rezultat procesa strate[kog...

1

Strateški plan 2017 -2020

Novi Sad, novembar 2017. godine

2

Predgovor Naše Društvo traje već 28 godina. Za to vreme, prošlo je kroz razne epohe upravljanja i delovanja i ostalo dosledno i posvećeno istraživanju i zaštiti ptica i prirode. Od 2010. Društvo se ubrzano razvija, osavremenjuje i projektno aktivira. Novi projekti donose nove izazove, aktivnosti i brojnije članstvo, što je nametnulo i potrebu za unapređenjem organizacije rada. Od 2016. u Društvu je profesionalno zaposleno 14 mladih stručnjaka, različitih profila obrazovanja i interesovanja. Nadahnuti tim dobro je razumeo potrebu za efikasnijim upravljanjem organizacijom koje se može postići kroz ispravno planiranje i praćenje rezultata rada. Strateško planiranje koje smo u februaru 2017. sproveli ukazalo nam je na sve prednosti i nedostatke dosadašnjeg rada, a dokument koji vidite ispred sebe nastao je kao plod zajedničkog zalaganja zaposlenih uz značajan doprinos članova Društva. Posebnu zahvalnost upućujem gospođi Dubravki Velat iz Građanskih inicijativa koja je znalački i strpljivo sprovela obuku i ispravila nedostatke u dokumentu. Ogroman koordinatorski posao uradila je koleginica Milica Radanović koja je tekstove sakupila i uobličila. Na kraju, najsrdačnije hvala fondaciji EuroNatur koja je kroz projekat „Towards a functioning system of stop-over and wintering sites along the Adriatic Flyway – Phase 3 (AF3)” podržala obuku za strateško planiranje i pripremu dokumenta. U Novom Sadu, 24.11.2017. Milan Ružić Predsednik Upravnog odbora DZPPS

3

SADRŽAJ

1. Uvod……………………………………………………………………………………………………… 4

1.1. Istorijat i dosadašnji uspesi ........................................................................................................ 4

1.2. Kontekst ............................................................................................................................................. 6

2. Vrednosti, vizija i misija ........................................................................................ 155

2.1. Vrednosti ...................................................................................................................................... 155

2.2. Vizija ............................................................................................................................................... 155

2.3 Misija ............................................................................................................................................... 155

3. Strateški ciljevi do 2020. godine ........................................................................ 177

4. Organizaciona struktura ....................................................................................... 255

4.1. Pregled postojeće organizacione strukture DZPPS ....................................................... 274

4.2. Predlog izmena organizacione strukture DZPPS ........................................................... 288

5. Plan prikupljanja sredstava………………………………………………………………... 31

5.1. Struktura prihoda i rashoda za period 2014 - 2016………………………………………….. 31

5.2. Plan prikupljanja sredstava do 2020. godine……………………………………………………. 31

6. Monitoring i evaluacija ............................................................................................ 33

6.1. Plan monitoringa i evaluacije ............................................. Error! Bookmark not defined.3

6.2. Indikatori za monitoring i evaluaciju ................................................................................. 355

4

Uvod

Istorijat i dosadašnji uspesi Društvo je osnovano 19.11.1989. u Novom Sadu pod imenom Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine. Proisteklo je iz Komisije za proučavanje i zaštitu ptica Društva ekologa Vojvodine i okupljalo profesionalne i amaterske ornitologe uglavnom sa teritorije severne pokrajine. Bilo je jedno od prvih ornitoloških udruženja u tadašnjoj Jugoslaviji. Od samog osnivanja, Društvo je izdavalo sopstveni stručno–naučni časopis „Ciconia“, što je u velikoj meri doprinelo okupljanju i afirmaciji tadašnjih ornitologa i ljubitelja ptica. Sedište DZPPV u početku je bilo na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, da bi se 1997. Društvo preselilo u prostorije Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode. Prvi značajan projekat koji je uključio brojne članove i volontere bio je popis kolonija čaplji i vranaca na području cele Srbije 1998. Društvo je nastavilo da sprovodi popise i istraživanja područja, grupa i pojedinačnih vrsta ptica. Već 2000. prebrojana su sva gnezda belih roda u Vojvodini u sklopu međunarodnog popisa belih roda. Od 2000. Društvo se otvara ka javnosti i donatorima koji dolaze u Srbiju nakon političkih promena. Raste broj članova i volontera, a mediji sve kvalitetnije i češće izveštavaju o aktivnostima na zaštiti i proučavanju ptica. Već 2002. dolazi do značajnog pomaka u našem radu: kao organizacija smo uspeli da se nametnemo kao punopravni učesnik u „Birds in Europe 2“ projektu, gde smo po prvi put u istoriji dali procene veličine gnezdilišnih populacija svih vrsta ptica za područje cele Srbije. Ovi podaci objavljeni u vidu studije u časopisu „Ciconia“ iz 2003. godine postali su izuzetno citirani. Sa kolegama iz Lige za ornitološku akciju Srbije 2004. i 2005. uradili smo i objavili prvu nomenklaturu narodnih naziva ptica u Evropi i Srbiji. Od 2005–2007. Društvo je za Ministarstvo poljoprivrede i Upravu za veterinu radilo na prvom monitoringu ptica vodenih staništa tokom globalne pretnje od izbijanja pandemije avijarne influence (virusa koji uzrokuje ptičji grip). Prvi zajednički projekat sa MME–BirdLife Hungary započeli smo 2006. i to na zaštiti stepskog sokola i modrovrane. Već naredne 2007. započinjemo saradnju na zaštiti stepskog sokola sa Javnim preduzećem „Elektromreža Srbije“. Tokom 2008. dali smo ključni doprinos u izradi nove mreže značajnih pordučja za ptice (IBA) u Srbiji. Naredne 2009. pokrenuli smo izdavanje magazina za ljubitelje divljih ptica „Detlić“, koji je je postao okosnica izveštavanja o radu Društva i omiljeno štivo ljubitelja ptica u Srbiji i regionu. Od 2010. dobijamo prve velike međunarodne projekte, prve zaposlenike i terenski automobil. Društvo postaje značajno vidljivije i prepoznatljivije u Srbiji i Evropi, vidno osnažuje, sve veći broj mladih članova preuzima nove poslove i odgovornosti. Članstvo podržava približavanje globalnoj mreži BirdLife International, što je doprinelo da 2011. pokrenemo promenu Statuta, kada organizacija dobija i sadašnji naziv. Naše aktivnosti na pronalaženju, prijavljivanju i objavljivanju svih slučajeva trovanja divljih ptica doprinele su zabrani prometa i posedovanja karbofurana (Furadana) na tlu Srbije.

5

Upravni odbor Društva značajno se menja i podmlađuje 2011. Društvo preuzima koordinisanje Zimskim popisom ptica vodenih staništa u Srbiji (IWC), a ova aktivnost donosi nam značajne podatke sa terena i mnoštvo novih volontera. Članovi Društva 2011–2012. učestvuju u snimanju 20 epizoda popularnog serijala „Gradske ptice“ koji je emitovala Radio televizija Srbije. Ovaj serijal značajno je popravio vidljivost Društva i doprineo povećanju broja članova i volontera. Zajedno sa nekoliko drugih udruženja građana Društvo 2012. pokreće portal o biološkoj raznovrsnosti Srbije – BioRaS, kao prvi sistem za unos, prikaz i deljenje podataka i informacija o biološkoj raznovrsnosti naše zemlje. Značajna potvrda našeg rada došla je 2013. kada je Društvo zvanično postalo pridruženi član i predstavnik za Srbiju globalne mreže BirdLife International. Tokom 2014. u Društvu je osnovan Tim za borbu protiv krivolova koji na sebe preuzima aktivnu ulogu u praćenju i prijavljivanju svih slučajeva ugrožavanja i stradanja divljih ptica i njihovih staništa. U decembru 2014. Društvo zakupljuje prvi samostalni radni prostor u ulici Vladike Ćirića br. 24 u Novom Sadu gde doživljava veliki preobražaj, a u proleće 2015. menja se i Upravni odbor. Krajem juna 2015. Društvo pokreće javnost u nameri da se zaustavi izmena Uredbe o lovostaju divljači kojom se dozvoljava izlov ugrožene grlice. Rezultat je spontana i impresivna kampanja pod nazivom „Ja brinem za grlicu“ koja je okupila više od 200.000 ljudi iz Srbije, regiona i sveta. Od 2015. Društvo počinje da radi značajne projekte na razvoju nacionalne ekološke mreže, SPA i Natura2000 mreže u Republici Srbiji. Sledi projekat za izradu prve Crvene knjige ptica Srbije. Društvo objavljuje dva kapitalna izdanja: „Ptice Srbije – kritički spisak vrsta“ i „Ptice Srbije – procena veličina populacija i trendova gnezdarica 2008–2013“ koja predstavljaju krunu dosadašnjeg istraživačkog rada. Krajem 2016. DZPPS počinje da radi na prvom LIFE projektu zajedno sa kolegama iz regiona. Iste godine u Društvu se zapošljava veći broj mladih stručnjaka, da bi već sredinom 2017. bilo zaposleno 15 osoba na različitim pozicijama, dok je udeo koleginca povećan na trećinu.

6

Kontekst

Političko okruženje Republika Srbija je u januaru 2014. godine započela pregovore o pristupanju Evropskoj uniji, a ovaj proces i dalje traje. Poglavlje 27, koje se bavi pitanjima životne sredine i klimatskih promena, najobimnije je u pogledu zakonodavstva i zahteva izdvajanje najviše novčanih sredstava od svih 35 pregovaračkih poglavlja i tek treba da bude otvoreno. Napredak u pregovorima, između ostalog, usporen je i zbog čestih izbora u državi, koji se organizuju svake godine na različitim nivoima, a podrazumevaju obustavu ili smanjen tempo rada državnih institucija. U skladu sa pravnim tekovinama EU, u pregovore su na različite načine uključene organizacije civilnog društva, ali nažalost uglavnom samo formalno. Uopšteno govoreći, iako postoji napredak u finansiranju aktivnosti OCD i zajedničkim aktivnostima u rešavanju pojedinih problema, država i dalje ne pokazuje dovoljno interesovanja za saradnju sa stručnim organizacijama civilnog društva. U Republici Srbiji glavno zakonodavno telo je Narodna skupština. Usvajanje, izmene i dopune zakona na teritoriji AP Vojvodine sprovodi Skupština AP Vojvodine, a u skladu sa zakonima Republike Srbije u datoj oblasti, dok su na teritoriji gradskih opština za to zadužene Skupštine lokalnih samouprava. Donosioci odluka za pitanja prirode i životne sredine u Srbiji su Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine, kao i organi lokalnih samouprava zaduženi za poslove zaštite životne sredine. Svi navedeni donosioci odluka, a posebno Ministarstvo koje ima najšire ingerencije od pobrojanih, predstavljaju veoma važnu zainteresovanu stranu u radu DZPPS. S obzirom na dosadašnju, ne retku, praksu donošenja odluka koje su u suprotnosti sa dobrobiti ptica i prirode kao i same Republike Srbije u procesu evrointegracija, odlučivanje na brzinu, bez primene usvojenih procedura, od velikog je značaja izvršiti uticaj na poboljšanje rada navedenih institucija i aktivno učestvovati u poboljšanju vladavine prava. Resorno Ministarstvo i drugi donosioci odluka su, prema zakonu, oformili radna tela koja sačinjavaju stručna lica, a čija je dužnost da poboljšaju i po zakonu izrade određene dokumente u datim oblastima. Međutim, često je slučaj da ova radna tela postoje samo formalno, da ih donosioci odluka ne uključuju u svoj rad, na šta su zakonom obavezani, pa čak i da krivotvore njihovo učešće u procesu (npr. ne sazivaju sastanak Radne grupa, a kažu da su to uradili). Sudska vlast je jedna od najznačajnih karika koja može pomoći u očuvanju ptica i prirode. U Srbiji postoji 58 osnovnih javnih tužilaštava koja su, između ostalog, dužna da postupaju po prijavama dela ugrožavanja ptica i prirode, 26 viših javnih tužilaštava i 4 apelaciona javna tužilaštva. Svako javno tužilaštvo ima jednog javnog tužioca, ukupno 88, a svaki javni tužilac ima nekoliko zamenika. Brojni su slučajevi obaranja tužbi za izvršena krivična dela koje se tiču ugrožavanja divlje faune ptica i prirode, što se dešava iz nekoliko razloga: propusti u istražnom postupku, nedovoljno poznavanje opšte problematike kriminaliteta uništavanja zaštićenih vrsta od strane tužioca, nedovoljno poznavanje odnosa između krivične i regulative iz oblasti zaštite prirode i životne sredine od strane tužioca, nedovoljno poznavanje sprecifičnosti materijala neophodnih za obradu slučajeva trovanja zaštićenih vrsta od strane tužioca, neadekvatna saradnja javnih tužilaštava sa drugim državnim organima u njihovom terenskom radu na slučajevima uništavanja zaštićenih vrsta. Osim toga, tužioci su neretko pod jakim političkim pritiskom. Zbog svega navedenog, izostaje kažnjavanje prekršioca zakona, što drastično šteti fauni ptica i prirodi uopšte. Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije je organizacija civilnog društva sa kojom bi DZPPS trebalo da ostvari saradnju, tokom koje će, dajući stručnu pomoć i podršku (kroz radionice, savetovanja i slično), omogućiti da se navedeni problemi u budućnosti reše.

7

Ekonomsko okruženje Javni dug Republike Srbije je u maju 2017. iznosio 27.770.100.000 evra, a predviđeni rast je 5.878.000 evra na dan, dok se po rastu BDP u Evropi nalazi na samom začelju. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u R. Srbiji je u 2016. godini bilo ukupno 2.009.785 zaposlenih osoba, a stopa nezaposlenosti je 15,9%. Prosečna neto zarada u februaru 2017. godine iznosila je 46.990,00 dinara. Nominalna vrednost bruto domaćeg proizvoda za 2017. godinu je 112,8 milijardi dinara, dok po glavi stanovnika iznosi 5.975 dinara. U Srbiji 8,9% stanovništva živi u apsolutnom siromaštvu, dok stopa rizika od siromaštva iznosi 25,4%. To znači da je četvrtina građana, koja se ne vodi kao siromašna, izložena riziku od siromaštva, po čemu smo na prvom mestu u Evropi. U društvima sa ovakvom strukturom prihoda i stepenom siromaštva, česta je pojava protivzakonitog korišćenja prirodnih resursa da bi se obezbedilo preživljavanje, direktnom upotrebom ili prodajom resursa (seča šuma, hvatanje i prodavanje divljih ptica u prirodi i drugo). Ovo je sistemski problem, čije rešavanje pre svega zavisi od ekonomske i socijalne politike koju sprovodi Vlada Republike Srbije. Prema izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u procesu pridruživanja EU, u 2015. godini za zaštitu životne sredine izdvojeno je 0,14% BDP-a, što se smatra izuzetno malim budžetom. Kada se uzme u obzir da je zaštita prirode samo deo ove oblasti, jasno je da su ulaganja još manja. Međutim, i pored toga Ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine smatramo važnim potencijalnim donatorom za finansiranje projekata koji omogućavaju ostvarivanje ciljeva Društva. U periodu od 2011. pa sve do 2017. Republika Srbija nije imala poseban fond za životnu sredinu, što je onemogućilo kontinuitet u realizaciji aktivnosti u oblasti životne sredine i upotrebu namenski prikupljenih sredstava. Tokom 2016. je načinjen pomak u ovom pogledu kada je osnovan Zeleni fond, pod kontrolom Ministarstva finansija, iz koga, prema planu, treba da se finansiraju projekti koji se bave zaštitom životne sredine. Iako je predviđeno da se u ovaj fond slivaju sredstava od različitih ekoloških taksi na nivou države, lokalnim samoupravama je ostavljena zakonska mogućnost da sredstva prikupljena od ekoloških taksi preusmere na namene koje se ne tiču zaštite životne sredine. Osim toga, iako su budžetom Republike Srbije za 2017. predviđena sredstava za funkcionisanje ovog budžetskog fonda, još uvek nisu doneti podzakonski akti koji treba da regulišu njegov rad. Da fond ne bi ostao samo mrtvo slovo na papiru, kao i da bi se obezbedio njegov transparentan rad i namensko raspoređivanje sredstava, potrebno je organizovano sa drugim OCD pratiti aktivnosti nadležnog organa o ovom pitanju. Jedan od problema finansiranja aktivnosti, koje treba da povećaju stepen zaštite biodiverziteta u Srbiji, jeste neadekvatno finansiranje uspostavljanja Ekološke mreže i NATURA2000 u Srbiji. Iako se svake godine u budžetu izdvoje sredstva za sprovođenje ovih aktivnosti, ona najčešće bivaju vraćena u budžet. Stoga je važno da se zajedničkim radom sa drugim OCD izvrši uticaj na nadležne da sredstva troše namenski i u potpunosti. Osim navedenih, kao institucije koje doniraju sredstva za projekte koji se bave zaštitom prirode prepoznajemo Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine, lokalne samouprave koje se bave pitanjima životne sredine, kao i Ministarstva, Pokrajinske sekretarijate i lokalne samouprave koji se bave pitanjima nauke i obrazovanja i drugi. Ipak, za ostvarivanje ciljeva DZPPS ključni donatori su Evropska Komisija i inostrane fondacije koje ulažu sredstva u zaštitu prirode. Međutim, sredstva Evropske komisije teško su dostupna, zahtevaju iskustvo u pisanju projekata, sposobnost lobiranja, a potom i visok administrativni kapacitet koji većina OCD ne poseduje. Stoga je potrebno raditi na izgradnji navedenih kapaciteta organizacije. Osim toga, problem za organizacije iz Srbije predstavlja i veliki udeo sufinansiranja u ovim projektima, zbog čega se često odustaje od učešća.

8

U poslednjih nekoliko godina, poslovni sektor u Srbiji se sve više orijentiše ka društveno odgovornom radu donirajući sredstva za zaštitu životne sredine. Zbog toga prepoznajemo kompanije i preduzetnike kao potencijalno važne donatore, pod uslovom da se njihov rad ne kosi sa ciljevima Društva. Građani, kao pojedinci, takođe pomažu u sprovođenju aktivnosti uplatom članarine i pojedinačnih donacija, kao i kroz logističku podršku.

Ekološko okruženje Najveći uzročnik zagađenja u Srbiji je energetski sektor. Za proizvodnju energije koriste se uglavnom goriva koja su zagađivači a sagorevanje se vrši zastarelom opremom bez tehnologije za ublažavanje štetnog dejstva. Uticaj ovog faktora na zagađenje i efekat staklene bašte pogoršava i opšte neefikasno korišćenje energije. Termoelektrane se izdvajaju po velikom doprinosu zagađenju vazduha, ali na vrhu su i transportni sektor i industrijska postrojenja. Tipičan problem transportnog sektora je i prosečno vrlo star vozni park koji rezultuje velikim zagađenjem kroz buku i emisiju izduvnih gasova. Industrijski sektor proizvodi mnoge zagađujuće materije, od kojih neke materije detektovane u Srbiji (di-hlor-etan, kalaj i drugi teški metali, fenoli, PCB ulja i naftni otpadi) premašuju nacionalne i EU standarde. Veliki problem za zaštitu životne sredine je nedovoljan monitoring i izveštavanje o emisiji štetnih materija u vazduh, kao i o ispuštanju u vodu. Glavni izvor zagađenja vode su neprečišćene industrijske i komunalne otpadne vode, zatim poljoprivredni odvodi, deponije, rečni saobraćaj i termoelektrane. Velike količine otpadnih voda sa životinjskih farmi prepoznate su kao glavni uzrok eutrofikacije. Neodržive poljoprivredne prakse, industrijska postrojenja i otpadi izazivaju i zagađenje tla, a dodatan problem u Srbiji, koji izaziva degradaciju zemljišta, su erozije, uzrokovane uglavnom vodom u brdsko-planinskim krajevima, i vetrom u Vojvodini. Mnogi nedostaci u oblasti upravljanja otpadom dovode do izuzetno negativih uticaja na vodu, vazduh, zemljište, ali i direktnih posledica po ptice i njihova staništa. Republiku Srbiju odlikuje visok stepen biološke raznovrsnosti. Ekosistemska raznolikost Srbije ogleda se u prisustvu nekoliko zonobioma, a dodatno joj doprinosi postojanje velikog broja specifičnih ekosistema kao što su vlažna staništa, tresave, slatine i peskovi. Povećanju biodiverziteta doprinosi i postojanje refugijuma iz ledenih doba. Na području Srbije je zabeleženo 39% vaskularne flore Evrope, 51% faune riba Evrope, 49% faune gmizavaca i vodozemaca Evrope, 74% faune ptica i 67% faune sisara Evrope. Prema podacima iz 2015. godine, oko 6,5% teritorije Republike Srbije je pod zaštitom države, ukupne površine 578.500 hektara. Prostornim planom Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 88/10), predviđeno je da do 2021. godine oko 12% teritorije bude pod nekim vidom zaštite. Zaštićenim područjima u našoj zemlji upravljaju pretežno javna preduzeća, a u manjem broju i udruženja građana, firme i druga pravna lica. U praksi, gazdovanje zaštićenim područjima je uglavnom loše, pretežno zbog toga što upravljači primat daju delatnostima koje obavljaju, a koje su često u suprotnosti sa zaštitom prirode, umesto zaštiti područja. Iako monitoring rada upravljača od strane nadležnih institucija (Zavodi i Ministarstvo) postoji u izvesnoj meri, negativne aktivnosti se uglavnom ne kažnjavaju. Zbog toga je realno stanje zaštite mnogo lošije od onoga koje se u zvaničnim dokumentima može videti. Osim navedenih, postoje i zaštićena područja koja su proglašena potpisivanjem međunarodnih konvencija, a među njima i Ramsarska područja površine 55.627 ha (0,63% ukupne površine Srbije) i Međunarodno značajna područja za ptice (IBA) koja zauzimaju 1.259.624 ha (14,25% Srbije). Iako su ova područja izuzetno značajna, država nema pravnu obavezu da proglasi upravljače koji bi bili dužan da vodi brigu o njima, te često stradaju. Divlje vrste u Srbiji su zaštićene

9

Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva kojim je zaštićeno ukupno 2.628 vrsta, od čega je 868 ima status zaštićenih, a 1.760 strogo zaštićenih vrsta. Od 356 zabeleženih divljih vrsta ptica u Srbiji, Pravilnikom je zaštićeno 35 vrsta, a strogo zaštićeno 287. Međutim, i pored postojanja, uglavnom pasivnih, mera zaštite, opstanak biodiverziteta, a time i ptica, je ugrožen brojnim faktorima. Uništavanje staništa, koje podrazumeva nestajanje, degradaciju i fragmentaciju autohtona staništa, divljih vrsta predstavlja glavnu pretnju očuvanju biodiverziteta u svetu. Isti slučaj je i u Srbiji. Uzroci ugrožavanja staništa su brojni, ali svi predstavljaju različite vidove čovekovog delovanja ili njegove posledice. Čovek svojim aktivnostima ubrzano uništava staništa divljih ptica, time smanjuje njihove populacije i povećava stepen njihove ugroženosti. Razvoj privrede zahteva, često prekomerno, korišćenje prirodnih resursa, što dovodi do nestanka prirodnih staništa i vrsta. Za ovaj problem su pre svega odgovorni korisnici prostora i prirodnih resursa kao što su strani i domaći investitori iz poslovnog sektora, državne institucije i javna preduzeća, a u manjoj meri i pojedinci i verske zajednice (zemljoposednici). Poštovanjem principa održivog razvoja u donošenju zakona i njihovoj primeni, može se ublažiti štetan efekat privrednog razvoja po faunu ptica. Ključno je izvršiti uticaj na ove zainteresovane strane redovnim praćenjem procesa procene uticaja i strateške procene uticaja na životnu sredinu i kroz druge, zakonom dozvoljene, aktivnosti. Prekomerna eksploatacija jedinki takođe je veliki problem u očuvanju ptica u Srbiji. Jedan od uzroka tome je prekomeran lov, koji je rezultat nedovoljnog istraživanja brojnosti divljači u lovištu, te posledično neadekvatno utvrđenih kvota za odstrel. Osim legalnog lova, veliki problem jeste i nelegalan lov. Ovo je nezakonit način lova, počinjen od strane lovaca sa važećom lovnom dozvolom za tekuću sezonu, tokom kog se ptice ubijaju izvan propisane lovne sezone i kvota ili pomoću nedozvoljenih sredstava. Ptice se nelegalno ubijaju i tokom lovokrađe u kojoj učestvuju lica koja nisu registrovani lovci. Ovom problemu doprinosi niz faktora na koje utiču gotovo svi akteri u ovoj oblasti, počev od lovačkih udruženja, njihovih članova ili pojedinaca van njih, od kojih u Srbiji svake godine tokom nezakonitog lova strada između 125.000 i 170.000 jedinki različitih vrsta ptica, bilo strogo zaštićenih ili onih koje se štite lovostajem. Osim nesavesnog lova, prouzrokovanog slabom obučenošću ili nemarom lovaca, veliki problem je i namerni neselektivni lov. Ovome doprinosi gotovo potpuno odsustvo kontrole od samih lovačkih udruženja, ali i nedovoljan inspekcijski nadzor i kapaciteti lovne inspekcije, zbog čega ogromna većina ovih slučajeva ostaje nedokumentovana, što je jedan od glavnih razloga zašto ova pojava ostaje van fokusa nadležnih službi i šire javnosti. Mnogi građani direktno ugrožavaju ptice tako što hvatanju žive jedinke strogo zaštićenih vrsta u divljini radi držanja u zatočeništvu, koje se pomoću klopki, mreža, lepkova i drugih zakonom nedozvoljenih sredstava zarobljavaju i potom preprodaju. Poseban problem je i prekogranična trgovina zaštićenim vrstama ptica, protivna nacionalnom i međunarodnom zakonodavstvu. Na loš bilans rešenih slučajeva utiču i nepoštovanje i nepoznavanje procedura od strane policijskih, pravosudnih i drugih državnih organa, i sveukupno neadekvatna zakonodavna rešenja, nedovoljno usklađena sa Direktivama EU o pticama i staništima, koja onemogućavaju uspešno sprovođenje i onih delova koji su sa njima usaglašeni. Jedan od problema u zaštiti ptica u Srbiji je korišćenje pesticida koji su zakonom zabranjeni za upotrebu ili se koriste na zakonom nedozvoljen način od strane poljoprivrednika i drugih nesavesnih građana. Ova pojava dovodi do čestog trovanja ptica, a naročito su primetni slučajevi trovanja grabljivica, koje se na poljoprivrednim površinama hrane otrovanim plenom. Nepropisna upotreba pesticida šteti kako pticama, tako i zemljištu i vodama, a posredno i usevima, kao i domaćim životinjama i ljudima koji ih koriste u ishrani. Uzrok

10

ovakvog ponašanja poljoprivrednika je pre svega neznanje o mogućim posledicama njihovih postupaka. Pospešivanjem primene biološke kontrole i uvođenjem ekoloških praksi u poljoprivredu ostvarila bi se korist i za poljoprivrednike i prirodu. Međutim, pojedini građani koriste pesticide sa namerom da nanesu direktnu štetu pticama. To su najčešće vlasnici odgajivačnica golubova, koji često predstavljaju lovinu pticama grabljivicama. Osim trovanja, pojedini golubari smanjuju brojnost ptica grabljivica i direktnim ubijanjem, uništavanjem gnezda i drugim metodama, koje su suprotne zakonima. S obzirom da su sve vrste grabljivica u Srbiji zakonom zaštićene, a pojedine gotovo dovedene do istrebljenja gore navedenim aktivnostima, neophodno je hitno pristupiti rešavanju ovog problema. Istraživanjem, odnosno prikupljanjem podataka o biodiverzitetu, bave se Zavod za zaštitu prirode Srbije, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, pojedini stručni instituti i fakulteti, Prirodnjački muzej, Centar za markiranje divljih životinja, kao i pojedine organizacije civilnog društva, među kojima je i DZPPS. Međutim, istraživanja koja se sprovode nisu dovoljna u odnosu na potrebe R. Srbije, prvenstveno za izradu različitih dokumenata za pristupanje EU (priprema predloga NATURA2000 mreže, veći procenat zaštićenih područja...). Ovo se pre svega dešava zbog malog novčanog ulaganja u ovaj tip aktivnosti od strane državnih organa. Osim toga, treba naglasiti da postoje zakonska ograničenja za bavljenje istraživačkim radom. Dostupnost informacija koje se tiču zaštite prirode i neumreženost institucija i subjekata koji su dužni da te informacije dele, jedan je od problema sa kojima se suočavaju svi subjekti koji rade na zaštiti prirode, a posebno oni koji ne pripadaju javnom sektoru. Neophodno je uticati na sve nadležne organe da adekvatno prikupljaju i skladište informacije od javnog značaja, te da ih učine dostupnijim zainteresovanoj javnosti. Na naš rad na zaštiti vrsta i staništa umnogome utiču brojne institucije (Ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, Zavod za zaštitu prirode – koji izdaju mišljenja i uslove za sprovođenje aktivnosti) i javna preduzeća (Vode Vojvodine, Elektrodistibucija, Vojvodinašume, Srbijašume...). Od tih subjekata uglavnom zavisi da li će neke aktivnosti biti sprovedeni ili ne, te se dešava da one ne budu odobrene, čak i ako takva odluka direktno šteti prirodi a ne postoji realno opravdan razlog za odbijanje. Da do ovakvih situacija ne bi dolazilo, neophodno je uspostaviti što bolju saradnju sa ovim zainteresovanim grupama.

Društveno okruženje Prema popisu iz 2011. godine, u Srbiji živi ukupno 7.186.862 stanovnika. Na osnovu odnosa prema pticama i prirodi, građane možemo uslovno podeliti u sledeće grupe: Nesavesne, koji direktno ugrožavaju jedinke ptica hvatanjem u divljini, nezakonitim lovom i trovanjem, uništavaju staništa divljih ptica i remete njihov životni ciklus; Ova grupa predstavlja našu zainteresovanu stranu u kontekstu ugrožavanja. Naš cilj je da umanjimo i/ili sprečimo njihove negativne aktivnosti. Savesne, koji brinu o pticama, žele da pomognu u zaštiti, zainteresovani su da prijave slučajeve ugrožavanja, žele da nauče više o pticama, javljaju nam se za savete. Ovi građani su naša uža ciljna grupa kao mogući članovi, budući ornitolozi, pomoć u zaštiti ptica i eventualnom pribavljanju sredstava za realizaciju aktivnosti; Neutralne, koji nisu pokazali interesovanje za ovu temu. Smatra se da svojim ponašanjem niti pomažu, niti nanose štetu divljim pticama. Ovi građani potencijalno mogu postati proaktivni u očuvanju ptica, a na njih možemo uticati indirektno, kroz prisustvo u medijima.

11

Generalni je utisak da stanovnici Srbije ne znaju mnogo o pticama i prirodi, te da nisu dovoljno svesni problema ugrožavanja ptica i njihovih staništa. Neophodna je neprekidno obrazovanje i informisanje građana o ovim temama, kako bi se povećao opšti nivo znanja. Prema popisu iz 2011. godine, od 6.161.584 građana starijih od 15 godina, bez školske spreme je 2,68% stanovnika, 31,76% ima potpuno ili delimično završenu osnovnu školu, 48,93% ima srednjoškolsko obrazovanje, 16,24% ima više ili visoko obrazovanje, dok je za oko 0,4% stanovnika nepoznata stručna sprema. S obzirom na to da većina građana Srbije ima osnovno i srednje obrazovanje, značajno je da za vreme školovanja nauče nešto više o pticama, njihovoj ugroženosti i zaštiti. Dva su moguća pristupa tome: 1. izmena sadašnjeg sistema obrazovanja i nastavnog programa (ne zavisi direktno od nas, ali javnim zagovaranjem možemo uticati na donosioce odluka da se sistem unapredi); 2. razvijanje neformalnih vidova obrazovanja – edukacija dece kroz radionice, terenske izlaske i druge vannastavne aktivnosti, usavršavanje nastavnika putem seminara (zavisi direktno od nas). Kao najvažnije partnere u obrazovanju dece i mladih vidimo osnovne i srednje škole. Pored toga, izrada različitih priručnika o pticama koji bi bili dostupni široj javnosti (prodaja, online izdanja na sajtu) omogućila bi porast opšteg poznavanja ptica i prirode. Organizacije civilnog društva i mediji Grupe koje mogu ostvariti doprinos u razvoju društva su svakako udruženja građana. U bazu Agencije za privredne registre zaključno sa 31.12.2015. u Republici Srbiji upisano je preko 3.600 organizacija koje su kao oblast ostvarivanja ciljeva navele ekologiju, zaštitu životne sredine i prirode, energetsku efikasnost i organsku proizvodnju, ali i one koje se ovim temama bave u okviru specifičnih ciljeva organizacije. U praksi, mnogo manje organizacija se aktivno bavi zaštitom životne sredine i prirode, a DZPPS je sarađivalo ili sarađuje sa preko 50 njih. Sa druge strane, evidentan je porast broja organizacija koje svoj rad posvećuju drugim oblastima zaštite životne sredine, koje se ne tiču direktno zaštite prirode, i klimatskim promenama. One svojim aktivnostima, sa više ili manje uspeha, doprinose zaštiti životne sredine, a posredno i zaštiti prirode u Srbiji. Ove organizacije su vrlo značajne za naš rad, jer kroz zajedničko delovanje možemo uspešnije ostvariti ciljeve našeg udruženja i to kroz: učešće na projektima, nastupe ka donosiocima odluka, sprovođenje aktivnosti, povećanje vidljivosti... Istovremeno, ove organizacije poseduju različite kapacitete, bave se zaštitom prirode i životne sredine sa različitih aspekata, te koriste različite mehanizme da postignu svoj cilj (istraživanje, aktivizam, javno zagovaranje...). Veoma bitni saradnici Društva su BirdLife International i druge organizacije iz inostranstva koje se bave zaštitom ptica i prirode. Udruženja koja svojim aktivnostima direktno utiču na brojnost pojedinih vrsta ptica, najčešće negativno, jesu udruženja lovaca. Broj lovačkih udruženja u našoj zemlji je 211, a osim njih lovištima gazduju Nacionalni parkovi (Fruška gora, Tara, Đerdap, Kopaonik i Šar planina) kao i javna preduzeća „Srbijašume“ i „Vojvodina šume“. Na osnovu podataka koji prikazuju stanje lovišta, u Srbiji postoji preko 320 lovišta, koja obuhvataju površinu od 6.500.000 ha, odnosno nešto više od 70% ukupne površine Srbije. Lovačka udruženja broje više od 70.000 članova, što ih čini veoma masovnom grupom koja ima veliki uticaj na prirodu. Povećanje stručnih kapaciteta udruženja lovaca i saradnja DZPPS sa navedenim subjektima, može značajno doprineti rešavanju pobrojanih problema. Povećanje znanja poljoprivrednika o uticaju koji njihove aktivnosti mogu imati na ptice i prirodu, veoma bi doprinelo očuvanju ovih organizama. Ovo se može postići saradnjom DZPPS sa udruženjima poljoprivrednika i poljoprivrednim stručnim službama. Ove organizacije mogu pre svega uticati na promene u načinu korišćenja pesticida, odn. na sprečavanje pojave trovanja životinja kroz podizanje svesti i edukaciju korisnika o nedozvoljenim sredstvima i

12

ispravnim načinima upotrebe dozvoljenih pesticida. Takođe udruženja poljoprivrednika mogu mnogo doprineti promociji ekoloških praksi u poljoprivredi, kao što su održiva ispaša, adekvatan način košenja, održavanje postojećih i uvođenje novih raznovrsnih pejzažnih elemenata uz parcele pod usevima i sl. Mnogo je prilika i za izuzetno vidljive i praktične oblike saradnje sa obostranim interesom kao što je npr. čišćenje pašnjaka ili postavljanje postolja za grabljivice koje će regulisati brojnost glodara na poljoprivrednim parcelama. Udruženja ribolovaca imaju uticaja na naš rad kada su u pitanju ptice vodenih staništa, posebno one vrste koje se dominantno hrane ribom i koje ribolovci smatraju pretnjom po održivost ribljeg fonda (npr. mali i veliki vranac). Ribolovci ptice ugrožavaju namerno (ubijanjem) i nenamerno (davljenje ptica u ribarskim mrežama, koje mogu biti legalno i nelegalno postavljene). Udruženja ribolovaca, kojih na teritoriji R. Srbije ima oko 250, kao i njihove saveze, možemo posmatrati kao partnere u rešavanju ovog problema, kroz edukaciju ribolovaca o pticama vodenih staništa. Uspostavljanje saradnje sa udruženjima golubara moglo bi nam pomoći da, bar delimično, rešimo problem trovanja i ubijanja ptica grabljivica od strane pojedinih golubara. Udruženja koja okupljaju stručnjake koji se bave gazdovanjem šumama su veoma značajna zainteresovana strana DZPPS, jer je njihov uticaj na ugrožavanje i očuvanje ptica i prirode izuzetno veliki. S obzirom na izuzetno lošu praksu prekomerne i uglavnom neselektivne seče šume, važno je uspostaviti saradnju sa ovim udruženjima, kako bi se povećalo znanje osoba koje se bave upravljanjem šumama o značaju ovih ekosistema za opstanak i zaštitu ptica i prirode, te unapredilo stanje šuma u pogledu stanišnih uslova. Postoje i druga udruženja građana i njihovi savezi koji bi na različite načine mogli pomoći u zaštiti ptica i prirode. DZPPS teži da u budućnosti ostvari saradnju sa svim subjektima koji su značajni za ostvarivanje ciljeva Društva. Prisustvo teme ugroženosti i zaštite ptica i prirode u medijima je ključno kako bi što veći procenat građana bio okvirno upoznat sa tematikom. U Registru medija Agencije za privredne registre krajem 2016. godine bilo je upisano 1.788 javnih glasila. S obzirom na to da novinari često ne razumeju problematiku, a nemaju dovoljno vremena da se o njoj informišu, neretko se dešava da vesti nisu prenete u potpunosti ili da se navode netačni podaci. Ključno je ostvariti dobru saradnju sa medijima, dokazati se kao relevantna organizacija čiji rad oni žele da prate i uticati na to da se vesti prenose u celosti i istinito. Specifično, edukacija medija o problematici i specifičnostima izveštavanja o slučajevima ugrožavanja zaštićenih vrsta i prirode veoma bi pomogla pravilnom izveštavanju javnosti. Vesti o istraživanju, ugrožavanju i zaštiti ptica koje je Društvo upućivalo medijima, do sada su dominantno bile zastupljene u novinama i na portalima. Nešto je ređe, ali nikako zanemarljivo, prisustvo u radio i televizijskim emisijama. Zato bi za rad DZPPS i informisanje javnosti bilo dobro povećati prisustvo u ovim kanalima informisanja. Saradnja sa udruženjima novinara takođe bi doprinela informisanju javnosti o problemima u zaštiti ptica i prirode.

Tehnološko okruženje Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, 97,8% domaćinstava poseduje televizor, a 57,3% domaćinstava kablovski priključak. 65,8% domaćinstava u Srbiji ima personalni računar, 39,2% laptop uređaj, dok 64,7% domaćinstava ima pristup internetu. Računata su ona domaćinstva koja imaju najmanje jednog člana starosti od 16 do 74 godine. Navedeni

13

podaci ukazuju na to da DZPPS putem internet i televizijskih sadržaja može da dopre do preko 60% stanovništva. Veliki broj korisnika TV prijemnika omogućava DZPPS da, putem učešća u informativnim i obrazovnim emisijama, poveća opšte znanje građana o pticama i prirodi i njihovoj ugroženosti. Primena novih tehnologija i metoda koje se ne usvajaju u dovoljnoj meri usled nedostataka kapaciteta i stručnjaka, omogućila bi značajno unapređenje rezultata naučnog i istraživačkog rada. Na rad Društva u oblasti proučavanja ptica i prirode, te korišćenje stečenih znanja u aktivnoj zaštiti, značajan uticaj imalo bi poboljšanje mogućnosti za primenu metoda geo-informacione nauke i daljinske detekcije, što se pre svega odnosi na postojanje i dostupnost digitalizovanih geoprostornih podataka na nacionalnom nivou. Savremene metode proučavanja i aktivne zaštite divljeg sveta koje se koriste u svetu poput praćenja putem satelitskih odašiljača, video nadzor važnih elemenata staništa, upotreba bespilotnih letelica, razvijanje modela za procenu i predviđanje različitih obrazaca u prirodi, pa sve do praćenja populacija preko genetičkih pokazatelja i mnoge druge, još uvek vrlo retku nalaze primenu u Srbiji. Od ukupnog broja stanovnika Srbije, preko 40% je aktivno na Fejsbuku. Građani Srbije imaju nešto više od 3,6 miliona naloga na ovoj društvenoj mreži, dok se broj aktivnih korisnika Tvitera kreće između 150 i 200 hiljada, prema podacima iz 2015. godine. Broj naloga na Instagramu otvorenih u Srbiji iznosi oko 1.200.000. Društvene mreže kao moderan način komunikacije i brzog pristupa informacijama ostvaruju veliki uticaj na populaciju koja ih koristi. Prisustvom na društvenim mrežama, povećava se vidljivost određenog subjekta i teme. Stoga, postojanje, pravilno korišćenje i održavanje profila na društvenim mrežama povećava vidljivost Društva i pomaže da ostvarimo naše ciljeve. Zbog velikog broja korisnika računara i pametnih mobilnih telefona, DZPPS ima mogućnost da izradom programa i aplikacija edukativnog karaktera poveća svoju vidljivost i opšte znanje građana o pticama i prirodi. Pametni telefoni sa ugrađenim GPS uređajem omogućavaju lako, brzo i precizno beleženje posmatranja iz prirode i prikupljanje značajnog broja podataka o biodiverzitetu.

Zakonodavno okruženje Očuvanje životne sredine, a time i ptica i biodiverziteta uopšte, je Ustavom garantovano pravo, ali i odgovornost svakog građanina Srbije. Postoji niz nacionalnih zakona i podzakonskih akata koji uređuju oblast zaštite prirode i životne sredine. Nažalost, ovaj zakonodavni okvir odlikuju nedovoljno dobra zakonska rešenja i međusobna neusklađenost pojedinih zakona iz ove i drugih oblasti, što posredno otežava očuvanje životne sredine u našoj zemlji. Učešćem u više važnih međunarodnih sporazuma, Republika Srbija pokušava da postigne unapređenje standarda zaštite životne sredine i biodiverziteta. Uprkos tome, napredak teče sporo, usled nedovoljnih kapaciteta državnih institucija i manjka političke volje. Ovaj problem javlja se u svim aspektima unapređenja zakonodavnog okvira koji uređuje ovu oblast: osim slabog sprovođenja već potpisanih sporazuma (Bernska konvencija, Bonska konvencija, Ramsarska konvencija, CITES konvencija, Arhuska konvencija), izostalo je i potpisivanje novih (AEWA sporazum, Memorandum o razumevanju za zaštitu velike droplje, Memorandum o razumevanju za zaštitu ptica grabljivica). Isti razlog uslovio je sporo i nedovoljno transponovanje Direktive o staništima i Direktive o pticama koje su osnov za uspostavljanje Evropske ekološke mreže (NATURA2000) na teritoriji Republike Srbije, na šta se naša zemlja

14

obavezala procesom pridruživanja Evropskoj Uniji. Nedostatak administrativnih i stručnih kapaciteta na svim nivoima i nedovoljno poznavanje propisa, kako u samim državnim službama tako i zainteresovane javnosti, onemogućavaju efektivno sprovođenje procedura koje proističu iz obaveza preuzetih međunarodnim konvencijama kojih je Republika Srbija potpisnik, a otežavaju i izveštavanje državnih organa prema njima. Konačno, stalni manjak opredeljenih sredstava za konkretne aktivnosti velika je prepreka uključivanju organizacija civilnog društva u rešavanje problema. Jedan od uspešnih mehanizama za skretanje pažnje državi na neispunjavanje obaveza prema ratifikovanim konvencijama, jeste direktno upućivanje pritužbi na rad Republike Srbije u datim slučajevima Odborima Konvencija. Osim toga, kroz procese javnog zagovaranja i putem medijskog pritiska, možemo uticati na državne organe da svoje obaveze sprovode po zakonu. Kao što je već rečeno, očit je nedostatak kapaciteta u organima izvršne vlasti, pre svega inspekcijskim službama. Osim toga, evidentno je nepoštovanje i/ili nepoznavanje procedura od strane policijskih službenika i inspekcijskih službi, a koje je potrebno sprovesti na terenu u slučajevima ugrožavanja divljih ptica. Radi rešavanja ovih problema, ključno je da Društvo pruži stručni podsticaj i pomoć nadležnim organima u kreiranju, poboljšanju, usvajanju specifičnih procedura za sprečavanje i kažnjavanje slučajeva ugrožavanja divljih ptica (trovanje, krivolov, nezakonito hvatanje ptica, uzimanje njihovih jaja i trgovina pticama). Ključne strane za saradnju u ovim slučajevima su policija, carina i pojedine inspekcijske službe (poljoprivredna inspekcija, fitosanitarna inspekcija, granična fitosanitarna inspekcija, veterinarska inspekcija, granična veterinarska inspekcija, vodna inspekcija, šumarska i lovna inspekcija, inspekcija za zaštitu životne sredine...). Problem se javlja i u oblasti istraživanja biodiverziteta, koje je ključno za utvrđivanje potrebnih mera zaštite vrsta, staništa ili područja. Pored evidentnog nedostatka stručnih kapaciteta za prikupljanje podataka o pticama i sprovođenje monitoringa njihovih populacija, Zakon o naučno-istraživačkoj delatnosti dodatno ograničava sprovođenje ovih aktivnosti, dozvoljavajući samo naučno-istraživačkim institucijama i njihovom osoblju da vrši istraživanja. Nedovoljno dobar zakonodavni okvir koji uređuje oblast zaštite prirode i životne sredine, zajedno sa slabim sprovođenjem zakona i lošom međusektorskom saradnjom, čini ovu oblast i dalje nedovoljno uređenom i onemogućava sprovođenje zaštite prirode i životne sredine u potrebnoj meri.

15

Vrednosti, vizija i misija

Vrednosti Vrednosti koje od samih početaka definišu DZPPS su pre svega – ljubav prema pticama i prirodi i uvažavanje prava na opstanak biodiveziteta. Ljubav i ogromni entuzijazam osnovna su pokretačka snaga koja okuplja preko 300 članova i volontera na godišnjem nivou, da rade zajedno i za opšte dobro. DZPPS se sa ponosom može pohvaliti svojim članovima koji nesebičnom posvećenošću radu, bilo na istraživanju, aktivnoj zaštiti, obrazovanju ili informisanju javnosti, istrajno i hrabro obavljaju svoje zadatke – u nastojanju da promene svet na bolje, za prirodu i ljude jednako. Društvo nastoji da, u svemu što radi, bude otvoreno (transparentno) i dostupno javnosti. Zaposleni svakodnevno primaju telefonske pozive iz cele zemlje, od strane zainteresovanih građana koji su pronašli pticu u nevolji, nisu sigurni koju su pticu ugledali ili se pak informišu o tome kako oni mogu da pomognu i doprinesu radu Društva. Na kraju, ništa ne bi bilo tako uspešno i istrajno, da nije neiscrpnog optimizma, koji motiviše Društvo i daje mu snagu, ne samo u dobrim, već i u teškim trenucima, da nastavi da korača putem ka očuvanju prirode – ZA PTICE I LJUDE.

Vizija

OČUVANA PRIRODA ZA PTICE I LJUDE. Očuvani prirodni poredak, sa procesima koji neometano teku, neophodan je uslov za život, kako ptica, tako i ljudi. DZPPS je istrajno u svojoj nameri da se društvo u Srbiji aktivno zalaže za izvesniju budućnost ptica i prirode: živeći u skladu sa prirodom, koristeći resurse na održiv način i ostavljajući prostor za razvoj budućih generacija. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije zalaže se za očuvanje staništa, ekosistema i predela Republike Srbije i čitave planete, šireći svest o značaju prirode i njenih vrednosti, jer – očuvana priroda predstavlja uslov za opstanak svih nas.

Misija ZALAŽEMO SE ZA OČUVANJE POPULACIJA SVIH VRSTA PTICA, NJIHOVIH STANIŠTA I PODRUČJA U KOJIMA ŽIVE.

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije zalaže se za očuvanje populacija svih vrsta divljih ptica, kroz očuvanje staništa i područja na kojima žive u skladu sa principima održivog razvoja. Svaka vrsta ima svoje mesto u prirodi, ekološki nezamenjivo. Neodrživim razvojem ljudskih aktivnosti, a posebno poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede i infrastrukture, velike površine koje su pokrivale šume i druge prirodne biljne zajednice zauvek su nestale, čime su mogućnosti za egzistenciju živog sveta uveliko smanjene. Međutim, prekomeran razvoj ljudskog društva je mač sa dve oštrice. Nestankom biljnog i životinjskog sveta, smanjuje se i kvalitet života ljudi. Vazduh je zagađen, opasnost od erozija, poplava, katastrofalnih oluja sve je veća, kvalitet hrane opada... Zbog zajedničke dobrobiti ljudi i biodiverziteta na Planeti, članovi i simpatizeri DZPPS se, vođeni optimizmom, uz posvećenost, istrajnost i volju, žele da

16

direktnim angažovanjem pomognu da nijedna ptičja vrsta u Srbiji ne iščezne i povećaju šanse za opstanak svake od njih. Da bi se u tome uspelo, neophodno je sistematski prikupljati podatke koji su osnova za svaku buduću aktivnost. Beleške o zadržavanju ptica na pojedinim lokalitetima, o njihovoj brojnosti, posebno u periodu gnežđenja, proučavanje njihove geografske rasprostranjenosti, životnih navika, biologije gnežđenja, dinamike seobe, ishrane i drugih aspekata, zadatak je ornitologije, kojom se i naši članovi bave.

17

Strateški ciljevi do 2020. godine Na osnovu analize konteksta u kojem Društvo deluje, istorijata i dosadašnjih rezultata, prepoznatih problema i uvida u sopstvene kapacitete, Društvo se opredelilo da u narednom periodu, pored aktivne zaštite ptica kao primarne strateške orijentacije, svoj rad fokusira na donosioce odluka, da utiče na opštu javnost kao i da radi na izgradnji sopstvenih kapaciteta. CILJ 1: AKTIVNA ZAŠTITA PTICA Zaštita ptica je prvenstveni zadatak i centralni cilj našeg Društva i može se reći da su svi ostali ciljevi u funkciji ovog cilja. Intenzivni razvoj ljudskih aktivnosti, posebno u prethodnih pola veka, doveo je do ekstremnog uništavanja i fragmentacije staništa i područja, a time i do porasta broja ugroženih vrsta ptica. Da bismo doprineli oporavku populacija ptica, kao i staništa i područja na kojima žive, planiramo realizaciju sledećih zadataka: 1.1. Aktivna zaštita područja 1.1.1. Rad na definisanju novih i reviziji i monitoringu stanja u postojećim IBA područjima 1.1.2. Rad na unapređenju mreže zaštićenih područja (inicijativa za proglašenje novih, proširenje postojećih i unapređenje režima zaštite u postojećim) 1.1.3. Izrada preporuka za Natura2000 i Ekološku mrežu Srbije 1.1.4. Izrada akcionih planova za područja bez obzira na pravnu zaštitu (npr. Labudovo okno) 1.1.5. Upravljanje područjem značajnim za opstanak ptica i zaštitu prirode 1.2. Zaštita staništa i resursa 1.2.1. Mapiranje prioritetnih staništa i stanišnih elemenata za ptice u Srbiji 1.2.2. Izrada akcionih planova za različite tipove staništa 1.2.3. Izrada predloga mera aktivne zaštite staništa (npr. agro-ekološke šeme, povoljne prakse u šumarstvu) 1.3. Upravljanje područjima 1.3.1. Obeležavanje granica odabranih područja značajnih za ptice 1.3.2. Kontrola sprovođenja predviđenih mera zaštite 1.3.3. Unapređenje zaštićenih područja kroz promociju (aplikacija o zaštićenom području, knjige, brošure i druge publikacije itd.) 1.3.4. Učestvovanje u izradi programa i planova upravljanja zaštićenim područjima 1.4. Restauracija staništa i prirodnih procesa 1.4.1. Sprovođenje mera za restauraciju staništa (npr. uklanjenje otpada, poboljšanje vodnog režima, promocija održivog stočarstva i ekoturizma...) 1.5. Upravljanje vrstama 1.5.1. Definisanje i ažuriranje liste ugroženih vrsta (Crvena lista i Crvena knjiga) i vrsta prioritetnih za zaštitu 1.5.2. Upravljanje izlovom

18

1.5.2.1. Izrada preporuka za lovne osnove za ptice 1.5.2.2. Funkcionalan Tim za borbu protiv krivolova – kontrola lova na ptice 1.5.3. Kontrola i sprečavanje ilegalne trgovine 1.5.4. Oporavak i unapređenje populacija divljih vrsta ptica 1.5.4.1. Formiranje mreže prihvatilišta i rehabilitacionih centara širom zemlje 1.5.4.2. Direktna pomoć za reprodukciju ugroženih vrsta (kućice, platforme...) 1.5.4.3. Unapređenje kvaliteta i bezbednosti staništa (dodatni izvori hrane i vode, izolovanje dalekovoda...)

1.5.5. Reintrodukcija vrsta – uključivanje u projekte povratka regionalno i lokalno iščezlih vrsta

1.5.6. Izrada akcionih planova za ugrožene vrste 1.6. Podsticanje i sprovođenje pozitivnih praksi u korišćenju prirodnih resursa 1.6.1. Podsticanje i sprovođenje održavanja staništa kroz razvoj održivog stočarstva 1.6.2. Podsticanje i sprovođenje razvoja ekoturizma 1.6.3. Podsticanje i sprovođenje primene biološke kontrole na poljoprivrednim površinama (unapređenje populacija predatora) 1.6.4. Pronalaženje tehničkih rešenja za probleme koje ptice stvaranju, kao i onih koji ugrožavaju ptice, na infrastrukturi 1.6.5. Promovisanje analize i korišćenja ekosistemskih usluga 1.7. Izrada preporuka o metodama zaštite ptica za članove, volontere, stručne i naučne institucije i druge subjekte koji sprovode ili potencijalno mogu sprovoditi ove aktivnosti CILJ 2: ISTRAŽIVANJE - „UNAPREĐENJE ZNANJA O PTICAMA“ Nedostatak informacija o rasprostaranjenju, veličini populacija, trendovima i ekologiji, kao i nedostatak monitoringa ptica u Srbiji, planiramo da premostimo sprovođenjem kontinuiranih istraživanja, po čemu je Društvo i do sada bilo poznato. Osim toga, izrada kvalitetne baze podataka i izveštaja o stanju populacija ptica u Srbiji, predstavljaće osnov za sve dalje aktivnosti na zaštiti prirode. 2.1. Održavanje i unapređenje alata i sredstava za organizaciju, pregled, analizu i upravljanje podacima o divljim pticama (baza podataka) 2.1.1. Poboljšanje karakteristika baze podataka: - unapređenjem postojeće baze podataka (BioRaS portal) pokretanjem nove sopstvene baze podataka i/ili pristupanjem nekom od postojećih portala (npr. ornitho portal) 2.1.2. Unos podataka u bazu, i to: - digitalizacija preostalih nalaza iz publikacija - nepublikovanih podataka, sa posebnim fokusom na one nakon 1990. godine 2.1.3. Promocija baze i podsticanje građana na unos podataka u istu 2.2. Izrada preporuka o metodama istraživanja ptica (protokoli, metodologija, preporuke i sl.) za članove, volontere, stručne i naučne institucije i druge subjekte koji sprovode ili potencijalno mogu sprovoditi ove aktivnosti. 2.3. Organizacija nacionalnih istraživačkih projekata koji podrazumevaju prikupljanje podataka o rasprostranjenju ptica i njihovoj ekologiji u Srbiji

19

2.3.1. Istraživanje i praćenje stanja populacija divljih ptica i njihovih staništa u zaštićenim područjima i van njih 2.3.2. Organizovanje nacionalnih i regionalnih popisa ptica

2.3.3. Izrada Nacionalnog atlasa gnezdarica, procene veličina populacija i trendova gnezdarica i migratornih vrsta – završeno prikupljanje podataka za Atlas do 2020.

2.4. Učešće u međunarodnim istraživačkim projektima koji podrazumevaju prikupljanje podataka o rasprostranjenju ptica i njihovoj ekologiji u Srbiji – nastavak rada na onim projektima na kojima DZPPS već učestvuje (EBBA2, IWC, IBA) i uključivanje u nove (Pan-European Common Bird Monitoring Scheme itd.). 2.5. Nastavak aktivnosti publikovanja podataka o pticama Srbije putem časopisa, knjiga i drugih izdanja

2.5.1. Nastavak publikovanja časopisa Ciconia i unapređenje statusa ovog glasila– redovno i referisano objavljivanje, sa tačno utvrđenim istraživačkim normama i standardima, kao i popularnim prikazima istraživanja. Krajnji cilj je uvrštavanje časopisa na listu Srpskog citatnog izvora (kategorija M53). 2.5.2. Publikovanje monografije, kao popularnog vida objavljivanja podataka (npr. Atlas gnezdarica Srbije) 2.5.3. Publikovanje knjiga i drugih izdanja koji se tiču istraživanja ptica u Srbiji

2.6. Održavanje i unapređenje razmene stručnih publikacija sa institucijama i organizacijama širom sveta 2.7. Sprovođenje kontinuirane obuke volontera/članova za istraživanje ptica

2.7.1. Obuka za raspoznavanje ptica BirdID Serbia preko Nord univerziteta iz Norveške – unaprediti obuku u cilju zadržavanja polaznika u sferi istraživanja ptica 2.7.2. Uključivanje novih istraživača, koji su prošli obuku za raspoznavanje ptica, u već postojeće terenske ekspedicije 2.7.3. Organizovanje prstenovačkih kampova, u cilju napredne obuke za raspoznavanje ptica

2.8. Umrežavanje sa istraživačima i institucijama iz drugih država – obezbediti resurse za istraživanje u drugim državama i obezbediti uslove za uključivanje gostujućih istraživača u samostalne ili već postojeće istraživačke ekspedicije u našoj državi. 2.9. Pokretanje inicijative za osnivanje Komisije za retkosti CILJ 3: UTICAJ NA DONOSIOCE ODLUKA Lokalne, pokrajinske, a pre svega nacionalne institucije koje imaju moć donošenja odluka u velikoj meri utiču na stanje prirode. Da bi ovaj uticaj bio pozitivan potrebni su, kako dobra volja, tako i stručni saveti i informacije koje mogu dati stručne organizacije, među kojima i DZPPS. Nastavak uticaja na nadležne organe „u dobroj veri” ostvarivanjem pozitivne saradnje, biće jedan od pristupa Društva u radu sa donosiocima odluka. Sa druge strane, s obzirom na postojeću čestu praksu nepoštovanja zakona i podzakonskih akata koji se tiču zaštite ptica i prirode, kao i nepostojanja važnih dokumenata koji se tiču ovih pitanja, neophodno je uticati na donosioce odluka da se ova situacija promeni. Društvo će ovaj cilj ostvarivati korišćenjem različitih metoda i pristupa, kao što su: kontinuirani pritisak putem medija, slanje dopisa i

20

zahteva za dostavljanje informacija od javnog značaja, učešće u javnim raspravama, delovanje unutar mreža OCD i drugo. Ovaj cilj planiramo da ostvarimo sprovođenjem sledećih zadataka: 3.1. Praćenje sprovođenja i poštovanja zakona, propisa i operativnih procedura od strane nadležnih organa i građana u oblastima zaštite prirode i životne sredine, lova, poljoprivrede i drugih, sa akcentom na one akte koji se tiču trovanja, nezakonitog lova, hvatanja i trgovine divljim pticama. Ciljne grupe: Ministarstva i inspekcije nadležni za pitanja zaštite ptica i prirode, policija, tužilaštvo, Odbori međunarodnih Konvencija...

3.1.1. Prikupljanje podataka od javnog značaja vezanih za kršenje zakona i druga pitanja zaštite prirode i životne sredine; vršenje medijskog pritiska na sve nadležne organe da adekvatno prikupljaju i skladište informacije od javnog značaja, te da ih učine dostupnijim zainteresovanoj javnosti 3.1.2. Unapređenje opšteg znanja prikupljanjem, objedinjavanjem i ažuriranjem podataka o slučajevima trovanja, krivolova, nezakonitog hvatanja ptica i trgovine divljim pticama, kao i o drugim slučajevima kršenja zakona na terenu kroz terenska istraživanja i prikupljanje navedenih podataka sa interneta i iz drugih izvora 3.1.3. Praćenje poštovanja procedura od strane nadležnih organa na terenu 3.1.4. Praćenje toka do sada pokrenutih sudskih procesa u prijavljenim slučajevima kršenja zakona koji se tiču zaštite ptica i prirode 3.1.5. Praćenje rada državnih organa u sprovođenju domaćih i međunarodnih propisa, posebno ratifikovanih međunarodnih sporazuma koji su u vezi sa zaštitom prirode 3.1.6. Uticaj na nadležne organe u slučaju nepoštovanja međunarodnih sporazuma putem Odbora međunarodnih Konvencija

3.2. Javno zagovaranje, analiza i donošenje javnih politika u oblasti zaštite prirode i životne sredine u cilju vršenja uticaja na nadležne organe Ciljne grupe: Ministarstvo zaštite životne sredine i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Zavodi za zaštitu prirode, građani, organizacije civilnog društva, mediji. 3.2.1 Analiza i izrada javnih politika u oblasti zaštite prirode i životne sredine; javno zagovaranje za sprovođenje usvojenih i usvajanje novih i/ili izmenu postojećih zakonskih i podzakonskih akata iz oblasti zaštite životne sredine od strane nadležnih organa

3.2.2. Javno zagovaranje u cilju potpisivanja do sada neusvojenih međunarodnih sporazuma (AEWA sporazum, Memorandum o razumevanju za zaštitu velike droplje, Memorandum o razumevanju za zaštitu ptica grabljivica) 3.2.3. Javno zagovaranja u cilju povećanja kapaciteta stručnih službi (policija, inspekcija itd.) za postupanje u slučajevima ugrožavanja ptica 3.2.4. Podsticanje javnosti za praćenje sprovođenja domaćih i međunarodnih propisa u oblasti zaštite ptica i njihovih staništa kroz informisanje o načinima uključivanja u ovaj proces i dostavljanja javnosti akata za reviziju, obaveštavanje o javnim raspravama i sl. 3.2.5. Zajedničko delovanje sa OCD koje se bave zaštitom životne sredine u praćenju sprovođenja i usvajanja domaćih i međunarodnih propisa u oblasti zaštite ptica i životne sredine kroz lobiranje kod donosioca odluka, medijske nastupe, učešće u javnim raspravama i drugim merama koje su u skladu sa zakonom 3.2.6. Rad na povećanju kapaciteta udruženja tužilaca kroz savetodavnu pomoć i predavanja o specifičnim problemima u vezi sa zaštitom ptica i prirode

3.3. Praćenje rada i doprinos u radu nadležnih organa na poslovima pripreme zakona i podzakonskih pravnih akata u oblasti zaštite ptica, prirode i životne sredine.

21

Ciljne grupe: Ministarstvo zaštite životne sredine i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Zavodi za zaštitu prirode...

3.3.1. Uključivanje u radne grupe Ministarstva za pripremu zakona i propisa u oblasti zaštite prirode i zaštite životne sredine i nadgledanje rada Ministarstva nadležnog za pitanja životne sredine (Nacionalni Konvent, Pokrajinski Konvent, Zelena stolica...) 3.3.2. Praćenje izrade zakona i podzakonskih akata u oblasti zaštite prirode i zaštite životne sredine i doprinos njihovoj kvalitetnijoj izradi kroz razmatranje predloga i slanje komentara 3.3.3. Podsticaj i pomoć nadležnim organima u kreiranju, poboljšanju i usvajanju specifičnih procedura za sprečavanje i kažnjavanje trovanja, krivolova, nezakonitog hvatanja ptica i trgovine pticama, kao i za druga pitanja koja se tiču ugrožavanja ptica i prirode

3.3.3.1. Izrada predloga protokola u saradnji sa stručnim licima i institucijama 3.3.3.2. Iniciranje sastanaka sa Ministarstvima u cilju zagovaranja za usvajanje i primenu izrađenih protokola i preporuka

3.4. Podsticanje nadležnih državnih organa da u potpunosti transponuju i implementiraju Direktivu o pticama i Direktivu o staništima

3.4.1. Pritisak na nadležne organe putem organizovanja sastanaka sa nadležnim osobama, zajedničkog delovanja sa drugim OCD i medija da izdvajaju više sredstava i namenski ih troše za sprovođenje istraživanja, pripremu i uspostavljanje Ekološke mreže u Srbiji

3.5. Uticaj na donosioce odluka na međunarodnom nivou u cilju zaštite životne sredine kroz delovanje sa međunarodnim partnerskim organizacijama CILJ 4: POVEĆANJE SVESTI JAVNOSTI Generalni je utisak da stanovnici Srbije ne znaju mnogo o pticama i prirodi, te da nisu dovoljno svesni problema ugrožavanja ptica i njihovih staništa. Neophodna je kontinuirana edukacija i informisanje građana o ovim temama, kako bi se povećao opšti nivo znanja. Povećanje svesti javnosti o ugrožavanju i zaštiti ptica značajno bi doprinelo rešavanju ovog problema. Na taj način sprečilo bi se eventualno kršenje zakona od strane građana (nesvesno i namerno), te, nadamo se, povećao broj onih koji se zalažu za zaštitu ptica i prirode. Osim toga, neophodno je zadržati pažnju onog dela javnosti koji se interesuje za ptice i prirodu. Ovaj cilj planiramo da ostvarimo sprovođenjem sledećih zadataka: 4.1. Redovno prisustvo u medijima radi obaveštavanja javnosti o aktuelnim problemima i redovnim aktivnostima DZPPS. Informisanje vršiti putem televizije, radija i novina, kroz tekstove informativnog i edukativnog karaktera.

4.1.1. Izrada medijske strategije odn. strategije komunikacije radi utvrđivanja pravila odnosa sa medijima

4.2. Izrada informativnog i edukativnog materijala za obaveštavanje i edukaciju šire javnosti i specifičnih grupa 4.2.1. Izdavanje lifleta o projektnim aktivnostima 4.2.2. Izdavanje edukativnog materijala 4.2.3. Nastavak izdavanja naučno-popularnog magazine Detlić dva puta godišnje 4.2.3.1. Obezbeđivanje većeg broja oglašivača u magazinu (samoodrživost)

22

4.2.4. Izrada aplikacije za raspoznavanje ptica i štampanog ilustrovanog priručnika (ključa) za prepoznavanje ptica Srbije 4.2.5. Redovno godišnje izdavanje biltena o radu Društva za članove (dostupno i online za zainteresovanu javnost) 4.2.6. Učešće u izradi informativno - edukativnih i naučno-popularnih TV filmova/emisija sa tematikom kojom se DZPPS bavi

4.3. Redovno obaveštavanje javnosti o aktuelnim problemima i redovnim aktivnostima DZPPS putem sajta i društvenih mreža (Facebook, Twitter, Instagram, YouTube) 4.3.1. Utvrđivanje i poštovanje protokola za pravilno korišćenje i održavanje profila na društvenim mrežama u skladu sa prirodom svake pojedinačne društvene mreže. 4.3.2. Redovno ažuriranje informacija na sajtu i društvenim mrežama

4.3.3. Kreiranje naloga na mreži LinkedIn u cilju povećanja vidljivosti prema donatorima (fizičkim i pravnim licima)

4.4. Informisanje javnosti o slučajevima uništavanja ptica i prirode (trovanja, krivolova, nezakonitog hvatanja i trgovine pticama, kao i o drugim nedozvoljenim aktivnostima) putem medija, deljenjem brošura, lifleta i kroz kampanje na društvenim mrežama 4.5. Edukacija javnosti o slučajevima uništavanja ptica i prirode (trovanja, krivolova, nezakonitog hvatanja i trgovine pticama, kao i o drugim nedozvoljenim aktivnostima) izdavanjem preporuka, organizovanjem tribina, panel diskusija i predavanja, i podsticanje njihovog uključivanja u praćenje sprovođenja domaćih i međunarodnih propisa u oblasti zaštite ptica i prirode od strane nadležnih organa (javne rasprave i sl.) 4.6. Predstavljanje rada Društva javnosti na manifestacijama koje se tiču zaštite prirode i životne sredine

4.6.1. Učešće na manifestacijama (Noć biologije, Novosadska jesen i proleće, Supernatural festival, Greenfest itd.) 4.6.2. Organizovanje manifestacija radi obeležavanja datuma značajnih za zaštitu ptica i prirode (Dan vrabaca, Dan ptica selica…) 4.6.3. Uključivanje volontera u ove aktivnosti

4.7. Organizovanje redovnih aktivnosti za članove i drugu zainteresovanu javnost

4.7.1. Organizovanje izleta sa posmatranjem ptica u zaštićenim dobrima i na drugim odgovarajućim mestima. 4.7.2. Organizovanje stručnih i naučno-popularnih predavanja, debata i radionica.

4.8. Edukativne radionice za decu u osnovnim školama širom Srbije kroz program OKO (Omladinski klub ornitologa) 4.8.1. Izrada strategije rada za program OKO 4.8.2. Redovno obezbeđivanje sredstava za funcionisanje programa OKO 4.9. Edukacija o ugrožavanju i zaštiti ptica i prirode za udruženja građana koja svojim aktivnostima negativno utiču na stanje prirode, kao i sa onima koji mogu doprineti očuvanju prirode

4.9.1. Podizanje nivoa informisanosti i obrazovanosti članova udruženja lovaca o zaštiti divljih ptica i prirode 4.9.2. Podizanje nivoa informisanosti i obrazovanosti članova udruženja ribolovaca o zaštiti divljih ptica i prirode

23

4.9.3. Podizanje nivoa informisanosti i obrazovanosti članova poljoprivrednih stručnih službi i udruženja poljoprivrednka o zaštiti divljih ptica i prirode 4.9.4. Podizanje nivoa informisanosti i obrazovanosti članova udruženja golubara o zaštiti divljih ptica i prirode 4.9.5. Podizanje nivoa informisanosti i obrazovanosti članova udruženja šumarskih inženjera i tehničara Srbije o zaštiti divljih ptica i prirode 4.9.6. Podizanje nivoa informisanosti i obrazovanosti o zaštiti divljih ptica i prirode članova drugih udruženja koja svojim aktivnostima mogu uticati na dobrobit ptica i prirode

CILJ 5: POVEĆANJE KAPACITETA DRUŠTVA Naglim razvojem Društva, postalo je jasno da dosadašnji način funkcionisanja ima svoje manjkavosti koje treba ispraviti kako bi se održala funkcionalnost i povećala uspešnost rada Društva, za šta je neophodna bolja organizacija rada i povećanje kapaciteta Društva. Ovaj cilj planiramo da ostvarimo sprovođenjem sledećih zadataka: 5.1. Izrada kratkoročne i dugoročne strategije rada radi određivanja prioriteta u sprovođenju aktivnosti i propratnih dokumenata. 5.1.1. Izrada strategija rada sa jasno određenim ciljevima i zadacima

5.1.2. Izrada novog Statuta koji će ispratiti promenu organizacione i upravljačke strukture Društva.

5.2. Razvijanje organizacione strukture Društva u cilju uspostavljanja jasne organizacije rada, definisanja hijerarhije i komunikacije. 5.2.1. Sistematizacija radnih mesta 5.2.2. Određivanje skale odgovornosti i hijerarhijske strukture 5.2.3. Izrada protokola rada i drugih dokumenata koji su zakonom obavezni i onih koji olakšavaju rad Društva 5.2.4. Organizovanje redovnog okupljanja zaposlenih i volontera - team building 5.2.5. Obrazovanje kolegijuma koordinatora projekata 5.3. Izgradnja kapaciteta u cilju povećanja efikasnosti rada i stručnosti zaposlenih.

5.3.1. Angažovanje novih zaposlenih (izvršni direktor, finansijski direktor) i obezbeđivanje sredstava za povremeno angažovanje stručnih lica (pravnik, osoba za održavanje računara) 5.3.2. Stručna obuka i usavršavanje zaposlenih u zavisnosti od radnog mesta.

5.4. Obezbeđivanje sredstava za rad Društva 5.4.1. Redovna izrada finansijskog plana za dvogodišnji period 5.4.2. Izrada strategije prikupljanja novčanih sredstava 5.4.3. Nabavka opreme neophodne za rad (teleskopi, dvogledi, kompjuteri, prevozna sredstva…) 5.5. Razvijanje mreže članova Društva – Pored velikog broja simpatizera Društva i pratilaca na društvenim mrežama, članstvo je malobrojno. Razlog može biti nedovoljna posvećenost članstvu i nepostojanje strategije za rad sa njima. Manji broj aktivnosti je prilagođen učešću velikog broja članova, a aktivnosti nisu redovne.

5.5.1. Povećanje broja članova sa akcentom na pronalaženje načina kako “like” stranica na društvenim mrežama pretvoriti u članstvo

24

5.5.2. Pravljenje redovnog plana aktivnosti u kojima mogu učestvovati članovi (predavači na radionicama, učešće na izletima, vodiči izleta, učešće na manifestacijama…) 5.5.3. Otvaranje kancelarije u Beogradu i formiranje ogranaka u drugim krajevima Srbije.

5.6. Razvijanje mreže volontera

5.6.1. Izrada strategije za rad sa volonterima (formiranje različitih grupa u odnosu na potrebe: istraživačka, zbrinjavanje ptica, aktivna zaštita, nastupi na manifestacijama…; nagrađivanje volontera…) 5.6.2. Sprovođenje programa za edukaciju volontera

5.7. Povećanje vidljivosti rada Društva – neophodno za društveno odgovoran rad Društva i ostvarivanje boljeg odnosa sa članovima i simpatizerima. Transparentnost treba usmeriti kako ka članovima, tako i ka javnosti (potencijalni članovi, saradnici, oni koji nisu zainteresovani za oblast kojom se bavi Društvo, ali za koje želimo da budu obavešteni o aktivnostima Društva…) 5.7.1. Redovno ažuriranje informacija na sajtu 5.7.1.1. Angažovati osobu koja će se baviti ažuriranjem sajta 5.7.2. Povećanje vizuelnog identiteta Društva

5.7.3. Redovno informisanje članstva i šire javnosti o aktivnostima društva putem medija i društvenih mreža 5.7.4. Redovno organizovanje godišnjih sastanaka za izveštavanje članstva o radu Društva

5.7.5. Redovno izdavanje časopisa Ciconia i magazina Detlić 5.8. Aktivnije učešće u radu koalicija i asocijacija kojih je Društvo član (BirdLife International, Koalicija 27, See-net, EVS, CEEweb for Biodiversity)

5.8.1. Određivanje prioriteta u radu u ovim asocijacijama, razvijanje specifičnih strategija rada za svaku pojedinačnu asocijaciju/koaliciju 5.8.2. Imenovanje osobe odgovorne za rad sa svakom pojedinačnom asocijacijom/koalicijom

25

Organizaciona struktura

Pregled postojeće organizacione strukture DZPPS

Organi DZPPS su: Skupština, Upravni odbor, Nadzorni odbor i Disciplinska komisija. Skupština je najviši organ Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Skupština se održava redovno, jednom ili dva puta godišnje, u prostorijama Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode u Novom Sadu. Nadležnosti Skupštine regulisane su Statutom. Upravni odbor (UO) po Statutu je izvršni, a ujedno i upravljački organ Društva. Čini ga sedam članova, koje bira i opoziva Skupština. Predsednik, Potpredsednik i Sekretar Društva biraju se iz redova Upravnog odbora. Predsednik Udruženja zastupa Udruženje u pravnom prometu i ima prava i dužnosti finansijskog nalogodavca. Potpredsednik je ovlašćen da u odsustvu predsednika ili po njegovom nalogu zastupa Udruženje i potpisuje sva finansijska dokumenta u ime Udruženja. Sekretar Udruženja je odgovoran prvenstveno za urednost i ažurnost administrativno - tehničkog i finansijskog poslovanja Udruženja, za urednost i čuvanje dokumentacije - arhive Udruženja. Statutom su uređena prava i obaveze Upravnog odbora. Nadzorni odbor i Disciplinska komisija u dosadašnjem radu Društva nisu bili aktivni organi, te se donošenjem novog Statuta planira njihovo ukidanje. Nadležnosti Nadzornog odbora i Disciplinske komisije preuzeće Upravni odbor. Članovi – DZPPS je organizacija na bazi učlanjenja, odnosno organizacija za čije su postojanje i rad od izuzetne važnosti njeni članovi. Član Društva može biti svako lice koje prihvata ciljeve Udruženja i Statut, jednom godišnje plati članarinu i podnese prijavu za učlanjenje. Imajući u vidu rad i veličinu (broj članova) drugih BirdLife partnera u zemljama okruženja, postoji potreba da DZPPS aktivnije radi na porastu broja svojih članova. Međutim, sa većim brojem članova povećali bi se i tehnički zahtevi za organizaciju Skupštine. Da bi se svakom članu obezbedila prava predviđena Statutom, a pritom zadržala funkcionalnost Skupštine, potrebno je uvesti sistem glasanja putem delegata. Na ovaj način grupa članova bi birala delegata koji će u njihovo ime glasati na Skupštini. Time bi se olakšala organizacija Skupštine i obezbedilo poštovanje Statuta Društva. Volonteri – U okviru svog rada, DZPPS je prepoznalo potrebu za angažovanjem volontera, kako bi rad na zaštiti i proučavanju ptica i prirode bio što delotvorniji. Volonteri su uglavnom iz redova članova, ali se takođe javljaju da pruže pomoć lica koja nisu formalni članovi Društva. Od 2016. godine vodi se evidencija učešća volontera na raznim manifestacijama i terenskim aktivnostima. Do nedavno nije postojala praksa potpisivanja ugovora o volontiranju, a ona je prvi put uvedena na jesen 2017. kada je započet prvi organizovani volonterski program u DZPPS. Radi boljeg uspostavljanja sistema za rad sa volonterima, u planu je i izrada Strategije i Pravilnika o volontiranju, u kojem će bliže biti određeni uslovi i načela volontiranja, a u skladu sa Zakonom o volontiranju. DZPPS takođe poseduje EVS akreditaciju, za primanje i slanje volontera, do kraja 2020. godine. Do sada nisu poslati niti primljeni volonteri putem ovog servisa. Rad na organizaciji i vođenju rada sa volonterima olakšalo bi angažovanje osobe koja će vršiti ulogu Koordinatora volonterskog programa. Zaposleni – U DZPPS trenutno je zaposleno 14 lica, od čega su dve osobe zaposlene po ugovoru o delu, dok su ostali u punom radnom odnosu. Zaposleni su raspoređeni na sledeća radna mesta: administrator baze podataka, administrativni tehničar, koordinator terenskih aktivnosti, terenski tehničar, osoba zadužena za odnose sa javnošću i rukovodilac projekata.

26

Prema dosadašnjoj praksi i uređenju, pojedini zaposleni odgovorni su za svoj rad koordinatoru projekta na kom su zaposleni, dok su praktično svi ostali zaposleni za svoj rad odgovorni Predsedniku udruženja i Upravnom odboru. Lokalno delovanje - uspostavljanje lokalnih kancelarija / ispostava – Sedište Udruženja je u Novom Sadu, u ulici Vladike Ćirića 24/19. Udruženje svoju delatnost ostvaruje na teritoriji cele Republike Srbije, shodno tome, ukazala se potreba za otvaranjem lokalne kancelarije u Beogradu, čime se dodatno pospešuje povezivanje sa članovima i javnošću. Kancelarija u Beogradu nalazi se u ulici Makedonska br. 4 i u njoj postoji jedna radna jedinica, sa dvoje zaposlenih. Sledi organogram sadašnje strukture:

27

SKUPŠTINA DZPPS

UPRAVNI ODBOR

PREDSEDNIK

OPERATER NA RAČUNARU

KOORDINATOR TERENSKIH

AKTIVNOSTI

TERENSKI TEHNIČAR

ADMINISTRATIVNI TEHNIČAR


RUKOVODILAC PROJEKTA

RUKOVODILAC PROJEKTA RUKOVODILAC PROJEKTA



ASISTENT RUKOVODIOCA PR


28

Predlog izmena organizacione strukture DZPPS

Kako je, od 2015. do 2017. godine, broj zaposlenih u Društvu porastao sa 2 na 14, srazmerno broju novih projekata, postojeći način funkcionisanja organizacije nije adekvatan da podrži povećan obim posla. Zbog toga, želeći da zadržimo i ojačamo identitet dug 28 godina, imamo nameru da uvedemo novo, efikasnije upravljanje i bolju strukturnu organizaciju Društva. Predložene mere izmena uključuju izmenu i dopunu Statuta, kao i prelazak sa odlučivanja u okviru Upravnog odbora, na odlučivanje u okviru nadležnosti lica koje bi za to bilo zaduženo – izvršni direktor. Najvažniji korak u tranziciji ka efikasnijem vođenju organizacije jeste odvajanje upravljačke od izvršne funkcije, što je za ovu fazu razvoja „prirodan“ proces. S obzirom na to da je do sada Upravni odbor donosio sve odluke u vezi sa radom Društva, te da je zbog drastičnog povećanja obima posla ova praksa postala neodrživa, ovaj sistem je neophodno promeniti. Upravni odbor bi se bavio strateškim pitanjima organizacije i usmeravao Društvo ka određenim aktivnostima i fazama razvoja, donosio plan i program rada. Upravni odbor bi vodio računa o pribavljanju i korišćenju sredstava za rad Društva i razmatrao završni račun. Takođe, Upravni odbor bi dobijao izveštaje o radu organizacije, stanju projekata, stanju budžeta, izveštaj o napretku i edukaciji zaposlenih. Na taj način, UO je ujedno spona između Skupštine i zaposlenih. Da bi se obezbedila nezavisnost rada Upravnog odbora i izbegao sukob interesa, nijedan član Upravnog odbora neće moći da bude angažovan za rad u Društvu ni po jednom ugovoru koji prepoznaje Zakon o radu. Članovi Upravnog odbora će moći da učestvuju u aktivnostima DZPPS-a, kao članovi Društva. Donošenje odluka na dnevnom i mesečnom nivou, a u skladu sa strateškim usmerenjem organizacije, donosio bi Izvršni direktor. Izvršnog direktora bira Upravni odbor. Izvršni direktor/ka bira i razrešava zaposlene, vodi nagradnu i kaznenu politiku, vodi računa o njihovom napretku i edukaciji itd. Kako bi se povećao stepen formalizma u organizaciji koja brzo raste i napreduje, neophodno je uvođenje određenih protokola i dokumenata koji bliže određuju uslove rada, prava zaposlenih i kodeks ponašanja. Pravilnici koji se uvode su: Pravilnik o radu zaposlenih, Pravilnik o zaradama i drugi, u skladu sa Zakonom o radu i Pravilnikom o pravilima ponašanja poslodavaca i zaposlenih u vezi sa prevencijom i zaštitom od zlostavljanja na radu. Sledi organogram predloga nove strukture. Oznake u organogramu: RP – rukovodilac projekta, AR – asistent rukovodioca projekta, OR – operater na računaru.

29

SKUPŠTINA

UPRAVNI ODBOR

IZVRŠNI DIREKTOR

KOORDINATOR SEKTORA ZA

ZAŠTITU PTICA I PRIRODE


ISTRAŽIVANJE


EDUKACIJU JAVNOSTI

FINANSIJSKI DIREKTOR


KOMUNINKACIJU SA JAVNOŠĆU

ASISTENT FINANSIJSKOG

DIREKTORA


PRIKUPLJANJE SREDSTAVA ZA RAD

SEKRETAR

ŠEF KANCELARIJE

ŠEF KANCELARIJE

OSOBA ZA ODNOSE SA JAVNOŠĆU

OSOBA ZA ODNOSE SA JAVNOŠĆU

OSOBA ZADUŽENA PRIKUPLJANJE

SREDSTAVA

OSOBA ZADUŽENA PRIKUPLJANJE

SREDSTAVA

30

KOORDINATOR ODSEKA ZA

JAVNO ZAGOVARANJE

KOORDINATOR ODSEKA ZA

PRAKTIČNU ZAŠTITU


ZAŠTITU PRIRODE

RP RP RP RP RP RP RP RP RP

AR AR AR AR AR AR AR AR AR AR AR AR AR AR AR AR AR AR


ISTRAŽIVANJE ADMINISTRATOR BAZE

PODATAKA

KOORDINATOR TERENSKIH

AKTIVNOSTI RP RP RP

OR AR OR AR OR AR


EDUKACIJU JAVNOSTI RUKOVODILAC

VOLONTERSKOG PROGRAMA RP RP RP

AR AR AR AR AR

31

Plan prikupljanja sredstava DZPPS je do sada najveći deo prihoda ostvarivalo kroz projektne aktivnosti, odnosno donacije. Dosadašnji izvori finansiranja su sledeći: međunarodne fondacije koje se bave zaštitom prirode (EuroNatur, MAVA, NABU...) – 30,78%, Evropska komisija – 23,02%, javni izvori iz republičkog nivoa vlasti (Ministarstvo, javna preduzeća, Centar za promociju nauke...) – 26,84%, javni izvori iz pokrajinskog nivoa vlasti (Pokrajinski sekretarijati) – 1,59%, medjunarodne kompanije (Lush) – 3,11%, međunarodne agencije (Kiskunsag National Park Directorate, Donator Revir Nonprofit Kft...) – 11,53%, domaće kompanije (Laban Comunications d.o.o., Merkator – S, Stiga d.o.o....) – 3,12%. Manji deo prihoda ostvaruje se kroz uplatu članarina, donacije privatnih lica, reklame za magazin Detlić i promotivne aktivnosti. Detaljni prikaz strukture prihoda i rashoda za period 2014-2016. se može videti iz tabele koja sledi.

Struktura prihoda i rashoda za period 2014-2016

DZPPS Prihodi i rashodi za period 2014 – 2016. godine (u hiljadama dinara)

2014. 2015.* 2016.* Ukupan prihod 2.027 5.848 15.477 Prihodi od prodaje robe, proizvoda i usluga 0 12 3599 Prihodi od članarina i članskih doprinosa 15 75 36 Prihodi od donacija, dotacija, subvencija i sl. 2.012 5.761 11.842 Ukupan rashod 2.277 6.350 13.908 Lični dohodak zaposlenih 257 996 4484

Troškovi goriva i energije 354 639 1100

Troškovi poreza i doprinosa na zarade 48 178 803

Troškovi naknade po osnovu ugovora fizičkim licima 255 724 701

Putni troškovi po raznim osnovama 92 297 1527

Troškovi proizvodnih usluga 790 1820 1907

Amortizacija 184 210 237

Troškovi platnog prometa 19 0 56

Troškovi osiguranja 13 13 2

Finansijski rashodi 10 45 60

*razlika u prihodima i rashodima ne predstavlja ostvarenu dobit, nego sredstva tekućih višegodišnjih projekata koja su legla na račun, a biće potrošena narednih godina u skladu sa planom aktivnosti.

Plan prikupljanja sredstava do 2020. godine DZPPS će u buduće nastaviti da prikuplja sredstva za svoj rad kroz projektne i druge aktivnosti, kao i putem ostvarivanja privredne delatnosti. U skladu sa finansijskim potrebama koje iziskuje razvoj organizacije, u narednom periodu planiramo da ostvarimo veći prihod nego što je to bio slučaj prethodnih godina. U strukturi prihoda, planiramo da obezbedimo oko 60% sredstava iz inostranih izvora (međunarodne fondacije, Evropska Komisija, međunarodne agencije, ambasade...), a oko 20% sredstava iz domaćih izvora (Ministarstvo, Pokrajinski sekretarijati i lokalne samouprave). Plan je da povećamo udeo sredstava u budžetu koja su obezbeđena kroz donacije i sponzorstva domaćih i međunarodnih kompanija, privatnih lica i članarine. Takođe, imajući u vidu IT mogućnosti za prikupljanje sredstava, već 2017. godine ćemo organizovati prvu pilot crowdfunding kampanju DZPPS. Planiramo da se dalje usavršavamo u ovom polju prikupljanja sredstava kako bi dugoročno obezbedili stabilne

32

izvore finansiranja kroz ovu stavku. Nadalje, uvođenje privredne delatnosti i davanja stručnih usluga u oblasti istraživanja i zaštite prirode, obezbediće dodatna sredstva u budžetu Društva. U tabeli se nalazi detaljan plan prikupljanja sredstava u periodu od 2017-2020. godine. Odgovorna osoba za sprovođenje ovog plana je Izvršni direktor organizacije.

DZPPS Plan prikupljanja sredstava

Donator/izvor finansiranja 2017. 2018. 2019. 2020.

Medjunarodne fondacije 8.600.000,00 8.800.000,00 8.900.000,00 9.000.000,00

Evropska komisija 5.100.000,00 9.600.000,00 12.500.000,00 15.500.000,00

Javni izvori iz republičkog nivoa vlasti 500.000,00 750.000,00 1.000.000,00 1.250.000,00

Javni izvori iz pokrajinskog nivoa vlasti 630.000,00 200.000,00 200.000,00 200.000,00

Javni izvori iz lokalnog nivoa vlasti 300.000,00 300.000,00 300.000,00 300.000,00

Medjunarodne kompanije - projekti 100.000,00 200.000,00 5.000.000,00 5.500.000,00

Međunarodne agencije 2.000.000,00 2.500.000,00 3.500.000,00 5.000.000,00

Domaće kompanije - projekti 250.000,00 500.000,00 750.000,00 1.000.000,00

Reklame za Detlić 100.000,00 150.000,00 200.000,00 250.000,00

Promotivne aktivnosti 170.000,00 200.000,00 200.000,00 200.000,00

Donacije privatnih lica i kompanija 300.000,00 500.000,00 700.000,00 900.000,00

Članarine 200.000,00 250.000,00 300.000,00 350.000,00

Crowdfunding 250.000,00 500.000,00 750.000,00 1.000.000,00

Privredna delatnost i usluge 1.100.000,00 4.500.000,00 4.750.000,00 5.000.000,00

TOTAL 19.600.000,00 28.950.000,00 39.050.000,00 45.450.000,00

33

Monitoring i evaluacija

Plan monitoringa i evaluacije DZPPS je od svog osnivanja organizacija čiji je osnovni cilj očuvanje ptica i njihovih staništa u Srbiji. Društvo je godinama delovalo bez napisane Strategije i jasnih metoda evaluacije rada. Uprkos tome, Društvo je do sada sa manje ili više uspeha ispunjavalo navedeni cilj, pre svega zahvaljujući velikoj želji i entuzijazmu, ličnom usavršavanju pojedinaca, dobrom radu u grupi i razmenjivanju iskustava. Članovi i zaposleni u DZPPS su do sada pokazali veliku hrabrost u borbi za svoj cilj i često bili pioniri u mnogim poduhvatima, te pokazali veliku požrtvovanost u svom radu. Međutim, vremenom se pokazalo da su nedostatak jasnog plana i merila sprovedenih aktivnosti, često otežavali sprovođenje redovnih zadataka i oduzimali više nego što je potrebno dragocenog vremena, kao i snage svakom pojedincu. Ovo je posebno postalo primetno u momentu kada se broj projekata i drugih aktivnosti, kao i broj zaposlenih, značajno uvećao. Pokazalo se i da je teško ispratiti uspešnost sprovedenih aktivnosti i rada zaposlenih, bez tačno određenih pokazatelja uspešnosti. Da bi Društvo održalo pravi “kurs” u vreme velikih promena i pritisaka, očludeno je da se rad poboljša uvođenjem jasnije organizacije rada i sistema monitoringa i evaluacije zadataka koje zaposleni i drugi članovi sprovode radi ostvarivanja ciljeva DZPPS.

Individualni nivo Zbog nepostojanja sistematizacije radnih mesta i jasne podele posla u organizaciji, nije bilo moguće pravilno vrednovati rad zaposlenih i njihov doprinos sveukupnom uspehu organizacije. Shodno tome, nije postojao ni razvijen sistem nagrade i sankcija u odnosu na (ne)urađen posao, što je u pojedinim situacijama dovodilo do nezadovoljstva. Izradom sistematizacije radnih mesta, izbeći će se ovakve situacije u budućnosti. Svaki zaposleni imaće precizna merila učinka svog rada, u odnosu na radno mesto i zaduženja predviđena njime. Evaluacija rada zaposlenih vršiće se od strane nadređenih na nekoliko nivoa, u odnosu na nivo odgovornosti prema šemi organizacije (izvršni direktor, koordinator sektora, koordinator odseka). Kroz rad na izgradnji kapaciteta organizacije, DZPPS će pomoći svakom svom zaposlenom da se lično usavršava, u skladu sa svojim radnim mestom, kroz učešće na seminarima, radionicama i drugim stručnim skupovima i obukama. Učinak organizacije Učinak organizacije podrazumeva sprovođenje svih projektnih i internih aktivnosti, na koje se DZPPS obavezalo ugovorom sa donatorom i koje sprovodi u cilju implementacije Strateškog plana. Da bi postojao pravovremeni uvid u sve realizovane aktivnosti i razmena informacija među zaposlenima, te da bi mogli da se identifikuju eventualni problemi i pristupi njihovom rešavanju na vreme, DZPPS će uvesti redovno praćenje i ocenjivanje učinka organizacije. U tu svrhu biće formirana jedinstvena baza kojoj će moći da pristupe svi zaposleni. U ovu bazu će odgovorne osobe (definisano sistematizacijom) unositi podatke o sprovedenim aktivnostima. Parametri prema kojima će se ocenjivati uspeh realizovanih aktivnosti zasnivaće se na

34

indikatorima uspeha samog projekta, vremenu realizacije date aktivnosti i merilima uspeha implementacije ove Strategije. Ova forma evaluacije obavljaće se u svrhu obezbeđivanja efikasnog izvršavanja svih zadataka, kao i transparentnosti u radu, prepoznavanja i blagovremenog rešavanja svih mogućih problema, uvođenja neophodnih varijacija i izmena i dopuna planiranih programa. Monitoring sprovođenja svakog pojedinačnog projekta koristićemo i u svrhu izveštavanja donatora, te kao osnovu za unapređenje izrade projektnih predloga u budućnosti.

Implementacija Strateškog plana Opšti uspeh delovanja DZPPS i širenje misije procenjuje Upravni odbor. Upravni odbor DZPPS deluje kao eksterno nezavisno telo, koje nadzire rad organizacije i procenjuje njenu uspešnost. Njegovi članovi daju komentare i primedbe na rad zaposlenih. Njihova kontrola rada DZPPS će se zasnivati na blagovremenom dostavljanju podataka o sprovedenim aktivnostima od strane Izvršnog direktora, i po potrebi drugih zaposlenih, u DZPPS. Osoblje DZPPS će se sastajati redovno, ali i na početku svake godine kako bi sačinili plan aktivnosti i rezultata za sledeću godinu, kao i da bi se osvrnuli na prethodnu, ocenili implementaciju našeg Strateškog plana i dostignuća u godini koja je prošla. Upravni odbor će na osnovu izveštaja o radu DZPPS i Strategije rada ocenjivati da li se ona realizuje po planu, te izreći preporuke i mere unapređenja daljeg delovanja ukoliko implementacija Strateškog plana nije u skladu sa predviđenim. Monitoring i evaluaciju sprovođenja Strateškog plana, DZPPS će vršiti pre svega radi izveštavanja članstva o aktivnostima i postignuću Društva, te radi unapređenja rada Društva u budućnosti.

35

Indikatori za monitoring i evaluaciju

Strateški pravci Zadaci Indikatori

CILJ 1: AKTIVNA ZAŠTITA PTICA Zaštita ptica je prvenstveni zadatak i centralni cilj našeg Društva i može se reći da su svi ostali ciljevi u funkciji ovog cilja. Intenzivni razvoj ljudskih aktivnosti, posebno u prethodnih pola veka, doveo je do ekstremnog uništavanja i fragmentacije staništa i područja, a time i do porasta broja ugroženih vrsta ptica. Da bismo doprineli oporavku populacija ptica, kao i staništa i područja na kojima žive, planiramo realizaciju sledećih zadataka:

1.1 Aktivna zaštita područja 1.1.1. Rad na definisanju novih i reviziji i monitoringu stanja u postojećim IBA područjima 1.1.2. Rad na unapređenju mreže zaštićenih područja (inicijativa za proglašenje novih, proširenje postojećih i unapređenje režima zaštite u postojećim) 1.1.3. Izrada preporuka za Natura2000 i Ekološku mrežu Srbije 1.1.4. Izrada akcionih planova za područja bez obzira na pravnu zaštitu (npr. Labudovo okno) 1.1.5. Upravljanje područjem značajnim za opstanak ptica i zaštitu prirode

• Izrađen predlog za proglašenje novih i reviziju postojećih IBA područja do kraja 2020. godine i dostavljen Ministarstvu nadežnom za pitanja zaštite životne sredine

• Izrađena inicijativa za proglašenje, proširenje i/ili unapređenje režima zaštite najmanje jednog zaštićenog područja i dostavljena Ministarstvu nadežnom za pitanja zaštite životne sredine radi usvajanja do kraja 2020. godine

• Izrađene konačne preporuke za Natura2000 i Ekološku mrežu Srbije do sredine 2020i dostavljene Ministarstvu nadležnom za pitanja zaštite životne sredine do kraja 2020.

• Izrađen najmanje jedan akcioni plan za upravljanje područjem značajnim za zaštitu bez obzira na njegovu pravnu zaštitu do kraja 2019. godine i dostavljen Ministarstvu nadležnom za pitanja zaštite životne sredine

• Upravljanje najmanje jednim područjem značajnim za opstanak ptica i zaštitu prirode do kraja 2020. godine

1.2. Zaštita staništa i resursa

1.2.1. Mapiranje pojedinih prioritetnih staništa i stanišnih elemenata za ptice u Srbiji

1.2.2. Izrada akcionih planova za različite tipove staništa

1.2.3. Izrada predloga mera aktivne zaštite staništa (npr. agro-ekološke šeme, povoljne prakse u šumarstvu)

• Napravljena lista prioritetnih staništa i stanišnih elemenata u Srbiji do kraja 2019.

• Pokrenuta baza podataka o pojedinim prioritetnim staništima i stanišnim elementima do polovine 2019. godine

• Izrađen najmanje jedan akcioni plan za očuvanje staništa prioritetnih za ptice do kraja 2019. godine

• Izrađen najmanje jedan predlog mera aktivne zaštite staništa do kraja 2019. godine

• Izrađeni dokumenti predati nadležnim organima za usvajanje do polovine 2020.

• Započeto javno zagovaranje za usvajanje predatih dokumenata od strane nadležnih organa putem objava u medijima, sastanaka sa nadležnima i na druge načine; više od 5.000 ljudi upoznato sa ovom aktivnošću

36

1.3. Upravljanje područjima 1.3.1. Obeležavanje granica odabranih područja značajnih za ptice 1.3.2. Kontrola sprovođenja predviđenih mera zaštite 1.3.3. Unapređenje zaštićenih područja kroz promociju (aplikacija o zaštićenom području, knjige, brošure i druge publikacije itd.)

1.3.4. Učešće u izradi programa i planova upravljanja zaštićenim područjima (savet itd.)

• Revidirane stare i označene nove granice područja značajnih za ptice u Srbiji do 2020. godine

• Izrađena GIS baze podataka o IBA do kraja 2020. • Online prikaz podataka o IBA područjima sa ucrtanim

granicama i najznačajnijim odlikama područja (površina, oznaka, ključne vrste)

• Izrađen izveštaj o kršenju mera zaštite na terenu od strane upravljača i nadležnih organa do kraja 2019. godine i redovno ažuriran nakon toga; objavljen na sajtu, u medijima i dostavljen nadležnim organima na uvid

• Nadležnim organima (Zavodi za zaštitu prirode, Ministarstvo zaduženo za pitanja zaštite životne sredine, nadležne inspekcijske službe itd.) prijavljeni svi zabeleženi slučajevi nepoštovanja sprovođenja mera zaštite

• Sproveden najmanje jedan projekat u saradnji sa upravljačem zaštićenog prirodnog dobra koji se bavi promocijom zaštićenog dobra; najmanje 200 korisnika projekta koji su upoznati sa prirodnim vrednostima zaštićenog dobra

• Izraditi predlog/preporuke programa i plana upravljanja za minimum jedno zaštićeno područje do kraja 2020.

• Uključiti se u rad Saveta minimum jednog Nacionalnog parka do 2020. godine

1.4. Restauracija staništa i prirodnih procesa 1.4.1. Sprovođenje mera za restauraciju staništa (npr. uklanjenje otpada, poboljšanje vodnog režima, promocija održivog stočarstva i ekoturizma...)

• Primenom aktivnih mera revitalizovana staništa na bar jednom lokalitetu u najmanje jednom zaštićenom dobru ili IBA području svake godine do 2020.

1.5. Upravljanje vrstama 1.5.1. Definisanje i ažuriranje liste ugroženih vrsta (Crvena lista i Crvena knjiga) – prioriteti za zaštitu 1.5.2. Menadžment izlova 1.5.2.1. Izrada preporuka za

• Izrađena Crvena knjiga ptica Srbije u tiražu od 400 primeraka; održana minimum jedna promocija sa učešćem predstavnika institucija i organizacija koje se bave zaštitom prirode; objavljeno 10 članaka u medijima, više od 5 objava na sajtu i društvenim mrežama DZPPS sa ovim informacijama; više od 5.000 informisano

• Definisana liste ugroženih vrsta u Srbiji po kriterijumima IUCN-a i prioritetnih vrsta i dostavljene nadležnim organima

• Izrađene preporuke za lovne osnove za izlov migratornih

37

lovne osnove za ptice 1.5.2.2. Funkcionalan Tim za borbu protiv krivolova – kontrola lova na ptice 1.5.3. Kontrola i sprečavanje ilegalne trgovine 1.5.4. Oporavak i unapređenje populacija divljih vrsta ptica 1.5.4.1. Formiranje mreže prihvatilišta i rehabilitacionih centara širom zemlje 1.5.4.2. Direktna pomoć za reprodukciju ugroženih vrsta (kućice, platforme...) 1.5.4.3. Unapređenje kvaliteta i bezbednosti staništa (dodatni izvori hrane i vode, izolovanje dalekovoda...) 1.5.5. Reintrodukcija vrsta – uključivanje u projekte povratka regionalno iščezlih vrsta 1.5.6. Izrada akcionih planova za ugrožene vrste

vrsta kao i lokalno ugroženih lovnih vrsta (npr. jarebica); izrađene preporuke za najmanje jednu vrstu svake godine do 2020.

• Obezbeđena sredstva za funkcionisanje Tima za borbu protiv krivolova – realizacija minimum jednog projekta godišnje kojim se obezbeđuju sredstva za funkcionisanje Tima

• Najmanje 100 službenika granične policije i carine kroz radionice, predavanja, edukativni materijal naučilo da bolje raspoznaje ptice do kraja 2020. godine.

• Do kraja 2020. godine formiran rehabilitacioni centar za prihvat i lečenje divljih vrsta ptica kojim će rukovoditi DZPPS

• Obezbeđeno redovno finansiranje za rehabilitacioni centar • Sproveden najmanje jedan projekat godišnje u okviru kojeg

se vrši postavljanje kućica ili platformi za gnežđenje ugroženih vrsta;

• Postavljeno najmanje 40 kućica i 10 platforme za odabrane vrste godišnje

• Sproveden najmanje jedan projekat godišnje kojim će se unaprediti kvalitet i bezbednost staništa divljih vrsta ptica do kraja 2020.; obezbeđeno 30% elektrovodova u Vojvodini, poboljšan vodni režim u najmanje jednom zaštićenom prirodnom dobru i na druge načine unapređen kvalitet i bezbednost staništa divljih ptica

• Sproveden ili započeto sprovođenje najmanje jednog projekta koji se bavi reintrodukcijom regionalno izčezlih vrsta do kraja 2020. godine

• Izrađen akcioni plan za oporavak najmanje jedne ugrožene vrste do kraja 2020. godine

1.6. Podsticanje i sprovođenje pozitivnih praksi u korišćenju prirodnih resursa 1.6.1. Podsticanje i sprovođenje održavanja staništa kroz razvoj održivog stočarstva 1.6.2. Podsticanje i sprovođenje razvoja ekoturizma 1.6.3. Podsticanje i sprovođenje primene biološke kontrole na

• Sproveden najmanje jedan projekat koji se bavi problematikom razvoja održivog stočarstva, do kraja 2020. godine

• Sproveden najmanje jedan projekat koji se bavi problematikom razvoja ekoturizma, do kraja 2020. godine

• Sproveden najmanje jedan projekat koji se bavi problematikom primene biološke kontrole na poljoprivrednim površinama, do kraja 2020. godine

• Sproveden najmanje jedan projekat koji se bavi problematikom gnežđenja i boravka ptica na različitim infrastrukturnim objektima, do kraja 2020. godine

• Izrađene preporuke za kompanije koje održavaju dalekovode

38

poljoprivrednim površinama (unapređenje populacija predatora) 1.6.4. Pronalaženje tehničkih rešenja za probleme koje ptice stvaranju, kao i onih koji ugrožavaju ptice, na infrastrukturi 1.6.5. Promovisanje analize i korišćenja ekosistemskih usluga

i druge objekte na kojima ptice eventualno stvaraju štetu gnežđenjem

• Najmanje 50.000 građana Srbije informisano o održivom korišćenju i prednostima korišćenja ekosistemskih usluga do 2020. godine

1.7. Izrada preporuka o merama zaštite ptica za članove, volontere, stručne i naučne institucije i druge subjekte koji sprovode ili potencijalno mogu sprovoditi ove aktivnosti

• Izrađene preporuke o merama zaštite ptica za članove, volontere, stručne i naučne institucije i druge subjekte koji sprovode ili potencijalno mogu sprovoditi ove aktivnosti

• Prezentacija Preporuka o metodama zaštite ptica za članove, volontere, stručne i naučne institucije i druge subjekte koji sprovode ili potencijalno mogu sprovoditi ove aktivnosti

CILJ 2: ISTRAŽIVANJE - „UNAPREĐENJE ZNANJA O PTICAMA“ Nedostatak informacija o rasprostranjenju, veličini populacija, trendovima i ekologiji, kao i nedostatak monitoringa ptica u Srbiji, planiramo da premostimo sprovođenjem kontinuiranih istraživanja, po čemu je Društvo i do sada bilo poznato. Izradom kvalitetne baze podataka i sistema za unos opažanja ptica omogućićemo lakšu i bržu izradu izveštaja o stanju populacija ptica u Srbiji, i predstavljaće osnov za sve dalje aktivnosti na zaštiti prirode. Izvršena je digitalizacija najvećeg dela publikovanih podataka o

2.1. Održavanje i unapređenje alata i sredstava za organizaciju, pregled, analizu i upravljanje podacima o divljim pticama (baza podataka) 2.1.1. Poboljšanje karakteristika baze podataka: - unapređenjem postojeće baze podataka (BioRaS portal) pokretanjem nove sopstvene baze podataka i/ili pristupanjem nekom od postojećih portala (npr. ornitho portal) 2.1.2. Unos podataka u bazu, i to: - digitalizacija preostalih nalaza iz publikacija - nepublikovanih podataka, sa posebnim fokusom na one nakon 1990. godine

2.1.3. Promocija baze i podsticanje ljudi na unos podataka u istu

• Redovno ažurirana baza podataka – godišnje uneto najmanje 50.000 podataka uz rast od bar 20% na godišnjem nivou

• Poboljšane ključne karakteristike baze podataka (funkcionalnost, korisnička optimiziranost, interaktivnost i bezbednost) do kraja 2018. godine

• Svake godine povećan broj korisnika baze podataka 20% u odnosu na prethodnu godinu do kraja 2020.

• Pojednostavljen unos pojedinačnih i zbirnih posmatranja ptica putem korisničkog naloga direktno u bazu podataka DZPPS do kraja 2018.

• Omogućen unos posmatranja ptica putem Android aplikacije, direktno povezanom sa bazom podataka DZPPS do kraja 2018.

• Omogućen pregled podataka po vrstama za korisnike do kraja 2019.

39

pticama nakon 1950. godine. 2.2. Izrada preporuka o metodama istraživanja ptica (protokoli, metodologija, preporuke i sl.) za članove, volontere, stručne i naučne institucije i druge subjekte koji sprovode ili potencijalno mogu sprovoditi ove aktivnosti.

• Izrađeno 5 protokola za sakupljanje podataka na terenu specifično za različite grupe ptica i područja.

• Organizovana prezentacija protokola učesnicima terenskih istraživanja

• Preporuke primenjene u terenskim istraživanjima koje sprovodi DZPPS

2.3. Organizacija nacionalnih istraživačkih projekata koji podrazumevaju prikupljanje podataka o rasprostranjenju ptica i njihovoj ekologiji u Srbiji

2.3.1. Istraživanje i praćenje stanja populacija divljih ptica i njihovih staništa u zaštićenim područjima i van njih

2.3.2. Organizovanje nacionalnih i regionalnih popisa ptica

2.3.3. Izrada Nacionalnog atlasa gnezdarica, procene veličina populacija i trendova gnezdarica i migratornih vrsta – završeno prikupljanje podataka za Atlas do 2020.

• Sprovedeno najmanje četiri projekta istraživanja i praćenja stanja populacija divljih ptica i njihovog staništa u zaštićenim područjima godišnje i objavljen izveštaj o rezultatima svakog projekta

• Najmanje 5 objavljenih članaka u naučnim ili stručnim časopisima o rezultatima popisa određenih vrsta ili grupa ptica na nacionalnnom i regionalnom nivou

• Najmanje 5 objavljenih članaka u naučnim ili stručnim časopisima o ornitofauni zaštićenih ili drugih područja značajnih za ptice

2.4. Učešće u međunarodnim istraživačkim projektima koji podrazumevaju prikupljanje podataka o rasprostranjenju ptica i njihovoj ekologiji u Srbiji – nastavak rada na onim projektima na kojima DZPPS već učestvuje (EBBA2, IWC, IBA) i uključivanje u nove (Pan-European Common Bird Monitoring Scheme itd.).

• Učešće u najmanje jednom međunarodnom istraživačkom projektu godišnje

• Proglašen koordinator za sprovođenje svakog međunarodnog istraživačkog projekta

• Izrađen detaljan izveštaj o projektu najkasnije 2 meseca od završetka istraživanja u svrhu izveštavanja javnosti i donatora

• Pokrenut pilot PECBMS u Srbiji do kraja 2020. godine

2.5. Nastavak aktivnosti publikovanja podataka o pticama Srbije putem časopisa, knjiga i drugih izdanja

2.5.1. Nastavak publikovanja časopisa

• Publikovan minimum jedan broj časopisa Ciconia godišnje sa tiražom od 500 primeraka

• Utvrđeni jasni kriterijumi za objavljivanje članaka u časopisu • Unapređenje statusa časopisa Ciconia – do kraja 2020. godine

časopis uvršten na listu Srpskog citatnog indeksa. • Publikovana minimum jedna monografija do 2020. godine

40

Ciconia i unapređenje statusa ovog glasila – redovno i referisano objavljivanje, sa tačno utvrđenim istraživačkim normama i standardima, kao i popularnim prikazima istraživanja. Krajnji cilj je uvrštavanje časopisa na SCI listu.

2.5.2. Publikovanje monografije, kao popularnog vida objavljivanja podataka (npr. Atlas gnezdarica Srbije)

2.5.3. Publikovanje knjiga i drugih izdanja koji se tiču istraživanja ptica u Srbiji

• Publikovana minimum jedna knjiga ili drugo izdanje koje se tiče istraživanja ptica u Srbiji do 2020. godine

• Organizovana minimum jedna prezentacija svake nove publikacije stručnoj javnosti i zainteresovanim građanima

• Tiraž svake publikacije najmanje 300 primeraka

2.6. Održavanje i unapređenje razmene stručnih publikacija sa institucijama i organizacijama širom sveta

• Dogovorena razmena sa minimum 3 nove institucije/organizacije (sa kojima DZPPS trenutno ne vrši razmenu)

• Izvršena redovna godišnja razmena stručnih publikacija sa stručnim institucijama/organizacijama prema trenutno važećim dogovorima

2.7. Sprovođenje kontinuirane obuke volontera/članova za istraživanje ptica 2.7.1. Obuka za raspoznavanje ptica BirdID Serbia preko Nord univerziteta iz Norveške – unaprediti obuku u cilju zadržavanja polaznika u sferi istraživanja ptica 2.7.2. Uključivanje novih istraživača, koji su prošli obuku za raspoznavanje ptica, u već postojeće terenske ekspedicije 2.7.3. Organizovanje prstenovačkih kampova, u cilju napredne obuke za raspoznavanje ptica

• Unapređena obuka BirdID – uvodena teorijska obuka koja bi prethodila terenskoj, u okviru ili van formalnog dela HiNT obuke do početka kursa 2019.

• Polaznici BirdID kursa upoznati sa radom Društva, minimum pet polaznika godišnje postali aktivni članovi DZPPS

• U postojeće terenske ekspedicije godišnje uključeno minimum pet polaznika koji su prošli obuku

• Organizovana najmanje dva prstenovačka kampa godišnje, sa minimum 10 učesnika, u trajanju od najmanje 7 dana

2.8. Umrežavanje sa istraživačima i institucijama iz drugih država – obezbediti resurse za istraživanje gostujućim istraživačima, uključiti ih u već postojeće

• Organizovana minimum jedna istraživačka ekspedicija sa gostujućim istraživačima do 2020. godine

• Organizovano učešće naših istraživača u minimum jednoj istraživačkoj ekspediciji u inostranstvu do 2020. godine

41

istraživačke ekspedicije, uključiti se u istraživanje u drugim državama.

• Najmanje 5 članova DZPPS učestvovalo u ekspedicijama

2.9. Pokretanje inicijative za osnivanje Komisije za retkosti

• Osnovana Komisija za retkosti i donet Pravilnik o radu Komisije do kraja 2018. godine

• Napisan prvi izveštaj o radu Komisije do kraja 2019.

CILJ 3: UTICAJ NA DONOSIOCE ODLUKA S obzirom na postojeću čestu praksu nepoštovanja zakona i podzakonskih akata koji se tiču zaštite ptica i prirode, kao i nepostojanja važnih dokumenata koji se tiču ovih pitanja, neophodno je uticati na donosioce odluka da se ova situacija promeni. Ovaj cilj planiramo da ostvarimo sprovođenjem sledećih zadataka:

3.1. Praćenje sprovođenja i poštovanja zakona, propisa i operativnih procedura od strane nadležnih organa i građana u oblastima zaštite prirode i životne sredine, lova, poljoprivrede i drugih, sa akcentom na one akte koji se tiču trovanja, nezakonitog lova, hvatanja i trgovine divljim pticama. 3.1.1. Prikupljanje podataka od javnog značaja vezanih za kršenje zakona i druga pitanja zaštite prirode i životne sredine; vršenje medijskog pritiska na sve nadležne organe da adekvatno prikupljaju i skladište informacije od javnog značaja, te da ih učine dostupnijim zainteresovanoj javnosti 3.1.2. Unapređenje opšteg znanja prikupljanjem, objedinjavanjem i ažuriranjem podataka o slučajevima trovanja, krivolova, nezakonitog hvatanja ptica i trgovine divljim pticama, kao i o drugim slučajevima kršenja zakona na terenu kroz terenska istraživanja i prikupljanje navedenih podataka sa interneta i iz drugih izvora

3.1.3. Praćenje poštovanja procedura od strane nadležnih organa na terenu

3.1.4. Praćenje toka do sada pokrenutih sudskih procesa u prijavljenim slučajevima kršenja zakona koji se tiču zaštite

• Uspostavljen sistem za redovno prikupljanje i objavljivanje podataka

• Do kraja 2017. objavljen i potom svake godine ažuriran izveštaj o slučajevima trovanja, krivolova, nezakonitog hvatanja ptica i trgovine divljim pticama dostupan javnosti (u vidu štampanog ili elektronskog izdanja na sajtu, vesti na društvenim mrežama i u medijima) – godišnje uneto najmanje 2000 podataka

• Plasirano najmanje 10 objava o potrebi da nadležni organi adekvatno prikupljaju i skladište informacije od javnog značaja

• Objavljen i svake godine ažuriran izveštaj o poštovanju procedura od strane nadležnih organa na terenu – godišnje uneto najmanje 25 podataka

• Objavljen i svake godine ažuriran izveštaj o do sada pokrenutim sudskim procesima u prijavljenim slučajevima kršenja zakona koji se tiču zaštite ptica i prirode – godišnje uneto najmanje 20 podataka

• Objavljen i svake godine ažuriran izveštaj o poštovanju ratifikovanih međunarodnih sporazuma, i drugih međunarodnih i domaćih propisa od strane nadležnih organa Republike Srbije

• Poslata prijava Odborima međunarodnih Konvencija u slučaju nepoštovanja sporazuma od strane Republike Srbije

• Svi izveštaji objavljeni na sajtu DZPPS, a vesti o tome postavljene na društvene mreže DZPPS

• Minimum 50 objava godišnje u medijima o prikupljenim podacima

• Minimum 50 objava godišnje na sajtu i društvenim mrežama DZPPS o prikupljenim podacima

42

ptica i prirode 3.1.5. Praćenje rada državnih organa u

sprovođenju domaćih i međunarodnih propisa, posebno ratifikovanih međunarodnih sporazuma koji su u vezi sa zaštitom prirode

3.1.6. Uticaj na nadležne organe u slučaju nepoštovanja međunarodnih sporazuma putem Odbora međunarodnih Konvencija

3.2. Javno zagovaranje, analiza i donošenje javnih politika u oblasti zaštite prirode i životne sredine u cilju vršenja uticaja na nadležne organe 3.2.1. Analiza i izrada javnih politika u oblasti zaštite prirode i životne sredine; javno zagovaranje za sprovođenje usvojenih i usvajanje novih i/ili izmenu postojećih zakonskih i podzakonskih akata iz oblasti zaštite životne sredine od strane nadležnih organa 3.2.2. Javno zagovaranje u cilju potpisivanja do sada neusvojenih međunarodnih sporazuma (AEWA sporazum, Memorandum o razumevanju za zaštitu velike droplje, Memorandum o razumevanju za zaštitu ptica grabljivica) 3.2.3. Javno zagovaranja u cilju povećanja kapaciteta stručnih službi (policija, inspekcija itd.) za postupanje u slučajevima ugrožavanja ptica 3.2.4. Podsticanje javnosti za praćenje sprovođenja domaćih i međunarodnih propisa u oblasti zaštite ptica i njihovih staništa kroz

• Najmanje jedna javna politika koja se bavi sprečavanjem ugrožavanja ptica izrađena od strane DZPPS u saradnji sa stručnim institucijama i organizacijama i predata nadležnim organima R. Srbije do polovine 2019. godine

• Organizovana medijska kampanja za usvajanje javne politike (najmanje 10 objava u medijima, najmanje 10 objava na društveniim mrežama DZPPS, najmanje 5000 građana informisano)

• Organizovan najmanje jedan sastanak DZPPS sa nadležnim organima i drugim OCD u cilju lobiranja za usvajanje javne politike

• Potpisan najmanje jedan do sada neusvojeni međunarodni sporazum koji se tiče zaštite ptica od strane Republike Srbije do kraja 2020. godine

• Država u budžetu izdvojila sredstva za obuku stručnih službi (policija, inspekcija...) za postupanje u slučajevima ugrožavanja ptica

• Preko 2000 policijskih i inspekcijskih službenika naučilo specifične procedure u postupanju u slučajevima ugrožavanja ptica kroz obuke, edukativni materijal i na druge načine

• Do 2020. godine na terenu uočeno 10% povećanje kapaciteta stručnih službi u raspoznavanju ptica i procesu postupanja u slučajevima ugrožavanja ovih organizama u odnosu periiod pre 2017. godine (prema bazi DZPPS-a)

• Objavljen priručnik za širu javnost o praćenju sprovođenja domaćih i međunarodnih propisa u oblasti zaštite ptica i njihovih staništa u najmanje 500 primeraka; objavljen na sajtu, dostigao najmanje 2000 pregleda; povećan broj prijava nepoštovanja propisa koje su građani uputili DZPPS za 50%

43

informisanje o načinima uključivanja u ovaj proces i dostavljanja javnosti akata za reviziju, obaveštavanje o javnim raspravama i sl. 3.2.5. Zajedničko delovanje sa OCD koje se bave zaštitom životne sredine u praćenju sprovođenja i usvajanja domaćih i međunarodnih propisa u oblasti zaštite ptica i životne sredine kroz lobiranje kod donosioca odluka, medijske nastupe, učešće u javnim raspravama i drugim merama koje su u skladu sa zakonom 3.2.6. Rad na povećanju kapaciteta udruženja tužilaca kroz savetodavnu pomoć i predavanja o specifičnim problemima u vezi sa zaštitom ptica i prirode

do kraja 2020. godine • Objavljeno najmanje 10 vesti godišnje kojim se javnost

informiše o tekućim procesima u koje može da se uključi • Ostvarena saradnja sa najmanje 5 OCD iz Srbije u cilju

praćenja sprovođenja i usvajanja domaćih i međunarodnih propisa u oblasti zaštite ptica i životne sredine od strane nadležnih organa

• Ostvarena kontinuirana saradnja sa udruženjem tužilaca radi povećana kapaciteta tužilaca o specifičnim problemima u vezi sa zaštitom ptica i prirode – minimum 2 tužioca/zamenika iz svakog od 88 tužilaštava prošlo kroz radionice, savetovanja i druge programe u organizaciji DZPPS do kraja 2020. godine

3.3. Praćenje rada i doprinos u radu nadležnih organa na poslovima pripreme zakona i podzakonskih pravnih akata u oblasti zaštite ptica, prirode i životne sredine 3.3.1. Uključivanje u radne grupe Ministarstva za pripremu zakona i propisa u oblasti zaštite prirode i zaštite životne sredine i nadgledanje rada Ministarstva nadležnog za pitanja životne sredine (Nacionalni Konvent, Pokrajinski Konvent, Zelena stolica...) 3.3.2. Praćenje izrade zakona i podzakonskih akata u oblasti zaštite prirode i zaštite životne sredine i doprinos njihovoj kvalitetnijoj izradi kroz razmatranje predloga i slanje komentara

3.3.3. Podsticaj i pomoć nadležnim organima u kreiranju, poboljšanju i usvajanju

• DZPPS aktivno uključeno u rad najmanje jedne radne grupe Ministarstva za pripremu zakona i propisa u oblasti zaštite prirode i zaštite životne sredine i nadgledanje rada Ministarstva nadležnog za pitanja životne sredine

• Redovno slanje komentara za svaki predlog zakona i podzakonskih akata u oblasti zaštite prirode i zaštite životne sredine

• Izrađen predlog najmanje jednog dokumenta na temu trovanja, krivolova, nezakonitog hvatanja ili trgovine divljim pticama, ili drugih pitanja koja se tiču ugrožavanja ptica i prirode

• Izrađen najmanje jedan predlog protokola koji je u vezi sa zaštitom ptica i prirode

• Održan najmanje jedan sastanak godišnje sa Ministarstvom zaštite životne sredine u cilju usvajanja specifičnih procedura za sprečavanje i kažnjavanje trovanja, krivolova, nezakonitog hvatanja ptica i trgovine pticama, kao i za druga pitanja koja se tiču ugrožavanja ptica i prirode

44

specifičnih procedura za sprečavanje i kažnjavanje trovanja, krivolova, nezakonitog hvatanja ptica i trgovine pticama, kao i za druga pitanja koja se tiču ugrožavanja ptica i prirode

3.3.3.1. Izrada predloga protokola u saradnji sa stručnim licima i institucijama 3.3.3.2. Iniciranje sastanaka sa Ministarstvom u cilju zagovaranja za usvajanje i primenu izrađenih protokola i preporuka

3.4. Podsticanje nadležnih državnih organa da u potpunosti transponuju i implementiraju Direktivu o pticama i Direktivu o staništima 3.4.1. Pritisak na nadležne organe putem organizovanja sastanaka sa nadležnim osobama, zajedničkog delovanja sa drugim OCD i medija da izdvajaju više sredstava i namenski ih troše za sprovođenje istraživanja, pripremu i uspostavljanje Ekološke mreže u Srbiji

• Ostvarena saradnja sa najmanje 5 OCD, R. Srbija izdvaja 30% više sredstava i nameski ih troše za sprovođenje istraživanja, pripremu i uspostavljanje Ekološke mreže u Srbiji

• Izrađen predlog za uvođenje nove vrste u Direktivu o pticama za potrebe pristupanja R. Srbije Evropskoj uniji do kraja 2020. godine

3.5. Uticaj na donosioce odluka na međunarodnom nivou u cilju zaštite životne sredine kroz delovanje sa međunarodnim partnerskim organizacijama

• Poslati izveštaji o stanju u zaštiti ptica i prirode, sa preporukama, inicijative i drugo nadležnim međunarodnim organima; poslata minimum dva dokumenta do 2020. godine

CILJ 4: POVEĆANJE SVESTI JAVNOSTI Generalni je utisak da stanovnici

4.1. Redovno prisustvo u medijima radi

obaveštavanja javnosti o aktuelnim

problemima i redovnim aktivnostima

DZPPS. Informisanje vršiti putem

• Izrađena Strategija komunikacije do kraja 2017. godine sa precizno navedenim indikatorima.

45

Srbije ne znaju mnogo o pticama i prirodi, te da nisu dovoljno svesni problema ugrožavanja ptica i njihovih staništa. Neophodna je kontinuirana edukacija i informisanje građana o ovim temama, kako bi se povećao opšti nivo znanja. Povećanje svesti javnosti o ugrožavanju i zaštiti ptica značajno bi doprinelo rešavanju ovog problema. Na taj način sprečilo bi se eventualno kršenje zakona od strane građana (nesvesno i namerno), te, nadamo se, povećao broj onih koji se zalažu za zaštitu ptica i prirode. Osim toga, neophodno je zadržati pažnju onog dela javnosti koji se interesuje za ptice i prirodu. Ovaj cilj planiramo da ostvarimo sprovođenjem sledećih zadataka:

televizije, radija i novina, kroz tekstove

informativnog i edukativnog karaktera.

4.1.1. Izrada medijske strategije odn. strategije komunikacije radi utvrđivanja pravila odnosa sa medijima

4.2. Izrada informativnog i edukativnog materijala za obaveštavanje i edukaciju šire javnosti i specifičnih grupa 4.2.1. Izdavanje lifleta o projektnim aktivnostima 4.2.2. Izdavanje edukativnog materijala 4.2.3. Nastavak izdavanja magazina za ljubitelje ptica i prirode Detlić dva puta godišnje 4.2.3.1. Obezbeđivanje većeg broja oglašivača u magazinu Detlić (samoodrživost) 4.2.4. Izrada aplikacije za raspoznavanje ptica i štampanog ilustrovanog priručnika (ključa) za prepoznavanje ptica Srbije 4.2.5. Redovno godišnje izdavanje biltena o radu Društva za članove (dostupno i online za zainteresovanu javnost) 4.2.6. Učešće u izradi informativno - edukativnih i naučno-popularnih TV filmova/emisija sa tematikom kojom se DZPPS bavi

• Izdat liflet o projektnim aktivnostima za svaki projekat kojim je ova aktivnost predviđena

• Izdata najmanje jedan edukativni materijal godišnje • Izdata dva broja magazina Detlić godišnje • Obezbeđena sredstva od reklama za finansiranje izdavanja

svakog broja Detlića • Izrađena aplikacija za Android i IOS za raspoznavanje ptica • Izdato najmanje jedno štampano izdanje ilustrovanog

priručnika (ključa) za prepoznavanje ptica Srbije • Izdat bilten o radu Društva dva puta godišnje u elektronskoj

formi • Izrađeno minimum 2 filma/emisije do kraja 2020.; objavljeni

na televiziji sa nacionalnom frekvencijom • Ukupan doseg – 10.000 ljudi godišnje obavešteno o

aktivnostima DZPPS kroz ove materijale

4.3. Redovno obaveštavanje javnosti o aktuelnim problemima i redovnim aktivnostima DZPPS kroz objave informativnog i edukativnog karaktera,

• Izrađeni protokoli za korišćenje društvenih mreža i određivanje osoba zaduženih za održavanje profila na društvenim mrežama.

• Uneto najmanje 5 vesti na sajt Društva nedeljno, svake

46

putem sajta i društvenih mreža (Facebook, Twitter, Instagram, YouTube) 4.3.1. Utvrđivanje i poštovanje protokola za pravilno korišćenje i održavanje profila na društvenim mrežama u skladu sa prirodom svake pojedinačne društvene mreže. 4.3.2. Redovno ažuriranje informacija na sajtu i društvenim mrežama 4.3.3. Kreiranje naloga na mreži LinkedIn u cilju povećanja vidljivosti prema donatorima i drugim budućim saradnicima (fizičkim i pravnim licima)

nedelje. • Javnost redovno informisana • Indikatori precizno definisani u Strategiji komunikacije • Kreiran nalog na mreži LinkedIn.

4.4. Informisanje javnosti o slučajevima uništavanja ptica i prirode (trovanja, krivolova, nezakonitog hvatanja i trgovine pticama, kao i o drugim nedozvoljenim aktivnostima) putem medija, deljenjem brošura, lifleta i kroz kampanje na društvenim mrežama

• Postavljeno najmanje 30 objava godišnje o slučajevima trovanja, krivolova, nezakonitog hvatanja i trgovine pticama

• Informisano najmanje 10.000 hiljada ljudi godišnje

4.5. Edukacija javnosti o slučajevima uništavanja ptica i prirode (trovanja, krivolova, nezakonitog hvatanja i trgovine pticama, kao i o drugim nedozvoljenim aktivnostima) izdavanjem preporuka, organizovanjem tribina, panel diskusija i predavanja, i podsticanje njihovog uključivanja u praćenje sprovođenja domaćih i međunarodnih propisa u oblasti zaštite ptica i prirode od strane nadležnih organa (javne rasprave i sl.)

• Sprovedena minimum jedna aktivnost (izdavanje preporuka, tribine, predavanje, panel diskusija...) godišnje radi edukacije javnosti o slučajevima trovanja, krivolova, nezakonitog hvatanja i trgovine pticama.

4.6. Predstavljanje rada Društva javnosti na manifestacijama koje se tiču zaštite

• Učešće na najmanje 5 manifestacija godišnje, koje organizuju druge organizacije.

47

prirode i životne sredine putem štanda 4.6.1. Učešće na manifestacijama (Noć biologije, Novosadska jesen i proleće, Supernatural festival, Greenfest itd.) 4.6.2. Organizovanje manifestacija radi obeležavanja datuma značajnih za zaštitu ptica i prirode (Dan vrabaca, Dan ptica selica…) 4.6.3. Izrada plana o uključivanju volontera u ove aktivnosti

• Organizovanje najmanje 3 akcije kojima se obeležavaju datumi značajni za zaštitu ptica i prirode.

• U Pravilnik o volontiranju i angažovanju volontera uvršten detaljan plan o uključivanju volontera u aktivnosti predstavljanja rada Društva na manifestacijama

• Najmanje 10 volontera godišnje učestvuje u ovim aktivnostima

4.7. Organizovanje redovnih aktivnosti za članove i drugu zainteresovanu javnost

4.7.1. Organizovanje izleta sa posmatranjem ptica u zaštićenim dobrima i na drugim odgovarajućim mestima. 4.7.2. Organizovanje stručnih i naučno-popularnih predavanja, debata i radionica.

• Organizovano najmanje 30 izleta za vreme Evropskog vikenda posmatranja širom Srbije za zainteresovane građane svake godine.

• U izletima za vreme Evropskog vikenda posmatranja ptica učestvovalo najmanje 700 zainteresovanih građana.

• Organizovano najmanje 5 izleta tokom proleća i leta širom Srbije za zainteresovane građane; učestvovalo najmanje 100 zainteresovanih građana.

• Organizovano najmanje četiri stručna, naučno-popularna predavanja, debate ili radionice za zainteresovane građane godišnje; učestvovalo najmanje 20 ljudi po predavanju

4.8. Edukativne radionice za decu u osnovnim školama širom Srbije kroz program OKO (Omladinski klub ornitologa) 4.8.1. Izrada strategije rada za program OKO 4.8.2. Redovno obezbeđivanje sredstava za funcionisanje programa OKO

• Izrađena Strategija rada programa OKO do kraja prve polovine 2018. godine sa detaljno navedenim indikatorima.

• Izrađen plan finansiranja programa OKO do kraja prve polovine 2018. godine.

• Imenovane osobe odgovorne za sprovođenje strategije i plana finansiranja programa OKO.

4.9. Edukacija o ugrožavanju i zaštiti ptica i prirode za udruženja građana koja svojim aktivnostima negativno utiču na stanje prirode, kao i sa onima koji mogu

• Najmanje 2000 članova iz 50 udruženja lovaca kroz radionice, predavanja, edukativni materijal naučilo da bolje raspoznaje ptice i štiti ih u prirodi do kraja 2020. godine.

• Najmanje 500 članova iz 20 udruženja ribolovaca kroz

48

doprineti očuvanju prirode 4.9.1. Podizanje nivoa informisanosti i obrazovanosti članova udruženja lovaca o zaštiti divljih ptica i prirode 4.9.2. Podizanje nivoa informisanosti i obrazovanosti članova udruženja ribolovaca o zaštiti divljih ptica i prirode 4.9.3. Podizanje nivoa informisanosti i obrazovanosti članova poljoprivrednih stručnih službi i udruženja poljoprivrednka o zaštiti divljih ptica i prirode 4.9.4. Podizanje nivoa informisanosti i obrazovanosti članova udruženja golubara o zaštiti divljih ptica i prirode 4.9.5. Podizanje nivoa informisanosti i obrazovanosti članova udruženja šumarskih inženjera i tehničara Srbije o zaštiti divljih ptica i prirode

4.9.6. Podizanje nivoa informisanosti i obrazovanosti o zaštiti divljih ptica i prirode članova drugih udruženja koja svojim aktivnostima mogu uticati na dobrobit ptica i prirode

radionice, predavanja, edukativni materijal naučilo da bolje raspoznaje ptice i štiti ih u prirodi do kraja 2020. godine.

• Najmanje 10 poljoprivrednih stručnih službi obučeno za edukaciju poljoprivrednika u vezi sa biološkom kontrolom i zaštitom ptica na poljoprivrednim površinama.

• Najmanje 500 poljoprivrednika kroz radionice, predavanja, edukativni materijal naučilo značaj zaštite ptica na pojoprivrednim površinama do kraja 2020. godine.

• Najmanje 1000 članova iz 50 udruženja golubara kroz radionice, predavanja, edukativni materijal naučilo da bolje raspoznaje ptice i štiti ih u prirodi do kraja 2020. godine.

• Najmanje 50 članova Udruženja šumarskih inženjera i tehničara Srbije kroz radionice, predavanja, edukativni materijal naučilo da bolje raspoznaje ptice i štiti ih u prirodi do kraja 2020. godine.

• Ostvarena saradnja sa najmanje još jednim udruženjem koje nije iz gorenavedenih grupa, i povećan znanje njihovih članova o pticama u Srbiji, njihovom značaju i zaštiti do kraja 2020. godine

CILJ 5: POVEĆANJE KAPACITETA DRUŠTVA Naglim razvojem Društva, postalo je jasno da dosadašnji način funkcionisanja ima svoje manjkavosti koje treba ispraviti kako bi se održala funcionalnost i povećala uspešnost rada Društva, za šta je neophodna bolja organizacija

5.1. Izrada kratkoročne i dugoročne strategije rada Društva radi određivanja prioriteta u sprovođenju aktivnosti i propratnih dokumenata. 5.1.1. Izrada strategija rada sa jasno određenim ciljevima i zadacima 5.1.2. Izrada novog Statuta koji će ispratiti promenu organizacione i upravljačke strukture Društva.

• Izrađena Strategija rada Društva za period 2017-2020. godine do septembra 2017.

• Izrađena Strategija rada Društva za period 2020-2024. godine do polovine 2020. godine.

• Izrađen i usvojen novi Statut Društva do polovine decembra 2017. godine.

49

rada i povećanje kapaciteta Društva. Ovaj cilj planiramo da ostvarimo sprovođenjem sledećih zadataka:

5.2. Razvijanje organizacione strukture Društva u cilju uspostavljanja jasne organizacije rada, definisanja hijerarhije i komunikacije. 5.2.1. Sistematizacija radnih mesta 5.2.2. Određivanje skale odgovornosti i hijerarhijske strukture 5.2.3. Izrada prokola rada i drugih dokumenata koji su zakonom obavezni i onih koji olakšavaju rad Društva 5.2.4. Organizovanje redovnog okupljanja zaposlenih i volontera - team building

5.2.5. Osnivanje Kolegijuma koordinatora projekata

• Izrađen pravilnik o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta do kraja 2017.

• Izrađen Pravilnik o radu do kraja 2017. • Izrađen Akt o unutrašnjem uzbunjivanju do kraja 2017.

godine. • Izrađen Akt o proceni rizika do kraja 2017. godine. • Izrađen Pravilnik o finansijskom poslovanju do kraja 2017.

godine. • Izrađen Pravilnik o upravljanju ljudskim resursima do kraja

2017. godine. • Izrađene administrativne procedure do kraja 2017. godine. • Izrađen Plan komunikacije do kraja 2017. godine. • Izrađen Pravilnik o volontiranju i angažovanju volontera do

kraja 2017. godine. • Izvršena tranzicija i izmena rukovodećeg kadra do kraja

2017. godine • Organizovano najmanje jedno okupljanje zaposlenih godišnje • Kolegijum počeo sa radom 01.01.2018. • Održan jedan sastanak Kolegijuma mesečno, svakog meseca

5.3. Izgradnja kapaciteta u cilju povećanja efikasnosti rada i stručnosti zaposlenih. 5.3.1. Angažovanje novih zaposlenih (izvršni direktor, finansijski direktor) i obezbeđivanje sredstava za povremeno angažovanje stručnih lica (pravnik, osoba za održavanje računara) 5.3.2. Organizovanje stručnih obuka i usavršavanja zaposlenih shodno radnom mestu

• Angažovani izvršni i finansijski direktori na period od minimum četiri godine

• Obezbeđena sredstva za povremeno angažovanje pravnika i osobe za održavanje računara (projektno)

• Organizovana minimum jedna obuka godišnje za svakog zaposlenog

5.4. Obezbeđivanje sredstava za rad Društva 5.4.1. Redovna izrada finansijskog plana za dvogodišnji period 5.4.2. Izrada strategije prikupljanja novčanih sredstava

• Na kraju svake godine izrađen finansijski plan za naredne dve godine

• Izrađena i na kraju svake godine redovno ažurirana strategija prikupljanja novčanih sredstava

• Redovni nadzor potrošnje sredstava i revizija planova u skladu sa okolnostima

• Nabavljena oprema neophodna za rad Društva

50

5.4.3. Nabavka opreme neophodne za rad 5.5. Razvijanje mreže članova Društva 5.5.1. Povećanje broja članova sa akcentom na pronalaženje načina kako “like” stranica na društvenim mrežama pretvoriti u članstvo

5.5.2. Pravljenje redovnog plana aktivnosti u kojima mogu učestvovati članovi (predavači na radionicama, učešće na izletima, vodiči izleta, učešće na manifestacijama…) 5.5.3. Otvaranje kancelarije u Beogradu i formiranje ogranaka u drugim krajevima Srbije.

• Povećan broj članova za 30% svake godine u odnosu na prethodnu godinu

• Početkom godine izrađen plan aktivnosti Društva u kojima mogu učestvovati članovi za tekuću godinu

• Otvorena kancelarija u Beogradu i obezbeđena sredstva za njeno održavanje

• Formiranje centara i sistema delegata u svim okruzima Srbije

5.6. Razvijanje mreže volontera

5.6.1. Izrada strategije za rad sa volonterima (formiranje različitih grupa u odnosu na potrebe: istraživačka, zbrinjavanje ptica, aktivna zaštita, nastupi na manifestacijama…; nagrađivanje volontera…) 5.6.2. Sprovođenje programa za edukaciju volontera

• Izrađen Pravilnik o volontiranju i angažovanju volontera do kraja 2017. godine.

• Osmišljen plan i program rada za volontere • Osmišljen i uspostavljen najmanje jedan volonterski program

godišnje

5.7. Povećanje vidljivosti rada Društva 5.7.1. Redovno ažuriranje informacija na sajtu 5.7.1.1. Angažovati osobu koja će se baviti ažuriranjem sajta 5.7.2. Povećanje vizuelnog identiteta Društva 5.7.3. Redovno informisanje članstva i

• Uneto najmanje 5 vesti na sajt Društva nedeljno, svake nedelje.

• Imenovana osoba zadužena za unos sadržaja na sajt. • Izrađen plan razvoja vizuelnog identiteta Društva do

polovine 2018. • Povećan vizuelni identitet za 50% do kraja 2020. • Postavljena najmanje jedna vest nedeljno o aktivnostima

Društva na društvenim mrežama ili u drugim medijima • Organizovane dve skupštine Društva godišnje, u martu i na

jesen

51

šire javnosti o aktivnostima Društva putem medija i društvenih mreža 5.7.4. Redovno organizovanje godišnjih sastanaka za izveštavanje članstva o radu Društva 5.7.5. Redovno izdavanje časopisa Ciconia i magazina Detlić

• Izdata dva broja magazina Detlić godišnje • Izdat jedan broj časopisa Ciconia godišnje

5.8. Aktivnije učešće u radu koalicija i asocijacija kojih je Društvo član (BirdLife International, Koalicija 27, See-net, EVS, CEEweb for Biodiversity) 5.8.1. Određivanje prioriteta u radu u ovim asocijacijama, razvijanje specifičnih strategija rada za svaku pojedinačnu asocijaciju/koaliciju 5.8.2. Imenovanje osobe odgovorne za rad sa svakom pojedinačnom asocijacijom/koalicijom

• Izrađen plan učešća u radu asocijacija/koalicija čiji je Društvo član, do kraja prve polovine 2018. godine.

• DZPPS postalo punopravni partner partnerstva BirdLife International do kraja 2020. godine

• Imenovane osobe zadužene za rad sa asocijacijama/ koalicijama

rezultat procesa strate[kog...

Documents