Rezidba voaka Opta pravila koja treba poznavati pre nego to se zapone sa rezidbom

Kako bi se rezidba obavila na pravilan nain, treba poznavati bujnost drveta, odnosno broj i duinu izdanaka. Na bujnost u velikoj meri utie podloga, tj. da li je ona standardna, srednje patuljasta ili patuljasta. Najvea i najbujnija stabla formiraju se na standardnim podlogama. Patuljaste podloge daju niska stabla male bujnosti, i obino nose veliki broj rodnih pupoljaka. Rezidbu treba izvriti tako da se stimulie umeren porast izdanaka. Veliina patuljastih stabala je izmeu ove dve kategorije i ona se odlikuju bujnim porastom izdanaka, pa ih treba orezivati na nain koji e tu bujnost smanjiti. To su uglavnom postie orezivanjem bujnih izdanaka vrnog dela drveta koji zasenjuju donje grane. Pri orezivanju skeletnih grana, treba znati koje se sekundarne grane i izdanci na njima javljaju:

1. Vodopije su bujni vegetativni izdanci koji iscrpljuju drvo poto koriste hranjlive materije neophodne za proizvodnju ploda. esto se javljaju u osnovi kalemljenih stabala, na ravama i na mestima ranijih rezova. 2. Patrljci i polomljene grane nastaju posle jakih vetrova, velikog optereenja teinom roda ili nepravilne rezidbe. Na ovim mestima olakan je prodor insekata i uzronika bolesti, pa ih treba prekratiti do zdrave grane ili ih potpuno ukloniti. 3. Grane koje rastu nadole formiraju mali broj cvetnih pupoljaka, zasenjuju ili se naslanjaju na rodnije skeletne grane, to dovodi do oteenja kore, to olakava prodor insektima i uzronicima bolesti. Od dve grane koje se oslanjaju jedna na drugu treba prekratiti ili ukloniti onu koja je manje rodna. 4. Zasenjene grane u unutranjosti kronje daju rod slabijeg kvaliteta, a berba tih plodova je oteana zbog njihove nedostupnosti. 5. Do ugroavanja rasta centralne voice dolazi kada vodopije ili izdanci u blizini vrha drveta prerastu najvii pupoljak stabla centralne voice. Njih treba prekratiti da drvo ne bi poprimilo lou strukturu i nepravilan oblik. 6. Uzane rave nastaju kada se grana formira vie paralelno nego normalno u odnosu na deblo ili granu sa koje polazi. Kako obe grane rastu, kora izmeu njih poinje da ometa formiranje vrstog spoja izmeu njih. 7. bunasti porast javlja se kada se nekoliko grana razvija iz iste take porasta na deblu ili grani. Veze tih grana sa osnovom su slabije, pa treba ostaviti izdanak koji ima najbolji poloaj, a ostale ukloniti. 8. Rezidba prekraivanjem ili preusmeravanjem rasta obavlja se kako bi ograniio ili skrenuo rast centralne voice ili grana. Za ograniavanje porasta, granu treba prekratiti do slabog pupoljka ili bone granice; za preusmeravanje porasta treba odstraniti deo izdanka do pupoljka, granice ili grane orijentisane u eljenom smeru.

Takode, radi lake rezidbe, na grani treba prepoznati delove koji se razlikuju po starosti. Jednogodinji izdanci pri vrhu grane predstavljaju najmlae drvo, i na njima jo nema bonih rodnih granica ili izdanaka, ve samo bonih pupoljaka iz kojih e se u sledeoj sezoni razviti bone rodne granice ili izdanci. U starije drvo spadaju grane starosti dve ili vie godina, koje nose rodne granice i izdanke. Intenzitet i bujnost porasta posle rezidbe zaviie od starosti delova drveta koji su orezani.

Slika 1: Rezidba po godinama rasta grana

Kako bi se rezovi pravili na odgovarajuim mestima i izbeglo odstranjivanje prevelikog broja rodnih pupoljaka, potrebno je znati razlikovati vegetativne i rodne pupoljke. Reproduktivni pupoljci formiraju se u vegetacionoj sezoni koja prethodi onoj u kojoj e od njih nastati plodovi, s tim to se plodovi ne formiraju iz svih zaetih pupoljaka. Broj pupoljaka koji daju cvetove zavisie od uslova uspevanja tokom sezone zametanja pupoljaka i tokom predstojeeg zimskog perioda, a neke sorte ak formiraju pupoljke po principu sluajnosti i retko zameu veliki broj pupoljaka tokom godine visoke rodnosti. U svakom sluaju, pupoljci iz kojih e se formirati plodovi u narednoj sezoni postaju vidljivi pre kraja zime. Pupoljci se javljaju samo na dvogodinjim ili trogodinjim rodnim granicama koje nisu deblje od olovke. Pupoljci koji e dati plodove lako se prepoznaju po obliku. Oni su vei i vie zaobljeni od lisnih pupoljaka i obino se nalaze na vrhovima rodnih granica i kratkih izdanaka. Retko se mogu pronai bono na izdancima. Lisni pupoljci su sitniji i trouglastog su oblika. Nalaze se bono na izdancima i rodnim granicama, kao i na vrhovima izdanaka. Postupak rezidbe stabala jabuke mogue je izraziti u pet pojednostavljenih koraka, to naravno ne znai da treba zanemariti detaljnu analizu ove tehnike koja sledi i koja e u velikoj meri pomoi pravilniju, precizniju i efikasniju rezidbu.

Slika 2: Generativni pupoljci nalaze se na vrhovima rodnih granica. Krupniji su i vie zaobljeni od lisnih pupoljaka.

Treba zapoeti sa pravljenjem velikih rezova, a zavriti sa detaljnijom rezidbom. Uklanjanje veih grana olakae preglednost i ukazati koje izdanke i grane treba dalje orezivati. 1. Treba odstraniti mrtve i odumirue grane. Na njima nema novog porasta i svetlije su boje od zdravih.2. Odabrati centralnu voicu i ukloniti ostale izdanke koji su joj konkurentni (one koje rastu u blizini voice). Kada voica dostigne visinu koja onemoguava berbu, treba je prekratiti do dvogodinjeg drveta. Ako se voica savije pod teinom roda, treba odabrati drugi izdanak i otkloniti sve ostale koji su u njegovoj blizini.3. Ukloniti grane koje prave veliku senku. Kod polupatuljastih stabala gornje grane trebalo bi da budu najmanje 90 cm iznad donjih. Kod patuljastih stabala, grane mogu biti i na manjoj meusobnoj udaljenosti. Na bujnom stablu sa centralnom voicom ne bi trebalo da bude vie od pet donjih grana.4. Odravati vec formiran oblik kronje. Osnovni oblik centralne voice lako se gubi kada duina gornjih dostigne duinu donjih grana. Onda gornje grane treba prekratiti do odgovarajue duine, i to po optem pravilu tako da njihova duina iznosi oko dve treine duine donjih grana.5. Treba zavriti detaljnom rezidbom. Ukloniti izdanke koji su nerodni i koji prave senku, a to su obino vodopije i klonuli izdanci. esto vrni deo kronje ima previe bujnih uspravnih izdanaka, pa neke od njih treba potpuno ukloniti. Nekoliko optih praktinih saveta pri rezidbi:

1. Treba orezivati kasno tokom perioda mirovanja kako bi se izbegla oteenja od hladnoe.2. Rezidba treba da je jaa na zanemarenim stablima ili bujnim sortama, a slabija kod manje bujnih sorti.3. Prekraivanje treba obavljati rezovima tik iznad pupoljka ili grane.4. Uklanjanje treba obavljati rezovima tik iznad osnove grane koja se uklanja.5. Ne praviti rezove preblizu grani sa koje se izdanak ili druga grana odstranjuje.6. Ne obavljati kompletnu rezidbu sa ciljem da se dosta zasenjeno drvo transformie u rodno tokom samo jedne godine. Ovakvu rezidbu treba razvui na nekoliko godina.7. Premazi za rane nastale orezivanjem nisu neophodni u periodu mirovanja vegetacije.8. Alat koji se koristi pri orezivanju treba prilagoditi veliini grane koja se uklanja. Koristiti rune makaze za male granice, makaze za rezidbu za grane srednje veliine i testeru za velike grane.

Pravila formiranja uzgojnog oblika i rezidbe mladih stabala jabuke

Formiranje uzgojnog oblika i rezidbu mladog stabla jabuke treba zapoeti sa sadnjom, a formiranje uzgojnog oblika nastaviti dok ono ne dostigne zrelost. Razumno primenjen plan formiranja uzgojnog oblika i rezidbe mladog stabla eliminie kasniju potrebu za skupom korektivnom rezidbom, formira dobru strukturu i podstie rano formiranje plodova. Specifini godinji planovi varirae u zavisnosti od nekoliko faktora, ukljuujui bujnost sorte, nain porasta stabla, prevremeni razvoj, krajnju veliinu stabla i to da li je stablo sa ili bez potpore. Na stablima sa kojih e se berba obavljati mehanizovano treba pravilno formirati uzgojni oblik od samog poetka.

Stablo bez potpore

Kod mladih stabala, vei naglasak treba staviti na tehnike formiranja uzgojnog oblika nego na rezidbu. Poto najvei broj rezova na mladim stablima podstie vegetativni porast i odlae cvetanje, rezidbu treba strogo ograniiti na rezove koji su neophodni za pravilan razvoj drveta. Na mladim stablima skeletne grane se retko same postavljaju u poloaj koji stablu daje maksimalnu snagu i omoguava optimalnu izloenost svetlosti. Odabir i povijanje skeletnih grana olakavaju ove probleme i pomau u kontroli porasta i stimulaciji ranog formiranja ploda. Pristupi formiranju uzgojnog oblika i rezidbi variraju u zavisnosti od naina porasta konkretne sorte. Uzgojni oblik sorti sa porastom koji ide u irinu, kao to je Zlatni delies ili Ajdared moe se sa relativno malo napora formirati u konusni oblik (sl.4).

Slika 4. Nain porasta Zlatnog deliesa: Uoava se dobro definisana centralna voica, grananje pod velikim uglom i umeren porast u visinu

Formiranje centralne voice

Tokom prve vegetacione sezone, najvei broj stabala e u blizini glavnog reza formirati mnotvo bujnih izdanaka. Oni se razvijaju iz 2 4 pupoljka koji su najblii vrhu. Izdanci su obino manjevie jednake veliine i bujnosti sa iznenadujue malim uglovima grananja. Jedan od ovih izdanaka, obino onaj najblii vrhu, treba izabrati za centralnu voicu, a njoj konkuretne izdanke pincirati jo dok su vodenasti (sl. 11). U narednim godinama, nain odravanja snane i dominantne voice zavisie od sorte i bujnosti. Kod manje bujnih sorti koje prirodno rastu ka centralnoj voici, kao to su Zlatni delies i Ajdared, na poetku vegetacione sezone bie ponekad potrebno pincirati po koji konkurentni izdanak. U ostalim sluajevima, bie potrebno uloiti neto vie truda. Kod nekih sorti, posebno Deliesa, moe se pojaviti veliki broj konkurentnih izdanaka, pa voica moe preterano porasti u visinu. Kada porast u visinu pree 45 cm, struktura voice slabi, a razvoj bonih izdanaka je ogranien u toj meri da nema dovoljno odgovarajuih grana od kojih bi se formirale skeletne grane. U ovom sluaju, voicu bi trebalo prekratiti za otprilike jednu etvrtinu. Ovaj postupak e ojaati voicu i podstai porast bonih izdanaka od kojih se mogu formirati skeletne grane. U blizini reza nastalog rezidbom obino se formira mnotvo izdanaka, veoma slino kao kada se formiraju kao reakcija na prvobitni rez. Ovu rezidbu bi trebalo obaviti tokom leta, kako je prikazano na sl. 5.

Slika 5. Letnja rezidba kojom se postie dominacija voiceJo neodrvenela iba se prekrati pri sadnji (a). Bujni izdanci formiraju se iz pupoljaka najbliih vrhu (b). Izdanci koji su konkurentni voici uklone se dok su jo vodenasti (c). Uklanjanje konkurentnih izdanaka nastavlja se u narednim godinama. U isto vreme, mogu se ukloniti i preostali novi izdanci koji ugroavaju dominaciju voice ili moe im se promeniti poloaj povijanjem. Moe biti neophodno da se voica redovno prekrauje i vri odabir najpoeljnijeg izdanka svakog leta sve dok stablo ne doe na rodnost.

Odabir i formiranje uzgojnog oblika skeletnih grana

Verovatno najvaniji postupak u formiranju vonjaka visoke rodnosti sa stablima dobrog uzgojnog oblika jeste odabir i formiranje uzgojnog oblika skeletnih grana. Budua produktivnost vonjaka je u direktnoj vezi sa panjom koja se tokom prvih nekoliko godina posveti formiranju uzgojnog oblika skeletnih grana. Ciljevi odabira skeletnih grana i formiranja njihovog oblika jesu stvaranje niza dobro pozicioniranih grana na pravilnom meusobnom rastojanju koje e moi da iskoriste dobru izloenost svetlosti kako bi proizvele i iznele teak rod. Prva skeletna grana trebala bi da bude najmanje 45 cm iznad zemljita kako bi se ostavilo dovoljno prostora za kretanje opreme koja se koristi u vonjaku.

Slika 6. Pravila odabira i formiranja uzgojnog oblika skeletnih grana. (a) niz skeletnih grana treba da bude na odgovarajuem meusobnom rastojanju du debla, pri emu iz jedne take debla ne sme polaziti vie od jedne skeletne grane. Prva skeletna grana treba da bude najmanje 45 cm iznad tla (b) Pogled na stablo odozgo: primeuje se dobar raspored skeletnih grana. Gornje skeletne grane moraju biti krae od donjih kako bi se odrala dobra osvetljenost donjih skeletnih grana.

Slika 7. Grananje pod manjim i veim uglom. (a) Manji ugao grananja. Primeuje se razvoj umetnute kore na mestu spajanja debla i grane (strelica). Ova struktura slabi ravu i predstavlja mesto prodora saprofita i patogena. (b) Vei ugao grananja. Godovi se rasprostiru du mesta spajanja skeletne grane i debla, a rava jaa sa poveanjem veliine i nosivosti skeletne grane.skeletnih grana.

Ukoliko se planira mehanizovana berba, prva skeletna grana trebala bi da bude 75 cm iznad zemljita kako bi se omoguio prilaz platforme za sakupljanje voa. U tom sluaju, bolje je odmah zapoeti formiranje skeletnih grana na ovoj visini nego kasnije sputati glavnu skeletnu granu. Ostale skeletne grane trebalo bi da budu na meusobnom rastojanju od najmanje 20 cm du debla i da budu rasporeene tako da njihov razvoj ne ometa susedne skeletne grane . Razvoj niza dobro postavljenih skeletnih grana koji je prikazan na slici 12 obino traje due od godinu dana. Kod mladog drveta postoji iskuenje da se odabere itav niz dobro rasporeenih grana du debla koje e biti na malom meusobnom rastojanju. Iako u jednom momentu ovakva struktura moe delovati zadovoljavajue, kako grane rastu i ire se, poee da se naginju jedna ka drugoj i da se meusobno zasenjuju. Jaanje osnove skeletnih grana moe dovesti do guenja centralne voice, to e za nekoliko godina imati za posledicu formiranje nepoeljnog loptastog oblika kronje . Da bi imala najvecu snagu i kapacitet noenja roda, skeletna grana bi trebalo da se formira pod velikim uglom grananja u odnosu na deblo. Mali ugao grananja obicno podrazumeva i umetnutu koru , to racvu dosta slabi i predstavlja mesto prodora patogena i saprofita. Neke sorte prirodno imaju velike uglove grananja. Kod sorti uspravnog porasta kao to je Delies ce se obicno formirati mali uglovi grananja, sem ako se stabla formiraju nepravilno. Povecanje malih uglova grananja treba zapoceti rano; obicno je na stablu starom 3-4 godine grana previe kruta da bi se na ugao grananja moglo uticati bilo kojom tehnikom.

Vanost povijanja skeletnih grana ne moe se prenaglasiti. Povijanjem se skeletne grane postavljaju tako da celom svojom duinom maksimalno iskoriste izloenost svetlosti. Savijanjem skeletne grane smanjuje bujnost vegetativnog porasta i podstie razvoj cvetnih pupoljaka. Smanjenje bujnosti skeletnih grana deluje pozitivno na rast i dominaciju centralne voice. Povijanje takoe pozitivno vie utie na grananje du skeletne grane nego u blizini terminalnog pupoljka, to je sluaj sa uspravnim granama. Konano, savijanje niih skeletnih grana omoguava neometani razvoj viih grana. Uklanjanjem uspravne grane do spoljne bone grane ne popravlja se prvobitini mali ugao grananja, niti se skeletna grana dovodi u povoljniji poloaj. (sl. 14a,b). Uspravna bona grana nastavice svoj bujni porast i ometae razvoj skeletnih grana na viim delovima debla. Za razliku od dosadanjeg pristupa, smatra se da granu treba saviti (sl. 14c). U ovom sluaju bonu granu bi trebalo ukloniti poto e ona, zbog svog nieg poloaja, biti zasenjena. Skeletne grane trebalo bi poviti pod uglom od oko 60 u odnosu na deblo, pri emu se one ne bi trebale saviti ispod horizontalne linije. Ovaj ugao e skeletnim granama pruiti dovoljnu elastinost tako da teak rod nee dovesti do toga da se saviju ispod horizontalne linije. Rezuiltati pravilnog formiranja skeletnih grana su vea snaga, smanjena vegetativna bujnost, pojaano formiranje cvetova i pravilno pozicioniranje za budui razvoj.

Slika 8. Formiranje uspravne skeletne grane

(a) Uspravna skeletna grana. Primeuje se mali ugao grananja i mala, uspravna bona grana.(b) nepravilan postupak. Uklanjanje grane do uspravne bone grane ne poboljava ugao grananja niti poloaj grane i ne moe da kontrolie bujan vegetativni porast.(c) Ispravan postupak. Odvajanjem grane poveava se ugao grananja i skeletna grana se postavlja u pravilan poloaj. Poto e je glavna skeletna grana zaseniti svojim porastom, bonu granu bi treba ukloniti.

Stablo sa potporom

Slika 9.Stablo sa potporom

Uzgojni oblik stabala kojima se na izvestan period postavlja potpora, ali koja inae rastu bez nje, kao to je to esto sluaj sa stablima na podlogama M.7 ili M.26, trebalo bi formirati na isti nain kao kod stabala bez potpore. Formiranje uzgojnog oblika na stablu sa potporom se na izvestan nain razlikuje od formiranja oblika kod stabla bez potpore. Poto se potpora uglavnom obezbeuje pomocu iane mree ili stubova, potreba za snanom centralnom voicom svodi se na najmanju moguu meru. Ovakva stabla su obino dovoljno niska, pa nijedan njihov deo ne moe biti previe zasenjen i odabir skeletnih grana svodi se vie na nain njihovog rasporeda oko debla nego na meusobno rastojanje. Naglasak kod stabala sa potporom treba staviti na kontrolu porasta i iniciranje rane rodnosti, i to tako to e se grane vezivati za icu ili iriti du nje, i na otklanjanje bujnog porasta tokom zimske rezidbe. Ove mere predostronosti su pogotovo bitne kod bujnih, uspravnih sorti, koje mogu ostati vegetativne i brzo prerasti sebi namenjen prostor. Kako bi se voica modifikovala i smanjio porast na vrhu stabla sa potporom, formiranje oblika voice trebalo bi izvriti rezidbom sa potpunim uklanjanjem. Tokom perioda mirovanja rezidbu potpunim uklanjanjem treba koristiti kod odstranjivanja bujnog, uspravnog porasta. Slabija bona grana se zatim vee, postavi u poloaj voice i vie se ne dira. Poto nema prekraivanja, porast iz slabije voice bie manje bujan, ali e spreiti razvoj snanih vodopija na donjem delu. Kada se kod stabla sa potporom ostavljaju skeletne grane, biraju se tako da se postigne to bolji raspored du debla. Poto kod stabala sa potporom potpuno uklanjanje dovodi do modifikovane voice slabijeg porasta, mora se posvetiti panja formiranju pravilnog rasporeda skeletnih grana kako bi se bujnost donjeg dela stabla drala pod kontrolom. Ovo je posebno bitno kod bujnih sorti i sorti uspravnog porasta koje nisu prilagoene ovim nainima sadnje. Prekraivanje treba po svaku cenu izbei, poto ono moe dovesti do vee bujnosti vegetativnog porasta. Za dobru rodnost presudno je da se porast stabla dri pod kontrolom, a oblik zrelog stabla odrava vezivanjem.

Slika 10. Zrelo stablo vretenasto, bunastog oblika. Uoava se ponovljena modifikacija voice kako bi se kontrolisala bujnost vrnog dela drveta i horizontalan poloaj skeletnih grana.

Ostali naini rezidbe

Letnja rezidba mladih stabala treba da se svede na formiranje uzgojnog oblika centralne voice i zakidanje nepoeljnih izdanaka kako bi se ograniio njihov rast. Ako su bujne vodopije poele da rastu, sada se mogu ukloniti. Uopte, letnje orezivanje trebalo bi odloiti do polovine jula kako bi se smanjila mogunost ponovnog porasta. Ako mlada stabla tokom nekoliko godina nastave sa preteranom bujnocu sa malo indikacija da ce doi do rodnosti treba prskati Alar-om ili etephon kako bi se iniciralo formiranje cvetnih pupoljaka. Kod veine sorti treba prskati u koncentraciji od 1000 ppm Alara (daminozid, regulator rasta) i 300 ppm etephona (preparat na bazi iste supstance kao i Ethrel), 2-3 nedelje po zavrenom punom cvetanju, to e omoguiti kontrolu vegetativnog porasta i inicirati razvoj cvetnih pupoljaka za narednu godinu. Za veoma bujna stabla i sorte kao to je Delies, koncentraciju Alara treba poveati na 1500 do 2000 ppm. Iako ovo tretiranje moe dovesti do izvesnog smanjenja veliine plodova u narednoj godini, broj plodova, a ne njihova veliina ima primaran uticaj na porast stabla. Obino, ovaj tretman se ne ponavlja naredne godine poto bi etephon u ovoj koncentraciji i vremenu delovanja izazvao opadanje veine ili itavog roda.

Formiranje uzgojnog oblika i rezidba mladog drveta

Mlado drvo bi u vreme sadnje trebalo orezati tako da se podstakne razvoj grana (sl. 17). Ukoliko se sade dobro razvijene jednogodinje sadnice, trebalo bi ih skratiti na visinu od oko 75 cm iznad zemljita, tj. ako se ne planira mehanizovani nain berbe. U ovom drugom sluaju sadnice bi trebalo prekratiti na visinu od 90 cm, kako bi se omoguio razvoj dobro rasporeenih skeletnih grana. Jako prekraivanje dovodi do preteranog porasta iz preostalih pupoljaka, dok slabije prekraivanje ima za rezultat formiranje rozete slabijih izdanaka u blizini reza i slab porast u donjem delu debla. Ukoliko se posade starije sadnice sa ve formiranim izdancima, njih bi trebalo prekratiti do snane rodne granice ili pupoljka kako bi se podstakao vegetativni porast i odnos izmedu izbojaka i korena doveo blie ravnotei. Tokom sadnje treba ukloniti izdanke koji se nee ostavljati za skeletne grane, a dugake izdanke skratiti.

Slika 11. Prekraivanje mladih stabala tokom sadnje(a) Prejako skraivanje. Uoljiv je preterano bujni porast iz svih taaka porasta. (b) Prekraivanje na pravilnu visinu. Uoava se bujni porast na centralnoj voici i dobar porast iz izdanaka u zoni u kojoj e biti odabrane prve skeletne grane. (c) Preslabo prekraivanje Uoava se kruna loeg porasta i slabiji porast na donjim delovima debla. Rano tokom leta u prvoj godini porasta, trebalo bi odabrati centralnu voicu. Sve izdanke ispod 45 cm visine ili ispod prve stalne skeletne grane trebalo bi ukloniti sredinom leta. Ovaj postupak smanjuje posao oko naredne zimske rezidbe i podstie porast izdanaka od kojih e se formirati skeletne grane. Ostavljeni izdanci sa malim uglovima grananja mogu se sada poviti pomou tapova od tvrdog drveta ili kratkih ianih rairivaa kako bi se dobili iroki uglovi ravanja. Zimsku rezidbu tokom prve godine trebalo bi svesti na uklanjanje bujnih izdanaka koji nee postati skeletne grane i na prekraivanje voice ukoliko za tim postoji potreba. Ako je gornja skeletna grana mnogo bujnija od donje, moe se prekratiti. Uopte, prekraivanje skeletnih grana ne podstie jai porast i trebalo bi ga izbegavati. Povijanje skeletnih grana treba zapoeti rano tokom druge vegetacione sezone. Lake ih je savijati posle pucanja pupoljaka, poto je tad drvo savitljivije, pa se smanjuje rizik od slamanja grana. Povijanje treba obaviti to je mogue ranije kako bi stablo na njega najpovoljnije odreagovalo. Treba nastaviti sa letnjom rezidbom izdanaka koji su konkurentni voici, a ako neki plod pone da se razvija na voici, treba ga odstraniti. Izdanci koji se formiraju na donjem delu prologodinje voice mogu se odabrati za formiranje prvog reda skeletnih grana, pa tako zapoinje i formiranje njihovog uzgojnog oblika. Nepoeljne vodopije ili izdanci koji se razvijaju sa malim uglovima grananja mogu se pincirati dok su jo vodenasti ili orezati kasnije, sredinom leta. Formiranje uzgojnog oblika i rezidbu treba u narednim godinama nastaviti u smislu formiranja centralne voice, odabira i formiranja oblika skeletnih grana. Skeletna grana koja se povije dok je mlada esto e nastaviti svoj porast u visinu. Kako bi se nastavio njen pravilan razvoj i sprecilo njeno naginjanje ka novim skeletnim granama, trebalo bi je u sledeoj sezoni ponovo poviti. Kako bi se odrao pravilan konusni oblik stabla, donje skeletne grane trebalo bi da budu due od skeletne grane koje se nalazi iznad nje. Ako se dozvoli da gornje skeletne grane postanu predugake, grane koje nose plod na donjim skeletnim granama bie izgubljene, a kronja e dobiti loptasti ili oblik slian kiobranu. Poetkom tree godine potrebno je izvriti umerenu rezidbu kako bi se rast i razvoj skeletnih grana drao pod kontrolom i odrao eljeni oblik kronje. Dok se ne formira uzgojni oblik, rezidbu treba svesti na najmanju meru. Sa razvojem drveta treba uklanjati nepotrebne grane. Poto se uspostavi osnovni oblik drveta i zapone formiranje plodova, program orezivanja treba postepeno prilagoavati cilju odravanja dobre izloenosti svetlosti i kontroli bujnosti du itavog drveta.

Rezidba rodnih stabala

Poto rezidba i bujnost stabla meusobno utiu jedno na drugo, za sastavljanje dobrog plana rezidbe od velike su vanosti i ostali aspekti tehnologije gajenja. Kako bi se odrao konstantan i umeren vegetativni porast, treba primeniti odgovarajuu koliinu ubriva. Poto teina roda utie na bujnost, uravnoteenim proreivanjem plodova treba podsticati ujednaenu godinju rodost. U oblastima sa estim mrazevima, trebalo bi primenjivati tehnike zatite od mraza kako bi se izbegle katastrofalne tete od gubitka roda. Program zatite treba da obezbedi zdravu i funkcionalnu lisnu povrinu tokom itave vegetacione sezone. Ako je, uprkos svim naporima da se umanji, bujnost i dalje velika, u tehnologiju gajenja treba ukljuiti i primenu Alar-a na pocetku sezone.

Kada orezivati voke?

Rezidba rodnih stabala se uglavnom obavlja u periodu mirovanja. Ponekada se stabla orezuju i u periodu porasta, ali letnja rezidba obino slui za reavanje specifinih problema i razmatrae se posebno. Stabla se mogu orezivati tokom svih zimskih meseci, ali je najbolje rezidbu odloiti do sredine zime. Ranija rezidba, pre nego to drvo dostigne najveu vrstinu, moe u velikoj meri poveati opasnost od oteenja zbog niskih temperatura. Ovo je posebno bitno kada se drvetu nanose veliki rezovi. Oteenja od niskih temperatura nastala kao posledica rezidbe su veoma esto uzroci raznih vrsta raka i trulei drveta. Ponekada neodgovarajue vremenske prilike znacajno odlau rezidbu, pa novi porast zapone pre nego to se orezivanje zavri. Generalno, ako se zavri pre cvetanja, zakasnela rezidba nee negativno uticati na rodna stabla dobre bujnosti, ali e ve kasnija rezidba dovesti do smanjenje bujnosti. Ako se u vonjacima u kojima postoji problem sa crnom trulei (crna trule grana, lista i ploda Botryosphaeria obtusa) rezidba vri posle poetka porasta, moe doi do dodatnog irenja ove bolesti. Kod kasne rezidbe, ostaci od rezidbe na zemlji u vonjaku mogu ometati ostale kasno-zimske i rano prolene radove, kao to su ubrenje i prva prskanja. Razlike u vremenskim ulovima u razliitim godinama mogu dovesti do toga da se rezidba izvodi ranije ili kasnije, ali se on periodu od januara do marta.

Kako se orezuje?

Program rezidbe trebalo bi isplanirati dosta pre same razidbe. Iskustva iz prethodne sezone treba da ukau na promene koje je neophodno napraviti u programu rezidbe. Nezadovoljavajui rezultati suzbijanja insekata ili bolesti mogu da ukau na to da su stabla previsoka ili da su kronje previe guste, pa ih pesticidi ne mogu pokriti na odgovarajui nain. Loa boja ploda moe poticati od preteranog zasenjivanja ili bujnosti. Nedovoljna bujnost moe biti uzrok premale veliine plodova, dok preveliki plodovi mogu imati veze sa preteranom bujnou koja esto predstavlja reakcijiu na prejaku rezidbu. Previsoka i stabla sa previe gustom kronjom mogu oteati berbu. Neujednaenost reakcija na regulatore rasta, kao to su preparati koji se koriste za proreivanje plodova ili Alar, mogu ukazati na postojanje neprihvatljivih razlika u jaini bujnosti na gornjim i donjim delovima stabla. Sve su ovo pokazatelji neodgovarajueg naina rezidbe i ukazuju na to da mora doi do nekih promena u nainu i/ili jaini rezidbe. Idealno, bujnost bi trebala da bude ravnomerna duinom celog stabla, meutim, ovo je redak sluaj. Kod najveeg broja stabala, postoji tri oblika bujnosti, kako je to prikazano na slici 18. Uspravni porast (a), koji se odnosi na vrni deo stabla karakterie se velikom bujnou i umerenom rodnosti; plodovi koji se tu formiraju su esto preveliki, mekani, neodgovarajue boje i esto naleu na grane. Grane koje vise (b) su slabo bujne i jako zasenjene. Ove su grane nerodne, a kada se na njima i formiraju plodovi, oni su mali i neodgovarajue boje. Horizontalne grane (c) su umereno bujne i veoma rodne. Plodove karakterie dobra izloenost svetlosti, odgovarajua veliina i boja. Poto plodovi vise slobodno, nisu ni u kakvom dodiru sa granama. Kako se sve tri vrste porasta uobiajeno javljaju kod najveeg broja stabala, ni rezidba se ne moe izvoditi na isti nain du celog drveta. Uglavnom bi trebalo izbegavati rezove koji dovode do pojaanja bujnosti na ionako bujnim vrnim delovima stabla, ve ih treba primenjivati na manje bujnim niim granama i unutranjem delu drveta.

Slika 12. Orijentacija rodnih granaUspravna grana (a) je preterano bujna, umereno rodna i rada plodove koji su preveliki, mekani i neodgovarajue boje. Grana koja raste sa donje strane vee grane (b) je jako zasenjena, pa je karakteriu mala bujnost i rodnost, i raa male, loe obojene plodove. Horizontalna grana (c) je umerenog porasta, veoma rodna, i zbog dobre izloenosti svetlosti, rada plodove izvanredne boje. Tajna ravnomerne bujnosti du celog stabla je ujednaena izloenost svetlosti svih noseih grana. Vanost konusnog oblika kronje ve je ranije naglaena. Iako je ovakav oblik relativno lako formirati na mladom, ponekad ga je teko odrati na zrelom drvetu. Preklapanje grana susednih stabala ne sme se dozvoliti, jer dovodi do velikog zasenjeivanja. Kod stabala bez potpore, visina drveta ne sme prei irinu grana. Kada se postigne ovakva visina, trebalo bi se potruditi oko vrnog dela njegov porast treba prilagoditi tako da ne zasenjuje nie grane, i da ne doe do njegove pojaane bujnosti. U ovom smislu, dve stavke su od najvee vanosti. Kao prvo, uklanjanje jedne velike grane podstie slabiju bujnost nego uklanjanje nekoliko manjih grana. Stoga je efektnije ukloniti itave grane ili njihove velike delove, sve do jakih i rodnih bonih grana, nego izvriti detaljnu rezidbu na bujnom vrhu stabla. Starije grane mnogih sorti, kao to je Delies umeju da klonu, pa se veliina grane (i senke koju ona pravi) moe znaajno smanjiti uklanjanjem krajeva ovih grana, kako je prikazano na slici 19. U nekim sluajevima, moe biti neophodno sprovesti redovan program podmlaivanja grana. Kod ovog pristupa, vrni delovi gornjih grana se redovno uklanjaju, a jake bone grane formiraju tako da zauzmu eljeni prostor. Godinu ili dve pre uklanjanja vrnog dela grane, bona grana, bujni izdanak ili vodopija se ponekad mogu vezati u priblini poloaj koji e zauzeti posle uklanjanja ovog dela grane. Veoma esto je proizvoau koji je navikao na formiranje kronji sa otvorenim centrom teko da na ovaj nain orezuje vrni deo stabla koji ima zadatak da niim granama obezbedi odgovarajuu izloenost svetlosti. Ovo moe da izgleda kao da se uklanjaju najrodnije grane. Iako je istina da se otklanjaju potencijalno rodne grane, ipak se na veem broju niih grana odrava rodnost, a pored toga, mere nege i berba plodova na niim granama su lake nego na viim.

Slika 13. Rezidba klonulih granaGrane koje se naginju nadole (gornja slika) nemaju dobru izloenost svetlosti i obino zasenjuju ostale grane. Pri rezidbi (donja slika) krajeve ovakvih grana trebalo bi prekratiti sve do bone grane koja je u skoro horizontalnom poloaju (a), a grane koje rastu nadole iz tacaka na veim granama treba ukloniti u potpunosti (b) Sledei faktor koji treba uzeti u obzir jeste reakcija na prekraivanje jednogodinjeg drveta. Ovakvo orezivanje podstie vegetativni porast, pa ga stoga na vrnim delovima veine stabala treba izbegavati. Treba ukloniti grane najvee bujnosti i zadrati manje bujne grane, bez ikakvog prekraivanja. Preterano bujne uspravne izdanke treba prekratiti samo ako se rez moe napraviti na umereno bujnoj bonoj grani koja ima veliki ugao grananja; ako to nije sluaj, uspravne izdanke treba potpuno ukloniti. Izuzetak se moe napraviti samo ako bi posle uklanjanja preterano bujnih vrnih izdanaka veliki deo grane (vie od 46 cm) ostao bez taaka porasta. Ovakva grana je podlonija oegotinama od sunca, i moe se zatititi jednom vodopijom ili izdanakom koji e se prekratiti na duinu od 4-6 pupoljaka. Na donjem delu stabla, gde bujnost moe biti nezadovoljavajua, potrebno je izvriti precizniju rezidbu, poto ona ima vei efekat od velikih rezova. U ovoj situaciji treba prekratiti jednogodinje grane. Neke sorte, formiraju veliki broj kvalitetnih grana koje bi trebalo sistematski ukloniti. Starije rodne granice iz kojih se stalno formiraju grane esto oslabe i postanu neproduktivne, pa njihovu bujnost treba podstai prekraivanjem i potpunim uklanjanjem. Neke od ovih rodnih granica, pogotovo one koje klonu i vise ispod glavnog dela grane, treba u potpunosti ukloniti. Na delovima drveta gde je bujnost umerena a rodnost i izloenost svetlosti zadovoljavajui, moe biti potrebno obaviti rezidbu kako bi se podstakla bujnost (potpuno uklanjanje i obnavljanje rodnih granica) i ukloniti uspravne grane; najbolji nain rezidbe obino predstavlja kombinaciju ova dva ekstrema. Samu rezidbu treba nastaviti rutinski. Najbolje je obaviti je u sledea tri koraka: prvo se naine veliki rezovi, zatim se uklone nepoeljne manje grane i izdanci, a zavri se preciznim orezivanjem. Letnja rezidba

Svaka rezidba dovodi do skraivanja stabla, ali letnjom rezidbom se porast smanjuje mnogo vie nego zimskom rezidbom istog intenziteta. Uklanjanje aktivne lisne povrine tokom vegetacionog perioda smanjuje kasniju akumulaciju hranljivih materija u drvetu. Smanjena koliina rezervi dovodi do smanjene bujnosti u narednoj sezoni. Ako se pravilno izvede, letnja rezidba moe biti efektna zamena za druge tehnike gajenja kojima se kontrolie bujnost. Letnja rezidba moe takode znaajno poboljati boju plodova na stablima sa izraenim vegetativnim porastom. Na stablima slabije bujnosti ne treba vriti letnju rezidbu. Ovaj postupak odnosi se na stabla dobre do jake bujnosti, pa ga ak i kod ovakvih stabala, treba primeniti u umerenom intenzitetu. Cilj treba da bude uklanjanje nepoeljnih, previe bujnih uspravnih grana, sa naglaskom na vie delove stabla na kojima se ovakve grane uglavnom razvijaju. Rezidbu treba ograniiti na uklanjanje trenutnog porasta iz te vegetacije. (sl.26). Redovno odstranjivanje dvogodinjih i trogodinjih grana e brzo dovesti do znaajnog smanjenja nosee povrine. Rezidba rano tokom leta moe podstai nepoeljni ponovni vegetativni porast i znaajno smanjiti cvetanje budueg roda. Preporuljivo je letnju rezidbu obaviti u avgustu. U ovo vreme se najbolje kontrolie bujnost, a dovoljno je kasno da se izbegne ponovni vegetativni porast i smanjenje cvetanja. U isto vreme, ovo je pravi momenat da na uklanjanje preteranog zasenjivanja i bujnog nepoeljnog porasta na vrhovima stabala plodovi odreaguju dobrom bojom.