rezultati istrazivanja potreba, interesovanja i stavova mladih u obrenovcu oktobar 2009

IZVEŠTAJ O ISTRAŽIVANJU POTREBA, INTERESOVANJA I STAVOVA MLADIH U OBRENOVCU

CILJEVI I ZAKLJUČCI

Opština Obrenovac, prema popisu iz 2002 godine, ima oko 15 100 mladih uzrasta 14-30 godina; od toga je oko 7400 žena i oko 7700 muškaraca. Neminovno je da je većina mladih, kako u Obrenovcu, tako i u drugim opštinama i gradovima u Srbiji, suočena sa brojnim izazovima koji utiču na kvalitet njihovog života.

U opštini Obrenovac, do sada je sprovedeno samo jedno istraživanje o položaju i potrebama mladih. Iako je to istraživanje sprovedeno u relativno skorije vreme, u 2007. godini, nedovoljno je objektivnih podataka o potrebama i problemima mladih, tako da ni zaposleni u lokalnoj samoupravi, ni šira javnost nisu dovoljno informisani, niti mogu da definišu prioritete za njihovo rešavanje.

Ovo istraživanje predstavlja pokušaj da se sazna šta je to što mlade muči, koje su njihove goruće potrebe i problemi, kao i na koji način je moguće izaći u susret mladima kako bi se rešili njihovi problemi i zadovoljile njihove potrebe.

Istraživanje je pre svega imalo za cilj utvrđivanje potreba, interesovanja i stavova mladih u Obrenovcu, a sve to u cilju svrsishodnijeg planiranja budućih akcija namenjenih mladima, kao i u cilju dugoročne politike posvećene rešavanju problema mladih kao grupe sa specifičnim potrebama. Konkretan cilj istraživanja jeste da, na osnovu dobijenih rezultata, institucije i organizacije koje se bave mladima zajedno sa Gradskom opštinom Obrenovac razviju Lokalni akcioni plan za mlade i time unaprede položaj mladih u Obrenovcu.

Istraživanje je neosporno dalo obilje korisnih informacija. Ipak, ukoliko se ova saznanja ne iskoriste i ne posluže kao osnova za konkretne akcije ka rešavanju problema koje su mladi Obrenovčani uočili, sva saznanja ostaće samo hrpa procenata.

Rezultati istraživanja suočavaju nas sa konfliktnom situacijom u kojoj se mladi u Obrenovcu nalaze. Konflikt se odražava na različitim nivoima. Mladi izražavaju spremnost i zainteresovanost za različite vidove neformalnog obrazovanja, dok je iskustvo sa takvim vidovima edukacije veoma skromno. Spremnost za uključivanje u aktivno donošenje odluka znatno je veća od stvarnog angažovanja u donošenju takvih odluka. Želja za putovanjima znatno je veće od mogućnosti koje mladi za to imaju... Ovo su samo neki od primera raskoraka između onoga što mladi zaista žele i onoga što zapravo čine ili imaju mogućnosti da učine. Sve ovo u velikom meri ukazuje nam i na inertnost mladih koja pre svega proizilazi iz nedovoljne informisanosti i nedovoljnog isticanja važnosti kako aktivnog odnosa prema društvu (kroz aktivno učešće u rešavanju lokalnih problema, kroz angažovanje u očuvanju životne sredine i slično) tako i aktivnog odnosa prema ličnom i profesionalnom razvoju (kroz konzumiranje različitih kulturnih sadržaja, kroz aktivno traženje posla i slično).

Evidentno je da mladi žele promenu, ali najveći deo njih nije spreman da u tome aktivno da svoj doprinos. 83% mladih nikada nije učestvovalo u rešavanju nekog lokalnog problema, a to može biti posledica nedovoljne informisanosti ili nedostatka podrške odraslih. Iako više od polovine mladih ne zna ili smatra da ne može da rešava lokalne probleme, 40% mladih je zainteresovano da doprinese boljem životu u Obrenovcu i može biti nosilac talasa promena. Polarizovanost mladih primećuje se i kod pitanja u vezi prepoznatljivosti rada Kancelarije za mlade. Naime, oko 30% mladih ne zna ništa ni o Kancelariji za mlade, oko 40% mladih je čulo za Kancelariju, ali nije upoznato sa njenim radom, dok je samo 3% učestvovalo u nekim aktivnostima. Ipak, nasuprot malom stepenu dosadašnjeg angažovanja (3%), oko 25% mladih zainteresovano je da se uključi u aktivnosti Kancelarije za mlade.

Ovo istraživanje može poslužiti kao dobar podsticaj za mlade ljude koji žele da nešto promene i spremni su da se aktiviraju, kao i za starije koji žele da ulepšaju i olakšaju mladost svojoj ili nečijoj deci (roditelji, nastavnici, predstavnici lokalnih vlasti…). Ukoliko svako od nas načini bar mali korak u tom pravcu, sledeće istraživanje će neosporno dati potpuno drugačije rezultate.

REALIZACIJA ISTRAŽIVANJA I OPIS UZORKA

Istraživanje je sprovela Kancelarija za mlade Gradske opštine Obrenovac u organizaciji i uz stručnu pomoć Grupe “Hajde da…“ kao i MZ GO Obrenovac. Istraživanje je realizovano tokom septembra i oktobra 2009. godine. Podaci su prikupljeni terenskom anketom na prigodnom uzorku mladih starosti 15 do 30 godina. Uzorak je realizovan anketiranjem u srednjim školama i anketiranjem preko mesnih zajednica. Ukupno je ispitano 500 mladih

Obrenovčana/ki. 38% realizovanog uzorka ostvareno je anketiranjem u srednjim školama u Obrenovcu ( Tehnička škola Obrenovac, Gimnazija u Obrenovcu i Poljoprivredno-hemijska škola Obrenovac), dok je 62% uzorka realizovano anketiranjem preko mesnih zajednica(Dudovi, Rvati, II Mesna zajednica, III Mesna zajednica, Zabrežje, Zvečka, Krtinska, Urovci, Ratari, Belo polje, Mislođin, Jasenak, Draževac, Baljevac, Konatice, Poljane, Barič, Mala Moštanica, Stubline, Veliko polje, Piroman,Trstenica, Grabovac, Dren, Orašac, Ljubinić, Vukićevica, Skela, Ušće).

Starosna struktura uzorka

15-19 god, 45%

20-24 god, 30%

25-30 god, 25%

* Za 4% ispitanika nedostaje podatak o godinama i polu

Struktura uzorka prema polu

Ženski, 49% Muški , 51%

Mladi uzrasta 15-19 godina činili su 45% uzorka, mladi uzrasta 20-24 godina 30% uzorka, dok je uzrasni segment 25-30 godina zastupljen u 25% slučajeva.

51% uzorka činili su muškarci, dok su žene činile 49% uzorka.

Prosečna dužina stanovanja u Obrenovcu na celokupnom uzorku je 19 godina.

Struktura uzorka s obzirom na bračni status

U braku , 11%

Neoženjen/neudata,

88%

Razveden/a , 1%

* Za 11% ispitanika nedostaje podatak o bračnom statusu

Prosečna dužina stanovanja u Obrenovcu

14 god

21 god

26 god

19 godTotal

15-19 god

20-24 god

25-30 god

PREGLED REZULTATA ISTRAŽIVANJA

Opšti stav

Uopšteno gledano, koliko ste zadovoljni mogućnostima koje mladi u Obrenovcu imaju?

22%

30%37%

37% 39%28%

41%

12% 11% 11% 17%1% 0% 1%

18% 14%19%

28%32%

Total 15-19 god 20-24 god 25-30 god

Uopšte nisam zadovoljan/na Nisam zadovoljan/na

I jedno i drugo Zadovoljan/na sam

Veoma sam zadovoljan/na

Po Vašem mišljenju, da li su mogućnosti koje mladi u Obrenovcu imaju, iste ili drugačije od onih koje mladi u drugim opštinama u

okruženju (tj. drugim opštinama u Beogradu) imaju?

7%

41%38%

46%43%

41% 58%

7% 5%11% 8%

2% 2% 3% 1%

8% 7%10%

26%37%


Znatno bolje nego u drugim opštinamaBolje nego u drugim opštinama Podjednake kao u drugim opštinama Gore nego u drugim opštinama Znatno gore nego u drugim opštinama

Nešto preko 50% mladih u Obrenovcu nezadovoljno je mogućnostima koje im se u toj opštini pružaju, dok je tek nešto više od 10% mladih zadovoljno mogućnostima koje imaju u Obrenovcu. Kada je zadovoljstvo u pitanju, nema značajnih razlika s obzirom na starost ili pol.

U skladu sa opštim zadovoljstvom, oko 45% mladih procenjuje da su mogućnosti mladih u Obrenovcu lošije nego u drugim opštinama u Beogradu, 46% mladih smatra da su mogućnosti koje oni imaju iste kao i mogućnosti koje imaju mladi u drugim beogradskim opštinama, dok ispod 10% mladih smatra da su u Obrenovcu mogućnosti bolje nego u drugim opštinama u Beogradu.

Obrazovanje

Da li srednju školu pohađate, tj. ukoliko ste već završili srednju školu, da li ste je pohađali u Obrenovcu ili van Obrenovca?

74%

7%

26%

81%68%

93%

32%19%


U Obrenovcu U nekom drugom mestu

Koja od narednih tvrdnji važi u Vašem slučaju?

(Mladi koji pohađaju/pohađali su srednju školu u Obrenovcu)

80%

15%14%

11% 9% 6%18%

75% 71%76%

11%14%


To je bila neka druga škola izvan Obrenovca

To je bila neka druga škola u Obrenovcu

Bila je moj prvi izbor

Nešto ispod 20% mladih pohađa ili je pohađalo srednju školu izvan Obrenovca. Ovakva situacija je bila značajno češća pojava među starijim generacijama (tj. među mladima starosti 25-30 godina) nego što je sada (tj. među mladima starosti 15-19 godina).

Za oko 90% mladih koji upisuju srednju školu u Obrenovcu, Obrenovac i jeste prvi izbor. Sa druge strane, oko 10% njih radije bi pohađalo srednju školu izvan Obrenovca. Ključni razlog za nepohađanje srednje škole u Obrenovcu jeste nepostojanje željenog obrazovnog profila u toj opštini.

Kada su u pitanju sredstva i uslovi za rad, mladima koji pohađaju srednju školu u Obrenovcu najviše nedostaje računarski centar (49%), učenički klub/prostor za učenike (37%) i bolji nastavni kabineti (36%). Muškarcima nedostaje bolja fiskulturna sala značajno više nego devojkama.

Šta planirate nakon završetka srednje škole?

(Mladi koji trenutno pohađaju srednju školu)

Počeću da radim , 10% Nastaviću

školovanje, 68%

Još uvek nisam

siguran/na, 22%

Nešto manje od 70% mladih koji trenutno pohađaju srednju školu, planira da nastavi školovanje po završetku srednje škole. 10% je rešeno da počne da radi nakon završetka srednje škole, dok je oko 22% još uvek neodlučno. Ključni razlozi za nenastavljanje daljeg školovanja jeste nedostatak želje da se dalje uči (39%) i želja da se što pre krene sa zarađivanjem (36%).

Da li ste ikada pohađali neke seminare, treninge, kurseve, kreativne radionice ili slične edukacije koje su se održavale

nezavisno od Vaših školskih obaveza?

43%

33%28%

18% 15% 17% 23%

13% 15% 12% 12%

38% 33%37%

32%31%


Ne, nikada Da, jednom

Da, dva do četiri puta Da, pet puta i više

U kojoj meri ste zainteresovani za ovakve sadržaje, tj. ovakve vidove učenja?

4%

15%11%

28%35%

26% 22%

41%33%

43% 51%

12% 9% 16% 10%

6% 3%8%14%14%


Uopšte nisam zainteresovan/na Nisam zainteresovan/na

Neodlučan/na sam Zainteresovan/na sam

Veoma sam zainteresovan/na

38% mladih nikada nije pohađalo bilo kakve seminare, treninge, kurseve, kreativne radionice ili slično, 31% je sa ovakvim sadržajima imalo iskustva samo jednom, dok je približno isti procenat mladih ovakve sadržaje pohađao dva ili više puta.

U većini slučajeva pohađani su kursevi stranih jezika (30%) ili kursevi računara (28%). Očekivano, specijalistički kursevi značajno se češće pohađaju u slučaju mladih od 20 do 30 godina.

Nešto preko 50% mladih saopštava da je zainteresovano za različite vidove neformalnog obrazovanja. Ovakav vid učenja značajno je popularniji među pripadnicama ženskog pola.

Najveća zainteresovanost postoji za kurseve stranih jezika (47%) i za kurseve rada na računaru (39%).U slučaju ženskog pola, postoji značajno veće interesovanje za kurseve stranih jezika i kurseve životnih veština, nego što je to u slučaju muškaraca.

Kako biste procenili Vaše znanje engleskog jezike?

14%

16%21%

37%

33%

37%40%

21%

25%

20%17%

11% 17% 8% 4%

12% 14%9%

25%20%


Veoma loše Loše Osrednje

Dobro Veoma dobro

Nešto više od 30% mladih procenjuje svoje znanje engleskog jezika kao dobro ili veoma dobro. Ipak, tek nešto preko 10% njih poseduje neki od sertifikata.

Mladi starosti 15-19 godina značajno su skloniji da svoje znanje engleskog jezika procene kao veoma dobro. Sa druge strane, mladi starosti 25-30 godina znatno ređe od ostalih mladih procenjuju svoje znanje engleskog jezika kao veoma dobro.

Kada je u pitanju đački parlament, koja od sledećih tvrdnji važi u Vašem slučaju?

(Mladi koji trenutno pohađaju srednju školu)

Kada je u pitanju đački parlament, koja od sledećih tvrdnji važi u Vašem slučaju?

18%

31%

30%

4%

5%

1%

12%Ne postoji u mojoj školi

Ne znam da postoji u mojoj školi

Znam da postoji u mojoj školi

Znam ko je predstavnik mog odeljenja uparlamentu

Informišem se o radu đačkog parlamenta

Član sam parlamenta

Imam funkciju u parlamentu

30% mladih koji trenutno pohađaju srednju školu saopštava da đački parlament ne postoji u njihovoj školi ili da oni o tome nisu informisani. Nešto preko 30% njih zna da parlament postoji, ali nije upućeno u rad parlamenta. Oko 35% zna ko je predstavnik odeljenje u parlamentu ili se aktivno informiše o radu parlamentu. Tek oko 5% mladih je član parlamenta ili ima funkciju u parlamentu.

Devojke su u značajno većem stepenu informisane o radu đačkog parlamenta nego što su to muškarci.

Čak i ako bi im se za to pružila mogućnost, oko 44% mladih koji pohađaju srednju školu saopštava da se ne bi se uključilo u rad parlamenta. Postoji izražena polarizacija s obzirom na pol; dok je nespremnost za uključivanje u rad parlamenta u slučaju muškaraca čak oko 60%, u slučaju devojaka njih preko 70% bi bilo spremno da se uključi u rad parlamenta. Zainteresovanost devojaka za uključenje u rad parlamenta u većini slučajeva se zadržava na poboljšanju ponude van-nastavnih aktivnosti.

Manje od 5% mladih koji pohađaju srednju školu smatra da đački parlament zaista doprinosi poboljšanju položaja i prava đaka. Kao ključni problem za nedovoljni uticaj đačkog parlamenta ističe se nedovoljna podrška uprave škole.

Kultura, sport i rekreacija

Na koji način najčešće provodite slobodno vreme?

41%37%

43%

36%41% 40%

33%

28%

40%36%

32% 32%

39%

25%

30%

38%

22%24%

18%

29% 29%

10%5%

10%

17%

9%12%

7% 7%

40%34%

42%

27%

37%

26%30% 29%


Kod kuće, uz kompjuter/Internet Sa društvom, na sedeljkama ili drugim okupljanjima

Kod kuće, slušam muziku Kod kuće, uz TV

Rekreativno se bavim sportom Izlazim u kafiće i kluboveKod kuće, uz čitanje Kod kuće, u druženju sa porodicom

Odlazim na različita kulturna dešavanja Bavim se umetnošću

Mladi najčešće provode slobodno vreme kod kuće (uz kompjuter/Internet ili slušajući muziku) ili sa društvom (na sedeljkama ili drugim okupljanjima). Odlazak na različita kulturna dešavanja znatno je češći u slučaju mladih starijih od 25 godina.

Žene su sklonije od muškaraca da slobodno vreme provode kod kuće čitajući ili u druženju sa porodicom. Muškarci značajno češće provode slobodno vreme tako što se rekreativno bave sportom.

Udeo žurki značajno je veći od udela svih drugih dešavanja; čak oko 70% svih dešavanja (sa liste navedenih) kojima su mladi prisustvovali u poslednjih šest meseci odlazi na žurke. Bioskop i pozorište značajno se ređe posećuju u slučaju mladih starosti 15-19 godina, dok se žurke u tom uzrastu značajno češće posećuju. Žurke su popularnije među muškarcima nego među ženama.

Koliko puta ste u poslednjih 6 meseci bili na sledećim dešavanjima? - Udeo u odnosu na

sve posete

Bioskop, 10%

Muzicki koncerti,

11%

Žurke, 69%

Galerije, 2%

Muzeji, 3%

Pozoriste, 4%

Šta po Vašem mišljenju nedostaje u Obrenovcu da bi mogućnosti za provođenje slobodnog vremena

bile veće?

63%

46%

40%37%

23%

46%

26%

34%

24%

16%

5%2%

6%10%

56% 54%53%

26%

39%

48%


Veća ponuda sportskih sadržaja Veći broj klubova

Veća ponuda kulturnih dešavanja Veći broj kafića

Drugo

Preko 50% mladih smatra da Obrenovcu nedostaje veća ponuda sportskih sadržaja kako bi mogućnosti za provođenje slobodnog vremena bile veće. Mladi starosti 25-30 godina, značajno češće ističu važnost ponude kulturnih dešavanja, dok su mladi uzrasta 15-19 godina značajno skloniji da istaknu potrebu za većim brojem kafića.

Žene su sklonije da istaknu važnost veće ponude kulturnih dešavanja, dok je ponuda sportskih sadržaja važnija u slučaju muškog pola.

Koliko knjiga ste pročitali u poslednja 3 meseca, nezavisno od Vaših

školskih/fakultetskih obaveza?

30%

23%

32%

18% 17% 18%18% 19% 19%15%

37%37%

41%

28%27%

21%


Nijednu

Jednu

2-3

Više od 3

Šta biste rekli, šta je to što bi u opštini trebalo da se poboljša kako bi mladi više posećivali

kulturna dešavanja?

57%

29%

38%

32%28%

36%32%

28%

38%

31%

22% 21%23% 22%

50%

54%

45%

29%32%

36%


Uskladiti ponudu sa potrebama mladih

Bolje informisanje mladih o aktuelnim kulturnim dešavanjima

Povoljnije cene karata/ulaznica za mlade

Raznovrsnija ponuda kulturnih dešavanja

Veća ponuda kulturnih dešavanja

37% mladih kaže da nije pročitalo nijednu knjigu, a ovaj procenat je značajno veći u slučaju muškaraca (51%).

Mladi smatraju da bi najpre trebalo uskladiti ponudu sa potrebama mladih kako bi oni više posećivali kulturna dešavanja.Oko 15% mladih u Obrenovcu, bavi se nekom vrstom umetnosti. Bavljenje umetnošću značajno je češće u uzrastu 15-19 godina. Oko 60% mladih se ne bavi umetnošću, niti izražava želju za tim.

Muzika i igra su najpopularniji vidovi umetnosti među mladima. Igra, kao i slikarstvo i vizuelne umetnosti, značajno su popularniji među pripadnicama ženskog pola. Čak 50% muškaraca saopštava da nisu zainteresovani ni za jednu vrstu umetnosti.

Manje od 10% mladih smatra da su mogućnosti za bavljenje umetnošću u Obrenovcu dobre ili veoma dobre.

Sport

Da li se bavite nekim sportom, barem jednom nedeljno?

9%

50%

62%

30%24%

29%

15%

3%

26%

56%56%

41%


Da, profesionalno

Da, samo rekreativno

Ne

Šta biste rekli, šta je ključni razlog zbog koga se ne bavite sportom? - Mladi koji se na bave

sportom

50%

10%16%

4% 6%3%

25%28% 29%

16%

54%

65%

52%

9%12%

5%


Nemam vremena Nemam finansijskih mogućnosti

Ponuda je nezadovoljavajuća Mrzi me

Oko 30% mladih ne bavi se sportom; oko 55% radi to samo rekreativno, dok se profesionalno bavi oko 15% mladih. Mladi starosti 25-30 godina, kao i pripadnice ženskog pola bave se sportom značajno manje. Nedostatak vremena ističe se kao ključni razlog za nebavljenje sportom (54%). Kao sledeći razlog, mladi ističu to da ih mrzi da se bave

sportom (25%).

Među mladima koji se bave sportom, fudbal je najpopularniji među muškarcima (60%), a odbojka među devojkama (35%). 27% muškaraca bavi se košarkom, a 16% žena atletikom.

Postoji umereno zadovoljstvo mogućnostima za bavljenje sportom u Obrenovcu. Ipak, mladi starosti 15-19 godina koji se značajno više profesionalno bave sportom, značajno su nezadovoljniji mogućnostima koje im se za to pružaju u Obrenovcu.

Kada je sportska ponuda u pitanju, najviše nedostaju sportski tereni (46%). Nakon toga ističu se baloni za tenis/fudbal... (31%) i biciklistička staza (29%). Pripadnice ženskog pola značajno više ističu nedostatak staza za trčanje nego što je to slučaj sa muškarcima.

Aktivizam i volonterizam

U kojoj meri ste zainteresovani za učešće u rešavanju različitih problema u Obrenovcu (npr. problem vršnjačkog nasilja,

zloupotrebe psiho-aktivnih supstanci...)

10%

19%21%

25%19% 31%

29%

30%33%

28%23%

11% 14% 10% 6%

14% 17%15%

25%21%


Uopšte nisam zainteresovan/na Nisam zainteresovan/na

Neodlučan/na sam Zainteresovan/na sam


Da li ste ikada učestvovali u akciji rešavanja nekog lokalnog problema u Obrenovcu?

Ne, 83%

Da, 17%

Čak 35% mladih nije zainteresovano za učešće u rešavanju različitih lokalnih problema. Sa druge strane, oko 40% mladih zainteresovano je za takvo učešće. Pripadnice ženskog pola značajno su više zainteresovane za ovakvo angažovanje. Zainteresovanost za učešće u rešavanju lokalnih problema korelira sa procenom sopstvenih znanja i sposobnosti.

83% mladih nikada nije učestvovalo u rešavanju nekog lokalnog problema. Kao ključni razlog za neučestvovanje u rešavanju lokalnih problema ističe se neinformisanost (45%); ovaj razlog znatno se češće pominje među mladima starosti 15-19 godina. Nezainteresovanost za takvu vrstu problema značajno se češće ističe među mladima starosti 20-24 godina

Da li ste član...? - % odgovora "Da"

15%

4%8%8%

10%6%5%

1%

7% 7%3% 5%

2%

62% 61% 62% 63%

16%10%

21%18%

9%5%


Sportski klub, društvo Podmladak političke partije

KUD (kulturno-umetničko društvo) NVO ili UG (udruženja građana)

Đački parlament Nisam član nijedne organizacije

Nešto više od 60% mladih nije član nijednog kluba/društva/udruženja. Oko 15% mladih ima članstvo u nekom sportskom klubu/društvu, a 9% je podmladak neke političke partije (značajno više u slučaju mladih starosti 25-30 godina, 18%).

Volontiranje

Da li ste ikada volontirali u nekoj organizaciji/instituciji ili slično u Obrenovcu?

Ne, 80%

Da, 20%

Šta su po Vama ključni razlozi za volonterski rad?

52%

60%

46%42%

33%

48%

14%

6%

19%22%

52%54%

50%

36%

50% 51%


Sticanje novih znanja i iskustva

Druženje, upoznavanje drugih ljudi

Osećaj korisnosti i doprinosa rešavanju problema

Sticanje reference ili preporuke

Oko 80% mladih nikada nije volontiralo u nekoj organizaciji ili instituciji u Obrenovcu. Mladi koji su imali iskustva sa volontiranjem, o tome su se uglavnom informisali preko prijatelja ili poznanika (68%).

Sticanje novih znanja i iskustava (52%) i druženje, upoznavanje drugih ljudi (50%) ključni su razlozi za volontersko angažovanje. Osećaj korisnosti i doprinosa rešavanju problema pominje se u 42% slučajeva dok se sticanje reference ili preporuke pominje u 14% slučajeva. Sticanje reference ili preporuke značajno je važnije mladima starosti 25-30 godina.

Kao ključni razlozi za nepraktikovanje volonterskog rada ističu se nezainteresovanost za rad koji nije plaćen (62%) i nedovoljna informisanost o volonterskom radu (44%).

Među mladima starost 25-30 godina značajno češće se pominje to da mladi koji volontiraju uglavnom rade samo tehničke stvari.

Šta mislite, u kojoj oblasti u Obrenovcu je najpotrebnije volontersko angažovanje mladih?

52%

36% 38%36% 38% 37%35%

24%

36%

52%

33%28%

37% 35%

14%

22%

29%

46% 46%44%

39%38%32%

20%


EkologijaPomoć i podrška siromašnima Organizacija dešavanja (kulturnih, sportskih, zabavnih...)

Pomoć i podrška osobama s invaliditetom, ili obolelima Pomoć i podrška deci Pomoć i podrška starima

Ekologija (46%) se opaža kao oblast u kojoj je volonterski rad najpotrebniji u Obrenovcu.

Mladi starosti 25-30 godina skloniji su da istaknu važnost pomoći i podrške osobama s invaliditetom, ili obolelima, kao i pomoći i podrške starima.

Pripadnice ženskog pola sklonije su da istaknu važnost pomoći i podrške deci.

ZapošljavanjeKada je radni odnos u pitanju, koja od narednih tvrdnji važi u Vašem slučaju?

15%0%

18%6%

0%

12%

11%

2%

3%

5%

7%

1%

9%

14%

3%

1%

60%

97%

13%

1%

36%

13%

11%

21%1%

40%


U stalnom radnom odnosu U privremenom/honorarnom radnom odnosu

Ne radi, bio/la zaposlen ranije, ponovo traži posao Ne radi, bio/la zaposlen i sada ne traži posao

Ne radi, nije bio/la zaposlen, ali sada traži posao Ne radi, nije bio/la zaposlen i sada ne traži posao

Ne radi, još uvek se školuje

Oko 36% mladih uzrasta 25-30 godina u stalnom je radnom odnosu, dok je 21% u privremenom odnosu; oko 25% mladih ovog uzrasnog segmenta trenutno je u procesu traženja posla, dok se 13% i dalje školuje.

Među mladima koji su u radnom odnosu nešto manje od 50% njih radi izvan Obrenovca. Kao ključni razlozi za rad izvan Obrenovca ističu se bolja plata (51%) i nedostatak ponude poslova u Obrenovcu generalno (47%).

Čak 64% mladih koji su u radnom odnosu radi izvan struke.

Među mladima koji ne pohađaju srednju školu niti su zaposleni, njih oko 60% nalazi se na evidenciji NZS, dok je oko 13% mladih učlanjeno u neku omladinsku zadrugu.

Da li ste čuli za...?

76%

22%

46%

32%

24%

41%

22%

14%

32%

23%23%

36%

14% 14%

64%

77%

47%52%

39% 37%


Sajmove zapošljavanja Obuke za aktivno traženje posla Profesionalnu orijentaciju Karijerno vođenje i usavršavanje Nisam čuo/la ni za šta od navedenog

Da li ste ikada imali iskustva sa nekim od ovih sadržaja?

19%

3%

15%

8% 6%10%

3% 4% 2%5%

71%

85%

68%

53%

16%

32%

3%

20%

11%8%


Sajmovi zapošljavanja Obuke za aktivno traženje posla Profesionalna orijentacija Karijerno vođenje i usavršavanje Nisam ima/la iskustva ni sa čim od navedenog

Kada su u pitanju različiti sadržaji vezano za proces izbora profesije i proces zapošljavanja, mladi su najviše upoznati sa sajmovima zapošljavanja (oko 64% njih je čulo za ovakve događaje) dok su najmanje upoznati sa karijernim vođenjem i usavršavanjem (22%). Čak 23% mladih nije čulo ni za šta od navedenog (značajno više u slušaju mladih starosti 15-19 godina).

Oko 70% mladih nije imalo nikakvih iskustava sa navedenim sadržajima.

Kada su u pitanju veštine pisanja CV-a (tj. lične biografije), motivacionog pisma i ponašanje tokom intervjua, kako

procenjujete Vašu veštinu?

10%

9% 16%

41% 51% 32% 37%

30% 22%35% 35%

7% 8% 7% 6%

9% 7%10%

15%14%



Dobro Veoma dobro

Kako biste procenili Vaše poznavanje rada na računaru?

7%6%5%

38%34%

46% 37%

34%

32%

35% 35%

16%26%

7% 9%

4% 4%1%

16%8%



Dobro Veoma dobro

Nešto više od 60% mladih procenjuje svoje veštine pisanja CV-a (tj. lične biografije), motivacionog pisma i ponašanja tokom intervjua kao osrednje ili loše.

Oko 50% mladih procenjuje svoje poznavanje rada na računaru kao dobro, oko 38% kao osrednje, dok kao loše procenjuje oko 12%.

Mladi starosti 25-30 godina značajno su skloniji da svoje znanje poznavanja rada na računaru procene kao loše.

Situacija je obratna u slučaju mladih starosti 15-19 godina.

Preko 65% mladih procenjuje da bi im dodatni kursevi rada na računaru i/ili stranih jezika pomogli u nalaženju posla.

Kada je u pitanju Vaša struka, da li ste prošli kroz bilo koji vid sticanja iskustva (radna

praksa/stažiranje/pripravnički...)? - Mladih koji se trenutno ne školuju

39%

9%

17%

10% 10% 10%8% 9% 9%

1% 2%

43%

33%

41% 43%

12%

38%

Total 20-24 god 25-30 god

Da, radna praksa Da, pripravnički rad

Da, volonterski rad Da, stažiranje

Drugo Ne, ništa od navedenog

Kako procenjujete ponudu ovakve vrste rada u Obrenovcu? - Mladi koji se trenutno ne školuju

24%

30%

36%

71%38% 34%

7% 6% 8%2% 2% 2%

27% 27%29%

28%29%


Veoma loša ponuda Loša ponudaOsrednja ponuda Dobra ponudaVeoma dobra ponuda

Među mladima koji se trenutno ne školuju, nešto manje od 40% njih nije prošlo ni kroz kakav vid sticanja iskustva. Preko 50% mladih koji se trenutno ne školuju procenjuje ponudu ovakve vrste rada u Obrenovcu kao lošu.

Preko 70% mladih uzrasta 25-30 godina procenjuje ponudu stalnih poslova kao lošu dok 50% njih procenjuje ponudu honorarnih i sezonski poslova kao lošu.

Među mladima koji trenutno ne pohađaju srednju školu, nešto više od 30% razmišljalo je o pokretanju sopstvenog preduzetničkog posla, dok je takav posao započelo manje od 5%. Kao ključni razlog za nezapočinjanje sopstvenog posla ističe se nedostatak finansijskih sredstava.

Oko 10% mladih koji se trenutno ne školuju učestvovalo je u programima prekvalifikacije i dokvalifikacije, dok oko 55% njih nije učestvovalo, ali je za to zainteresovano.

Mobilnost

Da li ste ikada putovali u inostranstvo (ne računajući zemlje bivše SFRJ)

57%

53%43%

54%62%

47%

38%46%


Da Ne

Šta Vas je do sada sprečavalo da češće putujete u inostranstvo?

80%

42% 40%

18% 20%14%

6% 7% 6% 5%

70%

78%

58%

43%42%

23%

Total 15-19 20-24 25-30

Nedostatak novca

Komplikovana procedura oko viza

Nedostatak vremena

Nisam se dovoljno informisao/la o putovanjima

Nešto manje od 50% mladih nikada nije putovalo u inostranstvo. Kada je putovanje u inostranstvo u pitanju, među onima koji su nekada putovali u inostranstvo, oko 15% nije išlo na takva putovanja u poslednje 3 godine; oko 30% je putovalo samo jednom, a oko 20% njih dva puta.

Velika većina mladih (preko 90%) želela bi da putuje u inostranstvo češće nego što su ranije imali prilike. Nedostatak novca (70%) i komplikovana procedura oko viza (42%) ključni su razlozi za manjak putovanja u inostranstvo.

Oko 25% mladih redovno odlazi na letovanje, oko 10% mladih nikada nije bilo na letovanju, dok je oko 40% njih na letovanju bilo samo nekoliko puta u životu. Oko 5% mladih redovno odlazi na zimovanje. Sa druge strane, oko 35% mladih nikada nije bilo na zimovanju, dok je oko 50% njih na zimovanju bilo samo nekoliko puta u životu.

Oko 5% mladih uopšte ne putuje po Srbiji u toku godine; oko 55% njih posećuje druga mesta i gradove u Srbiji jednom do deset puta godišnje dok oko 40% njih na takva putovanja odlazi češće od 10 puta godišnje.

Da li ste čuli za mogućnost putovanja u inostranstvo u sklopu posebnih programa

međunarodnih razmena mladih?

Ne, 29%

Da, 71%

Da li ste do sada koristili neku od takvih mogućnosti? - Mladi koji su čuli za programe

razmena

Ne, 96%

Da, 5%

Oko 30% mladih nije čulo za mogućnost putovanja u inostranstvo u sklopu posebnih programa međunarodnih razmena mladih. Među onima koji su čuli za programe međunarodne razmene mladih, samo oko 5% njih je iskoristilo neku od takvih mogućnosti. Među mladima koji do sada nisu učestvovali u programima razmene, kao ključni razlog za to ističe se uverenje da su za tako nešto potrebni posebni uslovi.

Kada je u pitanju povezanost Obrenovca sa ostatkom Beograda, u kojoj meri ste

zadovoljni...? - % (veoma) nezadovoljni

13%

39%

67%

21% 19%

82%

Brojem linija Brojem jutarnjih polazaka

Brojem dnevnih polazaka Brojem večernjih polazaka

Brojem noćnih polazaka Cenom karte

Kada je u pitanju povezanost između različitih naselja u Obrenovcu, u kojoj meri ste zadovoljni...? - % (veoma) nezadovoljni

45%

60%

75%

48% 48%

71%

Brojem linija Brojem jutarnjih polazaka

Brojem dnevnih polazaka Brojem večernjih polazaka

Brojem noćnih polazaka Cenom karte

Oko 20% mladih nezadovoljno je brojem linija kada je u pitanju povezanost Obrenovca sa ostatkom Beograda, a približno isti stepen nezadovoljstva javlja se i kad je u pitanju broj jutarnjih polazaka.

Najmanji stepen nezadovoljstva postoji po pitanju broja dnevnih polazaka (oko 13%).

Stepen nezadovoljstva raste kada su u pitanju večernji i naročito noćni polasci za Beograd. Nešto manje od 40% mladih nezadovoljno je brojem večernjih polazaka dok je čak oko 65% mladih nezadovoljno brojem noćnih polazaka.

Nezadovoljstvo je najveće kada je u pitanju cena karte (preko 80% mladih nezadovoljno je ovom cenom).

Kada je u pitanju povezanost između različitih naselja u Obrenovcu, nezadovoljstvo je veće nego u slučaju povezanosti Obrenovca sa ostatkom Beograda.

Oko 50% mladih nezadovoljno je brojem linija i brojem jutarnjih polazaka.

Kada je u pitanju broj dnevnih polazaka, stepen nezadovoljstva je nešto manji, oko 45%.

Brojem večernjim polazaka nezadovoljno je 60% mladih, dok je brojem noćnih polazaka nezadovoljno čak 75%.

Cenom karte nezadovoljno je oko 70% mladih.

Da li planirate da napustite Obrenovac u naredne 3 godine?

15%

13%21%

4% 5% 5%

2%

14% 14% 13%

13%

48% 45% 46%57%

20% 21%23%

8%14%


Ne

Da, zarad odlaska u inostranstvo ili negde u Srbiju

Da, zarad odlaska u neko drugo mesto u Srbiji

Da, zarad odlaska u Beograd

Da, zarad odlaska u inostranstvo

Šta Vas je do sada sprečavalo da češće putujete u inostranstvo?

65%

52%49%

33%40%

31%

54%57%

46%

61%

53%

20%

Total 15-19 20-24 25-30

Zaposlenje

Zbog boljeg standarda

Bolje mogućnosti obrazovanja

Nešto više od 50% mladih ima planove da u budućnosti napusti Obrenovac.Ključni razlozi za napuštanje Obrenovca su zaposlenje i potraga za boljim standardom.

Informisanje

Šta biste rekli, na koji način se najčešće informišete?

50%

6%16%

2%2%

3%2%25%

33%19%

20%9% 9% 11% 4%

53%58%

50%

16%12%


Diskusije/rasprave sa prijateljima/poznanicima

Internet

Radio

Štampa

Televizija

Mladi se najčešće informišu putem televizije (53%). Na drugom mestu je Internet (25%). Kao sredstvo informisanja, Internet je znatno više zastupljen među mladima starosti 15-19 godina.

Najgledanija televizija među mladima je TV Pink (40%); TV Pink znatno je gledaniji među pripadnicama ženskog pola. Nakon toga slede B92 i RTS1/RTS2 (oko 20%). TV B92 znatno je gledanija među mladima starosti 25-30 godina. Od lokalnih medija, najviše se konzumira TV MAG (oko 50%). Oko 35% mladih ne gleda nijedan od lokanih medija.

Da li u Vašem domaćinstvu imate računar i Internet vezu?

19%

34%36%

51% 55%45%

53%

16%23%

11%

24%33%


Da, i računar i Internet vezu

Da, samo računar

Ne

Koju vrstu Internet veze imate u Vašem domaćinstvu? - Mladi koji imaju Internet u domaćinstvu

28%

36%

30%

18%

10%

27%

12% 12% 11% 12%

35%

28%

40%

28%32%

27%

Total 15-19 20-24 25-30

ADSL

Kablovski internet

Dial up

Wireless (bežično)

Oko 50% mladih ima i računar i internet vezu u svom domaćinstvu. Oko 25% mladih nikada nije koristilo internet ili ga je koristilo samo nekoliko puta u životu.

Najzastupljeniji su ADSL (35%) I kablovski internet (32%).Oko 25% mladih nikada nije koristilo internet ili ga je koristilo samo nekoliko puta u životu.

Oko 45% mladih ima kablovsku televiziju u domaćinstvu; značajno više u slučaju mladih starosti 15-19 godina.

Aktivno učešće u donošenju odluka

Kako biste procenili mogućnosti koje mladi u Obrenovcu imaju za učešće u donošenju

odluka u...? - % (veoma) loše

72%

36%

45%

72%

60%57%

Opštinskoj upravi Ustanovama kulture

Javnim preduzećima Sportskim klubovima

Školi Organizaciji/političkoj partiji

Kada biste imali mogućnosti da li biste preuzeli odgovornost i uključili se u

donošenje odluka u nekoj od ovih oblasti?

14%

20%15%

28% 26%28%

32%

30% 27%31%

31%

9% 10% 12% 6%

15% 12%18%

19%18%


Sigurno ne Verovatno ne Neodlučan/na sam Verovatno da Sigurno da

Oko 70% mladih smatra da su mogućnosti koje mladi u Obrenovcu imaju za učešće u donošenju odluka u opštinskoj upravi loše. Najnegativniji stav imaju mladi starosti 15-19 godina, a najpozitivniji mladi starosti 25-30 godina.

Iako je stav prema mogućnostima za učešće u donošenju odluka u ustanovama kulture nešto pozitivniji, oko 60% mladih i dalje smatra da su takve mogućnosti loše.

Oko 70% mladih smatra da su mogućnosti koje mladi u Obrenovcu imaju za učešće u donošenju odluka u javnim preduzećima loše.

Mladi najbolje procenjuju mogućnosti za aktivno učešće u donošenju odluka u sportskim klubovima; oko 30% njih smatra da su takve mogućnosti dobre.

Kada su u pitanju mogućnosti koje mladi imaju za učešće u donošenju odluka u školi, oko 45% njih smatra da su takve mogućnosti loše.

Ni mogućnosti za učešće u donošenju odluka u organizaciji/političkoj partiji ne procenjuju se pozitivno; nešto preko 45% smatra da su takve mogućnosti loše, dok oko 30% smatra da su u pitanju osrednje mogućnosti. Mladi starosti 15-19 godina ispoljavaju značajno negativniji stav po ovom pitanju.

Kada bi imali mogućnosti da se uključe u donošenje odluka u nekoj od ovih oblasti, nešto manje od 40% mladih preuzelo bi odgovornost i uključilo se u donošenje odluka u nekoj od navedenih oblasti. 33% mladih nije zainteresovano za ovakvo angažovanje, dok je 28% mladih neodlučno. Informisanje i kampanja za mlade bile bi najpotrebnija vrsta podrške u slučaju eventualnog angažovanja. Ipak, skoro trećina mladih ne zna koja vrsta podrške bi im u tom slučaju značila.

Koliko ste upoznati sa radom Kancelarije za mlade?

24%

38%46%

26% 26% 27% 27%

3% 2% 4% 3%

28% 24%34%

46%43%


Čuo/la sam da postoji i učestvovao/la sam u aktivnostima

Čuo/la sam da postoji i znam čime se bavi

Znam da postoji, ali ne znam čime se tačno bavi

Nisam ni čuo/la da postoji

U kojoj meri ste zainteresovani da se uključite u neke od aktivnosti Kancelarije za mlade ?

12%

21%21%

36% 33% 43%34%

21% 21%22% 18%

5% 8% 2% 4%

16% 18%17%

27%23%



Zainteresovan/na sam

Neodlučan/na sam Nisam zainteresovan/na

Uopšte nisam zainteresovan/na

Oko 30% mladih nije čulo da postoji Kancelarija za mlade u Obrenovcu.

Nešto više od 40% mladih čulo je da Kancelarija za mlade postoji, ali nije upoznato sa radom te kancelarije.

Oko 30% njih upoznato je sa aktivnostima kancelarije, a od toga njih oko 3% učestvovalo je u nekim od aktivnosti kancelarije.

Nasuprot malom stepenu dosadašnjeg angažovanja (3%), oko 25% mladih zainteresovano je da se uključi u aktivnosti Kancelarije za mlade.

Zdravlje i ekologija

Oko 50% mladih ne vodi ili donekle vodi računa o svojoj ishrani dok gotovo trećina nema nikakvih fizičkih aktivnosti po više dana za redom.

Većina mladih saopštava da redovno održava higijenu zuba. Ipak, većina mladih (67%) kod lekara odlazi samo ukoliko je to neophodno.

Svakom trećem mladom značilo bi ukoliko bi postojalo psihološko savetovalište za mlade, a oko 37% ponekad ima probleme koje ne može da razreši kroz razgovor sa bliskim osobama.

Većina mladih (62%) vodi računa o svom okruženju dok bi svaki treći bio zainteresovan da pohađa neki vid formalne ili neformalne edukacije u oblasti zaštite životne sredine. Oko 32% mladih smatra da je dobro informisano o uslovima životne sredine u Obrenovcu (ispravnost vode, vazduha...).

Koliko ste puta u životu (ako uopšte jeste) pušili cigarete?

54%

14% 13%9%

9% 8%

9%

9%6% 6%

16%

3% 1% 2%

5%

17% 18%26%

47%33%

52%

12%

13%

20%


Nijednom 1-2 cigarete

3-9 cigarete 10-19 cigarete

20-39 cigarete 40 ili više cigarete

Koliko često ste pušili cigarete u poslednjih 30 dana?

71%

6%2%2%

2%1%

3%

5%

3%7%

4%

8%4% 8%

11%

5% 5%

15%

8% 6% 6%13%

66%53%

73%

1%

4%

8%


Nijednom Manje od 1 cigarete nedeljno

Manje od 1 cigarete dnevno 1-5 cigareta dnevno

6-10 cigareta dnevno 11-20 cigareta dnevno

Više od 20 cigareta dnevno

Nešto manje od polovine mladih nikada nije pušilo cigarete, dok je polovina probala barem jednu cigaretu u životu. Oko dve trećine mladih nije popušilo nijednu cigaretu u periodu od mesec dana dok oko 15% mladih popuši preko 10 cigareta dnevno. Konzumacija cigareta značajno je češća među mladima starosti 25-30 godina.

Koliko puta ste se (ako uopšte jeste) opili od alkoholnih pića? - % Barem jednom

57%

41%

34%

15%19%

10%

55%

60%

51%

25%

35%

12%


U svom životu U poslednjih 12 meseci

U poslednjih 30 dana

Koliko puta ste (ako uopšte jeste) koristili marihuanu? - % Barem jednom

5%3% 2%1% 2% 0%

8%

15%

6%1%2% 1%


U svom životu U poslednjih 12 meseci

U poslednjih 30 dana

Više od 50% mladih opilo se barem jednom u životu. U poslednjih godinu dana od alkohola se opila svaka treća mlada osoba. Oko 15% mladih opilo se od alkohola u poslednjih mesec dana; oko 5% mladih to je učinilo tri puta i više.

Oko 8% mladih probalo je marihuanu barem jednom u životu, dok je manje od 5% marihuanu konzumiralo u poslednjih godinu ili mesec dana. Nešto ispod 5% mladih konzumiralo je alkohol zajedno sa tabletama barem jednom u životu.

Teške droge, heroin i kokain, kao i ekstazi konzumiralo je oko 1% mladih.

Bezbednost

Više od 50% mladih saopštava da se ne oseća bezbedno u Obrenovcu; nešto manje od polovine njih ne oseća se bezbedno kada noću prolazi kroz određena naselja (znatno više u slučaju pripadnica ženskog pola).

Čak oko 75% njih smatra da mladi ne poštuju propise o brzini vožnje, nošenju kacige i sl.. a oko 50% njih smatra da pešački prelazi u blizini škola nisu adekvatno obeleženi.

Nešto manje od trećine mladih ima iskustva sa prisustvovanjem nekom vidu diskriminacije.

U kojoj meri, u odnosu na ostatak zemlje, mislite da je kriminal prisutan u Obrenovcu?

26%

34%37%

32% 22% 35%

48%

5% 8%1% 5%1% 2% 1%

29% 24%35%

23%

32%


Znatno prisutniji Prisutniji

Podjednako prisutan Manje prisutan

Znatno manje prisutan

Da li ste ikada bili žrtva kriminala i/ili nasilja?

19%

86% 81%

17% 21%14%

79%83%


Da Ne

U poređenju sa ostatkom zemlje, čak preko 60% mladih procenjuje da je kriminal u Obrenovcu zastupljen u većoj meri.

Oko 17% mladih saopštava da je barem jednom u životu bilo žrtva kriminala. U oko 45% slučajeva radilo se o fizičkom nasilju, dok su verbalno nasilje ili krađa bili zastupljeni u oko 40% slučajeva.

Smatra se da su konflikti mladih sa zakonom najpre posledica konzumacije alkohola ili droge (60%). 55% smatra da je razlog takvim konfliktima svojevrsni vid zabave ili hira, dok oko 35% njih konflikte sa zakonom pripisuje lošoj materijalnoj situaciji.

Socijalna politika

Kada je u pitanju Vaša stambena situacija, koja od sledećih tvrdnji važi u Vašem slučaju?

6%

83%82%

4% 6%

7%

8% 5% 6%16%

6% 5%8%

64%79%


Imam svoj stan

Iznajmljujem stan sam/sa nekim

Živim sa roditeljima u roditeljskom stanu

Živim sa roditeljima u iznajmljenom stanu

Kako biste procenili skladnost / harmoničnost Vaše porodice?

1%5% 6%

16% 12% 18% 19%

45% 42%42%

54%

32% 37% 34%23%

2% 1%4% 4%5%


Veoma dobri odnosi u porodici

Dobri odnosi u porodici

Ne mogu da procenimLoši odnosi u porodici

Veoma loši odnosi u porodici

Nešto manje od 80% mladih živi sa roditeljima u roditeljskom stanu (čak oko 65% i među mladima starosti 25-30 godina).

Velika većina mladih (oko 80%) procenjuje odnose u svojoj porodici kao skladne i harmonične dok oko 7% mladih smatra da su odnosi u njihovoj porodici loši.

Oko 20% mladih smatra da je njihova finansijska situacija lošija nego što je to u slučaju ljudi u njihovom okruženju.

Rangiranje važnosti različitih oblasti

Za sam kraj, pokušajte da rangirate različite oblasti u skladu sa tim koliko smatrate da su važne za dalje unapređenje pozicije mladih u

Obrenovcu? - % prva tri mesta

28% 27% 27%

18%15% 14% 13%

10%

33% 32%

27%

11%

Slobodno vreme ObrazovanjeKultura Sport i rekreacija Aktivizam i volonterizam mladih Problemi zapošljavanjaSocijalna politika Informisanje Zdravlje Aktivno učešće mladih u donošenju odlukaMobilnost BezbednostEkologija

Kao oblasti od najveće važnosti za dalje unapređenje pozicije mladih procenjuju se obrazovanje (prvi rang u 15% slučajeva) i problemi zapošljavanja (prvi rang u 14% slučajeva).

Sport i rekreacija značajno su važniji mladima uzrasta 15-19 godina (prvi rang u 18% slučajeva).

Uzimajući u obzir prva tri ranga po važnosti, izdvajaju se:- Grupa 1: Slobodno vreme, Obrazovanje (~32%)- Grupa 2: Kultura, Sport i rekreacija, Aktivizam i volonterizam mladih, Problemi zapošljavanja (~27%)

Ostale oblasti zastupljene su u manje od 20% slučajeva.

rezultati istrazivanja potreba, interesovanja i stavova mladih u obrenovcu oktobar 2009

Entertainment & Humor