Rezime biznis plana

Rezime biznis plana

Preduzee o.d. Nova je osnovano 06.06.2006.god. u optini Zrenjanin sa ciljem zauzimanja jednog od vodeih pozicija u proizvodnji, prodaji i distribuciji negazirane vode u regionu Severoistonog dela Srbije. Ovo preduzee se takoe bavi i proizvodnjom gazirane vode .Preduzee o.d. Nova je ortako drutvo sa dva vlasnika: Popov Nede i Todorovi Natae, gde svaki od vlasnika poseduje po 50% preduzea. Menadment preduzea ine kadar Duica Tanaskovi u okviru proizvodnje i nabavke i menader u okviru prodaje i distribucije Aleksi Marija. Gde oba menadera imaju veoma pozitivni iskustveni deo u tom polju.Strategija rada i razvoja e se u najveoj meri oslanjati na komercijalnu slubu koja e funkcionisati na principu direktne prodaje. Plan je da se od samog poetka kao cilj postavi, osvajanje novih kupaca i odreena pozicija u prodajnim objektima, nezavisno od same koliine.

Nova voda ima kvalitet koji e potroai prihvatiti tako da je od presudnog znaaja da im sam proizvod bude dostupan kako bi uopte bili u prilici da ga kupe po prvi put. Zahvaljujui svom kvalitetu i samoj ceni potroai e u veim sluajeva biti spremni da ponovo kupe Nova vode. Jer samo kvalitetan proizvod e se prodavati po prihvatljivoj ceni uz strpljenje, upornost i brigu prema kupcima koji su kljuni elementi za osvajanje trita, i neki mogui opstanak na njemu.Proizvodi

Prizvodni program o.d. Nova ine:

- Gradska voda Begej u pakovanjima od 5 litara i od 2 litre.

- Negazirana voda Nova u pakovanju od 5l- Gazirana voda Nova u pakovanju od 2lSama prednost koju e imati ovo preduzee jeste situacija sadanje komunalne Zrenjaninske vode, koja ne zadovoljava potrebe potroaa te emo Novom, privui potencijalne gde je najbitniji faktor: istoa vode, i kvalitet. Pogon za vode, koristie vodu iz prirodnog stanita, koja e prethodno biti hemijski i bakterijoloki ispitana i ispravna, ije je stanite u Ravniarskom delu Srbije.

Pogon e prolaziti kroz dva snana filtera za preiavanje tako da se dobija potpuna istoa vode. Bitan faktor konkurentnosti na teritoriji Severoistone Srbije je stalno snadbevanje strujom po pristupanoj ceni. Preduzee o.d. Nova sa svojim specifinim jednostavnim proizvodnim programom, gde je neophodna voda visokog kvaliteta, e biti i ujedno jedino preduzee ovakvog tipa u regionu. Samim tim, o.d. Nova e pruati svojstvenu ponudu, koja je pre svega potrebna potroaima a zatim i dostupna, zahvaljujui pristupanim cenama. Upravaljanje i organizacija

Za iskorienje punog kapaciteta ove firme sa postojeom infrastrukturom i proizvodnim kapacitetima potrebno je ukupno 11 zaposlenih i to na pozicijama:

1. 2 Direktora - kao osnivaa i vlasnika preduzea2. 1 Menader proizvodnje - i nabavke, odgovoran za efikasan i efektivan rad proizvodnog pogona kao i za pravovremeno pribavljanje odgovarajuih sirovina, ambalae i repromaterijala.3. 1 Menader prodaje - marketinga i distribucije, odgovoran za profitabilan rad preduzea osmiljavanjem i sprovoenjem odgovarajue prodajne i marketing strategije preduzea uz unapreenje i nadzor distribucije

4. 1 Radnik za opsluivanje maine - poto je maina skoro potpuno automatizovana od nee se zahtevati velika strunost nego samo odgovornost prema poslu i odravanje panje na rad maine. Njegova zaduenja bi bila na primer: dodavanje ambalae, zamena CO2 boca, i obavetavanje menadera proizvodnje u sluaju nepravilnog rada maine.

5. 1 Radnik na pakerici - njegov zadatak je da nadgleda pakericu, snadbeva je folijom i odnosi gotove proizvode u magacin.

6. 1 Magacioner - obaveza mu je odravanje magacina, praenje ulaza i izlaza robe iz magacina kao i pripremanje robe za distribuciju.

7. 2 Pomonika magacionera - pomagali bi magacioneru pri odravanju, prijemu i predaji robe, takoe bi mogli posluiti kao zamena za ostale radnike u toku godinjih odmora ili bolovanja.

8. 2 Komercijalista na terenu - radili bi uglavnom sa maloprodajnim objektima na jasno definisanom terenu do 40km udaljenosti od magacina.Bili bi odgovorni za prodaju i unapreenje prodaje na svojim terenima(njihov broj se moe znatno poveati poveanjem proizvodnih kapaciteta iotvaranjem novih distributivnih centara)

9. 1 Voza - zaduen za distribuciju robe kao i za sve ostale potrebe prevoza

10. 1 Administrator - odgovoran za voenje raunovodstva preduzea, praenje i auriranje karti kupaca i za prijem stranaka.

Menader prodaje ovog preduzea, Marija Aleksi, je do stupanja na ovu funkciju bila zaposlena u NIS Naftagas kao ovlaenu punionilac vode Jazak za RS, CG, Republiku Srpsku i BIH. Gde je u toku obavljanja vie poslova stekla korisno iskustvo koje e biti od vrednosti pri samoj prodaji Nova vode, kao i upravljanje ljudskim resursima. Dok Menader proizvodnje Tanaskovi Duica je do zasnivanja radnog odnosa u ovom preduzeu bila glavni konsultant za finalni dizajn ambalae, pre punjenja u dok je bila sastavu Aquacom. Tokom obavljanja ovog posla istovremeno se usavravala na najnovijem programu, HACCP sistemu koji predstavlja nauni, racionalan i sistematski pristup utvrivanja, ocene i kontrole opasnosti u toku proizvodnje, prerade, obrade, pripreme i upotrebe vode kako bi se obezbedilo da voda bude zdravstveno ispravna za konzumiranje.Trite

Trite koje e o.d.Nova u poetnoj fazi osvajati je Severoistona Srbija i Centralna Srbija. Ovo trite ima izuzetno veliku potrebu za visoko kvalitetnom vodom koja je takoe cenom prilagoena prosenoj potroakoj korpi, Pored konkurencije jake na globalnom nivou (Aqua Viva i Voda Kruna) i one na nacionalnom nivou (Jazak, Rosa, Vrnjci) koje su cenovno vie pozicionirani i time ne predstavljaju u pravom smislu direktnu konkurenciju Nova vodi, praktino nema nijedne ozbiljnije pretnje jer su svi ostali brendovi ili loijeg kvaliteta ili imaju nedovoljno razvijenu prodajnu i distributivnu mreu. Zbog ovih okolnosti ostavljen je veliki prostor za delovanje o.d. Nova koja ima ogromnu prednost u visokom kvalitetu svog proizvoda i vrlo iskusnoj i sposobnoj prodajnoj slubi.

Trite Nova proizvoda ini praktino kompletno stanovnitvo, dok su ciljne grupe marketing delovanja mladi od 0 do 30 god i sveopta populacija srednjeg i nieg socijalnog statusa. Veinsku populaciju planiranog regiona delovanja ine potroai koji ili nisu voljni ili nisu u mogunosti da plate visoku cenu proizvoda vodeih svetskih brendova u ovoj katagoriji proizvoda. U veini sluajeva oni tee da za 20% do 40% niu cenu od cene vodeih brendova dobiju najvie to mogu, odnosno ovi potroai ele

kvalitetnu vodu ali nisu spremni da za nju plate na primer 80 dinara za dve litre kolika je prosena cena Aqua Vive naroito ne ako imaju u ponudi Nova vodu koji veoma malo zaostaje u kvalitetu a koji bi u prodaji kotao u proseku upola manje (40 dinara). Drugim reima u ovom regionu preovladavaju racionalni tipovi potroaa sa skromnom kupovnom moi, a to je tip kupaca na koje daleko vei efekat ima kvalitetna ponuda nego

energina marketing kampanja.

Marketing

Marketing strategija praduzea o.d. Nova je podeljena u vie pravaca u kojima e se istovremeno i kontinuirano delovati. Cilj je da se to je mogue vea sredstva investiraju u marketing ali o.d. Nova kao i veina malih preduzea u osnivanju imaju ograniena i nevelika finansijska gde e se u poetku marketing kampanja bazirati samo na upoznavanje ciljnog trita sa postojanjem proizvoda a da se na animaciju potroaa moe prei nakon ostvarenja dovoljnog profita za takvu akciju.

Pravci marketing delovanja e biti sledei:

Merchandising, dobro odraen merendajzing je veoma mono oruje u stvaranju pozitivnog imida brenda kao i za privlaenje novih potroaa. Cena njegovog ostvarenja je relativno mala u poreenju sa rezultatima koje daje. Klju za ostvarenje dobrog merendajzinga je u dobro obuenim i sposobnim terenskim komercijalistima.

Reklamiranje putem radio stanica, ovaj vid marketing delovanja bi se u najveoj meri primenjivao u Severnoistonoj Srbiji zbog niske cene kotanja i velike sluanosti radio stanica posebno one narodskog tipa. Prednost ove metode u odnosu na reklamiranje preko televizije je izuzetno velika razlika u ceni iznajmljivanja termina u ova dva medija. Reklamiranje putem televizijskih stanica, ovaj nain reklamiranja bi se najvie koristio na prostoru Centralne Srbije zbog niske cene sponzorstva i reklamiranja na lokalnim kablovskim kanalima koji su veoma gledani na ovom podneblju. Trino prezentovanje bi bilo dovoljno ukoliko bi se zakupilo pet kablovskih kanala, sa prosenom cenom od 10.000 dinara za zakupljivanje termina, uz sponzorstvo domaih filmova ili programa u toku dana (logo firme u uglu za vreme trajanja programa) takoe uraunato u istu cenu.

Operativni plan

Neophodni elementi ovog proizvodnog sistema na koje se on oslanja su:

Maina za proizvodnju negazirane vode. Centar proizvodnog pogona u kome se automatski odvijaju glavni proizvodni procesi to jest pretvaranje sirovina gotove proizvode. Ova maina je automatizovana i obavlja glavni posao u proizvodnji dok su ostali elementi uglavnom u slubi ove maine. Opsluuje je 1 radnik, sama maina troi velike koliine elektrine energije.

Pakerica. Gotove proizvode pakuje u ekonomska pakovanja putem vrelog vazduha i uz pomo termoskupljajue folije. Opsluuje je jedan radnik. Veoma je korisna jer pojednostavljuje sam transport, odnosno standardizuje samu prodaju po paketima, ima poveanu potronju elektrine energije. Boce za CO2. Apsolutno neophodne za proizvodnju gazirane vode. Periodino se pune i ne zahtevaju posebno opsluivanje osim u sluaju zamene i punjenja. Prilikom defekta na ventilu mogu uzrokovati opasne povrede kod ljudi i veliku tetu u bliem okruenju, zato sa njima treba postupati veoma oprezno.

Objekat za proizvodnju:

Proizvodna hala. Dimenzije 10x10

Magacin za gotov proizvod. Dimenzije 7x10 metara. Ima velika gvozdena vrata za izlaz robe

Magacin za ambalau i sirovine. Dimezije 5x10 metara

Mokri vor. WC, kupatilo, i odvodni slivnik iz proizvodne hale

Prostorija za presvlaenje radnika. Dimenzije 2x10 metara sa 9 ormaria.

Prodajni prostor i kancelarija. Dimezije 4x10 metara sa policama za proizvode, ormarom sa dokumentima, mini barom, dva stola i stolice, 2 pomona stola i pomone stolice, 1 glavni raunar i 4 lap topa, dodatna oprema (kancelarijski pribor, 3 slike, 3 ukrasne biljke, 2 klima ureaja) Kombi. Za dopremanje sirovina i distribuciju gotovih proizvoda. Veeg gabarita i snage motora. (klima, GPS navigacija) 2 putnika automobila (vee kubikae). Za korienje komercijalistima za rad na terenu. (GPS navigacija, klima) Filter za hlor

Filter za kamenac

Finansije

Preduzee o.d. Nova za koje se moe smatrati da je jo uvek u osnivanju raspolae kompletnim proizvodnim programom i svim objektima za proizvodnju i skladitenje roba i sirovina. Vrednost sredstava kojim o.d.Nova raspolae je:

Maina za proizvodnju negazirane vode 30.000 eura

Pakerica 2.000 eura

Boce za CO2 (10 komada, 1 komad=100)- 1.000 eura

Filteri za preiavanje vode

-Filter za hlor 900 eura

-Filter za kamenac 900 eura

Objekat za proizvodnju 20.000 eura

Proizvodna hala

Magacin za gotove proizvode

Magacin za ambalau i sirovine

Mokri vor

Prostorija za presvlaenje radnika

Prodajni prostor i kancelarija (nedovreno)

Automobil marke Ford Escort (2000 god.) - 3.000 eura

Sirovine za proizvodnju 5.000 eura

Ukupno: 63.800 eura

Ono to je ovom preduzeu potrebno da bi zapoelo svoj uspean rad su

sredstva za sledee stavke:

Vozila za prevoz robe i prodajnu slubu

- Kombi (veeg gabarita i snage) 12.000 eura

- 2 putnika automobila (srednje kubikae) 6.000 eura

Ureenje prodajnog i kancelarijskog prostora 4.000 eura

Marketing kampanju 10.000 eura

Sirovine za proizvodnju 3.000 eura

Ukupno: 35.000 eura

Cene sirovina su:

Flaa PET 5litre sa epom 1,05 eura Flaa PET 2litre sa epom 1,05 eura

CO2 ( jedno punjenje) 15,00 eura

Etikete ( 5000 komada) 50,00 eura

Termoskupljajua folija (kg) 1,50 eura

Voda (m3) 0,30 eura

Struja (KW) 0.03 eura

Izdvajanja za plate zaposlenih:

Radnici u pogonu i pomonik magacionera po 250 eura

Magacioner 350 eura

Administrator 300 eura

Komercijalisti 2,5% od ostvarenog prometa

Pored ovih postoje jo mnoga druga dodatna izdvajanja iz kojih izdvajamo: gorivo, internet, potroni kancelarijki materijal, osiguranje, prezentacije, itd.

Prelomna taka rentabilnosti se postie mesenom prodajom i naplatom 80.000 flaa ili 15.000 paketa vode. Treba naglasiti da je ova brojka prilino lako ostvarljiva, dok je realni pun kapacitet proizvodnje oko 250 000 flaa meseno sasvim izvodljivo ispratiti istovetnom prodajom.

Finansijska analiza

Biznis plan sadri projektovanu finansijsku analizu iji je glavni cilj projekcija bilansa uspeha i bilansa stanja i na osnovu njih sastavljanje bilansa tokova gotovine i njegove analize. Znaaj finansijske analize jeste u tome to se na osnovu kvantitativnih pokazatelja iz ovog dela biznis plana donosi konana odluka o isplativosti ili neisplativosti investiranja ili preduzimanja poslovnog poduhvata. Na osnovu indikatora o finansijskim performansama preduzea, banke i drugi eksterni korisnici poslovnog plana donose konanu odluku o tome da li e i kako podrati poslovni poduhvat koji je predmet biznis plana.

Osnovni cilj finansijske analize jeste da potvrdi rentabilnost i profitabilnost ponuene investicije.Period projekcije treba da obuhvati ceo period otplate pozajmljenih sredstava za izvoenje investicije. Uobiajeno je da se period plana limitira na 3-5 godina unapred. Planirani novani tok utvruje se na osnovu planiranih rezultata iz planiranog bilansa uspeha i planiranih promena na

sredstvima, obavezama i kapitalu iz planiranog bilansa uspeha. Da bi se dolo do planiranog novanog toka neophodno je prvo projektovati bilans stanja i bilans uspeha za svaku godinu projekcije.Projekcije bilansa stanja i bilansa uspeha se vre na osnovu planiranih poslovnih aktivnosti i fizikih ciljeva proizvodnje preduzea u buduem periodu. Projekcije se baziraju na pretpostavci stalnih cena, odnosno da u periodu projekcije nee biti inflacije. U okviru finansijske analize pri pristupanju izradi projekcija bilansa stanja i bilansa uspeha, date su sledee projekcije i posebni planovi:a) Plan investicionih ulaganja;

b) Plan osnovnih sredstava i trokova amortizacije;

c) Plan trajnih obrtnih sredstava;

d) Plan izvora finansiranja investicionih ulaganja;

e) Plan promena strukture i vrednosti kapitala;

f) Plan dugoronih rezervisanja;

g) Plan otplate kredita;

h) Plan finansijskih prihoda i rashoda;

Analitika podloga

Ocena ekonomske efikasnosti Projekta je uraena prema kriterijumima metodologije Fonda za razvoj, za ocenjivanje drutveno - ekonomske opravdanosti i efikasnosti investicija.

Izradi podloge za ocenu je prethodila identifikacija svih trokova Projekta i njegovog ukupnog prihoda u stalnim cenama. Kao bazne primenjene su cene iz jula 2006. godine.

Za tehno - ekonomski vek Projekta odreen je period od 5godina.

Za potrebe dinamike analize ocene Projekta, uraena je analitika podloga koja se sastoji iz tabelarnog prikaza Bilansa uspeha, odnosno planiranog budueg poslovnog rezultata Projekta.

Ocena efikasnosti Projekta bie izvedena na bazi dinamike, trino - finansijske analize.

U dinamikoj, trino finansijskoj oceni Projekta, bie ocenjen njegov ekonomski i finansijski potencijal, odnosno bie uraena rentabilnost i likvidnost Projekta.

Za potrebe ocene rentabilnosti sainjen je ekonomski tok.

Ocena likvidnosti Projekta bazira se na analizi fmansijskog toka Projekta, koji daje uvid u budui finansijski potencijal Projekta.

Slede tabelarni prikazi:

- Dinamiki plan bilansa uspeha Projekta

- Finansijski tok Projekta

- Ekonomski tok Projekta

Dinamiki plan bilansa uspeha

Red Elementi

Godine

1 2 3 4 5

I. Ukupan prihod 10,957,500 13,737,150 14,424,008 15,145,20815,902,468

1 Prodaja 10,957,500 13,737,150 14,424,008 15,145,20815,902,468

II. Ukupni rashodi 10,668,526 12,756,855 13,089, 321 13,421,84813,771,501

1 Materijalni trokovi 4,973,719 6,003,841 6,261,371 6,531,778 6,815,705

1.1. Materijal 4,120,486 5,150,608 5,408,138 5,678,545 5,962,472

1.2. Energenti 603,233 603,233 603,233 603,233 603,233

1.3. Trokovi transporta 250,000 250,000 250,000 250,000 250,000

2 Amortizacija 207,778 509,714 509,714 509,714 509,714

3 Nematerijalni trokovi 1,095,750 1,373,715 1,442,401 1,514,521 1,590,247

4 Bruto zarade 3,154,700 3,603,006 3,603,006 3,603,006 3,603,006

5 Proizvodni trokovi 1,236,579 1,236,579 1,236,579 1,236,579 1,236,579

6 Rashodi finansiranja 0 30,000 36,250 26,250 16,250

III. Bruto dobit 288,974 980,295 1,334,687 1,723,360 2,130,967

IV. Porez na dobit (14%) 40,456 137,241 186,856 241,270 298,335

V. Neto dobit 248,518 843,054 1,147,831 1,482,090 1,832,632

VI. Otplate kredita 0 1.000,000 1,000,000 1,000,000 1,000,000

VII. Profit 248,518 -156,946 147,831 482,090 832,632Ekonomski tok projektaR ELEMENTI

Godine

0 1 2 3 4 5

I. Primici 0 10,957,500 13,737,150 14,424,008 15,145,208 15,902,468

1 Ukupan prihod 0 10,957,500 13,737,150 14,424,008 15,145,208 15,902,468

2 Ostatak vrednosti pro 0 0 0 0 0 0

2.1. Osnovna sredstva 0

2.2. TOS 0

II. Izdaci 10,559,231 9,405,454 10,980,667 11,287,812 11,612,633 11,953,625

2 Ukupne investicije 10,559,231 0 0 0 0 0

3 Trokovi poslovanja 0 6,210,298 7,240,420 7,497,950 7,768,357 8,052,284

4 Lini dohoci 0 3,154,700 3,603,006 3,603,006 3,603,006 3,603,006

5 Porezi 0 40,456 137,241 186,866 241,270 298,335

III. Neto primici 10,559,231 1,552,046 2,756,483 3,136,196 3,532,575 3,948,843

Finansijski tok projektaR.B. ELEMENTI

Godine

0 1 2 3 4 5

I. Primci 0 10,957,500 13,737,150 14,424,008 15,145,208 15,902,468

1 Ukupan prihod 0 10,957,500 13,737,150 14,424,008 15,145,208 15,902,468

2 Izvori finansiranja 10,559,231 0 0 0 0 0

3 Ostanak vrednosli pro 0 0 0 0 0 0

3.1. Osnovna sredstva 0 0 0 0 0 0

3.2. TOS 0 0 0 0 0 0

II. Izdaci 10,559,231 9,405,454 12,016,917 12,314,062 12,628,883 12,959,875

1 Ukupne investicije 10,559,231

2 Trokovi poslovanja 6,210,298 7,240,420 7,497,950 7,768,357 8,052,284

3 Bruto zarade 3,154,700 3,603,006 3,603,006 3,603,006 3,603,006

4 Porezi 40,456 137,241 186,856 241,270 298,335

5 Anuiteti 0 1,036,250 1,026,250 1,016,250 1,006,250

III. Neto priliv -10,559,231 1,552,046 1,720,233 2,109,946 2,516,325 2,942,590

Literatura:1. Predrag Damjanovi, Menadment u obrazovnim organizacijama, Zavod za udzbenike i nastavna sredstva RS ; Sarajevo, BiH; septembar 2009.

2. Julija Avakumovi , Marketing Menadment u poslovno proizvodnim sistemima, Meunarodna nauna konferencija, Kruevac , mart 2010.

3. Zeevi M., Internacionalni menadment, Fakultet zainternacionalni manadment, Beograd 1995.4. Popara M., Popara J., Stratekim menadment, Evropski univerzitet, Beograd 2003.