas! Ne

mogu to viãe da gledam!” Tako je glasila molitva.Allen je u daljini mogao da åuje vriske i pucnje, i uhvatila

ga je panika zbog nadolazeñeg terora. Predobro je znao ãtaznaåe ti zvuci. Kako bi to ikad mogao zaboraviti? Iste te zvu-ke je åuo malo pre nego ãto su vojnici na juriã napali njego-vo selo i oteli njegove roditelje. Brutalno su ih nasmrtpretukli, da bi zastraãili ostale koji su bili oteti tomprilikom.

Tog straviånog dana, pobunjenici su Allena ostavili izasebe. Ali, poãto se nedeljama skrivao u grmlju sa joã petori-


com deåaka (spavajuñi na zemlji, bez hrane i vode), pobu-njenici su ih pronaãli. Allen je tada imao samo 10 godina.

Od trenutka kada su ga oteli, prebijali su ga dva ili tri pu-ta dnevno i davali mu samo malo hrane i vode. „Ustani,

deåaåe! Vreme je da vidiã kako ti prijatelji umiru”, jedan po-bunjenik mu je viknuo. Prisilili su ga da bespomoñno gledakako vojnici toljagama udaraju njegove prijatelje u glavu,sve dok nisu nepokretno leæali u lokvama svoje krvi. Plaãeñiga smrñu, prisilili su ga da i on poåini uæasna zlodela. Mogaoje osetiti kako mu srce klizi u tamu…

Noñas su ga poslali u ãumu po drva za ogrev, a on planirada pobegne. Brzo ñe tråati… koliko god bude mogao i tre-bao. On sanja slobodu. Ako bude dovoljno daleko pobegao,moæda ñe moñi proæiveti jedan dan bez ubijanja.

Allen trenutno æivi u novom selu u Guluu, u Ugandi, uselu koje je izgraœeno za decu koja su nekad bila vojnici.Moja sluæba („Joyce Meyer Ministries”) u saradnji sa joã je-dnom sluæbom („Watoto Ministries”) radi na razvoju i opre-manju tog sela da bi se pomoglo zlostavljanoj deci.

Statistike kaæu:

• „Gospodnja vojska otpora” (Lord’s Resistance Army) jeotela preko 30 hiljada dece, da bi sluæila kao vojnici iliseksualno roblje u Ugandi.1

• 2007. godine u svetu je bilo oko 250 hiljada dece-vojni-ka.2

Dok sam se premiãljala hoñu li celi dan biti potiãtena ili ne,primila sam e-mail od prijatelja koji su u crkvenoj sluæbi veñviãe od 25 godina. Upoznali su me sa najnovijim razvojem do-gaœaja kod njihovog dvadesetdvogodiãnjeg sina, koji je imaovrlo ozbiljan i po æivot opasan tumor ãtitne ælezde. Kad pogle-dam iznad sebe i shvatim da se veliki deo stvari u svetu odvija


bez „mene”, postepeno se poåinjem oseñati manje zaokupljenasvojim problemima i mnogo zahvalnija za blagoslove kojeimam.

Zapanjena sam kad shvatim koliko je naãih problema pove-zano sa naãim naåinom razmiãljanja. Dok god razmiãljam oneåemu ãto sam æelela postiñi, a nisam uspela, raspoloæenje mipada, pada i pada. Ali, kad se setim ãta sve imam i sa kakvim setragedijama suoåavaju mnogi drugi ljudi, shvatim da ja uopãtenemam problema. Umesto da budem patetiåna, mogu biti za-hvalna!

Veåno ñu biti zahvalna Bogu ãto me stalno podseña da osta-nem aktivna i da radim neãto dobro. Zapamti: zlo nadvladava-mo dobrom (vidi Rimljanima 12:21). Je li se neko na negativannaåin odnosio prema tebi? Zaãto ne bi molio za tu osobu ili teljude? To ñe ti pomoñi da se bolje oseñaã. Razoåarao si se? Za-moli Boga da ti pokaæe druge koji su se razoåarali viãe nego ti ipokuãaj ih ohrabriti. U isto vreme, to ñe pomoñi njima, a i ti ñeãse bolje oseñati.

Svet postaje sve viãe nasilan. Dok nastavljam sa pisanjem,primam drugu poruku – tekstualna poruka me obaveãtava daje sinoñ crkva u jednom gradu bila popriãte nasumiåne paljbeiz vatrenog oruæja. Dvoje ljudi je mrtvo, a petoro je ranjeno.Setila sam se ãta Biblija kaæe u Mateju 24, gde se govori o zna-kovima poslednjih vremena, a gde piãe da ñe usred nasilja iogromnih potreba ljubav velikog broja ljudi ohladiti. To jeneãto protiv åega se moramo boriti. Ne moæemo dopustiti daljubav nestane, jer bi tako planetu prepustili zlu.

Kad sam åula o toj pucnjavi kod crkve, mogla sam reñi: „O,to je stvarno tuæno.” Mogla sam se nekoliko minuta oseñatiloãe zbog toga, a onda se vratiti svojim razoåarenjima. Ali, od-bila sam da to uradim, jer ne æelim æiveti s takvim stavom. Kadsam åula za tu kriznu situaciju, nekoliko minuta sam raz-


miãljala, a onda sam zamolila svog sina da nazove pastora tecrkve i sazna kako im moæemo pomoñi. Moæda porodicamakoje su izgubile svoje drage treba neãto ili im moæe pomoñi veñjednostavno to ãto je nekome stalo do njih.

Zgrozim se kad se samo setim kroz koliko teãkih situacijaproœemo, a da nas niko ni ne nazove. Mislim da ljudi smatrajukako ñe to uåiniti neko drugi, pa na kraju to ne uåini niko.

Åija je to odgovornost?

Ovu priåu sam åula pre mnogo godina. Bila jednom åetiriåoveka. Zvali su se Svako, Neko, Bilo ko i Niko. Trebalo je dase odradi jedan vaæan posao i Svako je bio siguran da ñe to Ne-ko napraviti. Bilo ko je to mogao odraditi, ali Niko nije odradiotaj posao. Neko se zbog toga naljutio, jer je to bio posao za Sva-koga. Svako je mislio da je to mogao uåiniti Bilo ko, a Niko jeshvatio da to Svako neñe uåiniti. Na kraju je Svako krivio Ne-koga kad Niko nije uåinio ono ãto je Bilo ko mogao uåiniti.

Jednom sam proåitala tekst o ãokantnom incidentu koji jepokazao principe ove priåe na delu, u stvarnom æivotu. Godine1964. Catherine Genovese je, u periodu od 35 minuta, nasmrtizbodena pred oåima 38 komãija. Njihovu reakciju su opisalikao hladnu i nezainteresovanu, odnosno kao rezultat urbaneapatije i otuœenja. Kasnije istraæivanje je otkrilo da nesreñnojæeni niko nije priskoåio u pomoñ, jednostavno zato ãto je bilopreviãe posmatraåa. Posmatraåi su gledali jedni druge, pitajuñise ãta da rade. S obzirom da niko nije niãta preduzeo, odluåilisu da niko ne bi trebao niãta uåiniti.

Ãto je viãe posmatraåa ukljuåeno, manja je verovatnoña dañe se ljudima koji su u potrebi pomoñi. Jedan student se pre-tvarao da ima napad epilepsije. Kad se pored njega zatekla sa-


mo jedna osoba, pomoglo mu se u 85% sluåajeva, dok je tajpostotak padao na samo 31% u sluåajevima kad se oko njeganaãlo nekoliko sluåajnih prolaznika.

Ta studija potvrœuje da ãto je viãe ljudi pasivno, to ñe se viãeljudi povesti za njima i niãta neñe raditi, ali ako i mala grupapredanih ljudi poåne pristupati drugima sa ljubavlju i iskre-nom brigom, s osmehom i komplimentima, s poãtovanjemitd., taj pokret ñe rasti.

Studije su pokazale da smo pod velikim uticajem onog ãtorade ljudi koji nas okruæuju. Mi gledamo jedni druge traæeñivodstvo, åak i onda kad smo toga potpuno nesvesni. Veñinaljudi ñe se sloæiti s veñinom, åak i ako se stvarno ne slaæu sonim ãto ta veñina predstavlja ili zastupa. To ñe uåiniti samo dabi ostali deo grupe.

Ako æelimo da budemo deo revolucije ljubavi, mi kaohriãñani treba da ostanemo primer drugima, a ne da se uklapa-mo u svetovni sistem. Da je neko smogao hrabrosti i volje dapomogne, æivot Catherine Genovese bi moæda bio spaãen.

Moliã li molitve koje Bog moæe usliãiti?

Æelela bih ti predloæiti neãto ãto moæeã dodati svojim svako-dnevnim molitvama. Svaki dan traæi od Boga da ti pokaæe ãtamoæeã uåiniti za Njega. A zatim, kako bude tekao dan, koristiprilike da uåiniã ono ãto verujeã da bi i Isus uåinio da je joãuvek na zemlji u telesnom obliku. Ako si hriãñanin, On sad æiviu tebi i ti si Njegov veliki poslanik. Zato se pobrini da Ga is-pravno predstavljaã. Provela sam mnogo godina govoreñi Bo-gu, u svojim jutarnjim molitvama, ãta mi je potrebno da Onuåini, ali tek kasnije sam dodala jedan novi deo: „Boæe, a ãta jamogu uåiniti danas za Tebe?”


Nedavno sam molila Boga da pomogne jednoj mojoj prijate-ljici koja je prolazila kroz veoma teæak period. Njoj je trebaloneãto, pa sam ja molila Boga da joj to obezbedi. Na moje izne-naœenje, Bog mi je rekao: „Prestani da me moliã da ispunimnjenu potrebu. Traæi me da ti pokaæem kako ti moæeã da joj po-mogneã.” Postala sam svesna da åesto traæim od Boga da za me-ne uåini stvari koje On æeli da ja uåinim sâma za sebe. On neoåekuje da ja uåinim iãta bez Njegove pomoñi, ali isto takoneñe uåiniti sve za mene dok ja besposleno stojim sa strane.Bog æeli da budemo otvoreni da se ukljuåimo u stvari. On æelida pomognemo ljudima oko sebe sa onim ãto imamo na raspo-laganju. Ako nam to ne bude dovoljno za adekvatnu pomoñ,onda moæemo ohrabriti druge da se ukljuåe, tako da zajednomoæemo napraviti sve ãto je potrebno da bude napravljeno.

Ohrabrujem te da moliã molitve koje Bog moæe usliãiti. Ti iOn ste partneri i On æeli da radi sa tobom i kroz tebe. ZamoliGa da ti pokaæe ono ãto ti moæeã uåiniti, a zatim se pouzdaj uNjega da ñe ti dati kreativnost i snagu da to ostvariã.

Nemoj paniåiti kad kaæem „pomozi drugima sa onim ãto tiimaã na raspolaganju”. Ne govorim samo o novcu. Mi imamona raspolaganju svoje vreme, energiju, talente, materijalna do-bra i novac. Pomaganje drugima moæe podrazumevati novac,ali åesto podrazumeva vreme. U naãem danaãnjem druãtvu,vreme je tako dragoceno da nam je åesto lakãe napisati åek naodreœenu svotu novca i dati ga nekome, nego toj istoj osobiposvetiti neko vreme i sasluãati ãta je zaista njena potreba.Doãla sam do zakljuåka da je ljudima åesto najpotrebnijasluæba „prisutnosti” – da neko bude uz njih kad su u potrebi.

Jedna moja prijateljica æivi u velikom gradu u kojem je bes-kuñniãtvo velik problem. Jedne zimske noñi, dok se vrañalakuñi s posla, proãla je pored åoveka koji je prosio novac. Bilo jehladno i mraåno i jedva je åekala da doœe kuñi. Ne æeleñi da


otvara novåanik u tako nesigurnoj situaciji, duboko je zavuklaruku u dæep traæeñi metalni novac. Dok su joj prsti uzaludnotraæili sitninu po dæepu, åovek joj je poåeo priåati kako su munoñ ranije ukrali kaput u skloniãtu za beskuñnike, a ispriåaojoj je i nekoliko drugih nevolja koje su ga snaãle. Joã uvek po-kuãavajuñi da pronaœe nekoliko novåiña, u pravo vreme bi kli-mala glavom i tu i tamo rekla: „To je straãno.” Kad je napokonpronaãla neãto novca, ubacila ga je u beskuñnikov ãeãir. On jojse nasmeãio i rekao: „Hvala vam ãto ste razgovarali sa mnom.”Prijateljica mi je rekla da je te noñi shvatila kako je tom åove-ku, iako je cenio ãto mu je dala 50 centi, najviãe znaåilo to ãtoga je neko barem nakratko sasluãao i razgovarao s njim.

U naãoj sluæbi imamo tim ljudi koji pokuãavaju pomoñibeskuñnicima koji æive u tunelima ispod mosta u centru grada.Tim je otkrio da su svi ti ljudi imali drugaåiji æivot pre nego ãtosu poåeli æiveti po tunelima i da, isto tako, svi imaju svoje æivo-tne priåe. Svakom se desilo neãto tragiåno pre nego ãto jezavrãio u sadaãnjim okolnostima. Oni cene sendviåe i voænjedo crkve, gde se mogu istuãirati i obuñi åistu odeñu, ali najviãecene ãto je nekome toliko stalo do njih da ñe s njima razgovara-ti dovoljno dugo da sazna ko su oni i ãta im se desilo.

Ohrabrujem te da uåiniã sve ãto moæeã da pomogneã drugi-ma. Ako te jednostavno trebaju da budeã uz njih, uåini to. PitajBoga ãta æeli da uåiniã - i On ñe odgovoriti na tvoju molitvu.

Praktikuj dobrotu

Da li smatraã da je svet pun nepravde? Misliã li da bi neãto tre-balo preduzeti po pitanju dece koja umiru od gladi? Da li bi ne-ko trebao pomoñi 1.1 milion ljudi koji nemaju pristup pijañojvodi? Da li je u redu da ljudi æive na ulicama i spavaju pod


mostovima? Da li je u redu da porodicu s kojom godinama ideãu crkvu, a koja je doæivela neku tragediju, niko barem ne nazo-ve telefonom i sazna zaãto veñ tri meseca ne dolaze u crkvu?Ako crkva neke druge denominacije u tvom gradu gori upoæaru, da li je u redu samo moliti i ne uåiniti niãta praktiånoda bi se pomoglo? Ãta misliã, da li bi neko trebao preduzetineãto da se spreåi nepravda? Nekako verujem da si na sva ovapitanja odgovorio taåno, pa ñu ti postaviti joã jedno, zadnje pi-tanje. Ãta ñeã uåiniti? Hoñeã li ti biti „neko” ko ñe uåiniti onoãto je potrebno?

Kad te pitam: „Ãta ñeã uåiniti?”, oseñaã li kakav strah, jer sepitaã ãta bi to „uåiniti” u praksi moglo traæiti od tebe? Razu-mem taj oseñaj. Ako stvarno odluåim zaboraviti sebe i poånemzaista predano pomagati drugima, ãta ñe se desiti sa mnom?Ako se ja ne brinem za sebe, ko ñe? Bog je rekao da ñe se On po-brinuti, i zato mislim da bi trebali da pustimo brigu i proveri-mo da li je mislio ozbiljno kad je to rekao. Ako se mi budemobrinuli za Njegov posao, odnosno, pomagali ljudima u potrebi,verujem da ñe se On pobrinuti za naãe potrebe.

Samo nastavi kretati se

Dok zavrãavam ovo poglavlje, dozvoli mi da kaæem kako shva-tam da nam se u æivotu deãavaju stvari zbog kojih se katkad, naneko vreme, æelimo povuñi iz sveta. Shvatam da se, s vremenana vreme, u æivotu pojave velike promene koje zahtevajuodreœeni period prilagoœavanja i shvatam da gubitak ili nekatrauma u porodici moæe uåiniti da ljudi ne æele baã mnogokontaktirati sa drugima. Ako si doæiveo bilo kakav gubitak iako te taj dogaœaj umrtvio tako da se oseñaã kao da viãe niãtane æeliã raditi, veruj mi, znam kako se oseñaã. Ipak, æelim te


ohrabriti da nateraã sâmog sebe da nastaviã iñi dalje. Sotonaæeli da te izoluje, jer moæda sâm nemaã dovoljno snage da seodupreã njegovim laæima. Znam da ti moæe zvuåati smeãnoako ti sad kaæem da odeã i pomogneã nekom drugom, ali svimsrcem verujem da ñe te upravo to zaãtititi, kao i biti odgovor naprobleme ovog sveta.

Ponoviñu joã jednom: åvrsto verujem da nam treba revolu-cija ljubavi. Svi smo mi isprobali i sebiånost i depresiju, i obes-hrabrenje i samosaæaljenje – i videli smo kakve plodove onidonose. Svet je pun rezultata tih stvari. Udruæimo se i sloæimooko toga da ñemo æiveti æivot na Bogu ugodan naåin. Imaj naumu da treba da budeã blagoslov za druge (vidi Galatima6:10). Obuci se u ljubav (vidi Koloãanima 3:14). To znaåi bitiaktivan sa svrhom da se dosegnu drugi. Posmatraj i moli za do-bre prilike da sluæiã. Isus je svakodnevno iãao i åinio dobro (vi-di Dela apostolska 10:38). To se åini tako jednostavnim. Pitamse kako smo to do sada mogli prevideti.


HJGPOGLAVLJE

4Boæji upliv

Sad je pravo vreme, a ne sutra ili u neko zgodnije doba.Danas moæemo uåiniti neãto najbolje,

a ne sutra ili sledeñe godine.W.E.B. DuBois

Za vreme svojih sluæbenih putovanja, åesto odsedam u hoteli-ma. Dok sam u svojoj sobi, uvek na vrata stavim znak „Neometaj”, tako da me niko ne uznemirava. Stavljanje takvogznaka na vrata hotelske sobe je prihvatljivo, ali kad bi hteli tajznak staviti na svoj æivot, to ne bi bilo prihvatljivo.

Da li si primetio da Bog ne åini stvari uvek kad ih mi to za-mislimo ili na neke uobiåajene naåine? Pavle je rekao Timote-ju da, kao sluga Boæji i sluæbenik evanœelja, mora ispunitisvoje duænosti i u zgodno i u nezgodno vreme (vidi 2. Timote-ju 4:2). Sumnjam da je Timotej bio i pribliæno tako ovistan o

tome, kao ãto smo mi danas, da stvari åini u zgodno vreme, aliPavle je ipak smatrao da ga je vaæno podsetiti da bude spremanna Boæji upliv u situacije. Ako je Timotej to trebao åuti, sigur-na sam da i mi to åesto treba da åujemo, jer smo verovatno viãeusmereni na ono ãto nam je ugodnije i zgodnije, nego ãto je onto bio. Sve ãto treba da uradim, da bi proverila koliko cenimkomfor, jeste da sluãam sâmu sebe kako se æalim kad mi i naj-manji kuñni aparat ne radi ispravno – bilo da je to fen za kosuili klima ureœaj, maãina za pranje suœa, maãina za pranje veãa,mikrotalasna peñnica ili brojne druge stvari.

Sluãam kako se na naãim konferencijama, u Americi, ljudiæale jer se moraju parkirati nekoliko blokova dalje od sale ukojoj se odræava konferencija, dok u Indiji ljudi peãaåe tri danada bi doãli na neku biblijsku konferenciju. Posmatram kakoljudi u Americi uznemiravaju one oko sebe da bi otiãli u WC,popili vode ili telefonirali, dok u Indiji ljudi doslovno celi dansede u praãini i ne razmiãljaju o tome da ustanu. U mojoj zem-lji, ljudi se æale ako im je previãe hladno ili prevruñe, dok kadodem u Indiju, jedini ljudi koji se æale na temperaturu buduoni koje sam dovela sa sobom, ukljuåujuñi i mene.

Mislim da smo mi ovisni o komforu. Ne æelim sugerisati daiskljuåimo naãe savremene kuñne aparate i svakako razumemda æelimo ono na ãta smo navikli, ali trebalo bi da imamo ispra-van stav o udobnosti. Ako je moæemo imati, hvala Bogu. Ali,nedostatak odreœene udobnosti nikad ne bi trebao da nasspreåi da uradimo bilo ãta ãto Bog zatraæi od nas.

Señam se kako smo pre nekoliko godina imali jedan slepibraåni par koji je hteo dolaziti na naãa uåenja, organizovanasredom u jednoj sali za bankete u St. Louisu. Obiåno su kori-stili javni prevoz (autobus), ali s obzirom da je linija kojom sudolazili bila ukinuta, jedini naåin da nastave sa dolascima bioje da ih neko vozi svojim automobilom. Koja prilika! Mislila


sam da ñe ljudi stajati u redu ispred njih nudeñi im pomoñ, aliniko to nije hteo uåiniti, jer je taj par æiveo u delu grada koji ni-kome nije bio „usput”.

Drugim reåima, prevoz ovog para ne bi bio neãto zgodno iudobno. Señam se da je na kraju jedan od naãih radnika pri-hvatio tu duænost, ali smo mu morali platiti za to. Neverovatnoje koliko smo viãe voljni „pomoñi”, ako ñemo za to dobiti no-vac. Moramo se setiti da je ljubav prema novcu izvor svih zala.Ne moæemo dozvoliti da novac bude naãa glavna motivacija uæivotu. Svi mi trebamo novac, ali isto tako treba i da po-maæemo drugim ljudima. To ãto je pomaganje drugima nekiput nezgodno, to je dobro za nas. Åesto su takve situacije „te-stovi” za nas, vreme kad Bog proverava da li smo predani ili ni-smo. Ako si voljan za nekoga uåiniti neãto lepo, a da ne budeãplañen za to i da nemaã nikakve druge koristi od toga, to je po-zitivan znak da je tvoje duhovno srce u dobrom stanju.

Kad je Bog hteo da proveri da li ñe Izraelci posluãati Njegovezapovesti, poveo ih je na dug i teæak put kroz pustinju (vidi 5.Mojsijeva 8:1-2). Ponekad i sa nama åini isto. Viãe smo negovoljni „posluãati” Boga kad je lako i kad smo brzo nagraœeni zasvoj trud. Ali, ãta ako se radi o neåemu ãto nije baã ugodno, ãtose baã ne „uklapa u naã plan” i za ãta se åini da iz toga neñemoizvuñi nikakvu korist? Koliko smo tada posluãni? Na ta pitanjabi svako od nas trebao sebi dati odgovor, jer je veoma vaæno bi-ti iskren po pitanju naãeg predanja Bogu. Lako je pevati „Pre-dajem Ti sve” dok stojimo u crkvi, ali ãta radimo kad pitanjepredanja nije samo pesma, nego stvaran zahtev?

Boæj i upl iv 57

Boæe, sad mi nije zgodno vreme!

U Bibliji imamo priåu o åoveku koji nije sledio Boga zato ãtomu to nije bilo zgodno. Taj åovek, po imenu Feliks, je traæioda Pavle doœe i da mu propoveda evanœelje. Ali, kad mu je Pa-vle poåeo govoriti o ispravnom æivljenju, åistoñi æivota i kon-trolisanju strasti, Feliks se uznemirio i uplaãio. Rekao je Pavluda ode i da ñe ga zvati kad bude imao zgodno vreme (vidi Delaapostolska 24:25). Ovo mesto u Pismu mi je izuzetno intere-santno, ne zato ãto je zabavno, nego zato ãto jasno oslikava ka-kvi smo mi zapravo. Nemamo niãta protiv da åujemo kolikonas Bog voli i kako ima dobre planove za naã æivot, ali kad nasna bilo koji naåin poåne koriti ili korigovati, pokuãavamo daMu kaæemo da nam „sada” baã nije zgodno vreme. Sumnjamda On ikad bira vreme koje bi mi smatrali „dobrim” ili „pra-vim”, i mislim da to åini namerno i sa svrhom!

Kad su Izraelci putovali kroz pustinju, vodio ih je oblak da-nju, a vatreni stub noñu. Kad bi se oblak kretao, morali su sekretati i oni; kad je samo lebdeo, stajali su na istom mestu. Za-nimljivo je da nije bilo uzorka ili plana po kojem bi znali kad bise oblak mogao pokrenuti. Jednostavno su trebali da se kreñuzajedno sa oblakom (vidi 4. Mojsijeva 9:15-23). Biblija kaæe dase nekad kretao danju, a nekad noñu. Ponekad bi zastao na ne-koliko dana, a ponekad na samo jedan dan. Sumnjam da suIzraelci, noñu na ulaze u svoje ãatore, kaåili znakove s natpi-som „Ne smetaj” da bi Bogu dali do znanja da ne æele biti ome-tani. Kad bi On odluåio da je vreme da se ide dalje, oni bi sespakovali i sledili Ga. Isto tako, kad On odluåi da je vreme dapreœemo na sledeñi nivo naãeg odnosa s Njim, nikad ne bi tre-balo da kaæemo: „Ovo mi nije baã zgodno vreme!”

Zar ne bi bilo lepo da je Bog Izraelcima obezbedio meseånikalendar u kojem bi naznaåio dane kad ñe putovati, tako da se


mogu pripremiti mentalno, emocionalno i fiziåki? Pitam sezaãto to nije uåinio. Da li je to moæda jednostavno zato ãto Onsa svrhom vrãi svoj upliv, da bi video kako ñemo mi reagovati?

Bog zna najbolje i Njegovo vreme je uvek ono „pravo”. Toãto se ja ne oseñam spremna da raãåistim s neåim u svom æivo-tu, to ne znaåi i da ja nisam stvarno spremna. Boæji putevi nisunaãi putevi, veñ su uzviãeniji i bolji od naãih (vidi Isaija 55:9).

Zar ne postoji neki lakãi naåin?

Ako Bog æeli da pomaæemo ljudima, zaãto to nije uåiniolakãim? Dozvoli mi da na to pitanje odgovorim drugim pita-njem. Da li je Isus neãto ærtvovao da bi postigao naãe oslo-boœenje od greha i ropstva? Pitam se zaãto Bog plan spasenjanije uåinio lakãim. On je mogao izmisliti bilo koji plan i je-dnostavno reñi: „Ovako ñe biti.” Åini se da u Boæjoj ekonomijiniãta ãto je jeftino nije vredno posedovanja. Kralj David je re-kao da ne æeli Bogu prinositi ono ãto ga nije niãta koãtalo (vidi2. Samuilova 24:24). Nauåila sam da pravo davanje nije dava-nje dok ja to nekako ne mogu osetiti. Ako drugima dam svusvoju iznoãenu odeñu i iskoriãtene kuñne aparate, to moæeizgledati kao lep gest, ali to nije isto ãto i pravo davanje. Pravoje davanje kad ja nekome dam neãto ãto æelim da zadræim. Si-gurna sam da si veñ doæiveo takve testove u kojima ti Bog traæida daã neãto ãto ti se sviœa. On nam je dao svog jedinog Sina,jer nas voli. Ãta ñemo mi uåiniti iz ljubavi? Moæemo li, bar po-nekad, doæiveti i uåiniti neãto ãto nam je „nezgodno” da bi po-mogli nekome ko je u potrebi?

Nedavno sam na televiziji videla priåu o zaljubljenom mla-dom paru, koji je trebao uskoro da se venåa. I desila se tragedi-ja. Ona je, u automobilskoj nesreñi, nastradala tako da je

Boæj i upl iv 59

mesecima bila u komi. Mladiñ, za kojeg je trebala da se uda, jesedeo pored nje dan za danom. Kad se napokon probudila izkome, imala je tako teãko oãteñenje mozga da je doæivotnoostala nepokretna i nesposobna da uåini mnoge stvari za sâmusebe. Mladiñ uopãte nije dovodio u pitanje pripreme za ven-åanje. Na dan venåanja, ona se provezla kroz crkvu u invalid-skim kolicima i doãla skroz napred. Zbog svojih povreda nijemogla jasno da govori, ali je bilo oåigledno da je bila izuzetnoradosna. Njen mladoæenja se brinuo o njoj do kraja svog æivotai zajedno su uæivali u æivotu. Uz njegovu pomoñ i ohrabrenje,ona je iãla åak i na Specijalne Olimpijske igre i postigla ra-zliåite predivne stvari.

Veñini od nas bi bilo razumljivo da je ovaj mladiñ jednosta-vno otiãao. Ostajanje sa njom za njega bi znaåilo veoma „ne-zgodan” æivot i svakodnevnu ærtvu. Ipak, on nije otiãao, poputmnogih drugih kad se suoåe sa nezgodnim situacijama. On jeostao uz svoju dragu i verovatno doæiveo viãe radosti u æivotunego veñina od nas.

Ako si poput mene, onda sigurno uæivaã da åitaã o ljudimakoji su se mnogo ærtvovali za tuœe dobro. Ipak, sigurna sam daBog æeli da ti i ja uåinimo neãto viãe od samog åitanja takvepriåe. Verovatno æeli da mi imamo svoju priåu.

U nezgodnoj situaciji da bi nekomedrugom bilo zgodno

Bog ñe potaknuti neku osobu da uåini neãto ãto ñe joj biti „ne-zgodno” da bi nekoj drugoj osobi uåinio æivot malo „zgodni-jim”. Moramo razumeti Boæje puteve, inaåe ñemo se odupiratineåemu ãto bi trebali da prigrlimo. Evo jednostavne istine: da


bi bili sreñni trebamo darovati druge, a darovanje nije istinskoako pri tome ne oseñamo da neãto ærtvujemo.

Petar, Andrija, Jakov, Jovan i drugi uåenici su bili veomaprivilegovani. Izabrani su da budu dvanaestorica uåenika, lju-di koje ñe Isus pouåavati i koji ñe nositi evanœelje u svet. U tre-nutku kad ih je zadesio Isusov poziv, svi su bili zaposleni.Imali su svoje æivote, porodice i poslove. Bez ikakvog upozore-nja, Isus se pojavio i rekao im: „Sledi/te me.” Biblija kaæe da su,u trenutku kad ih je Isus pozvao, Petar i Andrija bacali mreæe umore. Oni su ostavili svoje mreæe i poãli za Isusom (vidi Matej4:18.21). To je bio preokret! On im nije rekao da se mogu mo-liti po tom pitanju, ili razmisliti, ili otiñi kuñama i porazgovara-ti sa svojim æenama i decom. Samo im je rekao: „Poœite zamnom!”

Nisu Ga pitali koliko ñe dugo biti odsutni ili kolika ñe im bi-ti plata. Nisu Ga pitali za privilegije, kompenzaciju vremenazbog putovanja ili u kakvim ñe hotelima odsedati. Åak Ga nisupitali ni kakav ñe im biti opis posla. Jednostavno su ostavili svei krenuli za Njim. Moram priznati da mi åak i sad, kad åitam otome, sve to izgleda nekako grubo i strogo, ali je verovatnostvar u tome da ãto se veña prilika pruæa, to i veña ærtva morabiti podnesena.

Señam se vremena kad sam se æalila zbog nekih stvari za ko-je mi se åinilo da ih Bog traæi od mene, jer sam oseñala da to netraæi od drugih. Jednostavno mi je rekao: „Joyce, traæila si mimnogo toga. Æeliã li to ili ne?” Traæila sam da mogu pomoñiljudima ãirom sveta i uåila sam na svojoj koæi da privilegijaåinjenja takvih stvari åesto podrazumeva razliåite neugodnostii ærtve.

Nemoguñe je imati æetvu, ako se nije sejalo seme. Kralj So-lomon je rekao da ako u vreme setve budemo åekali da sviuslovi budu povoljni, onda nikad neñemo imati æetvu (vidi

Boæj i upl iv 61

Propovednik 11:4). Drugim reåima, moramo dati i biti po-sluãni Bogu, i kad nam nije baã sve zgodno i kad to od nas za-hteva odreœenu ærtvu. Verovatno je tih 12 muãkaraca biloizabrano zato ãto su bili voljni uåiniti ono ãto drugi nisu bilivoljni. Iako u Bibliji ne piãe da je Isus koga pozvao, a da Ga jetaj neko odbio, verovatno je bilo i takvih situacija. Verovatnose obrañao hiljadama da bi doãao do dvanaestorice. Barem je todanas sluåaj. Malo je ljudi koji su spremni ærtvovati se, proñikroz neugodne stvari i promeniti svoje planove. Mnogi pevajuo svojoj ljubavi za Isusa i to je lepo. Ipak, iako je pevanje za-bavno, ono ne traæi ærtvu. Prava ljubav traæi ærtvu.

Mislim da se na ovom svetu ne moæe videti puno prave lju-bavi, jer je za nju potreban trud i uvek postoji cena koju je zanju potrebno platiti. Ako ozbiljno æelimo uåestvovati u revolu-ciji ljubavi, moramo zapamtiti tu åinjenicu. Uvek je mudroizraåunati cenu pre nego ãto odluåimo da se neåemu posveti-mo. U suprotnom, verovatno neñemo dovrãiti ono ãto smo za-poåeli.

Boæji upliv

Ãto viãe prouåavam muãkarce i æene koji se u Bibliji smatraju„velikanima”, to viãe vidim da su åinili velike ærtve i da nije bi-lo niåeg „udobnog” u onom ãto ih je Bog pozivao da åine.

Avram je morao da napusti svoju zemlju, roœake i svoj domi da ode na mesto o kojem mu Bog nije åak niãta ni rekao doknije tamo stigao. Verovatno je mislio da ñe zavrãiti u palati kaokralj ili tome sliåno, ali umesto toga on je lutao od mesta domesta, æiveñi u privremenim ãatorima. Zavrãio je u Egiptu(zemlji-agresoru) kad je zemljom zavladala glad (vidi 1. Mojsi-jeva 12:10). Iako je ærtva koju je podneo bila velika, Avram je


dobio privilegiju da bude åovek sa kojim je Bog sklopio savez ikroz kojeg ñe sve porodice na zemlji dobiti moguñnost da ihBog blagoslovi (vidi 1. Mojsijeva 22:18). Vau!

Josif je spasio svoj narod od gladi, ali tek poãto ga je Bog na-silno premestio iz njegovog udobnog doma, gde je bio „tatinljubimac”, i stavio ga na neugodno mesto na kojem je proveomnoge godine. Bog je to uåinio da bi tako locirao Josifa da bu-de na pravom mestu u pravo vreme. Ali, Josif je to mogao sa-znati tek na kraju, kad se sve izdeãavalo. Åesto ne razumemozaãto smo tamo gde jesmo i pitamo: „Boæe, ãta ja radim ovde?”Znam da sam to rekla Bogu mnogo puta i, iako se On nije uvektrudio da mi odgovori baã onda kad sam Ga pitala, kad sadapogledam unazad shvatam da je svako mesto na kojem sam bi-la postalo deo onog gde sam danas.

Jestira je spasila Jevreje od uniãtenja, ali Bog je u njenomæivotnom planu uåinio zahvat kako bi ona to mogla izvesti.Ona je bila mlada devojka koja je, bez sumnje, imala planoveza svoju buduñnost. Odjednom, bez upozorenja, od nje jetraæeno da uœe u kraljev harem. Tamo se svidela kralju, tako daje u pravo vreme mogla razotkriti plan zlog Amana koji je hteouniãtiti Jevreje.

Trebala je da uåini stvari zbog kojih se s pravom plaãila i zasvoj æivot, ali njen staratelj ju je mudro savetovao: „…Jer ako tiuñutiã sada, doñi ñe pomoñ i izbavljenje Judejima od drugestrane, a ti i dom oca tvoga poginuñete. I ko zna nisi li ti za ova-kvo vreme i doãla do kraljevstva?” (Jestira 4:14).

Da se nije ærtvovala, Bog bi pronaãao nekog drugog. Ali,spaãavanje svog naroda je bila njena sudbina. To je bila njenaæivotna svrha. Nemoj promaãiti svoju æivotnu svrhu samo zatoãto ne æeliã da Bog izmeni tvoje planove.

Spisak ljudi koji su bili posluãni Bogu, iako je to od njihtraæilo velike ærtve, bi se mogao nastaviti joã u nedogled. Bibli-

Boæj i upl iv 63

ja te ljude naziva onima „kojih ne beãe dostojan svet” (Jevreji-ma 11:38).

Ti ljudi, o kojima åitamo, su u jednom periodu svog æivotamorali proñi kroz stvari koje im nisu bile ugodne i jednosta-vne, da bi æivot nekog drugog mogao biti jednostavniji i lakãi.Isus je umro da bi mi mogli imati æivot, i to æivot u izobilju.Vojnici umiru da bi civili mogli biti sigurni kod svojih kuña.Oåevi idu na posao da bi njihove porodice mogle æiveti lepimæivotom. Majke prolaze kroz poroœajne bolove da bi na svetdonele novi æivot. Åini se kako je priliåno oåigledno da nekoobiåno mora proñi kroz neko bolno ili neugodno iskustvo dabi neko drugi neãto kroz to dobio.

Ovo poglavlje je veoma vaæno, jer ñe ti pomoñi da shvatiã dabiti deo revolucije ljubavi nije samo ideja koja ti daje leposeñaj, nego i podrazumeva da ñeã usled æivljenja istinske lju-bavi morati åiniti neke stvari koje inaåe ne bi åinio. S obziromda ljubav podnosi tuœe slabosti i greãke, moæda ñeã morati dabudeã zajedno sa nekim koga bi radije izbegao. Moæda ñeã mo-rati da ostaneã na nekom mestu koje ti nije baã zabavno, je-dnostavno zato ãto ñeã tu biti jedino svetlo u tami. Moæda ñeãmorati da napustiã neko mesto, jer te okruæenje navodi nagreh. Avram je æiveo meœu idolopoklonicima (ukljuåujuñi nje-govu porodicu), pa nije ni åudo ãto mu je Bog traæio da ode iztog mesta i od tih ljudi. Ponekad nas Bog mora odvojiti odneåeg na ãta smo navikli, da bi nam pokazao ono ãto On æeli davidimo.

Ako odluåiã da ti neñe smetati manje udobnosti ili Boæje„meãanje” u tvoje planove, onda te Bog moæe upotrebiti. Timoæeã napraviti razliku u svetu. Ako ipak ostaneã vezan zasvoju udobnost, Bog ñe morati da te zaobiœe u potrazi za nekimko ñe imati jak æeludac za teãke æivotne situacije.


Ako odluåiã da ti neñe smetati manjeudobnosti ili Boæje „meãanje” u tvoje

planove, onda te Bog moæe upotrebiti.

Sodoma i Gomora

Sigurno si åuo za Sodomu i Gomoru, kao i za straãne gadostikoje su se deãavale u tim gradovima. Ali, ãta je to toliko straãnoãto su oni uradili da je Bog odluåio da ih uniãti? Åesto mislimoda su njihove seksualne perverzije bile „kap koja je prelilaåaãu” Boæjeg gneva, ali situacija je bila priliåno drugaåija. Ãoki-rala sam se kad sam shvatila koji je zapravo razlog zbog kojegih je Bog uniãtio. To sam otkrila dok sam prouåavala Sveto pi-smo na temu potrebe za hranjenjem siromaãnih. „Evo koji je

bio zloåin Sodome, sestre tvoje! Ona beãe besna, ona æivljaãe uizobilju i u bezbriænome miru, ona i kñeri njezine, i ne poma-gahu siromahu i ubogome. One postadoãe besne i åiniãe ga-dosti preda mnom. Ja sam ih uniãtio kad sam to video!”(Jezekilj 16:49-50, naglaãavanje je moje).

Problem sa Sodomom i Gomorom je bio ãto su imali pre-viãe, a to nisu delili sa onima koji su bili u potrebi. Bili su lenji iæiveli su neumereno, ãto ih je odvelo u åinjenje odvratnih stva-ri. Iz ovog jasno vidimo da lenjost i prevelika udobnost nisudobre za nas i da nas mogu odvesti sve dublje i dublje u nevo-lje. Ako smo ãkrti podeliti ono ãto imamo sa onima koji imajumanje od nas, to ne samo da nije dobro za nas nego je i opasno,jer tako sebiåan æivotni stil otvara vrata za napredovanje zla unaãem æivotu. Ne samo da takve stvari nisu dobre za nas, negoone i vreœaju Boga. On od nas oåekuje da budemo kanali krozkoje teku Njegovi blagoslovi, a ne rezervoari koji zadræavajusve za sebe.

Boæj i upl iv 65

Mi cenimo sve udobnosti koje danas imamo na raspolaga-nju. Ipak, mislim da ih i œavo koristi na neke naåine da biuniãtio u nama svaku spremnost na manje udobnosti, ako bi tobilo potrebno da bi se Bogu bilo posluãno ili da bi se pomoglodrugima. Postali smo ovisni o lagodnom æivotu i moramo bitiveoma paæljivi. Poput veñine ljudi, i ja volim lepe, udobne iugodne stvari. Volim udobnost, ali se i trudim da se ne æalimkad sve nije po mom planu. Shvatam da je manje udobnostigotovo uvek sastavni deo pomaganja drugima, a znam da meBog pozvao da pomaæem ljudima i da to åinim sa ispravnimstavom.

Ne volim kad me prekidaju dok piãem. To mi je vrlo nezgo-dno, jer onda moram ponovo da se vratim u tok misli u kojimasam bila pre nego ãto su me prekinuli. Pre samo nekoliko mi-nuta bila sam „testirana”. Zazvonio mi je telefon i videla samda me zove æena za koju sam znala da treba duæi razgovor samnom u vezi problema u svom braku. Baã i nisam æelela daprekidam pisanje, ali oseñala sam da je potrebno da joj se ja-vim, jer se radilo o veoma poznatoj æeni koja nije imala nikogsa kim bi mogla voditi poverljive razgovore. To ãto je neko ve-oma poznat u svetu ne znaåi da nije usamljen. Ona je jednameœunarodno poznata i usamljena æena koja ima problem, aBog je æeleo da prekinem svoje pisanje o ljubavi da bih je (lju-bav) praktikovala! Zamisli…Bog æeli da praktikujemo ono ãtokaæemo da verujemo.


HJGPOGLAVLJE

5Ljubav pronalazi naåin

Promaãaj me neñe nikad nadvladati,ako je moja odluånost da postignem uspeh

dovoljno jaka.Og Mandino

Æelja je snaæan motivator. Konaåno sam se suoåila sa istinomda ako neãto stvarno æelim, onda ñu nañi i naåin da to posti-gnem. Ljudi me åesto pitaju kako uspevam postiñi sve ãto ra-dim, a ja im jednostavno odgovorim: „Jer æelim.” Shvatam dami je Bog dao milost i stavio æelje u moje srce, ali ono ãto memotiviãe da åinim odreœene stvari zapravo je moja æelja i odlu-ka. Æelim åiniti ono ãto Bog æeli da åinim. Æelim pomoñi ljudi-ma i ispuniti svoju sudbinu, kako je to i apostol Pavle rekao:„Æelim da zavrãim svoju trku.”

Moæda se pitaã: „A ãta ako ja nemam tu æelju?” Ti oåiglednoimaã æelju da vrãiã Boæju volju, inaåe bi prestao sa åitanjem oveknjige posle prvog poglavlja. Ako imaã odnos sa Bogom, krozIsusa Hrista, onda imaã i æelju da åiniã dobro, jer ti je On daosvog Duha i svoje srce. Jezekilj 11:19 obeñava: „Ja ñu njima je-dno srce dati i nov duh ñu u njih ja metnuti, izvadiñu iz tela nji-hova srce od kamena i dañu im srce od mesa”. Moæemo dapostanemo lenji, pasivni ili sebiåni - te stvari treba daraãåiãñavamo s vremena na vreme, ali kao vernicima nam jenemoguñe imati Boæje srce, a da ne æelimo da Mu budemo po-sluãni ili da pomaæemo drugima.

Mislim da je pitanje u sledeñem: Koliko ti to stvarno æeliã?Æeliã li viãe vrãiti svoju ili Njegovu volju? Da li si spremanærtvovati neke druge stvari da bi to imao?

Nedavno mi je jedan mladiñ priznao da je veoma nesreñan.Nastavio je dalje i rekao kako je znao da ga Bog poziva na viãinivo, ali on nije bio spreman podneti odreœenu ærtvu koja je zato bila potrebna. Bilo mi ga je æao, jer bih æelela da doæivi ra-dost koja je s druge strane ærtve. Molim se za njega, da sepromeni.

Ako stvarno æelimo da neãto uåinimo, nañi ñemo naåina zato. Sve dok to ne priznamo, provodiñemo æivot prevareni svo-jim izgovorima o tome zaãto ne moæemo åiniti neke stvari.Izgovori su veoma opasni i verujem da su oni jedan od glavnihrazloga zbog kojih ne napredujemo u æeljenom pravcu. Vero-vatno bi i ti æeleo praktikovati veæbe za telo, ali onda naœeã ne-ki izgovor zaãto to ne moæeã åiniti. Moæda æeliã provesti viãevremena sa svojom porodicom, ali imaã neki izgovor zaãto jeto „jednostavno nemoguñe”. Moæda si shvatio da viãe sebe tre-ba da daã u sluæenje drugima, ali uvek se naœe razlog (izgovor)da to ne uåiniã. Œavo je onaj koji nam daje izgovore. Sve dok


ne shvatimo da nas izgovori dræe u prevari i neposluãnosti,biñemo zaglavljeni u besplodnom æivotu bez radosti.

Dobar bliænji

Isus je rekao: „Ljubi Gospoda, Boga svoga, svim srcem svojim isvom duãom svojom, i svom snagom svojom, i svim umomsvojim, i bliænjega svoga kao samoga sebe!” (Luka 10:27).Nastavio je dalje, govoreñi uåitelju Zakona s kojim je razgova-rao, da ako bude tako åinio, æiveñe, ãto znaåi da ñe uæivati u ak-tivnom, blagoslovljenom i beskrajnom æivotu u kraljevstvuBoæjem. Æeleñi da se pokaæe besprekornim, zakonoznanac jeupitao: „A ko je moj bliænji?” Hteo je taåno znati ko su ljudikojima je trebao iskazivati ljubav, a Isus je odgovorio priåajuñimu priåu.

Jednom prilikom, razbojnici su napali åoveka na putu,opljaåkali ga, pretukli i tako napola mrtvog ostavili da leæi nazemlji. Tim putem je prolazio sveãtenik (religiozni åovek) kojije video da je ovom åoveku potrebna pomoñ, ali je samo proãaopored njega. Posle njega, i drugi religiozni åovek, levit, je pro-lazio tim putem i isto tako zaobiãao ranjenog åoveka. Verova-tno su ovi religiozni ljudi æurili u crkvu i nisu imali vremenauåiniti ono ãto ih je crkva uåila da åine. Åesto religiozni ljudina stvarne potrebe ljudi odgovaraju nekim religioznim reåima,ali ne nude nikakvu praktiånu pomoñ. Mislim da je to jedan odnajveñih problema koje imamo u danaãnjem hriãñanstvu. Po-nosni smo na ono ãto znamo, ali retko kad koristimo to znanje.Puno priåamo, ali ne pokazujemo baã uvek ljudima ono ãtotreba da vide – ljubav na delu.

Poãto su ta dva religiozna åoveka proãla pored onog koji jeoåajniåki trebao pomoñ, tom istom cestom prolazio je i jedan,

Ljubav pronalaz i naå in 69

ne neãto posebno religiozan, Samarjanin. Kad je primetio ra-njenog åoveka, saæalio se, otiãao do njega i previo mu rane. Za-tim ga je stavio na svog konja i odveo u lokalnu gostionicu.Gostioniåaru je dao dve dnevne plate i rekao mu da se brine zatog åoveka dok se on ne vrati, a kad se vrati da ñe mu platiti akoãto joã bude trebalo. Isus je tada upitao zakonoznanca koji seod ove trojice ljudi pokazao kao bliænji (vidi Luka 10:27-37).

Nekoliko aspekata ove priåe je privuklo moju paænju. Kaoprvo, religiozni ljudi nisu uåinili niãta. Ne smemo sebi dozvo-liti da ne uåinimo niãta! Åak i ako je ono ãto moæemo uåinitimalo, kad je u pitanju ispunjavanje potreba ljudi na koje namje Bog ukazao, apsolutno se moramo potruditi da pronaœemonaåin da neãto uåinimo. Naravno, postoje situacije kad ñemomoñi samo moliti ili pruæiti verbalno ohrabrenje. Trebalo bibarem da razmiãljamo o toj situaciji, a ne samo da zakljuåimokako tu ne moæemo nikako pomoñi ili, joã gore, da pronaœemoneki izgovor da ne uåinimo niãta, jednostavno zato ãto ne æeli-mo da nas neko ili neãto ometa.

Sledeña stvar koja me u ovoj priåi dirnula je to ãto je Samar-janin sebi priuãtio odreœenu nevolju da bi mogao pomoñiåoveku. Pretpostavljam da je cela stvar dosta usporila njegovoputovanje. On je oåigledno iãao negde gde je trebalo da stigne,s obzirom da je ranjenog åoveka ostavio dovoljno dugo da bi semogao pobrinuti za svoj posao pre nego ãto se vrati u gostioni-cu. On je uloæio svoje vreme i novac, a bio je spreman doæivetii odreœenu smetnju (prepreku) na svom putu da bi mogao po-moñi nekome ko je u potrebi.

Takoœe, vidim da Samarjanin nije dozvolio da ga jedna hit-na potreba skrene sa njegove glavne svrhe. To je takoœe vaæno,jer su ljudi ponekad toliko poneseni oseñajima saæaljenja da nemogu zadræati fokus na svojim ciljevima dovoljno dugo da ihuspeju ostvariti. Naãa kñerka Sandra mnogo voli da pomaæe


ljudima i to je dobra stvar, ali juåe me zvala i zamolila da mo-lim za nju, za njenu uravnoteæenost i jasnoñu da zna kome ikoliko da pomogne. Ona brine za svoje kñerke bliznakinje, ucrkvi pouåava o roditeljstvu, ukljuåena je u joã nekoliko stvariza koje veruje da im se treba posvetiti, a neprestano åuje za ne-ke druge potrebe u åije reãavanje bi se takoœe htela ukljuåiti!Åesto se ukljuåi u neke aktivnosti pomaganja drugima, a da nerazmisli koliku ñe to imati cenu ili kroz to zanemari svoje dru-ge prioritete. Rezultat toga svega je da, u svojoj dobroj namerida pomogne svima, ona ponekad zavrãi frustrirana i zbunjena,ãto definitivno nije Boæja volja.

Ohrabrila sam je da uåini isto ãto je uåinio i Samarjanin izIsusove priåe. To ohrabrujem i tebe. Budi voljan promenitisvoj plan i dati neãto vremena i novca, ako bude potrebno, dase nekome tako pomogne. Ali, nemoj pokuãavati da sve uåiniãsâm, jer postoje i drugi koji (ti) mogu pomoñi. U projekat po-maganja onom nesreñniku, Samarjanin je ukljuåio gosti-oniåara, tako da je mogao ostati fokusiran na izvrãavanje onogãto je bila njegova prvobitna namera kad je krenuo na pu-tovanje.

Åini se da œavolu nije bitno u kojem se mi jarku pored cestenalazimo; bitno mu je da ne idemo sredinom ceste. Drugimreåima, ljudi ili ne åine niãta ili pokuãavaju uåiniti previãe to-ga, pa se na kraju obeshrabre ili oseñaju iskoriãtenim. Na sva-kom podruåju svog æivota trebamo uravnoteæenost, pa i napodruåju pomaganja drugima. Na teæi naåin sam nauåila da sene mogu dati u sve, jer ñe onda to biti povrãno. A to se odnosina svakog od nas. Isto tako, ne mogu dozvoliti da me strah odukljuåivanja u previãe toga spreåi da budem ukljuåena u neãto.

Takoœe, vidimo da Samarjanin nije ograniåio meru svojepomoñi u sluåaju zbrinjavanja onog åoveka. Rekao je gosti-oniåaru da ñe mu, kad se vrati, platiti koliko god bude po-


troãeno na brigu oko tog ranjenika. Retko se sreñe osoba kojaje spremna uåiniti ãto god je potrebno.

Kao ãto sam veñ rekla, ponekad moramo postaviti graniceda bi zaãtitili svoje ostale prioritete. Ali, u ovom sluåaju, åovekje oåigledno imao dovoljno novca, pa nije morao postavljatineka ograniåenja. Delovao je iz stava velikoduãnosti, a ne izstraha. Bog moæda neñe traæiti nikog od nas da uåinimo sve ãtoje potrebno da bi se reãio neki problem ili ispunila neka potre-ba, ali On æeli da svako od nas uåini ono ãto moæe. Ako od nasbude traæio da uradimo baã sve ãto je potrebno, onda to treba ida uåinimo! Kad dajemo svoj maksimum (baã sve od sebe), toje za nas jedan izazov i to „podiæe” naãu veru na nove nivoe, alinam donosi i jedan oseñaj slobode zbog spoznaje da nas niãtana ovom svetu ne sputava.

Señam se kad mi je Bog rekao da dam svu svoju uãteœevinunovca, ukljuåujuñi i neiskoriãtene poklon-bonove. Taj novi ni-vo ærtvovanja svega mi je bio teæak, jer sam dugo ãtedela novaci imala sam planove da u pravo vreme idem u kupovinu.Åudno, ali sa poklon-bonovima mi je bilo najteæe. Imala samnekoliko vrlo lepih, koje sam dobila za svoj roœendan, i uæivalasam u spoznaji da mogu da ih iskoristim kad god poæelim. Bilasam navikla na davanje, ali davanje svega je bio jedan novi ni-vo. Poãto sam se neko vreme prepirala s Bogom i nalazila svakimoguñi izgovor koji mi je padao na pamet, na kraju sam po-sluãala. Bol zbog prestanka posedovanja novca i tih po-klon-bonova je bila trenutna, ali je radost zbog posluãnosti ispoznaje da me ono ãto imam „ne dræi u ãaci” bila beskrajna.

To je bio prvi put da sam bila „testirana” na taj naåin, ali ne iposlednji. Bog bira vreme za „test” i to je neophodno za naã na-predak. Pomaæe nam da se ne veæemo previãe za stvari. Bog æelida uæivamo u onom ãto nam daje, ali isto tako æeli da upamti-mo da smo mi samo korisnici, a ne vlasnici. On je Gospodar i


naã posao je da Mu sluæimo s radoãñu, celim srcem i svim ãtoimamo.

Ko je moj bliænji?

Kome ti treba da pomogneã i ko je tvoj bliænji? To je svako koje u potrebi, a ko se naœe na tvom putu. To moæe biti neko koima potrebu da ga sasluãaã, ili neko kome treba kompliment iliohrabrenje. To moæe biti neko ko treba malo tvog vremena ilineko kome moæeã pomoñi oko finansijskih potreba. Moæda jetvoj komãija neko ko se oseña usamljeno i sve ãto mu treba jeda se ti prijateljski ponaãaã prema njemu.

Dave mi je nedavno rekao da mu je Bog govorio o tome ka-ko treba da ulaæe viãe vremena u prijateljstva. Uvek sam misli-la da je Dave veoma dobar u prijateljskim odnosima, ali onoseña da Bog æeli da on uloæi joã viãe vremena u to. Ljude pitanajrazliåitije stvari o njima sâmima, da bi im pokazao kako muje stalo do njih kao pojedinaca. Mnoge ljude s kojima provodivreme on uopãte ne poznaje i verovatno ih nikad viãe neñe nivideti. Ponekad su to stariji ljudi ili ljudi iz drugih zemalja kojine govore dobro engleski, pa se oseñaju pomalo neprijatno.Nedavno mi je priåao o hendikepiranom åoveku, u koga su svizurili dok je bio u naãoj kafeteriji. Dave je neko vreme razgova-rao s tim gospodinom, iako je njegov hendikep oteæavao razu-mevanje onog ãto je govorio.

Åesto izbegavamo ljude koji su na neki naåin drugaåiji odnas, jer se oseñamo neprijatno ili nespretno. Trebalo bi da viãerazmiãljamo kako je njima i kako se oni oseñaju, a ne samo daåinimo ono ãto je nama prijatno i zgodno.

Spisak naåina na koje se moæemo pokazati kao dobri bliænjije verovatno beskrajan i ako stvarno æelimo pomoñi ljudima, i


biti im blagoslov, pronañi ñemo naåin. Upamti, nezaintereso-vanost traæi izgovore, a ljubav pronalazi naåin.

Male stvari koje imaju veliki uticaj

Isus nije trañio svoje vreme. Dakle, moæemo zakljuåiti da je sveãto je On radio bilo znaåajno i da za nas predstavlja vaænu lek-ciju koju treba da nauåimo. Razmislimo o situaciji kad jeodluåio da opere noge svojim uåenicima (vidi Jovan 13:1-17).O åemu se tu radilo? On je imao na umu nekoliko lekcija koji-ma je æelio pouåiti uåenike, od kojih je jedna bila i potreba dase sluæi drugima. Isus je bio i jeste Sin Boæji. Ustvari, On je Bogoåitovan u drugoj osobi Trojstva. To dovoljno govori kako jeOn izuzetno vaæna osoba i definitivno nije neko ko bi moraobilo kome prati noge, a posebno ne ljudima koji su Njegoviuåenici. Ali, On je to uradio, jer je æeleo da ih nauåi kako mogubiti na poziciji autoriteta, a u isto vreme i sluge. Mnogi su da-nas propustili da nauåe tu lekciju.

U Isusovo vreme, ljudima su noge bile zaista prljave. Ljudisu hodali praãnjavim putevima, a obuña im se sastojala od ne-koliko kaiãeva sa œonom. U to vreme, bio je obiåaj da se gosti-ma operu noge kad uœu u kuñu, ali tu duænost su obiåno vrãilesluge, a ne gospodar (domañin) kuñe. U ovom sluåaju, Isus jeskinuo svoju gornju odeñu i stavio na sebe peãkir, na isti naåinna koji su to åinile sluge kad su se spremale da gospodarevimgostima operu noge. To je bio joã jedan gest sa ciljem da uåeni-ke nauåi joã jednu lekciju. Isus je æeleo da im pokaæe kakomoæemo odloæiti sa strane „pozicije” koje imamo, dovoljnodugo da posluæimo nekome, a da se ne moramo bojati da ñemoih izgubiti.


Najglasniji uåenik, Petar, se odluåno opirao tome da muIsus opere noge. Ali, Isus mu je rekao da, ako mu ne dozvoli damu On opere noge, njih dvojica neñe moñi da budu pravi prija-telji. Drugim reåima, trebalo je da jedan drugom åine razliåitepozitivne stvari da bi njihov odnos bio zdrav i snaæan. Kolikobi samo brakova moglo biti spaãeno ili barem osnaæeno kad biparovi primenjivali ovaj princip?

Pre nekoliko godina sam odluåila da viãe neñu odræavati je-dnostrane odnose – odnose u kojim sam ja sve davala, a drugaosoba sve uzimala. Ta vrsta interakcije nije pravi odnos, a nakraju uvek uzrokuje ljutnju i goråinu. Ne samo da bi bilo do-bro da åinimo pozitivne stvari jedni drugima veñ je to neopho-dna potreba, ako æelimo imati dobre odnose.

Ne samo da bi bilo dobro da åinimopozitivne stvari jedni drugima veñ je toneophodna potreba, ako æelimo imati

dobre odnose.

Mi radimo mnogo toga za naãu decu, ali i ona åine stvari zanas. Ono ãto deca åine za nas je moæda neãto ãto bi mi lakouåinili za sebe, ali ih je potrebno uåiti da treba i da daju i daprimaju.

Davanje ne mora uvek biti odgovor na neku oåajniåku po-trebu. Ponekad, Duh Sveti nas moæe inspirisati da uradimoneãto za ljude, za koje mi mislimo da niãta ne moæemo uåinitiza njih. Ako nema potrebe, zaãto bi iãta preduzimali? Stvar je utome da bilo kakvo davanje ohrabruje ljude i pomaæe im da seoseñaju voljenim, a svi imamo potrebu da se oseñamo volje-nim, bez obzira na to koliko „stvari” imamo. Koristi resursekoje imaã da bi bio blagoslov drugima i nikad neñeã ostati bezresursa.


Pranje nogu je bio „nizak” posao rezervisan za sluge, ali jenosio vaænu lekciju: ponizi se i budi voljan åiniti male stvarikoje mogu imati veliki uticaj.

Male stvari puno znaåe

Jednom prilikom, na misijski put u Indiju, sa nama smo povelii hriãñansku muziåku grupu „Delirious”. Tokom tog puta jeStu, njihov tadaãnji bubnjar, od jedne siromaãne devojåice do-bio mali koæni kaiã koji je ona nosila kao narukvicu. Mali gestljubavi, od osobe koja je posedovala tako malo, je duboko uti-cao na Stua. Javno je izjavio da za celi æivot neñe zaboraviti lek-ciju koju je tada nauåio. Ako je neko ko ima tako malo biovoljan neãto darovati, koliko tek moæe dati on (Stu)? Da, malestvari mogu imati veliki uticaj.

Koju malu stvar ti moæeã uåiniti? Isus je uåenicima opraonoge i rekao da ñemo biti blagosloveni i sreñni ako budemo sle-dili Njegov primer. Evo delimiånog spiska nekih stvari kojenam Biblija kaæe da moæemo i trebamo uåiniti jedni za druge:

• paziti jedni na druge• moliti jedni za druge• nastojati da budemo blagoslov jedni drugima• biti gostoljubivi i prijateljski se odnositi jedni prema

drugima• biti strpljivi jedni sa drugima• podnositi tuœe slabosti i greãke• opraãtati jedni drugima• teãiti jedni druge• biti verni i odani jedni drugima• izgraœivati jedni druge – ohrabrivati druge, podseñajuñi

ih na njihove jake strane kad se oseñaju slabima• radovati se zbog drugih kad su blagosloveni


• davati prednost jedni drugima• uvaæavati jedni druge• åuvati tuœe tajne i ne govoriti o njihovim greãkamaKao ãto sam veñ rekla, to je delomiåan spisak. Ljubav ima

puno lica i mnogo naåina kroz koje se moæe videti. Sa nekolikonjih ñemo se kasnije pozabaviti u ovoj knjizi. Ideje koje samovde navela su relativno jednostavne stvari koje svi moæemouåiniti, ako æelimo. Za veñinu njih ne moramo praviti specijal-ne planove veñ ih moæemo uåiniti bilo kada, kad nam se ukaæeprilika.

Zato dakle dok priliku imamo, da åinimo dobrosvakome, a osobito brañi po veri.

Galatima 6:10

Ljubav se mora pokazivati

Åesto razmiãljamo o ljubavi kao o nekoj stvari ili imenici, aliona se izraæava i glagolima „ljubiti” i „voleti”. Ljubav moraneãto åiniti da bi ostala ono ãto jeste. Deo njene prirode je da seona izraæava i pokazuje. Biblija pita, kako Boæja ljubav moæeostati u nama ako vidimo neku potrebu i pred njom zatvorimosvoje srce (vidi 1. Jovanova 3:17). Ako se ne moæe praktikova-ti, ljubav postaje sve slabija i slabija. Taånije, moæe postati pot-puno neaktivna. Ako namerno ostanemo aktivni i åinimostvari za druge, to ñe nas saåuvati od sebiånosti, lenjosti i bes-plodnosti. Najuzviãeniji åin ljubavi jeste to ãto je Isus poloæiosvoj æivot za nas. I mi treba da poloæimo svoje æivote jedni zadruge. To zvuåi ekstremno, zar ne? Na sreñu, veñina nas nikadneñe biti pozvana da poloæi svoj fiziåki æivot za nekoga. Ali,svaki dan imamo prilike „poloæiti” svoj æivot jedni za druge.


Svaki put kad staviã po strani neku svoju æelju ili potrebu, i nato mesto staviã åin ljubavi za nekog drugog, ti polaæeã svojæivot za jedan trenutak, sat ili dan.

Ako smo puni Boæje ljubavi, a jesmo, jer nam je Duh Svetiispunio srca ljubavlju u trenutku naãeg nanovoroœenja, ondamoramo pustiti tu ljubav da „teåe” iz nas. Ako zbog neaktiv-nosti postane „ustajala”, neñe valjati ni za ãta. Bog je tako lju-bio svet da je dao svog jedinog Sina (vidi Jovan 3:16). Shvataãli? Boga je ljubav „isprovocirala” da daje! Beskorisno je govori-ti da volimo ljude, ako za njih niãta ne åinimo. Na nekolikomesta u kuñi, stavi sebi veliki znak sa tekstom: „Ãta sam danasuåinio da bih nekome pomogao?” To ñe te podsetiti na tvoj ciljdok razvijaã nove navike i postajeã revolucioner ljubavi.

U ljubavi je sve pitanje akcije i delovanja. Nije stvar u teorijiili samo u reåima. Reåi su vaæne, jer i sa njima moæemo neko-me iskazati ljubav, ali moramo da koristimo i sve ostale mo-guñe naåine da bi je pokazali.

Ãta danas moæeã uåiniti da bi nekome pokazao ljubav?Uzmi neko vreme da razmisliã o tome i napraviã sebi plan. Ne-moj da ti proœe dan, a da nekog nisi usreñio.


HJGPOGLAVLJE

6Dobrom nadvladati zlo

Sve ãto je potrebno da bi zlo trijumfovalojeste da dobri ljudi ne åine niãta.

Edmund Burke

Lako je ne åiniti niãta, ali je isto tako i opasno. Gde nema su-protstavljanja zlu, ono se tamo i umnoæava. Svi mi åesto pa-dnemo u zamku da se æalimo na stvari koje u naãem æivotu ilidruãtvu nisu u redu, ali æaljenje neñe uåiniti niãta osim ãto ñenas joã viãe obeshrabriti. Æaljenje ne menja niãta, jer u njemunema pozitivne snage.

Zamisli u kakvoj bi svet bio zbrci kad bi se Bog samo æaliona sve ãto je poãlo po zlu otkako je stvorio svet. Ali, Bog se neæali. On nastavlja da bude dobar i radi na pravednim stvarima.Zna da dobrom moæe nadvladati zlo! Zlo je snaæno, ali je dobrojoã jaåe.

Treba na trenutak da zastanemo i shvatimo da Bog delujekroz svoj narod. Da, Bog je dobar celo vreme. Ali, odluåio je dana zemlji deluje kroz svoju decu – tebe i mene. Åovek dobijeoseñaj poniznosti kad shvati koliko bi toga Bog mogao uåinitina zemlji da smo mi predaniji u sluæenju drugima. Treba da za-pamtimo Isusovu pouku iz Mateja 5:16: „Tako nek se sjajisvetlost vaãa pred ljudima, da oni vide vaãa dobra dela, i da sla-ve Oca vaãega koji je na nebesima.”

Dobrota je snaæna

Ãto viãe na zlo odgovaramo zlom, to se ono viãe uveñava.Señam se filma koji se zvao „El Cid”. To je priåa o åoveku kojije ujedinio Ãpaniju i postao veliki heroj koristeñi princip o ko-jem govorim. Hriãñani i Mauri su ratovali vekovima. Meœuso-bno su se mrzeli i ubijali. U toku jedne bitke, El Cid je zarobiopet Maura koje nije hteo ubiti, jer je shvatio da ubijanje nikadnije rezultiralo neåim dobrim. Verovao je da ñe pokazivanjemmilosti prema svojim neprijateljima promeniti njihova srca ida ñe onda oba naroda moñi da æive u miru. Iako su ga nekizbog toga smatrali izdajnikom, pokazalo se da je bio u pravu,pa su ga posle slavili kao heroja.

Jedan od Maura koje je zarobio rekao je: „Svako moæe ubiti,ali samo istinski kralj moæe pokazati milost prema svojim ne-prijateljima.” Zbog tog jednog åina milosrœa, El Cidovi nepri-jatelji su mu ponudili da od tada budu prijatelji i saveznici.Isus je istinski kralj i On je dobar, blag i milosrdan prema svi-ma. Moæemo li mi uåiniti iãta manje nego slediti Njegovprimer?

Moæeã li se upravo sada setiti nekoga kome bi mogao poka-zati milost? Postoji li neko ko se prema tebi ponaãao na nepri-


kladan naåin, a prema kome bi ti mogao biti dobar? Biti dobar imilosrdan, posebno prema svojim neprijateljima, moæe biti je-dna od najsnaænijih stvari koje ñeã ikad uåiniti.

Molitva funkcioniãe

U zadnjih nekoliko godina, videli smo da zlo brzo napredujekroz izopaåene stvari koje se pokazuju na televiziji i u filmovi-ma. Uæasnula sam se kad su pre nekoliko godina vidovnjacipoåeli da dræe svoje programe na televiziji. Uz naplatu usluge,gledaocima su „govorili ãto ñe im se desiti”. Bilo ko, ko je biospreman da plati nekoliko dolara po minutu, mogao je nazvatii dobiti tzv. „åitanje buduñnosti”. Åesto sam se æalila na to, ko-mentariãuñi: „Straãno je ãto dozvoljavaju takve stvari na televi-ziji. Tako puno ljudi baca svoj novac i biva prevareno.” Åulasam i mnoge druge koji tako govore. Jednog dana mi je Bogstavio na srce ovu misao: „Da ste i ti i ostali koji su se æalili pro-veli onoliko vremena moleñi u vezi tih vidovnjaka koliko steproveli u æaljenju, Ja sam veñ mogao neãto uåiniti po tom pita-nju.” Posle toga sam poåela moliti, a rekla sam i nekolicinidrugih da uåine isto. Nedugo zatim, veñinu ako ne i sve te pro-grame, javno su prozvali prevarom i sklonili ih sa televizije.

Åesto imamo tendenciju da se æalimo zbog neåeg ãto „oni”åine, kao ãto sam to ja poåela åiniti u sluåaju pomenutih vi-dovnjaka sa televizije, a ipak niãta ne åinimo da zaista po-boljãamo tu situaciju. Molitva je dobro oruœe koje ima snaguda nadvlada zlo i zato bi trebali da molimo za svaku situaciju ukojoj smo kuãani da se æalimo. Ãto se Boga tiåe, æaljenje imrmljanje je greh, a verom ispunjene molitve su moñne i de-lotvorne. Molitva otvara vrata da Bog moæe uåiniti neãtodobro.

Dobrom nadvladat i z lo 81

Ispravno reaguj na greh

Dok su bili na svom putu kroz pustinju prema Obeñanoj zem-lji, Izraelci su se suoåili sa mnogim izazovima i teãkoñama nakoje su reagovali æaljenjem i mrmljanjem. Odali su se svimvrstama nemorala, a jedan od njihovih greha bio je i æaljenje.To je otvorilo vrata njihovih æivota Zatiraåu, pa su mnogi odnjih umrli (vidi 1. Korinñanima 10:8-11). Da su na svoje izazo-ve odgovorili zahvalnoãñu prema Bogu, slavljenjem i oboæava-njem Njega, i da su bili dobri jedni prema drugima, verujemda bi proãli kroz pustinju za mnogo krañe vreme. Umesto toga,veñina njih je zaglavila na stranputicama u pustinji i nikad nijedosegla zacrtani cilj svog putovanja. Pitam se koliko puta mine postignemo æeljene ciljeve jednostavno zbog toga ãto na ne-gativne stvari koje nam se deãavaju odgovaramo sa æaljenjem,umesto sa molitvom, slavljenjem, zahvalnoãñu i nastavljanjemispruæanja prema ljudima koji su u potrebi.

Vera i ljubav

Veñ veoma mnogo godina, veliki deo uåenja koja sam åula ucrkvama i na konferencijama je bio o veri, a i knjige koje samåitala su bile o veri. Åinilo se da je glavna tema uåenja po ce-lom hriãñanskom svetu bila: „Veruj Bogu i sve ñe biti u redu.”

Bez vere ne moæemo ugoditi Bogu (vidi Jevrejima 11:6), ta-ko da definitivno treba da svoju veru stavimo u Njega i da Muverujemo, ali verujem da u Boæjoj reåi postoji i joã neãto ãtoupotpunjuje sliku koju treba da vidimo. O tome ñu govoritineãto kasnije, a sad mi dozvoli da ti ispriåam neka od iskustavamojih poåetnih godina hôda sa Bogom.


Primila sam Isusa kao svog Spasitelja kad sam imala devetgodina, ali nisam razumela ãta imam u Njemu ili kako odnos sNjim moæe promeniti moj æivot, s obzirom da me niko nijeuåio tim stvarima. Najblaæe reåeno, moja porodica nije dobrofunkcionirala. Otac je bio alkoholiåar, varao je moju majku samnogim æenama i bio je veoma ljutit i nasilan. Kao ãto sam veñpomenula, mene je redovno seksualno zlostavljao. Lista bi semogla dugo joã nastaviti, ali sam sigurna da si dobio dovoljnojasnu sliku.

Idemo sad brzo do perioda kad sam imala 23 godine. Udalasam se za Davea i s njim sam poåela iñi u crkvu. Volela sam Bo-ga i æelela sam uåiti, pa sam krenula na veronauku, posle åegasam primila potvrdu (hrizmu) u svojoj tadaãnjoj denominaci-ji, a poåela sam i redovno iñi u crkvu. Uåila sam o Boæjoj ljuba-vi i milosti, kao i mnoga druga crkvena uåenja koja su bilavaæna za temelje moje vere.

Sa 22 godine sam bila veoma frustrirana, jer mi se åinilo dami moje „hriãñanstvo” ne moæe pomoñi u svakodnevnom,praktiånom æivotu. Verovala sam da ñu kad umrem iñi u nebo,ali sam oåajniåki trebala pomoñ da kroz svaki dan na ovoj zem-lji æivim u miru i radosti. Zbog zlostavljanja u detinjstvu, mojaduãa je bila puna boli i ta se bol svakodnevno oåitovala krozmoje stavove i nesposobnost da uspostavim dobre odnose saljudima.

Boæja reå nam kaæe za one koji traæe Boga, da Ga oni i nalaze(vidi Poslovice 8:17). Sâma sam poåela da traæim Boæju pomoñu svemu ãto mi je trebalo i tako sam doæivela jedan susret sNjim koji me joã bliæe privukao Njemu. Odjednom sam poåelavrlo snaæno oseñati Njegovu prisutnost u mom svakodnevnomæivotu i poåela sam marljivo istraæivati kako bih Ga joã boljeupoznala. Gde god sam se okrenula, åinilo se da åujem o veri.


Nauåila sam da svoju veru mogu primeniti u mnogim okolno-stima i da to otvara vrata Bogu da se ukljuåi i pomogne mi.

Svim srcem sam verovala da su principi koje sam uåila is-pravni, ali sam joã uvek bila veoma frustrirana, jer se åinilo dane funkcioniãu u mom æivotu, barem ne u meri u kojoj sam jato oåajniåki trebala. U to vreme, Bog me koristio u sluæbi i mo-ja je sluæba drugima izgledala priliåno velika. Definitivno samdoæivela ogroman napredak, ali duboko u svom srcu samoseñala da mi neãto nedostaje. Tada sam opet poåela vrloozbiljno da traæim Boga. Kroz svoje istraæivanje i prouåavanjesam primetila da sam propustila najvaæniju lekciju koju je Isusdoãao da nas nauåi: ljubiti Boga, sebe i druge (vidi Matej22:36-39). Nauåila sam puno o veri, ali ne i o snazi ljubavi.

Uzdaj se u Boga i åini dobro

Tokom nekoliko godina uåenja o ovoj åudesnoj temi, shvatilasam da vera funkcioniãe jedino kroz ljubav. Prema Galatima5:6, u pitanju je „vera koja kroz ljubav deluje”.

Duh Sveti me vodio u prouåavanje Psalma 37:3: „Uzdaj seu Gospoda i åini dobro…” Zaprepastila sam se shvativãi kakosam znala samo pola onog ãto je trebalo znati da bih mogla bitiispravno povezana sa Bogom. Imala sam veru, ali ne i „åinjenjedobra”. Æelela sam da mi se dese dobre stvari, ali se nisam baãpreviãe brinula da budem dobra prema drugima, posebno kadsam bila povreœena ili kad sam prolazila kroz neki teæak pe-riod.

Psalam 37:3 mi je otvorio oåi da vidim da sam se pouzdava-la u Boga, ali da se nisam koncentrisala na to da åinim dobro.Ne samo da sam ja zanemarila to podruåje, veñ sam shvatilai da je veñina ostalih hriãñana koje sam poznavala verovatno u


istoj situaciji. Svi smo bili zaokupljeni „verovanjem” Bogu zastvari koje smo æeleli. Zajedno smo molili i oslobaœali svojuveru kroz molitvu slaganja, ali se nismo zajedno sastajali i dis-kutovali o tome ãta moæemo da uåinimo za druge dok åekamona ispunjenje svojih potreba. Imali smo veru, ali ona nije bilaoåitovana ljubavlju!

Ne æelim da ispadne da sam bila potpuno egocentriåna, jerto nije bio sluåaj. Bila sam u sluæbi i æelela sam da pomognemljudima, ali s mojom æeljom da pomognem je bilo pomeãano imnogo neåistih motiva. To ãto sam bila u sluæbi davalo mi jeoseñaj vrednosti i vaænosti. To mi je dalo poziciju i odreœenukoliåinu uticaja. Ali, Bog je æeleo da sve ãto åinim, åinim iz åis-tih motiva, tako da sam joã puno toga trebala da nauåim. Biloje situacija kad bih uåinila neãto lepo da pomognem ljudima,ali i tada pomaganje drugima nije bilo moja glavna motivacija.Trebala sam mnogo viãe voleti druge; to je trebala biti glavnastvar u mom æivotu, a ne neãto sporedno.

Zapitaj se ãta te najviãe motiviãe i iskreno odgovori. Da li jeto ljubav? Ako ljubav nije tvoja najvaænija motivacija, da li sispreman promeniti svoj fokus prema onome ãto je Boguvaæno?

Iz sveg srca molim da Bog uåini da ove reåi skoåe sa ovestranice u tvoje srce. Prouåavanje istine o snazi ljubavi je takojako uticalo na mene da sad æelim da tu istinu svako upozna.Ne æelim reñi da ti to ne znaã, jer ti moæda o ljubavi prema dru-gima znaã mnogo viãe od mene. Ali, ako sluåajno ne znaã, mo-lim se da ovo ãto upravo delim s tobom zapali vatru u tebi iohrabri te da budeã deo revolucije ljubavi za koju verujem daima snagu da promeni svet!


Budi u pokretu!

Zamisli samo, koliko bi ovaj svet bio bolji kad bi svako od nas,koji tvrdi da poznaje Hrista, svaki dan uåinio jednu lepu stvarza nekoga. Rezultati bi bili zadivljujuñi. A sad zamisli, ãta bi sedesilo kad bi svi sebi postavili za cilj da svaki dan uåinimo dvedobre i lepe stvari za nekoga. Sigurna sam da veñ vidiã sliku.Rezultati bi bili izvanredni. Svet bi se brzo promenio, jer do-brom zaista moæemo nadvladati zlo, ako bi svi odluåili da æivi-mo na naåin na koji nam je Isus rekao da æivimo.

Moæda si u iskuãenju da pitaã: „Poãto se to nikad neñe desi-ti, zaãto onda i pokuãavati?” Nemoj sebi dozvoliti da te negati-van naåin razmiãljanja porazi i pre nego ãto iãta poåneã. Ja samveñ odluåila da ñu uåiniti svoj deo i da ñu moliti za druge ljudeda uåine svoj deo. Takoœe, govoriñu drugim ljudima i ohrabri-vati ih da uåine ãto viãe mogu za druge. Bilo bi predivno kad bise mnogo naãih razgovora odnosilo na traæenje naåina kojimamoæemo pomoñi drugima.

Imam tri prijateljice koje æive tim æivotnim stilom i, kad senaœemo na ruåku ili kafi, åesto razgovaramo o stvarima kojemoæemo da uåinimo za druge, a koje nam je Bog stavio na srce,kao i o razliåitim kreativnim naåinima kako da budemo blago-slov za druge. Verujem da su takvi razgovori veoma ugodni Bo-gu i sigurno su bolji od samog sedenja i æaljenja na sve loãe usvetu. Æelela bih da te izazovem da preuzmeã vodeñu ulogu urevoluciji ljubavi. Napravi spisak ljudi koje poznajeã i pozoviih na razgovor kojim ñete dogovoriti plan kako da na praktiånenaåine pomognete ljudima u potrebi. Podeli s njima principeiz ove knjige, pronaœite ljude kojima je potrebna pomoñ i zaje-dniåki to izvedite.

Ideja ohrabrivanja drugih da budu stvarno predani u åinje-nju dobrih stvari nije nova. Pisac poslanice Jevrejima je govo-


rio o tome: „I zato razmiãljajmo i imajmo konstantnu brigu otome da pazimo jedan na drugoga, tako da se potiåemo na lju-bav i dobra dela!” (Jevrejima 10:24, Amplified Bible prim.prev.).

Molim te, primeti da ovaj stih kaæe kako treba da imamokonstantnu brigu o tome da pazimo jedni na druge, i da raz-miãljamo o tome kako moæemo motivisati druge na ljubav idobra dela. Ohrabruje one kojima piãe da åine iste stvari za ko-je ja ohrabrujem tebe danas. Moæeã li zamisliti koliko ñe œavoprezirati naãa okupljanja na kojima ñemo nalaziti razliåite kre-ativne naåine da budemo dobri jedni prema drugima? On bivoleo da mi osuœujemo jedni druge, da kritikujemo, pronalazi-mo greãke kod drugih, ogovaramo i da se æalimo. Smatram dañe åinjenje ispravnih stvari od nas traæiti oblikovanje novih na-vika i razvijanje zaista predanih dela ljubavi, ali ñe rezultati bitipredivni.

Budi bogat delima ljubavi

Pavle je uåio mladog propovednika Timoteja da od ljudi zahte-va sledeñe: „Neka dobro åine, neka se bogate u dobrim delima,neka budu podaãni, druæeljubivi” (1. Timoteju 6:18). Iz ovogje oåigledno da je Pavle oseñao kako ljude treba podseñati daåine ove stvari. Na to bi trebalo podsetiti i danaãnje ljude.Ohrabrujem te da na to åesto podseñaã druge, ali i sebe. Nabavidosta knjiga i audio(vizuelnih) zapisa poruka na temu ljubavi iåesto ih åitaj ili sluãaj. Uåini ãta god je potrebno da budeã sigu-ran da nisi zaboravio stvar koja je Bogu najvaænija.

Verujem da svet gleda na hriãñane i vrlo je vaæno ono ãto vi-de da åinimo. Petar je ohrabrio vernike da se meœu paganima,nevernicima tog doba, ponaãaju lepo i åasno. Rekao je da åak


iako nevernici imaju tendenciju da ih kleveñu, vernici treba daostanu dosledni u onom ãto åine, da bi na kraju, kad vide svadobra dela i dela ljubavi koja su uåinili i åine vernici, nevernicidali hvalu Bogu (vidi 1. Petrova 2:12). Ako tvoje komãije znajuda ti svake nedelje ideã u crkvu, uveravam te da oni posmatrajui tvoje ponaãanje. Kad sam bila mala, naãe komãije su iãle ucrkvu iz oseñaja duænosti. Ustvari oni su u crkvu iãli nekolikoputa sedmiåno, a istovremeno su åinili i mnoge stvari koje nisutrebali. Señam se da je moj otac åesto govorio: „Oni nisu niãtabolji od mene; napiju se, koriste ruæne reåi, priåaju nepristojneviceve i imaju prgavu narav. Oni su samo gomila licemera.”Moj otac je ionako traæio izgovor, a njihovo ponaãanje je samodolilo „ulje na vatru”.

Svesna sam da se mi hriãñani ne ponaãamo savrãeno i da ñenas ljudi, koji traæe izgovor da ne bi verovali u Isusa ili prakti-kovali hriãñanstvo, uvek posmatrati i kritikovati, ali mi trebada uåinimo sve ãto moæemo da im ne dajemo povoda za to.

Traæi naåine da blagosloviã druge

Uvek nastojim da budem otvorena za Boga, da bi mi mogao po-kazati ãta god æeli da uåinim, a ãto bi drugima moglo biti zasvedoåanstvo ili na blagoslov. Pre nekoliko dana sam iãla namanikir. U salonu za ulepãavanje je bila i jedna mlada æena uveoma visokom stadijumu svoje prve trudnoñe. Zbog prevre-menih trudova, zadnja dva meseca je morala da odmara u kre-vetu, pa joj je odlazak u salon za ulepãavanje bio prva prilikada posle dugo vremena izaœe iz kuñe. Termin za poroœaj joj jebio za nedelju dana, tako da je otiãla na manikir i pedikir. Malosmo ñaskale i ja sam poåela oseñati kako bi bilo lepo da je bla-goslovim plañanjem njene usluge u salonu. Saåekala sam joã


malo, da vidim hoñe li mi se ta æelja zadræati, i s obzirom da jetako i bilo, kad je doãlo vreme za plañanje, platila sam za nasobe. Naravno, ona se iznenadila, ali je bila blagoslovena. Ni-sam od toga pravila neku veliku stvar, veñ sam to uåinila kao ibilo koju drugu svakodnevnu stvar. Moæda ñe me jednog danata mlada æena videti na televiziji ili ñe videti neku od mojihknjiga, pa ñe se setiti da ja stvarno i åinim ono ãto kaæem daverujem.

Ne radim takve stvari da bih bila viœena, ali je åinjenica daono ãto ljudi vide, to im govori mnogo glasnije od sâmih reåi.Svako u tom salonu za ulepãavanje zna da sam ja biblijskiuåitelj i crkveni sluæbenik. Iako onoj mladoj æeni nisam is-priåala niãta o sebi, sigurna sam da su joj drugi rekli poãto samotiãla. I tako je jedno malo dobro delo ispunilo nekoliko svrhâ.Usreñilo je nju i mene, bilo je dobar primer onima koji su gle-dali i bilo je svedoåanstvo koje je proslavilo Boga. Imala sam idrugu moguñnost. Mogla sam da zadræim svoj novac i da neuåinim niãta. To bi bilo lako, ali ni pribliæno tako zadovoljava-juñe za moju duãu.

Ne brini o tome ãta drugi misle

Moæda misliã: „Joyce, ja bih se oseñao stvarno åudno kad bi sa-mo i ponudio da platim raåun nekome koga uopãte ne pozna-jem.” Ako tako razmiãljaã potpuno te razumem, jer se i ja takooseñam. Pitam se ãta ñe misliti ili kako ñe reagovati, ali se ondasetim da to nije moja briga. Moja je jedina briga da budem am-basador (veliki poslanik) za Isusa.

Jednom prilikom sam pokuãala platiti ãoljicu kafe æeni kojaje stajala u redu ispred mene u „Starbucksu”, ali me ona glatkoodbila. Taånije, napravila je takvu scenu da sam se postidela i


odmah pomislila: „E, viãe to neñu raditi.” Dave je bio sa mnomi podsetio me da je to upravo ono ãto bi œavo æeleo, pa sam sepredomislila. Takve situacije nisu pijatne, ali taj incident meuåinio bolno svesnom da ima tako mnogo ljudi koji ne znajuprimiti blagoslov – verovatno zato ãto im se to nikad i nedeãava.

Ponekad uradim stvari anonimno, ali nekad ne mogu da sa-krijem svoj identitet, tako da sam odluåila da nije bitno ãta lju-di misle, dokle god je stav mog srca ispravan. Svako dobro deloje moj naåin posluãnosti Bogu i nadvladavanja zla u svetu. Neznam koje sve loãe stvari su se dogodile ljudima, ali verujem damoja dela ljubavi pomaæu u iscelenju rana u njihovoj duãi. Ta-koœe, verujem da dobrotom prema drugima œavolu vrañam„milo za drago” za sav bol koji mi je naneo u æivotu. On jemaksimalno zao. On je krivac za svo zlo u svetu, i zato je svakiåin ljubavi i dobrote poput zabijanja noæa u njegovo zlo srce.

Ako si bio zlostavljan i ako si åesto åeznuo da se „osvetiã”œavolu za svu bol koju ti je izazvao, onda budi dobar prema ãtoje moguñe veñem broju ljudi. To je Boæji naåin i funkcionisañe,jer ljubav nikad neñe izneveriti!

Otkupio sam duãu ljubavlju

Biblija kaæe da nas je Bog otkupio skupocenom krvlju svog Si-na Isusa Hrista (vidi 1. Korinñanima 6:20; 1. Petrova 1:19; Ot-krivenje 5:9). To izvanredno delo ljubavi je poniãtilo zlo kojeje œavo uåinio i otvorilo put svim ljudima, da im se moguoprostiti gresi i da mogu uæivati u liånom odnosu sa Bogom.

Kao ãto sam veñ rekla, moj otac me seksualno zlostavljaomnogo godina i njegova zla dela su ranila moju duãu. Posle to-ga sam ostala povreœena i nesposobna da normalno funkci-


oniãem, sve dok me Isus nije iscelio. Da bih mogla daprevaziœem ono ãto mi je uåinio i budem sposobna da mu pot-puno oprostim, bio je potreban odreœeni period i proces. Kaoprvo, trebala sam da donesem odluku da ga viãe neñu mrzeti,jer mi je Bog pokazao da ljubav prema Njemu i mrænja premamom bioloãkom ocu ne mogu prebivati u istom srcu. Zamolilasam Boga da mi pomogne i On je izvadio mrænju iz mog srca.Ipak, ja sam i dalje æelela da imam ãto je manje moguñe dodir-nih taåaka sa svojim ocem i da budem ãto je moguñe dalje odnjega.

Mentalno zdravlje moje majke se godinama pogorãavalo. Is-te godine kad sam se udala za Davea, ona je doæivela nervnislom, kao posledicu nakupljenih emocija zbog svega onog ãtomi je otac åinio, a sa åime ona nije uspela da raãåisti. Jednomga je uhvatila kako me zlostavlja kad sam imala 14 godina. Ali,kao ãto sam veñ rekla, nije znala ãta da uåini, pa nije uåinilaniãta. Pokazalo se da je ne åiniti niãta bila veoma loãa odluka zasve nas. Dve godine je primala ãok-terapije koje su iz njenememorije izbrisale señanje na to seksualno zlostavljanje, a janisam æelela da uradim niãta ãto bi je podsetilo na to. Iako mi jebilo mnogo teãko da budem u oåevoj blizini, poseñivala samsvoju porodicu za praznike i u drugim prilikama samo kad jeto bilo apsolutno potrebno.

Kasnije, moji roditelji su se preselili i vratili u mali grad gdesu odrasli. Taj gradiñ je bio oko 200 milja udaljen od mesta ukojem sam ja æivela i bilo mi je drago ãto su se preselili, jer je toznaåilo da ñemo se joã reœe viœati. Tih godina, do jedneodreœene mere sam uspela da oprostim svom ocu, ali mu ni-sam potpuno oprostila.

Kako su moji roditelji bivali stariji, i zdravstveno i finansij-ski sve loãije, Bog je poåeo da radi na mom srcu da ih preselimnazad u St. Louis, gde mi æivimo, i da se brinem o njima dok ne


umru. To je znaåilo da im treba kupiti kuñu, nameãtaj i auto,kao i da im treba nañi nekog ko ñe im åistiti kuñu, iñi u kupovi-nu, kositi travnjak i popravljati stvari u domañinstvu. Napoåetku sam mislila da œavo pokuãava da me muåi tom ide-jom, ali sam kasnije shvatila da je to bio Boæji plan. Mogu is-kreno da kaæem da je to bila jedna od najteæih stvari koje sammorala da napravim u æivotu.

Pre svega, Dave i ja smo imali manju svotu uãteœenog novcai smeãtanje mojih roditelja u njihov novi dom bi potroãilo go-tovo sav taj novac. Kao drugo, nisam smatrala da zasluæujumoju pomoñ, s obzirom da nikad nisu stvarno neãto uåinili zamene, osim ãto me jedno od njih zlostavljalo, a drugo zanema-rivalo. Dok smo Dave i ja razgovarali i molili za to, sve sam viãeshvatala da ono ãto Bog traæi od mene u toj situaciji nije samonajteæa stvar koju je od mene do sada traæio, nego i da ñe to bitijedna od najsnaænijih stvari koje sam ikad uåinila.

Proåitala sam svaki biblijski stih koji sam mogla da naœem oljubavi prema neprijateljima i o blagonaklonom postupanjuprema njima. Ovaj stih me stvarno dotakao:

„Ali ljubite neprijatelje svoje i åinite dobro i dajte uzajam ne nadajuñi se niåemu, i vaãa ñe nagrada velika bi-ti, i biñete sinovi Najviãega, jer je on dobar i neblagodar-nima i zlima.”

Luka 6:35

Ovaj stih implicira da niãta ne treba da smatramo izgublje-nim, ni da oåajavamo nad bilo åime. Pre nego ãto sam razume-la taj princip, na svoje detinjstvo sam gledala kao na izgubljenegodine. Sad Bog traæi od mene da na njih gledam kao na iskus-tvo koje mogu upotrebiti da pomognem drugima. I Luka kaæeda treba da blagosiljamo i molimo za svoje neprijatelje koji nasmrze i zlostavljaju (vidi Luka 6:27-29). To se åini nepra-


vednim, ali od tad sam nauåila da kad god nekom neãto opro-stim, time ustvari sebi åinim uslugu. Kad nekom oprostim,oslobaœam se svih posledica tog zlog åina koji mi je naneseni tad se Bog moæe pozabaviti celom situacijom.

Moj otac je bio zadivljen onim ãto smo im Dave i ja ponudilii, iako to nikad nije rekao, znam da se åudio naãoj spremnostida uåinimo tako mnogo za njega posle svega ãto mi je uradio.

Tri godine su proãle, a ja na njemu nisam videla nikakvupromenu. Joã uvek je bio podmukao, ljutit i vrlo sebiåan. Ustvari, bilo je situacija kad se åinilo da se njegov temperamentjoã i pogorãava. Sad shvatam da je za svo to vreme Bog radio nanjemu. Tri godine poãto smo mi uåinili ono ãto je Bog traæio odnas, moj otac se u suzama pokajao i prihvatio Isusa kao svogSpasitelja. To je bilo prekrasno iskustvo. On je pokrenuo celustvar. Pozvao nas je da doœemo kod njega kuñi i zamolio nas zaoproãtenje. Zamolio je i Davea i mene da mu oprostimo, i po-menuo je kako smo bili dobri prema njemu. Pitali smo ga da liæeli da pozove Isusa u svoj æivot, i ne samo da je to prihvatio iuåinio nego nas je i zamolio da ga krstimo. Imala sam privilegi-ju da vidim svog oca, koji me zlostavljao, kako upoznajeGospoda. Tada sam shvatila da je ono, ãto sam pre smatralakupovinom kuñe, nameãtaja i auta, ustvari bilo „kupovanje”(zadobijanje) jedne duãe åinom nezasluæene dobrote.

Za to vreme, i Dave i ja smo doæiveli ogroman rast naãesluæbe, ãto nam je omoguñilo da pomognemo mnogo veñembroju ljudi. Verujem da je taj rast bio deo æetve od semena po-sluãnosti koje smo posejali. Kad nam Bog traæi da uradimoteãke stvari, On to uvek åini za naãe dobro i za napredak Nje-govog Kraljevstva. Vidiã, stvarno moæemo dobrom nadvladatizlo. Kao ãto je i John Wesley rekao: „Åini koje god dobromoæeã, na koje god naåine moæeã, na kojem god mestu moæeã,


u svako moguñe vreme, ãto je moguñe veñem broju ljudi, doklegod moæeã.”

Ratne udovice

Zaåuvãi plaå svoje dece, Jennifer je dotråala do njih. Kao imnogo puta pre toga, rekla im je da ñe sve biti u redu. Kaonjihova majka, nastaviñe da im to govori sve dok oni ne po-veruju u to.

Ona zna ãta to znaåi plaãiti se, biti oteta i zlostavljana.Kad joj je bilo samo 12 godina, pobunjeni vojnici ukljuåeniu najduæi afriåki rat, na silu su je odveli iz njenog doma iotrgnuli je od njene porodice i sela. Posle neprestanog bati-nanja, silovanja i teãkog rada, Jenniferina volja za æivotomjoj je dala hrabrost da pobegne. Sa sobom je povela i druge usigurnost.

Ali, kad se vratila kuñi, njene porodice viãe nije bilo ta-mo. Sama i oåajna za novim æivotom i domom koji bi moglanazvati svojim, udala se za åoveka koji je veñ imao æenu. Nadan venåanja, izudarao je pred njenim prijateljima. Ali, naj-okrutniji udarac je tek dolazio. Na taj poseban dan, kad jetrebala da se oseña kao princeza, cenjena i voljena, on jesvim okupljenim rekao kako je ona beskorisna. Te reåi sujoj se duboko usekle, stvarajuñi bol mnogo veñu od fiziåkihudaraca koji su se nastavili.

Posle nekog vremena, njen muæ je umro od side i ona jeponovno bila sama. Kao udovica sa dvoje dece, pitala je Bo-ga: „Postojiã li? Hoñe li moj æivot biti samo muåenje, patnja istid?” Bog joj je dokazao svoju vernost i ona je sada u proce-su potpunog oporavka.


Danas Jennifer æivi na sigurnom, u novom selu koje jeizgradila sluæba „Watoto Ministries” u saradnji sa mojomsluæbom („Joyce Meyer Ministries”). Sa obnovljenim dosto-janstvom i svrhom za svoj æivot, ona se sad brine o ratnoj si-roåadi. Naæalost, mnogi drugi su joã uvek u oåajniåkojpotrebi za iscelenjem i oporavkom.

Boæja reå nam iznova govori kako treba da se brinemo oudovicama i siroåadima. Åini se da Bog za njih ima posebnomesto u svom srcu, a i mi bi trebali biti voœeni Njegovimprimerom.

Statistike kaæu:

• U mnogim zemljama, udovice åiji su muæevi umrli od si-de, proterane su iz svojih domova i izloæene ekstremnimoblicima nasilja.1

• Domañinstva koja vode udovice åesto predstavljaju je-dnu od najsiromaãnijih podgrupa u Africi.2


HJGPOGLAVLJE

7Pravda za potlaåene

Pravda se ne sastoji u tome da se bude neutralanizmeœu ispravnog i pogreãnog, nego u pronalaæenjui podræavanju ispravnog, gde god se ono nalazilo,

a protiv pogreãnog.Theodore Roosevelt

Bog je Bog pravde. Pravda mi je jedan od omiljenih Boæjihkvaliteta. Jednostavno reåeno, On ispravlja krive stvari. Biblijakaæe da su pravda i pravednost temelj Njegovog prestola (vidiPsalam 89:15). Temelj je ono na åemu zgrada stoji, zato imoæemo reñi da svo Boæje delovanje na zemlji poåiva na åinje-nici da je On pravedan i da zastupa pravdu. Kao Boæje sluge,pouåeni smo da ljubimo pravdu i pravednost i da radimo nanjihovom ispunjavanju ovde na zemlji.

Nedostatak pravde u druãtvu uvek vodi u probleme. Od1789 - 1799. godine, odvijala se Francuska revolucija. To jebio krvavi rat u kojem su seljaci ustali protiv plemstva i ta-daãnjih religioznih voœa. Dok god su francuski kralj i kraljicaispravno i pravedno postupali prema ljudima, njihovo je kra-ljevstvo cvetalo. Ali, kad su sebiåno dozvolili da se proãire bo-lesti, glad i neuhranjenost, dok su oni na raåun oporezivanjaljudi æiveli rasipnim æivotom, narod se pobunio protiv njih.Kad su nepravedno postupali prema ljudima, temelj njihovogprestola je popucao, da bi se na kraju i raspao.

Jednostavna je istina da bez pravde stvari ne mogu funkci-onisati. Naãe danaãnje druãtvo je puno nepravde i, iako se nekiljudi snaæno bore protiv toga, veñina ljudi ili ne mari ili, ako imje i stalo do toga, jednostavno ne znaju ãta da urade.

To je naãa duænost

Kome je stalo do siroåadi, udovica, siromaãnih i potlaåenih?Bogu je stalo, ali da li je i nama? Kad su ljudi potlaåeni, oni no-se neshvatljivo veliko breme, koje ih nekako cele zahvata, pre-vazilazi njihove snage i gura ih u depresiju. Njihova bremenaåesto dovode do toga da izgube nadu. Bog je Otac siroåadi ibranilac udovica (vidi Psalam 68:6). Åini se da On u svom srcuima posebno mesto za ljude koji su usamljeni i za koje se nikone brine. Bog pomaæe oæaloãñenima, a siromaãnima osiguravapravdu (vidi Psalam 140:13). Sigurna sam da ti je drago ãtoBog pomaæe tim nesretnim ljudima, ali te podseñam da Bogsvoje delo izvrãava kroz ljude koji su Mu podloæni. Sada sâmsebe zapitaj ãta ti liåno åiniã za pomenute ljude.

Kao ãto sam veñ pomenula, na viãe od 2000 mesta, Biblijagovori o naãoj duænosti da pomognemo siromaãnima i onima

Pravda za pot laåene 97

koji su u potrebi. S obzirom da je Bog nadahnuo biblijske pisceda to pomenu na tako mnogo mesta, to je oåigledno poruka zakoju je æeleo da bude siguran da smo je razumeli. Koliko jevaæno da svako od nas, na neki naåin, bude ukljuåen u poma-ganje unesreñenim ljudima? Verovatno viãe nego ãto mnogi odnas razumeju.

Istinska poboænost

Apostol Jakov je rekao da se istinska poboænost oåituje delima,kao ãto su poseñivanje i pomaganje siroåadima i udovicama unjihovoj nevolji (vidi Jakovljeva 1:27). To znaåi, ako je naãapoboænost ispravna, biñemo ukljuåeni u pomaganje onima ko-ji su pritisnuti æivotnim okolnostima. Iz ovog stiha za-kljuåujem da, ukoliko ne pomaæem unesreñenim ljudima,moja poboænost nije istinska. Ona moæe imati oblik poboæno-sti, ali svakako nije u potpunosti ono ãto je Bog planirao da onabude.

Nauåila sam da nije svako ko nedeljom sedi u crkvi pravihriãñanin po Boæjoj definiciji hriãñanina. Sleœenje pravila,odredbi i doktrina ne åini nekog pravim hriãñaninom. Zaãto tomogu da kaæem? Zato ãto primanjem Hrista, kao svog Spasite-lja, mi primamo Boæje srce i Njegov Duh (vidi Jezekilj 11:19).S obzirom da stvari tako stoje, moramo nauåiti da brinemo oonom o åemu Bog brine – a On brine o pomaganju une-sreñenim ljudima.

Ãta bi vredelo da moji sinovi, koji odraœuju veñinu svako-dnevnih poslova moje sluæbe, kaæu da „imaju moje srce”, akou konkretnim situacijama ne bi uåinili onako kako bih ja touåinila? Glavni razlog, ãto smo postavili naãe sinove na pozici-je koje sada zauzimaju, je da nas oni istinski upoznaju i da


imaju „isto srce” kao i mi po pitanju pomaganja drugimljudima.

Ljubite jedni druge

Snaæno verujem da treba da ljubimo (volimo) jedni druge, ka-ko one s kojima smo u liånom odnosu, tako i one koje moædanikad nismo sreli i koji æive veoma daleko od nas (vidi Delaapostolska 2:44-45; 4:32; 2. Korinñanima 8:1-4). Volela bih daimaã na umu ove dve grupe ljudi dok nastavljaã sa åitanjemove knjigu. Na primer, moæeã financijski da pomaæeã jednomsiroåetu iz neke zemlje Treñeg sveta, kroz neku od sluæbi kojese brinu za njih, i istovremeno da pozoveã na ruåak jednu udo-vicu iz svoje crkve i proveriã kako joj moæeã pomoñi. Ako po-mene neku svoju potrebu oko koje joj moæeã pomoñi, onda jojto uåini s radoãñu, jer Bog voli veselog darodavca (2. Ko-rinñanima 9:7).

Veñina od nas bi pomogla ljudima iz svoje porodice ili ljudi-ma sa kojima smo bliski, ako bi se oni naãli u potrebi. Ali,åinjenica je da ãto su ljudi udaljeniji od krugova u kojima se miobiåno kreñemo, to smo manje zainteresovani i voljni da seukljuåujemo u pruæanje pomoñi tim ljudima. Verujem da Bogæeli da to promenimo. Kao pojedinac, jasno mi je da ne mogupotpuno da ispunim svaku potrebu za koju åujem, ali svakakomogu da budem otvorena za to da mi Bog pokaæe ima li neãtoãto ja mogu uåiniti. Odluåila sam da sebi viãe neñu dozvolitizakljuåke kako ne mogu niãta uåiniti po pitanju potreba za ko-je saznam. Shvatila sam da je to pasivan naåin gledanja na stva-ri i potrebe drugih i da to nije naåin na koji Bog æeli dafunkcioniãem.


Svet treba crkvu koja ñe biti crkva

Isus je tri puta pitao Petra ljubi li Ga, i sva tri puta kad je Petarodgovorio: „Da”, Isus bi mu rekao: „Pasi jaganjce moje” ili„Pasi ovce moje” (vidi Jovan 21:15-17). Isus nije govorio ohranjenju æivotinja, nego o pomaganju Njegovom narodu. Unekoliko prilika veñ im je govorio o sebi kao o pastiru, a osvom narodu kao o ovcama, tako da je Petar taåno znao na ãtaIsus misli.

Åini mi se da Isus ovde govori o tome da ñemo, ako Gastvarno volimo, pomagati drugim ljudima, a ne samo sastajatise u odreœenim zgradama nedeljom ujutro da bi sledili neka-kva pravila i rituale. Naravno, trebamo æeleti da idemo u crkvukako bi imali zajedniãtvo sa drugim hriãñanima, slavili Boga iuåili o Njemu, ali crkva bi trebala da bude i mesto na kojem ilisa kojeg pomaæemo drugima. Ako crkva nije ukljuåena u zado-bijanje izgubljenih svuda po svetu i u pomaganje potlaåenim iunesreñenim (ukljuåujuñi tu udovice, siroåad, siromaãne i lju-de u razliåitim drugim potrebama), onda uopãte nisam sigurnada ima pravo da se zove crkvom.

Desetine hiljada ljudi su prestale iñi u crkvu i duhovne voœeãirom sveta su zabrinute zbog pada poseñenosti na crkvenimsastancima. Verujem da je razlog takvog pada u tome ãto sumnoge crkve postale religiozni centri u kojima nema pravogæivota. Apostol Jovan je rekao da mi znamo da smo preãli izsmrti u æivot po tome ãto ljubimo brañu. On ide i dalje od toga,pa kaæe da ko god ne ljubi, ostaje u duhovnoj smrti (vidi 1. Jo-vanova 3:14). Ako crkva nije ispunjena pravom Boæjom lju-bavlju, kako ñe biti puna æivota?

Åula sam da se Evropi gotovo svake nedelje zatvori po jednakatedrala ili crkva i da mnoge od njih kupuju muslimani kojiih pretvaraju u dæamije. To zasigurno nije sudbina koju je Bog


planirao za crkvu Isusa Hrista. Puno predivnih crkava radiupravo ono ãto bi trebale i zbog toga rastu i pune su æivota. Ali,moæe se reñi da su takve crkve izuzeci i da svakako nisu uveñini.

Rana crkva o kojoj åitamo u Delima apostolskim je bila ve-oma snaæna. Protresla je svet svog vremena, a njen uticaj se idanas oseña ãirom sveta. Bila je ujedinjena i svi ljudi, koji su bi-li deo nje, su bili predani pomaganju onima za koje su znali dasu u potrebi. Pomagali su onima koje su liåno poznavali, ali ionima iz drugih gradova za koje su åuli od apostola koji su imsluæili.

Rana crkva je brzo rasla i imala je odliånu reputaciju, jer jebila puna ljudi koji su istinski voleli jedni druge. Ono ãto svetutreba je ljubav, a ne religija! Svet treba Boga, a Bog je ljubav.Ako se svi sloæimo i ukljuåimo, moæemo zapoåeti revolucijuljubavi, pokret koji ñe joã jednom protresti svet na slavu Boæju!

Uåi se dobrim delima

Nije u redu åuti za nekoga ili videti nekog u potrebi i ne uåinitiapsolutno niãta. Prorok Isaija je rekao: „Uåite se dobro åiniti,pravdu istraæujte, potlaåenog u zaãtitu uzimajte, siroti pravicudajte, branite udovicu” (Isaija 1:17).

Svrha pouåavanja je da nam pomogne da nauåimo ãta je do-bro i ispravno i da nas ohrabri da to i åinimo. Pre samo nekoli-ko godina, ja nisam imala pojma koliko je Bogu stalo do togada donesem pravdu potlaåenima. Ali, jednom kad sam tonauåila, poåela sam to i åiniti.

Bog je joã u Starom zavetu pouåavao ljude kako da se odno-se prema siroåadima, udovicama, potlaåenima i siromasima.Govoreñi kroz Mojsija, rekao je: „Nemoj cveliti udovicu i siro-


te!” (2. Mojsijeva 22:22). Bog nije pristran, On „daje pravicusiroti i udovici i ljubi stranca i daje mu hleb i odeñu” (5. Mojsi-jeva 10:18). Bog je ljudima obeñao da ñe blagosloviti rad njiho-vih ruku ako nahrane stranca, pridoãlicu, siroåe ili udovicu(5. Mojsijeva 14:29). Primeti da bi sve ove grupe – udovice, si-roåad, stranci, pridoãlice – verovatno bile pune usamljenih lju-di. Bog se brine o usamljenim ljudima!

Usamljeni i zaboravljeni od svih

Ne mogu ni da zamislim koliko se usamljeno i zaboravljeno odsvih oseña jedno æensko siroåe koje je prisiljeno da se baviprostitucijom da bi preæivelo.

Statistike kaæu:• Dva miliona æenske dece, izmeœu 5 i 15 godina, svake go-

dine bude uvuåeno u trgovinu seksualnim uslugama.• 89% prostitutki se æeli izvuñi iz tog posla• Barem 200 000 æena i dece na Tajlandu se bave prostitu-

cijom, a jedna treñina ih je mlaœa od 18 godina. Åak i de-vojåice od ãest godina se bave prostitucijom.

• Jednom prilikom je jedan lekar otkrio da je jednu de-vojåicu seksualno iskoristilo 35 muãkaraca za sat vre-mena.

Da li su sve te devojåice siroåad? Ne, nisu sve siroåad, usmislu da nemaju æive roditelje. Ali, u Boæjim oåima su sve si-roåad, jer ili nemaju roditelje ili se roditelji za njih ne mogu iline æele brinuti.


Tinejdæerska prostitucija

Prodaj svoje telo za uæitak zlim ljudima ili umri od gladi. Toje uæasan izbor pred kojim niko ne bi trebao da se naœe. Iakojoj je samo 19 godina, Birtukan je svoju odluku donela kadje imala 14 godina. Sa svakim korakom koji je usledio posletog izbora, njeno srce se slamalo malo po malo, a duãa je bi-vala uniãtena. Uzevãi u obzir sve kroz ãta je proãla, åudo jeda viãe iãta i oseña.

Snagu nalazi posmatrajuñi oåi svoje sedmomeseåne kñer-ke Aamine. „Napravila sam taj izbor, jer ne æelim da mojakñerka radi isto ãto i ja.” Njeno etiopsko ime, Aamina, znaåi„sigurna” i Birtukan je odluåila da ñe uåiniti ãta god budepotrebno da odræi svoje obeñanje da ñe åuvati svoju kñer nasigurnom.

Ona ne prodaje svoje telo zbog pohlepe ili svog uæitka.Prodaje ga da bi preæivela. Ona æivi i radi u prostoriji od 3 m²(1x3m). Radi veñ pet godina – bez slobodnog dana, bez pra-znika, bez odmora… Zatvara oåi i misli o Aamini, dok oko15 muãkaraca dnevno zlostavlja njeno telo da bi zadovoljilisvoje pokvarene æelje. Bol je nezamisliva, ali to je jedininaåin koji ona poznaje da moæe zaraditi za hranu i smeãtaj.Dok razmiãlja koliko voli Aaminu, ne moæe da shvati kakoje njena majka mogla da je napusti kad je imala samo petgodina.

Pre nego ãto je doãla u „kvart crvenih svetiljki”, u AdisAbebi, umirala je od gladi. „Imala sam nadu, ali mi se ta na-da sad åini dalekom. Znam da je Bog sa mnom i da me voli,ali ne znam drugaåije da æivim.” Traåak nade ostaje za dankad je preæivljavanje neñe koãtati dela srca, duãe i njenogizmuåenog tela.


Danas ñe ta nada morati da priåeka. Njena sledeña muãte-rija upravo stiæe.

Statistike1 kaæu:

• U svetu je proseåna starost ulaska u svet prostitucijeizmeœu 13 i 14 godina.

• 75% prostitutki je mlaœe od 25 godina

Gledajuñi joã dublji nivo degradacije i åinjenjeneåeg po tom pitanju

Kad sam bila u Indiji, u „kvartu crvenih svetiljki” (podruåjeprostitucije), u jednoj zabitoj uliåici videla sam joã dublji nivodegradacije. Celo podruåje je bilo neopisivo prljavo i puno jav-nih kuña. Poveli su me u jednu od njih koja se sastojala od trimale sobice, sa po tri kreveta u svakoj od njih. Nijedan od tihkreveta nije imao nikakvu zonu privatnosti. Devojke ili æenesu se u tim sobicama nudile muãkarcima, najåeãñe noñu, nada-juñi se da ñe zaraditi dovoljno da prehrane sebe i svoju decu,koju su mnoge imale. Gde se nalaze njihova deca dok one „ra-de”? Ona se ili igraju u predsoblju, odakle lako mogu da pris-tupe sobama u kojima su njihove majke, ili im daju alkohol dazaspu, da ne bi smetala majkama. Nekoliko njih zna za naãeprograme hranjenja i ãkolovanja, pa se u toku tih nekoliko satimoæemo pobrinuti za njih, tako da ne moraju biti svedoci onogãto se deãava kod njihove kuñe. Kuñe! Ta mala deca æive u jav-nim kuñama!

Ako im se ne pomogne, veñina te æenske dece ñe uñi u svetprostitucije åim budu dovoljno stasale. Njihove majke ne æivena taj naåin zato ãto to æele; one nemaju izbora. Neobrazovanesu i odrasle su u siromaãtvu kakvo mi ne moæemo ni zamisliti.


Neke od njih su zapravo vlasniãtvo svodnika koji ih dræe u za-robljeniãtvu i tuku ako ne zarade dovoljno novca.

Sreñna sam ãto mogu reñi da smo zapoåeli program za po-moñ tim æenama. Najpre smo barem tri godine radili u tom po-druåju, uz neke druge lokalne sluæbe, i broj prostitutki je paosa 3 000 na 300. Nekim ljudima treba samo malo nade ili po-moñi, neko ko ñe im reñi da se stvari mogu promeniti i ko ñe impokazati kako da to urade.

Naãa sluæba je kupila komad zemlje, udaljen oko tri satavoænje od tog „kvarta crvenih svetiljki”, gde smo izgradili celoselo sa trening centrom u kojem se te æene uåe veãtinama trgo-vanja. Tamo se osposobljavaju za obezbeœivanje svojih i potre-ba svoje porodice, a da se ne vrañaju u prostituciju. Prvihstotinu æena i dece smo preselili u taj rehabilitacioni centar(eng. Restoration Center) u februaru 2008. godine, a namera-vamo preseliti i sve druge koje budu æelele promeniti svojæivot.

Bilo mi je tako prijatno da sluãam male devojåice, a posebnotinejdæerke, kako se kikoñu dok sam im pokazivala tuãeve i sveostalo ãto ñe imati u toaletu. One se nikad nisu okupale dru-gaåije osim tako ãto su se, negde iza zgrade, polevale vodom izneke posude. Predivan je oseñaj biti deo tima koji im „stavljaosmehe na lica” i vraña nadu. To je svakako bolji oseñaj odonog kad sam svojevremeno æivela sebiånim, egocentriånimæivotom. Partneri naãe sluæbe su svojim vernim finansijskimpodrãkama uveliko doprineli ovom naãem projektu u Indiji imi smo im veoma zahvalni zbog toga.

Neke od starijih æena koje su uhvañene u zamku prostituci-je su udovice. Njihovi muæevi su umrli ili su na razliåite naåinepoginuli, pa su im æene ostale bez ikakve potpore. U takvim si-tuacijama, te æene poseæu za prostitucijom kao jedinim njimapoznatim naåinom da zarade novac.


Mi moæemo nauåiti da åinimo dobro kako bi pomogli po-tlaåenima u svetu. Sve ãto nam treba je informacija i odluånost,i moæemo uåiniti pozitivnu promenu u æivotima mnogih ljudi.Ako svako od nas uåini svoj deo, moæemo zapoåeti revolucijuljubavi.

Nepravda je svuda

Nepravda se ne nalazi samo u zemljama Treñeg sveta, nego isvuda po naãim susedstvima i gradovima. Neki ljudi sa kojimaradimo imaju oåajniåke potrebe. Pored tih istih ljudi prolazi-mo ulicom i susreñemo ih u marketima. Nepravda ima mnogolicâ. Moæe se videti na licu æene koju je, sa troje male dece,muæ ostavio zbog druge æene. Moæe se videti na licu devojåiceili deåaka koje su roditelji ili drugi odrasli ljudi seksualno ili fi-ziåki zlostavljali. I tako dalje…

Neki ljudi prevaziœu tragediju koju neka nepravda prouzro-kuje u njihovom æivotu, ali mnogi to ne uspeju. Moæda trebajutebe ili mene, ili nekog drugog da im pomogne. Naãa sluæbapomaæe deci u javnim ãkolama da nauåe åitati i pisati. Traæilismo volontere koji bi pomagali u tom programu, i bilo je obes-hrabrujuñe videti kako je malo ljudi spremno odvojiti jedansat nedeljno za tako neãto. Naravno, mi mislimo kako bi „ne-ko” svakako trebao da pomogne toj deci, ali nekako mi nismoti koji ñe to odraditi! Imamo svoje izgovore sa kojima uñutka-mo svoje savesti. Ali, ãta Bog kaæe na te naãe izgovore? Ja samgodinama nalazila izgovore za sve ãto nisam æelela da radim,ali onda sam otkrila istinu koja je postala jedna od mojih naj-draæih izreka: „Nezainteresovanost traæi izgovore, a ljubavpronalazi naåine.”


Nezainteresovanost traæi izgovore, aljubav pronalazi naåine.

Standard pravednosti

U Bibliji, poåevãi od Starog zaveta, vidimo primer za primeromljudi koji su bili veoma ukljuåeni u pomaganje siromaãnima ionima u potrebi. Jov je bio jedan od tih ljudi. Rekao je da seobukao pravednoãñu kao haljinom, tako ãto je bio poput oåijuslepome i poput noge hromome, poput oca siromaãnima i po-put zastupnika strancima (vidi Jov 29:14-16). Izraz „obuñi se”ima specifiåno znaåenje koje ne æelimo da propustimo. Razmi-sli o tome na ovaj naåin: kad obuåem svoju odeñu, åinim to sasvrhom. Ne stojim pasivno ispred ormara, åekajuñi da odeñasama iskoåi iz njega i obuåe se na mene. Paæljivo izaberem sva-ki komad odeñe, i ne samo da to obuåem na sebe, nego se po-brinem da to na meni i dobro izgleda.

Bog je rekao da je Jov bio pravedan åovek, a Jov je rekao daje on na sebe „oblaåio” pravednost. Drugim reåima, Jov je toåinio sa svrhom. U njegovo vreme, standard pravednosti je za-htevao pomaganje udovicama, siroåadima, siromasima, onimakoji su u potrebi i svima koji su bili potlaåeni.

U danaãnjem druãtvu nije ostalo mnogo standardâ. Åini seda veñina ljudi radi samo ono ãta im se hoñe i da vlada se-biånost. Trebaju nam standardi koji ñe „proizvesti” muãkarce iæene integriteta, istine, poãtenja, åasti, vernosti, odanosti i is-krene brige za ljude koji pate. Kad bi viãe ljudi imalo takvekvalitete, svet bi bio mnogo drugaåije mesto. Moæda i ti kaæeã:„Da, i ja bih æeleo da je danas tako.” Ali, podseñam te da odsâme æelje nema nikakve koristi. Moramo neãto preduzeti.Svet ñe se promeniti samo ako se ljudi u njemu promene – a ta


promena mora poåeti sa svakim od nas. Svi moramo nositibaklju i reñi: „I ja sam deo revolucije ljubavi!”

Jestira, mlada Jevrejka koja je na kraju postala kraljica, a okojoj si åitao u åetvrtom poglavlju ove knjige, zapovedila je dase u åast osloboœenja njenih sunarodnika odnesu darovi siro-masima. Jedan od naåina proslavljanja åinjenice da nam je Bogdao tako puno dobrih stvari, trebalo bi da bude neki konkretannaåin na koji ñemo se setiti onih koji su joã u potrebi. Jedna odmojih prijateljica je, u svojoj crkvi, ukljuåena u grupu koja zaBoæiñ poseñuje skloniãta za beskuñnike. Crkva dobije popissve dece koja æive u odreœenom skloniãtu, ukljuåujuñi i njiho-vo godiãte i broj odeñe koju nose. Ålanovi crkve, koji to sebimogu priuãtiti, izaberu ime deteta i obezbede mu boæiñni po-klon. U decembru, u skloniãtu se pripremi boæiñna zabava nakojoj bude mnogo hrane, boæiñne muzike, priåâ o Isusovomroœenju i Njegovoj ljubavi prema svakom detetu, a deca dobijui svoje poklone. Posle zabave, ålanovi crkve se oseñaju dobrojer su pomogli deci beskuñnika, ali mnogi od njih su priznalida postanu i mnogo zahvalniji za svoje kuñe i druge blagoslovekoje imaju.

Za nas je veoma dobro da iz prve ruke vidimo i doæivimopotrebe drugih ljudi, jer nam to donosi sveæu svesnost o tomekoliko smo blagosloveni. Takoœe, to nam pomaæe da shvatimokoliko toga moæemo uåiniti kad se samo malo potrudimo. Lju-di imaju tendenciju da budu dareæljiviji u boæiñno vreme imnogi tada pomaæu drugima, ali mi moramo shvatiti da su si-romaãni i marginalizovani stalno u potrebi, a ne samo jednomgodiãnje – za Boæiñ.

U vreme dok ovo piãem, Dave i ja se nalazimo u jednom ho-telu koji ima izuzetno malo kupatilo sa tuãem. Tako je malo daDave glavom dotiåe plafon. Ispoåetka je malo mrmljao zbog teneugodnosti, ali se onda setio ljudi koje smo sreli, a koji nema-


ju vodu u svojim domovima veñ moraju peãaåiti satima da bisvojoj porodici doneli dovoljno prljave vode da bi preæiveli. Tiljudi se retko kupaju, a kad to i åine, to naravno ne bude u ne-kom kupatilu sa tuãem. Oboje smo shvatili da je pomaganjeljudima u potrebi ujedno i veliki blagoslov za nas, jer nam po-maæe da ne gunœamo i da se ne æalimo, nego da Bogu budemozahvalni za sve ãto imamo.

Bogat åovek i jedan od voœa u svojoj zajednici, Voz, je nasvojim poljima zapovedio ono ãto Biblija naziva „ispuãtanjemklasja od rukoveti” (Ruta 2:16), gde ih je Ruta mogla pronañi iskupiti, a time i prehraniti sebe i svoju svekrvu. Ruta i Nojemi-na su bile siromaãne udovice. Tadaãnji zakon je propisivao dase ne sme poænjeti svo klasje sa njivâ. Æeteoci su morali ostavitineãto i za siromahe, koji bi posle njih doãli i pabiråili (skupljaliklasove) i tako preæivljavali. Iznova i iznova vidimo da se Boguvek brine za siromaãne. Ali, Njegova pomoñ nije pala s neba,niti se samo åudesno pojavila niotkuda; On se pobrinuo krozljude.

Ljubav na delu

U naãoj sluæbi imamo jedan raåun koji se zove „Ljubav na de-lu”. I sluæba kao institucija, a i zaposleni, mogu staviti novacna ovaj raåun i taj se novac koristi iskljuåivo za pomoñ kolega-ma sa posla koji prolaze kroz teæak finansijski period. To semoæe desiti usled bolesti ili usled neåeg ãto je vezano za decu.Odluåili smo da budemo spremni za pomoñ onima meœu namakoji imaju istinsku potrebu, a sâmi sebi ne mogu pomoñi.

Ako imaã grupu za prouåavanje Biblije ili jednostavno gru-pu prijatelja koji su zainteresovani da budu deo revolucije lju-bavi, jedna od stvari koje moæete napraviti je da izaberete


blagajnika, ili otvorite poseban raåun u banci, i da svako od vasmoæe stavljati na taj raåun koliko æeli nedeljno ili meseåno.Ako æelite, to moæete nazvati „Ljubav na delu” ili izaberite ne-ko svoje ime, ali koristite to da ispunite potrebe koje ñe se po-javiti. Åesto åujemo za razliåite potrebe i mislimo u sebi kakobi bilo dobro da imamo viãe novca. Ali, zaãto ne bi poåeli saãtednjom veñ sada, tako da moæete biti spremni kad zatreba?Ako ne moæeã da naœeã grupu koja je zainteresovana za takoneãto, pronaœi jednu ili dve osobe! Ako ti ni to ne uspe, uåinito sâm – samo neãto uåini!

Ãta ñe mi ruka, ako je ne koristim da nekome pomognem?

Jedna od ãokantnih izjava, koju sam otkrila u toku prou-åavanja Jovovog odgovora siromahu, bila je i njegova izjava dabi, ako nije koristio svoju ruku da pomogne ugroæenome, ne-ko trebao da mu otkine ruku sa njegovog tela (vidi Jov31:21-22; napomena: autor koristi prevod Biblije Amplified Bi-

ble, koji se na ovom mestu delimiåno razlikuje od naãeg prevo-da; op. prev.).

Moæe li prava svrha naãeg æivota biti samo to da ustajemosvakog jutra i da æivimo samo za sebe? Ja sam to pokuãala, alime to ostavilo praznom i neispunjenom. Mislim da to nije onoãto je Bog planirao za nas, kao za svoje predstavnike na zemlji.

Na trenutak sam zastala sa pisanjem ove knjige, da bih po-novno proåitala sva mesta koja sam mogla da naœem u Bibliji, agde se govori o ljubavi prema drugima. Viãe nego ikad, sad samuverena da je to prava svrha æivota. Molim te, celi svoj æivotposveti åinjenju dobra. Prinesi Bogu svoje ruke, noge, usta, oåii uãi i zamoli Ga da ih upotrebi da nekome uåini æivot boljim.Upotrebi svoje ruke da nadom dotakneã nekog ko je gladan, uboli, ili usamljen.


Æetva ljubavi

Nesebiåno davanje i æivljenje dovodi do æetve u naãim æivoti-ma. Nema niãta loãeg u oåekivanju æetve. Naã motiv za poma-ganje drugima ne bi trebao biti da dobijemo neãto za sebe.Nego, buduñi da nam je Bog rekao da ñemo æeti ono ãto smoposejali, trebamo se radovati zbog toga. Luka 6:38 je stih kojito predivno izjavljuje: „Dajte i dañe vam se. Meru dobru i nabi-jenu i stresenu i prepunu dañe vam u naruåje vaãe. Jer kakvommerom dajete, onakvom ñe vam se vratiti.”

Bog obeñava da ñe nagraditi one koji Ga marljivo traæe (vidiJevrejima 11:6). Reå „nagrada” u izvornom gråkom tekstu No-vog zaveta znaåi „plate primljene u ovom æivotu” ili jednostav-no „nadoknada”. Na jevrejskom jeziku, na kojem je napisanStari zavet, reå „nagrada” znaåi „plod, zarada, proizvod, cenaili rezultat”. Reå „nagrada” je, u prevodu Biblije „AmplifiedVersion of the Bible”, upotrebljena 68 puta. Bog æeli da se ra-dujemo nagradama za naãu posluãnost i dobre izbore.

Ako se brinemo za one koji su siromaãni i potlaåeni, Bognam je obeñao da neñemo trpeti oskudicu, ali ako zatvaramosvoje oåi od njihove oskudice biñemo prokleti (vidi Poslovice28:27). Pisac Poslovica åak kaæe da, kad dajemo siromaãnima,mi pozajmljujemo Bogu (vidi Poslovice 19:17). Ne mogu dazamislim Boga kako ne poklanja veliku paænju onom ãto Mu jepozajmljeno.

Molim te, radi na tome da doneseã pravdu potlaåenima! Tojednostavno znaåi da, kad vidiã neãto za ãta znaã da nije u redu,radiã na tome da to ispraviã.


Æiveti u svetlu

Verovatno svi æelimo viãe svetla u svom æivotu. To bi znaåilo iviãe jasnoñe, bolje razumevanje i manje zbunjenosti. ProrokIsaija je objavio da ñe, ako podelimo svoj hleb sa gladnima iuvedemo pod svoj krov beskuñnike, ako obuåemo onog kogavidimo golog i ako se ne budemo skrivali od onog ko je s namau krvnom srodstvu, naãa svetlost sinuti poput zore (vidi Isaija58:7-8). Takoœe, rekao je da ñe naãe zdravlje i snaga novogæivota brzo procvetati. To mi zvuåi veoma dobro, a sigurnasam i tebi.

Isaija je pisao o pravdi, rekavãi da ñe ona iñi ispred nas i dañe nas voditi do mira i napretka, a da ñe nam Boæja slava bitizaãtita. Ako aktivno pomaæemo potlaåenima, Bog ide isprednas, a åuva nam i leœa! Volim taj oseñaj sigurnosti i zaãti-ñenosti.

Dalje, Isaija je rekao da ñe, ako budemo dali hleba gladnomei ako budemo nasitili potlaåenoga, naãa svetlost zasjati u tami,a naãa ñe tama postati kao sunce u podne (vidi Isaija 58:10).Sunce u podne jarko sija, pa mi to zvuåi kao da je pomaganjeljudima ustvari put za æivot u svetlu.

Gospod ñe nas stalno voditi. Åak i u suãnim periodima, Onñe nam dati sve ãto nam je potrebno. On ñe okrepiti naãe kosti inaãi æivoti ñe biti kao zaliven vrt (vidi Isaija 58:11). Sve ovo sedeãava kao posledica æivota u kojem se potlaåenima donosipravda.

Nadam se da i ti vidiã ono ãto ja vidim u ovim obeñanjima.Mislim da veñina od nas trañi veliki deo svog æivota pokuãava-njem da postignemo neãto ãto bi nam Bog rado dao, ako bi je-dnostavno åinili ono ãto On od nas traæi: da brinemo osiromaãnima, gladnima, siroåadima, udovicama, potlaåenima iuopãte svim onim koji su u potrebi. Æivi svoj æivot da pomo-


gneã drugima, a Bog ñe se pobrinuti za tebe na svaki moguñinaåin.


REVOLUCIONER LJUBAVIMartin Smith

Oko åega se to naãa ljubav okreñe?

Svega se señam tako jasno. Bio je 10. januar 2008. godine.Sporedna uliåica, puna rupa i bez trotoara, upravo toliko ãiro-ka da se naã autobus mogao provuñi kroz nju. Izaãli smo na-polje na vruñinu i u haos, i osetili miris hiljadâ istroãenihgumenih toåkova baåenih na vatru, na kojoj je veñ bio po-meãan jeftin ogrev sa proãlomeseånim smeñem. Kiosci i radi-onice, kolibe i domovi. Sariji (odeña hindu æena, op. prev.),sandale, bose noge i zvuk koji zamagljuje oseñaje.

Ali, sve to nije bilo niãta u poreœenju sa onim ãto je usledi-lo…

To je bio grad Mumbai u Indiji. Bili smo u jednoj od mnogihgradskih sirotinjskih kvartova. Preciznije, bio je to „kvart crve-nih svetiljki”. Tamo se nisu mogla videti crvena svetla. Izgle-dalo je kao da je svako neåim zaposlen – tu se proizvodilo,prodavalo, znojilo, nosilo.

Bili smo tamo da bi videli „Prem Kiran” – projekat posveñenradu sa decom prostitutki i sa njihovim porodicama. Dave iJoyce su nas pozvali. Rekli su nam da je to projekat koji stvar-no moramo videti svojim oåima.

Mislim da nikad nisam video tako mnogo æivota u jednoj so-bi. Izgledalo je kao da zidovi neñe moñi da izdræe. Na-smeãenih 70 licâ su bila okrenuta prema posetiocima, poputsuncokreta prema zalazeñem suncu. Spolja sam mogao vide-ti ulicu i deo tog sirotinjskog kvarta u kojem se skriva tako pu-


no boli, borbe i smrti. Ali, prisustvo u toj maloj sobi je bilonajsnaænije iskustvo u mom æivotu.

Posebno mi je bilo teãko da ostavim jedno dete. Njeno imeje Farin i bilo je neãto u vezi nje, ãto mi je govorilo da ñu imatiproblema ako tek tako odem od nje.

U sledeñih sat vremena, saznao sam neãto viãe o njoj. Po-put veñine drugih, i njena majka je bila prostitutka. Projekat„Prem Kiran” je doãao i uåinio njen æivot mnogo boljim – nu-deñi hranu, odeñu, obrazovanje i podrãku dragih, predanih ipoærtvovnih hriãñana. Um mi je bio preplavljen pitanjima.

Koliko puta je Farin morala da se sakrije ispod kreveta dokje njena majka „radila”?

Kakvim opasnostima je bila izloæena noñu, na ulicamasvog sirotinjskog kvarta?

Moæe li se uopãte nadati da ñe joj æivot biti mnogo drugaåiji,ako odmah ne izaœe iz toga?

Mogu li ja tek tako otiñi posle svega ãto sam video iupoznao?

Da li bih mogao?To poslepodne u Mumbaiju je sve promenilo.Sledeñe veåeri, imali smo koncert u gradu. Ãta smo drugo

mogli da uåinimo, osim da pozovemo tu decu i njihove majkeda nam se pridruæe na bini? I tako su oni doãli. Bilo je predivnobiti s njima na bini – bio je to pravi kulturni ãok. A onda se desi-lo neãto joã veñe. Mi smo svirali, a majke su jednostavnopoåele plesati. Te „æene noñi”, seksualne radnice sa na-glaãenim crvenim ruæem za usne, obuåene u izbledele sarije(haljine), plesale su u slobodi i ljubavi pred hiljadama gledala-ca. Vrteñi se poput pera koje pada, sa rukama koje priåajupriåe i stopalima koja paæljivo koraåaju – njihov ples je bioneãto ãto nikad ranije nisam video.


Tad su me zgrabila pitanja. Gde bi to pravda trebala da bu-de? Gde bi trebalo da su dobrodoãli razliåiti marginalci? Gdebi trebalo da naœu slobodu i nadu oni åiji su æivoti izmuåeni si-romaãtvom? Gde bi naãa ljubav trebala da se „troãi” bezpitanja?

Doãao sam u crkvu, ali sam negde usput propustio nekelekcije. Nisam nauåio da, kad se doœe do potrebe da se odgo-vori na siromaãtvo i nepravdu i do uloge nas hriãñana kao onihkoji slave Boga, Bog ne æeli da se stvari tako jasno razdvajaju.Da mi je pre nekoliko godina neko sugerisao kako bi na binutrebalo da dovedemo grupu æena, koje su bile prisiljene naprostituciju, da one tamo pleãu dok mi oboæavamo Boga, ja nato nikako ne bih pristao. Sad mi se to åini poput znaka vreme-na. Åini se da Bog budi crkvu kao nikad do sada i da nam stav-lja do znanja da su upravo takvi tipovi ljudi oni kojima treba daizraæavamo posebnu dobrodoãlicu.

I dok tako razmiãljamo ãta nam je potrebno u revoluciji lju-bavi, dolazi mi jedno pitanje: oko åega se to naãa ljubavokreñe?

Kad sam se vratio kuñi, sa puta u Mumbai, sve mi je bilo uhaosu. Mozak je prestao da mi radi na uobiåajen naåin i bilomi je zaista teãko. Na sebi sam oseñao breme u vezi Farin –da neãto nismo uradili, njen æivot bi iãao u pravcu u kojem bijoj buduñnost bila skrañena usled patnje, siromaãtva, zlostav-ljanja i bolesti. Oseñao sam se kao da mi je ona postala drugakñerka, i kao da naãa porodica nije bila potpuna bez nje.

Pokazalo se da je Bog imao planove drugaåije od mojih.Dok sad piãem o tom svom iskustvu, godinu i mesec dana

posle svega, situacija nije onakva kako sam ja pretpostavljaoda ñe biti. Farin nije napustila grad. Ona je joã uvek sa svojomporodicom, ali njena majka viãe ne radi kao prostitutka. Upra-vo u ovo vreme, oni trebaju da se presele u mesto udaljeno


nekoliko sati voænje od Mumbaija, da bi æiveli u selu koje jeizgraœeno baã za ljude poput njih – bivãe prostitutke i njihoveporodice koje æele pronañi novi æivot, daleko od haosa i opa-snosti u kojima su bili u proãlosti. Farinin æivot izgleda boljenego ãto sam se mogao nadati.

A moj?Na neki naåin, bio sam u pravu po pitanju toga da ponovo

postanem otac. Ali, ne otac za Farin. Negde u toku ove godi-ne, moja æena Anna i ja smo „porodili” jedno drugaåije dete –humanitarnu organizaciju pod nazivom „CompassionArt”[compassion = saoseñanje + art = umetnost; op. prev.].

„CompassionArt” ima za cilj sakupljanje novca kroz pro-jekte povezane sa umetnoãñu gde se, kroz prodaju (npr. mu-ziåkih albuma i knjiga) i naplatu autorskih prava, dolazi dosredstava za borbu protiv siromaãtva, u svim njegovim oblici-ma. Oboje se señamo razgovorâ sa Joyce i Daveom o celoj tojideji, zbog åega smatram da su njih dvoje neãto kao baka i de-da toj organizaciji. Njihova strast i mudrost su nam pomogli dapreduzmemo prve korake u svemu tome.

„CompassionArt” zapravo preraœuje jednu formulu. Radise o izazivanju matematike koja sugeriãe da prestankom bri-ge o drugima, naãa vera ostaje na istom nivou. Ali, to nijesluåaj. Naravno, istina je da naãa vera tada slabi. Kad se naãastrast, ciljevi i ljubav okreñu samo oko nekih naãih planova, ta-da sve ide u pogreãnom pravcu. Ali, kad se naãa ljubav ispruæiiza i iznad naãih liånih ciljeva, tada otkrivamo da se nalazimona pravom, Boæjem, putu.

Kasnije, kad god sam se naãao na bini, sa mikrofonom uruci, ispred mnoãtva gledalaca koji bi se pitali ãta sledi,oseñao sam potrebu da proåitam neãto iz 58. poglavlja knjigeproroka Isaije. Nekako nisam mogao da se oduprem jednos-tavnosti i snazi reåi koje, iako su izvorno bile objavljene Izrael-


cima pre malo manje od 3 000 godina, govore o nekim veånimpitanjima koja su i danas relevantna.

Poåetni stihovi rasplamsavaju moju strast: „Viåi iz sveggrla, ne usteæi se, neka glas tvoj bude kao trubni pokliå…!”(Isaija 58:1). Ono ãto sledi zasluæuje da se izvikuje, a ne da seãapuñe ili ostavi za neko drugo vreme. To je neãto ãto morazgrabiti svaåiju paænju: „Dan za danom oni me traæe, kao daæele znati moje putove i kao da su narod koji traæi pravdu i nezaboravlja zapovijedi Boga svoga. Od mene traæe pravednesudove i pretvaraju se da æude da im se Bog pribliæi” (Isaija58:2, prevod stiha iz Biblije New International Version). Ovdesu problem izrazi „kao da” i „pretvaraju se”. Oåigledno da nji-hova srca nisu bila ispravna i zbog toga su srljali u propast.

Kad Ga pitaju, zaãto se åini da On ignoriãe sve njihove pri-jaãnje kvalitetne religiozne obrede, Bog odgovara: „Gle, u dankad postite poslove nalazite i na posao gonite radnike svo-je…Ne postite viãe kao danas, i åut ñe vam se glas u visini!”(Isaija 58:3-4, prevod Biblije Krãñanska sadaãnjost).

Zatim, joã jednom dolazi lekcija (rekapitulacija) tako da åaki oni od nas koji su negde otpozadi dremali konaåno shvate:„Evo posta koji mi je po volji: Bezduãnosti veze daj razveæi,ropstva remenje razreãi, potlaåene slobodne otpusti…S onimkoji gladuje hleb ti svoj podeli i u kuñu svoju sirotu bez stanauvedi; kad åoveka golog vidiã, odeni ga, i od bliænjeg svoga nekloni se” (Isaija 58:6-7). Progonjeni, zlostavljani, gladni, bes-kuñnici, siromaãni – to su ljudi oko kojih naãa ljubav treba dase „vrti”, a ne oko nas sâmih ili oko naãih laænih ideja o tomekako druge impresionirati svojom religioznoãñu.

Bog jasno kaæe koje su posledice takvog ispravnog æivota:„Tad ñe svetlost tvoja kao zora sinuti i zdravlje ñe tvoje brzo daprocvate…Tad ñeã prizivati, i Gospod ñe ti se odazvati, zava-piñeã, i on ñe ti reñi: Evo me!” (Isaija 58:8-9).


Godinama smo tragali za intimnoãñu sa Bogom u naãemslavljenju. Pevali smo pesme o tome kako je Bog blizu i kakonaãi æivoti postaju Njegovi. Dosezali smo te trenutke kad smoznali da je Bog blizu; iãli smo za Njegovim glasom i tragali zaNjegovim planovima. A celo vreme smo mimoilazili kljuå za is-tinsku bliskost s Njim: „Ako od sebe ti jaram odbaciã, pretnje igovore besne, nasitiã li onog koga glad mori; ako duãu nevolj-niku krepiã…Gospod ñe tvoj uvek voœom tebi biti i duãu ñetvoju na suãi sititi, i miãiñe tvoje on ñe da ti krepi. Biñeã kao vrtzaliven, kao izvor kome voda ne presuãi” (Isaija 58:9-11).

Ako tako budemo åinili, Isaija jasno kaæe da ñe Boæji narodpoåeti da zauzima svoje mesto u istoriji: „Tvoji ñe na starim te-meljima prezidati, davne ñeã temelje podignuti i prozvañeã se:Opravitelj razvalina, koji opravlja puteve, koji zemlju ureœuje”(Isaija 58:12).

Ima joã toga: „Veseliñeã se tada u Gospodu, i ja ñu te izves-ti na visine zemlje i dañu ti da uæivaã u nasleœu oca svog Jako-va” (Isaija 58:14).

I sve ñe ovo doñi ako prestanemo sa pokuãavanjem da im-presioniramo Boga svojim teænjama da budemo „duhovni” iako prestanemo sa pokuãavanjem da imamo „dobre sluæbe”koje ñe impresionirati ljude oko nas. Svi ñe ti Boæji blagoslovidoñi na nas ako nahranimo nekog ko je gladan, ako nekom si-romahu damo odeñu, ako branimo nemoñne i progovorimo uime slabih. Sve to – cela istorija – nastaje od najjednostavnijihdela. Kad bi samo mogli nauåiti da volimo druge viãe negosâme sebe.

Postoji joã jedna istina koja stoji iza svega toga. Åinjenicaje da moæe biti teãko da se „pogleda napolje kroz prozor” i po-kuãa, ali i uåini da se naãa ljubav „vrti” oko drugih. Lakãe jekad se sve vrti oko nas. Zaãto? Delomiåno i zato ãto je uvekbilo tako – od priåâ o parovima koji probaju zabranjeno voñe i


kraljevima na krovovima zgrada koji posmatraju doskoraãnjeudovice, do ljutitih proroka koji idu prema Ãpaniji, jer nisu mo-gli prihvatiti plan Boæje proãirene milosti za bilo koga, osim zasvoj narod. Tako je to uvek bilo sa nama. Stalno se borimo dasebe stavimo na prestolje, a ne Boga i Njegov pogled nastvari.

Åini se da je ta borba danas joã teæa nego ranije. Sve okonas gura nas same i potiåe nas da udovoljimo svojim æeljama ida se prepustimo svojim impulsima, jer „mi smo vredni toga”.Kuãani smo da oblikujemo æivot po nekoj svojoj meri. Stvorenismo da bi æeleli i pokuãali imati sve: odeñu, izgled, zaradu,kuñu, odnose, karijeru. Sve je to dizajnirano da nas „ispolira” iuåini naãe æivote mnogo boljim.

Ali, znamo istinu o æivotu, zar ne? Znamo da, uprkos priti-sku da se prilagodimo ovom svetu, æivot koji bi se vrteo okonas ne bi mogao da nas dovede do istinske sreñe.

Uvek volim kad nas pozovu ponovo na binu i kad moramosvirati naãu pesmu o åoveku koji stvara istoriju. Tokom ovihgodina, otkako smo zajedno u muziåkoj grupi, tu pesmu smootpevali stotine puta. Oseñamo da ta pesma ima neku vrstusnage da inspiriãe ljude da idu i æive izvanrednim æivotom kojiñe stvarati istoriju. Ali, postoji i viãe od toga. Mora biti viãe.

Ako æelimo da budemo oni koji stvaraju istoriju, a bu-duñnost miliona ljudi zavisi od nas, za veñinu od nas to ñe mo-rati da budu priliåno specifiåni razlozi. Istoriju ñemo stvaratiako biramo da æivimo svoje æivote poput serije malih dela ne-sebiånog æivljenja. Kao ãto je i Majka Tereza rekla: „Nema ve-likih stvari – samo male stvari s velikom ljubavlju.” Dvemilijarde hriãñana na svetu bi mogli da iskorene svetsko siro-maãtvo za nekoliko nedelja. Æeleo bih da vidim kako stvaramotakvu istoriju. Nemojmo biti fokusirani na sebe i, kao ãto drev-ne reåi iz Isaije 58 obeñavaju, mnogo jasnije ñemo åuti Boga i


biñemo bliæi Njegovoj sili i Njegovoj svrsi za nas i svet. To je ta-ko jednostavno.

Ono ãto sa sigurnoãñu znam je sledeñe: veliko ñe uvek bitimoñno, a malo je izuzetno lepo. Ova revolucija ljubavi imasnagu da bude masovna, ali se mora sastojati od malih delanesebiåne i poærtvovne ljubavi. Naãe velike bine, odliåna pro-daja albuma i poznate pesme, to je potpuno u redu, ali nemaniãta tako uzbudljivo kao ãto je snaga æivota koji se æivi uzvo-dno, protivno struji koja nosi.

Kako se muzika uklapa u sve to? Postoji snaæna kuãnja daiza sebe ostavimo sve kreativno i odemo da æivimo u karton-skoj kutiji. Ponekad se stiåe utisak da bi to bio naåin da ko-naåno uåinimo neãto „stvarno” sa svojim æivotom. Ali, to nikadnije cela priåa. Åovekova dobrobit je povezana sa celinom –telom, duãom i duhom. Iz „prve ruke” sam video snagu muzikei uveren sam da je ona Boæje tajno oruæje. Muzika moæe ujedi-niti ljude koji su u ratu, moæe slomiti najtvrœe i uteãiti one kojisu slomljenog srca – od ærtava genocida u Ruandi i Nju-joråana koji su izgubili porodicu u napadu na tornjeve „Blizan-ce”, pa do onih åija mrænja uzrokuje tako mnogo patnje.

Muzika to moæe uåiniti, i Bog nas ne poziva da je ostavimopo strani i odemo da æivimo u kartonskim kutijama. Poziva nasda koristimo svoju muziku, jer je ona dar koji je On stavio u nasda bi pomogli siromasima koji æive u oåajnim uslovima. Akousvojimo lekcije kojima nas Isaijine reåi tako jasno uåe, uve-ren sam da ñemo u dolazeñim danima videti velika åuda.

Muzika i revolucija ljubavi idu zajedno.Steven Curtis Chapman, autor pesama, voœa slavljenja,

åovek koji nadahnjuje svakim dahom koji udahne i koji vodislavljenje sa posebnom poniznoãñu i gracioznoãñu, je jednomrekao neãto ãto je meni „otvorilo oåi”. On je prodao milionesvojih muziåkih albuma i primio bezbroj muziåkih nagrada, ali


pitaj ga na ãta je najviãe ponosan ili ãta ga najviãe åini poni-znim. Reñi ñe ti da je to naåin na koji se njegova porodica an-gaæovala oko usvajanja dece koja nemaju dom. On o tomekaæe: „To je najjasniji znak da Bog radi u mom æivotu.”

Kad gledamo iznad sebe, kad nas naãa ljubav prema dru-gima gura iznad onog ãto je udobno, kad izgradnju tuœih æivo-ta doæivljavamo kao svoje blago, tada imamo neke odnajjasnijih znakova da je Bog na delu u naãem æivotu.

Dakle, ovo je jedna revolucija koja neñe biti na televiziji.Ako je dobro realizujemo, neñe ni trebati. Dokazi ljubavi nadelu ñe se videti svuda u naãim æivotima, menjajuñi i naãa su-sedstva i udahnjujuñi nadu u celu atmosferu.

To je tako jednostavno.


HJGPOGLAVLJE

8Ljubav je ukljuåiva, a ne iskljuåiva

Ako ljude osuœujeã, nemaã vremena da ih voliã.Majka Tereza

Jamie je uãetala u crkvu na uglu 23. ulice i Spruce Avenue, uHarboru, u dræavi Illinois. Oåajniåki je traæila pomoñ. Dugo jeposmatrala crkvenu zgradu, ali i ljude koji su u nju ulazili iizlazili, tri puta nedeljno. Åesto je sedela u kafiñu prekoputa,ispijala kafu i pitala se kako bi je prihvatili, ako bi joj ikad palona pamet da doœe na jednu sluæbu.

Kao dete, sa prijateljicom iz susedstva, bila je nekoliko putau nedeljnoj ãkoli, ali nije znala kako treba da se ponaãa na bo-gosluæenjima za odrasle. Nije bila sigurna hoñe li se uklopiti ibiti prihvañena, i zato je samo pila svoju kafu i posmatrala. Po-kuãavala je proceniti da li ljudi pri izlasku iz crkve izgledajusretnije nego kad su u nju ulazili, ali su svi tako brzo odlazili da

nije uspela jasno videti. Povremeno bi neko posle bogo-sluæenja doãao u taj kafiñ. Nekoliko njih je sedelo sâmo. Iskre-no govoreñi, izgledali su jednako usamljeno kao ãto se onaoseñala. Neki su doãli sa drugim ljudima, smejali su se i izgle-dali sreñno, ãto joj je davalo nadu da ñe jednog dana moædaskupiti hrabrosti da ode na sluæbu.

Jamie je odrasla u porodici u kojoj je primila vrlo malo lju-bavi. Roditelji su joj bili alkoholiåari. Iako je nisu fiziåki zlo-stavljali, svojim kritizerskim stavovima i izjavama, stalno jeprozivajuñi za neãto, napravili su veliku ãtetu njenoj slici osâmoj sebi. Åesto su je uporeœivali sa njenim bratom, za kojegse åinilo da je u svakom smislu pametniji i talentovaniji od nje.Nikad se nije oseñala voljeno, a za sebe je mislila da je ruæna,glupa i bez ikakve vrednosti.

Kad je imala 13 godina, upala je u loãe druãtvo i poåela da senapija i drogira. Kod nje se razvio poremeñaj u ishrani pod na-zivom bulimija. Jela je normalne koliåine hrane, povremeno seznala i prejesti, ali se uvek silila da povrati hranu posle jela, dase ne bi udebljala.

Nikad nije zaboravila dan kad ju je, na njen dvanaestiroœendan, majka pogledala sa gaœenjem i rekla: „Nisam imalavremena da ti ispeåem roœendanski kolaå, ali on ti ionako nijepotreban. Veñ si predebela!” Do tada, ona za sebe nikad nijemislila da je debela. Ali, od tada, kad god se pogledala u ogle-dalo, videla je devojku koja izgleda petnaestak kilograma teæanego ãto je zapravo bila. Kroz ruæne reåi, koje joj je majka stal-no ponavljala, njena slika o sebi je bila veoma naruãena.

Nije imala baã najbolje ocene u ãkoli i sebe nije smatralaosobom koja bi trebala da ide na fakultet, pa se zaposlila u pro-davnici meãovite robe. Nikad nije mogla zaraditi dovoljnonovca da bi mogla da se odseli iz kuñe i æivi sama, ali je moglasebi da kupi odeñu, alkohol i neãto droge, kad bi htela da se


potpuno iskljuåi. Veñinu slobodnog vremena je izbegavala dabude kod kuñe, tako ãto je sedela po kafiñima ili ãetala po su-sedstvu, gledajuñi kako æive ostale porodice u tom delu grada.Nije imala prave prijatelje, nekog kome bi mogla verovati ili ukoga bi se mogla pouzdati. Ljudi koji su je okruæivali nisu da-rovali ljude, veñ su ih iskoriãtavali, i od veñine njih se stvarnoplaãila.

Jednog dana se konaåno osetila dovoljno hrabrom da uœe ucrkvu dok su i drugi ulazili. Stopila se s mnoãtvom koje je ula-zilo, delimiåno se nadajuñi da je niko neñe primetiti, a deli-miåno oåajniåki æeleñi da joj neko izrazi dobrodoãlicu i kaæe:„Tako nam je drago da ste danas ovde.” Primetila je da ljudigledaju u nju i da neki od njih åak ãapuñu, ali niko nije izgle-dao prijateljski. Jamie je, prema ukusu veñine ljudi, bila obu-åena pomalo divlje, a njena kosa je bila u tri razliåite boje.Osnovna boja je bila crna, sa crvenim i æutim pramenovima.Nosila je vreñaste jeans-pantalone i vreñastu bluzu. Nije to ra-dila zbog komocije, nego ãto je pokuãavala da sakrije svojuumiãljenu debljinu. Na nogama je imala japanke koje, na-ravno, niko nije nosio u crkvu – barem ne u tu crkvu!

Jamie je sedila u zadnjem redu i uglavnom nije razumelaniãta od onog ãto se tamo deãavalo. Ljudi su nastavljali da usta-ju i åitaju neke stvari iz knjige koja je bila uredno smeãtena napolici zadnjeg dela klupe, koja se nalazila ispred njih; a onda biopet sedali. Bilo je neãto pevanja, sviranja na orguljama, moli-tvi, a skupljao se i dobrovoljni prilog, u posebnoj posudi kojaje prolazila naokolo i u koju su neki ljudi stavili neãto novca.Dvadesetminutnu propoved je odræao åovek, koji je izgledaopriliåno nesreñno i pomalo ljutito, i ona je uopãte nije razume-la. Pomislila je kako taj åovek mora da je pastor, ali nije bila si-gurna. Posle nekog vremena, åinilo se da je sluæba pri kraju, jersu svi ustali i otpevali joã jednu pesmu.

Ljubav je uk l juå iva , a ne isk l juå iva 125

Pretpostavljala je da ñe joj neko neãto reñi na izlasku izcrkve. „Sigurno ñe mi neko neãto reñi!” Pastor je stajao poredizlaznih vrata i rukovao se s ljudima dok su izlazili iz crkve.Kad je Jamie prolazila pored njega, on se nije nasmeãio niti jepogledao u oåi. Ona bi rekla da je on samo obavljao svojuduænost i da je jedva åekao da sve zavrãi.

Dok je silazila niz stepenice, primetila je da jedna æena åekana dnu stepenica. Malo se obradovala pri pomisli da ju je nekoipak primetio. Ta æena ju je stvarno primetila, ali je na njoj za-pazila samo ono ãto je smatrala da Jamie treba da promeni usvom izgledu. Predstavila se: „Ja sam Margaret Brown. Kako seti zoveã?” Jamie joj je odgovorila, a Margaret je nastavila: „Ti siovde uvek dobrodoãla, ali mislim da ñe ti pomoñi ako ti kaæemda se mi ovde, u crkvi „Holiness Tabernacle”, sredimo kad ide-mo na bogosluæenje. Dakle, nema jeansa, nema japanki, amoæda bi mogla razmisliti i o nekoj frizuri koja privlaåi manjepaænje. Znaã, slatkiãu, Isus nas je pouåio da budemo ponizni ida ne privlaåimo paænju na sebe.” Usiljeno se nasmeãila i po-novila: „Uvek si dobrodoãla.”

Jamie tog dana nije mogla iñi u kafiñ. Morala je da ode negdegde ñe biti sama i isplakati se. Sad se oseñala kao da ju je i Bogodbacio i ostatak dana je provela razmiãljajuñi o samoubistvu.Bila je na dnu jame i mislila je da viãe nema razloga da æivi.

Navedena imena su izmiãljena. Ali, svet je pun osoba poputJamie, crkava poput „Holiness Tabernacle” i religioznih æenapoput gospoœe Brown. Pun je hriãñana koji ulaze i izlaze izcrkava svake sedmice. Mnogima od njih je dosadno u crkvi i nemogu doåekati da izaœu iz nje. Oni su kritizerski nastrojeni,puni osude za svakoga i veoma iskljuåivi!


Bog jednako voli sve ljude

Onog dana kad je Jamie bila tamo, Isus verovatno nije bio ucrkvi „Holiness Tabernacle”, jer se ni On u njoj ne bi oseñaoprijatno. Ipak, da je bio tamo, On bi potraæio osobe poput Ja-mie. On bi ili seo pored nje ili bi je otpratio napred da sednepored Njega, i svakako bi je pitao da li je prvi put u toj crkvi.Kad bi otkrio da joj je to prvi put, ponudio bi se da joj objasnisve ãto joj ne bi bilo jasno. Nasmeãio bi joj se svaki put kad biGa pogledala, a koliko Ga poznajem, usudila bih se i tvrditi dabi joj dao kompliment za njenu jedinstvenu frizuru, jer On voliraznolikost! Åak bi je pozvao i na kafu, u kafiñ preko putacrkve, u druãtvu s kojim i On obiåno tamo odlazi. Kad bi serastajali, ona bi se veñ unapred radovala sledeñem susretuiduñe sedmice. Ali, naravno, Isus tog dana nije bio tamo, jer seniko od ljudi nije ponaãao onako kako bi se On ponaãao. NikoGa nije ispravno predstavio.

Nije pristran prema osobama

Biblija na nekoliko mesta kaæe da Bog nije pristran i da „nemaliånih obzira” (vidi Dela apostolska 10:34; Rimljanima 2:11;Efescima 6:9). Drugim reåima, On neke ljude ne tretira boljeod drugih zbog naåina na koji se oblaåe, materijalnog bogat-stva, pozicije koju imaju ili njihovih poznanstava sa drugimuticajnim ljudima. Mojsiju je dao mnoga uputstva kako Izrael-ci treba da se odnose prema strancima koji se naœu meœu nji-ma. U naåelu, Njegova primarna direktiva je bila sledeña:„Neka se oseñaju prijatno i prijateljski se ophodite prema nji-ma. Ne tlaåite ih ni na koji naåin” (vidi 2. Mojsijeva 22:20;


23:9; 3. Mojsijeva 19:33). Apostol Petar je rekao: „Budite go-stoljubivi jedni prema drugima bez mrmljanja!”

Pre nego ãto zavrãiã sa åitanjem ovog dela teksta, napravimali inventar o tome koliko se prijateljski ponaãaã prema lju-dima koje ne poznajeã, a posebno prema onima koji su potpu-no drugaåiji od tebe. Neki ljudi su jednostavno, po prirodi,otvoreni i prijateljski raspoloæeni prema svima. A svi mi, zakoje se åini da nemamo „prijateljske gene”, treba da donesemoodluku da ñemo se ponaãati prijateljski, zato ãto nam Biblijatako kaæe.

Apostol Jakov je upozorio ljude u crkvi da ne poklanjajuposebnu paænju ljudima koji dolaze u raskoãnoj odeñi i da imne daju poåasna mesta za sedenje. Naveo je da, ako se ljudi ta-ko ponaãaju, zapravo åine diskriminaciju i imaju pogreãnemotive. Rekao je da ne smemo ni pomisliti da praktikujemoveru u naãeg Gospoda Isusa Hrista sa snobizmom i pristra-snoãñu prema osobama (vidi Jakovljeva 2:1-4). Drugimreåima, sve ljude treba da tretiramo sa poãtovanjem.

Rekavãi da smo svi jedno u Njemu, Isus je prekinuo „razli-kovanje” meœu ljudima (vidi Galatima 3:28). Jednostavno, usvim ljudima treba da vidimo vrednost. Ne da ih vrednujemopo tome jesu li crne, crvene ili bele boje koæe, kako se oblaåe,kakvu frizuru nose, kakav auto voze, kakve imaju titule ili kojesu profesije. Treba da ih gledamo kao ljude za koje je Isusumro.

Lekcije iz kafiña

Verujem da svi treba da razmislimo o krugu ljudi u kojem sekreñemo i da ga proãirimo. Treba da ga proãirimo dovoljno dau njega mogu stati sve vrste ljudi. Nedavno sam bila na kafi, u


jednom kafiñu, sa Paulom Scanlonom, pastorom iz Birmingha-ma, u Engleskoj, i sa joã nekoliko ljudi. Señam se da sam upor-no gledala u frizuru devojke koja nas je posluæivala. Iskrenoreåeno, to je bila najneobiånija frizura koju sam ikad videla. Tadevojka je imala obrijanu glavu i na njoj tzv. irokezu (kosu sa-mo po sredini glave), a tu irokezu je ofarbala u crnu, plavu,crvenu i belu boju. Takoœe, imala je tzv. piercing tj. probuãeneusne, nos, jezik i uãi na nekoliko mesta. Señam se da sam seoseñala pomalo neprijatno, jer je ona bila potpuno drugaåijaod mene. Bile smo toliko razliåite da se nisam mogla ni setitibilo åega ãto bih mogla reñi, a da njoj to bude zanimljivo. Samosam æelela da naruåim svoju kafu i pokuãam da ne zurim u nju.

S druge strane, Paul je stupio u razgovor s njom i prvo ãtojoj je rekao bilo je: „Sviœa mi se tvoja frizura. Kako uspevaã dati stoji tako uspravno?” Nastavio je da razgovara s njom i odje-dnom je napeta atmosfera nekako „omekãala”. Uskoro, svismo bili opuãteni i mogla sam osetiti kako smo se svi poåeliukljuåivati u njihov razgovor i kako smo i nju ukljuåili u svojkrug. Tog dana sam nauåila veliku lekciju – da nisam „moder-na” onoliko koliko sam mislila da jesam. Joã uvek u meni imaneãto smrdljivog religioznog razmiãljanja, s kojim treba daraãåistim da bi doãla na novi nivo na kojem ñe se svi ljudi, bezobzira na razlike koje postoje meœu nama, u mom druãtvuoseñati prijatno i ukljuåeno.

Verovatno sam i ja, onoj devojci u kafiñu, bila neobiåna idrugaåija. Zaãto uvek sebe postavljamo kao standard za onoãto je prihvatljivo, pa zakljuåujemo da svako ko je drugaåiji si-gurno ima nekih problema? Koja frizura je ispravna? Ili kojistil oblaåenja? Jednom sam razmiãljala o tome kako je Mojsijeizgledao kad se vratio sa brda Sinaj, gde je proveo 40 dana inoñi primajuñi od Boga Deset zapovesti. Mora da mu je kosa


bila razbaruãena, bradu mu je trebalo podãiãati, a odeña mu jesigurno bili prljava.

Znam da je Jovan Krstitelj bio pomalo neobiåan. Æiveo jesâm u pustinji, na sebi je nosio æivotinjske koæe, a hranio semedom i skakavcima. Kad se pojavio, glasno je vikao: „Pokajtese, greãnici, jer je blizu Kraljevstvo nebesko!”

Biblija nas uåi da treba da vodimo raåuna o tome kako seponaãamo prema strancima, jer moæemo, a da toga i nismosvesni, ugostiti anœele (vidi Jevrejima 13:2). Kaæe da premanjima treba da se ponaãamo prijateljski i srdaåno, kao i da po-delimo s njima udobnost svog doma. Veñina, od ljudi u naãemdruãtvu danas, ni ne razgovara sa strancima, a kamoli da se pri-jateljski odnosi prema njima.

Znam, znam, verovatno ñeã mi reñi: „Joyce, ali mi danasæivimo u drugaåijem vremenu! Nikad ne znaã s kim razgova-raã!” Shvatam da moraã biti mudar, ali nemoj dozvoliti dastrah od tebe napravi hladnu i nepristupaånu osobu. Sigurnomoæeã pogledati u novu osobu u crkvi, na poslu, u ãkoli ili ususedstvu i reñi: „Zdravo!”

Sigurno moæeã da razgovaraã sa starijom æenom u bolniåkojåekaonici, s kojom zajedno sediã i åekaã da te prozovu. Onaizgleda tako usamljeno. Zaãto joj ne bi poklonio 10 minutasvoje nepodeljene paænje i dozvolio joj da ti ispriåa sve o sebi?Verovatno je viãe nikad neñeã videti, ali ona ñe te upamtiti. IBog ñe ceniti to ãto si uåinio za nju. Da, to je bila mala stvar, alise ta æena osetila ukljuåeno!

Posle ovog poglavlja, proåitañeã poglavlje gostujuñeg auto-ra, pastora Paula Scanlona. On je podelio svoje iskustvo kakoje njegova crkva, od mrtve i religiozne, postala crkva kojadoæivljava probuœenje i koja je ispunjena ljubavlju. Njegovapriåa nas moæe ãtoãta nauåiti i isprovocirati da sebi postavimoneka pitanja na koja je teãko odgovoriti. Ako istinsko pro-


buœenje doœe u tvoju crkvu, da li ñeã se zaista radovati ili ñeã jenapustiti, jer ñe mnogi ljudi biti poput Jamie ili u mnogo go-rem stanju? Moæda ñe doñi iz skloniãta za beskuñnike i neñe le-po mirisati, ili ñe se oseñati na alkohol ili druge neugodnestvari. Povreœeni ljudi iz sveta ne izgledaju uvek baã najbolje inemaju uvek prijatan miris. Ponekad dobro izgledaju i miriãu,ali moramo prestati da sudimo po „koricama” i trebamo poka-zati voljnost da „proåitamo knjigu”. Trebamo biti voljni da po-gledamo iza spoljaãnjeg izgleda nekog åoveka i da vidimo koon zapravo jeste.

Iskoraåi iz svoje zone udobnosti

Jedan od naåina da se ljudima pokaæe Boæju ljubav jeste da seiskoraåi iz svoje zone udobnosti da bi nekom drugom postaloudobno. Mnogi hriãñani vole da se mole za probuœenje. Nekiåak i plaåu za „izgubljenim duãama u svetu”. Ali, da budem is-krena, neki od tih ljudi bi napustili svoju crkvu kad bi u njojstvarno doãlo do probuœenja, jer bi im to pokvarilo komfor nakoji su navikli, a to im se ne bi svidelo.

Jedan od naåina da se ljudima pokaæeBoæju ljubav jeste da se iskoraåi iz svoje

zone udobnosti da bi nekom drugompostalo udobno.

Nedavno sam propovedala u crkvi u kojoj svi bolesnici u in-validskim kolicima (koji dolaze iz lokalne bolnice) sede na-pred. Buduñi da sam bila glavni govornik, stavili su me dasedim u prvom redu. Moraã znati da su bolesnici u invalidskimkolicima bili poreœani ispred prvog reda. Åovek koji je sedeodirektno ispred mene je jako zaudarao, a ja inaåe imam veoma


slab æeludac za takve stvari. (Dok su naãa deca bila mala, kad jebio kod kuñe, Dave je uvek menjao pelene.)

Sedeñi tamo, prepoznala sam Boæji smisao za humor. Posta-vio me upravo tamo gde je æeleo…Upravo sam se spremala daustanem i propovedam crkvi poruku o ljubavi i ukljuåivosti!Dok sam åekala vreme da govorim, morala sam mnogo da semolim i sigurno sam izgledala veoma duhovno, jer sam nosdræala ãto je bilo moguñe viãe u vazduhu, tako da je verovatnoizgledalo kao da gledam u nebo. Znala sam da mi je Bog „sre-dio” da sedim tamo i da sam trebala da budem baã tamo. Mo-guñnost da iskusim ono ãto sam se spremala drugima reñi dabudu voljni uåiniti je bila veoma dobra za mene. Ne mora namuvek biti prijatno i udobno! Taj åovek verovatno nije imao ni-koga da ga redovno kupa i nije mogao niãta da uåini po pitanjusvog telesnog mirisa. Usput, to bi mogla biti dobra prilika zasluæenje nekome ko traæi takvu priliku. Poœi u lokalnu bolnicuili staraåki dom i volontiraj, tako ãto ñeã pomoñi da pacijentiostanu åisti!

Jamie pokuãava ponovno

Dok privodimo kraju ovo poglavlje, dozvoli mi da ti zavrãimpriåu o Jamie. Posle svog tuænog iskustva, zaklela se da viãe ni-kad neñe otiñi u crkvu. U ponedeljak je otiãla na posao oåigle-dno neraspoloæena, kad ju je jedna od koleginica primetila iupitala u åemu je problem. Jamie je sve dræala u sebi, ali je bilatako povreœena da je poåela plakati. Njena koleginica Saman-tha je pitala ãefa smene mogu li njih dve ranije da naprave pa-uzu. Odvela je Jamie u sobu za odmor zaposlenih, gde joj jepokuãala pomoñi da se sabere. Poãto je Jamie izlila svoje srcepred Samanthom (rekavãi joj åak i za svoje uæasno iskustvo sa


odlaskom u crkvu), Samantha ju je pozvala da bude gost u nje-noj kuñi, na veåeri, i da tamo nastave razgovor. To veåe je pro-menilo Jamiein æivot.

Samantha je bila prava hriãñanka – koja brine o ljudima iæeli im pomoñi. Poåela je da se sastaje s Jamie dva puta nedelj-no, i ne samo da se brinula o njoj nego ju je postupno poåelapouåavati o Isusu i Njegovoj ljubavi prema njoj. Posle oko trimeseca, Samantha je zamolila Jamie da joã jednom pokuãa saodlaskom u crkvu, i to sa njom – te nedelje. Jamie nije baã bilapreviãe uzbuœena zbog toga, ali se osjeñala duænom Samanthiposle svog vremena koje je provela s njom.

Jamieina poseta crkvi „Resurrection Church” je bila pri-liåno drugaåija od njenog iskustva sa proãlom crkvom.Srdaåno su je pozdravili i dali joj posebno mesto za sedenje na-pred, zato ãto je gost. Sve ãto se deãavalo na sluæbi je izgledalokao da je bilo samo za nju. Razumela je sve ãto se govorilo zatoãto se odnosilo na svakodnevni æivot. Pesme koje su pevaliimale su znaåenje i posle svake se oseñala sve bolje. Ovaj put suje posle sluæbe pozvali na kafu, gde je upoznala nekoliko ljudikoji su joj na kraju postali najbliskiji prijatelji. U toj crkvi je bi-lo mnogo ljudi razliåitog godiãta i kulturâ. Neki su nosili odelai kravate, dok su drugi nosili farmerke i obiåne majice. Svakoje bio slobodan da bude ono ãto jeste.

Jamie je predala svoj æivot Isusu i sad ni za ãta na svetu ne bipropustila odlazak u crkvu. Udala se, ima dvoje dece, i njenacela porodica je ukljuåena u sluæbu pomaganja ljudima kojiæive na ulici. Jamie voli da to radi, jer shvata da je ona lako mo-gla zavrãiti meœu njima!

Zar ne bi bilo tragiåno da je Jamie zavrãila svoj æivot onakokako je razmiãljala, posle onako tuænog iskustva sa crkvom?Mrzim kad ljudi krenu u crkvu, misleñi da su krenuli sa Bo-gom, a onda odustanu od Boga, zato ãto Ga crkva u koju su


krenuli nije ispravno predstavljala. Potrudimo se da ukljuåimosve vrste ljudi u krug ljudi sa kojima kontaktiramo. Nemoj ni-kad nekoga iskljuåiti, zato ãto nije poput tebe. Svi mi imamoljude koje smatramo svojim najbliæim prijateljima i to nije po-greãno. Åak je i Isus imao tri, od dvanaest uåenika, s kojima jeprovodio viãe vremena nego sa ostalima. Ali, nikad nije nikogaomalovaæavao ili uåinio da se iko oseña manje vrednim.


REVOLUCIONER LJUBAVIPastor Paul Scanlon

Lokalna crkva je najbolja ideja koju je Bog ikada imao! Mismo Boæji osmeh i Njegova adresa u gradu. Naæalost, mnogecrkve to ne shvataju i zbog toga milioni ljudi, koji bi mogli dabudu dotaknuti i dosegnuti kroz „Boæju kuñu”, umiru u tuzi svo-jih kuña, u nemoguñnosti da prepoznaju Isusa kroz masku re-ligije i irelevantnosti koju nose mnoge crkve.

Raskrsnica

Pre 10 godina, naãa crkva je proãla kroz izuzetan preo-braæaj, prañen straãnom boli. Mi to zovemo naãom raskrsni-com (eng. crossing over), a priåa o tom procesu sad je postalaknjiga istog naziva. Ta knjiga detaljno prati sve ãto se deãava-lo kod nas. Proseåna veliåina lokalne crkve u Velikoj Britaniji(odakle je i naãa crkva) je oko 20 ljudi. Åak 98% britanske po-pulacije ne samo da ne ide u crkvu, nego su i protiv crkve. Da-kle, prema britanskim standardima, sa preko 450 ljudi u tovrijeme, mi smo bili priliåno velika crkva i bili smo smeãteni uzgradi koju smo gotovo u potpunosti otplatili. Bili smomeœusobno bliski, sreñni i uspeãni. Uæivali smo u odliånimpropovedima i kao crkva smo bili veoma talentovani u muzici ikreativnosti. Ipak, uprkos svemu tome, neãto znaåajno nam jenedostajalo. Neãto duboko u korenu nismo imali, ali se åiniloda to niko nije primeñivao.

Bili smo uhvañeni u zamku neåeg ãto je izgledalo poputbeskrajnog kruga paænje i brige o ljudima u crkvi. Mogli smo


se opisati kao odliåno organizovana crkva sa preuhranjenim itromim hriãñanima u njoj. Odliåno organizovani hriãñani su je-dna od œavolovih najbolje åuvanih tajni u njegovom planu ne-utralizacije crkve. To su bili neki od najljubaznijih ljudi koje biikad mogao sresti. A u tome je leæao problem! Nijedan od tihljudi nije bio nesreñan i nije imao „loãe srce” ili pogreãne sta-vove. Kad pogledam unazad, bilo bi mi lakãe da ukaæem napotrebu promene u crkvi da su ljudi bili neki oåigledniji „nega-tivci”.

Pastori ãirom sveta ne znaju kako da opiãu ono ãto nedo-staje njihovim crkvama i sluæbama. Ukazujuñi na to, ne æeleda ispadnu zabrinuti ili negativni, a trebalo bi da ukaæu, poputdeåaka u priåi „Carevo novo ruho” koji je ukazao na ono ãto jebilo oåigledno svima koji su se naãli u carevom druãtvu - carna sebi nije imao odeñu.

Kad su svi tako dragi, sreñni, prijateljski raspoloæeni i bla-gosloveni, ko bi æeleo da objavi kako zapravo umiremo? Ali,krajem 1998. godine ja sam postao taj „deåak” i, po prvi put u20 godina, morao sam da uperim prst u naãu crkvu i kaæem:„Mi smo goli, udobno smo se smestili, veliki smo, na sigurnomsmo i irelevantni smo.” To je ukljuåivalo i mene. Nije nam bilolako da to vidimo jer smo, kao i mnoge druge crkve, imali te-ologiju o dosezanju izgubljenih i govorili smo o tome, ali za-pravo nikog nismo dosezali. Molili smo za izgubljene,propovedali smo i pevali o njima, åak smo i plakali nad njima,ali niko od izgubljenih se nije spasio kroz nas. Postali smo je-dan introvertni religiozni klub koji je, u svojoj udobnosti i blago-slovenosti, skrenuo pogled sa onog ãto je na Boæjem srcu – sadrugih ljudi koji su joã uvek bili izgubljeni i ranjeni.

U januaru 1999. godine, propovedao sam poruku pod na-slovom „’99-te napuãtamo 99”. Pozvao sam se na Isusa koji jesebe opisao kao pastira koji napuãta veñinu ovaca (njih 99) da


bi doveo onu jednu izgubljenu. Objasnio sam kako to znaåi daoni u crkvi viãe ne mogu biti naã glavni prioritet, veñ da naã pri-oritet moraju postati oni ostali, izvan crkve. Tad sam otkrio dani u paklu nema toliko besa koliko ga ima u zapuãtenomhriãñaninu! Bio sam zaprepaãten reakcijom dobrih, Duhom is-punjenih ljudi koji, åim su bili malo „pogurani”, nisu mogli „sva-riti” ideju da ñe naãa prelepa crkva biti ukaljana talasomprljavih greãnika.

U mojim neprestanim naporima da naã udobni i ekskluzivniklub vratim na „posao spaãavanja æivotâ”, 1999. godine sampokrenuo sluæbu sa autobusom. Kako mi je Bog rekao da topokrenem, to je priåa za sebe. Ali, za sad je dovoljno reñi da jeto bilo dovoljno neobiåno da me uveri kako se radi o „Boæjojideji”. Zadnje ãto mi je u to vreme trebalo bila je neka samo do-bra ideja.

Nedeljama smo vozili stotine tih prljavih greãnika. Ti grubi,nevaspitani, nepredvidivi i na crkveni æivot nenaviknuti ljudi suuniãtili naã prelepi klub. Naãi poãtovani ålanovi, koji su u njimavideli opasnost za naãu sigurnost i stabilnost, su ih zvali „ljudi-ma iz autobusa”. Svakog dana sam primao neprijatna, åestonepristojna i preteña pisma i telefonske pozive od ljudi kojesam voleo, i za koje sam siguran da su voleli mene, ali koji sveto jednostavno nisu mogli da shvate. Deca, koja su dolazilaautobusom, su bila optuæivana da su uniãtila naãu nedeljnuãkolu, a njihovi roditelji su bili optuæivani da su uniãtili naãuglavnu sluæbu, usled puãenja, psovanja i, ãto je najgore odsvega (pazi sad ovo!), ãto su se usudili da sednu na mesta nakojima su naãi dugogodiãnji ålanovi obiåno sedeli.

Talas za talasom voœâ iz naãe crkve se slevao kod mene ukancelariji i kod kuñe. Pokuãavali su me ubediti da prestanemsa svim tim novim stvarima, ali je bilo prekasno. ÅeænjaBoæjeg srca za izgubljenima je tako bila zahvatila moje srce


da sam postajao potpuno „nerazuman”. Gotovo dve godinesam trpeo najveñu usamljenost, izolaciju i liåne napade, koji-ma sam ikad bio izloæen. Ono ãto je u svemu tome bilo najteæeza podneti je bila åinjenica da se radilo o „prijateljskoj vatri”,usmerenoj od ljudi koji su oåigledno zaboravili da su se i oninekad davili u moru i da ih je neko potraæio.

Poãto sve to nije uspelo da me razuveri, poåele su da midolaze „proroåke grupe”. Meœu nama je bilo tzv. proroåkih ti-pova. Åesto dolazeñi u grupama, oni su sa mnom ugovaralisastanke, na kojima bi podelili sa mnom ono ãto im je Bog re-kao da mi kaæu. Njihove su se poruke vrtele uglavnom okosledeñeg: „Ako ne prestaneã s ovim, naãa crkva ñe se podeliti,ti i tvoja porodica ñete patiti, crkvene voœe ñe otiñi, finansijskiprihodi ñe opasti, a naãe svedoåanstvo u ovoj zemlji ñe bitiuniãteno.” Ali, za mene, to ãto je cena postajala visoka nijeznaåilo da mi Bog poruåuje: „Nemoj to åiniti.” Moj odgovor nji-ma je mogao biti samo to da se slaæem, jer se veñi deo togaveñ deãavao. Mnogi su nas veñ bili napustili, a bez njihovihpriloga gubili smo desetine hiljada dolara meseåno. Polakosmo ponovo rasli u broju, samo ãto su one koji su nas napustilizamenili siromaãni ljudi – a siromaãni ljudi ne samo da nemajunovca, nego ih je skuplje i doseñi i podræavati.

Smatram da, danas u svetu, najveña bitka s kojom se crkvasuoåava jeste pridobiti lokalnu crkvu da zadobije svoju lokalnuzajednicu za Hrista. Ako je to istina, najveñi zemljotres tek tre-ba da pogodi crkvu. Moæda ñemo mi pastori morati biti voljnida izgubimo stotine da bi dosegli hiljade, ili moæda da izgubi-mo åak hiljade da bio dosegli milione.

Ja volim lokalnu crkvu. U istoj sam crkvi veñ viãe od 30 go-dina, od åega sam 26 godina u punovremenoj sluæbi. Ali, koli-ko god da volim svoju lokalnu crkvu, ne æelim umreti uudobnosti „mekanog” hriãñanstva. Odluåio sam da æivim pun,


a da umrem prazan. To ne mogu postiñi unutar åetiri zida svo-je lokalne crkve, a ne moæeã ni ti.

U ranim danima svoje sluæbe, Isus je otiãao u grad po ime-nu Kapernaum. Ljudi su Ga voleli i bili su oduãevljeni Njego-vim uåenjem i silom koju je imao nad demonima i bolestima.Toliko su Ga voleli, da nam Luka u svom evanœelju piãe, da suGa zadræavali da ostane kod njih onda kad je nameravao daode u drugo mesto (vidi Luka 4:42).

Njegov odgovor na njihove, bez sumnje snaæne, pokuãajeda Ga zadræe bio je u isto vreme i zaprepaãñujuñ i dubok. Za-prepaãñujuñ zbog svoje jednostavnosti, a dubok zbog uvidakoji daje u Njegove prioritete i motive. Isus je sve te blagoslo-vene ljude pogledao u oåi i jednostavno im rekao: „Ne moguviãe da ostanem ovde s vama, jer sam poslan da dosegnem idruge ljude na drugim mestima i moram iñi da propovedam injima Radosnu vest. Shvatate li to? Poslan sam da dosegnemdruge, druge, druge!” (vidi Luka 4:43). Sve se vrti oko sluæenjadrugima.

Kad bi mogli da poseåemo Boga, iz Njega bi „krvarili” drugi.S druge strane, kad bi mogli da poseåemo crkvu, iz nje bi„krvarili” mi sâmi. Mi „krvarimo” svoje blagoslove, udobnost isreñu. Naravno, postoje izuzeci, ali oni su preretki da bi mogliverovati da ñe nadjaåati veñinu. Generacijama je crkva, poputljudi u Kapernaumu, pokuãavala da zadræi Isusa za sebe i ge-neracijama veñ Isus pokuãava da napusti udobno hriãñanstvoda bi nastavio sa dosezanjem drugih. To temeljno nerazume-vanje onog ãto je Bogu najvaænije nalazi se u srcu promaãajakoji je napravila crkva – nije uticala na ranjeni svet.

Mi smo blagosloveni da bi bili blagoslov drugima; spaãenismo da bi traæili i spasili druge. Isceljeni smo da bi isceljivali;oproãteno nam je da bi opraãtali i voljeni smo da bi se ukljuåili


u veliku Boæju revoluciju ljubavi. Nisam tu viãe vaæan ja, moje,mene, mi ili naãe. Vaæni su drugi.

Apostol Pavle je istakao da åak i uteha, koju primamo odBoga, ne pripada samo nama: „Blagosloven Bog i otac Go-spoda naãega Isusa Hrista, Otac milosrœa i Bog svake utehe,koji nas teãi u svakoj nevolji naãoj, da bismo utehom kojomnas same Bog teãi mogli uteãiti one koji su u kakvoj nevolji.Jer kako muke Hristove izobiluju u nama, tako i uteha naãaizobiluje po Hristu” (2. Korinñanima 1:3-5).

Åak ni naãe nevolje (muke) ne pripadaju iskljuåivo nama; unjima je seme utehe za druge ljude, seme nade i nadahnuña.Moj blagoslov nije moj blagoslov; moje milosrœe nije moje mi-losrœe; moja milost nije moja milost; i na kraju, moj æivot nijemoj æivot. Sve to pripada drugima, a ti „drugi” smo nekad bili ti ija.

Gledati dobre ljude, koje voliã i sa kojima si 20 godina„æiveo æivot”, kako odlaze iz crkve je izuzetno bolno. Bol usledodvajanja, od onih za koje si verovao da ñeã s njima ostariti, jetakoœe straãna. Naravno, u toku takvog vremena, teãko jevideti bilo ãta dobro u neåem tako loãem. Ali, ãta god ne moæe-mo da napustimo, predstavlja mesto na kojem se zaustavlja-mo; ako se zaustavimo, nikad neñemo znati ãta je moglo dabude ili nastane da smo nastavili dalje. Bog nikad ne åini danezainteresovani ljudi idu dalje; mi moramo odluåiti da ñemoiñi dalje. U svakoj tuzi postoji seme, a u mojoj tuzi je bilo semenove crkve koja je nastajala – crkve koja ñe spaãavati æivote.

Krajem 1998. godine, poveo sam crkvu u najveñi graœevin-ski projekat koji smo mi, a moæda i bilo koja druga crkva u ne-davnoj istorije naãe zemlje, ikad pokuãali – izgraditi dvoranusa 2 000 mesta za sedenje. Uåinio sam to iz u meni rastuñeguverenja da ñe, ako to izgradimo, u crkvu doñi mnogi izgublje-ni. Samo sam se nadao da ñe doñi ãto pre, jer je do vremena


kad smo odræali naãu prvu sluæbu u novoj zgradi broj crkvenihålanova pao na 300. Moram ti reñi da, koliko god bio kreativansa stolicama, izmeœu ljudi ne moæeã ostaviti toliko mesta da bise oseñali kao da nisu u istoj sobi! 300 ljudi u dvorani za 2 000je izgledalo priliåno nespretno.

Bio je januar 2000. godine kad mi je Bog dao reå iz priåe otome kako je Isak ponovo iskopao bunare svog oca (vidi 1.Mojsijeva 26). Isak je otiãao od prva dva bunara koje je isko-pao, jer su ih Filisteji zatrpali. Tim bunarima je dao imena„Esek” i „Sitna”, ãto znaåi „svaœa” i „otpor”. Otiãao je i iskopaotreñi bunar, ali oko tog bunara nije bilo svaœe, niti ga je ko za-trpao. Nazvao ga je „Rehovot”, ãto znaåi „prostor”, govoreñi:„Sad nam je Bog dao prostor da se na zemlji namnoæimo.” Nanaãoj prvoj sluæbi, u nedelju ujutro, u novoj dvorani, pogledaosam na 300 iscrpljenih, priliåno klonulih ljudi i propovedao imporuku pod naslovom „Iz bunara broj tri ñe nastati erupcija”.Posle gotovo dve godine svaœâ i otpora, verovao sam da jedoãlo vreme za naã „Rehovot”. Sada, godinama kasnije, sahiljadama ljudi u crkvi, naã „Rehovot” je zaista doãao.

Za vreme poslednjih sati Isusovog æivota, dok je stajao uPilatovoj sudnici, Isusu je bila data prilika da bude osloboœentako ãto je narodnom mnoãtvu bio ponuœen zajedno sa åove-kom po imenu Varava. Bio je obiåaj da se za praznik pusti je-dan od zatvorenika kojeg narod zatraæi. Varava je bio osuœeniubica i voœa pobune. Isus nije bio osuœen ni za ãta, a sve ãtoje ikad åinio bilo je to ãto je pomagao ljudima. Neverovatno, aliistinito, mnoãtvo je ipak klicalo da oslobode Varavu, a da Isu-sa raspnu. Istina je da ñe svet uvek viãe voleti pobunjenika,nego revolucionera. Reånik definiãe pobunjenika kao „nekogko se protivi ili prkosi vladi ili vladaru”. Revolucionera definiãekao „nekog ko zbacuje vladu ili druãtveni poredak da bi zaveonovi sistem”.


Ova knjiga govori o revoluciji ljubavi, a ne o pobuni ljubavi.Mi ne diæemo pobunu protiv sveta; mi æelimo da u njemu spro-vedemo revoluciju. Bog je tako ljubio svet da nam je poslao al-ternativu, a ne ultimatum. Naã voœa, Isus Hrist, jerevolucioner, a ne pobunjenik. On nadvladava smenjujuñi, ane osuœujuñi. To postaje i naã izazov. Ako crkva treba da volisvet, mi moramo pronañi nove naåine da volimo one koji sunevoljeni i ukljuåimo one koji su iskljuåeni, a da pri tome neosuœujemo. Moramo æiveti „iza neprijateljskih linija”, ali ne kaopokret otpora, nego kao pokret koji ñe zameniti stari poredak.Mi smo Boæje alternativno druãtvo.

Dok sam nedavno ãetao po jednom aerodromu u SAD-u,primetio sam stariju gospoœu sa ãtapom koja nije uspevala dastavi svoje stvari na pult za bezbednosnu proveru prtljaga.Policajac se ponaãao strogo i surovo prema njoj i nije joj po-mogao, iako je video da se ona muåi sa svojim prtljagom. Jasam instinktivno poåeo da stavljam njen prtljag na detektor zaproveru. Takoœe, pomogao sam joj da preuzme svoj prtljagposle provere. Nikad neñu zaboraviti kako me pogledala i saosmehom olakãanja rekla: „Najlepãa vam hvala. Svojom lju-baznoãñu ste kompenzovali neljubaznost onog åoveka.” Tagospoœa je reåima izrazila ono ãto jeste moje najdublje uvere-nje za crkvu: crkva je Boæji kompenzujuñi faktor za ranjenisvet.

Kompenzovati znaåi „vratiti nazad, smanjiti ili uravnoteæitinegativne rezultate gubitka, patnje ili povrede primenjujuñi su-protnu silu ili rezultat.” Mi smo Boæji suprotni rezultat; mi urav-noteæujemo (balansiramo) bol i patnju u naãim zajednicama.Kao veliki poslanici ljubavi i nade mi donosimo osmeh na licepotlaåenog i izmuåenog sveta. Kompenzacija ne menja onoãto se desilo, ali moæe smanjiti uåinak onog ãto se desilo. Re-


volucija ljubavi je deo velikog Boæjeg kompenzacionog planaza svet koji je zaboravio da se smeãi.

Naã prirodni ambijent nije crkva, nego svet – ne udobniklub, nego opasni okean. Roœeni smo takvi da moæemo na-predovati i cvetati u neprijateljstvu slomljenog sveta. Poput ri-be, koja se bolje snalazi u vodi, i mi se bolje snalazimo uizgubljenom svetu, jer smo poput ribe oblikovani na naåin dauvek ostanemo u tom prirodnom okruæenju. Izvadi ribu iz vodei ona ñe uginuti. Izvadi cvet iz zemlje i on ñe se osuãiti. Izvadicrkvu iz sveta i mi ñemo umreti. Riba se uopãte ne oseña mo-kro, jer je voda njen dom. Ipak, mnogi hriãñani oseñaju velikualergijsku reakciju na svoje prirodno okruæenje. Mi smo poputribe koja se peãkirom suãi na plaæi! Znam da je ova slika po-malo smeãna, ali verujem da je dobra za ilustraciju.

Biblija åesto prikazuje crkvu u neprijateljskom ambijentu.Opisuje nas kao so u pokvarenom svetu, svetlo u tami, ovcemeœu vukovima, strance i tuœine koji su daleko od svoje do-movine. Oblikovani smo tako da moæemo napredovati u nepri-jateljskom okruæenju. Mi smo crkva, jedini deo nebanapravljen tako da napreduje u svetu otrovanom paklom. Mismo Boæja revolucionarna vojska poslana da zapoåne revolu-ciju ljubavi – a ta revolucija mora poåeti u tebi i meni danas!


HJGPOGLAVLJE

9Uåini da se ljudi oseñaju dragoceno

Tako dakle da se staramo za mir i za ono åime vodimona bolje jedan drugoga.

Rimljanima 14:19

Jedan od najlakãih naåina za podræavanje revolucije ljubavijeste odluka da se radi na tome da se ljudi oko nas oseñaju dra-goceno. Majka Tereza je rekla: „Mislim da osoba koja jeneæeljena, nevoljena, za koju niko ne mari i koju su svi zabora-vili oseña mnogo veñu glad i æivi u mnogo veñem siromaãtvu,nego osoba koja samo nema ãta da jede”. Otkrila sam da veñinaod ljudi koje sreñemo, ili sa kojima smo u svakodnevnom kon-taktu, nemaju oseñaj svoje beskrajne vrednosti kao dece Boæje.Smatram da se œavo dobro trudi da kod ljudi izazove oseñajbezvrednosti, ali mi moæemo da neutralizujemo rezultat nje-govih laæi i insinuacija tako ãto ñemo ljude pouåiti, izgraditi i

ohrabriti. Jedan od naåina, na koji to moæemo uåiniti, jeste da-vanje iskrenih komplimenata, ãto je jedan od najvrednijih po-klona na ovom svetu.

Jedan od najlakãih naåina zapodræavanje revolucije ljubavi jeste

odluka da se radi na tome da se ljudi okonas oseñaju dragoceno.

Veñina od ljudi voli da se uporeœuje sa drugima i tokom to-ga åesto propuãtaju videti svoju vrednost i sposobnosti. Uåinitida se druga osoba oseña dragocenom i vrednom nije skupo i netraæi mnogo vremena. Sve ãto treba je da maknemo sebe iz svo-jih misli dovoljno dugo da moæemo razmiãljati o nekom dru-gom i pronañi neãto ohrabrujuñe ãto bi rekli. Uåiniti da se ljudioseñaju dragoceno ne koãta niãta novca, ali ñe im dati neãto ãtoim vredi viãe nego bilo ãta ãto se novcem moæe kupiti. Moæe seuåiniti da je davanje iskrenog komplimenta nekome malastvar, ali ono daje neverovatnu snagu.

Verujem da trebamo imati ciljeve. Dok sam, uz Boæju po-moñ, radila na razvijanju dobrih navika u podruåju ohrabriva-nja drugih ljudi, stavila sam pred sebe izazov da ñu datikompliment barem trima osobama svaki dan. Ako æeliã da po-staneã pravi ohrabrivaå, predlaæem ti da uåiniã neãto sliåno.

Nemoj zaboraviti zaboravljene!

Ljudi se åesto oseñaju usamljeno i zaboravljeno. Moæda sma-traju da se mnogo trude u poslu, a da to niko ne primeñuje i nemari za to. Señam se æene koja mi je rekla da se veñinu svogæivota oseñala nevidljivom. Señam se bola na njenom licu dokje govorila kako su ju njeni roditelji uglavnom ignorisali.

Uåin i da se l jud i oseña ju dragoceno 145

Oseñala se izolovanom i uæasno usamljenom, zbog åega sepoåela oseñati i neæeljenom. Kad se rodila, njeni roditelji su bi-li mladi. Veoma sebiåni i egocentriåni, nisu bili spremni daimaju dete. Uopãte joj nisu pruæili ljubav ili emocionalnupodrãku. Rekla je da je veñinu svog detinjstva i tinejdæerskihgodina provela sama u svojoj sobi, åitajuñi knjige.

Bilo je tako tuæno sluãati ovu æenu dok je opisivala svoje de-tinjstvo. To me motivisalo da se zapitam koliko åesto sam jauåinila da se ljudi oko mene oseñaju nevidljivim, jednostavnozato ãto sam bila toliko fokusirana na ono ãto sam radila ili nacilj koji sam pokuãavala postiñi, pa nisam naãla vremena daprimetim njihovu prisutnost. Ja sam „A” tip liånosti, koji je ve-oma fokusiran i odluåan da postigne svoje æivotne ciljeve.Mnogo toga postignem, ali sam morala nauåiti da tokom togprocesa ne povreœujem ljude. Niko nije uspeo bez pomoñimnogih drugih predanih ljudi. Nepokazivanje poãtovanja i za-hvalnosti prema tim ljudima je straãna tragedija i naåin po-naãanja koji Bogu svakako nije ugodan.

Jednostavne stvari mogu biti velike

Bog u Bibliji åesto govori o naãoj odgovornosti prema po-tlaåenima, udovicama, siroåadima i strancima. On pominjeone koji su usamljeni i one koji se oseñaju odbaåeno, zabora-vljeno i bezvredno. On se brine za potlaåene i gladne. Ljudimogu biti gladni na mnogo naåina. Mogu imati puno hrane zajelo, a biti „gladni” ohrabrenja ili neke reåi koja bi im pomoglada se oseñaju vrednima. Bog podiæe one koji su slomljeni tu-gom, ãtiti strance i pomaæe siroåadima i udovicama (vidi Psa-lam 146:7-9). Kako On to radi? Kroz ljude! On treba predane,podloæne i odluåne ljude koji ñe æiveti tako da se ljudi oko njih


oseñaju dragoceno. Majka Tereza je dala svoj æivot da bi se onikoji su bili odbaåeni od druãtva oseñali voljeni i dragoceni.Stvari koje je åinila su bile jednostavne i obiåno relativno malestvari, ali su imale veliku vrednost. Rekla je: „Nemojte mislitida ljubav, da bi bila istinska, mora biti izvanredna. Ono ãtonam treba je da volimo, a da se ne umorimo.”

Mi smo usvojeni

Biblijski stih koji me mnogo ohrabrio nalazi se u Psalmu27:10: „Jer me i otac i mati ostaviãe, ali ñe me Gospod prihvati-ti.” Moja majka se mnogo plaãila mog oca, pa nije bila sposo-bna da me izbavi od njegovih razliåitih vrsta zlostavljanja.Oseñala sam se jako usamljenom, zaboravljenom i zanemare-nom u svojoj noñnoj mori. Na kraju, odluåila sam da mi nikoneñe pomoñi, pa sam nastavila da „preæivljavam” svoje okol-nosti dok ne budem mogla da pobegnem od njih. Doãla sam dorazumevanja da mnoãtvo ljudi, koje svakodnevno sreñemo, sa-mo pokuãavaju „preæiveti” dok ih neko ne spasi od njihovihokolnosti – a taj neko moæemo biti ti i ja.

Biblija kaæe o Boæjoj ljubavi: „U njemu izabra nas Bog preosnivanja sveta” (Efescima 1:4). U svojoj ljubavi, On je plani-rao da nas usvoji, da budemo Njegova deca. Kroz te prekrasnereåi sam primila veliki deo isceljenja za moju ranjenu duãu.Bog usvaja zanemarene i usamljene; podiæe ih i daje im vre-dnost. On deluje kroz svoju Reå, kroz Duha Svetog i kroz Nje-govim Duhom voœene ljude, koji æive da bi pomogli drugima.

Majka Tereza je svaku osobu, koju je srela, doæivljavala kao„preruãenog Isusa”. Samo probaj da zamisliã, koliko bi se dru-gaåije ponaãali prema ljudima kad bi ih gledali onako kako ihje ona gledala. Isus je rekao da ako uåinimo dobro ili loãe åak i


„najmanjim” ljudima, da smo to Njemu uåinili (vidi Matej25:45). Drugim reåima, naãe ponaãanje prema ljudima Onshvata liåno. Ako neko uvredi, omalovaæi, ignoriãe ili obezvre-di jedno od moje dece, ja ñu to shvatiti kao liånu uvredu. Da-kle, zaãto je tako teãko shvatiti da se i Bog oseña isto po tompitanju? Potrudimo se da izgraœujemo ljude, da svakome kogasretnemo pomognemo da se oseña bolje i da dodamo vrednosttuœim æivotima.

Poåni sa osmehom

Osmeh je poåetak ljubavi. On predstavlja prihvatanje i po-drãku. Trebalo bi da nauåimo da se svakome nasmeãimo. Kadtako budemo radili, oseñañemo se bolje i mi i ljudi kojimañemo to uåiniti.

Åesto se duboko zamislim, pa zbog toga mogu izgledatismrknuto. Takoœe, nosim dosta odgovornosti i, ako ne pripa-zim, zbog toga se mogu smrknuti. Uåim da pronaœem vremenaza osmehivanje ljudima, da ih pitam kako su i da pronaœemneãto lepo ãto bih im mogla reñi. Naravno, ako smo prezauzetida bi se prijateljski ponaãali prema ljudima, onda smo ispali izravnoteæe i pretplatili se za katastrofu u meœuljudskim odnosi-ma. Meœuljudski odnosi åine veliki deo æivota i otkrila sam daje Biblija zapravo knjiga o odnosima. Govori o naãem odnosusa Bogom, sa sâmima sobom i sa drugim ljudima.

Neverovatno je koliko osmeh i prijateljski pozdrav moguopustiti ljude. To su samo dva od mnogo naåina na kojemoæemo blagosloviti ljude oko nas. Moæda misliã: „Ma, ja ni-sam takav. Ja sam viãe rezervisana osoba. Ne volim da baã toli-ko imam kontakt s ljudima, posebno ne sa onima koje nepoznajem.” Ako se tako oseñaã, potpuno te razumem, jer sam i


sama bila takva, dok nisam videla ãta Biblija govori o ohrabri-vanju, uåenju, opomeni i pomaganju ljudima da se oseñajudragoceni. Shvatila sam da to ãto moæda nisam prirodno talen-tovana na nekom podruåju ne znaåi da ja to ne mogu nauåiti.

Mnogo godina sam nalazila izgovor za to ãto se prema ljudi-ma ne ponaãam prijateljski, govoreñi: „Ja jednostavno nisamtakva. Ja sam viãe samaåki tip.” Ali, shvatila sam da taj moj „sa-maåki tip” nije naveden kao dar u Bibliji. Razmiãljanje o sebikao o „samaåkom tipu” je zapravo izgovor da izbegnemo mo-guñu povreœenost. Mislimo: „Kako ñu se oseñati, ako se neko-me nasmeãim, a taj neko mi ne uzvrati? Oseñañu se povreœeno,a to ne æelim.” Veñina od nas provede viãe vremena u æivotupokuãavajuñi da izbegne odbaåenost, nego ãto pokuãavamo darazvijemo dobre i zdrave meœuljudske odnose. „Ãta ako po-kuãam zapoåeti prijateljski razgovor sa nepoznatom osobom ubolniåkoj åekaonici, a ispostavi se da ta osoba ne æeli razgo-vor? Mogu biti postiœen i oseñati se glupo pa ñu radije, zbogsvoje zaãtite, ostati izolovan nego da iãta pokuãavam.” Kad sezatvorimo u sebe, propuãtamo priliku da ljude dotaknemo lju-bavlju Boæjom kroz osmeh ili prijateljsku reå. Kad nekome po-klonimo osmeh, moæda ñemo tu istu osobu pokrenuti da senasmeãi, a to je jedan od najlepãih darova koje nekom moæemopokloniti.

Da bi postao deo revolucije ljubavi, potrebno je da uloæiãodreœeni napor i sprovedeã neke stvari u delo. Od nas ñe setraæiti voljnost da promenimo neke svoje naåine funkcionisa-nja i poånemo traæiti Boga da nam pokaæe svoje naåine. Moæeãli zamisliti Isusa kako smrknuto ignoriãe ljude, kako se ne po-naãa prema njima na prijateljski naåin samo zbog toga da se nebi osetio odbaåen ili je moæda prezaposlen da bi ih uopãte i pri-metio? Naravno, znamo da se Isus nikad ne bi tako ponaãao itrebamo doneti odluku da neñemo ni mi. Poåni viãe da se sme-


jeã; moæeã probati da se smeãiã åak i kad si sâm i videñeã da ñete to uåiniti sreñnijim i nekako „lakãim”. Apostol Pavle je re-kao, onima kojima je sluæio, da pozdrave jedni druge svetimcelivom (vidi Rimljanima 16:16), ãto je bilo uobiåajeno u onovreme. Ja traæim samo osmeh!

Nije vaæno, ako ne dolazi prirodno!

Na kraju ovog poglavlja, proåitañeã dodatak koji je napisaoJohn Maxwell, naã prijatelj, meœunarodni govornik i autorknjigâ na temu vodstva. Posle nekoliko trenutaka provedenihu njegovom prisustvu, svako se oseña neverovatno dragoceno.Kad smo razgovarali o toj njegovoj predivnoj sposobnosti, onmi je odmah priznao da je njegov otac snaæno uticao na njegapo tom pitanju. Ne samo da je John imao dobar primer dok jerastao, nego mu je i Bog dao dar (talenat, sposobnost) ohrabri-vanja.

Biblija govori o daru ohrabrivanja (vidi Rimljanima 12:8; unaãem prevodu je upotrebljena reå „teãiti”, op. prev.) i kaæe daonaj ko je primio taj (ili neki drugi) dar treba ga prigrli saæarom i radoãñu. Kao ãto ja imam dar komuniciranja, koji meosposobljava da efektivno govorim a da ne moram mnogo dase trudim, tako neko ima dar ohrabrivanja ili teãenja. Oni ve-oma jednostavno ohrabruju druge; to im doœe nekako priro-dno. Iako neki moæda obezvreœuju dar ohrabrivanja, jasmatram da je to jedan od najpotrebnijih darova na svetu.

Predivno je poznavati ljude s tim darom ili jednostavno bitiu njihovoj blizini. Ako tebi ohrabrivanje drugih ne dolazi pri-rodno, molim te nemoj se obeshrabriti ili imati loãe miãljenje osebi. Ja imam dar davanja i pamtim da sam, joã kao malo dete,volela da planiram kako ñu nekome dati poklon koji ñe ga


razveseliti. Nemaju svi duhovni dar davanja (koji je, takoœe,zajedno sa darom ohrabrivanja, naveden u Rimljanima 12), alisu svi pouåeni da budu dareæljivi i da to åine sa svrhom.

Smej se!

Veñina od nas je barem neãto åula o vaænosti smeha za naãe fi-ziåko i psihiåko zdravlje. Smeãkanje je poput vrata od smeja-nja, a smejati se trebamo åesto i sa svrhom.

Biblija kaæe da je veselo srce dobar lek (vidi Poslovice17:22). Jedna od predivnih stvari koje sam primetila kod mojeuåiteljske sluæbe je da sam vrlo zabavna. Kaæem da je to pre-divno jer me, u onom ãto bih ja nazvala „normalni svet”, ljudine bi tako opisali. Shvatila sam da, s obzirom da je Duh Svetitaj koji govori kroz mene, On oåigledno zna za vrednost hu-mora i isceljujuñe rezultate koje donosi.

Bog æeli da se smejemo i da zasmejavamo druge. To ne znaåida bi svi trebali da postanemo ãaljivdæije ili da se smejemo uneprikladno vreme, ali svakako moæemo pomoñi jedni drugi-ma ako malo leæernije pristupamo æivotu. Umesto da sebe uzi-mamo tako ozbiljno, svima bi nam bilo bolje kad bi nauåili dase ãalimo na svoj raåun.

Zadnja tri puta kad sam obukla bele pantalone, prosula samkafu po sebi. Posle toga, mogla sam ili misliti o sebi kao oãeprtlji, kojoj sve ispada iz ruke, i poåeti da se obezvreœujem ilisam mogla da od toga napravim ãalu i viãe pazim drugi put.Godinama sam sluãala kako ljudi sâmi sebe verbalno po-niæavaju za svaku greãku koju naprave i verujem da Boga toæalosti. Ako znamo svoju vrednost u Hristu, o sebi nikad ne bitrebalo da govorimo stvari kojima obezvreœujemo ono ãto jeBog stvorio.


Zaãto ne bi imali naviku da pomaæemo ljudima da vide kakosvi mi pravimo glupe greãke, ali i da moæemo izabrati hoñemoli se zbog njih smejati ili zabrinuti? Dozvoli ljudima da budunesavrãeni! Svet i æivot su puni pritisaka i zato nam je potre-bno da åujemo ljubaznu reå, koja ñe nam dati do znanja dasmo joã uvek prihvañeni i dragoceni.

Kad se nalaziã meœu ljudima koji prave greãke, pokuãaj daih odmah podsetiã na njihove jake strane ili na neãto lepo ãto sivideo da su nedavno uåinili. Moje dve kñerke su predivne ipredane majke. Kad se oseñaju loãe. zbog neåeg ãto nisu dobronapravile, podsetim ih na to da su divne majke i naglasim imkoliko je to vaæno. Ne bi trebalo da olako uzimamo ono ãto lju-di dobro urade. Œavo „radi prekovremeno” nastojeñi da dove-de do toga da se ljudi oseñaju kao promaãaji; mi bi trebalijednako toliko da se potrudimo da uåinimo da se ljudi oseñajukao uspeh.

Niãta ne moæe da promeni neku loãu situaciju tako brzo kaosmeh. Prerano u æivotu uguãimo „malo dete” u nama. Izgledada se deca ne zabrinjavaju toliko ako im neãto ispadne, ako za-prljaju odeñu, ako se spotaknu i padnu, ili uåine kakvu drugugreãku. Obiåno pronaœu naåin da nastave sa smejanjem i za-bavljanjem, dokle god im to odrasli dozvole. Isus je rekao daneñemo uñi u predivan æivot koji nam Bog obeñava, ako ne bu-demo kao mala deca (vidi Luka 18:17). Zato preporuåujem dapomognemo jedni drugima po tom pitanju.

Volim da budem u blizini ljudi koji na mene ne vrãe pritisakda budem savrãena. Bog nas voli bezuslovno, ãto znaåi da nasprihvata takve kakvi jesmo, a onda nam pomaæe da budemosve ãto moæemo biti. Osmehivanje je znak prihvatanja. Poma-gati ljudima da se smeju na svoj raåun je naåin da se kaæe: „Pri-hvatam tebe, tvoje slabosti i sve ostalo.”


Biti strpljiv sa tuœim slabostima je jedan jednostavan naåinza pokazivanje ljubavi. Apostol Pavle je pouåavao ljude daohrabruju i izgraœuju druge i åesto ih je na to podseñao.„Uteãavajte (engleski prijevod kaæe „ohrabrujte”; op. prev.)zato i podræavajte jedan drugoga, kao ãto to i åinite” (1. Solu-njanima 5:11). Duh Sveti je Onaj koji æivi u nama, koji nas teãi,ohrabruje i pouåava. On nas podstiåe da budemo sve ãtomoæemo biti. Kad pogreãimo, On nas ne osuœuje, nego nasohrabruje da idemo dalje.

Nedostatak ohrabrenja izaziva depresiju, oåaj i razvod, ispreåava ljude da ostvare svoje potencijale. Svi mi trebamoohrabrenje. Joã jednom æelim da naglasim, jednostavno ohra-brenje je jedan od glavnih naåina na koji moæemo promovisatirevoluciju ljubavi u naãem druãtvu.

Naglasi pozitivnu stranu!

Bog je poåeo da mi pokazuje kako je jedan od naåina na kojimogu voleti svog muæa to ãto mu neñu pominjati sitne greãkekoje åini – kao ãto je zaboravljanje gaãenja svetla u WC-u. Ve-rovatno je zaboravio da uradi neãto ãto sam ga zamolila – po-put odnoãenja moje putne torbe uz stepenice, u mojukancelariju, tako da se ja sutra ujutro ne bi morala natezati snjom, dok pokuãavam da se razbudim. Postoji doslovno stoti-ne sitnih stvari koje svi radimo, a koje mogu iritirati ljude okonas. Ali, moæemo izabrati da preœemo preko njih i da se setimoda svi to åinimo.

Ako stvarno treba da se razraåunaã s neåim, samo napred,ali imaj na umu da veñina naruãenih meœuljudskih odnosazavrãi tako, jer je neko od neåeg sitnog i nebitnog napravioneãto veoma bitno. Ljudi bivaju razdirani i oslabljeni svaki put


kad se podsete na neãto ãto nisu dobro uradili. Provela sammnoge godine „pominjuñi” stvari koje su me iritirale, u nadi dañe ljudi prestati da ih åine, ali sam shvatila da su ih moji ko-mentari samo pritiskali i da im je zbog toga bilo neprijatno umom druãtvu. Otkrila sam da su molitva i naglaãavanje pozi-tivnih strana mnogo delotvorniji.

Kad naglaãavamo vrline koje ljudi imaju i stvari koje dobrorade, oni su motivisani da nadvladaju svoje slabosti i greãke.Bila sam iznenaœena veliåinom izazova na poåetku, kad samodluåila da neñu pominjati ono ãto me iritira i da ñu to potpu-no zanemariti. Sad sam doãla do shvatanja da je moje iritiranjenekom malom stvari veñi problem nego sâma ta stvar koja meiritira. Zaãto me iritira to ãto je neko zaboravio da ugasi svetlou WC-u? Zaboravim li ja ikad da ugasim svetlo? Pa, naravno.

Nedavno sam prigovorila Daveu ãto je sedeo na ivici kreve-ta, koji sam ja veñ namestila, a da ga nije popravio kad je odla-zio iz sobe. Ãokiran, on me pogledao i podsetio da sam ustvarija bila ta koja je sedela na krevetu, a ne on! Neverovatno! Bilasam tako sigurna da je to Dave uåinio da sam potpuno zabora-vila da sam ja ona koja je kriva! Ovaj primer nam moæe poka-zati kako nas taj duh traæenja tuœih greãaka moæe zaslepiti dane vidimo svoje greãke, dok nas u isto vreme gura da optuæuje-mo druge.

Pokaæi ljubav naglaãavajuñi pozitivne strane kod ljudi. Za-nimljivo je da nam nije potreban bilo kakav trud da bi pronaãlinegativne stvari koje ljudi åine. Kao da na sebi imaju crvenableãteña svetla. Ali, namerno moramo gledati pozitivne strane– bar dok ne steknemo nove navike!

Kao ãto sam veñ sugerisala, poåni s tim da svaki dan baremtroje ljudi od tebe dobije ohrabrenje ili kompliment. Na krajudana, preispitaj da li si ispunio svoj dnevni cilj i podseti sebena ljude koje si tog dana blagoslovio. Kad ti tri osobe dnevno


postanu normalna stvar, poveñaj svoj cilj na ãest, pa deset, a dotada ñe ti veñ biti normalno da ohrabriã svaku osobu s kojomkontaktiraã.

Tvoj kompliment ne mora da bude neãto veliko. Male stva-ri, poput „Ta boja ti stvarno dobro stoji”, „Sviœa mi se tvoja fri-zura”, „Imaã dobru koãulju”, „Uz tebe se oseñam sigurno”,„Stvarno se trudiã” ili „Drago mi je ãto te imam za prijatelja”,su veoma delotvorne i pune znaåenja. Dok budeã naglaãavaopozitivne strane, oseñañeã se sreñnije. Dakle, ne samo da ti da-jeã, nego u isto vreme i primaã korist.


REVOLUCIONER LJUBAVIJohn C. Maxwell

Ohrabrenje menja sve

Ohrabrenje je neãto predivno. Njegov uticaj moæe da budedubok – gotovo åudesan. Reå ohrabrenja koju uåitelj upuñujeuåeniku moæe da promeni æivot detetu. Reå supruænikovogohrabrenja moæe spasiti brak. Reå ohrabrenja, koju izgovoriosoba na nekoj vodeñoj poziciji, moæe nadahnuti neku druguosobu da dosegne svoje potencijale. Kao ãto Zig Ziglar kaæe:„Nikad ne znaã u kojem trenutku nekoliko iskrenih reåi moæeda utiåe na celi æivot.” Ohrabriti ljude znaåi pomoñi im da ste-knu hrabrost koju moæda prirodno nemaju – hrabrost da sesuoåe sa predstojeñim danom, da urade ispravnu stvar, da ri-zikuju, da naprave razliku. Srce ohrabrenja åini prenoãenje in-formacije nekoj osobi da je dragocena i vredna. Kad ljudimapomognemo da se oseñaju dragocenim, sposobnim i motivi-sanim, åesto moæemo videti kako im se æivoti zauvek prome-ne. A katkad, moæemo videti i da oni menjaju svet.

Ako si roditelj, imaã odgovornost da ohrabrujeã ålanovesvoje porodice. Ako si voœa u nekoj organizaciji, moæeã dra-matiåno da poveñaã delotvornost svog tima proporcionalnokoliåini ohrabrenja koje dajeã ljudima koje vodiã. Kao prijatelj,imaã privilegiju da izgovoriã ohrabrujuñe reåi koje nekomemogu pomoñi da izdræi kroz teæak period ili da se izbori zaneãto veliko. Kao hriãñanin, imaã snagu da predstaviã Isusakroz to ãto ñeã voleti druge i podizati ih ohrabrujuñim reåima.


Pridruæi se!

Nikad nemoj potceniti snagu ohrabrenja. 1920-ih godinalekar, savetnik i psiholog George W. Crane je poåeo da preda-je socijalnu psihologiju, na univerzitetu Northwestern Univer-sity, u Chicagu. Iako je bio nov na poziciji univerzitetskogprofesora, bio je pronicljiv u prouåavanju ljudske prirode iåvrsto je verovao da studiranje psihologije studentima morabiti praktiåno i primenjivo.

Jedna od prvih grupa studenata kojima je predavao sasto-jala se od „veåernjih” studenata, koji su bili neãto stariji od pro-seånih studenata na fakultetima. Mladi muãkarci i æene sudanju radili u prodavnicama, kancelarijama i fabrikama Chica-ga, a uveåe i noñu su se usavrãavali pohaœajuñi predavanja.

Jedno veåe, posle predavanja, mlada æena po imenu Lois,koja se zbog posla u Chicagu doselila iz malog grada u dræaviWisconsin, poverila se profesoru Craneu kako se oseñausamljeno i izolovano.

„Ne poznajem nikoga, osim par devojaka iz kancelarije”,poæalila se. „Noñu idem u svoju sobu i piãem pisma svojimakuñi. Jedina stvar koja me, iz dana u dan, dræi u æivotu je nadada ñu primiti pismo od svojih prijatelja iz Wisconsina.”

Pokrenut uglavnom æeljom da odgovori na Loisin problem,profesor Crane je veñ iduñe sedmice doãao na predavanje saidejom koju je nazvao „Kompliment klub”. To je trebao da bu-de prvi od nekoliko praktiånih zadataka koje je planirao da imzada za taj semestar.

Profesor je rekao studentima: „Svaki dan morate da koristi-te svoju psihologiju, bilo kod kuñe ili na poslu ili u javnom pre-vozu. Za prvi mesec, vaã pismeni zadatak ñe biti „Komplimentklub”. Svaki dan ñete dati po jedan iskreni kompliment svakojod tri razliåite osobe. Ako æelite moæete da poveñate taj broj,


ali ãto se ocene tiåe, svaki dan morate davati komplimentenajmanje trima osobama sledeñih 30 dana… Zatim, na krajutog tridesetdnevnog eksperimenta, æelim da napiãete kratkiizveãtaj o svojim iskustvima. Ukljuåite promene koje ste pri-metili kod ljudi oko vas, kao i vaã izmenjen pogled na æivot.”1

Neki studenti su odbili taj zadatak. Neki su se æalili da nisuznali ãta bi rekli. Drugi su se plaãili da ñe biti odbaåeni. Nekoli-ko njih je mislilo da je nepoãteno davati kompliment nekom koim se ne sviœa. „Pretpostavimo da sretnete nekog ko vam sene sviœa…”, jedan åovek je krenuo da objaãnjava. „Zar ne bibilo neiskreno hvaliti svog neprijatelja?”

„Ne, nije neiskreno dati neprijatelju kompliment” - odgovo-rio je profesor - „jer kompliment je jedna iskrena izjava pohva-le za neku objektivno vrednu osobinu ili zaslugu kojazasluæuje komentar. Videñete da svako ima barem neku za-slugu ili vrlinu…

Vaãa pohvala moæe da spasi moralno stanje neke usamlje-ne duãe, koja je bila gotovo spremna da odustane od åinjenjadobrih dela. Nikad ne znate koliko vaã obiåan komplimentmoæe da znaåi nekom deåaku ili devojåici, muãkarcu ili æeni, ukritiånom trenutku, kad su veñ spremni da odustanu od bor-be.”2

Craneovi studenti su otkrili da su njihovi iskreni komplimen-ti imali pozitivan uticaj na ljude oko njih, a to iskustvo je imalojoã i veñi uticaj na sâme studente. Lois je procvetala u pravudruãtvenu osobu koja „obasja” prostoriju u koju uœe. Jedandrugi student, cura koja je bila spremna da dâ otkaz na poslusekretarice zbog veoma napornog ãefa, je tom istom ãefupoåela davati komplimente, iako ispoåetka kroz zube. Kako jevreme prolazilo, ne samo da se promenio njegov dotadaãnjigrub odnos prema njoj, nego se ni ona viãe nije ljutila na nje-


ga. Na kraju su se istinski poåeli sviœati jedno drugom i venåalisu se.

Craneov „Kompliment klub” nama danas verovatno zvuåipomalo sladunjavo. Ali, principi koji stoje iza toga i danas suna snazi kao ãto su bili i 1920-ih godina. Profesor Crane jepredavao ono ãto ja zovem „princip lifta”, a koji kaæe: u naãimmeœusobnim odnosima mi ljude moæemo podizati ili spuãtati.On je pokuãao da pouåi svoje studente kako da budu proaktiv-ni. Rekao im je: „Svet oåajniåki treba poãtovanje. Ljudi su gla-dni komplimenata. Ali, neko treba da zakotrlja loptu i da prvikaæe lepu stvar svom kolegi.”3 Prihvatio je miãljenje Benjami-na Franklina, koji je åvrsto verovao u sledeñe: „Kao ãto smoodgovorni za svaku beskorisnu reå, treba da budemo odgo-vorni i za svako beskorisno ñutanje.”

Pet stvari koje svaki ohrabrivaå trebada zna o ljudima

Ti imaã ogromnu snagu da utiåeã na æivot ljudi oko sebe.Tvoje ohrabrenje moæe promeniti neåiji dan, sedmicu ili åakæivot i usmeriti tu osobu u potpuno drugaåijem pravcu.

Teãko je ohrabriti ljude, ako ne znaã ãto ih ohrabruje. Da-kle, poåni posmatrati ljude i uoåavati ãta im je vaæno. Saznajãta ih podiæe. Za poåetak, poåni da koristiã ovih pet stvari kojeja znam o ljudima:

1. Svako æeli biti neko.Svaka osoba æeli da bude prihvañena. Svako æeli da bude

voljen. Svako æeli da se o njemu misli dobro. Svako æeli da bu-de neko (vaæan). To vredi za sve – od najmlaœe dece do naj-starijih odraslih ljudi.


Kako ljudima moæeã pomoñi da se oseñaju kao da su nekevaæne osobe? Posmatrajuñi ih kao da su åista „desetka”. Ve-rujem da veñina ljudi reaguje na naãa oåekivanja prema nji-ma. Ako misliã najbolje o njima, oni ti uopãteno daju svojenajbolje. Ako se prema njima ponaãaã kao da su „desetka”,oni ñe reagovati kao da su „desetka”. Ako se prema nekomeponaãaã kao da je „dvojka”, on ñe reagovati kao „dvojka”. Lju-di æele prepoznavanje i prihvatanje. To je duboka æelja ljud-skog srca i mi ljudima moæemo pomoñi da postanu neãtoveliko, jednostavno time ãto ñemo im pokazivati da verujemou njih.

2. Nikog nije briga koliko znaã, veñ koliko ti jestalo.Ljudi ne æele da znaju koliko smo mi pametni. Oni ne æele

da znaju koliko smo mi duhovni. Oni ne æele da znaju ni kojediplome, titule ili materijalno bogatstvo mi posedujemo. Jedi-na stvar koju stvarno æele znati jeste da li nam je do njih istin-ski stalo. Mi, kroz naãe æivote, drugima treba da pokaæemoBoæju ljubav.

Tu lekciju sam nauåio od Katie Hutchison, moje uåiteljice iznedeljne ãkole (kad sam iãao u drugi razred). Bila je nevero-vatna. Volela me i to sam znao. Kad sam bio bolestan i nisamdoãao u crkvu, ona bi te sedmice doãla da me poseti.

„O, Johnny, nedostajao si mi proãle nedelje u crkvi”, reklabi mi. „Æelela sam da vidim kako si.” Dala bi mi neãto biæuterije(jeftinog nakita) za koji sam ja mislio da vredi milion dolara i re-kla: „Nadam se da ñeã iduñe nedelje moñi da doœeã u nedelj-nu ãkolu, jer nam mnogo nedostajeã. Taånije, kad doœeã uuåionicu, æelim da budem sigurna da sam te videla, pa kad jaustanem da pouåavam, hoñeã li mi samo malo mahnuti ru-kom?” (U njenom razredu je bilo skoro 50 dece!) „Tad ñu te vi-


deti, pa ñu se nasmeãiti, pa ñu se bolje oseñati, pa ñu bolje ipouåavati.”

Kad bi doãla nedelja, ja bih iãao bez obzira na to kako samse oseñao. Mahnuo bi joj, a ona bi se nasmeãila, klimnula gla-vom i nastavila sa pouåavanjem. Znao sam koliko joj je stalodo mene i zbog toga sam se oseñao kao da mogu uåiniti biloãta.

3. Svako u telu Hristovom pripada svakome utelu Hristovom.Previãe hriãñana pokuãava æiveti kao da su sâmi na svetu.

Oni postanu nezainteresovani za druge i oåekuju od njih da ioni æive sâmi za sebe. Ali, telo Hristovo nije zamiãljeno da fun-kcioniãe na takav naåin.

Kad hriãñanin pokuãava da ide sâm kroz æivot, on je poputzidara iz humoristiåke priåe koju sam jednom prilikom åuo. Tajzidar je trebao da prenese oko 250 kg cigli sa vrha jedneåetvorospratnice dole na trotoar. Sledeñi malo duæi citat sunavodno njegove vlastite reåi, koje je napisao na jednom for-mularu za osiguranje.

„Predugo bi mi trebalo da te cigle ruåno prenesem dole, za-to sam odluåio da ih stavim u baåvu i spustim dizalicom kojusam priåvrstio za vrh zgrade. Poãto sam u prizemlju zavezaosigurnosno uæe, popeo sam se na vrh zgrade, priåvrstio uæeoko baåve, napunio je ciglama i obesio tako da se moæe spu-stiti na trotoar.

Zatim sam otiãao dole na trotoar i odvezao uæe, åvrsto gadræeñi, da bih baåvu mogao polako da spustim. Ali, s obziromda sam ja teæak samo oko 70 kg, teret teæak 250 kg me podi-gao sa zemlje tako brzo da se nisam uspeo setiti da pustimuæe. Dok sam prolazio izmeœu drugog i treñeg sprata, udario


sam u baåvu koja je padala dole. To objaãnjava modrice i ranena gornem delu mog tela.

Åvrsto sam se dræao za uæe sve dok nisam doãao do vrha,gde su mi ruke udarile u dizalicu. To objaãnjava moj slomljenipalac.

Nekako u isto vreme, baåva je tako snaæno udarila u trotoarda joj je ispalo dno. S obzirom da su cigle poispadale iz baåvekroz prazno dno, baåva je sâma teæila svega oko 20 kg, takoda sam ja sa svojih 70-ak kilograma poåeo brzo da padam, joãuvek se dræeñi za uæe. Pri padu sam udario u praznu baåvukoja je velikom brzinom iãla prema gore. To objaãnjava mojslomljeni zglob.

Time usporen samo malo, nastavio sam da padam, da bina kraju pao na gomilu cigli. To objaãnjava moje uganuñe leœai slomljenu kljuånu kost.

U tom trenutku sam potpuno izgubio svest, pustio uæe, aprazna baåva je pala dole na mene. To objaãnjava moje ranena glavi.

Ãto se tiåe zadnjeg pitanja u vaãem formularu za osigura-nje (Ãta bi uåinili da vam se dogodi ista situacija?), primite kznanju da sam odluåio da viãe nikad neki posao neñu raditisâm.”4

To je ono ãto se, u duhovnom smislu, desi kad ljudi ne osta-nu povezani s telom Hristovim. Bog nikog od nas nije obliko-vao da æivi i radi sâm. Mi treba da ohrabrujemo i pomaæemojedni druge. Kao braña i sestre, na putovanje æivota treba daidemo zajedno.


4. Svako ko ohrabruje nekoga zapravo utiåe namnogo ljudi.Kroz æivot, mnogo ljudi mi je pomoglo i ohrabrilo me. Kad

se sad sa 61 godinom okrenem unazad, zadivljen sam kolikosu drugi bili velikoduãni i ljubazni prema meni.

Jedan od tih ljudi je bio i Glen Leatherwood, joã jedan odmojih divnih uåitelja iz nedeljne ãkole, kad sam bio u sedmomrazredu. Bili smo jedna nezgodna grupa: uvek smo se vrpoljili,okretali, priåali, tukli se – sve, samo ne sluãali. Ali, Glena smosluãali, jer nas je voleo i ohrabrivao.

Jednog dana, njegov glas je poåeo da se menja i svako de-te se okrenulo da ga pogleda. I on je gledao u nas, a suze sumu samo tekle niz obraze.

Rekao je: „Posle åasa, voleo bih da nakratko popriåam saSteve Bennerom, Phil Conradom, Junior Fowlerom i JohnomMaxwellom. Imam neãto prekrasno da vam kaæem.”

Kad smo se sreli posle åasa, rekao nam je: „Svake suboteuveåe, molim se za svakog deåaka u mom sedmom razredu.Juåe uveåe sam osetio kako mi Bog kaæe da ñete vas åetvori-ca biti pozvani u sluæbu. Æeleo sam da budem prvi koji ñe vamto reñi. Takoœe, æelim da budem prvi koji ñe poloæiti ruke navas i moliti za vas.”

Glen je poloæio ruke na naãe glave i dao mi ono ãto samuvek smatrao svojim sluæbenim rukopolaganjem (uvoœenjem)za sluæbu. I bio je u pravu. Sva åetvorica smo postali pastori usluæbi.

Mnogo godina kasnije, otiãao sam da posetim Glena. Pitaosam ga koliko je ljudi, tokom ovih godina, iz njegovih razredanedeljne ãkole otiãlo u sluæbu. Rekao je da nije siguran zataåan broj, ali da sigurno zna za njih 30.

Pitam se koliko je crkava imalo koristi od ljubavi i ohrabre-nja koje je on svake godine davao mnoãtvu dece koja su kod


njega bila u sedmom razredu. Na koliko æivotâ su uticale nje-gove reåi ohrabrenja? To verovatno neñu znati dok ne doœemu nebo. Ali, mogu ti reñi ovo: svako ko nekoga ohrabri, utiåena mnogo ljudi.

5. Bog voli svakoga.Mnogi hriãñani imaju tendenciju da budu previãe selektivni

po pitanju toga koga ñe ohrabriti i kome ñe pomoñi. Traæe lju-de poput sebe. Neki åak veruju da bi trebalo da pomaæu samoonima koji veruju ono ãto i oni veruju i koji misle isto ãto i oni.Meœutim, tako ne bi trebalo da bude. Isus nije tako åinio.

Pre mnogo godina, proåitao sam priåu o åoveku koji je paou jamu iz koje nije mogao da izaœe, i o tome kako su se drugiljudi odnosili prema njemu. Evo te priåe.

„Subjektivna osoba je doãla i rekla: ’Saoseñam s to-bom.’

Objektivna osoba je doãla i rekla: ’Logiåno je i bilooåekivati da ñe neko pasti dole.’

Farisej je rekao: ’Samo zli ljudi padaju u jame.’Matematiåar je raåunao kolika je bila verovatnoña da

neko upadne u tu rupu.Novinar je hteo ekskluzivnu priåu o åoveku u jami.Fundamentalista je rekao: ’Ti si zasluæio da padneã u

jamu.’Kalvinista je rekao: ’Da si bio spaãen, nikad ne bi pao

u tu rupu.’Arminista je rekao: ’Ti si bio spaãen, ali si svejedno

pao u rupu.’Harizmata je rekao: ’Samo ispovedaj da nisi u toj ru-

pi.’Geolog mu je rekao da osmotri naslage stena u rupi.


Poreznik ga je pitao plaña li porez i daæbine na turupu.

Graœevinski inspektor ga je pitao ima li dozvolu za is-kopavanje te rupe.

Osoba koja pliva u samosaæaljevanju rekla mu je:’Ma to nije niãta! Trebalo je da vidiã moju rupu!’

Optimista je rekao: ’Moglo je biti i gore.’Pesimista je rekao: ’Situacija ñe sigurno biti joã gora.’Isus je video åoveka u rupi, pruæio mu ruku i izvukao

ga napolje.”Isus je doãao da bi dao svoj æivot za ljude. Stalo mu je do

ljudi. I tebi i meni bi trebalo da je stalo do ljudi. Uvek bi trebaliimati na umu da Bog voli sve ljude i da bi trebalo da tretiramodruge onako kako bi ih i Isus tretirao. Treba da ih ohrabrujemoda budu ono za ãta ih je Bog stvorio.

Verujem da svako, duboko u sebi, æeli biti osoba koja ohra-bruje. Svako ko poznaje Isusa, æeli da bude poput Njega – åaki najnegativnija osoba. Zaãto to kaæem? Zato ãto verujem dasvi æelimo pozitivno uticati na tuœe æivote. Æelimo da po-veñamo vrednost u tuœim æivotima, a ne da im je oduzmemo.

Molim te, dozvoli mi da budem osoba koja tebe ohrabruje.Ti moæeã napraviti razliku. Ti moæeã poveñati vrednost u tuœimæivotima. Ti moæeã dobro predstavljati Isusa i jednog dana åutireåi: „Dobrodoãao, dobri i verni slugo.” Svako moæe postatiohrabrivaå. Ne moraã da budeã bogat. Ne moraã da budeãgenijalac. Ne moraã da imaã neku veliku harizmu. Ne moraãda imaã ni sve to zajedno. Samo treba da ti je stalo do ljudi i dasi voljan poåeti. Ne moraã uåiniti niãta veliko ili spektakularno.Male stvari koje åiniã svaki dan imaju potencijal da ostvaremnogo veñi uticaj nego ãto to moæeã zamisliti.

• Primeti kad neko neãto dobro radi.• Daj nekome iskreni kompliment.


• Pomozi nekome u potrebi.• Ponudi nekome rame za plakanje.• Raduj se sa onim ko je uspeo u neåemu.• Daj nekome nadu.Ti to moæeã. Deluj veñ sada. Imaj na umu ovaj citat koji mi

se uvek sviœao: „Verujem da ñu ovim svetom proñi samo je-dnom. Dakle, sve dobro ãto mogu uåiniti, bilo koje dobroåin-stvo koje mogu iskazati nekom drugom stvorenju – hajde dato uåinim! Nemoj da to odlaæem ili zanemarujem, jer nikadviãe neñu prolaziti ovim putem.”5


HJGPOGLAVLJE

10Predani åinjenju delâ ljubavi

…pazimo jedan na drugoga, da se takmiåimo u ljubavii u dobrim delima!

Jevrejima 10:24

Da li si ikad sedeo sa svojim braånim partnerom, ålanom po-rodice ili prijateljem i razgovarao o naåinima na koje moæetebiti blagoslov za druge? Usudiñu se reñi da veñina vas nije, a dopre oko tri godine nisam ni ja. Kao ãto sam veñ pomenula u 6.poglavlju, sad su mi takvi razgovori zabavni i mnogo mi po-maæu. Svi se mi uzbudimo kad razmiãljamo i razgovaramo otome kako bi mogli pomoñi drugim ljudima. Ako ne budemociljano radili stvari koje ñe pomoñi drugim ljudima, neñe doñido revolucije ljubavi. Moramo sebi zadati ciljeve i truditi se daih postignemo.

Kad sam jednom odluåila da ljubav prema drugima uåinimtemom svoga æivota, ne prestajem da traæim razliåite naåine dapokaæem ljubav. Ljubav nije teorija ili samo neãto ãto izgovara-mo. Ljubav je pitanje delovanja (vidi 1. Jovanova 3:18). Midrugim ljudima moæemo da pokaæemo ljubav kroz ohrabriva-nje lepim reåima i izraæavanje koliko ih smatramo dragoceni-ma, kao ãto sam veñ naglasila u proãlom poglavlju, ali tu ljubavtreba da izrazimo i kroz koriãtenje svog vremena, snage, mate-rijalnih dobara i novca.

Moæda si uveren da nemaã niãta ãto bi mogao dati. Moæda siu dugovima i dajeã sve od sebe da platiã svoje raåune, pa te isâma pomisao da neãto daã drugima iritira ili rastuæuje, jeræeliã dati, ali ne vidiã kako bi to bilo moguñe. Postoje doslovnohiljade naåina na koje moæeã dati i ãiriti ljubav, ako si samospreman da ih predano potraæiã.

Govori i deluj

Smatram da je velika greãka govoriti ljudima ãta da rade, a nedati im i informaciju kako da to urade. Mnogi ljudi govore oljubavi, ali sama priåa o njoj neñe ljudima dati neke konkretneideje kako da pokaæu ljubav na praktiåne naåine. Upravo samletimiåno proåitala jednu knjigu o ljubavi. Knjiga ima 210stranica i predstavlja uåenje o tome kako nam je Isus dao jednunovu zapovest koju treba da sledimo, a to je da ljubimo jednidruge kao ãto je On ljubio nas, kao i da ñe po toj ljubavi svetupoznati Njega (vidi Jovan 13:34-35). Ali, u njoj nisam pro-naãla ni jednu praktiånu ideju ili kreativnu misao o tome kako

bi to zapravo trebalo da izgleda u æivotu nekog pojedinca.Autor stalno ponavlja da je ljubav prema drugima najvaænijastvar koju moæemo åiniti. Ali, da budem iskrena, kad bi ta


knjiga bila svo znanje koje ja imam o ljubavi, ne bih imala poj-ma odakle i kako da poånem sa praktikovanjem te ljubavi. Mi-slim da ljudi æele raditi ono ãto je ispravno, ali trebaju nekogko ñe ih voditi ukazujuñi im na pravac ispravnog.

Isus nije samo govorio o ljubavi. Seti se, u Delima apostol-skim 10:38 piãe da je iãao åineñi dobro i ozdravljajuñi sve kojeje œavo muåio. Svakog dana, Njegovi uåenici su Ga gledali ka-ko pomaæe ljudima, sluãa ih i dozvoljava da Njegovi planovibudu poremeñeni ako Mu doœe neko sa potrebom. Gledali suGa kako se brinuo da uvek imaju sa sobom novca za siro-maãne. Takoœe, gledali su kako je brzo opraãtao i bio strpljiv saslabima. Bio je ljubazan, ponizan, ohrabrivao je druge i nikadnije odustajao ni od koga. Isus nije samo priåao o ljubavi; po-kazao je svima oko sebe kako voleti. Naãe reåi su vaæne, alinaãa dela imaju veñu teæinu.

Naãe reåi su vaæne, ali naãa dela imajuveñu teæinu.

Naã najveñi problem

Najveñi problem koji imamo u hriãñanstvu je da sluãamo ljudekako nam govore ãta da radimo. Åak i mi kaæemo drugima ãtatreba raditi, a onda izaœemo iz crkvene zgrade ili sa prouåava-nja Biblije i ne uåinimo niãta. Nije vaæno ono ãto mi mislimo daznamo. Dokaz onoga ãto znamo se nalazi u onome ãto åinimo.Isus je rekao da ñe nas prepoznati po naãim plodovima (vidiMatej 12:33), ãto znaåi da ljudi mogu reñi ko smo mi stvarnoiznutra po onome ãto åinimo i po naãim stavovima.

Moram stalno da se pitam: „Ãta åinim da bih stvarno poka-zala ljubav?” Apostol Pavle je rekao da nas znanje moæe preva-

Predani å in jen ju delâ l jubav i 169

riti. Moæemo postati zaslepljeni ponosom na ono ãto znamo dotaåke da ne vidimo kako ustvari ne praktikujemo ono ãto zna-mo. Pavle je rekao Korinñanima da sâmo znanje nadima pono-som, a da ljubav podiæe, izgraœuje i ohrabruje ljude da uzrastudo svoje punine (vidi 1. Korinñanima 8:1). Svi bi trebali da sepotrudimo da ne postoji jaz izmeœu onog ãto govorimo i onogãto åinimo. Nije nikakvo åudo ãto svet optuæuje mnogehriãñane da su licemeri, jer oni to stvarno jesu.

Mnogo godina sam iãla u crkvu u kojoj se o misiji govorilojednom godiãnje – na „Misijsku nedelju”. Ne señam se da samikad åula neãto o dosezanju siromaãnih i potlaåenih u naãemgradu. Veñina propovedi, koje sam åula, bila je o doktrinarnimpitanjima, a ne o praktiånim aspektima hriãñanstva i naåinimaponaãanja u svojoj okolini. Vaæno je biti utemeljen u doktrini,ali je isto tako vaæno i razumevanje kako æiveti svakodnevniæivot. Crkva je bila puna ogovaranja, podelâ i borbi za pozicije.U mnogo åemu se nismo razlikovali od sveta – jednostavnosmo iãli u crkvu. Na kraju, zamolili su me da napustim tucrkvu, jer sam bila preradikalna i previãe entuzijastiåna po pi-tanju nadprirodnih Boæjih darova, za koje sam otkrila da suhriãñanima na raspolaganju. Postala sam uzbuœena hriãñankapuna entuzijazma, pa mi je reåeno kako sam previãe emoci-onalna i kako bi trebalo da se „ohladim”.

Otiãla u drugu crkvu, gde su ljudi bili puni entuzijazma popitanju stvari koje su i mene mnogo zanimale. Ljudi u toj crkvisu bili veoma ukljuåeni u evangelizaciju. Bila sam uzbuœena istvarno sam æelela sluæiti Gospodu, pa sam organizovala grupuæena da svakog petka idemo na ulicu naoruæane traktatima.Davale smo ih ljudima dok su izlazili iz prodavnica i stavljaleih na vetrobranska stakla parkiranih automobila. Za nekolikosedmica, podelile smo 10 000 malih knjiga koje su sadræavaleporuku spasenja. Takoœe, svakog utorka uveåe, u svom domu


sam ugoãñavala tim za prouåavanje Biblije, na kojem sam i japouåavala.

Rasla sam u Bogu i bila sam veoma uzbuœena kad je u pita-nju sluæenje Njemu, a onda su me crkvene stareãine pozvale nasastanak i saopãtile mi da sam bila buntovna, jer sam organizo-vala one æene da zajedno delimo traktate bez njihove dozvole.Takoœe, obavestili su Davea da bi on trebao pouåavati na tim-skom prouåavanju Biblije u naãem stanu, a ne ja. Ta crkva sena kraju raspala i danas viãe ne postoji, jednostavno zato ãto sucrkvene stareãine pokuãavale da kontroliãu ljude, a na tajnaåin su åesto guãili i darove koje je Bog davao.

Posle toga, nekoliko godina sam iãla u jednu crkvu u kojojse pouåavalo dobrim stvarima, ali u kojoj, iskreno, nisam vide-la baã puno ljubavi. Ta crkva je minimalno evangelizirala, asredstva koja su odvajali za meœunarodnu evangelizaciju bilasu mala i na kraju ukinuta. Voœe su nam bile sebiåne, pune po-nosa, ljubomorne… Bojali su se tuœeg uspeha. Neki od njih sukontrolisali ljude, a neki su bili izuzetno nezreli. Uvek seoseñam iziritirano kad se setim koliko sam svog æivota pro-trañila ukljuåivanjem u tako neãto. Crkva uopãte, a posebnolokalne crkve, su pozvane na evangelizaciono ispruæanje, a nena zatvaranje u sebe. Misija crkve je da bude svedok u lokal-nim zajednicama, gradovima, nacijama i celom svetu (vidi De-la apostolska 1:8).

Crkva treba predano da æivi ljubav koju Biblija definiãe kaostrpljenje, dobrotu, poniznost, radost zbog tuœeg uspeha, ne-sebiånost, davanje, optimizam, brzo opraãtanje, pokazivanjemilosti umesto osude, dobra dela, pomaganje siromaãnima,udovicama, siroåadima, gladnima, beskuñnicima i potlaåeni-ma. Ljubav polaæe svoj æivot za dobro drugih. Ustvari, ljubavmora biti aktivno ukljuåena ili umire! Ona mora teñi i rasti.


Ãta ñeã uraditi sa svojim srcem?

U 1. Jovanovoj 3:17 postavljeno nam je vaæno pitanje: „Ko da-kle ima bogatstva ovoga sveta i vidi brata svoga u nevolji i za-tvori svoje srce od njega, kako ljubav Boæja stoji u njemu?”Drugim reåima, ovaj stih kaæe da mi moæemo odluåiti hoñemoli otvoriti ili zatvoriti svoja srca kad vidimo neku potrebu. Akostalno donosimo odluku da zatvorimo svoje srce, ljubav Boæjane moæe ostati u nama. Sama priroda ljubavi traæi da ona budeaktivna, jer se radi o neåem æivom. A Bog je ljubav!

Istovremeno, Jovan je dao zapanjujuñi i otreænjujuñi ko-mentar rekavãi da „ko nema ljubavi, taj ne pozna Boga. Jer jeBog ljubav” (1. Jovanova 4:8). Prouåavajuñi Isusov æivot,moæemo da primimo brzu pouku o tome kako bi ljubav trebalada izgleda u svakodnevnom æivotu. Åak bi se moglo reñi, kaoãto je to neko veñ i uåinio, da bi se „verovatno moglo nauåitiviãe o ljubavi prouåavajuñi Isusova zaustavljanja”. On je uvekimao vremena za ljude! Uvek mu je bilo stalo do ljudi! Bez ob-zira gde je iãao, uvek se zaustavljao da pomogne onima koji subili u potrebi.

Budimo praktiåni!

Pitala sam stotine ljudi da mi kaæu ãta su za njih praktiåninaåini kojima moæemo pokazati ljubav. Åitala sam knjige, is-traæivala po internetu i uopãte bila vrlo predana u traæenju kre-ativnih naåina kako da primenim temu ljubavi prema ljudimau svoj svakodnevni æivot. Volela bih da s tobom podelim nekeod stvari koje sam nauåila, ali te isto tako ohrabrujem da i tibudeã kreativan i da podeliã svoje ideje sa drugima. Moæeã po-setiti www.theloverevolution.com, ãto je sluæbena web-strani-


ca pokreta „Revolucija ljubavi”, gde ñeã nañi „linkove” na svepovezane stranice, grafiku, materijale koje moæeã „skinuti”(snimiti) i mnoga druga oruœa koja moæeã upotrebiti u svomdoprinosu da ovaj pokret uznapreduje. Moæeã podeliti svojeideje s drugima, kao i imati moguñnost da uåiã od drugih. Za-pamti, ti si deo revolucije ljubavi! Bez tvog aktivnog sudelova-nja, ona neñe uspeti.

Ovde su neke ideje koje smo skupili od viãe razliåitih ljudi.• Kad je oåigledno da i ti i neka druga osoba æelite isto par-

kirng mesto, prepusti to mesto drugoj osobi i uåini to saosmehom.

• Starijim komãijama pokosi travnjak ili zimi oåisti sneg.• Oåisti kuñu nekoj starijoj osobi ili se ponudi da umesto

nje odeã u kupovinu.• Povezi nekog u crkvu ili na neki drugi dogaœaj, åak iako

ti to uopãte nije usput.• Sluãaj nekog, a da ga ne prekidaã.• Budi ljubazan vozaå.• Pridræi otvorena vrata nekoj nepoznatoj osobi i dopusti

joj da proœe pre tebe.• Ako imaã dug spisak stvari koje treba da platiã u prodav-

nici, a osoba iza tebe ima samo dve stvari, pusti tu osobuda bude prva tj. ispred tebe.

• Priåuvaj dete samohranom roditelju, da bi omoguñio tojosobi da bude malo sâma ili da u miru moæe odraditi nekiposao.

• Za vreme praznika, pozovi u svoj dom osobu koja u istomgradu nema roœake.

• Poãalji nekom pismo, åestitku i/ili cveñe da pokaæeã svojepoãtovanje.

• Daruj samohranoj majci poklon-bon, s kojim ñe moñi daizvede svoju decu na ruåak u restoran.


To funkcioniãe!

Jedna od ideja koje smo primili bila je: „Anonimno plati neåijiobrok u restoranu u kojem jedeã.” Dave i ja to åesto radimo iimamo divne rezultate. Jedno veåe smo u restoranu primetilidve starije gospoœe. Lepo su se sredile i bile su baã slatke. Ose-tili smo æelju da im platimo veåeru i to smo preko konobara iuåinili. Zamolili smo ga da nas pusti da pre njih izaœemo iz res-torana i da im onda kaæe kako je neko æeleo da ih blagosloviveåerom. Naravno, pitale su ga ko je to bio i on im je rekao daje to uåinila jedna crkvena sluæbenica koja propoveda na tele-viziji, i da smo samo æeleli da ih obradujemo.

Nekoliko meseci kasnije, zadesili smo se u istom restoranu.Priãla nam je jedna od tih dveju gospoœa i pitala nas señamo lije se. Oåigledno smo izgledali kao da je se ne señamo, pa nas jebrzo podsetila na celu priåu. Rekla nam je da joj je ono veåe,kad smo je poåastili veåerom, bio roœendan i da joj je mnogoznaåilo ãto je to neko uåinio. Rekla je da je posle toga potraæilamoj televizijski program i da ga od tada stalno gleda. Ne samoda smo imali radost usreñiti te dve gospoœe, nego nas je Go-spod dodatno blagoslovio da smo to mogli uraditi na roœendanjedne od njih. Ona sad i redovno prima uåenje iz Boæje reåi,kroz naã televizijski program, i samo Bog zna koji ñe sve plodo-vi iz toga proiziñi. Dakle, jedan mali åin dobrote i malo finan-sijsko ulaganje su, ne samo obradovali tu æenu, nego i uveli uBoæju reå.

Jedan drugi predlog koji smo primili bio je: „Plati nekomestvari koje je kupio u prodavnici (meãovite robe).” Naã sin je snama podelio priåu koja je ganula moje srce i zbog koje sambila ponosna ãto sam mu majka. On i njegova æena su bili uprodavnici, gde su primetili jednu æenu koja je izgledala umor-no, pod stresom i kao da ima vrlo malo novca. Kupovala je ko-


risteñi spisak stvari i åinilo se da s velikim oprezom uzimastvari sa polica i stavlja ih u svoju korpu. Moj sin je samopriãao, dao joj poklon-bon od sto dolara, rekao joj da sebi kupiono ãto joj treba i odãetao. Jednom sam proåitala sledeñe: lju-bav negde iz senke åeka priliku da se izrazi, zatim iskoraåi,uåini svoje delo i opet se brzo povuåe u senku, åekajuñi novupriliku. Zaista lepa misao, zar ne?

Åesto traæim ljude koji izgledaju obeshrabreno i dam imneãto novca sa jednostavnom porukom: „Bog te voli.” Mnogoputa, åak i ne kaæem neãto o Bogu, samo pokaæem Njegov ka-rakter! Videla sam jednu mladu devojku za vreme njene pauzeu kafeteriji „Starbucks”, gde je radila. Sedela je sama za stolomi izgledala jako umorno. Dala sam joj 50 dolara i rekla: „Samoæelim da te blagoslovim. Sigurno marljivo radiã i æelim da znaãda to cenim.” Izgledala je ãokirano i onda mi rekla: „Ovo jenajlepãa stvar koju mi je iko ikad uåinio.”

Mislim da ne shvatamo koliko se ljudi, koji prolaze porednas, svaki dan oseñaju usamljeno, beznaåajno i imaju malo iliniãta od iskustva sa bezuslovnom ljubavlju. Oni nisu naviklida dobiju iãta „besplatno”, tj. da prime neãto ãto nisu zaradiliili zasluæili. Smatram da je neplanirano åinjenje dobrih stvarinepoznatim ljudima, samo da bi ih blagoslovili i bez ikakvogdrugog razloga, predivan naåin da se pokaæe Boæja ljubav.

Ne zaboravi da åiniã dobro!

Jevrejima 13:16 nas podseña da „ne zaboravljamo dobro åiniti idavati milostinju, jer to su ærtve koje su Bogu mile”. Iako ovajstih govori o åinjenju pomenutih stvari, pre svega onima kojisu u crkvi, ono na ãta æelim ukazati jeste da æivljenje na ovakovelikoduãan naåin ugaœa Bogu. Postoji mnogo drugih biblij-


skih stihova koji nam govore da budemo dobri prema svima, ane samo prema onima koje smatramo istomiãljenicima ili kojisu u naãoj crkvi. Na primer, 1. Solunjanima 5:15 nas pod-stiåe:„svagda idite za dobrom, i meœu sobom i prema svima”.

Æelim te ohrabriti da razmisliã o stvarima koje moæeã uåinitiza ljude koji ti sluæe tako ãto kupe tvoje smeñe ili ti donosepoãtu. To su ljudi koji su celo vreme vezani za naãe æivote, alimi åesto mislimo da oni uæivaju u svom poslu. Ja nikako ne bihæelela mirisati i skupljati smeñe po celi dan.

Jednom prilikom, moja kñerka je napisala poruku ljudimakoji rade na odræavanju åistoñe i koji kupe smeñe ispred nje-nog doma, u kojoj im je napisala kako ceni njihov rad. Åak imje dala i poklon-bon da odu negde na ruåak. Mislim da takvestvari ne samo da blagoslove ljude, nego ih åesto i ãokiraju, jerse gotovo nikad ne deãavaju. Svet je pun ljudi koji naporno ra-de na ne baã ugodnim poslovima, a niko to ne primeñuje.

Jednom sam videla æenu kako åisti kupatilo u prodavnici ukojoj kupujem. Dala sam joj neãto novca i rekla: „Åini se danaporno radite i mislim da ñe vam dobro doñi jedan blago-slov.” Nasmeãila sam se i brzo otiãla. Nekoliko minuta kasnije,pronaãla me u trgovini za cipele i izrazila svoju zahvalnost, go-voreñi kako ju je to delo dobrote „podiglo”.

Rekla mi je da je naporno radila i da se oseñala kao da to ni-ko ne primeñuje. Zadiviñe te ono ãto ñe se desiti u tvom srcu,ako budeã imao naviku da primetiã one koje drugi inaåe ne pri-meñuju. Bog ih posmatra i uæivañe ako Mu se staviã na raspola-ganje u tim poduhvatima.


Praktikuj opãtu kulturu!

Kad smo traæili ideje za iskazivanje ljubavi prema drugima, je-dna osoba je napisala: „Uvek recite ’molim’ i ’hvala’.” To su dvaoblika iskazivanja opãte kulture. Svakako da je praktikovanjeopãte kulture naåin da se pokaæe ljubaznost i poãtovanje pre-ma drugima. Æelim te posebno ohrabriti da budeã kulturan iljubazan kod kuñe prema svojoj porodici. Pokuãavam se uveksetiti da kaæem „Hvala!” kad Dave uradi neãto ãto sam ga za-molila. Vrlo je vaæno da svoje drage ne uzimamo olako i njiho-vu ljubav zdravo za gotovo. Dobro ponaãanje u javnosti trebada bude samo „prelivanje” onog ãto se uobiåajeno åini kodkuñe, iza zatvorenih vrata.

Prema 1. Korinñanima 13:5, ljubav nije nepristojna. Nepri-stojnost obiåno proizlazi iz sebiånosti, a jedan od naåina da seona pobedi jeste da se celo vreme dobro ponaãamo. Naãedruãtvo je puno nepristojnosti, ljutine i sirovosti i to neodraæava Boæji karakter. Isus je rekao da je On „krotka i poni-zna srca” (Matej 11:29) i mi treba da sledimo Njegov primer.

Mi svakako treba da budemo zahvalni i da izraæavamo svojuzahvalnost. Na nekoliko mesta, Biblija kaæe da budemo za-hvalni i da to izrazimo. Moæda mislimo da smo zahvalni ljudi,ali ono ãto je u srcu izlazi i na usta (vidi Matej 12:34). Ako smozaista zahvalni, izraæavanje zahvalnosti bi trebalo da nam jenormalna stvar.

Vreme je veliki dar

Koji god talenat da imaã, ponekad ga ponudi kao dar. Ne mo-raã uvek æeleti ili oåekivati da ti plate ono ãto uradiã. Na pri-mer, ako si fotograf, ponudi se da besplatno fotografiãeã na


venåanju prijatelja ili nekih ljudi za koje znaã da su skromnihfinansijskih moguñnosti.

Ako si frizer, ponudi se da odeã u skloniãte za beskuñnike iãiãaã ih jednom meseåno ili åeãñe, ako hoñeã.

Jedna moja prijateljica je dekorativni soboslikar i nedavnoje provela tri dana, radeñi besplatno, u domu za ugroæene mla-de æene.

Bog je svakome od nas dao sposobnosti i mi bi trebali da ihkoristimo tako da blagoslovimo jedni druge.

U 3. poglavlju sam pomenula æenu koja je imala malo nov-ca, ali je æelela da finansijski podræi misije. Na kraju, doãla jedo novca prodajuñi kolaåe. Njena priåa pokazuje da, ako seodluåimo odupreti tome da niãta ne åinimo, ñemo postati spo-sobni da pronaœemo neãto ãto moæemo uåiniti. A kad se svi uto ukljuåe, neñe dugo potrajati, a dobro ñe nadvladati zlo.

Postavi sebi neke ciljeve

Imajmo neke ciljeve! Åvrsto sam uverena da moramo imati ci-ljeve i planove kako da ih ostvarimo. Moæda moæeã predloæitisvom pastoru da se dogovori sa svim vernicima, da kad u nede-lju izaœu iz crkve, u sledeña tri sata svi uåine neko dobro delo.Zamisli ãta bi se desilo kad bi se to isto uåinilo u celom svetu!

U ovom poglavlju sam naglasila samo nekoliko, od bezbroj,naåina na koje moæemo pokazati ljubav drugim ljudima. To suideje koje ti mogu pomoñi da razumeã kakve sve stvari moæeãuåiniti. Nije istina da niãta ne moæemo uraditi. Moæemo traæitiizgovore, ali oni nisu niãta drugo do samozavaravanje. Ako seistinski u ljubavi ispruæiã prema drugima, doæiveñeã æivot kaonikad pre. Milioni ljudi na svetu se oseñaju kao da nemaju


svrhu æivota. Mnogi od njih åak traæe volju Boæju za svoje æivo-te, ali æive u zbunjenosti.

Ne zaboravimo Isusove reåi: „Novu vam zapovest dajem:Ljubite jedan drugoga. Kao ãto ja vas ljubih, ljubite se i vimeœu sobom” (Jovan 13:34). Bez sumnje, ovo je naãa svrha ivolja Boæja za naãe æivote.


HJGPOGLAVLJE

11Saznaj ãta ljudima treba i budi

deo reãenja

Svima sam bio sve, da kako god koga spasem.1. Korinñanima 9:22

Pavle je rekao da je, iako na svaki naåin slobodan od iåije kon-trole, uåinio sebe slugom sviju. Ako malo dublje razmisliã, toje priliåno snaæna izjava. On je bio dovoljno slobodan da se dakao sluga, a da se ne plaãi hoñe li to ko zloupotrebiti. Znao jeda se, ako æeli postiñi pravi æivot, mora osloboditi svog æivota.Odluåio je æiveti da bi sluæio i åinio druge sreñnima. U svomsvakodnevnom æivotu je praktikovao primer koji mu je daoIsus.

Pavle je otiãao i dalje od toga, rekavãi da je sa Jevrejima biokao Jevrejin, sa onima koji su podloæni Zakonu kao onaj koji jepodloæan Zakonu, sa slabima kao slab (vidi 1. Korinñanima

9:22). Drugim reåima, prilagoœavao se da bude ãta god je ljudi-ma bilo potrebno da bude. Åinio je ãta god je trebalo da bi ihzadobio za Hrista i da im pokaæe ljubav. Pavle je bio visokoobrazovan, ali sam sigurna da u druãtvu neobrazovanih ljudinije govorio o svojim diplomama i o svemu ãto zna. Nije poka-zivao koliko je uåen. Sledeña izjava pokazuje koliko je bio po-nizan i kako je odluåio da neñe davati povoda da se drugi okonjega oseñaju manje vrednima. Napisao je: „Jer nisam mislioda znam ãto meœu vama, osim Isusa Hrista, i to Isusa Hristaraspetoga” (1. Korinñanima 2:2).

Kad je Pavle bio sa ljudima, morao je da ih sasluãa i odvojivreme da bi ih istinski upoznao. Verujem da je to ono ãto bi svitrebali da åinimo i iz iskustva znam da to izuzetno ojaåavameœusobne odnose. Mi treba da upoznamo ljude. Moramo dasaznamo ãta vole, a ãta ne vole; ãta æele, a ãta ne æele; ãta im jepotrebno, kakve snove o buduñnosti imaju. Ako su oni slabi nanekom podruåju, na kojem smo mi jaki, treba da vodimoraåuna da se ne hvalimo svojim sposobnostima.

Pronaœi naåine da pomogneã ljudima da imajudobro miãljenje o sebi

Ja sam veoma disciplinovana u svojim navikama kad je ishranau pitanju, i nedavno sam provela nedelju dana s nekim ko imaproblema u tom podruåju. Ta osoba je nekoliko puta pomenu-la kako sam ja disciplinovana, a kako je ona nedisciplinovana.Svaki put kad je to uåinila, ja sam ukazala na slabosti svojesposobnosti disciplinovanja, rekavãi: „I ja sam na nekim po-druåjima slaba, a ti ñeã nadvladati svoju situaciju, ako nastaviãda se moliã i trudiã.”

Saznaj ã ta l jud ima treba i budi deo reãenja 181

Postojao je period u mom æivotu kad ne bih bila tako osetlji-va prema oseñajima svoje prijateljice. Verovatno bih jojodræala propoved o prednostima discipline i opasnostima pre-jedanja i konzumiranja nekvalitetne hrane. U svakom sluåaju,na taj naåin ne bih uspela ni u åemu, osim u tome da se mojaprijateljica oseña krivom i osuœenom. Kad me zamolila da snjom podelim neke ideje koje bi joj mogle pomoñi, to sam iuåinila, ali sa jednim stavom zbog kojeg se ona nije oseñala kri-vom i na naåin kroz koji ona nije stekla utisak da je kod meneu æivotu sve sreœeno, a kod nje sve zbrkano. Otkrila sam da jejedan od naåina da se ljudima pokaæe ljubav i to da im se po-mogne da se ne oseñaju loãe u vezi stvari zbog kojih se oseñajutako.

Poniznost i skromnost su meœu najlepãim aspektima ljuba-vi. Pavle je rekao da se ljubav ne uznosi i ne nadima (vidi 1.Korinñanima 13:4). Poniznost æeli da sluæi i uvek je tu da podi-gne druge.

Biblija nas uåi kako treba da imamo isti stav poniznosti ka-kav je imao i Isus (vidi Filipljanima 2:5). On je bio jedno s Bo-gom, ali se odrekao svih privilegija i ponizio se, kako bi postao(kao) ljudsko biñe, da bi mogao umreti umesto nas i uzeti nasebe kaznu koju smo mi zasluæili zbog svojih greha (vidi Fili-pljanima 2:6-9). Nikad nije uåinio neãto da bi se ljudi oseñaliloãe, jer nisu na Njegovom nivou. Umesto toga, On je doãao nanjihov nivo. Pavle je uåinio isto, i mi treba da sledimo te biblij-ske primere.

Svi mi trebamo razne stvari

Svi smo mi razliåiti i svako od nas ima drugaåije potrebe. Pod-stiåem te da odeã „jednu milju dalje” i saznaã ãta je ljudima


stvarno potrebno, a ne da im samo daã stvari koje im ti æeliã da-ti. Verovatno ljudima lako moæeã dati reå ohrabrenja, pa imaãtendenciju da svakoga ohrabrujeã. To je dobro, jer svako trebaohrabrenje, ali moæda dajeã ohrabrenje nekome ko od tebe za-pravo treba da primi neku praktiånu pomoñ. Moæda neko veñtri meseca kasni sa plañanjem stanarine i, umesto da ga ohra-brujeã da veruje da ñe se Bog pobrinuti za njega, trebaã mu po-moñi da plati tu stanarinu. Ako ne moæeã pomoñi finansijski,to je razumljivo, ali u ozbiljnoj situaciji je uvek dobro baremrazmisliti ãta bi se opipljivo moglo uåiniti uz naãe reåi.

Verovatno voliã da provodiã vreme sa ljudima. Voliã da ideãu posete, zoveã ljude i razgovaraã sa njima preko telefona ilipozivaã prijatelje kod sebe na ruåak – dakle, åesto dajeã svojevreme u takve stvari. Ali, ãta ako dajeã svoje vreme ljudima ko-jima treba viãe vremena da budu sami i da se odmore. Takviljudi bi bili blagosloveni ako bi im dao neki poklon-bon damogu otiñi negde na ruåak, dok ti åuvaã njihovu decu, ali ti imstalno dajeã ono ãto tebe veseli.

Neki ljudi su vrlo detaljni. Oni razmiãljaju i govore iduñi usitne detalje. Oni mogu poslati dug e-mail ili ostaviti porukuna telefonskoj sekretarici koja se åini beskonaånom. Neki ljudise plaãe i da poånu sa åitanjem takvih e-mailova ili sluãanjemtakvih poruka na telefonskoj sekretarici, jer znaju da ñe im tooduzeti mnogo vremena. Ako detaljni ljudi rade samo ono ãtoje njima ugodno i ãto se njima sviœa, uskoro ñe otkriti da ih ne-ki ljudi izbegavaju.

Åak i u komunikaciji, treba da obratimo paænju ãta ljudi tre-baju i æele, a ne samo da govorimo ili piãemo ono ãto se namasviœa. Ako imaã prijatelja koji dræi do detalja, onda toj osobi is-priåaj sve åega moæeã da se setiã. S druge strane, ako tvoj prija-telj viãe voli saæetost, onda mu ispriåaj samo najvaænijeåinjenice.


Ja volim davati poklone, pa obiåno tako i pokazujem ljubav.Jednom sam imala pomoñnicu, koja je izgledala kao neko ko-me nije baã mnogo stalo do mojih poklona. To mi je stvarnosmetalo, jer mi se åinilo da je nezahvalna. Ali, kad sam je boljeupoznala, rekla mi je da su njoj najvaænije reåi koje prenoseljubav. Ja sam æelela da joj dajem poklone, jer mi je to bilolakãe nego da joj govorim reåi koje je ona æelela da åuje. Ja po-kazujem koliko cenim neåiji marljivi rad tako ãto darujemstvari, ali njoj je trebalo da joj åesto kaæem da dobro radi svojposao i da to jako cenim. Njoj su trebali zagrljaji i tapãanje poramenu. Ja sam se mnogo trudila da joj pokaæem ljubav krozdavanje poklona, ali ona se – zaåudo – nije oseñala voljenom.Smatram da se to deãava mnogo åeãñe nego ãto mislimo, je-dnostavno zato ãto ne uåimo dovoljno o ljudima da bi bili spo-sobni da im damo ono ãto im zaista treba. Mi jednostavnoæelimo da im damo ono ãto im mi æelimo dati, jer je nama takolakãe.

Ako oåekujemo da svi budu isti, onda ih prisiljavamo da bu-du neãto ãto ne znaju i ne mogu biti. Bog se dareæljivo brine osvakoj naãoj potrebi. Kad bi samo mogli da shvatimo kako Bogu naãe æivote dovodi prave ljude sa odliånim darovima, i da ce-nimo te ljude zbog onog ãto jesu.

Prouåavaj ljude

Prouåavanje ljudi, sa svrhom da bolje prepoznajem ãta im tre-ba od mene, bilo je jedno iskustvo koje mi je „otvorilo oåi”. Naprimer, mom muæu treba poãtovanje i saznanje da ja oseñamkako se on dobro brine o meni. Njemu za æivot treba mirnaatmosfera. Voli sve vrste sportova i treba mu vreme za igranje


golfa i gledanje utakmica. Ako mu pruæim te stvari, on ñe bitipotpuno sreñan.

S druge strane, ja volim kad mi se pomogne. Puno mi znaåikad neko uradi neãto za mene ãto ñe mi olakãati æivot. Moj muægotovo uvek posle veåere åisti kuhinju, tako da ja mogu sesti iodmoriti se. Ako vidi da pokuãavam uåiniti neãto ãto se åiniteãko za mene, kao ãto je noãenje nekog teãkog predmeta, onmi odmah kaæe da to spustim dole i pustim njega da to uradi zamene. Zbog takvih stvari se oseñam dragocenom i voljenom.Razumevanje ãto svako od nas treba i voljnost da to uåinimo jedonelo veliki napredak u naã odnos.

Moja kñerka Sandra ima potrebu da se s njom provede kva-litetno vreme i da reåima bude ohrabrena. Druga kñerka, La-ura, treba reåi ohrabrenja, ali joj provoœenje vremena samnom nije toliko vaæno. Obe kñerke me mnogo vole, ali to po-kazuju na razliåite naåine. Sandra me zove skoro svaki dan, aona i njena porodica åesto i jedu kod nas. Laura nas ne zove ta-ko åesto i ne viœamo je tako åesto kao Sandru, ali mi ona po-maæe tako ãto se brine za moju majku i tetku. Nabavlja impotrepãtine iz prodavnice i pomaæe im oko plañanja raåuna,iako kod kuñe ima åetvoro dece i muæevljevu baku koja æivi snjima.

Imam dva predivna sina koji su meœusobno veoma razliåiti.Jedan me zove svakog dana i kaæe mi da me voli, a drugi me nezove tako åesto, ali mi pokazuje svoju ljubav na druge naåine.Kad god zamolim bilo kojeg od njih da urade neãto za mene,oni to ili sâmi uåine ili se pobrinu da to neko odradi. Ono ãtoæelim reñi je da su naãa deca razliåita, ali predivna.

Morala sam prouåavati i naãu decu i nauåiti ãta svakom odnjih treba od mene, da bi im to mogla dati. Jedno voli primatipoklone, drugo æeli da provedem s njime neko vreme, treñetreba reåi ohrabrenja, dok åetvrtom moæda treba da mu snaæno


pokaæem svoje emocije. Ja to joã uvek uåim, ali barem znam dapokuãavam ugoditi njima, a ne sebi.

Svi mi imamo svoj „jezik ljubavi”. To je izraz koji je popula-rizovao i pojasnio dr. Gary Chapman, u svojoj knjizi „Pet jezi-ka ljubavi”. Jezik ljubavi neke osobe je naåin na koji ta osobaizraæava ili prima ljubav. Kao ãto sam veñ rekla, moj jezik lju-bavi su dela sluæenja i pomaganja, dok je jezik ljubavi mojekñeri provoœenje kvalitetnog vremena s nekim. Kad ljudi raz-govaraju s nama, na naãem specifiånom jeziku ljubavi, mi seoseñamo voljeno, a kad se mi obrañamo nekome na njegovomjeziku ljubavi, onda se ta osoba oseña voljenom. Mi obiåno po-kuãavamo ljudima dati ono ãto nama treba – razgovarati s nji-ma na naãem jeziku ljubavi – ali to moæe biti velika greãka.Ako im nije potrebno isto ãto i nama oni ñe se, bez obzira koli-ko se mi trudili, i dalje oseñati nevoljeno.

Takoœe, uåim da bez obzira koliko mi je neãto potrebno,osoba od koje oåekujem moæda neñe biti „opremljena” da mito pruæi, barem ne u tom trenutku. Kroz mnoge godine sam bi-la obeshrabrena i razoåarana, dok konaåno nisam nauåila da semolim i pouzdam u Boga, da ñe mi dati ono ãto mi je potrebnopreko ljudi koje On izabere. U meœuvremenu, pokuãavam daradim ono ãto je ispravno i otkrivam da se moja radost po-veñava ne zato ãto sam dobila sve ãto sam æelela, nego zato ãtosam drugima dala ono ãto su oni æeleli. Ne uæivam baã u onomdelu koji podrazumeva ærtvu, ali volim ono unutraãnje zado-voljstvo usled spoznaje da åinim ono ãto Bog æeli da åinim.

Da li si prouåavao ljude s kojima si u kontaktu, da bi otkrioãta im treba od tebe? Da li si im to bio voljan i pruæiti? Da li siih ikad pitao ãta im treba? Vreme je da prestanemo sa sebiånimæivotom. Treba da upoznamo ljude, koje nam je Bog stavio naput, i poånemo da im sluæimo u skladu sa njihovim, a ne naãimpotrebama.


Ispuni tuœe potrebe

Biblija nas uåi kako, ako smo jaki u veri, trebamo nositi slabo-sti slabih, a ne æiveti ugaœajuñi sebi. Svako od nas bi trebaoimati naviku da usreñuje svoje bliænje, da ih uzdiæe, ojaåava iizgraœuje (vidi Rimljanima 15:1-2). To je predivan savet, ali miobiåno radimo suprotno. Æelimo da drugi nas usreñuju i da ra-de ono ãto nama ugaœa. Posledica toga je da, bez obzira ãta lju-di uåinili, mi nikad nismo sreñni i zadovoljni.

Ljudski naåini ne funkcioniãu. Ne osiguravaju nam ono ãtoistinski trebamo i æelimo. Ali, Boæji naåini funkcioniãu. Akoradimo onako kako nas On pouåava, moæda ñemo morati dapodnesemo neke ærtve, ali ñemo imati takvu radost kakvu nemoæemo nañi nigde drugo osim u srediãtu Boæje volje.

Da li ñeã biti iskren i postaviti sebi neka pitanja na koja ñemoæda biti teãko da se odgovori, ali koja ñe te suoåiti licem u li-ce sa tvojim stvarnim stanjem po pitanju ljubavi prema drugimljudima?

• Koliko toga åiniã za druge?• Pokuãavaã li saznati ãta ljudi æele i trebaju, da bi im mo-

gao pomoñi?• Pokuãavaã li istinski upoznati ljude sa kojima se su-

sreñeã?• Koliko zaista poznajeã ålanove svoje porodice?Pre nekoliko godina, dok sam sama odgovarala na pretho-

dna pitanja, bila sam uæasnuta stepenom sebiånosti u momæivotu. A u crkvenoj sluæbi sam veñ mnogo godina! Istina jepoåela da mi „otvara oåi”, pa sam uviœala zaãto sam joã uveknesreñna i neispunjena, iako sam imala svaki moguñi razlog dazaista budem sreñna. Problem je bio u mojoj sebiånosti i ego-centriånosti, ãto je zahtevalo da se promenim. Te promene ni-su nastale brzo i lako, niti su se joã u potpunosti zavrãile, ali


dok se svakodnevno trudim da ih sprovedem, pomalo napre-dujem i sve sam sreñnija.

Nauåi da sluãaã

Jednom kad sam odluåila da objavim rat sebiånosti i donelaåvrstu odluku da æelim biti deo revolucije ljubavi, trebalo jepronañi kreativne naåine da budem blagoslov drugima. Buduñida su ljudi razliåiti i da imaju razliåite potrebe, morala sampoåeti s treningom da zaista sluãam ãta mi govore. Otkrila samda, ukoliko nekog sluãam dovoljno dugo, mogu saznati ãta tojosobi trebam doneti, uåiniti za nju ili ãta moliti za nju, ako tostvarno æelim. Izgovor „ja ne znam ãta da uradim” je zastareo itreba ga baciti u smeñe. Ako zaista æelimo dati, pronañi ñemonaåin da to i uradimo. Zapamti: „Nezainteresovanost traæiizgovore, a ljubav pronalazi naåine.”

Nezainteresovanost traæi izgovore,a ljubav pronalazi naåine.

Verujem da pitanje sluãanja predstavlja veliki deo procesauåenja, o tome kako voleti ljude na naåin na koji trebaju bitivoljeni. Odvoj jednu sedmicu i, svakog dana u njoj, zapisuj ãtati ljudi u opãtim razgovorima kaæu da æele, trebaju ili vole. Mo-li nad tim spiskom i pitaj Boga da li æeli da ispuniã neku od tihæelja ili potreba ili, ako imaã æelju uåiniti neãto od tih stvari, idii uåini to. Ne verujem da moraã dobiti posebnu reå od Boga dabi poåeo blagosiljati ljude oko sebe. Ako su potrebe ljudi okotebe prevelike, da bi se sâm nosio s njima, predlaæem ti da raz-motriã opciju udruæivanja joã nekolicine ljudi s tobom, pa dakao grupa ispunite neke zahtevnije potrebe. Ako ti prijateljicapomene da, godinu dana posle uselenja u novi stan, joã uvek


spava na trosedu, jer sebi ne moæe da priuãti spavañu sobu, tadbi se nabavljanje jedne takve sobe moglo razmotriti kao poten-cijalni grupni projekat.

Prijateljica mi je priåala o jednom mladiñu iz njene crkvekoji je imao straãno iskrivljene zube. Bili su u tako teãkom sta-nju da je odbijao da se smeãi, kako ih niko ne bi video. Kadsam åula tu priåu, u meni se pokrenulo saoseñanje i obe smobile spremne da mu anonimno pomognemo da popravi svojezube. To mu je promenilo æivot. Koliko åesto åujemo za takvestvari, osetimo saoseñanje i onda odemo, a da uopãte nismorazmotrili bi li mogli neãto uåiniti da pomognemo. Mislim dase to preåesto deãava. Mi jednostavno treba da budemo pou-åeni i istrenirani. Treba da stvorimo nove navike. Umesto pret-postavke da niãta ne moæemo uåiniti, uvek bi trebalo da baremrazmislimo o tome. Seti se, 1. Jovanova 3:17 kaæe: „Ko dakleima bogatstva ovoga sveta i vidi brata svoga u nevolji i zatvorisrce svoje od njega, kako ljubav Boæja stoji u njemu?”

Åula sam svoju prijateljicu kad je rekla da joj trebaju nekiproizvodi za njegu koæe. Imala sam jedan komplet za njegukoæe viãka, pa sam joj ga dala. Moja majka je pomenula da jojponestaje parfema, pa sam joj ga kupila. Moja tetka voli iñi u„Starbucks”, pa sam joj dala poklon-bon koji tamo moæe isko-ristiti. Molim te, shvati da ne govorim ove stvari iz bilo kogdrugog razloga osim da ti dam ideje kako moæeã pokazati lju-bav ljudima koji te okruæuju. Sigurna sam da imaã puno svojihideja, zato te molim da se setiã posetiti sluæbenu web-stranicu„Revolucije ljubavi” i tamo sa drugima podeliti svoje ideje.

Svaki put kad uåinimo neãto da bi unapredili æivot nekedruge osobe ili se borimo protiv nepravde, ãaljemo traåak nadeu ono ãto izgleda kao druãtvo bez nade. Mi zaista moæemo do-brom nadvladati zlo, zato budimo neumorni u naãoj odluåno-sti da to i postignemo.


HJGPOGLAVLJE

12Bezuslovna ljubav

Ljubav nije slepa – ona vidi viãe, a ne manje.Rabbi Julius Gordon

Jedna od najlepãih stvari, koje Biblija izjavljuje, jeste da jeHrist umro za nas dok smo joã bili greãnici (vidi Rimljanima5:8). On nije åekao da mi zasluæimo Njegovu ljubav, jer nasbezuslovno voli. Iskreno, to je mnogima od nas teãko shvatiti,jer smo navikli da sve u æivotu moramo zaraditi ili zasluæiti.

Bog je bogat milosrœem i, da bi zadovoljio svoju ogromnu,predivnu i intenzivnu ljubav kojom nas ljubi, dao je svoj æivotza nas (vidi Efescima 2:4). To je revolucionarna ljubav! Prava,revolucionarna ljubav mora davati sebe, jer se nikad ne moæezadovoljiti iåim manjim od toga.

Boæja bezuslovna ljubav nas privlaåi ka Njemu, dok ñe naãabezuslovna ljubav prema drugima, u Njegovo ime, druge pri-

vuñi Njemu. On æeli da volimo ljude onako kao ãto bi ih i Onvoleo da je u telesnom obliku. On æeli da æivimo revoluciju lju-

bavi.

Moæda se señaã priåe o mom ocu, koju sam iznela u 6. po-glavlju, i kako je Bog pouåio Davea i mene da se pobrinemo zanjega, iako on to nije zasluæio. Dok smo mu pokazivali bezu-slovnu Boæju ljubav, njegovo tvrdo srce je na kraju omekãalo ion se pokajao za svoje grehe i primio Isusa kao svog Spasitelja.

Ljudska ljubav ne moæe voleti bezuslovno. Ali, kao verniciu Isusa Hrista, mi imamo u sebi Boæju ljubav i moæemo pustitida ta ljubav iz nas slobodno i bezuslovno teåe. Ljudska ljubavmoæe izneveriti, ali Boæja ne. Ljudska ljubav doæivi svoj kraj, aBoæja ne. Ponekad otkrijem da, iako ne mogu voleti neku oso-bu u svojoj ljudskoj snazi, mogu je voleti Boæjom ljubavlju.

Neki ljudi, koji su me godinama iznova ranjavali, su me ne-davno pitali kako ih doæivljavam. Volim li ih? Iskreno sam immogla reñi da, iako prema njima ne gajim neka oseñanja kojabih imala da su neke stvari bile drugaåije, volim ih kao deteBoæje i pomogla bi im ako bi trebali pomoñ.

Istinska ljubav Boæja ne ovisi o oseñanjima; temelji se naodluci. Pomoñi ñu bilo kome ko treba pomoñ, osim ako bi ga tapomoñ na kraju povredila. Ljudi ne moraju zasluæiti tu ljubav ipomoñ. Ustvari, ponekad mislim da ãto to manje zasluæe, to ce-la stvar ispadne lepãa i uticajnija. Apsolutno je oslobaœajuñebiti sposoban voleti ljude bez rezerve i pitanja zasluæuju li onito.

Opraãtanje

Bilo je suviãno svako pitanje…jednostavno previãe da bi sepitalo. Kako bi Bill Ebarb mogao oprostiti åoveku koji je

Bezuslovna l jubav 191

hladnokrvno ubio njegovog brata? Bill Ebarb i Charles Ma-nuel su bili dvojica stranaca åiji su se æivoti zauvek ispreple-li u deliñu sekunde – u trenutku kad je Charles povukaoobaraå i ubio Billovog brata, Johna. Od tog trenutka, Bill nemisli ni na ãta drugo osim na osvetu.

Billovo srce je bilo puno besa i gneva i bio je uveren da ni-jedna kazna ne moæe nadoknaditi gubitak koji je doæiveo.Poãto je John ubijen, nije proãao ni jedan dan, a da Bill nijerazmiãljao o ubici. Ta intenzivna mrænja ga je proædirala.Uskoro, ta opsesija je Billa koãtala posla i braka. Znao je, akonastavi iñi tim putem, da ñe ga to uskoro koãtati i æivota.

Tada je Bill u svom æivotu doæiveo promenu, koja je bilajoã snaænija od situacije koju je doæiveo onog dana kad jeizgubio brata. Bill je doæiveo kako mu Isus opraãta grehe. Toje bilo neãto natprirodno i iznad svakog oproãtenja kojeåovek moæe sam postiñi. Bog je uklonio mrænju i bes iz nje-gova srca.

Billovo srce je bilo tako åudesno transformisano da jepoåeo razmiãljati o nemoguñim stvarima. Shvatio je, ako jeBog mogao oprostiti njemu sve stvari koje je uåinio u æivotu,da onda i on mora oprostiti Charlesu. I morao je reñi Charle-su da mu opraãta to ãto mu je ubio brata. U poåetku je to biojedan åin posluãnosti, ali je onda to postao stav njegovogsrca. I tako, 18 godina od dana Johnove smrti, Bill i Charlessu sedeli jedan naspram drugoga, na sastanku koji je po-tvrdio ono ãto je Bog veñ uåinio u æivotima njih obojice. Bogje obojicu muãkaraca oslobodio kroz snagu oproãtenja.


• Opraãtanje smanjuje stres. Zadræavanje oseñaja neprija-teljstva prema nekome moæe u vaãem telu uzrokovati istetegobe – napetost u miãiñima, poviãeni krvni pritisak, po-veñano znojenje – kao i veoma stresan dogaœaj.


• Vaãem srcu ñe koristiti ako moæete oprostiti. Istraæivanjasu otkrila povezanost izmeœu opraãtanja i brzine otkuca-ja srca, kao i krvnog pritiska.

• Nedavno istraæivanje je otkrilo da æene, koje mogu daoproste svojim muæevima i koje su „mekog srca”, mogurazreãiti sukobe mnogo delotvornije.

Ljudska ljubav ovisi o oseñanjima. Mi volimo druge ljude,jer su bili dobri prema nama, pomagali nam, ili su prvo oni vo-leli nas. Kaæemo da ih volimo zato ãto nam pomaæu da imamodobro miãljenje o sebi ili nam olakãavaju æivot. Volimo ih, jeræelimo da oni vole nas. Ali, ta vrsta ljubavi je utemeljena naonome ãto drugi åine nama i, ako nam oni to prestanu åiniti,mi ñemo verovatno prestati da ih volimo. Takva vrsta ljubavidoœe i ode; malo je vruña, pa hladna. To je ljubav koju doæi-vljavamo u svetu. Mnogi brakovi i drugi meœuljudski odnosisu utemeljeni na takvoj vrsti ljubavi. Volimo sladoled jer jeukusan, i volimo ljude jer nam daju lepe boæiñne poklone.

Boæja ljubav je potpuno drugaåija – ne temelji se ni na åemudrugom osim na samom Bogu. Kad primimo Hrista kao svogSpasitelja, ljubav Boæja biva izlivena u naãa srca po Duhu Sve-tome (vidi Rimljanima 5:5). Kad postanemo Boæji partneri, Onod nas oåekuje da budemo Njegovi predstavnici na zemlji ioprema nas ljubavlju, koja nam je potrebna za ispunjavanje za-dataka koje traæi od nas da odradimo. Kad se ljudska ljubavpribliæi svom kraju, ãto se åesto dogodi, Boæja ljubav stoji naraspolaganju da dovrãi ono ãto treba biti dovrãeno.

Kao devojka nisam volela svoga oca, zato ãto mi nikad i nijebio otac. Ali, imala sam ljubav Boæju u sebi i bila sam sposobnaodluåiti da ñu od svojih oseñanja potpuno odvojiti to ãto ñu, unjegovim starim godinama, prema njemu lepo postupati i bitimilosrdna. Taånije, prema njemu sam imala saoseñanje, jer je


protrañio celi svoj æivot, a njegova señanja su bila puna pro-maãaja.

Åesto åujemo zadivljujuñe priåe o opraãtanju. Tako samåula za tinejdæera koji se napio i uzrokovao automobilsku ne-sreñu, u kojoj je poginula jedna æena i njeno dete. Muæ te æeneje znao da Bog æeli da on oprosti mladiñu koji je izazvao ne-sreñu, pa je kroz mnogo molitve postao sposoban dozvoliti daljubav Boæja teåe kroz njega. Taj åovek je bio revolucionerljubavi!

Moramo nauåiti da gledamo ãta su ljudi uradili samima se-bi, a ne ãta su uradili nama. Obiåno, kad neko nekoga povredi,osoba koja je povredila drugog verovatno je naãkodila sebi ba-rem onoliko koliko je naãkodila i drugoj osobi. Na to je Isus imislio kad je rekao: „Oåe, oprosti im, jer ne znaju ãta åine!”(Luka 23:34).

Um ne moæe obuhvatiti Boæju vrstu ljubavi, jer je ona stvarsrca. Boæji zahtev, da se brinem o svom ocu, je u tom trenutkuizgledao priliåno nerazuman. Ali, ljubav je priliåno nerazu-mna, zar ne? Nije bilo razloga da nas Bog voli dok smo greãili ipotpuno Ga ignorisali, ali On nas je voleo.

Milost pobeœuje osudu

Lako je osuœivati ljude ili situacije i nagraœivati samo ono ãtoje zasluæeno, ali milost je veña od toga. Divno je kad nekooprosti uvredu. Da bih pomogla ljudima u zemljama Treñegsveta, ja ne mogu da se obazirem na åinjenicu da mnogi od njihoboæavaju idole ili æivotinje ili sunce ili åak demone. Moglabih lako reñi: „Nije nikakvo åudo ãto umiru od gladi – Bogu suokrenuli leœa.” Ali, verovatno bih i ja bila u istoj situaciji u ko-joj su oni, da sam se tamo rodila. Uvek se moramo podsetiti:


„Da nije bilo milosti Boæje u mom æivotu, to sam mogao bitija.”

Lako je nekim religioznim ljudima da gledaju na nekog ho-moseksualca, koji boluje od AIDS-a, i misle: „To je zasluæio.”Ali, gleda li Bog tako na ljude? Ili Bog vidi ono stvarno „zaãto”umesto „ãta”? Dokle god taj åovek diãe, Bog ñe æeleti da ga do-segne sa otkupljenjem – a za taj posao ñe moæda hteti da upo-trebi tebe ili mene. To ne znaåi da trebamo prihvatiti tuœegrehe, veñ da trebamo prihvatiti ljude i pomoñi im u vreme nji-hove potrebe, obezbeœujuñi im lekove, skloniãte i lepe reåi,koji ñe im pomoñi da pronaœu nadu u Bogu.

Milost i saoseñanje su neki od najlepãih kvaliteta ljubavi ibez njih zapravo i nema prave ljubavi. S obzirom da sam u svo-jih prvih 30 godina æivota bila prisiljena zaraditi sve ãto samimala, bilo mi je teãko darovati drugima neãto za ãta sam ja ra-dila, posebno kad se åinilo da ti drugi nisu uåinili niãta da samisebi pomognu. Bilo mi je potrebno neko vreme da nauåim raz-liku izmeœu moje ljudske ljubavi i Boæje ljubavi koja je stavlje-na u mene. Milost se ne moæe zaraditi niti zasluæiti. U svompismu Koloãanima, Pavle ih je savetovao da se „obuku u lju-bav” (vidi Koloãanima 3:14). Sviœa mi se izraz „obuñi se”, jerznaåi uåiniti neãto sa svrhom, namerno, neovisno o oseñanji-ma. Nauåila sam divnu æivotnu lekciju iz tog malog izraza.

Dok ovo piãem, veñ je sredina poslepodneva, a ja joã sedimu pidæami. Dave me upravo nazvao, rekavãi da æeli doñi i poku-piti me da bi otiãli na automobilski sajam i manifestaciju„Mustang car show”. Ãto se mene tiåe, uveravam te da ñe odla-zak na tu manifestaciju biti åin ljubavi prema mom muæu. Tre-nutno mi uopãte nije do oblaåenja i spremanja. Radije bihnastavila raditi ãto sam zapoåela i ostala u pidæami – ali, otiñiñu tamo sa Daveom. Na isti naåin svi doæivljavamo bezbrojne


moguñnosti u kojima imamo priliku da izaberemo da se„obuåemo” u bezuslovnu ljubav.

Ako ne nauåimo da æivimo iznad svojih oseñanja, nikadneñemo moñi da volimo ljude Boæjom ljubavlju, niti da pomo-gnemo svetu u potrebi. Da li si spreman da se „obuåeã” u mi-lost? Ako se boriã sa oseñanjima koji te spreåavaju da åiniãispravne stvari, zapitaj samog sebe: „Ãta bi Isus uåinio u ovojsituaciji?” Sigurna sam, da je Dave odustao od mene, ja ne bihbila osoba kakva sam danas. On je sluãao svoje srce, a ne emo-cije, a na to ohrabrujem i tebe.

Ljubav ne odlazi tek tako

Voleti ljude ne znaåi i dozvoljavati im da nas iskoriãtavaju. Tone znaåi i davati im da se u æivotu „provuku”, a da niãta ne ra-de. Biblija kaæe da Bog ispravlja i disciplinuje svakoga koga lju-bi (vidi Jevrejima 12:6). Ispravljanje nije kaænjavanje, negotreniranje ispravnog ponaãanja. Ponekad, taj trening zahtevazadræavanje (spreåavanje na neko vreme) blagoslovâ, ali Bogñe uvek ispuniti naãe osnovne potrebe kad Ga molimo za to.Biblija kaæe da moæemo upasti u razliåite kuãnje i da, ako namtreba, mudrost moæemo traæiti od Boga koji svima daje bez raz-like i bez prebacivanja (vidi Jakovljeva 1:1-5). To je predivnamisao!

Ovisniku o drogi neñu kupiti novi auto, jer znam da bi ganajverovatnije prodao da kupi drogu, ali ga mogu nahraniti,dati mu priliku da se istuãira i dati mu nadu za novi æivot. Mo-gu mu reñi da ga Bog voli i da mu æeli pomoñi. Trebam sesuzdræati od toga da ga osuœujem, jer ako ga budem osuœivala,neñu moñi da ga volim.


Åesto, kad nas ljudi povrede ili kad su nam naporni, æelimoda nestanu iz naãih æivotâ. Ali, ãta ako Bog æeli da sa njimaizgradimo odnos? Nama je mnogo lakãe da nekoga jednosta-vno „izbacimo” iz naãeg æivota, ali to nije uvek i ono ãto Bogæeli. Moramo nauåiti kako ljubav stvarno izgleda u svakoj situ-aciji i primenjivati je, bez obzira kako naãa oseñanja reaguju nato.

Jedno od pitanja koja sebi åesto postavljam jeste: „Kolikodugo trebam podnositi ovu osobu?” To je pitanje na koje jedi-no tvoje srce moæe dati odgovor. Samo Bog razume celu situ-aciju sa obe strane i on ñe te voditi u tvojim odlukama, akozaista æeliã åiniti Njegovu volju, a ne svoju. Svakako, zapamti isledeñe: pridruæivanje revoluciji ljubavi znaåi biti spreman ivoljan voleti druge, åak i kad to izgleda nemoguñe.

Kad s ljudima razgovaram o bezuslovnoj ljubavi, uvek sepojavi pitanje: „Treba li da nastavim sa davanjem bez obziraãta ljudi rade?” Odgovor na to pitanje je: „Ne”. Pretpostavi daimaã ålana porodice koji je veñinu svog æivota imao problemasa drogom i alkoholom, a koji je uz to i vrlo neodgovoran. Po-rodica ulaæe veoma mnogo vremena, novca i snage da mu po-mogne, ali se on na kraju uvek vrati svojim starim navikama istilu æivota. To je vrsta situacije u kojoj neprijatelj koristi sla-bost jednog ålana porodice da ukrade snagu od onih koji ga vo-le i koji mu pokuãavaju pomoñi. Bez obzira koliko mi nekomeæelimo pomoñi, ponekad se moramo suoåiti sa åinjenicom dase to ne moæe ostvariti, ako ta osoba ne æeli da joj se pomogne.Vrlo åesto se deãava da, posle mnogo godina neprestanog po-kuãavanja da se pomogne, obiåno uz velike liåne ærtve, porodi-ca mora doneti odluku da viãe neñe pokuãavati pomagati osobikoja ne æeli da se promeni. Takva odluka se ne moæe donetibrzo i lako, ali se åesto mora doneti.


Ponekad nas, kao hriãñane, u takvim situacijama optuæujuda ne praktikujemo istinsku Hristovu ljubav. Od naãih roœaka,koji se ne æele reãiti takvih ovisnosti, åujemo prigovore poputovog: „Kako moæete tvrditi da volite ljude kad ne æelite pomoñini svojim roœacima?” Iako je to teãko, prava stvar za uraditi utakvoj situaciji je ostati åvrst i reñi: „Ako se ikad stvarno budeãæeleo suoåiti sa svojim problemima i dobiti pravu pomoñ, javinam se”.

Ne bi trebali dozvoliti da naãi voljeni u problemima budugladni ili bolesni bez ikakve pomoñi, ali isto tako ne smemo imdozvoliti da nam kradu mir ili da nas iskoriãtavaju. Voleti lju-de ne znaåi åiniti za njih i ono ãto bi oni trebali da åine za samesebe.

Milost pomaæe onima koji ne zasluæuju pomoñ, ali bezu-slovna ljubav nije namenjena tome da dozvoljava ljudima dabudu neodgovorni, dok mi „plañamo raåun”. Milost daje punoprilika. Bezuslovna ljubav nikad ne odustaje. Moli se i spre-mna je iskoåiti iz senke da bi pomogla onda kad ñe to zaista do-neti promenu.

Bog æeli da Njegova ljubav teåe kroz nas i u druge. Moramonauåiti da volimo sami sebe na jedan uravnoteæen naåin, jermoramo voleti sebe da bi mogli ljubav dati i drugima. Moramoprimiti Boæju ljubav i dopustiti joj da nas isceli. Zapamti, mi nemoæemo dati ono ãto ni sâmi nemamo. Ali, ne smemo tu stati!Bog nas isceljuje tako da mi moæemo doneti iscelenje drugima.Bog æeli da preœemo iz pozicije onih koji su bili spaãavani upoziciju onih koji spaãavaju druge. Ljudska ljubav pre ili ka-snije doœe do svog kraja, ali hvala Bogu da to nije sluåaj sa Nje-govom ljubavlju. Bog nam obeñava da nas Njegova ljubavnikad neñe izneveriti!


HJGPOGLAVLJE

13Ljubav ne pamti zlo

[Ljubav se] ne raduje […] nepravdi, a raduje se istini;sve podnosi, uvek veruje, svaku nadu åuva, sve snosi.

1. Korinñanima 13:6-7

Da li si dobar raåunovoœa? Praviã li precizne, detaljne beleãkenegativnih stvari koje su ti drugi uåinili? Dugi niz godina, sva-ki put kad bi se Dave i ja posvaœali, ja bih posegla u svojeseñanje i poåela iznositi i sve druge stvari koje mi je uåinio, akoje sam smatrala negativnim. Podseñala sam ga na proãlegreãke, a on se åudio da se mnogih od njih uopãte i señam, jersu se dogodile tako davno. Señam se kad me jednom pitao:„Gde ti dræiã sve te stvari?” Dok sam ja neke stvari zadræavalagodinama, Dave je brzo opraãtao i otpuãtao ako je imao ãtoprotiv koga.

Viãe nego iãta drugo, Bog æeli da volimo jedni druge, ali je tonemoguñe bez potpunog oproãtenja. Ne moæemo iskreno vole-ti one na koje se ljutimo ili im neãto zameramo. Pavle je piãuñiKorinñanima rekao: „[Ljubav]…ne åini ãto ne valja, nije kori-stoljubiva, ne razdraæuje se, nije zloslutna” (1. Korinñanima13:5).

Veruj u najbolje

Ako æelimo voleti ljude, moramo dozvoliti Bogu da preobliku-je naåin na koji razmiãljamo o ljudima i o stvarima koje oniåine. Moæemo verovati da ñe se dogoditi najgore i sumnjati usve ãto drugi kaæu ili uåine, ali prava ljubav uvek veruje da ñese desiti najbolje. Mi biramo ãta ñemo misliti ili verovati. Ko-ren velikog dela naãih æivotnih problema leæi u tome ãto nekontroliãemo i ne disciplinujemo svoje misli. Ako izaberemoda neñemo disciplinovati svoje misli, automatski smo izabralida ñemo verovati najgore o nekome i/ili biti sumnjiåavi.

Prorok Jeremija je pitao ljude: „Dokle li ñeã misli ti poganeu sebi åuvati?” (vidi Jeremija 4:14). Misli, koje su oni birali daåuvaju u svojim umovima, su u Boæjim oåima bile pogane.

Kad izaberemo verovati u najbolje, tada otpuãtamo od sebesve ãto moæe naãkoditi uspostavljanju dobrih meœuljudskihodnosa. Uãtedela sam mnogo energije, koju bih inaåe potroãilana ljutnju, jednostavno sebi govoreñi: „Iako me ono ãto su re-kli ili uåinili povredilo, biram verovati da je njihovo srce biloispravno.” To si nastavljam govoriti sve dok mi se oseñaji lju-tnje ne raziœu. Kaæem stvari poput: „Ne verujem da su zaistashvatili kako su njihove aktivnosti uticale na mene. Ne veru-jem da bi namerno æeleli da me povrede. Oni jednostavno nerazumeju kako zvuåi kad ono kaæu. Moæda se danas ne oseñaju


fiziåki dobro ili moæda imaju neki liåni problem zbog kojeg suneosetljivi na to kako se ponaãaju.”

Iz iskustva znam da åuvanje señanja na povrede i uvredetruje naãe æivote i uopãte ne menja osobu ili osobe koje su naspovredile. Mnogo puta izgubimo dan ljuteñi se na nekoga kouopãte ni ne zna da je uåinio neãto ãto nam smeta. Ta osoba iliosobe uæivaju u svom danu, a mi trañimo svoj dan.

Ako veñ æelimo da åuvamo señanja, zaãto ne bi åuvaliseñanja na dobre stvari koje su ljudi rekli ili uåinili, radije negona njihove greãke?

Evo nekih primera åuvanja negativnih señanja:

Dave stalno gleda sport, a zna da ja u tome ne uæivam.Kad pokuãavam ispriåati priåu, Dave me ispravlja po pita-

nju nekih detalja.Kad mi treba razumevanje, Dave mi pokuãava dati savet.U 42 godine naãeg braka, mogu na prste jedne ruke nabroja-

ti koliko mi je puta Dave poslao cveñe.Dave je planirao da ode sa svojim prijateljima na golf, a nije

me åak ni pitao ãta bih ja radila ili jesam li imala kakvihplanova.

Evo nekih primera åuvanja pozitivnih señanja:

Dave je uvek spreman da mi brzo oprosti kad se pogreãnoodnosim prema njemu.

Dave mi daje potpunu slobodu da budem ono ãto jesam.Dave pokupi stvari za sobom; on nije osoba koja za sobom

ostavlja nered koji drugi moraju srediti.Dave mi svakog dana kaæe da me voli, åesto i viãe puta

dnevno.Dave mi daje komplimente u vezi moje odeñe i izgleda.Dave mi kupuje sve ãto æelim, a ãto sebi moæemo priuãtiti.Dave je uvek voljan da me odvede gde gde poæelim.Dave je vrlo stabilnog raspoloæenja. Retko kad gunœa.

Ljubav ne pamti z lo 201

Dave mnogo vodi raåuna o meni. Uz njega se oseñam si-gurnom.

Lako je primetiti da je pozitivni spisak duæi nego negativni,i pretpostavljam da bi tako bilo kod veñine ljudi kad bi odvojilineãto vremena da zapiãu dobre stvari. Trebalo bi da traæimo iproslavljamo dobro u svetu i u ljudima, jer sa dobrom nadvla-davamo zlo. Razmiãljanje i govorenje o dobru u ljudima ñe nasdovesti do toga da jedva primetimo stvari koje su nam ranijemnogo smetale i muåile nas.

Ne æalosti Svetog Duha

Svojom ljutnjom, nepraãtanjem, goråinom i svaœama mimoæemo oæalostiti Svetog Duha. Biblija nas opominje da od se-be oteramo svaku zlovolju, zlobu i podlost svake vrste. Æalostime pomisao da mogu oæalostiti Boæjeg Svetog Duha. Kad se sa-mo setim kako sam se nekad lako ljutila, znam da sam Ga timeæalostila, a to ne æelim da åinim viãe nikad. Jedini naåin na kojimogu izbeñi da se ponovo naljutim, je da vrlo „borbeno” ot-puãtam negativne oseñaje prema drugima i to åim se pojave.Mi treba da budemo ljubazni, korisni, da pomaæemo jedni dru-gima i da budemo spremni oprostiti jedni drugima kao ãto je inama Bog oprostio u Hristu (vidi Efescima 4:30-32).

Naãa ljutnja æalosti Duha Svetoga, ne samo zbog toga ãtoBog æeli da volimo jedni druge nego i zato ãto On zna koliko tonegativno utiåe na nas, a On æeli da uæivamo u æivotu slobode.Trebali bi da sledimo Boæji primer. On je spor na gnev, bogatmilosrœem i brzo praãta. Naã gnev ne obezbeœuje pravednost ukoju nas je Bog pozvao da æivimo.

Kao ãto prava ljubav nema niãta s tim kako se mi oseñamo,isto je i sa pravim oproãtenjem. Oboje se temelji na odluci koju


donesemo, a ne na oseñajima koje imamo. Nauåila sam, akoizaberem oprostiti, da ñe se i moja oseñanja na kraju sloæiti samojom odlukom. Opraãtanje drugima me osposobljava da raz-govaram s njima, a ne da ih izbacim iz svog æivota. Omoguñavami da molim za njih i da izgovaram blagoslove, a ne negativne izle stvari. Previãe paænje mi posveñujemo svojim oseñanjima.Umesto toga, trebalo bi da zapamtimo da su naãa oseñanja nes-talna i priliåno promenjiva. Ljubav je ono ãto se ne menja.

Imajte strpljenja jedni s drugima

Ako istinski volimo jedni druge, imañemo strpljenja jedni sadrugima (vidi Efescima 4:1-2). Strpljenje ne znaåi praviti izgo-vor za neåije negativno ponaãanje. Ako je neãto loãe, onda jeloãe, a ignorisanje toga neñe nikome pomoñi. Ali, imati strplje-nja jedan prema drugome znaåi da dozvoljavamo jedni drugi-ma da budemo nesavrãeni. Svojim reåima i stavom, tadaãaljemo poruku drugima: „Neñu te odbaciti zato ãto si to ura-dio. Neñu odustati od tebe. Verujem u tebe i proñi ñemo krozovo zajedno.”

Svojoj deci sam rekla, da iako se moæda neñu uvek slagati saonim ãto rade, uvek ñu pokuãati da ih razumem i nikad neñuprestati da ih volim. Æelim da znaju da mogu raåunati na to dañu uvek biti konstanta u njihovom æivotu.

Bog zna sve o naãim promaãajima, a ipak mi smo i dalje Nje-gov izbor. On zna naãe greãke i pre nego ãto ih mi odradimo iNjegov stav prema nama je: „Dopustiñu vam da budete ne-savrãeni!” On nam obeñava da nas nikad neñe ostaviti niti na-pustiti (vidi Jevrejima 13:5).

Dave me puãta da æivim na miru, iako uopãte nisamsavrãena. Nikad na mene ne vrãi pritisak u stilu: „Ako se ne


promeniã…!” Nikad se ne moram plaãiti da ñe me odbaciti, jersam nesavrãena æena. Uvek ima stvari, kod svake osobe u naãojporodici i meœu naãim najbliæim prijateljima, za koje bi æelelida su drugaåije, ali kad nekog stvarno volimo onda ga prihva-tamo u celini. Prihvatamo i ono ãto je dobro i ono ãto nije takodobro. Åinjenica je da jednostavno nema savrãenih ljudi. Akooåekujemo savrãenstvo, onda se uvek otvaramo za razoåare-nje, pa åak i goråinu. Strpljenje koje imamo jedni s drugimanam olakãava æivot i, ãto je joã vaænije, pokazuje naãu po-sluãnost Bogu.

Kad ljudi urade neãto ãto ti jednostavno ne razumeã, ume-sto da ih pokuãavaã shvatiti, reci samom sebi: „I oni su ljudi.”Isus je poznavao prirodu ljudskih biña i zato se nije ãokiraokad su uåinili stvari za koje bi On æeleo da ih nisu uåinili. On jejoã uvek voleo Petra, iako je Petar porekao da Ga je ikad po-znavao. On je joã uvek voleo svoje uåenike, iako oni nisu bilispremni da ostanu budni i da mole sa Njim, u vreme Njegoveagonije i patnje. Ono ãto ljudi rade neñe nas spreåiti da ih voli-mo, ukoliko unapred shvatimo da neñe biti savrãeni i ako se,zbog te ljudske tendencije koju svi imamo, pripremimo da sanjima imamo strpljenja.

Ne samo da ne bi trebali da pamtimo ãta su drugi uåinili po-greãno, nego ne bi trebali da pamtimo ni ono za ãta verujemoda smo mi uåinili ispravno. Previsoko miãljenje o samome sebiizaziva nestrpljenje i nemilost prema drugima. Apostol Matejje naglasio da, kad åinimo neko dobro delo, naãa leva ruka nebi trebala da zna ãta radi desna (vidi Matej 6:3). Za mene toznaåi da ne bi trebala da meditiram nad onim ãto verujem da sumoja dobra dela. Samo treba da se koncentriãem na pokaziva-nje ljubavi svakome koga sretnem. To je primarni fokus revo-lucionera ljubavi!


Ljubav opraãta greh

Apostol Petar je rekao da pre svega trebamo imati æarku ljubavjedni prema drugima, jer ljubav opraãta mnoge grehe (vidi 1.Petrova 4:8). Ljubav ne opraãta samo jedan greh; opraãta mno-ge grehe. Boæja ljubav prema nama ne samo da pokriva iopraãta naãe grehe, veñ je i platila cenu da bi se oni potpunoizbrisali. Ljubav je snaæno sredstvo za åiãñenje. Æelim da pri-metiã kako je Petar izjavio da ljubimo jedni druge – pre svega.

Pavle je imao istu poruku za Koloãane. Traæio im je da se„obuku” u ljubav (vidi Koloãanima 3:14). Iznova i iznova, uBibliji nalazimo podsetnike da ljubimo jedni druge i da ne do-zvolimo da nam se iãta ispreåi na tom putu.

Kad se Petar interesovao kod Isusa koliko puta treba daoprosti bratu, kad pogreãi protiv njega, Isus mu je odgovorioda to treba uåiniti do 77 puta, odnosno koliko god puta to bu-de bilo potrebno (vidi Matej 18:21-22). Petar je predloæio se-dam puta; åesto sam se pitala da li je on svome bratu oprostioveñ ãest puta, pa se pita treba li joã jednom uåiniti taj napor.Ako æelimo da se prikljuåimo revoluciji ljubavi, treba da shva-timo kako ñemo morati mnogo da opraãtamo. Ustvari, to ñe bi-ti deo naãe svakodnevice. Neke stvari, koje ñemo trebati daoprostimo, ñe moæda biti male i jednostavne, ali ponekad ñe sepojaviti neka velika stvar koja ñe nas navesti da se zapitamohoñemo li to ikad moñi prevaziñi. Samo se seti da nam Bog ni-kad ne traæi da uåinimo neãto,a da nam nije dao sposobnost zato. Kad dozvolimo da Boæja ljubav teåe kroz nas, tada moæemooprostiti bilo kome i bilo ãta.

Kroz pokrivanje tuœih greha bivamo blagosloveni, a kad ihotkrivamo, bivamo prokleti. Jedan od naåina pokrivanja tuœeggreha je diskretno ñutanje o tome. Nemoj brzo govoriti drugi-ma ono ãto znaã o tuœim gresima. Åuvaj tajne drugih ljudi ona-


ko kako bi æeleo da oni åuvaju tvoje. U Bibliji imamo jednusituaciju kad se Noje napio i legao go u svoj ãator. Jedan odnjegovih sinova je otkrio njegovu golotinju, govoreñi dvojicibrañe o tome, i zbog toga je od toga dana æiveo pod proklet-stvom. Dvojica sinova, kojima je bilo reåeno za oåevu goloti-nju, su hodali unazad kroz ãator, da ne bi videli oåevugolotinju, a onda su pokrili oca ogrtaåem. Biblija nam kaæe dasu njih dvojica bili blagosloveni (vidi Postanak 9:20-27). Noje-va golotinja je povezana sa njegovom greãkom u prosuœivanju,s njegovim grehom. Kao ãto ova priåa jasno pokazuje, treba dapokrivamo greãke drugih, a ne da ih razotkrivamo.

Isus nam je dao uputstva kako da se ponaãamo kad naã bratsagreãi (vidi Matej 18:15-17). Rekao je da pre svega treba daodemo kod njega liåno i da razgovaramo s njim o tome. Ako tone bude donelo æeljene rezultate, treba da dovedemo sa sobomjoã jednog ili dvojicu, u nadi da ñe tada doñi „k sebi” i pokajatise. Ako se budemo pridræavali tih jednostavnih uputstava,izbeñi ñemo veliki deo problema. Ne mogu se ni setiti kolikoputa su ljudi doãli kod mene da bi reãili neke stvari koje su tre-bali reãiti privatno – stvari koje su izmeœu njih i osobe za kojusmatraju da je pogreãila prema njima. Nemoj se plaãitisuoåavanja s nekim, ako stvarno oseñaã da to trebaã uåiniti.Ponekad, najbræi naåin da se oprosti leæi u izlaganju problemai razgovoru o njemu. Skrivene uvrede su poput neleåenih in-fekcija. One tiho prelaze u loãije stanje, sve dok ne inficirajucelo podruåje, a onda obolimo. Ranu treba odmah oåistiti, prenego ãto bude prekasno.

Biblija nam iznosi priåu o åoveku po imenu Josif, kojeg subraña prodala u ropstvo. Kad su, godinama kasnije, Josifovabraña otkrila da je on æiv i da odluåuje o dodeli hrane koja im jeoåajniåki trebala, uplaãili su se. Setili su se kako su se loãe po-neli prema njemu. Setio se toga i Josif, ali je odluåio da to ne ot-


kriva viãe nikome. Razgovarao je s njima privatno ijednostavno im rekao da on nije Bog i da osveta ne pripada nje-mu, nego Bogu. Oprostio im je, ohrabrio ih je da se ne plaãe inastavio da se brine o njima i njihovim porodicama. Nije nika-kvo åudo da je Josip bio snaæan voœa koji je sticao naklonostljudi gde god da se pojavio. Znao je snagu ljubavi i vaænost pot-punog oproãtenja!

Oåisti sva svoja señanja

Zaãto se ne bi oslobodili svih señanja o tome ãta su nam drugi„duæni”, ili ãta imamo protiv njih, i „napisali” na sva ta señanja:„Potpuno plañeno”? „Blaæen åovek kome Gospod greh ne-uraåuna” (Rimljanima 4:8). To ne znaåi da Bog ne vidi greh.To znaåi da ga, zbog ljubavi, neñe „naplatiti” greãniku. Ljubavmoæe priznati da je uraœena pogreãna stvar i izbrisati je pre ne-go ãto se greh nastani u srcu. Ljubav ne pamti negativne stvari;na taj naåin gnev nema ãanse za rast!

Neki od nas bi æeleli da imaju bolju memoriju, ali iskreno,mi verovatno treba da postanemo bolji u zaboravljanju nekihstvari. Mislim da åesto zaboravljamo ono ãto bi trebali daupamtimo, a pamtimo ono ãto bi trebali da zaboravimo. U ne-kim stvarima smo veoma sliåni Bogu. Svakako, na samom vrhuspiska tih stvari su sposobnost da se oprosti i sposobnost da sezaboravi. Neki ljudi kaæu: „Oprostiñu im, ali im nikad neñu za-boraviti.” Ako se mi åvrsto dræimo svog señanja, realnost oveizjave je da mi nismo istinski oprostili. Moæda ñeã me pitati ka-ko moæemo oprostiti stvari koje su nas povredile. Odgovor jeda mi moramo izabrati da neñemo misliti o tome. Kad te stvaridoœu u misli, moramo ih oterati i izabrati da razmiãljamo ostvarima koje su nam korisne.


Åiãñenje svih tvojih señanja ñe proizvesti dobre rezultate.Oslobodiñe te pritiska i poboljãati kvalitet tvog æivota. Obno-viñe se bliskost izmeœu tebe i Boga. Umnoæiñe se tvoja radost itvoj mir. Moæda ñe åak i tvoje zdravlje napredovati, jer mirnosrce donosi æivot telu (vidi Poslovice 14:30). Gnev gradi zido-ve, a ljubav mostove!


HJGPOGLAVLJE

14Praktiåni naåini pokazivanja ljubavi

Propovedaj evanœelje uvek, a kad je potrebno, i reåima.Sv. Franjo Asiãki

Ova knjiga je beskorisna, ako u njoj ne ponudim praktiånenaåine kojima odmah moæeã poåeti sa pokazivanjem ljubavi.Kao ãto sam veñ ranije istakla, ljubav nije teorija ili samo stvargovora, nego naåin delovanja. Kao revolucioneri ljubavi, mi bistalno trebali da traæimo nove i bolje naåine za donoãenje lju-bavi u ovaj svet.

Dozvoli mi da te podsetim, bez obzira na to ãta imamo iliåinimo, ako nemamo ljubavi onda smo niãta i nemamo niãta(vidi 1. Korinñanima 13:1-3). Za åoveåanstvo je veoma bitnoda poånemo revnije pokazivati ljubav. Ljudi danas oåajniåkiæele znati da li Bog postoji ili ne, koja je svrha njihovog posto-janja i zaãto je svet tako pun zla, ako Bog zaista postoji. Ako

budu videli ljubav na delu, verujem da ñe to odgovoriti na nji-hova pitanja. Bog je ljubav i On zaista postoji, a glavni naåin nakoji se otkriva je kroz svoj narod. Svet treba da vidi kvaliteteljubavi koja se æivi. Ljudi treba da vide strpljivost, blagost, ne-sebiånost i spremnost na praãtanje. Treba da vide ljude koji seærtvuju da bi pomogli drugima koji su manje sreñni.

Budi strpljiv

Prvi kvalitet ljubavi, koji je Pavle naveo u 1. Korinñanima 13,je strpljivost. Ljubav je strpljiva. Ona je spremna podneti i du-go trpljenje. Ostaje nepokolebljiva i dosledna i kad stvari neidu u æeljenom pravcu.

Ja sam praktikovala strpljivost sa sluæbenicima na razliåitimãalterima. Bilo je tu onih koji su spori, koji ne mogu nañi cenuza stvari koje prodaju ili koji „legnu” na telefon pokuãavajuñida smire nekog pobesnelog korisnika dok ja tamo stojim iåekam da mi se pomogne. Na nekoliko mesta, sluæbenici zaãalterom su mi åak zahvalili ãto sam bila strpljiva. Sigurna samda svaãta pretrpe od frustriranih, nestrpljivih i neljubaznih ko-risnika i ja sam odluåila da neñu poveñavati taj problem – jaæelim biti deo reãenja. Naravno, svi mi se æurimo i æelimo daãto pre budemo usluæeni ali, shodno tome da ljubav „ne traæisvoje”, mi moramo nauåiti da stavimo pitanje kako se sluæbe-nik oseña iznad toga kako se mi oseñamo. Nedavno mi se jednasluæbenica u prodavnici izvinjavala ãto je bila tako spora. Od-govorila sam joj kako niãta ãto sam ja radila nije bilo takovaæno da ne bih mogla saåekati. Videla sam da joj je laknulo ishvatila da sam joj upravo tada pokazala ljubav.

Biblija nas ohrabruje da budemo veoma strpljivi sa svima(vidi 1. Solunjanima 5:14). To nije dobro samo za naãe sve-


doåanstvo pred drugim ljudima, veñ je dobro i za nas same. Ãtosmo strpljiviji, manje smo pod stresom! Petar je rekao da nasGospod strpljivo podnosi, jer ne æeli da iko od nas propadne(vidi 2. Petrova 3:9). Iz istog razloga bi i mi trebali da budemostrpljivi jedni sa drugima, a posebno prema onima u svetu kojitraæe Boga.

Pavle je naglasio Timoteju da sluga Gospodnji mora bitisposoban uåitelj, koji je ljubazan, voljan ãtoãta pretrpeti, blag istrpljiv prema svima (vidi 2. Timoteju 2:24-25; u naãem prevo-du, na ovom mestu se ne pominje reå „strpljiv”, ali odgovarakontekstu; op. prev.). Mi ljude svakog dana pouåavamo krozono ãto radimo. Pouåavanje se ne odvija samo preko reåi – delasu åesto delotvornija. Svi mi imamo odreœeni uticaj i moramopaziti kako ga koristimo. Ne doprinosi ni mojoj, a ni Isusovojreputaciji, da nosim privezak sa Njegovim imenom, a istovre-meno budem nestrpljiva i neljubazna prema sluæbenicima naãalteru. Iskreno, u zadnjih 20 godina, takvih stvari sam se do-voljno nagledala da me zaboleo stomak.

Ne bi trebalo da nosimo simbole naãe hriãñanske vere, a dane æivimo u skladu sa njom. Dokaz mog odnosa s Bogom nijeneki hriãñanski bedæ ili ukras. Ne radi se o tome koliko sam bi-blijskih stihova upamtila ili koliko veliku zbirku hriãñanskihknjiga, CD-a i DVD-a imam. Dokaz mog hriãñanstva se vidi uplodovima ljubavi u mom æivotu.

Podstiåem te da redovno moliã za sposobnost da sa dobrimraspoloæenjem izdræiã ãta god da te snaœe. Veruj mi, desiñe sestvari koje ñe imati kapacitet da te uznemire ali, ako budeãunapred pripremljen, moñi ñeã da ostaneã miran dok se s timstvarima suoåavaã. Vidljiva stabilnost u naãem raspoloæenju itemperamentu je veoma vaæna. Previãe ljudi na svetu „eksplo-dira” kad stvari ne idu onako kako su oni planirali. Iskreno,

Prakt iån i naå in i pokaz ivanja l jubav i 211

verujem da je jedan od naåina na koji moæemo izvrãiti priliåanuticaj i to da budemo strpljivi kad stvari loãe krenu.

Pre nekoliko sedmica, propovedala sam o strpljivosti i za-hvalnosti bez obzira na okolnosti. U ãest sedmica sam imala trivelike konferencije. S tom sluæbom, u subotu ujutro, jezavrãavao taj ciklus. Stvarno sam se radovala dolasku kuñi ra-no toga dana, nekom dobrom jelu, kratkoj kupovini u Dave-ovom druãtvu, vruñoj kupki, sladoledu i gledanju nekogdobrog filma. Moæeã primetiti kako sam bila spremna da sebenagradim za dobro odraœen naporan posao. Imala sam dobarplan za sebe!

Otiãli smo na avion i, prema voznom redu, let do kuñe jetrebao da traje samo 35 minuta. Bila sam tako radosna…a ondaje neãto krenulo naopako. Vrata aviona nisu mogla da se propi-sno zatvore, pa smo sedeli u avionu, skoro sat i po, åekajuñi damajstori poprave ta vrata. Åak se govorilo da taj avion, tog da-na, neñe ni poleteti i da bi moæda trebalo iznajmiti automobile iodvesti se kuñi. Ne mogu ti opisati koliko mi je bilo teãko dabudem strpljiva. Veliki uspeh je bio i to ãto sam dræala usta za-tvorenim. Propovedala sam o strpljivosti, ali sam zaboravila dase pomolim da proœem „test”, ako budem „testirana”.

Da li si ikad doæiveo da åujeã odliånu propoved, koja ti jezaista trebala, a onda odmah bio testiran po tom pitanju ustvarnom æivotu? Eh, trebao bi pokuãati da propovedaã i vidiãkako ñeã tek onda brzo biti testiran! Jasno mi je da se neoseñamo uvek strpljivo, ali se moæemo disciplinovati da bude-mo strpljivi. Ne mogu promeniti naåin na koji se nekadoseñam, ali mogu kontrolisati kako se ponaãam. A moæeã i ti.Uveravam te da se uopãte nisam oseñala strpljivo, dok sam se-dela u avionu i åekala rasplet dogaœaja, ali sam stalno u sebimolila: „O, Gospode, molim Te, pomozi mi da ostanem mirna,da ne bih bila loãe svedoåanstvo za ono ãto sam upravo propo-


vedala.” Iako se stvari nisu razvijale baã onako kako sam ja toæelela, Bog mi je pomogao i na kraju sam zavrãila kod svojekuñe, sa dovoljno vremena da obavim sve stvari koje samplanirala.

Kad se naœeã u teãkim situacijama, potrudi se da zadræiãsvoj mir i videñeã da ñe se Bog pokrenuti u tvoju korist. Kad suse Izraelci nalazili izmeœu Crvenog mora i egipatske vojske,Mojsije je rekao: „Gospod ñe se boriti za vas, a vi mirujte!” (2.Mojsijeva 14:14).

Daj svoje vreme

Vreme je najvrednija „roba” koju veñina od nas ima. Kad ljudi-ma traæimo da nam poklone neãto svog vremena, moramoshvatiti da traæimo vredan dar, koji treba izuzetno da cenimokad ga dobijemo. Ljudi mi åesto traæe da im poklonim neãtosvog vremena ali, naæalost, ne mogu ga svima dati. Kad bih ipokuãala, ne samo da bih „pregorela”, nego ne bih imala vre-mena da dovrãim ono ãto mi je Gospod dao da uradim za vre-me svog æivota na zemlji.

Ne moæemo svakome reñi „da”, ali ne bi trebali ni svakomereñi „ne”. Od srca ti preporuåujem da ljudima pokloniã deosvoga vremena, jer je i to naåin da se pokaæe ljubav. Nedavnosam govorila u jednoj crkvi u Tennessee-u, kao uslugu prijate-lju, i dok sam tamo sedela, osetila sam da me Gospod podstiåeda vratim dobrovoljni prilog koji su te veåeri skupili za mene ida ga dam za pomoñ siromaãnima u njihovom gradu. Odmahsam shvatila da Bog æeli da dam i svoje vreme i novac. Æeleo jeda iz toga ne dobijem niãta osim radosti davanja, ãto je bilo viãenego dovoljno. Primetila sam da me Bog, svake godine, nekoli-ko puta testira na ovakav naåin i drago mi je da to radi, jer ni-


kad ne bih volela steñi naviku da mislim kako, iz svega ãtoåinim za druge ljude, uvek moram neãto dobiti.

Priznajem da mi je teæe dati svoje vreme, nego novac ili dru-ge materijalne stvari. Gledano sa taåke na kojoj se sada nala-zim, proæivela sam bar dve treñine svog æivota i shvatam daono vremena ãto mi je ostalo moram proæiveti fokusirano i sasvrhom. Iako zbog nuænosti åeãñe moram reñi „ne”, kad god tomogu kaæem „da”, jer znam da je moje vreme vredan darljubavi.

Kad dobijeã neåiju nepodeljenu paænju, ta osoba ti iskazujeåast i pokazuje ljubav. Svaki put kad pitamo: „Moæeã li mineãto uåiniti?”, mi traæimo najvredniju „stvar” koju neka oso-ba ima, jer traæimo deo njenog vremena.

Razmiãljaj o svom vremenu. Potrudi se da njegov veliki deouloæiã u razvijanje intimnog odnosa sa Bogom, a potrudi se i daneãto od tog vremena daã Njegovim ljudima, kao demonstraci-ju Njegove ljubavi. Tommy Barnett, glavni pastor crkve „Phoe-nix First Assembly of God”, jedne od najbræe rastuñih crkava uAmerici, je rekao: „Æivot je neãto ãto stalno gubimo.” Zbog to-ga bi sve ãto radimo trebali da uzimamo za ozbiljno. Kad ljudikaæu da nemaju ãta dati zaboravljaju da, dok smo æivi, imamoneãto za dati – svoje vreme.

S obzirom da je vreme tako vredna „roba”, trebalo bi da gakoristimo mudro i sa svrhom. Ne dozvoljavaj ljudima da ti kra-du vreme. Nemoj trañiti svoje vreme i nikad nemoj govoriti:„Pokuãavam da ubijem neãto vremena.” Budi svestan svojihprioriteta i njima posveti svoje vreme. Bog i porodica bi trebalida budu na vrhu tvog spiska. Takoœe, treba da odvojiã neãtovremena da se pobrineã za sebe. Da bi bio uravnoteæen, trebada radiã, da se odmaraã i zabavljaã. Takoœe, treba da daã i neãtosvog vremena ljudima koji te trebaju.


Ako misliã da nemaã dovoljno vremena da postigneã sve ãtotreba i da ga joã dajeã drugima, ohrabrujem te da uradiã ono ãtoje Bog rekao Tommyju Barnettu da uradi. Rekao mu je da mu-dro koristi svoje polusate (pola sata, 30 minuta; op. prev.). Po-kazao mu je da ima nekoliko polusatnih praznina u toku dana.Pastor Barnett tvrdi, ako mu kaæeã ãto radiã sa svojim polusati-ma, da ti moæe reñi oko åega se vrti tvoj æivot. Ãta radiã sa svo-jih pola sata koje svaki dan provedeã u automobilu, vozeñi sena posao i nazad? Ãta radiã sa svojih pola sata dok åekaã u bol-niåkoj ambulanti? Ãta radiã dok pola sata åekaã svoje jelo u res-toranu? Imaã li u tim polusatima vremena da nekome pokaæeãljubav? Da li bi mogao iskoristiti te minute da nekoga ohrabriãpreko telefona ili pismom? Da li bi mogao moliti za nekoga?Upotrebi to vreme da kreativno razmiãljaã o tome ãta imaã dadaã.

U svojim polusatima bi mogao da napiãeã knjigu. Mogao bida zadobijeã jednu duãu za Hrista. U pola sata moæeã donetineku veliku odluku. Pola sata moæe biti razlika izmeœu åiste iprljave kuñe. Tvojih pola sata je vaæno, a verovatno ih imaãmnogo, samo ako poåneã da ih traæiã. Æelim li reñi kako trebaneãto da radiã svake sekunde u danu? Ne, ne kaæem to. Ustva-ri, moæeã odluåiti da uzmeã pola sata i odmoriã se. Ako takouradiã, to je u redu, jer si barem svoje vreme iskoristio sasvrhom, a nisi ga protrañio ne radeñi niãta.

Zapamti, svaki dan koji proœe je onaj koji ti se viãe nikadneñe vratiti. Uloæi ga u neãto; nemoj ga protrañiti.

Voli svojim mislima, reåima i stvarima koje imaã

Snaga misli Jedna æena je podelila ovu priåu da bi pokazalasnagu misli.


Za vreme Boæiña, premestila sam drvo smokve gore nasprat, u spavañu sobu, da bih napravila mesto za boæiñnodrvce. To drvo smokve je imalo jednu malu granu, doleispod svih ostalih grana, i na njoj desetak listova. Ta gra-na nije izgledala lepo; kvarila je oblik drveta.

Ujutro, kad bih se probudila, u staklu prozora bihugledala odraz tog drveta i pomislila: „Ma, odrezañu tugranu!” Svaki put kad sam prolazila pored tog drveta,pomislila sam: „Ta grana ne izgleda dobro. Morañu da jese reãim.”

Vreme je prolazilo. Drvo smokve smo vratili nazad udnevni boravak. Nastavila sam imati negativne misli sva-ki put kad sam ga spazila. Sve zajedno je trajalo oko me-sec i po dana.

Jednog jutra, prolazeñi pored tog drveta, primetilasam da je svaki list na onoj maloj grani poæuteo. Nigdeviãe, na celom drvetu nije bilo nijednog æutog lista.Zaåudila sam se i rekla svome muæu za to. On me pogle-dao i rekao: „Tako mi je drago da misliã lepe stvari o me-ni.”

Tog dana sam odrezala tu granu!Uvek sam imala problematiåan odnos sa svojom sve-

krvom. Naravno, nikad nisam smatrala da tu ima mojekrivice. Bila sam tako slatka i draga. Odluåila sam da bitaj odnos bio vredan eksperimenta. Svaki put kad bih po-mislila na svoju svekrvu, blagosiljala sam je.

Inaåe, ona me retko zvala telefonom i nije baã imalainteresa da ñaska sa mnom. Ali, u zadnjih pet dana, na-zvala me tri puta! To su bili kratki, ali prijateljski razgo-vori. Cele proãle godine me nije nazvala viãe od ãestputa!


Ova æena je naruåila seriju mojih uåenja o snazi misli i izja-vila: „Sad pazim ãta mislim o drugim ljudima.”

Gajimo bezbroj misli o drugim ljudima, ali trebalo bi da toåinimo sa veñom odgovornoãñu. Verujem da misli deluju u po-druåju duha i da ih drugi ljudi oseñaju, iako se ne mogu videtigolim okom. Isto kao ãto su negativne misli one æene negati-vno uticale na drvo smokve, verujem da i mi svojim mislimamoæemo uticati na ljude.

Ono ãto mislimo o drugim ljudima ne utiåe samo na njih,nego i na naåin na koji se mi ponaãamo prema njima. Akoimam skrivene misli o nekoj osobi, koju ne volim, i u svomumu „presliãavam” sve greãke i mane koje verujem da ona imau svom æivotu, kad je sledeñi put vidim, prema njoj ñu se po-naãati u skladu sa slikom koju sam oblikovala u svom umu.

Jednom sam bila u kupovini sa svojom kñerkom, koja je uto vreme bila tinejdæer. Tog dana je imala mnogo akni na licu ikosa joj je bila raãåupana. Señam se da sam svaki put, kad bihje pogledala, pomislila: „Danas baã i ne izgledaã neãto dobro.”Kako je dan odmicao, primetila sam da je bivala sve depresi-vnija, pa sam je pitala ãta nije u redu. Odgovorila je: „Danas seoseñam zaista ruænom.” Tog dana, Bog me nauåio lekciju osnazi misli. Dobrim i pozitivnim mislima moæemo pomoñi lju-dima, ali im moæemo i naãkoditi zlim i negativnim mislima.

Ohrabrujem te da odrediã jednu osobu dnevno, kao moli-tveni projekat, i da praktikujeã gajenje dobrih misli o njoj. To-kom dana, nekoliko puta razmiãljaj o vrlinama te osobe, osvakoj njenoj dobroj osobini koje moæeã da se setiã, o svakojusluzi koju ti je ikad uåinila i o svakom komplimentu koji bimogao dati njenom spoljaãnjem izgledu. Sledeñeg dana, prak-tikuj to isto za neku drugu osobu, i nastavi da tako reœaã vaæneljude iz svog æivota, sve dok ti se ne oblikuje navika gajenja do-brih misli.


Voli ljude svojim mislima. Dok tako budeã radio,izgraœivañeã ih i jaåati njihov æivot.Snaga reåi Govorili smo o tome kako moæemo koristiti reåi dadruge izgradimo, ohrabrimo i uzdignemo. Svi imamo mo-guñnost da koristimo reåi u pokazivanju ljubavi prema drugi-ma. Juåe sam upoznala jednog agenta za prodaju nekretnina,damu koja ima prekrasne plave oåi, ãto sam joj i rekla. Bilo jojje drago da to åuje i odmah se oseñala bolje. A mene je „koãta-lo” samo jedan trenutak vremena i mrvicu truda. Upoznalasam joã jednog agenta za nekretnine. Ona je bila izuzetno pri-vlaåna æena, pa sam joj rekla da je veoma lepa. Bilo joj je vrloprijatno zbog mog komplimenta. Iskoristila sam svoje reåi daizgradim dve osobe i to u vreme, i na mestu, uobiåajene po-slovne aktivnosti. Kao revolucioneri ljubavi, svakog dana mo-ramo koristiti snagu reåi, da bi pokazali ljubav i ohrabrili ljudeoko nas.

Kad je moj muæ juåe doãao kuñi sa igranja golfa, u roku odpet minuta mi je rekao da me voli, da izgledam lepo i da cenimoj trud kad je u pitanju briga oko kuñe. Radila sam na ovojknjizi oko sedam sati i bila sam spremna za predah. Njegovereåi su doãle u pravo vreme i pomogle su mi da se oseñam vo-ljenom i poãtovanom. Sinoñ smo bili na veåeri sa svojim si-nom, njegovom æenom i njihovom bebom. Rekla sam Nicol daje dobra supruga i majka. Malo pre toga, videla sam kako jojmoj sin ãapuñe da je voli. Takve stvari bi trebalo da govorimojedni drugima preko dana i da time nadahnjujemo jedni drugepouzdanjem.

U jeziku je snaga æivota i smrti. To je veoma snaæna izjava.Mi imamo autoritet da govorimo æivot ili smrt drugima i sebi.Ono ãto govorimo drugima, uticañe i na naã æivot. Biblija kaæe:„Smrt i æivot jesu u vlasti jezika, i ko ga miluje jeãñe od plodanjegova” (Poslovice 18:21).


Reåi su poput kontejnera snage. Mogu nositi kreativnu ilidestruktivnu snagu – ovisno o naãem izboru. Paæljivo biraj reåii govori ih razborito. One prenose poruke koje mogu promeni-ti æivot. Svojim reåima izgraœujemo ili ruãimo sliku koju ljudiimaju o sebi. Reåima moæemo uniãtiti neåiju reputaciju, zatopazi ãta govoriã o drugim ljudima. Nemoj trovati stav jedneosobe prema drugoj.

Zamisli da svoje reåi dræiã u skladiãtu. Svako jutro ideã ta-mo i pregledavaã police, birajuñi reåi koje ñeã tog dana uzeti sasobom dok ideã u svet. Verovatno veñ znaã neke od ljudi s koji-ma ñeã se tog dana videti, pa unapred moæeã izabrati reåi kojeñe im pomoñi da se oseñaju voljeno i dati im samopouzdanje.Uzmi sa sobom reåi za svakog koga ñeã tog dana sresti i u svomsrcu se pripremi da svima budeã blagoslov kroz ono ãto ñeã imreñi.

Svakog dana æelim videti koliko ljudi mogu da podignemsvojim reåima. U æivotu sam protrañila previãe reåi, govoreñibeskorisne stvari koje ili nisu uåinile niãta ili su uåinile da seljudi oseñaju loãe zbog njih. Æao mi je zbog toga i zato sad ko-ristim svoje reåi da ispravim ãtetu koju sam napravila uproãlosti.

Jezik je maleni ud ali, ako nismo paæljivi, moæe izazvati de-struktivne poæare. Kralj David je redovno molio za svoje reåi.Rekao je: „Paziñu na puteve svoje, da ne zgreãim ja jezikomsvojim” (Psalam 39:2). Molio je da reåi njegovih usta i raz-miãljanje njegovog srca budu prihvatljivi i ugodni Bogu (vidiPsalam 19:15). Jasno je poznavao snagu jezika i shvatao da tre-ba Boæju pomoñ da bi ostao na ispravnom putu. U tome bi tre-balo da sledimo Davidov primer.Snaga imetka Svi mi neãto posedujemo, odnosno imamo nekiimetak. Neki imaju viãe od drugih, ali svi imamo neãto ãtomoæemo iskoristiti kao opipljivi blagoslov za druge. Misli i reåi


su predivne i pomaæu nam da pokaæemo ljubav, ali i imetak imaterijalna dobra åine tu istu stvar. Za neke ljude, to je veomavaæno.

Ako imamo dve haljine, Biblija kaæe da ih trebamo podeliti sonim koji nema nijednu, a taj isti princip primenjuje se i zahranu (vidi Luka 3:10-11). Rana hriãñanska crkva, koju vidi-mo u knjizi Dela apostolskih, je bila zadivljujuñe snaæna i sva-kodnevno je rasla. Sve vrste natprirodnih znakova i åudesa,meœu njima, su bile normalne. Sila Boæja je bila s njima, a onisu jedni drugima pokazivali ljubav svim svojim srcem, umom,snagom i imetkom. „Mnoãtvo koje beãe primilo veru beãe jed-nog srca i jedne duãe. Niko ne govoraãe za imanje svoje da jenjegovo, nego im sve bejaãe zajedniåko” (Dela apostolska4:32).

Da li smo mi vlasnici ili korisnici? Sve ãto imamo je doãlood Boga i sve pripada Njemu. Mi smo samo korisnici Njegovogvlasniãtva. Preåesto se previãe veæemo za stvari. Trebali bi dabudemo slabo vezani za njih tako da nam, ako Bogu negde za-trebaju, ne bude teãko da ih pustimo. Stalno treba da se pod-señamo da imetak nema veånu vrednost. Ono ãto ñe ostati jeono ãto smo uradili za druge. Pavle je rekao Korinñanima danjihovi darovi za siromaãne imaju veånu vrednost (vidi 2. Ko-rinñanima 9:9).

Bog æeli da uæivamo u svom imetku, ali ne æeli da naã imetakposeduje nas. Verovatno se redovno moramo pitati: „Posedu-jem li ja svoj imetak ili moj imetak poseduje mene?” Moæeã lisa radoãñu koristiti ono ãto imaã da blagosloviã ljude ili ti jeteãko da se „rastajeã” od nekih stvari…pa i onih koje ne kori-stiã?

Veoma åesto dobijem parfem na poklon i, s obzirom da mije nedavno bio roœendan, polica za kozmetiku mi je punaboåica sa parfemom. Jednog dana sam osetila podsticaj da bla-


goslovim prijateljicu, koja mi je uåinila uslugu, i setila se daona mnogo voli parfem koji i ja obiåno koristim. Imala sam no-vu boåicu tog parfema i, naravno, on je bio najskuplji na mojojpolici. Morala sam obaviti jedan kratak razgovor sa samom so-bom, ali sam posle nekoliko minuta bila u stanju da ga uzmemsa police, stavim u kesicu za poklone i dam joj ga u ruke. Tajpoklon ju je mnogo obradovao, a mene je koãtao jedne stvaribez koje mogu æiveti.

Molim te, poåni koristiti svoj imetak tako da ljudima po-kaæeã svoju ljubav na opipljive naåine. Pokloni su predivannaåin za pokazivanje ljubav. Na primer, jednom prilikom mi jeprijateljica rekla da ñe moj roœendanski poklon kasniti, jer joãnije gotov. Kad sam ga konaåno primila, bila sam iznenaœena,jer je to bio rukom naslikan portret mog psa, neãto ãto sammogla gledati i u tome uæivati mnogo godina. Blagoslovenasam tom slikom, ali sam joã viãe blagoslovena trudom koji jeuloæila da bi je dovrãila za mene.

Svaki dar je dobar i, koliko god åeãñe moæeã, uloæi trud danekome pokloniã neãto ãto znaã da zaista æeli. Veñ i sâma åinje-nica da ih sluãaã dovoljno dugo, da znaã ãta vole i æele, mnogeñe ljude neizmerno blagosloviti. Jedna moja prijateljica je ima-la omiljenog psa, koji je uginuo dok je joã bio ãtene. Bila jemnogo tuæna, a sebi nije mogla priuãtiti drugog psa. Ja sam bilau moguñnosti, pa sam je iznenadila tako ãto sam joj nabaviladrugo ãtene. Ako Ga zamolimo, Bog ñe nas osposobiti da ljudi-ma moæemo pokazati ljubav i na takve, materijalne naåine.Ako nismo previãe vezani na stvari i ako traæimo prilike za da-rovanje nekoga, Bog ñe nam uvek osigurati da imamo dovoljnoza sebe i joã mnogo za davanje drugima.

Ponekad se upustim u ono ãto ja zovem „neobuzdano dava-nje”. Imam æelju da budem blagoslov i æelim da koristim svojimetak kao opipljiv naåin pokazivanja ljubavi, pa krenem kroz


kuñu, kroz ladice, kroz svoju kozmetiku i nakit, da pronaœemstvari koje mogu pokloniti. Uvek neãto pronaœem. Neverova-tno je koliko budem kuãana da zadræim neke stvari, åak iako ihne koristim veñ dve ili tri godine. Mi jednostavno volimo imatistvari! Koliko je samo bolje koristiti svoj imetak da budemonekome na blagoslov i pomognemo nekome da se oseña volje-no i cenjeno.

Ako ti je teãko da pronaœeã neãto ãto moæeã darovati, zamoliBoga da ti pomogne i brzo ñeã otkriti da imaã celo bogatstvostvari koje se mogu upotrebiti da se nekome pokaæe ljubav.Dok ono ãto imamo koristimo u dobre svrhe, Boæja ljubav ñenam dodavati ono ãto je nama potrebno, jer smo se pokazalikao dobri korisnici Boæjeg vlasniãtva.

Znate da koji malo seje, malo ñe i poænjeti,a koji obilno seje, obilno ñe i poænjeti.Svaki neka priloæi po volji svoga srca,

a ne sa æaloãñu ili od nevolje,jer Bog ljubi onoga koji rado daje.

2. Korinñanima 9:6-7

Dok budeã leæao na svojoj smrtnoj postelji, neñeã traæiti dati donesu izveãtaj o stanju tvog bankovnog raåuna ili spisaksvega ãto imaã. Æeleñeã da budeã okruæen porodicom i prijate-ljima koji te vole. Veñ sada poåni da gradiã te odnose, koristeñisve ãto imaã na raspolaganju da bi ljudima pokazao ljubav.


REVOLUCIONER LJUBAVIPastor Tommy Barnett

Revolucija = 1. delovanje nebeskog tela koje kruæi po svojojorbiti; 2. ciklus, 3. rotacija; 4. iznenadna, radikalna ili potpunapromena; posebno: zbacivanje jedne vlasti i njeno zamenjiva-nje drugom.

Bilo koja ili sve ove definicije revolucije, koje nalazimo ureåniku, mogu da se primene na tvoj liåni poziv da postaneãdeo revolucije ljubavi, koju Bog ãiri po svetu.

Reånik definiãe revolucionera kao osobu koja je ukljuåenau revoluciju, odnosno kao pristalicu ili branioca revolucionar-nih doktrina. Revolucija ljubavi je zaista revolucionarna doktri-na, jer svet posmatra ljubav kao neãto ãto se mora dobiti iimati, dok Isus pokuãava da revolucionarno okrene naãemiãljenje i delovanje ka definiciji ljubavi kao neåeg ãto teåekroz nas i ãto moramo proslediti dalje.

Dakle, pozvan si da uåestvujeã u jedinstvenom krugu ljuba-vi! To je krug koji se stalno ãiri, a njegovo srediãte i opsegsadræe jedan cilj: voleti i ohrabrivati ljude da slede Isusa Hris-ta, dok se trudimo da celi svet dovedemo u Boæju porodicu.

Ovaj radikalni krug ljubavi i ohrabrenja ukljuåuje beskuñni-ke, ærtve prirodnih i ljudskim uticajem izazvanih katastrofa,ærtve zlostavljanja, æene koje su na razliåite naåine povezanesa abortusom, nezaposlene i mnoãtvo drugih, åije su povredetako brojne da ih je nemoguñe sve nabrojiti! U proãlosti, crkvesu preåesto takve ljude smatrale „smeñem” druãtva, ali mi ihgledamo kao buduñe riznice Boæjeg kraljevstva.


U svojoj suãtini, revolucija ljubavi je jednostavna: poåinjesa svakim od nas, ãireñi svoj krug ljubavi, da bi ukljuåila sveone oko nas koji su povreœeni. Tokom mnogo godina, crkvesu naglaãavale programe za dovoœenje novih ljudi u crkvu.Programi su u ogromnom broju dolazili i odlazili, ali su bili ne-delotvorni kad je u pitanju poveñanje broja vernika. Suprotnotome, podruåja uticaja crkve su se åesto smanjivala. Na-glaãavanje programa iznad ljudi nije ostvarilo Isusov izazov.On je rekao da moramo voleti jedni druge.

Izazov revolucije

Ciklus, krug ili revolucija æivljenja kao ãto je bio Isusov æivot,za druge ljude je izazov koji je apostol Pavle stavio pred nas:„Ugledajte se, dakle, na Boga, kao ljubljena deca, i æivite u lju-bavi, po primeru Hrista, koji nas je ljubio i predao se za nas uprinos i ærtvu Bogu na ugodan miris” (Efescima 5:1-2).

Ovo je poziv revolucije ljubavi: æiveti u ljubavi, a ne samoodluåiti da voliã. Mnogi ljudi znaju da je ispravno voleti, ali ka-ko se time ãiri krug ljubavi? To se deãava u svakodnevnomæivljenju.

Svi mi imamo svoj krug uticaja i svi pripadamo nekom kru-gu. Veñina od nas uæiva u krugu prijatelja. Koliko je velik tvojkrug? Koliko je ukljuåiv ili iskljuåiv? Sreo sam mnogo dobrona-mernih ljudi za koje se åini da nisu svesni koliko je malen krugkoji imaju. Ako æivimo Hristov mentalitet i ako je u nama Hri-stov um, onda svaki naã krug mora ukljuåiti svakoga, a nije-dan naã krug ne sme iskljuåiti nikoga.

Primetio sam kako sam åesto svoju mrænju prema grehuusmeravao na greãnika. Nauåio sam da je Bog za mene na-menio da mrzim greh, ali da volim greãnika. Ponekad, naãstav prema grehu moæe biti poput susreta sa opasnom zmi-


jom zveåarkom koja napada dete. Zmija je sklupåana i spre-mna za napad. Mi mrzimo zmiju, ali volimo dete i æelimo da gaspasimo od smrtonosnih zuba.

Prisiljeni smo da upozoravamo ljude na posledice greha,ali moramo delovati i sa Boæjim saoseñanjem da ukljuåimogreãnike u svoj krug ljubavi. Uz to, mnogi greãnici su svesninegativnih rezultata svojih pogreãnih odluka u æivotu. Oni netrebaju nekoga da im doœe i da ih osuœuje. Mnogi od njih veñdoæivljavaju muku zbog uverenja da ih crkva, pa onda ni Bog,ne bi prihvatili zbog njihovog naåina æivota, ovisnosti, never-nosti i drugih velikih greãaka.

Ljudi iz vodstva drugih crkava nas åesto pitaju zaãto naãacrkva u Phoenixu i naã „Dream Center”, u Los Angelesu, na-merno rade sa grupacijama ljudi koji su na margini. Ti ljudi sudoneli pogreãne odluke. A ja nikad nisam sumnjao da je Bogza svakog od nas namenio da budemo u Njegovom kruguljubavi.

Ako smo mi ono ãto kaæemo da jesmo – istinski odraz IsusaHrista – onda niko ne moæe biti iskljuåen. To ukljuåuje i ljudedrugaåijih doktrina, denominacija i iskustava. Moramo biti onikoji ohrabruju, glasnici nade koji ljude upuñuju na bezuslovnuBoæju ljubav i koji postaju dokazom te iste ljubavi premaljudima.

Ja nisam odgovoran za one koji mene iskljuåe ili ukljuåe. Jasam odgovoran za sebe i za onoga koga sam ja iskljuåio. Vi-señi na krstu, Isus je rekao: „Oåe, oprosti im, jer ne znaju ãtaåine!” (Luka 23:34). Njegov krug je ukljuåivao i one koji su Garaspeli. Åak su i Njegovi kritiåari, koji su ga pljuvali i nudili Musirñe kad je traæio vodu, bili ukljuåeni u Njegov krug ljubavi.

Naã krug postoji da bi ukljuåio åak i one koji su nas povredi-li. Nauåio sam da nikad ne treba da se borim protiv ljudi u


svom krugu. Nema bitke. Dok god ukljuåujem sve u svoj krugljubavi, siguran sam. Tada neñu biti povreœen.

Ne moæeã imati previãe prijatelja, ali ako imaã neprijatelja,sreãñeã ga gde god da ideã. Ono ãto mrziã, time si vezan. Pri-hvatajuñi svakog, ti poåinjeã shvatati suãtinu Boæje ljubavi. Koje izvan tvog kruga ljubavi, taj moæe da te povredi, ali ko god jeu tvom krugu ljubavi, neñe te povrediti.

Standard revolucije ljubavi je univerzalan. Ljubav isceljuje!Ljubav obnavlja! Ljubav rasvetljava! Ljubav podiæe! Ãto mojkrug ljubavi postaje veñi, to sam ja sreñniji i mogu pokazativiãe Boæje ljubavi drugima.

Revolucija ljubavi na delu

Kad smo tek otvorili „Dream Center”, u Los Angelesu, namer-no smo otiãli u podruåje grada koje su vlasti, crkve, pa i policijasmatrali beznadeænim. S obzirom da smo mi poveñali svojkrug ljubavi (ukljuåivãi ålanove bandi, beskuñnike, prostitutke,okorele kriminalce i odbaåene mlade ljude), on se raãirio do temere da naãi „Dream Center”-i danas ãirom sveta doseæumarginalizovane grupacije ljudi, pokazujuñi Hristovu ljubavkroz sluæenje ljudima.

Svake sedmice, stotine volontera iz naãe organizacije „LosAngeles Dream Center’s Adopt-a-Block outreach” (ãto je je-dan od stotinâ aspekata na koje se revolucija ljubavi odvija unaãem „Dream Center”-u) idu u svoja susedstva i jednostavnosluæe svojim susedima åisteñi njihova dvoriãta, prefarbavajuñigrafite i sluæeñi im na razne druge naåine. To je sluæenje ljudi-ma koje ne poznajemo, sa ciljem da im pokaæemo Hristovuljubav.

U vreme kad su se kriminal i druãtvena degradacija po-veñali u celom Los Angelesu, u susedstvu pored naãe crkve


„Dream Center” je zabeleæen pad stope kriminala od 70%, amnoãtvo ljudi je doãlo i do vere u Hrista. Okrug „Rampart”, kojije nekad bio poznat po korupciji, kriminalu i grehu, sad je svetliprimer ljudi koji æive Hristovu ljubav. To je revolucija ljubavi!

Opraãtanje i davanje

Da li ti je oproãteno? Onda praãtaj i ti drugima. Ljubav je zapraãtanje i ljubav je za davanje. Davanje ljubavi je jedna odnajteæih stvari za uraditi. Na razliåite naåine, to je puno teæe oddavanja novca, jer ljubav mora doñi iz otvorenog srca. To sene moæe odraditi kao neka hladna poslovna transakcija.

Mnogi od nas imaju pogreãno shvatanje ljubavi. Mislimo daje to neãto ãto moæemo primiti i posedovati, poput nekog po-klona. Ali, to nije ljubav.

Ljubav nije neãto ãto posedujeã, veñ neãto ãto samomoæeã dati. Niko od nas ne poseduje ljubav – mi je koristimo.Biblijska reå za ljubav je izraæena u aktivu, ãto znaåi da ljubavkoja se ne daruje, uopãte i nije ljubav.

Da li si ikad sreo nekog kome uvek treba ljubavi, a nikad jenema dovoljno? Ãto se viãe ljudi usredsrede na ljubav, za kojumisle da je zasluæuju, åini se da je sve manje imaju. Toliko suusmereni na svoj nedostatak, da im njihova „zaliha” nikad nijedovoljna.

Kad pomaæemo povreœenim ljudima, stalno sreñemo onekoji nam govore da samo æele da ih neko voli. Otkrio sam da jeistina upravo suprotna. Nama nije toliko potreban neko ko ñenas voleti, koliko nam treba neko koga ñemo mi voleti.

Kad volimo bezuslovno, neki muãkarac ili æena nas nikadne mogu zarobiti. Ali, kad traæimo da nas neko voli mi postaje-mo robovi te osobe i, usled nedostatka njene ljubavi premanama, lako bivamo zarobljeni.


Vaænije je davati, nego primati

Verujem da je ljudima vaænije da pokazuju ljubav, nego da jeprimaju. Kad pokaæeã ljubav, otvori se nebeska „slavina” izkoje Bog neprestano izliva ljubav na nas. Ãto viãe ljubavi po-kazujeã, to je viãe imaã i lakãe ti je da ostaviã „slavinu” i pustiãda ljubav teåe i drugima.

Koliåina ljubavi koju imaã je direktno povezana s tim kolikoljubavi dajeã. To je paradoks, ali je istina. Jedini naåin da dobi-jeã mnogo ljubavi jeste da je daã dalje.

Jedini naåin da dobijeã mnogo ljubavijeste da je daã dalje.

Ako neprestano dajeã ljubav drugima, uvek si usmeren naono ãto imaã za dati i ta „zaliha” ili „obezbeœenost” ñe ti rasti.Åak i ako ti niko ne uzvrati ljubav, imañeã beskrajnu obez-beœenost ljubavlju kroz Isusa i tvoj ñe æivot biti pun ljubavi.

Kad sam bio mlad, manje sam voleo ljude nego ãto ih sadvolim. Ali, onda sam pokuãao davati ljubav drugima i moja se„zaliha” poveñavala. Dok god koristim ljubav koju mi je dao,Bog nastavlja da mi daje dublju ljubav.

Kao mladiñ, nisam baã voleo malu decu. Samo sam ihuvaæavao. Ali, jednog dana sam odluåio da ñu ih voleti. Da-nas, moje srce se preliva ljubavlju prema maloj deci. Sad mo-gu reñi da ih istinski volim i uæivam u njima, a volim i da ihblagosiljam.

Sad zaista uæivam u æivotu, ali kad sam bio mladi propove-dnik nije mi bilo ni blizu tako lepo. Sad sam 20 puta radosnijinego pre 20 godina. Mogao sam da biram, hoñu li biti turobanili radostan, i ja sam izabrao da budem radostan. Otkad samodluåio da radost dajem drugima, otkrio sam da imam sveviãe radosti.


Deo revolucije ljubavi, koja dolazi u telo Hristovo, obuhvatapomaganje ljudima da shvate kako je zadobijanje ljubavi po-greãan put. Svojim primerom moramo pomoñi ljudima dashvate da za „imati” ljubav nije potrebno traæenje veñ davanjeljubavi.

Prava ljubav ne dolazi od neke ljudske osobe; ona dolaziod Boga. Åak i moja ljubav prema mojoj æeni je åista, jer sampronaãao princip. Nauåili smo da je blagoslovenije davati lju-bav nego je primati, i kad muæ i æena aktivno daju ljubav jednodrugome, oni ñe imati divan brak.

Kad telo Hristovo nauåi da aktivno daje ljubav izgubljenom iumiruñem svetu, mi ñemo proãiriti svoj krug ljubavi i uticaja i ti-me unaprediti druãtvo u kojem æivimo.

Da li si spreman za revoluciju? Sledi nekoliko predloga ka-ko moæeã æiveti Hristovu ljubav, u svojoj verziji revolucijeljubavi.

1. Govori ljubav.Postani „vodopad ljubavi” i uvek izlivaj ljubav prema drugim

ljudima. Neki ljudi kaæu: „Ja nisam takav tip osobe.” Kad bisvaki vernik viãe govorio „volim te”, to bi redefinisalomeœuljudske odnose u svetu. Pokuãaj. Ako ljudima kaæeã daih voliã, biñe ti uzvrañeno. Kad iz srca kaæeã: „Volim te”, to teojaåa u Hristovoj ljubavi.

2. Zapisuj ljubav.U kompjuteru imam jedan dokument (file) pod imenom „Vo-

lim te” i u njemu åuvam lepa pisma koja dobijem. Ta pisma mimnogo znaåe. Tvoja jednostavna reå ohrabrenja nekommoæe mnogo znaåiti. Kad svoju ljubav zapiãeã, åiniã je dugo-veånijom. To nekom åak moæe spasiti i æivot, ako osoba upa-dne u stanje teãkog oåaja. Pisanje poruke Boæje ljubavi nekog


moæe ohrabriti, tebe (kao autora) moæe joã viãe nadahnuti i, usvakom sluåaju, poveñava svesnost o Boæjoj ljubavi.

3. Rizikuj åineñi neåuvena dela ljubavi.Kad, u iskazivanju Hristove ljubavi, odemo iza ili iznad

onog ãto ljudi mogu oåekivati od nas, rezultati tog delovanjase uviãestruåuju. Da bi se uradilo malo viãe, ponekad je potre-bno preuzeti mali rizik – ali, to je deo revolucije ljubavi. Zapitajse: „Mogu li uraditi malo viãe od onog ãto trenutno radim iz lju-bavi prema drugima?” Uradi neãto ãto ñe se pamtiti. Revoluci-oneri uvek åine izvanredne stvari. Uåini jedan obiåan danneobiånim, tako ãto ñeã pustiti da tvoja ljubav na jedan ne-obiåan naåin iskaæe Boæju ljubav.

4. Ljubav traæi voljnost i za radovanje i zaplakanje.Åesto se ljubav iskazuje upravo onim ljudima koji nisu u si-

tuaciji da slave. Delenje neåije tuge i prolaæenje zajedno krozteãke trenutke, polaæu duboke temelje ljubavi i poverenja.Isus je iãao i na venåanja i na sahrane. U svim tim situacijama,On je znao ãta ljudima treba. Boæju ljubav moramo deliti usvim okolnostima.

5. Nauåi voleti razliåite ljude na razliåite naåine.Ljudi na razliåite naåine primaju i daju ljubav, zato moramo

nauåiti da volimo ljude na razliåite naåine. Izuzetno je vaænoda svako od nas nauåi kako dati i primiti ljubav u odnosu saljudima koji su nam bliski. Veoma je vaæno nauåiti i kako davatiljubav onima koji su u svetu oko nas, a posebno onima kojimoæda ne primaju ljubav ni od koga. Prouåavaj ljude i Boæjureå, gledaj kao je Isus voleo ljude i nauåiñeã da pokazujeã lju-


bav razliåitim ljudima na razliåite naåine. Usled toga, svi ñe seoseñati odliåno, a to ñe doneti i slavu Bogu.

Æeliã biti revolucioner?

Dakle, da li ñeã se danas ponaãati kao revolucioner? Da liñeã, od danas pa nadalje, svakog dana svog æivota imati do-kaze da si deo revolucije ljubavi? Po åemu ñe te zapamtiti? Poãaljivosti? Inteligenciji? Na kraju, jedino ñe vredeti ljubav. Lju-bav je ona koja nam daje veånu vrednost. Svako æeli da gaprepoznaju kao duhovno biñe, stvoreno na sliku Boæju, a lju-bav je jedini put do toga.

Voli kao da je tvoja ljubav neograniåena - i otkriñeã da je-ste! Moæda neñeã voleti nekoga kad ga prvi put sretneã, aliako mu daã onoliko ljubavi koliko imaã, tvoj ñe se „magacin”poveñati i napuniti.

Izazivam te da budeã osoba koja ima najviãe ljubavi od svihkoje znaã, i mogu ti unapred reñi da, ako uvek budeã pokazi-vao ljubav, tvoja „zaliha” neñe nikad presuãiti.

I? Ãta kaæeã? Upiãi se u vojsku, koju Bog danas podiæe, ividimo se u revoluciji ljubavi!


HJGPOGLAVLJE

15Trebamo li probuœenje ili revoluciju?

Svako æeli da promeni svet,ali niko ne æeli promeniti sebe.

Lav Tolstoj

Kad je neãto oæivljeno ili probuœeno, neãto staro se ponovodonosi u æivot, neåemu se posveñuje obnovljena paænja. Kaddruãtvo doæivljava obnovljeni verski interes, to se zove pro-buœenje (eng. revival). Reånik, „Merrian-Webster’s CollegiateDictionary”, reå „probuœenje” definiãe kao „jedan åesto veomaemocionalan evangelizatorski sastanak ili serija sastanaka”.Celog svog hriãñanskog æivota, sluãala sam kako ljudi govore oprobuœenju ili mole za njega. Ali, viãe nisam tako sigurna da jeprobuœenje ono ãto nam treba. Smatram da nam treba neãtomnogo radikalnije. Smatram da nam treba revolucija. Webste-

rov reånik definiãe reå „revolucija” kao „iznenadna, radikalna ipotpuna promena”.

Nekako nam je udobnije da ponovo „oblaåimo” staro, negoda glasamo za radikalnu promenu. Ali, da li su proãla pro-buœenja transformisala crkvu i svet? U svoje vreme, svakakosu bila korisna. Ali, ãta nam je sad potrebno u crkvi, da bi mo-gli biti delotvorniji u svetu? Ãta bi nas to „ponelo” da budemosvetlo kakvo nas je Hrist pozvao da budemo?

U svojoj knjizi „The Barbarian Way” [„Varvarski naåin”],Erwin McManus piãe: „Ostavimo hladnorazumsko hriãñan-stvo i vratimo se snaænoj, sirovoj i drevnoj veri, koja bira revo-luciju umesto kompromisa, opasnost umesto sigurnosti istrast umesto mlake i razvodnjene religije.” Hrista je Njegovastrast odvela na krst. Hoñe li nas naãa strast podstañi da ærtvu-jemo neke od svojih starih naåina, da bi sledeña generacija mo-gla doæiveti preobraæavajuñu snagu revolucije ljubavi?

Isus je bio revolucioner i svakako nije branio tradiciju.Doãao je da donese promenu i to je naljutilo religiozne ljudeNjegovog vremena. Bog se nikad ne menja, ali On menja dru-ge. Shvatila sam da On voli kreativnost i nove stvari.

Neke crkve uopãte ne æele razmotriti ni promenu neåeg ta-ko jednostavnog kao ãto je stil crkvene muzike. Oni ñe pevatihimne i svirati na orguljama dokle god postoje. Ignoriãu åinje-nicu da se njihove zajednice smanjuju i da uopãte nemaju uti-caja na druãtvo. Treba malo da pogledaju nedeljom ujutro i dase zapitaju zaãto je svako u crkvenoj zgradi srednjih godina ilistariji. Gde su mladi ljudi? Gde je entuzijazam? Gde je æivot?

Pre nekoliko godina, primetili smo da nam na konferencije,koje odræavamo po celoj Americi, dolazi sve manji broj ljudi,kao i da su skoro svi oni ljudi srednjih godina ili stariji. Naãsin, koji je u to vreme imao 24 godine, je poåeo da nas ohra-bruje da napravimo neke radikalne promene u stilu muzike, u

Trebamo l i probuœenje i l i revoluc i ju? 233

rasveti, ukraãavanju i u naãem stilu oblaåenja. Rekao je kakonjegova generacija oåajniåki treba da bude dosegnutaevanœeljem, ali ih je odbila staromodna religija koja je imalareputaciju da je dosadna i puna legalizma. Oko godinu dana,Dave i ja smo se tome snaæno protivili. Govorili smo ono ãtokaæe veñina ljudi kad ne æeli da se menja: „Bog se ne menja.”Takoœe, oseñali smo da je ono ãto smo do tada radili dobro fun-kcionisalo. Zaãto bi to menjali? Tu je bilo mnogo ponosa, a ibilo je teãko pustiti dvadesetåetvorogodiãnjaka, koji je upravopoåeo da radi s nama, da nam govori kako bi trebalo da radi-mo. Ali, krajem te godine, poåeli smo sluãati druge mlade ljudei shvatili smo da ne treba da oboæavamo metode. Naãa porukase neñe promeniti, ali omot u kojem ona dolazi je trebalopromeniti.

Svet se menja, ljudi se menjaju. Nove generacije razmiãljajudrugaåije nego proãle i mi treba da mislimo o tome kako da ihdosegnemo. Æelela sam da vidim mlade ljude na svojim konfe-rencijama, ali nisam bila voljna da osiguram neãto ãto bi ih za-nimalo. Nisam bila voljna da ih susretnem tamo gde su oni.Ali, malo po malo, naãa srca su se otvarala za nove stvari i nakraju smo imali odliåne rezultate. Ne samo da nismo izgubililjude koje smo imali, nego su doãli i novi, od kojih su mnogibili mladi i puni entuzijazma. Ako imamo mudrost starije ge-neracije i entuzijazmom ispunjenu kreativnost mlaœe genera-cije, onda imamo najbolje od oba „sveta”.

Jednog dana, u svojoj kancelariji sam imala poslovni sasta-nak sa ljudima iz svog tima voœa. Naã sin, koji je stalno „navi-jao” za promenu, izneo je svoju ideju o neåemu i ja se nisamsloæila s njim. On je nastavio da insistira na svojoj ideji, pa sampitala ostale – ãta oni misle o tome. Oni su se sloæili sa mnom.Kad sam rekla da se svi u prostoriji slaæu sa mnom, naã sin Danje rekao: „Naravno da se svi slaæu s tobom, mama – svi su tvo-


jih godina.” U tom trenutku sam poåela shvatati da sam seokruæila ljudima poput sebe i da sam tako blokirala razliåitost.Trebalo je da imamo voœe svih godiãta, a ne samo ljude iz istegeneracije.

Drugom prilikom, Dan je u naãem meseånom åasopisuæeleo upotrebiti neke boje koje mi nikad ranije nismo koristili.Nisu mi se sviœale, pa sam rekla: „Ne”. On je uporno æeleo dastavimo nove boje i ja sam odgovorila: „Ne sviœaju mi se ineñemo ih koristiti!” Kad je rekao: „Nisam znao da si pozvanada sluæiã sebi. Ãta ako drugi ljudi vole te boje?”, nastupio je tre-nutak kad su mi se „otvorile oåi”. Shvatila sam da smo u naãojkancelariji imali naåin oblaåenja koji se meni sviœao i da smokoristili boje u åasopisu, u oglaãavanju i u crkvenoj zgradi kojesu se meni sviœale. Imali smo muziku koja se meni sviœala. Bilasam postiœena, kad sam shvatila kako su mnoge moje odlukebile povezane sa onim ãta se meni sviœa i u åemu se ja dobrooseñam, a ne sa potrebama ljudi.

Dave i ja smo poåeli shvatati da smo oboæavali metode, a date metode Bogu nisu znaåile ama baã niãta. On je æeleo da seåuje Njegova poruka, a „omot” u kojem je ista dolazila je biloneãto ãto se moglo menjati. Tako smo poåeli da se menjamo iotada smo otvoreni za promene. Poåeli smo modernije da seoblaåimo. Promenili smo tim za slavljenje i utemeljili novi, ko-ji ñe privuñi viãe mladih ljudi. Odluåila sam da ñu voleti mladugeneraciju dovoljno da mogu pevati pesme u kojima oni moguda uæivaju. Skratili smo trajanje naãih sluæbi, jer celo danaãnjedruãtvo æeli da radi stvari na bræi naåin. Navikla sam se na tro-satne sluæbe, ali nisu svi ostali, pa smo odluåili pronañi reãenjenegde u sredini. Stavili smo malo agresivniju rasvetu. Åak smonabavili i aparat za pravljenje magle, jer to, kaæu, stvara atmo-sferu. Joã uvek smatram da magla samo spreåava ljude da jasnovide, ali mogu da se nosim s tim, ako to ljudima stvara dobru


atmosferu i pomaæe im da se sa mnom dovoljno poveæu da biåuli poruku evanœelja. Seti se da je Pavle rekao kako je postaoãta god je trebalo, samo da bi zadobio ljude za evanœelje (vidi1. Korinñanima 9:2-22). On nije oboæavao metode, a ne bi tre-bali ni mi.

Biblija kaæe da ñe u poslednja vremena crkva biti sebiåna iegocentriåna. Ljudi ñe popustiti u moralu, zadræañe oblik po-boænosti, ali ñe se odreñi njene sile (vidi 2. Timoteju 3:1-5).Treba da vidimo Boæju silu u naãim crkvama. Treba da vidimopromenjene æivote, iscelenja, obnovu i otkupljenje. Treba davidimo kako Boæja ljubav neometano teåe. Treba da vidimo re-voluciju, a ja odluåujem da ñu biti deo nje.

Mogu iskreno da kaæem, mnogo promena koje smo uneli unaãe konferencije nisu stvari koje ja liåno volim. Ali, svakogdana, sve viãe uåim da ljubav traæi od nas da napustimo svojenaåine i saznamo koji su Boæji naåini za ovo vreme. Mnogonaãih promena, za mene liåno je bila ærtva, ali u srcu znam dasu sve one bile prava stvar za uraditi. Koliko god to glupozvuåalo, ja sam svojevremeno mislila da Bog neñe blagoslovitiosobu koja stoji na bini i propoveda u farmericama, odnosnonosi „jeans”. Ali, ozbiljno sam razmiãljala o tome ãta je Mojsijenosio na sebi, kad je iãao u planinu da primi Deset zapovesti.Tada sam konaåno shvatila kako je moje miãljenje bilo glupo.Jovan Krstitelj je bio neobiåno obuåen, imao je åudne navike uishrani i njegova adresa je bila pustinja, ali je vodio revoluciju.Pripremio je put za Mesiju. Nije bio „uzor” organizovane reli-gije, a veñinu verskih voœa svog vremena nazivao je zmijskimporodom. Bilo mu je muka od samopravednih religioznih ljudinjegovog vremena, koji su iãli na molitvu u hram, a nisu bilispremni ni prstom maknuti da bi nekome pomogli.

Bog gleda na srce, i mi moramo nauåiti da radimo isto tako.On se nije zamarao kako Mojsije ili Jovan izgledaju. Bio je


sreñan ãto je pronaãao nekog ko se nije plaãio da povede pobu-nu protiv mrtve religije i da dovede ljude u bliskost s Njim.

Ljubav se ærtvuje

Reå „ærtva” nije od onih reåi koje nas obiåno uzbude, jer znaåiodustati od neåeg ãto bi æeleli da zadræimo. Na izvornom(gråkom) jeziku Novog zaveta, ta reå znaåi „åin prinoãenja ilineãto ãto se prinosi”. Ljubav ne insistira na svome (vidi 1. Ko-rinñanima 13:5). Ljubav åesto traæi da ærtvujemo svoj naåinodraœivanja nekih stvari.

U Starom zavetu, reå „ærtva” se odnosila na æivotinje ærtvo-vane za grehe, ali u Novom zavetu ta reå se odnosi na Hrista,koji je samog sebe ærtvovao na krstu. Takoœe, Novi zavet pod-stiåe vernike: „Da prinesete telesa svoja u ærtvu æivu, svetu,ugodnu Bogu, i to da bude vaãe razumno bogosluæenje” (Rim-ljanima 12:1).

Glavni razlog, zbog kojeg u svetu ne vidimo toliko praveljubavi koliko bi trebalo da je bude, leæi u tome ãto ljudi ne æeleda se ærtvuju. Mi ãtitimo svoju zonu udobnosti. Mi neãtomoæemo dati, ako je to neãto lako i uobiåajeno, ali ako se traæiærtva onda se povlaåimo. Koliko puta mi insistiramo na svojimnaåinima i putevima, a da se uopãte i ne zapitamo: „Moæda Bogæeli da ovo radim na drugaåiji naåin?” Biblija kaæe da su Njego-vi putevi iznad naãih (vidi Isaija 55:8).

Hvala Bogu da moæemo stvoriti nove navike, æiveti poærtvo-vanim æivotom i uæivati u tome. Kad ne zaboravljamo åinitidobro i kad smo dareæljivi, Biblija kaæe da takvim ærtvamaugaœamo Bogu (vidi Jevrejima 13:16). „Jer Bog toliko ljubisvet, da je i Sina svoga jedinoroœenoga dao” (Jovan 3:16). Lju-bav mora davati, a davanje traæi ærtvu!


Svi mi imamo naåin, na koji volimo da radimo stvari, iobiåno mislimo da je naã naåin onaj pravi. Uopãteno, jedan odvelikih problema s religijom je taj ãto åesto zaglavi na nekim„starim naåinima”, koji viãe uopãte ne sluæe ljudima, ali kojereligija ne æeli da promeni. Tako religija ne æeli da ærtvuje svojenaåine.

Prijateljica mi je nedavno rekla kako svake nedelje terakñerke tinejdæerke da idu u crkvu, ali da im je tamo veoma do-sadno i da ne mogu doåekati da se bogosluæenje zavrãi. Prizna-la je da one od sluæbe ne „prime” apsolutno niãta. Te devojkeverovatno vole Boga, ali ne mogu da se uklope u metode kojeta crkva koristi. One pripadaju novoj generaciji, koja radi stva-ri na novi naåin. Naæalost, mnoga se deca iz hriãñanskih poro-dica, kad odrastu, okreñu od bilo koje vrste religioznosti.Moæda su obeshrabreni licemerjem, moæda su isfrustrirani le-galizmom ili im je „do bola” dosadno. Od crkve nisu imaliniãta. Æeleli su neãto izvorno i snaæno, neãto zabavno i izazov-no, a zavrãili su sa dugim spiskom stvari koje nisu smeli åiniti.

Tommy Barnett, jedan od utemeljivaåa crkve „Los AngelesDream Center”, je otkrio da mnogo mladih ljudi u njegovomdelu grada vozi skateboard. Kad je åuo da poznati vozaå skate-boarda dolazi u to podruåje, radi snimanja filma, i da ñe za po-trebe snimanja biti napravljena posebna bina sa stazom zavoænju skateboardom (vredna 50 000 dolara), on je odvaænopitao moæe li crkva da dobije tu binu po zavrãetku snimanja.Dali su mu tu binu, odvezli je u „Dream Center” i sad svako, koje prisustvovao bogosluæenju te sedmice, ako æeli dobije kartuza koriãtenje te „staze”. Pastorova voljnost da uåini neãto radi-kalno i novo, dovela je hiljade tinejdæera u „Dream Center”koji tamo koriste stazu za „skate”. Mnogi od tih tinejdæera nakraju prihvate Hrista. Pastor Barnett je ærtvovao stare tradicije,koje moæda ne bi dozvolile takve stvari, samo da bi ljubavlju


dosegao te mladiñe. On je razumeo njihovu æelju i pomogao imje da je ispune. Ne moæemo oåekivati da mladi ljudi, kao ni bi-lo ko drugi, samo æele åitati Bibliju i moliti se. Ljudima treba ida se smeju i zabavljaju, ali ne bi trebalo da po to idu u svet.

Pastor Barnett kaæe kako, kad njegov hor od 200 u beloobuåenih pevaåa zapeva pesmu „How Great Thou Are” [„Kakosi velik”], tinejdæeri odu na spavanje. Zato im je, kad su ga ti-nejdæeri pitali mogu li oni otpevati neke pesme iduñe sedmice,to i dopustio. Iduñe sedmice, dok je u crkvi sluãao ãta oni peva-ju i sviraju, shvatio je da su preradili jednu rock ’n’ roll pesmuu hriãñansku stvar. Prvo je pomislio: „O, ne! Ãta sam to ura-dio?” Ali, dok je sluãao dalje, prepoznao je Boæji blagoslov nadtom pesmom. Neverovatno je kako Bog moæe upotrebiti nekestvari koje bi mi odbacili. Bog gleda srce, koje stoji iza toga.

Verujem da moramo nauåiti kako je samo poruka evanœeljasveta, a ne i metode koje koristimo da bi je preneli. Ako to nenauåimo, u opasnosti smo da mladoj generaciji postanemo ire-levantni i da ih izgubimo. Njima oåajniåki treba da upoznajuBoæju ljubav, a mi ñemo moæda trebati da ærtvujemo neke svojestare naåine, da bi im pomogli da se to desi.

Kad smo uveli neke promene na naãim konferencijama, je-smo li ærtvovali ono ãto je æelela tadaãnja zajednica u koristonih koje smo tek æeleli da vidimo? Jesmo li bili nepravedniprema onima koji su sa nama veñ dugo vremena? Smatram danismo bili nepravedni, jer oni koji su duhovno zreliji treba dabudu spremni i voljni da se ærtvuju, da bi videli kako i drugidolaze k istini. Kad sam objasnila ljudima zaãto sam uvela pro-mene, svi su ih podræali. Ljudi su æeleli da urade pravu stvar;samo im je trebalo razumevanje. Naravno, uvek ñe biti ljudikoji su protiv promena i ti ljudi ostanu nekako sa strane. Osta-nu tamo gde su bili, a Bog u kontinuitetu ide napred – s njimaili bez njih!


Kad govorimo o potrebi za revolucijom ljubavi, govorimo oradikalnoj promeni u naåinu na koji æivimo. Svakog dana bitrebalo da pitamo Boga ãta moæemo uåiniti za Njega, a ne samoãta On moæe uåiniti za nas. Od svakog, ko bude uåestvovao urevoluciji ljubavi, ñe se traæiti da se ærtvuje za druge, ali ñe teærtve doneti i jednu novu radost. Naã fokus mora preñi sa nasna druge. Treba da razmiãljamo ãta moæemo dati, a ne ãtamoæemo dobiti. Dok je Isus putovao sa svojim uåenicima, uåioih je o æivotu. Verujem da sa naãih propovedaonica treba daåujemo poruke o tome kako æiveti svakodnevni æivot, na naåinkoji je ugodan Bogu, a ne samo uåenja o doktrinarnim stvari-ma. Trebamo uloæiti trud da poruke budu relevantne svim ge-neracijama.

Da li je proãlo veñ mnogo vremena otkad si upoznao Hrista,a Njegova ljubav je joã uvek nekako „zatvorena” u tebi? Ako jetako, vreme je da je odvaæno „pustiã van”. Mi treba da budemokanali kroz koje ñe Boæja ljubav teñi, a ne rezervoari. Svako-dnevno se stavi Bogu na raspolaganje. Moli svaki dan: „Boæe,pokaæi mi, ãta danas mogu uåiniti za Tebe.”

Bog æeli da, svakog dana, sebe prinesemo kao æivu ærtvu (vi-di Rimljanima 12:1). Æeli da Mu prinesemo sve svoje sposo-bnosti. Revolucija ljubavi ñe traæiti ærtvovanje vremena, snage,novca, naãih „naåina” i mnogih drugih stvari, ali æiveti bez lju-bavi bi znaåilo ærtvovati æivot koji Isus stekao za nas svojomsmrñu.

Siœi sa tog religioznog koloseka!

Da li si spreman da siœeã sa svog religioznog koloseka i da sebaviã stvarnim ljudima koji imaju stvarne probleme? Kljuå zasreñu ne leæi u tome da si voljen, nego u tome da imaã koga da


voliã. Ako stvarno æeliã da budeã sreñan, pronaœi nekog kogañeã voleti. Ako æeliã da staviã osmeh na Boæje lice, pronaœi lju-de u problemima i pomozi im.

Iãla sam u crkvu 30 godina, a nikad nisam åula biblijskupropoved o svojoj odgovornosti da brinem o siroåadima, udo-vicama, siromaãnima i potlaåenima. Bila sam ãokirana, kadsam konaåno shvatila, koliko mnogo Biblija govori o pomaga-nju drugima. Proæivela sam veñinu svog hriãñanskog æivotamisleñi da u Bibliji piãe kako Bog moæe meni pomoñi. Nikakvoåudo da sam bila nesreñna.

Trenutno se pripremam za put u Afriku, gde ñu posetiti Eti-opiju, Ruandu i Ugandu. Znam da ñu tamo videti potrebu, kojaje veña nego iãta ãto sam igde drugo videla, i spremna sam i uæaru da i tamo neãto dam. Taj put ñe biti ærtvovanje vremena,snage, udobnosti i novca, ali treba da idem. Treba da dota-knem te izmuåene ljude. Treba da doœem bliæe siromaãtvu iizgladnelosti, toliko blizu da to nikad ne zaboravim kad se vra-tim kuñi.

Dræañu decu koja su neuhranjena, usled izgladnelosti, i vi-deñu bol u oåima njihovih majki. One gledaju svoju decu kakoumiru, a nikako im ne mogu pomoñi. Ali, i pomoñi ñu nekimaod njih. Verovatno ne mogu pomoñi svima, ali ñu uåiniti onoãto mogu. Posle toga, moñi ñu da se vratim i da „iz prve ruke”podelim sa svojim prijateljima i partnerima naãe sluæbe kakose i oni mogu ukljuåiti i pomoñi tim ljudima.

Ljudi æele da pomognu, ali mnogi od njih jednostavno neznaju kako. Treba im neko ko ñe im sve to organizovati. Imaã liti sposobnosti voœe? Ako imaã, zaãto ne bi organizovao nekinaåin pomaganja siromaãnima u svom gradu, ili inicirao naåinda se ti i tvoji prijatelji ukljuåite u delovanje misija usmerenihna siromaãne i izgubljene ãirom sveta? Grupa æena, koje su bi-le odluåne da neãto urade, je skupila razliåite stvari po svom


susedstvu, organizovala veliku prodaju u jednoj garaæi i dalaskupljeni novac za pomoñ siromaãnima. Bile su tako uspeãne,da su nastavile sa istim aktivnostima, i sad imaju pravu pro-davnicu u kojoj rade volonteri. Sve ãto se prodaje je darovano,a sva zarada ide u misije. Te æene su skupile 65 000 dolara, usamo jednoj godini. (Usput, veñina tih æena su stare preko 60godina i tako sam ponosna na njih, ãto rade neãto tako kreativ-no i vredno. Morale su doneti odluku da ñe njihove kasne godi-ne biti meœu njihovim najplodonosnijim.)

Budi odluåan da pomogneã nekome. Budi kreativan! Nemojsamo sedeti na crkvenim klupama i pevati himne! Ukljuåi se upomaganje ljudima koji su u potrebi. Seti se Isusovih reåi:

„Jer ogladneh i ne dadoste mi da jedem; oæedneh i nenapojiste me; stranac bejah i ne primiste me; gô bejah

i ne odenuste me; bolestan i u tamnici bejah i nepohodiste me.”

Tada ñe mu odgovoriti i oni: Gospode, kad te videsmogladna ili æedna, ili stranca ili gola, ili bolesna, ili utamnici, i ne posluæismo te? I on ñe im odgovoriti:

U istinu vam kaæem: Kad god ne uåiniste jednome odove moje male brañe, meni ne uåiniste.”

Matej 25:42-45


NAÃE VEROVANJE

Odluåujem da æivim saoseñajno i odriåem sekojekakvih izgovora da tako ne æivim.

Ustajem protiv nepravde

i odluåujem se posvetiti jednostavnim delimaBoæje ljubavi.

Neñu viãe samo posmatrati i niãta ne raditi.To je moja odluka.

JA SAM DEO REVOLUCIJE LJUBAVI.

BELEÃKE

1. U åemu je problem?

1. „Help End Sex Trafficking!” http://www.crisisa-id.org/traffickstats.html

2. „Hunger Facts: International,” http://www.bread.org/le-arn/hunger-basics/hunger-facts-international.html

2. Koren problema

1. „Forced to Flee: Uganda’s Young ’Night Commuters’”,http://www.theirc.org/where/page-28828228.html

2. „Simple Statistics”

6. Dobrom nadvladati zlo

1. „Widows in Third World Nations”, http://www.deat-hreference.com

2. „Uganda, Ghana and Cote d’Ivoire – The situation ofwidows”, http://www.ifad.org/gender/learning/challen-ges/widows/55.htm

7. Pravda za potlaåene

1. „Prostitution is not a choice, it is a lack of choices”,http://www. spokesmanreview.com/blogs/vox/me-dia/Feb07voxpage2.pdf

9. Uåiniti da se ljudi oseñaju dragocenima

1. George W. Crane, Dr. Crane’s Radio Talks, vol. 1 (Mel-lot, IN: Hopkins Syndicate, Inc., 1948), 7.

2. Isto, 8-9.3. Isto, 16.4. Originalni izvor nepoznat.5. Pripisuje se Williamu Pennu i Stephenu Greletu.

12. Bezuslovna ljubav

1. http://preventdisease.com/home/weeklywel-lness203.shtml

O AUTORU

Joyce Meyer je jedan od vodeñih svetskih praktiånih uåiteljaBiblije. Prema New York Times-u, spada meœu najprodavanijeautore. Napisala je preko 80 nadahnjujuñih knjiga, uklju-åujuñi 100 Ways to Simplify Your Life, Never Give Up!, celuseriju knjiga Battlefield of the Mind [Bojno polje uma; prevedenona srpski; prim. prev.], dve novele The Penny i Any Minute, kaoi mnoge druge. Takoœe, prodala je na hiljade audio i videozapisa svojih uåenja. Njen radio i televizijski program, podnazivom Enjoying Everyday Life® [Uæivati u svakodnevnom

æivotu], prenosi se ãirom sveta, a ona intenzivno putuje vodeñikonferencije. Joyce i njen muæ Dave su roditelji åetvoroodrasle dece i imaju kuñu u St. Louisu, u Missouriju.

revolucija ljubavi - joyce meyer ministries€¦ · grad ili zemlju u kojoj æiviã, ali se mora...

Documents