rezultati u oplemenjivanju, agrotehnici i...

Pregledni rad – Re view paper

REZULTATI U OPLEMENJIVANJU, AGROTEHNICI I

SEMENARSTVU KRMNIH BILJAKA U INSTITUTU ZA

RATARSTVO I POVRTARSTVO

Vojislav Mihailovi}1, Slobodan Kati}1, Branko ]upina2, Sanja Vasiljevi}1,

\ura Karagi}1, Imre Pataki1, Aleksandar Miki}1, Dragan Mili}1

1Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad2Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

Izvod: Za vi{e od 50 godina rada na oplemenjivanju lucerke u Odeljenju zakrmno bilje Instituta stvoreno je 14 sorti. Kao rezultat dosada{njeg rada naoplemenjivanju crvene deteline primenom masovne, odnosno fenotipskerekurentne selekcije do sada su priznate dve sorte. Do danas je u Institutu zaratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu stvoreni u Srbiji i svetu priznata 41 sortajednogodi{njih krmnih mahunarki, krmnog sirka, sudanske trave i sto~nogkelja. Paralelno sa stvaranjem novih sorti i hibrida krmnih biljaka, u cilju {tove}eg stepena iskori{}enja genetskog potencijala, intenzivno se radi na unapre -|enju i usavr{avanju tehnologije proizvodnje. Rad na unapre|enju proizvodnjesemena krmnih biljaka obavljao se od samog po~etka formiranja Odeljenja zakrmno bilje, paralelno sa oplemenjivanjem.

Kju~ne re~i: krmne biljke, oplemenjivanje, tehnologija gajenja, proiz -vodnja semena

Dostignu}a u oplemenjivanju lucerke

Oplemeljivanje lucerke u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Saduzapo~eto je posle Drugog svetskog rata, 1947. godine, kori{}enjem lokalnih(autohtonih) populacija, primenom jednostavnih metoda oplemenjivanja(masovne selekcije kao najstarije metode), zapo~eto je oplemenjivanje lucerke u Institutu (Kati} i sar., 2002).

Poseban doprinos u stvaranju NS sorti lucerke dali su prof. Milenko Lazi} idr Zora Lazi} koji su u Novom Sadu od 1947. do 1956. godine prikupili obimnukolekciju autohtonih populacija lucerke koja je bila osnov za stvaranje sortilucerke u Srbiji (\uki} i sar., 2007).

Od po~etka rada na oplemenjivanju lucerke u Institutu, cilj je bio {irenjegenetske osnove i odràvanje divergentne kolekcije lucerke, koja je prikupljanane samo od autohtonih populacija iz zemlje ve} i razmenom materijala sadoma}im i svetskim nau~no-istraìva~kim institucijama (Tomi} et al., 2005;Mihailovi} i sar., 2007b), kao i njenom karakterizacijom i evaluacijom (Mili},2007). Germplazma dobijena razmenom kao i genotipovi stvoreni u Institutukoji u sebi kombinuju poèljne agronomske osobine uklju~eni su u programeoplemenjivanja lucerke i stvaranje sorti {iroke genetske osnove.

81

U oplemenjivanju lucerke istraìvanja su usmerena ka stvaranju sorti visoke produkcije nadzemne biomase (zelene krme i sena), namenjene za razli~itesisteme iskori{}avanja, sa ~etiri i pet otkosa godi{nje, kao i prou~avanju dugo -ve~nosti - trajnosti ovih sorti (Kati} i sar., 2007a). Ispitivanje kvaliteta, posebnohranljive vrednosti novih sorti, kao i svarljivosti krme postaje novi pravac rada na oplemenjivanu lucerke u Institutu (Tab. 1).

Tab. 1. Varijabilnost sadràja celuloze sorti lucerke (g kg-1) u 2006 (4 otkosa)Tab. 1. Vari a tion of lu cerne cultivars in fi bre con tent (g kg-1) dur ing 2006 (4 cuts)

(Kati} et al., 2007b)

SortaCultivar

CF ADF NDFHemicellulose

(NDF-ADF)

Ni ag araBanat VSMedianaNS AlfaDanka

393.1395.9394.7367.7362.6

375.4375.9389.7395.2374.4

486.7481.7472.0477.3454.3

111.3105.882.382.179.9

CV% 5.88 7.95 5.56 22.9

LSD 0.050.01

11.015.0

13.017.0

14.018.0

7.09.0

Aktuelna ispitivanja vezana su za kori{}enje savremenih metoda ople -menjivanja u cilju stvaranja sinteti~kih sorti visokih prinosa i kvaliteta krme,ve}eg nivoa otpornosti na ekonomski zna~ajne bolesti i poleganje lucerke, a {to~ini okosnicu dana{njeg rada na oplemenjivanju lucerke u Novom Sadu.

Za vi{e od 50 godina rada na oplemenjivanju lucerke u Odeljenju za krmnobilje Instituta stvoreno je 14 sorti lucerke (Tab. 4). Vi{edecenijski rad naoplemenjivanju lucerke u Novom Sadu moè se podeliti u nekoliko ciklusa (Kati} i sar., 2002; Mihailovi} i sar., 2007b; \uki} i sar., 2007).

Prvi ciklus karakteri{e stvaranje prvih sorti lucerke u Institutu (Banat ZMS IInajpoznatija i danas rado gajena, NS Ba~ka ZMS I i NS Vr{ac ZMS IV), stvorenih izautohtonih doma}ih populacija.

Drugi ciklus oplemenjivanja lucerke se odlikuje po~etkom primenehibridizacije kori{}enjem obi~ne (M. sativa) i ̀ ute lucerke (M. falcata), kao meto -de oplemenjivanja i stvaranja sorti, istovremeno to je vreme po~etka stvaranjasinteti~kih sorti. U ovom ciklusu nastaje druga generacija sorti lucerke (NSMediana ZMS V, Novosa|anka H-11 i ne{to kasnije Danka).

Tre}i ciklus (90-te godine XX veka) se odlikuje oplemenji vanjem u ciljustvaranja sinteti~kih sorti lucerke {iroke genetske osnove kori{}enjem polikoro -sa (polycross-a). Ovaj pe riod se odlikuje stvaranjem ve}eg broja sorti (NS-Sla -vija, Rasinka, Tisa, Begej) stvorenih razli~itim metodama oplemenjivanja ikori{}enjem divergetne germplazme (Luki}, 2000). Sa tre}im ciklusom opleme -njivanja lucerke intenzivira se stvaranje sintetika lucerke. Ve}ina komercijalnihsorti lucerke u svetu su sinteti~ke sorte (Rowe & Hill 1999; Veronesi et al., 2006),pa se moè re}i da je tre}i ciklus po~etak primene u svetu aktuelnih metodaoplemenjivanja lucerke.

Podela na cikluse i primenjene metode oplemenjivanja je uslovna zbogkombinovanja metoda oplemenjivanja i rada razli~itih oplemenjiva~a (Mihailovi} i sar., 2007b). Tako sorte Banat VS, NS Alfa (priznate 2005) Nijagara i Nera(priznate 2007) predstavljaju po~etak novog, ~etvrtog ciklusa u kome je pa`nja

82 Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

istraìvanja i dalje na prinosu, komponentama prinosa i hranljivoj vrednost krme lucerke (Kati} et al., 2007b), pa se ~etvrti ciklus odlikuje pobolj{anjem metodikeoplemenjivanja i uvo|enjem novih ciljeva u oplemenjivanju lucerke (otpornostna bolesti, poleganje, sistem kosidbe).

Sorte lucerke stvorene u prethodnim ciklusima oplemenjivanja odlikuju seizuzetno visokim prinosima zelene krme i sena (Kati} i sar., 2002; Kati} et al.,2005b; Mihailovi} i sar., 2007b; \uki} i sar., 2007). Sorte NS Banat ZMS II i NSMediana ZMS V su sorte osnova komercijalnog programa Instituta (Karagi} i sar., 2006) namenjane kako za intenzivne sisteme kosidbe, plodna zemlji{ta, otporne na su{u, tako i za teà hidromorfna zemlji{tima, i za zemlji{ta blago kiselereakcije (Mihailovi} i sar., 2007b).

Sorte lucerke koje su priznate posle 2000. godine (po~etak ~etvrtog ciklusa oplemenjivanja u Institutu) predstavljaju iskorak u oplemenjivanju najzna~ajnijekrmne biljke, jer pored visokih prinosa predstavljaju izvor nove germplazmetolerantne na dominantne bolesti i su{u (Tab. 4).

Stoga ovom prilikom dajemo njihova osnovna svojstva.NIJAGARA je sorta nastala od sorti Ver nal, Saranac i Ir o quois iz SAD i

njihovog ukr{tanja posle sedam generacija samooplodnje (S7). Dobijeno po -tom stvo umnoàvano je F1 – F4 generacije u prostornoj izolaciji.

Tab. 2. Prinosi krme i sena (t/ha), hemijski sastav krme sorti sorte Nijagara i standarda NSMedijane ZMS V lucerke u 2006. godini Kru{evac

Tab. 2. Bio mass yield and chem i cal com po si tion of two lu cerne cultivars dur ing2006-2007

SortaCultivar

Zelena krmaBiomass

Suva materijaDry matter

ProteiniProteins %

CelulozaFibre %

BEMNFE %

NijagaraNS MedianaZMS V

98,896,8

21,821,2

22,221,7

27,725,3

37,639,91

LSD 0,050,01

2,83,4

0,60,8

Ovo je najotpornija sorta na bolesti lucerke u Srbiji. Otporna je premave}ini bolesti lucerke, posebno na bakterijsko i fuzariozno uvenu}e, {to jetestirano na klijancima u laboratoriji u Novom Sadu. Sorta je otporna na antra -knozu i trule` krune korena i stabla, kao ameri~ka sorta Ver nal. Vrlo je otpornana su{u i niske tem per a ture (prezimljavanje) sli~no Vernalu, a po brzini kretanja i stasavanju sli~nija je sorti Saranac. U odnosu na druge doma}e sorte stasava 5-7 dana kasnije.

Udeo li{}a u prinosu po~etkom cvetanja je preko 50%. Li{}e je tamno zele -ne boje, ne`nog i tankog stabla, a cvetovi su prete`no ljubi~asti do tamno ljubi -~asti sa 5% {arenih cvetova (ùto-zeleno-ljubi~astih), {to ukazuje na prisustvogena ùte lucerke.

Nijagara je sorta pogodna za brdskoplaninska podru~ja, za lo{ija zemlji{ta,odli~na u ekstenzivnim sistemima kori{}enja. Ima razgranat koren jer roditeljisadrè izvestan procenat germplazme ùte lucerke, zbog ~ega je pogodna zagajenje i na lo{ijim zemlji{tima, te{kim, zbijenim, hidromorfnim, kao i blagokiselim zemlji{tima u brdskim regionima.

Genetski potencijal prinosa zelene krme je preko 80-100 t ha-1. Prinosisena su preko 20 t ha-1.

Zbornik radova, Sveska 45, 2008. 83

Tab. 3. Prinosi zelene krme i sena (t/ha) i hemijski sastav krme sorti lucerke Nijagara i NSMedijana ZMS V tokom 2006-2007. godine

Tab. 3. Bio mass yield and chem i cal com po si tion of Nera and NS Mediana ZMS V lu cernecultivars dur ing 2006-2007

SortaCultivar

Zelena krmaBiomass

Suva materijaDry matter

ProteiniPro teins %

CelulozaFibre %

BEMNFE %

NeraNS Mediana ZMS V

105,4103,0

27,225,8

20,720,4

27,627,5

38,440,1

LSD 0,050,01

3,84,8

1,01,2

NERA je sinteti~ka sorta lucerke, priznata 2007 godine, nastala odabira -njem najboljih genotipova iz sorti: NS Banat ZMS II (Srbija) (12,5%), Ghareh YonGeh (Iran) 25%, Hyliki, Cheronia i Dolichi (Gr~ka) 25%, RAMP 40 i RSI 20([panija) 25% i Zuzana (^e{ka) 12,5%. Polusrodno potomstvo ovih geno tipovaje umno`avano u polikrosu (polycross).

Nera je pogodna za intenzivan na~in iskori{}avanja (4-5 otkosa godi{nje), iodlikuje se ve}im prinosima suve materije, adaptabilna, namenjena gajenju naplodnim zemlji{tima. Zbog prisustva gena stranih sorti poreklom iz Gr~ke,[panije i Irana i doma}eg NS Banata ZMS II (tipi~nih predstavnika plave lucerke),dubokog korenovog sistema, ve}eg nivoa otpornosti na su{u i brze regeneracijenakon kosidbe. Nera je ranostasnija sorta, odli~nog kvaliteta (Tab. 3).

Tab. 4. Priznate sorte lucerke u Srbiji (1964-2007)

Tab. 4. Reg is tered lu cerne cultivars in Ser bia 1964-2007.

SortaCultivar

GODINA PRIZNAVANJAYear of registration

AUTORI SORTECultivar authors

1. NS-BA^KA ZMS I 1964 (1991) prof. M. Lazi} i dr Z. Lazi}

2. NS-BANAT ZMS II 1964 (1991) prof. M. Lazi} i dr Z. Lazi}

3. NS-VR[AC ZMS IV 1973 (1997) prof. M. Lazi} i dr Z. Lazi}

4. NS MEDIANA ZMS V 1980 (2000) prof. M. Lazi} i dr Z. Lazi}

5. NS-NOVOSA\ANKA H-11 1988 dr D. Luki}

6. NS-SLAVIJA 1990 dr D. \uki}

7. RASINKA 1996 dr D. \uki}

8.TISA 1997 dr D. Luki}

9. BEGEJ 1997 dr D.Luki}

10. DANKA 2005 dr D. Luki}, dr S. Kati} i dr S. Vasiljevi}

11. BANAT VS 2005 dr S. Kati} i dr V. Mihailovi}

12. NS ALFA 2005 dr S. Kati} i dr V. Mihailovi}

13. NIJAGARA 2007 dr S. Kati} i dr V. Mihailovi}

14. NERA 2007 dr S. Kati}, dr V. Mihailovi} i mr D. Mili}

Prikazane pozitivne agronomski zna~ajne osobine ~ine Neru veoma pers -pek tivnom sortom, koja }e se sa novom sortom Banat VS gajiti u intenzivnomsistemu iskori{}avanja, na plodnim zemlji{tima Srbije. Nera (kao i Banat VS) jesorta koja bi trebalo da zameni sada veoma popularnu i rado gajenu sortu NSBanat ZMS II (naro~ito u Vojvodini).


Oplemenjivanje lucerke u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo traje nepre -kidno vi{e od pet decenija kroz nekoliko ciklusa. Zaklju~no sa 2007. godinom jepriznato 14 sorti lucerke (Tab. 4) {to je preko 60% priznatih doma}ih sortilucerke (\uki} i sar., 2007).

Nove sinteti~ke sorte lucerke su {iroke genetske osnove, visokeadaptabilnosti na razli~ite uslove (rejone) gajenja lucerke u Srbiji, stabilnihprinosa krme, zadovoljavaju}eg kvaliteta. One predstavljaju zna~ajan doprinos idostignu}e Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. O~ekuje se da novi sortimentlucerke postepeno zameni postoje}i i na|e svoje mesto na doma}em i stranomtrì{tu i postane faktor daljeg razvoja doma}e ratarske i sto~arske proizvodnje.

Dostignu}a u oplemenjivanju crvene deteline

Oplemenjivanje crvene deteline u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo uNovom Sadu zapo~eto je po~etkom poslednje dekade XX veka, sa ciljem da sedoma}e trì{te obezbedi kvalitetnim sortimentom i dovoljnim koli~inama seme -na dominantne krmne leguminoze kiselih zemlji{ta centralnog dela RepublikeSrbije (Bo{njak i sar., 1996). Istorijski posmatrano, do Drugog svetskog rata uRepublici Srbiji crvena detelina (Trifolium pratense L.) je bila najzastupljenijakrmna leguminoza, a danas se kako po povr{inama tako i po zna~aju nalazi nadrugom mestu (120.000 ha). Do smanjenja povr{ina pod crevenom detelinom je do{lo, pre svega, zbog smanjenog u~e{}a crvene deteline u plodosmeni, apove}anog interesovanja poljoprivrednih proizvo|a~a za gajenje lucerke zbogkra}eg trajanja detelini{ta (2-3 godine), kao i zbog neorganizovane semenskeproizvodnje. Tek u novije vreme crvena detelina dobija na zna~aju, naro~ito kaokomponenta travno-detelinskih sme{a. Osim toga, stabilizaciji u proizvodnjicrvene deteline naro~ito je doprinelo stvaranje prinosnijih doma}ih sorti crvenedeteline visoke hranljive vrednosti, kao i pove}an zna~aj crvene deteline uplodosmeni i popravci fizi~ko hemijskih osobina degradiranih zemlji{ta.

Osnovni cilj u oplemenjivanju crvene deteline je stvaranje dugove~nijihsorti (do tri godine ìvota) koje daju visok prinos kvalitetne krme, koje sutolerantne na ekonomski-zna~ajnije bolesti (Vasiljevi} et al., 2005b). Za uspeh uoplemenjiva~kom radu, osim pravilno odabranih metoda oplemenjivanja,veoma je va`no sakupiti biljni materijal sa {to ve}om geneti~kom varijabilno{}u(Vasiljevi} i sar., 2001b).

Kao izvorni materijal za po~etak oplemenjiva~kog rada na crvenoj detelini u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad najpre su kori{}ene lokalne iliautohtone populacije sa podru~ja Srbije i Republike Srpske. Osim toga, inten -zivno se radilo na oboga}ivanju gen-kolekcije crvene deteline putem me|una -rodne saradnje i razmene sa renomiranim institucijama. Na prikupljenom mate -ri jalu (355 genotipova) izvr{ena je karakterizacija i evaluacija morfolo {ko-bio -lo{kih i agronomski najva`nijih osobina crvene deteline, nakon ~ega je odabranimaterijal uklju~en u dalji oplemenjiva~ki rad (Vasiljevic et al., 2007c).

Ve}ina programa na oplemenjivanju crvene deteline, kako u svetu tako i una{oj zemlji realizovana je primenom najefikasnijih metoda oplemenjivanja(masovna, rekurentna fenotipska selekcija). Prema Tay lor & Quesenberry (1996) veliki broj sorti crvene deteline u prvim fazama oplemenjiva~kog rada nastao jemetodom masovne selekcije iz autohtonih populacija. Ovaj metod je odnaro~itog zna~aja za svojstva prema kojima je ve} izvr{ena prirodna selekcija i


koje se odlikuju visokom heritabilno{}u (Novoselova, 1986). Metod rekurentnefenotipske selekcije veoma je sli~an metodu masovne selekcije, s tom razlikom{to se seme polusestrinskih linija ~e{}e odràva pojedina~no nego u sme{i.Varijansa izme|u polusestrinskih familija omogu}ava procenu naslednosti uuèm smislu za svojstva na koje se vr{i selekcija. Sli~no metodi masovne selek -cije, potomstvo se ne testira, te je ovaj metod najefikasniji za visoko nasledneosobine (Vasiljevi} i sar., 2003).

Kao rezultat rada na oplemenjivanju i stvaranju sorti crvene deteline prime -nom masovne, odnosno fenotipske rekurentne selekcije do sada su priznatesorte Kolubara (2000) i Una (2004). Sorta Kolubara je nastala metodom jedno -kratne masovne selekcije iz lokalne populacije crvene deteline iz regiona Valjevo (Vasiljevi} i sar., 2001a), dok je sorta Una sinteti~ka sorta nastala odabiranjembiljaka po fenotipu (Mihailovi} i sar., 2006). Obe NS sorte crvene deteline sutipi~ne duìne ìvota (trogotke), visokog genetskog potencijala za prinos krme(Tab. 5) i zadovoljavaju}eg kvaliteta (Tab. 5 i 6).

Tab. 5. Ukupan trogodi{nji prinos zelene krme i suve matrije (t ha-1) najzastupljenijih sorticrvene deteline na trì{tu Republike Srbije (2004-2006)

Tab. 5. To tal yield of green for age and dry mat ter of red clo ver cultivars, which are lead -ing on the mar ket of the Re pub lic of Ser bia (2004-2006)

SortaCultivar

Prinos zelene krme (t ha-1)Yield of green for age (t ha-1)

Prinos suve materije (t ha-1)Yield of dry mat ter (t ha-1)

K-17KolubaraUnaVi ola

146,5140,3153,162,0

33,530,932,813,0

LSD 0,050,01

9,012,25

2,02,7

Tab. 6. Sadràj sirovih proteina, sirove celuloze, neutralnih deterdèntskih vlakana,kiselih deterdèntskih vlakana i hemiceluloze (g kg-1) najzastupljenijih sorti crvenedeteline na trì{tu Republike Srbije (2004-2005)

Tab. 6. Con tents of crude pro tein, crude fi bre, NDF, ADF, and hemicellulose (g kg-1) of redclo ver cultivars which are lead ing on the mar ket of the Re pub lic of Ser bia dur ing2004-2005

SortaCultivar

Sirovi proteiniCrude proteine

Sirova celulozaCrude fi bre

NDF ADFHemicellulose

(NDF-ADF)

K-17KolubaraUnaVi ola

172,1176,6179,4180,3

267,7271,6269,2234,3

375,2374,2361,0378,8

296,1286,4291,4287,5

78,887,869,691,3

LSD 0,050,01

10,514,4

21,629,7

32,544,8

21,930,5

37,549,3

Detaljnija geneti~ka istraìvanja na crvenoj detelini su oteàna s obziromda se radi o izrazito heterozigotnoj stranooplodnoj vrsti, sa izraènim mehaniz -mom gametofitne inkompatibilnosti, {to spre~ava stvaranje in bred linija(Vasiljevic et al., 2006). U vezi s tim, rad na kontrolisanom ukr{tanju izme|uodabranih genotipova crvene deteline u Institutu za ratarsvo i povrtarstvo NoviSad je zapo~et nedavno (Vasiljevic et al., 2004) Imaju}i u vidu da su rezultatiukr{tanja u velikom stepenu odre|eni izborom roditeljskih parova, izvr{ena je


ocena op{tih (OKS) i posebnih kombinacionih sposobnosti (PKS), odabranihroditelja u odnosu na agronomski zna~ajne osobine posred stvom dialelnihukr{tanja (Vasiljevic et al., 2005a). Detaljnom geneti~kom analizom nasle|i -vanja ispitivanih osobina pri dialelnim ukr{tanjima crvene deteline odre|ene susmernice budu}eg oplemenjiva~kog rada na ovoj biljnoj vrsti. Tako za popravkuosobina crvene deteline za koje je utvr|eno aditivno dejstvo gena u nasle|ivanju(duìna stabljike, prinos zelene mase po biljci, forma rasta, maljavost, u~estalost pojave pega na listu i dr.) mogu posluìti metode selekcije u polusrodstvu, dokza one osobine za koje je utvr|eno dominantno dejstvo gena (debljina stabljike,duìna centalne liske, broj cvasti po biljci) opravdana je selekcija u punomsrodstvu (Vasiljevi} i sar, 2007a). Kori{}enje kontrolisanog ukr{tanja (intras -pecies hibridizacija) kod crvene deteline kako isti~e Novoselova (1986) naro~itoje neophodno u onim slu~ajevima kada u neku visokoprinosnu sortu èlimouneti poèljna agranom ska svojstva (otpornost na bolesti, dugove~nost,pove}an sadràj proteina, sposobnost prezimljavanja, i dr.).

Budu}i pravci u oplemenjivanju crvene deteline u Institutu za ratarstvo ipovrtarstvo, Novi Sad bi}e usmereni dva pravca:· Pobolj{anje agronomskih osobina (pove}ana tolerantnost prema boles -

tima i perzistentnost, tolerantnost prema ispa{i i stvaranje sorti crvenedeteline za gajenje u zdruènoj setvi s travama);

· Pobolj{anje kvaliteta (polifenol-oksidaza – PPO, pektinski polisaharidi,fitoestrogeni).U okviru fundamentalnih istraìvanja nastavi}e se rad na daljoj sistema -

tizaciji i prikupljanju lokalnih ekotipova crvene deteline, uz opis kako morfo -lo{ko-biolo{kih tako i agronomski va`nih osobina. Prethodnim poznavanjempojedinih parametara kvaliteta krme (prisustvo fitoestrogena) zna~ajno bi seunapredio oplemenjiva~ki rad na stvaranju zdravstveno bezbedne hrane, kakoza potrebe sto~arstva tako i za potrebe farmaceutske industrije.

Dostignu}a u oplemenjivanju jednogodi{njih krmnih biljaka

Jednogodi{nje krmne biljke imaju dugu tradiciju gajenja u Srbiji i zauzi -maju istaknuto mesto u razli~itim na~inima biljne proizvodnje, obuhvataju}iorani~ne krmne biljke.

Najzna~ajnije jednogodi{nje krmne mahunarke u Srbiji su sto~ni gra{ak(Pisum sativum L.) i obi~na grahorica (Vicia sativa L.), koje zauzimaju izme|u30.000 ha i 35.000 ha (Mihailovi} et al., 2004a). Od manjeg zna~aja su i manjezastupljene vrste, poput sto~nog boba (Vicia faba L.), maljave grahorice (Viciavillosa Roth) i panonske grahorice (Vicia pannonica Crantz), koje tako|eposeduju veliki potencijal za intenzivno kori{}enje u vidu zelene krme, sena,krmnog bra{na, zrna i slame, kao i ispa{e i za zeleni{no |ubrivo (]upina i sar.,2004a; Mihailovi} et al., 2006; Miki} i sar., 2006). Zahvaljuju}i visokim prinosima i sposobnosti da ostvare vi{e od jednog otkosa godi{nje, krmni sirak (Sor ghumbicolor (L.) Moench) i sudanska trava (Sor ghum xdrummondii (Steud). Millsp. &Chase) imaju istaknuto mesto u proizvodnji zelene krme i silaè, s tim da sesudanska trava moè gajiti i za seno (\uki} i sar., 2002). Pored toga, sto~ni kelj(Bras sica oleracea L. var. viridis L.) predstavlja najva`niju krmnu kupusnja~u igaji se za zelenu krmu, kao prva sveà hrana za preìvare u prole}e, kao i zazeleni{no |ubrenje.


Tab. 7. Sorte jednogodi{njih krmnih biljaka stvorene u Institutu za ratarstvo i povrtarstvou Novom Sadu i priznate u Srbiji i svetu

Tab. 7. Cultivars of an nual for age crops de vel oped at the In sti tute of Field and Veg e ta bleCrops in Novi Sad and reg is tered in Ser bia and the world

VrstaSpe cies

NazivName

Godina i zemlja priznavanjaYear and coun try of reg is tra tion

Ozimi krmni gra{akWin ter for age pea

NS-Dunav 1977, Srbija

NS-Pionir 1977, Srbija

Pionir 2006, Srbija

Kosmaj 2006, Srbija

Pe{ter 2007, Srbija

Ozimi gra{ak za kombinovano iskori{}avanjeWin ter dual-pur pose pea

Cer 2006, Srbija

Jari krmni gra{akSpring for age pea

NS-Lim 1992, Srbija

Jari gra{ak za kombinovano iskori{}avanjeSpring dual-pur pose pea

NS-Ju nior 1992, Srbija

Jari proteinski gra{akSpring pro tein pea

Moravac 1994, Srbija

Jezero 1995, Srbija; 2005,Ukrajina

Javor 2002, Srbija; 2005, Ukrajina

Part ner 2007, Srbija

Kristal 2007, Srbija

Dukat 2007, Srbija

Ozima obi~na grahoricaWin ter com mon vetch

Novosadska 624 1967, Srbija

NS Sirmium 1979, Srbija

Kadmos NS 1999, Gr~ka

Neoplanta 2005, Srbija

Tara 2006, Srbija

Morava 2006, Srbija

Jara obi~na grahoricaSpring com mon vetch

Novosadska 5590 1967, Srbija

Beograd 1970, Srbija

Novi Beograd 1997, Srbija

Ozima maljava garhoricaWin ter hairy vetch

NS Violeta 1979, Srbija

NS-Viloza 2007, Srbija

Ozima panonska grahoricaWin ter Hun gar ian vetch

NS Panonika 1979, Srbija

Panonka 2007, Srbija

Jari sto~ni bobSpring field bean

Gema 2007, Srbija

[arac 2007, Srbija

Sorta krmnog sirkaFor age sor ghum cultivar

Novosadski silosirak 1973, Srbija

Novosadski {e}erac 1973, Srbija

NS-D`in 1983, Srbija

Ti tan 2007, Srbija

Hibrid krmnog sirkaFor age sor ghum hy brid

NS ^iker 2004, Srbija

Siloking 2007, Srbija

NS [e}erac 2007, Srbija

Sorta sudanske traveSu dan grass cultivar

Srem 1983, Srbija

Zora 1983, Srbija

Sava 2007, Srbija

Ozimi krmni keljWin ter fod der kale

NS-Bikovo 1983, Srbija

Perast 2007, Srbija


Do danas je u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu stvorena i uSrbiji i svetu priznata 41 sorta jednogodi{njih krmnih biljaka (tab. 7).

Osnovni pravac oplemenjivanja jednogodi{njih krmnih mahunarki usme -ren je na prinos i kvalitet. Oplemenjivanje na prinos krme je najstariji pravacoplemenjivanja jednogodi{njih krmnih mahunarki (Mihailovi} et al., 2004b) iusmeren je na stvaranje ozimih i jarih sorti velikog potencijala za visoke,kvalitetne i stabilne prinose zelene krme i sena, sa mogu}no{}u kori{}enja i zazeleni{no |ubrenje. Oplemenjivanje na prinos zrna usmereno je na stvaranjeozimih i jarih sorti velikog potencijala za visoke, kvalitetne i stabilne prinose zrna bogatog proteinima i sniènog sadràja antinutritivnih sastojaka (Mihailovi} isar., 2004c) i osobinama kao {to su skra}eni pe riod vegetacije, ujedna~enosazrevanje, smanjena visina biljke, pove}an broj kolenaca u donjem delu stablaili, kod sto~nog gra{ka, afila tip lista. Oplemenjivanje na prinos krme i zrna jeusmereno na stvaranje ozimih i jarih sorti za kombinovano iskori{}avanje, viso -kih prinosa krme i povi{enih prinosa zrna sa sniènim sadràjem antinutritivnihsastojaka, ~ime se odgovara na uvek prisutne zahteve izvesnog dela trì{ta da se gajenjem jedne sorte obezbedi proizvodnja i krme i zrna (Mihailovi} et al.,2005a). Naj~e{}e kori{}ene metode oplemenjivanja jednogodi{njih krmnihmahunarki na prinos su pedigre metod, balk metod i metod povratnog ukr{ta -nja, posebno, u slu~ajevima uvo|enja osobina odre|enih genima u recesivnomstanju. Ostali pravci oplemenjivanja jednogodi{njih krmnih mahunarki usme -reni su na pove}anje tolerantnosti na niske tem per a ture, su{u, nepovoljnureakciju zemlji{nog rastvora i napad bolesti i {teto~ina.

Me|u ranijim metodama oplemenjivanja krmnog sirka i sudanske travenajve}u primenu imale su masovna i individualna selekcija iz doma}ih i ino -stranih populacija, koje su u najve}oj meri bile zasnovane na fenotipu i koje sudovele do nastanka prvih sorti obe vrste. S obzirom na to da su savremeniprogrami oplemenjivanja krmnog sirka i sudanske trave usmereni na stvaranjeF1 hibrida sa izraènim potencijalom za visoke, kvalitetne i stabilne prinosekrme, pogodne za iskori{}avanje u vidu zelene krme, sena i silaè, izuzetanzna~aj za ostvarenje ovog cilja ima ispitivanje kombinacionih sposobnostipotencijalnih roditeljskih komponenti (Pataki i sar., 2005; Pataki et al., 2006).

Savremeni pro gram oplemenjivanja krmnih kupusnja~a u Institutu, koji jedoprineo stvaranju jedine doma}e sorte ove grupe krmnih biljaka (Mihailovi} etal., 2007a), zasnovan je na ispitivanju potencijala raznih vrsta i agronomskihtipova, sa preovla|uju}im radom na oplemenjivanju sto~nog kelja, za prinoszelene krme, otpornost na niske tem per a ture i ranostasnost.

Dosada{nji rezultati u tehnologiji proizvodnje krmnih biljaka

Paralelno sa stvaranjem novih sorti i hibrida krmnog bilja, u cilju {to ve}egstepena iskori{}enja genetskog potencijala, intenzivno se radi na unapre|enju iusavr{avanju tehnologije proizvodnje. U skladu sa zna~ajem i povr{inamazastupljenosti sortimenta pojedinih krmnih biljaka u na{im agroekolo{kimuslovima, najvi{e sa radi na lucerki kao krmnoj kulturi broj jedan, zatim sto~nom gra{ku i grahoricama, krmnom sirku i sudanskoj travi, kao i krmnim kupus -nja~ama. U novije vreme, sa priznavanjem prvih sorti crvene deteline, intenzivira se rad i na tehnologiji proizvodnje ove vi{egodi{nje krmne leguminoze. Osnovnicilj rada na agrotehnici krmnih biljaka je stvaranje povoljnih uslova za rastenje i


razvi}e, kako bi genetski potencijal sorti, odnosno hibrida za prinos i kvalitetkrme, do{ao do punog izraàja. S druge strane, blagovremenost izvedenihoperacija, odnosno agrotehni~kih mera u pojedinim godinama zna~ajno ubla -àva negativan uticaj faktora spolja{nje sredine, pre svega vremenskih uslova,{to je u pojedinim, ekstremnim godinama do{lo do izraàja (Eri} i sar., 1996).Imaju}i u vidu da u organizovanoj proizvodnji sto~ne hrane, krmne biljke,posebno jednogodi{nje, omogu}avaju racionalno kori{}enje zemlji{ta i da semogu sejati i gajiti u razli~itim rokovima setve, kao ozimi i jari usevi, te kaoglavni, naknadni i postrni usevi, odre|ena istraìvanja odnose se na konti -nuiranu proizvodnju kabaste sto~ne hrane, odnosno zeleni krmni konvejer, kaoposebnog vida ratarenja (Eri} et al., 2000b; ]upina i sar., 2007a).

Kada je u pitanju agrotehnika krmnih biljaka, kao rezultat realizovanihprojekata publikovan je ve}i broj radova, po~ev od izbora sorte do ko{enja,odnosno kombajniranja useva, u zavisnosti od namene biljne vrste. Sa selek -cionisanjem i priznavanjem ve}eg broja sorti krmnog bilja, u novije vremepo~elo je intenzivno da se radi na agrotehnici koja se odnosi na sortnu speci -fi~nost (Eri} i sar., 1996). U tom smislu kod lucerke se intezivno radi na siste -mima ko{enja, dok se kod sto~nog gra{ka akcenat stavlja problematiku vezanuza setvu, pre svega broj biljaka po jedinici povr{ine (]upina i sar., 2000).[irenjem doma}eg sortimenta, posebno van granica, u inostranstvu radi se narejonizaciji, ~ime se name}e potreba za uskla|ivanjem agrotehnike sa datimagroekolo{kim uslovima.

Kada je u pitanju plodored, intenzivno se radi na uvo|enju krmnih legu -minoza, pre svega kao me|uuseva i istraìvanja njihovog povoljnog uticaja nanaredni usev, te gajenju krmnih biljaka za zeleni{no |ubrenje, {to uti~e napove}anje humusa, strukture zemlji{ta, smanjenje zakorovljenosti, pojavu bole -sti i {teto~ina i sl. Ovakva istraìvanja su zna~ajna sa aspekta novih pravaca upoljoprivrednoj praksi, odrìvoj poljoprivredi, a posebno organskoj proizvodnji(]upina i sar., 2007a).

Imaju}i u vidu da se sorta smatra nosiocem prinosa i kvaliteta krme i zrna,poseban zna~aj se daje izboru sorte za odgovaraju}e agroekolo{ke uslove. Pritome se u zavisnosti od biljne vrste posebna pa`nja obra}a na: prinos i kvalitetkrme i/ili zrna; duìnu vegetacije; otpornost na poleganje pri gajenju u ~istojsetvi i sme{ama; otpornost na niske tem per a ture i prezimljavanje; otpornost,odnosno tolerantnost na ekonomski va`nije bolesti i {teto~ine, morfologijubiljaka, pre svega visinu stabljike i gra|u lista kod jednogodi{njih krmnih izrnenih mahunarki; zahtevi prema agrotehnici (vreme setve, sklop, |ubrenje,itd.) (Eri} i sar., 1996).

Zbog mogu}nosti gajenja krmnih biljaka u razli~itim rokovima setve, pose -ban akcenat stavljen je na istraìvanja koja se odnose na obradu zemlji{ta kodkrmnih biljaka. U biolo{kom ratarenju, gde krmne biljke zauzimaju zna ~ajnomesto, obradi zemlji{ta se pridaje poseban zna~aj i ona se razmatra sabiolo{ko-ekolo{kog, proizvodno-ekonomskog i tehni~kog stanovi{ta. S obzirom na dinami~nu rotaciju krmnih biljaka, sistem i dubina obrade zemlji{ta umnogome zavisi od preduseva i vremena kada se ona izvodi. Dubina obradezemlji{ta za krmne biljke, radi za{tite zemlji{ne vlage, ~esto je diktirana rokomsetve (naknadni i postrni), a ne stvarnom potrebom biljne vrste. Stoga pravilanizbor preduseva i pravilno sprovedena osnovna (duboka) obrada jo{ vi{e dobijana zna~aju. Na osnovu dobijenih rezultata istraìvanja produbljavanje ornice, uz


uno{enje stajnjaka obavljalo bi se permanentno za mali broj krmnih biljaka(lucerku, silokukuruz) sejanih u glavnom roku setve, dok bi se za ostale krmnebiljke koristio efekat produènog delovanja duboke obrade izvedene pod pred -kulturom. Imaju}i u vidu ~injenicu da vi{egodi{nje krmne biljke imaju sitnoseme, kvalitetu predsetvene pripreme mora se posvetiti mnogo ve}a pa`nja, {toje i ura|eno u odre|enim istraìvanjima (Eri} i sar., 1996).

Vr{ena su opse`na istraìvanja mineralne ishrane, posebno lucerke,po~ev od uticaja hranljivih soli, odnosno amonija~nog i nitratnog oblika azota na klijavost i klijance lucerke i crvene deteline (Mi{kovi} i sar., 1964). Tako|e, uticajrazli~itih koli~ina, metoda primene i odnosa NPK na prinos i kvalitet sena lucerke na razli~itim tipovima zemlji{ta (Mi{kovi}, 1971; Mi{kovi} i Nenadov, 1971a;Mi{kovi} i sar., 1980a), te uticaj razli~itih doza mikroelemenata primenjenih foli -ja rno, preko lista i pri predsetvenom tretiranju semena, pojedina~no i zajednosa NPK hranivima na prinos i hemijski sastav nadzemnog dela lucerke (Mi{kovi} i Jevti}, 1973; Mi{kovi} et al., 1977).

U cilju racionalizacije |ubrenja, na va`nijim krmnim biljkama utvr|ene supotrebe biljaka za hranivima na osnovu kontrole plodnosti, odnosno sadràjahraniva u zemlji{tu i izno{enja pojedinih elemenata prinosom (]upina et al.,2004c; Eri} & ]upina, 2005). Imaju}i u vidu sposobnost krmnih leguminoza zaazotofiksacijom, vr{ena su istraìvanja koja imaju za cilj optimizaciju koli~ineazotnih |ubriva i uskla|ivanje sa koli~inom azota u zemlji{tu. Posebno seispituje mogu}nost kori{}enja mikrobiolo{kih |ubriva (Jarak et al., 1998;]upina i sar., 1999b; Vasiljevi} et al., 2007a). U skladu sa principima organskeproizvodnje, u novije vreme se vr{e istraìvanja koja se odnose na upotrebukrmnih me|uuseva kao zeleni{nog |ubriva i krme, a sve u cilju za{titeagroekolo{kog sistema i smanjenja upotrebe mineralnih |ubriva (Eri} i sar.,2000a; Manojlovi} i sar., 2007).

Kada je u pitanju setva krmnih biljaka, pored rezultata koji se odnose navreme i rok setve, kao i broj biljaka, {to direktno uti~e na koli~inu i optimizacijukoli~ine semena, poseban akcenat se stavlja na zdruènu setvu, koja s jednestrane ima za cilj bolju izbalansiranost krme, a sa druge strane smanjenjepoleganja stabljike, {to je izraèno kod gra{ka i grahorica (Mi{kovi} i sar., 1980;Mi{kovi} i sar., 1983a; ]upina i sar., 1999a; ]upina i sar., 2000).

U cilju o~uvanja adekvatnog sklopa biljaka i obezbe|enja povoljnijih uslovaza porast biljaka, a sve u funkciji prinosa, kod najva`nijih krmnih biljaka u na{imagroekolo{kim uslovima, lucerke, crvene deteline i sto~nog gra{ka pa`nja seposve}uje nezi useva, pre svega za{titi od korova, bolesti i {teto~ina. U tomsmislu poseban zna~aj ima stvaranje genotipova koji su otporni ili tolerantni napatogene. Kada je u pitanju za{tita od korova, akcenat u istraìvanjima stavlja sena primenu adekvatne agrotehnike, pre svega plodored i obradu zemlji{ta, dokje upotreba pesticida samo korektivni faktor agrotehnike. Me|utim, imaju}i uvidu zna~aj i potrebu kori{}enja herbicida u zasnivanju vi{egodi{njih krmnihleguminoza, posebno semenskog useva, u novije vreme do{lo se do zna~ajnihrezultata koji su od izuzetnog zna~aja za proizvodnu praksu (Kati} i sar., 2005a).Kod lucerke, krmnog sirka i sudanske trave, postignuti su zna~ajni rezultati upotrebi za vodom u agroekolo{kim uslovima Vojvodine, te detaljno je razra|enonavodnjavanje (Bo{njak, 1991; Peji} i sar., 2006; ]upina i sar., 2007b).

Kada je u pitanju ko{enje krmnih biljaka, zna~ajni rezultati su postignutina odre|ivanju tehnolo{ke zrelosti, u cilju postizanja maksimalnog prinosa


hranljivih jedinica po jedinici povr{ine. Krmne leguminoze su geneti~ki predod -re|ene za bujan vegetativni razvoj, imaju sukcesivno cvetanje i sazrevanje, {tooteàva precizno odre|ivanje faze porasta za ko{enje useva, odnosnotehnolo{ku zrelost. Tako|e, treba imati u vidu da je vreme ko{enja uslovljeno inamenom kori{}enja (zelena krma, seno, silaà, dehidracija, ispa{a). Trebaista}i da momenat ko{enja za zelenu krmu i seno odre|uje visinu prinosa ikvalitet, za dehidraciju prvenstveno kvalitet (sadràj sirovih proteina), za silaùsadràj suve materije, a za ispa{u visina porasta biljaka. Kada je u pitanjulucerka, ko{enje useva za dehidraciju se vr{i u fazi butonizacije, za zelenu krmu iseno na po~etku cvetanja i za silaù u fazi punog cvetanja ili precvetavanja, zbogadekvatnog sadràja suve materije. Imaju}i u vidu vi{egodi{njost i sposobnostregeneracije, odnosno vi{eotkosnost kod lucerke i crvene deteline odre|ivanjeoptimalne faze ko{enja naro~ito dolazi do izraàja (Kati} i sar., 2007 a). Sli~an jeprob lem kod pojedinih jednogodi{njih kultura kao {to su krmni sirak i sudanskatrava (Eri} i sar., 1995b; ]upina i sar., 1995).

Kod iskori{}avanja krmnih biljaka treba imati u vidu da se one mogu gajiti kao ~ist usev i u sme{ama, pri ~emu se koriste kao zelena krma, silokrma,zeleni{no |ubrivo i za proizvodnju zrna, kao koncentrovano sto~no hranivo.Tako je na primer, zelena krma leguminoza i kupusnja~a bogata proteinimaodli~nog aminokiselinskog sastava, dok krmni kukuruz, krmni sirak i sudanskatrava predstavljaju energetska hraniva. U tom smislu radi se na optimizacijiizbalansiranosti hraniva (]upina i sar., 2002).

Pored standardnih parametara za utvr|ivanje kvaliteta krmnih biljaka, presvega kao kabastih sto~nih hraniva, u novije vreme u saradnji sa ekspertima kojise bave ishranom doma}ih ìvotinja, po~elo se sa radom na utvr|ivanju savre -menih pokazatelja kvaliteta, odnosno ocene relativne hranljive i ekonomskevrednosti kabastih hraniva (Glamo~i} i sar., 2004). Kod vi{egodi{njih krmnihleguminoza, doma}eg i stranog sortimenta, kao i u pojedinim tretmanimautvr|en je sadràj celuloznog kompleksa (NDF i ADF) (Kati} et al., 2007b).

Pored proizvodnje kvalitetne kabaste i koncentrovane sto~ne hrane,gajenje jednogodi{njih i vi{egodi{njih krmnih biljaka je zna~ajno i sa aspektaza{tite agroekolo{kog sistema (]upina i sar., 2004a; 2005; 2007a). U zavisnostiod biljne vrste, radi se pre svega o smanjenju, ili potpunom izostavljanju upo -trebe mineralnih |ubriva i pesticida. Prakti~no, jednogodi{nje kao i pojedinevi{egodi{nje krmne biljke kao me|uusevi imaju izrazito va`nu ulogu u rotacijiuseva i strukturi setve, kao neizostavna karika u proizvodnji zdravstvenobezbedne sto~ne hrane. Farmeri i istraìva~i koriste me|uuseve, gde spadave}ina krmnih biljaka u novoj strategiji koja se zasniva na o~uvanju prirodnihresursa, pri ~emu se istovremeno ostvaruje i profit. U novije vreme radi se nave}em broju me|unarodnih i nacionalnih projekata koji se odnose na navedenuproblematiku (]upina et al., 2006).

Dostignu}a u oblasti semenarstva krmnih biljaka

Rad na unapre|enju proizvodnje semena krmnih biljaka odvija se od sa -mog po~etka formiranja Odeljenja za krmno bilje (1962), paralelno sa selek -cijom i oplemenjivanjem. Posebna pa`nja poklanjala se proizvodnji seme nalucerke. Prvi objavljen rad iz oblasti semenarstva krmnih biljaka u Institutuodnosio se upravo na proizvodnju semena lucerke (Lazi}, 1958).


Prose~na godi{nja produkcija semena lucerke u Vojvodini, u periodu1958-1962. godine, iznosila je 665 tona (Pastorna~ki i Pavlovi}, 1963) uz zna -~ajno variranje prinosa semena po godinama (40-60%) u zavisnosti od agroeko -lo{kih uslova (Tab. 8). Razlika u koli~ini proizvedenog semena u izuzetnonepovoljnoj 1961. godini i povoljnoj 1962. godini iznosila je 231%.

Tab. 8. Ispitane koli~ine semena lucerke po godinama (Pastorna~ki i Pavlovi}, 1963)

Tab. 8. Ex am ined quan ti ties of lu cerne seed by year

PokazateljGodina - Year Ukupno

Total1958. 1959. 1960. 1961. 1962.

Koli~ina uvagonima

Quan tity inwagon

88,63 78,44 47,09 27,37 90,80 332,33

Krajem osamdesetih godina intenziviran je rad na semenarstvu krmnihbiljaka. Saglasno svetskim tendencijama u proizvodnji semena lucerke naprav -ljeni su poku{aji da se uvo|enjem solitarne p~ele Megachile rotundate F.unapredi proizvodnja semena lucerke. Me|utim, usled nepovoljnih vremenskihuslova (visoke koli~ine padavina) ostvareni su skromni razultati (\uki} i sar.,1987).

Lucerka je vi{egodi{nja, stranooplodna, entomofilna biljka kod koje fazacvetanja dugo traje. Cvetanje je jedna od najkriti~nijih faza u proizvodnji semena lucerke. Kati} (1988) daje detaljan prikaz biologije i ekologije cvetanja i zame ta -nja semena lucerke. Ova saznanja posluì}e kao osnova za stvaranje savremenetehnologije proizvodnje semena lucerke u agroekolo{kim uslovima Srbije. Poz -navanje biologije i ekologije cvetanja i obrazovanja semena lucerke u odre|e -nim agroekolo{kim uslovima ima veliki zna~aj kod izbora sistema kosidbe, kao ikod primene hemijskih mera borbe protiv {teto~ina semenskog useva.

Za dobijanje visokog prinosa semena lucerke veliki zna~aj ima izborsemenskog otkosa. Poznato je da se seme lucerke moè proizvesti, s manje ilivi{e uspeha, iz prvog, drugog ili tre}eg otkosa. Proizvodnja semena lucerke izjednog od ovih otkosa uslovljena je pre svega klimatskim faktorima, ranostas -no{}u sorte, prisustvom i aktivnosti insekata opra{iva~a, odsustvom {tetnihinsekata (Eri} i sar., 1995a; Karagi}, 2004).

Tehnologija proizvodnje semena krmnih biljaka upotpunjena je sazna -njima i konkretnim preprorukama vezanim za suzbijanje korova i {tetnihinsekata od strane ve}eg broja autora (Godec i Kati}, 1988; Kati} i sar.,1991;Glu{ac i sar., 1993; [trbac i sar., 1996; Malidà, 2005; Sekuli}, 2005).

Pored definisanja limitiraju}ih ~inilaca u proizvodnji semena krmnih biljka,velika pa`nja poklanja se i problemima vezanim za doradu i kvalitet semena.Eri} i sar. (1993. i 1995c) prikazali su faktore koji uti~u na randman doradesemena lucerke. Ispitivanjem semena lucerke proizvedenog u Institutu u tokujedanaestogodi{njeg perioda (1990-2000) utvr|ene su vrlo visoke vrednosti svih zna~ajnih pokazatelja kvaliteta. Prose~na ~isto}a semena iznosila je 99,7% samalim variranjem po godinama od 99,4 do 99,9%. U zavisnosti od vremenskihuslova godine, klijavost semena varirala je od 74 do 87%, prose~no je iznosila82%. Masa 1000 semena iznosila je 2,1 g dok je prose~an sadràj vlage bio 8,1%


(Karagi} i sar., 2000). Ovo ukazuje na dobru tehni~ku opremljenost i ovladanostprocesima dorade semena.

Na osnovu dugogodi{njeg iskustva u proizvodnji semena, na osnovurezultata na{ih ispitivanja i rezultata najzna~ajnijih svetskih autora, savremenatehnologija proizvodnje semena lucerke prilago|ena je agroekolo{kim uslovima Vojvodine (Karagi} i sar., 2004). Primenom svih neophodnih agrotehni~kihmera, pri prose~nim vremenskim uslovima, posti`e se oko 350 kg/ha semena.

Proizvodnja semena lucerke u Srbiji najve}im delom locirana je u Vojvodini. Prema podacima Republi~kog zavoda za statistiku, usevi semenske lucerke uVojvodini 2002. godine zauzimali su povr{inu od 1.400 ha. Me|utim, smatra seda su ovo nepotpuni podaci, a na osnovu godi{njeg prometa semena i prose~nih prinosa procenjuje se da se seme proizvodi na oko 3.000 ha uz zna~ajnovariranje po godinama u zavisnosti od potreba i obezbe|enosti gazdinstvasto~nom hranom. Prose~na godi{nja produkcija semena iznosi oko 750 tona, avrednost ove proizvodnje procenjuje se na 1,7-2 miliona evra. Godi{nje se uSrbiji zasniva oko 40-45.000 ha novih luceri{ta, tako da navedena proizvodnjazadovoljava doma}e potrebe. Ovo pokazuje da zna~ajan deo semena lucerke una{oj zemlji poti~e iz nezakonski zasnovane proizvodnje, proizvodnje bezstru~nog nadzora i kontrole, na {to smo ukazivali kroz brojna predavanjaodgovornim za vo|enje inspekcijskog nadzora i politke u agraru.

Prose~an prinos semena lucerke u agroekolo{kim uslovima Srbije iznosioko 250 kg/ha (Graf. 1) uz veliko variranje u zavisnosti od uslova godine, od 50do 700 kg/ha (Karagi} i sar., 2003; Mihailovi} i sar., 2003).

Graf. 1. Prinos semena lucerke u periodu 1997-2007. (kg/ha)Graph. 1. Lu cerne seed yield for 1997-2007 (kg/ha)

Nepromenjena biolo{ka svojstva lucerke i nepromenjeni pedoklimatskiuslovi u Vojvodini danas kao i pre 50 godina uslovljavaju veliko variranje prinosasemena lucerke. Odnosno, zna~ajno variranje prinosa u zavisnosti od uslovagodine jedna je od osnovnih karakteristika proizvodnje semena lucerke uVojvodini.

Crvena detelina je po zna~aju i povr{inama koje zauzima u Srbiji odmah izalucerke. Zbog toga je u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo tokom poslednje


decenije XX veka pokrenut pro gram oplemenjivanja i proizvodnje semenacrvene deteline. Bo{njak i sar. (1996) su prikazali stanje i perspektive uproizvodnji i semenarstvu crvene deteline (Trifolium pratense L.). Najpovoljnijiodnos izme|u komponenti prinosa semena crvene deteline postiè se priproizvodnji semena iz ranog drugog otkosa (Vasiljevi} i sar., 2007d).

Graf. 2. Prinos semena sto~nog gra{ka u periodu 1997-2007. (kg/ha)Graph. 2. For age pea seed yield for 1997-2007 (kg/ha)

Kontrolisana proizvodnja semena crvene deteline u Srbiji je 1994. godineiznosila samo 100 tona, a u 1993. godini oko 250 tona. Me|utim, za setvu50.000 ha, odnosno odràvanje 100-120 hiljada hektara povr{ina pod crvenomdetelinom neophodno je 1000 tona semena godi{nje. Dakle, proizvodnjasemena crvene deteline u Srbiji je neznatna prema stvarnim potrebama. Deosemena crvene deteline obezbe|uje se uvozom stranih sorti, a najve}i deopovr{ina zasniva se upotrebom nesortnog i nedeklarisanog semena, pa jerazum ljivo {to su u {irokoj proizvodnji prinosi vrlo niski. Organizovanom proiz -vodnjom na samo 3.000 ha i prinosom semena od 250-300 kg/ha osnovnogsortnog semena crvene deteline, mogle bi se osigurati ukupne potrebe zaproizvodnju u na{oj zemlji.

Uporedo sa stvaranjem prvih doma}ih jednogodi{njih krmnih leguminoza,sedamdesetih godina XX veka se razvijala i tehnologija proizvodnje semena. Upo~etku se tehnologija proizvodnje semena sto~nog gra{ka i grahorice zasni -vala u potpunosti na tehnologiji proizvodnje zelene krme ovih kultura. Odnosno, ve}ina agrotehni~kih mera potpuno je, nekriti~ki, preuzimana iz tehnologije zaproizvodnju kabaste sto~ne hrane, {to je ~esto bio osnovni uzrok postizanjaniskih prinosa semena.

Najve}e razlike u semenskoj proizvodnji u pore|enju sa proizvodnjomkrme odnose se na gustinu useva. ]upina i sar. (1995) ispitivali su prinos ikvalitet zrna jarog sto~nog gra{ka u zavisnosti od broja biljaka. Utvr|eno je da se najve}i prinosi zrna postiù pri 80-130 biljaka po m2 u zavisnosti od sortegra{ka. Prinos zrna jarog sto~nog gra{ka u periodu 1990-1993. godine variraoje od 4,3-6,1 t/ha u zavisnosti od broja biljaka i sorte.


Na osnovu rezultata ispitivanja u Institutu, kao i na osnovu stranihiskustava, Mihailovi} i sar. (1997), ]upina i sar. (2000), Mihailovi} i sar. (2004a),Karagi} i sar. (2007) napravili su savremenu tehnologiju proizvodnje sto~noggra{ka. Sto~ni gra{ak je kompleksna vrsta u pogledu na~ina iskori{}avanja, tako da svaki vid upotrebe ima svoje specifi~nosti u tehnologiji gajenja, posebno upojedinim operacijama kao {to su setva, |ubrenje, nega useva, vreme kosidbezelene krme i ètva semena, {to zna~ajno uti~e na uspeh proizvodnje.

U periodu 1988-1998. povr{ine pod sto~nim gra{kom pove}ale su se saoko 1.000 ha na oko 13.000 ha. Prose~an prinos zrna gra{ka u 1996. kretao seod 2,2 do 3,6 t/ha. Nove sorte Moravac i Jezero dale su ve}i prose~an prinos zrnaod ostalih ispitivanih sorti. Najve}i prose~an prinos semena ostvarila je novasorta gra{ka za zrno Javor 5,41 t/ha (Mihailovi} i sar., 2003).

Stvaranje novih visokoprinosnih sorti gra{ka pove}alo je interes proizvo -|a~a za gajenje ove proteinske krmne biljke. Zato se maksimalna pa`njapoklanja doslednoj primeni tehnologije i proizvodnji zna~ajnih koli~ina semenaza potrebe doma}eg trì{ta i za izvoz, obzirom da za to postoji interes.

Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu }e i u narednom periodumaksimalno odgovorno i organizovano pristupati proizvodnji semena krmnihbiljaka, svestan ~injenice da se i najbolja sorta moè lako „izroditi“ lo{e vo|enimsemenarstvom.

Literatura

Bo{njak D., Kati} S., Vasiljevi} Sanja, Trifunovi} T. (1996): Stanje i perspektive u proizvodnji i semenarstvu crvene deteline (Trifolium pratense L.). Zbornik radova, Nau~ni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 25: 233-237.

Bo{njak \. (1991): Zalivni reìm lucerke u agroekolo{kim uslovima Vojvodine, Zbornikradova, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 19: 235-245.

]upina B., Eri} P., Mihailovi} V. (1995): Prinos i kvalitet zrna jarog sto~nog gra{ka uzavisnosti od broja biljaka, Zbornik radova, Nau~ni institut za ratarstvo i povrtarstvo,Novi Sad, 23: 473-483.

]upina B., Eri} P., Mihailovi} V. (1999a): Var i ous as pects of pro duc tion and uti li za tion offod der pea as feed for do mes tic an i mals, Pro ceed ings of 2nd In ter na tional Sci en tificCon fer ence Pro duc tion of Field Crops at the Thresh old of 21st Cen tury, Novi Sad, Ser -bia, 129-140.

]upina B., Eri} P., Mihailovi} V. (1999b): Uticaj primene azotnog i mikrobiolo{kog |ubrivana prinos i komponente prinosa zrna jarog sto~nog gra{ka, Letopis nau~nih radova,Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 23, 1-2: 103-111.

]upina B., Mihailovi} V., Eri} P. (2000): Tehnologija proizvodnje u funkciji prinosa i kvaliteta sto~nog gra{ka, Zbornik radova, Nau~ni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad,33: 91-102.

]upina B., \uki} D., Eri} P. (2002): Mesto i uloga sirka i sudanske trave u proizvodnji sto~ne hrane, Zbornik radova, Nau~ni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 36:93-102.

]upina B., Eri} P., Krsti} \., Vu~kovi} S. (2004a): Ozimi krmni me|uusevi u odrìvojpoljoprivredi i organskoj proizvodnji, Acta Agriculturae Serbica, IX, 17 (spe cial is sue):451-459.

]upina B., Eri} P., Mihailovi} V., Miki} A. (2004b): Zna~aj i uloga me|uuseva u odrìvojpoljoprivredi. Zbornik radova, Nau~ni institut za ratarstvo i povrtarstvo, 40, 419-430.

]upina B., Eri} P., Vasiljevi} S., Milic D.(2004c): Ef fect of min eral nu tri tion on red clo ver for -age pro duc tion. Grass land Sci ence in Eu rope, 9: 933-935.


]upina B., Mihailovi} V., Eri} P., Miki} A. (2005): Proteinski gra{ak - ~inilac racionalneproizvodnje sto~ne hrane, Zbornik radova, Nau~ni institut za ratarstvo i povrtarstvo,41: 171-180.

]upina B., Mihailovi} V., Miki} A., Tomi} Zorica, Vasiljevi} Sanja (2006): Ge netic re sourcesof an nual for age le gumes in Ser bia. IPGRI news let ter for Eu rope, 33: 16.

]upina B., Eri} P., Mihailovi} V., Miki} A., Krsti} \., Vu~kovi} S. (2007a): Zna~aj, stanje iperspektive jednogodi{njih krmnih biljaka u agro-ekolo{kim uslovima Srbije,Zbornik radova, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 44, I: 261-270.

]upina B., Peji} B., Eri} P., Krsti} \., Vu~kovi} S. (2007b): Specifi~nosti u tehnologijiproizvodnje krmnog sirka i sudanske trave u agro-ekolo{kim uslovima Vojvodine,Zbornik radova, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 44, I: 291-300.

\uki} D., Vasiljevi} R., Kruni} M. (1987): Proizvodne karakteristike nekih sorata lucerke ikori{}enje solitarne p~ele Megachile rotundata F., (Hym., Megachilidae) u proizvodnji semena, Zbornik referata XXI seminara agronoma, Cavtat, 26. januar - 7. februar1987, 295-303.

\uki} D. (2002): Biljke za proizvodnju sto~ne hrane, Univerzitet u Novom Sadu,Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 421.

\uki} D., Lugi} Z., Vasiljevi} Sanja, Radovi} Jasmina, Kati} S., Stojanovi} Ivana (2007):Doma}e sorte vi{egodi{njih leguminoza - nastanak i kvantitativna svojstva, Zbornikradova, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 44: 7-19.

Eri} P., ]upina B. (2005): Ef fect of min eral nu tri tion on al falfa for age pro duc tion, Grass landSci ence in Eu rope, 10: 481-484.

Eri} P., ]upina B., Trifunovi} T. (1993): Faktori koji uti~u na randman dorade lucerke,Zbornik radova, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 21: 543-552.

Eri} P., ]upina B., Mihailovi} V., \uki} D. (1995a): Uticaj otkosa na prinos i kvalitet semenalucerke, Zbornik radova, Nau~ni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 23:461-471.

Eri} P., ]upina B., Mihailovi} V., Pataki I. (1995b): Uticaj roka setve i ko{enja na prinos ikvalitet krme NS-sorti sudanske trave. Savremena poljoprivreda, Novi Sad, vol 43, br.1-2, 53-59.

Eri} P., ]upina B., Mihailovi} V., Trifunovi} T. (1995c): Seme korova u semenu lucerkeVojvodine, Selekcija i semenarstvo, 2, 3-4: 281-288.

Eri} P., Star~evi} LJ., Crnobarac J. (1996): Agrotehnika krmnih biljaka na kraju XX veka,Zbornik radova, Nau~ni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 26: 17-24.

Eri} P., ]upina B., Mihailovi} V. (2000a): Zeleni{no |ubrenje - pro{lost ili budu}nost,Zbornik radova, Nau~ni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 33: 117-128.

Eri} P., ]upina B., \uki} D. (2000b): Green for age re lay in the con di tions of the Vojvodinaprov ince, In ter na tional An nual Sci en tific Con fer ence, Timiºoara, Ro ma nia, 32:407-416.

Glamo~i} D., ]upina B., \uki} D., Eri} P. (2004): Ocena relativne hranljive i ekonomskevrednosti kabastih hraniva za ishranu krava muzara. Acta Agriculturae Serbica, IX, 17(spe cial is sue): 591-598.

Glu{ac D., Kati} S., Mihailovi} V. (1993): Efikasnost primene herbicida u za{titi lucerke ijednogodi{njih krmnih leguminoza, Zbornik radova, Institut za ratarstvo ipovrtarstvo, Novi Sad, 21: 563-575.

Godec Helga, Kati} S. (1988): Suzbijanje travnih korova u semenskoj lucerki, Pesticidi, 3:951-953.

Jarak Mirjana, Govedarica M., Milo{evi} Nada, \uri} Simonida, ]upina B., Jeli~i} Z. (1998):Ef fect of bacterization and min eral ni tro gen on ni tro gen fix a tion ac tiv ity of for age pea. Pro ceed ings of 1st Con gress of Ecol o gists of the Re pub lic of Mac e do nia, Ohrid, FYRMac e do nia, 1: 462-468.

Karagi} \. (2004): Komponente prinosa, prinos i kvalitet semena lucerke u zavisnosti odsistema kosidbe (doktorska disertacija), Univerzitet u Novom Sadu , Poljoprivrednifakultet, Novi Sad, 174.


Karagi} \., Kati} S., Mihailovi} V., Vasiljevi} Sanja, Pataki I. (2000): Kvalitet semenadoma}ih sorti lucerke, Zbornik radova XI savetovanja Agrozajednice Semenarstvokrmnog bilja na pragu tre}eg milenijuma, Sombor, 22-25 april 2000, 83-91.

Karagi} \., Kati} S., Mihailovi} V., Vasiljevi} Sanja, Mili} D. (2003): Cor re la tions be tween al -falfa seed yield and eco log i cal fac tors, Grass land Sci ence in Eu rope, 8: 372-376.

Karagi} \., Kati} S., Mihailovi} V., Mili} D. (2004): Proizvodnja semena lucerke, U: Seme -narstvo, (ured.) Milo{evi} Mirjana, Male{evi} M., Nau~ni institut za ratarstvo ipovrtarstvo, Novi Sad, II: 635-673.

Karagi} \., Kati} S., Mihailovi} V., Eri} P., Mili} D. (2006): Proizvodnja semena lucerke uVojvodini. Zbornik radova, Nau~ni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 42, I:115-130.

Karagi} \., Mihailovi} V., Miki} A., Kati} S., Malidà G. (2007): Tehnologija proizvodnjeproteinskog gra{ka. Zbornik radova, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 43:245-254.

Kati} S. (1988): Biologija i ekologija cvetanja i zametanja semena lucerke (Medicago sativaL.), Zbornik referata XXII Seminara agronoma, Neum, 15-21 januar 1988, 325-332.

Kati} S., Glu{ac D., Draì} D. (1991): Izbor herbicida kod zasnivanja luceri{ta, Zbornikradova, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 19: 227-235.

Kati} S., Luki} D., \uki} D. (2002): Morfolo{ke osobine, prinos i hranljiva vrednost lucerke.Zbornik radova, Nau~ni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 36: 103-114.

Kati} S., Mihailovi} V., Karagi} \., Vasiljevi} Sanja, Mili} D. (2005a): Gajenje i iskiri{}avanjelucerke i deteline, Biljni lekar, XXXIII, 5: 483-491.

Kati} S., Mili} D., Vasiljevi} Sanja (2005b): Vari abil ity of dry mat ter yield and qual ity of lu -cerne ge no types de pend ing on geo graphic or i gin, Grass land sci ence in Eu rope, 10:537-540.

Kati} S., Mihailovi} V., Mili} D., Vasiljevi} Sanja, Karagi} \. (2007a): Uticaj u~estalostiko{enja na prinos i trajnost polusrodnih populacija lucerke. Zbornik radova, Institutza ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 44: 21-27.

Kati} S., Mihailovi} V., Mili} D., Karagi} \., Glamo~i} D., Jaji} I. (2007b): Ge netic and sea -sonal vari a tions of fi bre con tent in lu cerne, Ab stract Book of the XXVIIth EUCARPIASym po sium on Im prove ment of Fod der Crops and Ame nity Grasses, Co pen ha gen,Den mark, 19-23 Au gust 2007, 43.

Lazi} M. (1958): Proizvodni proces za proizvodnju semena lucerke, Poljoprivredna komora,Pri{tina.

Luki} D. (2000): Lucerka. Nau~ni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad.Malidà G. (2004): Herbicidi u usevu sto~nog gra{ka (usmeno saop{tenje).Manojlovi} Maja, ]upina B., Miki} A., Krsti} \., âbilovski R. (2007): Dinamika mineralnog

azota nakon zaoravanja ozimih me|uuseva, Zbornik radova, Institut za ratarstvo ipovrtarstvo, Novi Sad, 44, I: 285-290.

Mihailovi} V., ]upina B., Eri} P. (1997): Proizvodnja sto~nog gra{ka, Zbornik radova, Nau~ni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 29: 355-365.

Mihailovi} V., Karagi} \., Kati} S., Pataki I. (2003): Proizvodnja i kvalitet NS sorti krmnihbiljaka, Zbornik radova, Nau~ni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 38: 65-76.

Mihailovi} V., Eri} P., Kati} S., Karagi} \., Miki} A., Pataki I. (2004a): Proizvodnja semenasto~nog gra{ka. U: Semenarstvo (ured.) Milo{evi} M., Male{evi} Mirjana (ured.),Nau~ni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, II, 635-673.

Mihailovi} V., Eri} P., Miki} A. (2004b): Grow ing peas and vetch es for for age in Ser bia andMontenegro. Grass land Sci ence in Eu rope, 9: 457-459.

Mihailovi}, V., Miki}, A., ]upina, B. (2004c): Fod der pea breed ing in Ser bia: di rec tions andachieve ments. Con fer ence Hand book of the 5th Eu ro pean Con fer ence on Grain Le -gumes with the 2nd In ter na tional Con fer ence on Le gume Genomics and Ge net ics Le -gumes for the ben e fit of ag ri cul ture, nu tri tion and the en vi ron ment: their genomics,their prod ucts, and their im prove ment, Dijon, France, 7-11 June 2004, 131.

Mihailovi} V., Miki} A., ]upina B., Eri} P. (2005a): Field pea and vetch es in Ser bia andMontenegro, Grain Le gumes, 44: 25-26.


Mihailovi} V., Kati} S., Vasiljevi} Sanja, Pataki I., Karagi} \., Miki} A., Mili} D. (2006):Svojstva novopriznatih sorti i hibrida krmnih biljaka u Institutu u Novom Sadu,Zbornik radova, Nau~ni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 42, II: 21-29.

Mihailovi} V., Eri}, P., Marjanovi}-Jeromela Ana, Marinkovi} R., ]upina B., Krsti} \., Miki} A.(2007a): Pre lim i nary re sults on grow ing oil seed rape and other bras sicas for for age.Pro ceed ings of the 12th In ter na tional Rape seed Con gress Sus tain able De vel op mentin Cruciferous Oil seed Crops Pro duc tion, Wuhan, China, 26-30 March 2007, III,287-290.

Mihailovi} V., Kati} S., Vasiljevi} Sanja, Pataki I., Miki} A., Mili} D. (2007b): Doprinos NS sorti krmnih biljaka proizvodnji sto~ne hrane. Zbornik radova, Institut za ratarstvo ipovrtarstvo, Novi Sad, 43: 225-237.

Miki} A., ]upina B., Kati} S., Karagi} \. (2006): Zna~aj jednogodi{njih krmnih mahunarki uobezbe|ivanju biljnih proteina. Zbornik radova, Institut za ratarstvo i povrtarstvo,Novi Sad, 42, I: 91-103.

Mili} D. (2007): Varijabilnost kvantitativnih osobina geneti~ki divergentnih genotipovalucerke (Medicago sativa L.) (magistarska teza), Univerzitet u Novom Sadu,Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

Mi{kovi} B. (1971): Najpovoljniji odnosi NPK i Ca u ishrani lucerke u prvoj godini ìvota(doktorska disertacija), Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

Mi{kovi} B., Jevti} S. (1973): Primena mikroelemenata u razli~itim koli~inama zajedno sNPK |ubrivima i njihov utucaj na prinos i hemijski sastav lucerke, Agronomskiglasnik, 1-2: 73-84.

Mi{kovi} B., Nenadov S. (1971): Uticaj razli~itih koli~ina i odnosa NPK na prinos i kvalitetsena lucerke na zemlji{tu tipa aluvijum, Savremena poljoprivreda, 3: 39-54.

Mi{kovi} B., Stana}ev S., Smiljanski K. (1964): Uticaj amonija~nog i nitratnog oblika azotana mladu klicu lucerke i crvene deteline, Letopis nau~nih radova, Poljoprivrednifakultet, Novi Sad, 8: 88-96.

Mi{kovi~ B., Eri~ P., Pantovi~ M. (1977): VliÔnie cinka, medi, molibdena i

kobalta na razvitie, uroàéí i ka~estvo sena lÓcernÃ¶. XIII Me`dunarodnÃ¶y

kongres po lugovodstvu, Laéy ûépcig, II, 129-1134.

Mi{kovi} B., Jockovi} \., Beli} B., Eri} P. (1980a): Proizvodnja zelene sto~ne hranegajenjem kukuruza i soje u sme{ama, Savremena poljoprivreda, Novi Sad, 7-8:337-347.

Mi{kovi} B., Miladinovi} M., Eri}, P. (1980b): Rezultati primene ve}ih koli~ina azota u ishrani lucerke na razli~itim tipovima zemlji{ta, Zbornik radova, Institut za ratarstvo ipovrtarstvo, Novi Sad, 12: 341-356.

Mi{kovi} B., \uki} D., Eri} P. (1983): Proizvodnja krme gajenjem novih NS-hibrida kukuruza u ~istoj setvi i u sme{ama sa leguminozama, Zbornik radova IV Jugoslovenskogsimpozijum o krmnom bilju, Novi Sad, 9-11 jun 1982, 63-73.

Novoselova Anna Sergeevna (1986): SelekciÔÿ i semenovodstvo klevera, Agropro -mizdat, Moskva, 199.

Pastorna~ki \ur|inka, Pavlovi} Jelena (1963): Prilog poznavanju nekojih kvaliteta semenavojvo|anske lucerke. Zbornik radova Instituta za istraìvanja u Novom Sadu.Jubilarna sveska povodom 25-godi{njice rada ustanove (1938-1963), 453-463.

Pataki I., Mihailovi} V., Vasiljevi} Sanja, Miki} A., Mili} D. (2005): Ispitivanje kombinacionihsposobnosti kod sirka {e}erca (Sor ghum bicolor (L.) Moench). Zbornik radova,Nau~ni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 41: 181-190.

Pataki I., Mihailovi} V., Kati} S., Vasiljevi} Sanja, Karagi} \., Mili} D., Miki} A. (2006): Anal y -sis of yield com po nents in for age sor ghum (Sor ghum bicolor (L.) Moench) hy brids.The Book of Ab stracts of the II In ter na tional Sym po sium of Ecol o gists of the Re pub licof Montenegro, Kotor, Montenegro, 20-24 Sep tem ber 2006, 135.

Peji} B., Maksimovi} Livija, Karagi} \., Mili} S., ]upina B (2006): Vodni bilans, bioklimatskipostupak kao osnova racionalnog reìma zalivanja sudanske trave, Zbornik radova,Nau~ni institut za ratarstvo i povrtarstvo, 42, 2: 51-60.


Rowe D. E., Hill R. R. Jr. (1999): Breed ing The ory and the De vel op ment of Al falfa. The Al falfa Ge nome, www.naaic.org/TAG/TAGpapers/RoweAbs.html

Sekuli} R. (2004): Insekticidi u usevu sto~nog gra{ka (usmeno saop{tenje).[trbac P., Konstantinovi} B., Kloko~ar-[mit Zlata, Dra`i} Danica (1996): Za{tita lucerke od

{teto~ina, bolesti i korova, Feljton, Novi Sad, .Tay lor N. L., Quesenberry K.H. (1996) Red Clo ver Sci ence, Cur rent Plant Sci ences and Bi ol -

ogy in Ag ri cul ture, 28: 141-160.Tomi} Zorica, \uki} D., Kati} S., Vasiljevi} Sanja, Miki} A., Mili} D., Lugi} Z., Radovi}

Jasmina, Sokolovi} D., Stanisavljevi} R. (2005): Ge netic re sources and im prove mentof for age plants in Ser bia and Montenegro, Acta Agriculturae Serbica, X, 9: 3-16.

Vasiljevi} Sanja, Mihailovi} V., Mitrovi} M (2001a): Nova sorta crvene deteline – Kolubara,Zbornik radova, Nau~ni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 35: 357-365.

Vasiljevi} Sanja, [urlan-Momirovi} Gordana, Luki} D., Mihailovi} V., Kati} S. (2001b):Iskori{}avanje geneti~kog biodiverziteta kolekcionisanih genotipova crvene detelineu Nau~nom institutu za ratarstvo i povrtarstvo – Novi Sad, Zbornik radova 1.Me|unarodnog simpozijuma Hrana u 21. veku, Subotica, 14-17 novembar 2001,167-172.

Vasiljevi} Sanja, [urlan-Momirovi} Gordana, Luki} D., @ivanovi} T., Kati} S., Mihailovi} V.,Mili} D., Miki} A. (2003): Efikasnost razli~itih metoda selekcije u oplemenjivanjucrvene deteline, Selekcija i semenarstvo, 1-4: 77-85.

Vasiljevi} Sanja, [urlan–Momirovi} Gordana, Ivanovi} M., @ivanovi} T. (2004): Ge netic anal -y sis of in her i tance of yield of green mass, be gin ning of flow er ing, per sis tence andgrowth habit in diallel hy brids of red clo ver, Pro ceed ings of the 1st COST 852 Work -shop Ad ap ta tion and Man age ment of For age Le gumes Strat e gies for Im proved Re li -abil ity in Mixed Swards, Ystad, Swe den, 20-22 Sep tem ber 2004, 83-86.

Vasiljevi} Sanja, [urlan-Momirovi} Gordana, Ivanovi} M., @ivanovi} T., Mihailovi} V., Kati} S. (2005a): Com bin ing abil ity in diallel crosses of red clo ver, Pro ceed ings of the Bal kanSci en tific Con fer ence Breed ing and Cul tural Prac tices of the Crops, Karnobat, Bul -garia, 2 June 2005, I: 315-319.

Vasiljevi} Sanja, Pataki I., [urlan-Momirovi} Gordana, @ivanovi} T. (2005b): Pro duc tion po -ten tial and per sis tence of red clo ver va ri et ies, Grass land Sci ence in Eu rope, 10:577-580.

Vasiljevi} Sanja, [urlan-Momirovi} Gordana, @ivanovi} T., Ivanovi} M., Mihailovi} V., Miki}A., Kati} S., Mili} D. (2006): Ge netic anal y sis of in her i tance and mu tual re la tion shipsamong yield com po nents, mor pho log i cal-bi o log i cal traits and yield of green mass ofred clo ver (Trifolium pratense L.). Genetika, 38: 1, 1-8.

Vasiljevi} Sanja, Eri} P., Jarak Mirjana, ]upina B., Kati} S., Karagi} \. (2007a): Ef fect on ge -no type, mi cro bial fer til izer and seed ing rate on for age yields of red clo ver (Trifoliumpratense L.). Pro ceed ings of the COST Ac tion 852 Fi nal Meet ing Qual ity Le gume-Based For age Sys tems for Con trast ing En vi ron ments, Gumpenstein, Aus tria, 30 Au -gust – 3 Sep tem ber 2006, 239-242.

Vasiljevi} Sanja, Karagi}, \., Kati}, S., Miki}, A., Mili}, D. (2007b): Ef fect of cut ting sched uleon red clo ver seed pro duc tion, Ab stract Book of the XXVIIth EUCARPIA Sym po sium on Im prove ment of Fod der Crops and Ame nity Grasses, Co pen ha gen, Den mark, 19-23,Au gust 2007, 90.

Vasiljevi} Sanja, Miki} A., Kati} S., Mihailovi} V., Miki} V., ]upina B. (2007c): Cur rent sta tusof the Trifolium pratense col lec tion in Novi Sad, Ser bia, Book of Ab stracts of the 18thEUCARPIA Ge netic Re sources Sec tion Meet ing Plant Ge netic Re sources and Their Ex -ploi ta tion in the Plant Breed ing for Food and Ag ri cul ture, Pie{t'any, Slovakia, 23-26May 2007, 110-111.

Vasiljevi} Sanja, [urlan-Momirovi} Gordana, Ivanovi} M., @ivanovi} T., Mihailovi} V., \uki}D., Kati} S. (2007d): Na~in nasle|ivanja i komponente fenotipske varijanse agronom -ski najva`nijih osobina crvene deteline (Trifolium pratense L.), Zbornik radova,Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 44, I: 159-167.


Veronesi F., Huyghe C., Delgado I. (2006): Lu cerne breed ing in Eu rope: re sults and re -search strat e gies for fu ture de vel op ments. Grass land Sci ence in Eu rope, 11:232-242.

RESULTS IN FORAGE CROPS BREEDING,AGROTECHNIQUE AND SEED PRODUCTION AT INSTITUTE OF FIELD AND VEGETABLE CROPS

Vojislav Mihailovi}1, Slobodan Kati}1, Branko ]upina2, Sanja Vasiljevi}1,\ura Karagi}1, Imre Pataki1, Aleksandar Miki}1, Dragan Mili}1

1Institute of Field and Veg e ta ble Crops, Novi Sad2Faculty of Ag ri cul ture, Novi Sad

Sum mary: For more than 50 years of breed ing in the For age Crops De part ment ofthe In sti tute of Field and Veg e ta ble Crops in Novi Sad, many for age crops have been de -vel oped 14 cultivars of lu cerne, 2 cultivars of red clo ver and 41 cultivars and hy brids of an -nual for age crops, namely field pea, vetch es, for age sor ghum, Su dan grass and fod derkale. Si mul ta neously with breed ing, a long-term re search on for age crops agron omy hasbeen car ried out, in or der to im prove their genetic po ten tial, as well as nesearch on theim prove ment of for age crops seed pro duc tion, with em pha sis upon lu cerne.

Key words: for age crops, breed ing, agron omy, seed pro duc tion


rezultati u oplemenjivanju, agrotehnici i...

Documents