UVOD  

Pojam  prenosnika  snage    

Uređaj  ili  sklop  uređaja  čiji  je  osnovni  zadatak  da  snagu/obrtni  moment/mehaničku  energiju,  dobijenu  od  pogonskog  motora  (elektromotor,  SUS  motor,  parna  turbina  ...),  efikasno  prenese  na:    

— drugu  mašinu  (pumpa,  kompresor,  venAlator,  itd.),  

— druge  mehanizme  (pogonski  točkovi  kamiona  za  transport,  gusenice  dozera  i  bagera,  itd.)  ili  

— direktno  na  radni  organ  (dleto  za  bušenje,  radni  točak  rotornog  bagera,  itd.).  

Pomoću  njih  se  takođe  može  izvršiA  promena:    

— parametara  snage,  veličine  obrtnih  momenata  i  ugaonih  brzina  ili  sile  i  njenih  brzina.  

Pravilno  odabran  prenos  snage,  sa  pogonskog  motora  na  radni  organ  gonjene  mašine,  značajno  uAče  na:  

— Funkcionalnost  mašine,  — Stepen  iskorišćenja  uložene  energije,  — Sigurnost  u  radu,  — Pouzdanost  i  raspoloživost,  — Ekonomičnost  rada,  — Cenu  koštanja  finalnog  proizvoda.  

Pogonska  mašina  

Prenosnik  snage  

Radna  mašina  

Prenosnici snage moraju da ispune sledeće zadatke: — da regulišu obrtni moment, broj obrtaja, smer obrtaja, itd. u zavisnosti od vrste spoljašnjeg

opterećenja; — da regulišu radne karakteristike (protok, napor) pumpi, kompresora, itd.; — da izvrše sumiranje potrebne snage motora pri grupnom pogonu više različitih uređaja; — da obezbede miran start i zaštitu od preopterećenja pogonskog motora.

obrtni moment  2

POGONSKA  MAŠINA PRENOSNIK  SNAGE RADNAMAŠINA

transformacijaobrtni moment  1

Uvođenje prenosnika kao posrednika između pogonske i radne mašine diktirano je uslovima rada kako radne tako i pogonske mašine.

1.  Potrebna ugaona brzina radne mašine vrlo retko odgovara najpogodnijoj ugaonoj brzini pogonske mašine (obično je mnogo manja).

2.  Čest je slučaj da ugaonu brzinu glavnih delova radne mašine treba menjati nezavisno od ugaone brzine pogonske mašine, jer menjati ugaonu brzinu pogonske mašine u širim granicama ili je vrlo neekonomično, ili čak i nemoguće.

3.  Pogonske mašine imaju obično konstantnu ili približno konstantnu ugaonu brzinu, uz konstantan obrtni momenat.

4.  Veće smanjenje minutnog broja obrta kod pogonske mašine u većini slučajeva dovodi i do smanjenja obrtnog momenta, što je vrlo nepovoljno za radnu mašinu, jer ona zahteva velike obrtne momente pri malim brzinama.

5.  Brojevi obrtaja pogonskih mašina obično su veliki, a obrtni momenti mali, dakle određena snaga postiže se velikim ugaonim brzinama a malim obrtnim momentima.

Pogonska  mašina  

Prenosnik  snage  

Radna  mašina  

ω1   ω2  

ω1    >>    ω2  

ω1    =    const  ;    

M1    =    const  

v1    =    max  ;  M1  =  min  

v2    =    min  ;  M2  =  max  

M2  M1  

Radna mašina zahteva u većini slučajeva male brojeve obrtaja, a velike obrtne momente:

— u toku režima rada ili

— u izvesnim periodima.

Prenosnici omogućuju građenje pogonskih mašina sa velikim brojevima obrta, a malim obrtnim momentima, jer oni vrše povećanje obrtnog momenta na račun smanjenja ugaone brzine.

Brzohoda pogonska mašina zajedno sa prenosnikom ima manje dimenzije i manju težinu nego sporohodna pogonska mašina upotrebljiva bez prenosnika.

Prenosnikom se u izvesnim slučajevima savlađuje i rastojanje između radne i pogonske mašine, ako je iz nekih razloga potrebno radnu mašinu udaljiti od pogonske.

Prema  pogonskom  motoru  

Prema  mestu  ugradnje  

Prema  načinu  prenosa  snage  

Prema  konstrukciji  prenosnika  

Motori  SUS   Stacionarni     Pojedinačni     Mehanički    Elektromotori     Mobilni     Grupni     Hidraulički    

Hidraulički  motori   PneumaAčki    PneumaAčki  motori   Električni    Kombinovani  pogon   Kombinovani    

     Prenosnici  snage  se  klasifikuju  prema  više  različiAh  kriterijuma:  

Zahtevi  prenosnicima  snage   Nedostaci  postrojenja  sa  prenosnicima  snage  

Veliki  stepen  koeficijenta  korisnog  dejstva   Složena  struktura  postrojenja  (mašine)  sa  prenosnikom  snage  

Kvalitetan  prenos  snage  do  gonjene  mašine   Niži  stepen  korisnog  dejstva  

Velika  čvrstoća  elemenata  za  rad  u  teškim  uslovima  rada   Viša  cena  postrojenja  (mašine),  itd.  

Pouzdanost  i  ekonomičnost  

Lako  opsluživanje  i  održavanje  

Po  načinu  transformacije  obrtnog  momenta  pogonskog  sistema,  sistemi  prenosa  mogu  biA:      –  MEHANIČKI   (moment   se   prenosi   na   dva   načina   –   trenjem   i   oblikom,   s   neposrednim   i  

posrednim  dodirom  pogonskog  i  gonjenog  člana),    

–  HIDRAULIČKI  i  PNEUMATIČKI  (moment  se  prenosi  uz  pomoć  tečnosM  ili  gasova,  uglavnom  pod  priAskom),  

–  ELEKTRIČNI  (moment  se  prenosi  električnim  putem).  

     MEHANIČKI    PRENOS    SNAGE  

Mehanički  prenosnici  snage  su  po  svojoj  konstrukciji  najprosMji  prenosnici.      

:  Predstavljaju  mašinsku  grupu  koja  na  rudarskoj  mašini  obavlja  parcijalne  funkcije  prenosa  i  transformacije  snage  od  pogonske  do  radne  mašine.  

:  Pod  pojmom  mehanički  prenosnik  snage  podrazumeva  se  mehanizam  koji  služi  za  prenos  snage  sa,  po  pravilu,  izmenom:  

-­‐  Broja  obrtaja,  -­‐  Momenta,  -­‐  Vučne  sile  ili  -­‐  Smera  obrtaja.  

:  Mehanička  energija  se  prenosi  preko  mašinskih  delova  međusobnim  dodirivanjem.  

Veza  između  pogonske  i  gonjene  mašine  se  ostvaruje  posredstvom  prenosnika  snage  koje  čine  mašinski  elemenA  urađeni  od  čvrsAh  materijala  (metali,  plasAke,  gume,  itd.)  –  može  se  reći  da  je  ova  veza  čvrsta.  

Drugim  rečima,  mehanički  prenosnici  mogu  prenosiA  energiju  odnosno  menjaA  obrtni  moment  i  ugaonu  brzinu,  bilo  prianjanjem,  bilo  zupcima,  neposrednim  dodirom  pogonskog  ili  gonjenog  elementa,  bilo  preko  posrednika.  

PREMA    NAČINU  PRENOSA  

SNAGE  

PREMA    MESTU  UGRADNJE  

PREMA    NAČINU  UPRAVLJANJA  

REGULACIJA  BROJA  OBRTAJA  SE  OBAVLJA  

Prenosnik  sa  ozubljenjem   Stacionarne     Neregulisane     KonAnualno    Prenosnik  sa  trenjem   Mobilne     Regulisane     DiskonAnualno    

odnosno,  Pri  graničnoj  snazi  

Promenljivoj  graničnoj  snazi  

REDUKTORI  PLANETNI  PRENOSNICI  

MENJAČI  BRZINA  KAIŠNI  PRENOSNICI  

VARIJATORI  

U  principu,  glavni  Apovi  mehaničkih  prenosnika  su:    

–  frikcioni  prenosnici;  uobičajeno  je  da  frikcione  prenosnike  nazivamo  one  sa  neposrednim  dodirom  frikcionih  (tarnih)  tela;  izvode  se  sa  paralelnim  i  ukrštenim  osama;  

–  remeni   prenosnici;   remeni   prenosnici   su   prenosnici   takođe   sa   neposrednim   dodirom  frikcionih  (tarnih)  tela,  s  Am  što  ta  frikciona  tela  povezuje  vučni  element  –  remen;  takođe  se   izvode   sa   paralelnim   i   ukrštenim   vraAlima;   najčešće   se   rade   sa   pljosnaAm,   klinasAm   i  zupčasAm  remenjem;  

–  lančani   prenosnici;   upotrebljavaju   se   kod   velikih   osnih   razmaka   i   paralelnih   vraAla;  najčešće  se  izvode  sa  dvostrukim  valjkasAm  lancem  ili  sa  zupčasAm  lancem;  

–  zupčasM   prenosnici;   upotrebljavaju   se   za   veoma   visoke   brojeve   obrtaja   i   u   širokom  dijapazonu   prenosnih   odnosa;   izrađuju   se   sa   različiAm   položajem   osa;   imaju   veliku  pogonsku  sigurnost  i  dug  vek  trajanja  uz  mogućnost  kratkotrajnog  preopterećenja;  

     TEORIJSKE  OSNOVE  

Da  bi  se  jedan  prenosnik  snage  sa  uspehom  projektovao/izabrao,  neophodno  je  raspolagaA  sa  većim  brojem  informacija,  koje  precizno  definišu  sledeće  zahteve:  

1.   Tip  i  osnovne  tehničko-­‐tehnološke  parametre  radne  mašine;  

2.   Vrsta  i  karakterisMke  pogonskog  motora;  

3.   Vrsta  i  karakterisMke  radnog  uređaja;  

4.   KinemaMčka  shema  prenosnika  snage;  

5.   KinemaMka  prenosnika  snage;  

6.   Dinamika  prenosnika  i  proračun  snage;  

7.   Proračunska  i  stvarna  opterećenja  elemenata  i  sklopova  prenosnika.  

1.   Tip  i  osnovni  tehničko-­‐tehnološki  parametri  radne  mašine  

Saglasno  specifičnosAma  primene  mašine,  definišu  se  vitalni  parametri  mašine.    Generalno  su  to:  

-­‐  Mesto  primene,  

-­‐  Uslovi  radne  sredine,  

-­‐  Namena,  

-­‐  Kapacitet  (otkopavanja,  utovara,  transporta,  ispumpavanja,  itd.),  

-­‐  Brzina  (transporta,  bušenja,  itd.),  

-­‐  Očekivani  radni  vek,  

-­‐  Mere  sigurnosM  mašina  i  ljudstva  koje  ih  opslužuje,  itd.  

2.  Vrsta  i  karakterisMke  pogonskog  motora  

Kada  su  pogonski  motori  u  pitanju,  neophodno  je  raspolagaA  podacima  koji  definišu:  -­‐  Mesto  primene,  

-­‐  Uslovi  radne  sredine,  

-­‐  Časovnu  ili  dugotrajnu  snagu,  

-­‐  Maksimalni  obrtni  moment  (dugotrajan),  

-­‐  Mogućnost  preopterećenja,  

-­‐  Broj  obrtaja,  

-­‐  Mere  sigurnosM  mašina  i  ljudstva  koje  ih  opslužuje,  itd.  

3.  Vrsta  i  karakterisMke  radnog  uređaja  

Radni  uređaji  (organi)  mašina  koje  se  koriste  u  rudarstvu  su  brojni  sa  velikim  opsegom  specifičnih  rešenja,  čak  i  za  organe  koji  se  koriste  za  iste  namene  (otkopavanje  naprimer).  Razloga  za  ovo  ima  više:  

— Mesto  primene:  

-­‐  Podzemna  eksploatacija,  površinska  eksploatacija,  industrija  naAe  i  gasa,  načini  transporta,  prerade,  itd.  

— Uslovi  radne  sredine:  -­‐  Fizičko-­‐mehaničke  osobine  materijala  u  kojem  se  radi,  prisustvo  vlage,  zapaljivih  

gasova,  visokih  temperatura,  itd.,  

— Željeni  izlazni  parametri:  

-­‐  Kapacitet  otkopavanja,  protok  i  napor  pumpe,  itd.  

4.  KinemaMčka  shema  prenosnika  snage  

Osnovu  za  formiranje  kinemaAčke  sheme  prenosnika  snage  su:  — SpecifičnosA  primene  radne  mašine,    — SpecifičnosA  dejstva  i  konstrukcije  radnog  organa,    — Sile  i  momenA  koji  opterećuju  elemente  mašine  i  radnog  organa.  

Namena  kinemaAčke  sheme  je  da  preko  prostog  crteža  prikaže  koncepcijsko  rešenje  prenosnika  snage  sa  svim  elemenAma  koji  se  koriste  za  formiranje  prenosnika.    Sa  kinemaAčke  sheme  lako  je  definisaA:  

— Ulazne  i  izlazne  parametre  prenosnika  snage  (prenosni  odnos,  ulazni  broj  obrtaja,  itd.,    — Položaj  elemenata  prenosnika  snage,    — Dejstvujuće  sile,  — Smerove  obrtanja  pojedinih  elemenata,  — Načine  montaže  i  demontaže  elemenata  i  sklopova,  itd.  

1

2

33

4 4

450  kW900  min-­‐1

m=8,  z=22

m=8,  z=126

m=12,  z=28

m=12,  z=112

m=28,  z=12

m=28,  z=53

m=33,  z=12

m=33,  z=69

2232822328

22322

22322

2234022340

23068 23068

10979/710  (ГПЗ)10979/710  (ГПЗ)

1.  Pogonski  motor  2.  Prenosnik  snage  (reduktor)  3.  ZupčasA  par  sa  kućištem  i  ekscentrom  4.  Papuča    

KinemaMčka  shema  mehanizma  

5.  KinemaMka  prenosnika  snage  

Zadatak  kinemaAke  je  da  definiše:  — Brzine,    — Ubrzanja  i    — Vreme  kretanja  RADNOG  ORGANA.  

6.  Dinamika  prenosnika  snage  

Dinamičko  opterećenje  nastaje  kao  posledica  ubrzanja-­‐usporenja.    Definiše  se  kao  koeficijent  dinamičnosA:    KD  = 𝐅𝐬𝐭+𝐅𝐝/𝐅𝐬𝐭     (Fst  –  staAčko  opterećenje,  Fd  –  dinamičko  opterećenje).  

Dinamičko  opterećenje  se  definiše  prema  specifičnosAma  primene  i  rada  prenosnika  snage.    OpFmalna  snaga  /  obrtni  moment  se  definiše  pri  maksimalnom  opterećenju/masi  u  okviru  radnog  procesa.  

7.  Proračunska  i  stvarna  opterećenja  elemenata  i  sklopova  prenosnika  snage  

Osnovni  parametri  koje  treba  definisaA  pri  proračunu  elemenata  i  sklopova  prenosnika  su:  1.   Broj  ciklusa  opterećenja,  2.   Minimalni,  maksimalni  i  srednji  obrtni  moment,  3.   Koeficijent  varijacije  u  radu,  4.   Stvarni  proračunski  moment.  

ElemenA  mehaničkih  prenosnika  se  proveravaju  na  čvrstoću:  1.   Pri  složenom  ravnomernom  opterećenju,  2.   Pri  udarnom  opterećenju,  kao  i    3.   Stepen  sigurnosM.  

     ELEMENTI  PRENOSNIKA  SNAGE  

ElemenA  mehaničkih  prenosnika  snage  su:  zupčanici  različiAh  konstrukcija,  lančanici,  za  prenosnike  kod  kojih  se  prenos  snage  obavlja  ozubljenjem  odnosno  kaišnici  i  frikcioni  točkovi  za  prenosnike  kod  kojih  se  prenos  snage  obavlja  trenjem.    Ovi  elemenA  u  sklopu  sa:  vraMlima,  ležajevima,  zapMvačima  i  drugim  mašinskim  elemenAma  formiraju  prenosnik  snage,  a  prema  zahtevima  primene.    Veza  pogonski  motor  –  prenosnik  snage  je  direktna  (retko)  ili  indirektna,  preko  spojnica  (najčešće)  različiAh  konstrukcija.  

RADNA  MAŠINA(RADNI  ORGAN)

EMUlazno  vratilo

Izlazno  vratilo

Kućište

Pogonski  zupčanik

Gonjeni  zupčanik

TRANSFORMACIJA  SNAGEululul TP ω⋅=

izlizlizl TP ω⋅=RADNA  MAŠINA(RADNI  ORGAN)

EMUlazno  vratilo

Izlazno  vratilo

Kućište

Pogonski  zupčanik

Gonjeni  zupčanik

TRANSFORMACIJA  SNAGEululul TP ω⋅=

izlizlizl TP ω⋅=

     Spojnice  

Spojnice  su  elemenA  koji  su  namenjeni  da  ostvare  vezu  između  vraAla  pogonskog  motora  i  vraAla  prenosnika  snage.    Prema  konstrukciji  se  dele  na:  

1.   Krute,  koje  ostvaruju  čvrstu  vezu  između  dva  vraAla;  

2.   Uzdužno  pokretljive  (dilatacione),  namenjene  za  kompenzaciju  temperaturnih  dilatacija,  ali  i  aksijalnog  pomeranja  vraAla  koja  su  u  vezi;  

3.   ElasMčne,  namenjene  da  priguše  torzione  oscilacije,  ali  i  nesavršenosA  u  montaži  i  opterećenju;  

4.   Zglavkaste,  za  vraAla  koja  se  spajaju  pod  uglom;  

5.   Specijalne:  uključno-­‐isključne  spojnice,  sigurnosne  spojnice,  automatske  spojnice,  itd.  

ElasMčna  spojnica  ima  kao  elasAčni  element  gumeni  prsten,  koji  je  umetnut  između  pogonskog  i  gonjenog  vraAla.    Dobre  osobine:    -­‐   Izravnjanje  malih    netačnosA  u  sklapanju  susednih  vraAla,  -­‐   Prigušenje  promena  obrtnog  momenta  i  udarnog  opterećenja,  -­‐   Mirno  startovanje  i  zaustavljanje  gonjene  mašine.  

Koriste  se  za  prenos  snage  od  motora  SUS  do  gonjene  mašine,  naprimer.  

Frikcione  spojnice  spadaju  u  grupu  spojnica  kod  kojih  je  moguće  uključivanje-­‐isključivanje  pod  opterećenjem.  Obrtni  moment  se  prenosi  trenjem  na  kontaktnim  površinama  koje  mogu  biA:  papuče,  ravne  frikcione  površine  (disk),  konusne  frikcione  površine,  traka,  itd.    

Uključivanje-­‐isključivanje  frikcione  spojnice  je  meko.    

Pri  naglom  opterećenju  ili  nekom  drugom  poremećaju  dolazi  do  proklizavanja.      

Posledice  su  porast  temperature  i  habanje  na  dodirnoj  površini.  Hlađenjem  se  smanjuje  uAcaj.    

Za  manje  opterećenje  hlađenje  je  vazduhom  dok  kod  jako  opterećenih,  hlađenje  se  izvodi  uljem.  

PneumaMčke  spojnice  se  koriste  kao  spojnice  sa  mogućnosAma  uključivanja  i  isključivanja.  Prenos  obrtnog  momenta  se  ostvaruje  trenjem  između  frikcionih  umetaka  (lamela).  Sila  kontakta  se  ostvaruje  dejstvom  uvođenjem  sabijenog  vazduha  u  balon.    Snabdevanje  sabijenim  vazduhom,  razvod  vazduha  i  upravljanje  se  ostvaruje:  cevovodima,  razvodnicima,  venAlima,  regulatorima  priAska,  protoka,  itd.    Radna  mašina  je  kompresor  koji  pogon,  posredstvom  prenosnika  snage,  dobija  od  dsizel  motora.    Prosta  struktura  sistema  za  upravljanje  i  dobre  elasAčne  osobine  učinile  su  da  se  ove  spojnice  masovno  koriste  na  teško  opterećenim  postrojenjima.  

Kardanske  spojnice  se  koriste  za  prenošenje  obrtnog  momenta  na  mesAma  gde  su  ose  vraAla  pod  određenim  uglom.  Ona  se  sastoji  od  dva  vraAla  koja  su  zglobno  povezana  krstom  kardana.    Prenos  obrtnog  momenta  nije  ravnomeran  –  pri  stalnoj  obimnoj  brzini  predajnog  vraAla,  prijemno  vraAlo  imaće  periodično  promenljivu  brzinu.  

Elektromagnetne  spojnice  spadaju  u  grupu  spojnica  sa  automatskim  upravljanjem.  

Elektromagnet  dobija  energiju  od  generatora,  a  ona  zavisi  od  broja  obrtaja  motora.    

Pri  praznom  hodu  motora  napon  generatora  je  nedovoljan  te  magnetski  tok  ima  malu  veličinu  i  kao  posledica  toga,  kvačilo  se  ne  uključuje.  Povećanjem  broja  obrtaja  motora  napon  generatora  se  povećava  i  spojnica  se  uključuje  ravnomerno.  Prilikom  uspostavljanja  magnetskog  toka  između,  feromagneAčni  prašak  ispunjava  prostor  vazdušnog  zazora  između  pogonskog  i  gonenjog  elementa  

Posle  isključivanja  spojnice  feromagneAčni  pra�šak  mo�že  ostaA  delimično  namagneAsan  i  kao  posledica  toga,  spojnica  mo�že  prenosiA  obrtni  moment  iako  je  isključena.  Da  bi  se  ova  pojava  izbegla,  kroz  namotaje  elektromagneta  puš�ta  se  suprotan  tok  struje,  nakon  čega  se  praš�ak  razmagneA�še.  

     Zupčanici      

Zupčanici  su  mašinski  elemenA  koji  zahvaljujući  zupcima  prenose  obrtni  moment  bez  klizanja,  odnosno,  zamišljeni  dodirni  krugovi  zupčanika  se  kotrljaju  jedan  po  drugome  bez  klizanja  ili  puzanja.      Dva  zupčanika,  koji  rade  u  sklopu,  zovu  se  spregnuA  zupčanici.    Obimne  brzine  dodirnih  krugova  su  jednake,  a  spregnuA  zupčanici  se  okreću  u  suprotnim  smerovima.    Generalno,  zupčanici  se  mogu  podeliA  u  tri  grupe.  

Cilindrični  za  paralelna  vraMla  

Zupčanici  za  vraMla  koja  se  seku  

Zupčanici  za  vraMla  koja  se  mimoilaze  

Sa  pravim  zubima   Konični  zupčanik  sa  pravim  zubima  

Cilindrični  zupčanici  sa  helikoidnim  zubima  

Sa  helikoidnim  zubima   Konični  zupčanika  sa  lučnim  zubima   Pužni  par  

Sa  strelasMm  zubima   Konični  zupčanik  sa  hipoidnim  zubima  

Sa  unutrašnjim  ozubljenjem  

     Lančanici    

LančasM  prenosnici  spadaju  u  grupu  prenosnika  koji  za  prenošenje  snage  koriste  obvojni  element  –  lanac.      Kod  lančastog  prenosnika,  klizanje  je  onemogućeno  jer  su  lančanici  snabdeveni  zupcima  koji  zahvataju  elemente  lanca  i  prisilno  ih  pokreću.    LančasA  prenosnici  se  koriste  kao  elemenA  za  pojedinačni  prenos  snage  ili  u  sklopu  lančasAh  reduktora  za  grupni  prenos  snage.    Povoljni  su  jer  mogu  da  premoste  velika  osna  rastojanja  između  pogonskih  vraAla.  

     Frikcioni  točkovi  

Pod  pojmom  frikcioni  točkovi  podrazumevaju  se  dva  točka,  koja  su  priAsnuta  jedan  uz  drugi  i  prenosi  obrtni  moment  sa  jednog  vraAla  na  drugo,  zahvaljujući  trenju  na  dodirnoj  površini.  

Po  konstrukciji  mogu  biA:    -­‐   Cilindrični  za  paralelna  vraAla  i  -­‐   Konični  za  vraAla  koja  se  seku.  

     Kaišni  prenosnici  

Kaišni  prenosnici  rade  na  principu  prenosa  snage  trenjem.    

Mogu  biA  sa  pljosnaAm  kaišom  ili  sa  trapeznim  kaišom.  

Kaišni  prenosnici  spadaju  u  grupu  prenosnika  koji  za  prenošenje  snage  koriste  obvojne  elemente  –  kaiš.    

Par  trenja,  kaišnik-­‐kaiš,  obezbeđuje  gipku  vezu  između  vodećeg  i  vođenog  vraAla.    

Pljosnat  kaiš  se  upotrebljava  za  prenos  malih  snaga  (1-­‐100  kW)  sa  obimnim  brzinama  20-­‐30  m/s,  a  trapezni  za  veće.    

Imaju  Ahi  rad  i  mogućnost  klizanja  –  u  slučaju  preopterećenja  šAte  od  havarije.  

     REDUKTORI  

Sklop  nekoliko  zupčanika  (lančanika,  kaišnika),  monAranih  na  dva  ili  više  vraAla,  koja  se  preko  ležajeva  oslanjaju  na  kućište.    Namenjeni  su:  

 -­‐  da  obezbede  kvalitetan  prenos  i  transformaciju  obrtnog  momenta  pogonskog  motora,  

 -­‐  da  smanje/reduciraju  broj  obrtaja  vraAla  pogonskog  motora  na  broj  obrtaja  potreban          za  pogon  radnog  organa,  

 -­‐  da  obezbede  siguran  rad  gonjene  mašine.    Mašine  kod  kojih  se  smanjuje  obrtni  moment,  a  povećava  broj  obrtaja,  nazivaju  se  mulAplikatori.  

Prema  broju  stepena  prenosa   Prema  položaju  vraMla   Prema  vrsM  

konstrukcije  kućišta  

Jednostepeni     Reduktori  sa  paralelnim  vraAlima   Livena  kućišta  

Višestepeni     Na  planetne  reduktore   Zavarena  kućišta  

Na  reduktore  sa  vraAlima    koja  se  seku  

Na  reduktore  sa  vraAlima    koja  se  mimoilaze  

Reduktori  se  grade  za  prenosne  odnose  i  =  1-­‐10000,  snage  do  100  MW,  obimne  brzine  do                30  m/s  (izuzetno  do  150  m/s),  sa  koeficijentom  korisnog  dejstva  do  0,97-­‐0,99  (porastom  prenosnog  odnosa  ovaj  koeficijent  može  drasAčno  da  opadne).    Izbor  kinemaAčke  sheme  reduktora  je  tesno  povezan:    

 -­‐  sa  vrstom  pogonskog  motora,      -­‐  načinom  dovoda  pogonske  snage  kao  i      -­‐  sa  funkcijom  koju  gonjena  mašina  /  radni  organ  obavlja.  

 Dodatni  uslovi  za  izbor:  

 -­‐  ograničenja  po  dimenzijama  i  težini,    -­‐  zahtevi  montaže,    -­‐  pogodnost  za  održavanje  i  remont,  itd.  

 Otežavajući  uslovi  za  izbor:    

 -­‐  uslovi  radne  sredine:  prašina,  vlažnost,  koroziono  dejstvo,  prisustvo  eksplozivnih          gasova.  

     REDUKTORI  SA  PARALELNIM  VRATILIMA      

Konstrukcija  koja  se  najčešće  sreće  na  rudarskim  mašinama.    Odlike:  

 -­‐  prosta  konstrukcija,    -­‐  velika  pouzdanost,    -­‐  mali  gabariA,    -­‐  visok  stepen  korisnog  desjtva.  

 Izvode  se  po  različiAm  kinematskim  shemama,  zavisno  od  uslova  i  mesta  primene,  najčešće  kao  jednostepeni  i  višestepeni  prenosnici  snage.  

Konstrukcije  prenosnika  snage  sa  paralelnim  vraMlima  Konstantan  broj  obrtaja  i  konstantan  

obrtni  moment  KLASIČNA  IZVEDBA  

Promenljiv  broj  obrtaja  i  promenljiv  obrtni  moment  

MENJAČI  

KALSIČNA  IZVEDBA      Primenjeni  zupčanici  su  najčešće  cilindrični  sa  kosim  zubima.    Zupčanici  su  monArani  na  vraAla  koja  se  preko  ležajeva  oslanjaju  na  kućište  reduktora.    Kućišta  mogu  biA  livena  ili  zavarena.    Podmazivanje  je  uljem,  najčešće  u  uljnom  kupaAlu,  mada  se  kod  jako  opterećenih  reduktora,  korisA  i  prinudno  podmazivanje.    Ovakva  konstrukcija  reduktora  je  za  KONSTANTAN  BROJ  OBRTAJA  i  KONSTANTAN  OBRTNI  MOMENT.  

MENJAČI    Osnovni  nedostatak  je  stepenasta  promena  broja  obrtaja  i  potreba  da  se  kratkotrajno  prekine  dovod  snage  na  glavnom  vraAlu.    Kod  menjača  na  mašinama  koje  su  jako  opterećene,  zbog  izbegavanja  prekida  prenosa  snage  pri  promeni  brzine,  formirana  su  tehnička  rešenja  sa  stalno  ozubljenim  vraAlima.    Uključivanje-­‐isključivanje  para  zupčanika  određene  brzine  se  ostvaruje  frikcionim  spojnicama  (dejstvom  klipa  komandnog  hidrauličkog  uređaja  i  sile  u  oprugama).    Ovakva  konstrukcija  menjača  je  za  PROMENLJIV  BROJ  OBRTAJA  i  PROMENLJIV  OBRTNI  MOMENT.  

     PLANETARNI  REDUKTORI  

Planetni/planetarni  prenosnici  snage  –  reduktori,  su  konstrukcije  koje  koristeći  cilindrične  zupčanike  sa  pravim  zubima,  obezbeđuju  mogućnost  značajnog  smanjenja  gabarita  prenosnika.    Smanjenje  dimenzija  prenosnika  snage  uz  značajno  povećanje  snage  koja  se  može  preneA,  je  posledica  činjenica  da  se  snaga  prenosi  preko  najmanje  tri,  a  ponekad  i  šest  zupčanika  satelita.    Takođe,  korisA  se  i  unutrašnje  ozubljenje  što  dodatno  uAče  na  dimenzije  prenosnika.    Osnovni  elemenA  ovog  prenosnika  su:  

 1.  Sunčani  zupčanik,    2.  Planetni  zupčanik  (satelit)  i    3.  Zupčanik  sa  unutrašnjim  ozubljenjem.  

Kod  ovakvog  prenosnika,  pogonska  snaga  se  preko  sunčanog  zupčanika  predaje  zupčanicima.      Ako  je  nosač  zupčanika  fiksiran,  okreće  se  zupčanik  sa  unutrašnjim  ozubljenjem.      Ako  je  zupčanik  sa  unutrašnjim  ozubljenjem  fiksiran,  okreće  se  nosač  planetarnih  zupčanika.    Planetarni  reduktori  se  izvode  kao  jednostepeni  i  višestepeni.    Menjači  brzina,  formirani  od  planetarnih  prenosnika,  imaju  spregnute  zupčanike,  a  brzine  se  uključuju-­‐isključuju  frikcionim  spojnicama  koje  se  hlade  uljem.  Za  ove  menjače  je  karakterisAčno  da  se  odlikuju  malim  dimenzijama,  mirnim  radom  i  mogućnosAma  prenosa  velikih  snaga.  

   REDUKTORI  SA  VRATILIMA  KOJA  SE  SEKU  /  MIMOILAZE  

Često  se  javlja  potreba  da  se  za  prenos  snage  koriste  reduktori  kod  kojih  se  vraAla  seku  ili  mimoilaze.    Pored  ovog  kriterijuma,  primenljivost  ovih  reduktora  se  opravdava  i  sledećim:  -­‐  Da  zubi  zupčanika  budu  u  stalnom  kontaktu  (hiperboloidni  zupčanici),  -­‐  Da  se  ostvari  veliki  prenosni  odnos  ili  -­‐  Miran  i  Ah  rad  (pužni  zupčanici).  

Planetarni  reduktori  sa  vraAlima  koja  se  seku  se  masovno  korsite  na  transportnim  uređajima,  kada  se  nazivaju  diferencijali.  Kod  ovih  reduktora  u  stanju  kretanja  su  sva  tri  osnovna  sklopa.    Kod  transportnih  mašina  to  dozvoljava  mogućnost  eliminacije  proklizavanja  točkova,  do  kojeg  bi  sigurno  došlo,  kada  se  oni  okreću  različitom  ugaonom  brzinom  (zbog  dužine  puta  koji  treba  preći  u  krivinama  ili  zbog  različitog  prečnika  točka).  

     VARIJATORI  

Spadaju  u  grupu  mehaničkih/frikcionih  prenosnika,  a  namenjeni  su  da  izvrše  konAnualnu  promenu  broja  obrtaja  (izlaznog)  vraAla.    Varijatori  se  dele  na:  

-­‐  Varijatori  sa  paralelnim  vraAlima,  -­‐  Varijatori  sa  vraAlima  koja  se  seku,  -­‐  Planetarni  varijatori.  

ElemenA  varijatora  su  frikcioni  točkovi  koji  mogu  biA  cilindrični  ili  konični.  Grade  se  za  manje  snage  20-­‐30  kW,  a  primenjuju  se  na  onim  mašinama  gde  je  potrebna  konMnualna  promena  broja  obrtaja.    Zbog  problema  proklizavanja  frikcionih  točkova  nije  moguće  održaA  konstantan  broj  obrtaja,  tako  da  se  ne  očekuje  velika  preciznost  tokom  prenosa  snage.  

     KOČIONI  UREĐAJI  

Osnovna  namena  uređaja  za  kočenje  je  da  obezbedi:  -­‐  Smanjenje  brzine  kretanja,  -­‐  Zaustavljanje,  -­‐  Zadržavanje  u  nepokretnom  položaju,  itd.  

Podela  mehaničkih  kočnica  prema  konstrukciji  Kočnice  sa  papučama   Kočnice  sa  trakom   Kočnice  sa  diskom  

Podela  prema  načinu  delovanja  Mehaničke     Hidromehaničke     Elektromehaničke    

Kočni  sistem  obuhvata  kočni  mehanizam  i  pogon  kočnica  i  može  da  dejstvuje  neposredno  na  elemente  pogona  ili  na  elemente  transmisije.  

Kočioni  sistemi  treba  da  obezbede:    1.   minimalni  put  kočenja  ili  maksimalno  usporenje  pri  kočenju  u  slučaju  havarije;  2.   očuvanje  stabilnosM  tegljača  pri  kočenju  -­‐  ravnomernu  raspodelu  sila  između  elemenata  

pogona.  

Obezbeđenje  visoke  pouzdanosA  kočionog  sistema  posAže  se  ugrađivanjem  više  sistema,  koji  rade   nezavisno   jedan   od   drugog   ili   koji   poseduju   nezavisne   pogone   za   jedan   isA   kočni  mehanizam.  Zavisno  od  namene  kočnica  i  elemenata,  na  koji  dejstvuju  kočni  sistemi,  razlikuju  se:  

 -­‐  radni  kočni  sistemi,      -­‐  kočni  sistemi  mehanizma  okretanja  (koji  istovremeno  mogu  biM  radni),      -­‐  sigurnosni  i      -­‐  pri  stajanju.  

Kočni  mehanizmi  predstavljaju  u  osnovi  izvršne  organe  kočionih  sistema.      

Ovi   mehanizmi   treba   da   poseduju,   pre   svega,   sposobnost   očuvanja   kočionih   svojstava   pri  dužem  kočenju  (ovaj  zahtev  je  vezan  za  zagrevanje  kočnica  i  moguće  otkazivanje  dejstava),  a  zaAm  stabilnost  kvaliteta  kočenja  u  procesu  eksploatacije.  Radi  toga  habanje  tarnih  površina  treba  da  bude  malo  i  ravnomerno,  a  regulisanje  radnih  zazora  jednostavno.      

Prema  mestu  ugradnje  na  vozilu,  kočnice  mogu  biA  neposredne  i  posredne.      

Neposredne   kočnice   se   ugrađjuju   u   točkovima   i   neposredno   deluju   na   njih.   Posredne   ili  transmisione  kočnice  se  ugrađuju  na  transmisiji  i  deluju  na  jedno  od  vraAla  transmisije.      

Prema   obliku   obrtnih   delova   kočnice  mogu   biA  dobošaste   i  pločaste   (disk),   dok   po   izgledu  kočnih  elemenata  mogu  biA  papučaste,  pojasne,  disk  i  kombinovane.      

Papučaste   ili   pojasne   kočnice   mogu   biA   spoljne   ili   unutrašnje,   zavisno   od   toga   da   li   su  postavljene   za   dejstvo   sa   spoljne   ili   unutrašnje   strane   doboša.   Disk   ili   pločaste   kočnice  poseduju  ploče,  koje  se  obrću  ili  su  nepokretne.  Broj  ovih  ploča  može  biA  od  1,  3  i  više.  

Pogon  kočnica  služi  za  prenošenje  rada  od  kočne  pedale  na  kočni  mehanizam.      Po  načinu  prenošenja  pogonske  sile  na  mebanizam  kočenja,  pogon  kočnica  može  biA:    

 -­‐  mehanički,      -­‐  hidraulički    -­‐  pneumatski  i      -­‐  kombinovani.  

Kod   mehaničkog   pogona   kočnica,   sila   od   pedale   do   mehanizma   kočenja   se   prenosi   preko  sistema  šipki,  užadi  i  poluga.  Ovakav  pogon  se  danas  primenjuje  retko  zbog  niskog  koeficijenta  korisnog   dejstva,   neophodnog   čestog   i   dosta   složenog   regulisanja   i   teškoće   da   se   obezbedi  istovremeno   kočenje   svih   točkova   pri   određenom   rasporedu   kočnih   sila   izmedju   prednjih   i  zadnjih   točkova.   Istovremeno   mehanički   pogon   je   prakAčno   isključivo   primenjen   za   vreme  stajanja,   jer   obezbeđuje   sigurnost   i   omogućava   da   se   tegljač   u   zakočenom   stanju   drži  neograničeno  dugo.  

     HIDRAULIČKI    PRENOS    SNAGE  

Pod  hidrauličnim  pogonom  podrazumevamo  mehanizme  koji  služe  za  prenos  mehaničke  energije  i  transformaciju  kretanja  pomoću  ulja,  a  sastoje  se  od:    

 -­‐  hidroprenosnika,      -­‐  upravljačkog  sistema  i      -­‐  pomoćnih  uređaja.  

POGONSKI  MOTOR

HIDRAULIČKA  PUMPA

KONTROLA  TOKA  FLUIDA  OTVORENOG  I  ZATVORENOG  SISTEMA

REZERVOAR  ULJA  (FLUIDA)

HIDRAULIČKI  MOTOR

RADNA  MAŠINA

HIDRAULIČKA  ENERGIJAMEHANIČKA  ENERGIJA

MEHANIČKA  ENERGIJA

Hidraulični  prenosnici  su  složene  mašine  sa  elemenAma  koje  se  mogu  svrstaA  u  tri  grupe:    

-  hidraulične  radne  mašine,  

-  hidraulične  motorne  mašine  i  

-  komponente  za  napajanje  i  upravljanje.  

Osnovne  komponente  hidroprenosnika  su:    

-  pumpa,    

-  hidromotor  ili  turbina  i    

-  elemenM  veze.    

Pumpa  služi  da  mehaničku  energiju  preobrazi  u  energiju  fluida/ulja,  a  hidromotor  pak  da  raspoloživu  energiju  fluida  preobrazi  u  mehaničku  energiju  izvršnog  organa.      Kao  radni  fluid,  u  ovim  mašinama,  koriste  se  hidraulična  ulja.      Ulja  za  hidrauličke  sisteme  nisu  maziva  ulja,  u  užem  smislu  reči,  već  su  to  ulja  koja  se  koriste  kao  nosioci  energije  (mada  obavljaju  i  funkciju  podmazivanja).      Pored  podmazivanja  učestvuju  i  u  rashlađivanju  i  šAte  od  korozije.  Od  njih  se  zahteva  da  poseduju  dobra  mehanička,  fizička  i  hemijska  svojstva.  

Hidraulični  prenosnici  se  prema  principu  dejstva  mogu  podeliA  na:    

-  hidrostaMčke  i  

-  hidrodinamičke.  

Osnovni  zadatak  ovih  prenosnika  je  da  u  radnom  delu  prenosnika,  mehaničku  snagu  transformišu  u  hidrauličku  energiju  i  da  tako  formiranu  hidrauličku  energiju  ponovo  transformišu  u  mehaničku  snagu,  u  motornom  delu  prenosnika.  

Ovaj  proces  se  može  odvijaA  pri  konstantnom  ili  pri  promenljivom  broju  obrtaja.  

PrednosA  ovih  prenosnika  su:    

-  kompaktnost  konstrukcije,  

-  mogućnost  konMnualne  regulacije  broja  obrtaja,  

-  pouzdan  rad,  itd.  

Nedostaci  su:    

-  skupa  izrada,    

-  osetljivost  na  prljavšMnu,  

-  složeno  održavanje,  itd.  

     Fizičko-­‐mehaničke  osobine  fluida  za  hidrauličke  prenosnike  snage  

Hidraulička  ulja  moraju  da  poseduju  dobra:  

 -­‐  mehanička  svojstva,  

 -­‐  fizička  svojstva  i    

 -­‐  hemijska  svojstva.  

Kao  radni  fluid  koriste  se  hidraulična  ulja.      Ulja  za  hidrauličke  sisteme  nisu  maziva  ulja,  u  užem  smislu  reči,  već  su  to  ulja  koja  se  koriste  kao  nosioci  energije  (mada  obavljaju  i  funkciju  podmazivanja).      Pored  podmazivanja  učestvuju  i  u  rashlađivanju  i  šAte  od  korozije.  Od  njih  se  zahteva  da  poseduju  dobra  mehanička,  fizička  i  hemijska  svojstva.  

1.  MEHANIČKA  SVOJSTVA    GUSTINA    GusAna  se  definiše  kao  jedinica  mase  u  jedinici  zapremine:    

 𝝆= 𝒎/𝑽 [𝒌𝒈/𝒎↑𝟑  ]  

   m  –  jedinična  masa  fluida,  

   V  –  jedinična  zapremina  fluida.  

Ulja  mineralnog  porekla  koja  se  koriste  u  hidrauličkim  sistemima  su  uglavnom  sa  gusAnom  koja  je  manja  od  gusMne  vode.  

STIŠLJIVOST    Svojstvo  fluida  da  menjaju  svoju  zapreminu,  sa  promenom  priAska,  naziva  se  sAšljivost.  

SAšljivost  ulja  karakterišu:    

 -­‐  zapreminski  koeficijent  sAšljivosA:  

   |𝒔|= 𝟏/𝑽 ∆𝑽/∆𝒑 [𝒎↑𝟐 /𝑵 ]  

     V  –  zapremina  ulja,  m3  

     ΔV  –  promena  zapremine,  m3  

     Δp  –  promena  priAska,  Pa  

 -­‐  modul  sAšljivosA:  

   𝜺= 𝟏/𝒔 = 𝑽∆𝒑/∆𝑽 [𝑵/𝒎↑𝟐  ]  

Na  modul  sAšljivosA  uAču:  -­‐  priMsak,  -­‐  temperatura  i  -­‐  sadržaj  vazduha  u  ulju.  

VISKOZNOST    Sposobnost  fluida  da  se  suprotstavi  deformacijama  smicanja  ili  klizanju  slojeva  jedan  po  drugome,  naziva  se  viskoznost.  

Definišu  se  dinamička  i  kinemaMčka  viskoznost.  

Vezu  između  njih  uspostavlja  izraz:    

   𝝂= 𝜼/𝝆 [𝒎↑𝟐 /𝒔 ]  

     ν  –  kinemaAčka  viskoznost,  m2/s  

     η  –  dinamička  viskoznost,  Ns/m2  

Jedinice  kinemaAčke  viskoznosA:    

stoks  (1  st  =  10-­‐4  m2/s),  stepen  Englera  (oE),  sekunda  Redvuda  (R),  sekunda  Sejbolta  (S).  

Viskoznost  mineralnih  ulja  koja  se  koriste  u  hidrauličkim  sistemima  zavise  od:  

-­‐  temperature  i  -­‐  priMska.  

2.  FIZIČKA  SVOJSTVA    Od  fizičkih  svojstava  koja  ulja  treba  da  zadovolje  pri  upotrebi  u  hidrauličkim  instalacijama,  značajna  su:  

-­‐  Isparljivost  (minimalna),  

-­‐  Tačka  paljenja  (standardizovana),  

-­‐  Toplotno  širenje,  

-­‐  Specifična  toplota,  

-­‐  Toplotna  provodljivost,  

-­‐  Elektrootpornost,  

-­‐  Sposobnost  apsorpcije  gasova,  

-­‐  Penušavost,  itd.  

3.  HEMIJSKA  SVOJSTVA    Od  hemijskih  svojstava  koja  ulja  treba  da  zadovolje  pri  upotrebi  u  hidrauličkim  instalacijama,  značajna  su:  

-­‐  Stabilnost  u  dodiru  sa  vazduhom,  

-­‐  NeakMvnost  u  dodiru  sa  metalima,  gumom,  plasMkom,  itd.  

4.  KAVITACIJA  ULJA    

Kada  pri  strujanju  tečnog  maziva  priAsak  u  tečnosAma  padne  ispod  priAska  pare  tečnosA  na  radnoj  temperaturi,  u  tečnosA  se  pojavljuju  parni  ili  gasni  mehurići.  Pri  prelasku  tečnosA  ponovo  u  oblast  visokog  priAska  dolazi  do  razbijanja  –  kolapsa  mehurića.  Kako  se  pri  nastajanju  parnih  ili  gasnih  mehurova  tečnosA  (ne  mehurovi  vazduha  rastvorenih  u  ulju)  troši  znatna  energija,  to  se  pri  njihovom  kolapsu  ona  oslobađa  u  obliku  hidrauličnog  talasa.  Pojava  kavitacije  zavisi  od  pri%ska  pare  mazive  tečnos%,  naravno  u  uslovima  visokih  temperatura  i  znatnog  vakuma  na  mesAma  gde  se  ona  javlja,  po  pravilu  lokalno  u  sloju  maziva  ležaja.  Rešenje  problema:  tehnička  (konstrukAvna)  i  tehnološka  (izbor  ulja).     Početni  

mehurić Kolaps  mehurića

Ishodište  mikrotalasa

Emax

EminNormalan  tok Eksplozija   Implozija   Habanje  

     Teorijske  osnove  hidrauličkih  prenosnike  snage  

1.  KRETANJE  FLUIDA  U  CEVOVODIMA    Kada  se  analizira  kretanje  tečnosA  u  cevovodima  od  interesa  je  da  se  definišu:  

-­‐  Režimi  kretanja  tečnosM,  -­‐  Otpori  pri  kretanju,  -­‐  Pad  priMska.  

Režim  kretanja  tečnosA  u  cevovodima  (kanalima,  procepima,  prstenasAm  presecima,  itd.)  se  definiše  bezdimenzionom  veličinom  Rejnoldsovim  brojem  Re.  To  je  zavisnost:  

𝑹𝒆= 𝒄∙𝒅/𝝂   

c  –  srednja  brzina  kretanja  tečnosA  u  cevima,  m/s  d  –  prečnik  cevi,  m      ν  –  kinemaAčka  viskoznost,  m2/s  

Kretanje  tečnosA  u  cevovodima  može  biA  u:  -­‐  Laminarnom,  -­‐  Prelaznom  i  -­‐  Turbulentnom  režimu.  

Laminarno  kretanje  

Turbulentno  kretanje  

Laminarno  kretanje  je  zastupljeno  pri  vrednosAma  Rejnoldsovog  broja  Re  ≤  2200  ...  2300.      Turbulentno  kretanje  (haoAčno  kretanje),  Re  >  2300.  

Otpori  koji  se  javljaju  na  granici  fluida  i  čvrste  konture  i  koji  su  rezultat  kretanja  fluida  se  nazivaju  hidrodinamički  otpori.  Sile  proizišle  iz  Ah  otpora  postoje  samo  ako  postoji  razlika  u  relaMvnim  brzinama  fluida  i  čvrste  konture.      Mogu  se  posmatraA  dve  situacije:  kada  se  fluid  kreće  (teče)  unutar  čvrste,  nepokretne  konture  ili  kada  se  fluid  nalazi  oko  čvrste  konture  pri  čemu  kontura  miruje,  a  fluid  se  kreće  ili  fluid  miruje,  a  kontura  se  kreće.  

2.  TOPLOTNI  PRORAČUN  HIDROSISTEMA    Do  zagrevanja  radne  tečnosA  dolazi  pre  svega  usled:  

-­‐  Trenja  tečnosM  o  zidove  radnih  elemenata,  -­‐  Trenja  unutar  same  tečnosM,  -­‐  Prigušenja  u  različiMm  elemenMma.  

Da  bi  se  odvela  toplota,  koja  se  razvija  tokom  procesa,  da  bi  se  ohladio  radni  fluid,  neophodno  je  obezbediA  odgovarajuću  zapreminu  ulja  u  rezervoaru.    Pri  razvijanju  veće  količine  toplote  neophodno  je  primeniA  prinudno  hlađenje  ulja  u  hladnjacima  sa  fluidom  koji  oduzima  toplotu  ulju  (voda).  

3.  PROMENA  VELIČINE  ZAPTIVNIH  ZAZORA  SA  PROMENOM  TEMPERATURE    Kako  su  zahtevi  da  zazori  u  zapAvnim  sistemima  budu  mali,  posebno  kod  velikih  radnih  priAsaka,  treba  vodiA  računa  o  njihovoj  promeni  sa  promenom  temperature.    Veličina  zazora  se  reguliše  (smanjenje  gubitaka  sredstava  za  podmazivanje):  

-­‐  Izborom  materijala  za  zapMvač  i  klip,  tj.  -­‐  Formiranjem  zapMvnog  zazora  sa  različiMm  koeficijenMma  zapreminskog  širenja.  

Provera  zazora  se  vrši  pri  kriAčnim  vrednosAma  temperature  –  min  i  max  vrednost.  

   Hidrodinamički  prenos  snage  

Kod  hidrodinamičkih  prenosnika  snage,  energija  pogonskog  agregata  /  motora  se  transformiše  posredstvom  hidrauličke  mašine  /  pumpnog  kola  u  kineAčku  energiju  radnog  fluida  (ulja),  koja  se  u  motornom  delu  /  turbinsko  kolo,  transformiše  u  obrtni  moment,  koji  se  onda  predaje  radnom  organu  gonjene  mašine.    Habanju  podležu  samo  ležajevi  i  zapAvači.    Hidrodinamički  prenosnici  se  dele  na  dve  grupe:  

-­‐  Hidrodinamičke  spojnice  i  

-­‐  Hidrodinamički  transformatori  obrtnog  momenta.  

   Hidrodinamičke  spojnice  

Hidrodinamička  spojnica  je  najprosAji  agregat  hidrodinamičkog  prenosa  snage  koji  se  sastoji  od  pumpnog  radnog  kola  (1),  turbinskog  radnog  kola  (2)  i  poklopca.  

1 2

Rad  se  sa  vraAla  radnog  kola  pumpe  prenosi  na  vraAlo  radnog  kola  turbine,  preko  fluida/tečnosA/ulja,  koje  cirkuliše  unutar  radnog  prostora.  

Mirovanje   Startovanje     Radni  režim  

Oblik  radnih  kola  je  takav  da  omogućava  zatvoren  krug  cirkulacije  ulja  iz  pumpnog  u  turbinsko  kolo  tj.  nema  usmeravajućih  elemenata.    

Ovakvim  tehničkim  rešenjem  ostvaren  je  efikasan  prenos  snage  tj.  stepen  korisnog  dejstva  je  u  granicama  η  =  0,95-­‐0,98.    

Takođe,  ovakvim  tehničkim  rešenjem  ostvarena  je  ’’elasFčna  veza’’  pogonske  sa  radnom  mašinom,  odnosno  mehanička  energija  dobijena  od  pogonskog  motora  se  u  pumpnom  kolu  transformiše  u  hidrauličku  da  bi  se  u  turbinskom  kolu  ponovo  transformisala  u  mehaničku  energiju,  koja  se  predaje  radnoj/gonjenoj  mašini.    Ako  se  zanemare  mali  gubici,  onda  je  pogonski  moment  M1  jednak  radnom  momentu  M2.  Stepen  korisnosA  je:  η  =  n2/n1.    U  praksi,  obrtni  moment  se  prenosi  sa  klizanjem:  s  =  (n1-­‐n2)/n1.    Napokon,  stepen  korisnosA:  η  =  1-­‐s  

Osnovna  verzija  hidrodinamičke  spojnice  sa  konstantnim  punjenjem  se  normalno  monAra  na  vraAlo  mašine  ili  reduktora,  a  pogon  se  dobija  od  vraAla  motora.  

Tip  T  

Hidrodinamička  spojnica  se  često  korisA  kao  sigurnosna  spojnica  (lako  topljivi  čep).  

Izborni  dijagram  hidrodinamičke  spojnice.  

Hidrodinamičke  spojnice  se  veoma  uspešno  mogu  korisAA  kao  uređaji  za  promenu  broja  obrtaja  radnog  kola  gonjene  mašine.    Za  ove  potrebe  iskorišćena  je  pojava  klizanja  do  koje  dolazi  u  ulju  kada  je  razlika  u  brojevima  obrtaja  pumpnog  i  turbinskog  kola  prisutna.    Do  klizanja  dolazi  usled    preopterećenja  ili    nedovoljne  količine  ulja    u  radnom  prostoru  spojnice.    Ova  druga  pojava  iskorišćena    je  za  formiranje  regulisanih    hidrodinamičkih  spojnica.  

start  

povezivanje/  isključenje  sa  radnom    mašinom  

nominalni  rad  

Regulacija  broja  obrtaja  se  ostvaruje  promenom  količine  ulja  u  radnom  prostoru  tj.  promenom  veličine  klizanja  radnih  kola.    

Promena  količine  ulja  se  stvara  prinudnim  dovođenjem/odvođenjem  ulja  pomoću  pumpe.  

   Hidrodinamički    pretvarač  obrtnog  momenta  Hidrodinamički  pretvarač  obrtnog  momenta  je  turbomašina  koja  se  sastoji  od  tri  ili  više  radnih  kola.    Preko  ulja,  koje  cirkuliše  u  ovim  kolima,  pretvarač    prenosi  snagu  koja  se  dovodi  na  vraAlo  pumpnog  kola,  a  odvodi  sa  vraAla  turbinskog  kola.    Najčešće  se  koriste  kod  motora  SUS,  sa  zamajcem,    kvačilom  itd.  

ReakMvno  kolo.  Crvena  linija  pokazuje    put  ulja,  koje  lopaAce  reakAvnog  kola    preusmeravaju  na  putu  sa  rotora  turbine    na  rotor  pumpe.  

Niži  broj  okreta.  ReakAvno  kolo  miruje  u  usmerava  ulje  natrag  u  rotor  pumpe.  Pri  tome  rotor  turbine  dobija  veći  obrtni  moment.    

Viši  broj  okreta.  Sa  porastom  broja  okreta  rotora  turbine  počinje  se  okretaA  i  reakAvno  kolo.  Kad  se  sva  tri  kola  počnu  okretaA  s  približno  jednakim  brojem  obrtaja,  prestaje  preusmeravanje  toka  ulja.  

   HidrostaMčki  prenos  snage  

Prema  principu  dejstva  osnovni  elemenA  hidrauličkih  prenosnika  snage  (pumpe  i  motori)  se  dele  na:  

-­‐  Mašine  zapreminskog  dejstva  (hidrostaMčki  prenosnici),  -­‐  Mašine  inercionog  dejstva  (hidrodinamički  prenosnici).  

Kod  hidrostaAčkog  prenosnika  radni  proces  se  odvija  promenom  zapremine  radne  ćelije  pumpe  ili  motora.    Kako  se  za  rad  u  ovim  prenosnicima  koriste  nesMšljivi  fluidi  (hidraulička  ulja),  svaka  promena  zapremine  je  praćena  trenutnom  promenom  priMska  u  fluidu  i  obrnuto.  

Hidraulički  pogon  –  cilindar     Hidraulički  pogon  –  presa  

Funkcionalno,  hidrostaAčki  prenosnik  čine  tri  celine:  -­‐  Pogonska  pumpa,  pumpa  sa  pogonskim  motorom:    

-­‐  pumpa  može  biA  sa  konstantnim  ili  promenljivim  protokom;  -­‐  kao  pogonski  motor  pumpe  najčešće  se  koriste  elektromotori  ili  motori  SUS;  

-­‐  Radna  grupa,  koju  čine:  -­‐  hidrualički  motori  obrtnog  ili  pravolinijskog  dejstva;  

-­‐  Kontrolno-­‐razvodna  grupa,  koju  čine  elemenA:  -­‐  razvodnici,  regulatori  protoka,  priAska,  venAli,  venAli  sigurnosA,  itd.  

Za  sve  prenosnike  je  zajedničko  da  imaju  cevovode  sa  spojnim  priborom,  rezervoare  za  ulje  i  uređaje  za  prečišćavanje  (filtere).    Po  potrebi,  prenosnici  imaju  i  dopunsku  opremu  koju  najčešće  čine:  hidroakumulatori,  sinhronizatori,  hladnjaci  ulja,  grejači  ulja,  itd.  

HidrostaAčki  prenosnici  se  karakterišu  mogućnosAma  da:  -­‐  Ostvare  velike  prenosne  odnose  (do  40:1  kodu  pumpi,  odnosno  do  4:1  kod  

motora),  sa  vodećeg  na  vođeno  vraAlo;  -­‐  Ostvare  transformaciju,  bez  prisustva  složenih  mehanizama,  obrtnog  u  

pravolinijsko  kretanje  i  obrnuto;  -­‐  Nezavisni  u  pogledu  položaja  i  napajanja,  u  kinemaAčkoj  shemi  prenosnog  

mehanizma;  -­‐  Poseduju  mogućnost  autonomne  zašMte  od  preopterećenja,  itd.  

Primena  hidrostaAčkih  prenosnika  snage  isključuje:  teško  opterećena  vraAla,  zupčanike,  frikcione  prenosnike,  spojnice,  itd.    Posledice  (prednosM)  su:  znatno  manja  masa  prenosnog  mehanizma,  broj  elemenata  koji  su  direktno  izloženi  habanju  je  smanjen,  konstrukcija  je  maksimalno  uprošćena,  postupak  opsluživanja  i  održavanja  je  olakšan,  itd.  

     Pumpe  i  motori  

Pumpe  pripadaju  grupi  radnih  hidrauličkih  mašina  u  kojima  se  mehanička  energija,  posredstvom  radnog  elementa,  predaje  fluidu.    Motori  su  mašine  koje  energiju  fluida  transformišu  u  obrtni  moment.    KonstrukAvno,  pumpe  i  motori  su  prakMčno  isM,  tako  da  se  generalno  može  govoriA  o  ovim  mašinama,  izuzev  ako  ima  specifičnosA.    Pumpe  /  motori  se  dele  prema:  

-­‐  Principu  dejstva,  -­‐  KonstrukMvnim  karakterisMkama,  -­‐  OblasM  primene,  -­‐  VrsM  fluida,  itd.  

U  mašinskoj  hidraulici,  najčešće  se  koriste  pumpe  zapreminskog  dejstva  –  hidrostaMčke.    Za  ove  pumpe  je  karakterisAčno  da  radni  fluid  kroz  njih  struji  periodično  (u  porcijama),  a  da  se  radni  organ,  koji  prenosi  energiju  od  motorne  mašine  na  fluid,  može  kretaA:    

-­‐  Pravolinijski  (klip,  membrana),  -­‐  Obrtno  (rotor,  zupčanik,  zavojno  vreteno,  itd.).  

Način  kretanja  radnog  organa,  kod  hidrostaAčkih  pumpi,  definiše  konstrukAvne  karakterisAke  pumpi,  pa  se  shodno  tome  one  i  klasifikuju.  

Oblast  primene,  odnosno  vrste  fluida  koji  se  treAra  u  pumpama,  definišu  specifične  podele  pumpi.  

PUMPE  /  MOTORI    ZAPREMINSKOG  DEJSTVA  

Klipne    

Pravolinijsko    

Krivajni  mehanizam  

Obrtno    

Aksijalno  klipne  

Radijalno  klipne  

Hidrocilindri    Rotacione    

Obrtni  klipovi  

Zupčaste    

Zavojne    

Krilne    

Svoju  masovnost  u  primeni,  pumpe  /  motori  opravdavaju  sledećim  prednosMma:  -­‐  Mala  masa  po  jedinici  realizovane  snage  i  velika  pouzdanost  u  radu;  

-­‐  Značajne  mogućnosM  zašMte  pogonske  mašine  od  preopterećenja;  

-­‐  Mogućnost  ugradnje  na  nepristupačnim  i  za  ostale  radne-­‐motorne  mašine,  neprihvatljivim  mesMma  (vlaga,  opasnost  od  eksplozije,  itd.);  

-­‐  Lake  su  za  upravljanje  uz  mogućnost  uklapanja  u  sistem  automatskog  upravljanja,  itd.  

Jedan  od  ozbiljnijih  nedostataka  ovih  mašina  je:    -­‐  Složena  konstrukcija;  

-­‐  Složena  izrada;  

-­‐  Održavanje  zahteva  visokostručnu  radnu  snagu.  

Osnovni  pokazatelji  koji  karakterišu  pumpe  /  motore  zapreminskog  (hidrostaAčkog)  dejstva:  

-­‐  Protok  q  [m3/s]  

-­‐  Snaga  P  [W]  

-­‐  Obrtni  moment  M  [Nm]  

-­‐  Stepen  iskorišćenja  η  [%]  

Teorijski  protok  kroz  pumpu  /  motor  se  može  odrediA  po  formuli:  

𝑞↓𝑇 = 𝑞↓0 ∙𝑛= 𝑉↓0 ∙𝑧∙𝑛  ,   𝑚↑3 /𝑠   

q0  –  zapremina  radnog  prostora  [m3]  n  –  broj  obrtaja  vraAla  [min-­‐1]  V0  –  zapremina  radne  komore  (ćelije)  [m3]  z  –  broj  komora  (ćelija).  

Radna  komora  pumpe  /  motora  je  izolovani  prostor  (zapremina)  koji  obrazuju  delovi  konstrukcije  pumpe  /  motora,  a  koja  se  tokom  radnog  procesa  povećava  odnosno  smanjuje.  

Teorijska  snaga  pumpe  /  motora  se  definiše  izrazom:  

𝑃=𝑝∙ 𝑞↓𝑇   ,  𝑊  

qT  –  teorijski  protok  kroz  pumpu  /  motor  [m3/s];  p  –  radni  priAsak  fluida  [Pa].  

Stepen  iskorišćenja  se  definiše  izrazom:  

η= 𝑃↓𝑇 /𝑃↓𝑇 +Δ𝑃   ,  %  

PT  –  teorijska  snaga  [W];  ΔP  –  snaga  koja  se  troši  na  savlađivanje  gubitaka  [W],  definisanih:  

 -­‐  hidrauličkim  stepenom  korisnosA  ηh    -­‐  zapreminskim  stepenom  korisnosA  ηv    -­‐  mehaničkim  stepenom  korisnosA  ηm  

   

Od  brojnih  konstrukcija  u  tehničkoj  praksi  se  najčešće  sreću:  -­‐  Zupčaste,  -­‐  Krilne,  -­‐  Klipne  pumpe  /  motori.  

Svako  od  ovih  rešenja  se  odlikuje  određenim  prednosAma  kao  i  određenim  nedostacima.  

ZUPČASTE  PUMPE  /  MOTORI  Zupčaste  pumpe  /  motori  su  pumpe  sa  zupčanicima,  roArajućim  radnim  elemenAma,  koji  svojim  zupcima  i  cilindričnom  površinom  tela  pumpe,  formiraju  radne  zapremine  za  prenos-­‐poAskivanje  ulja  iz  usisnog  u  poAsni  kanal.  

1.  kućište;  2.  pogonski  zupčanik;    3.  gonjeni  zupčanik;  4.  usisni  kanal;    

5.  poAsni  kanal  

1   2   3  

4  

5  

Tokom  prolaska  ulja  kroz  radni  prostor  pumpe,  dolazi  do  predaje  energije  ulju  tj.  dolazi  do  povećanja  priAska  ulja  u  poAsnom  kanalu.    ZapAvanje  se  ostvaruje  kontaktom  zubaca  zupčanika  (2  i  3)  i  zazorima  između  zupčanika  (2  i  3)  i  tela  pumpe  (1).    Sa  boka  radni  prostor  je  zatvoren  bočnim  pločama.    

Princip  dejstva  je  sledeći:  ulje  iz  usisnog  kanala  4  ispunjava  prostor  međuzublja  zupčanika  2  i  3,  ograničeno  je  telom  zuba  i  konturom  kućišta,  tako  da  biva  prenešeno  u  poAsni  kanal  5.  

Kada  se  ova  konstrukcija  korisA  kao  motor,  tok  fluida  je  obrnut,  tj.  ulje  pod  priAskom  ulazi  u  motor  i  svoju  energiju  posredstvom  zupčanika  prenosi  na  izlazno  vraAlo,  odnosno  na  gonjenu  mašinu.    Po  konstrukciji,  zupčaste  pumpe  mogu  biA  sa    

 spoljašnjim  i      unutrašnjim  zupčanjem.  

Unutrašnje  zupčanje    Spoljašnje  zupčanje    

Pumpe  sa  unutrašnjim  zupčanjem  su  složenije  konstrukcije,  ali  se  odlikuju  većim  protokom  u  odnosu  na  pumpe  sa  spoljašnjim  zupčanjem.    Izrađuju  se  za  maksimalne  protoke  5  m3/h,  priAska  15-­‐20  MPa  i  snage  do  500  kW.  

KRILNE  PUMPE  /  MOTORI  

Krilne  pumpe  /  motori  su  rotacione  mašine  zapreminskog  dejstva,  sa  krilcima,  smeštenim  u  proreze  ekscentrično  postavljenog  rotora:  

-­‐  Kao  elemenAma  koji  obezbeđuju  protok  fluida  kod  pumpe  i  -­‐  Kao  elemenAma  koji  transformišu  priAsak  ulja  u  obrtni  moment  kod  motora.  

Kod  jednoradnih  krilnih  pumpi,  radni  prostor  je  okonturen:  krivolinijskom  površinom  statora  (1),  krivolinijskom  površinom  rotora  (2)  koji  je  u  odnosu  na  stator  postavljen  sa  ekscentricitetom  e,  bočnim  pločama  u  kojima  su  kanali  za  napajanje  (5)  i  odvod  ulja  (6).  Tako  formirani  radni  prostor  je  podeljen  na  ćelije  krilcima  (3).  Krilca  su  smeštena  u  kanale,  narezane  u  telo  rotora,  i  kod  pumpe  se  pod  dejstvom  centrifugalne  sile  izvlače  ka  periferiji  sve  dok  ne  dodirnu  unutrašnju  konturu  statora.  Kod  krilnih  motora,  krilca  su  poAsnuta  dejstvom  priAska  ulja  ili  opruga.  

1  

2  

3  

4  5  

6  

Pogonska  energija  se  od  motorne  mašine  preko  vraAla  (4)  prenosi  na  rotor  (2).  Rotacijom  ekscentrično  postavljenog  rotora  (2)  raste  zapremina  ćelija  koju  ispunjava  ulje  iz  dovodnog  kanala  (5).    DosAzanjem  maksimalne  zapremine  ćelije  (ugao  180o),  završen  je  proces  punjenja  uljem.    Daljom  rotacijom  rotora  dolazi  do  smanjivanja  zapremine  ćelije  i  ulje  se  poAskuje  u  kanal  za  pražnjenje  (6)  u  kojem  vlada  nadpriAsak  koji  je  jednak  nadpriAsku  u  poAsnom  cevovodu.    Jednoradne  krilne  pumpe  (motori)  su  proste  konstrukcije  sa  radijalno  ili  pod  određenim  uglom  (koso)  postavljenim  krilcima.  Broj  krilaca  je  6-­‐12.  Izrađuju  se  za  radne  priAske  do  20  MPa  i  protoke  do  200  l/min.  

1  

2  

3  

4  

5  

6  

Rotor  je  izložen  dejstvu  sile  priAska  što  je  ozbiljan  nedostatak  jednoradnih  krilnih  pumpi/motora.    Ova  sila  je  ograničavajući  faktor  maksimalnog  radnog  priAska  kod  jednoradnih  pumpi  (do  20  MPa),  jer  je  konstrukAvno  veoma  teško  izvesA  rasterećenje  rotora.    Ove  pumpe  se  izvode  kao  neregulisane  i  regulisane,  a  protok  je  veličina  koja  se  reguliše.  

             Usisavanje                                                  Transport                                                      Kompresija                                                    Emisija  

Ozbiljan  nedostatak  jednoradnih  krilnih  pumpi,  velika  sila  priAska  na  rotor  pumpe  pa  samim  Am  i  na  oslonce,  doveo  je  do  potrebe  da  se  razviju  dvoradne  i  višeradne  pumpe.  

Dvoredna  krilna  pumpa  se  odlikuje  simetrično  postavljenim  radnim  zapreminama  sa  uljem  pod  priAskom  odnosno  bez  priAska,  pa  su  i  dejstvujuće  sile  uravnotežene.    Dvoradne  krilne  pumpe/motori  se  izrađuju  za  brojeve  obrtaja  do  3000  o/min,  protoke  do  500  l/min  i  radne  priAske  do  15  MPa.  

Specifična  rešenja  predstavljaju  visokomomentni  krilni  motori,  kod  kojih  je  moguće,  uz  male  brojeve  obrtaja  (80-­‐100  o/min),  ostvariA  vrlo  velike  vrednosA  obrtnog  momenta  na  izlaznom  vraAlu  (do  40000  Nm).  

KLIPNE  PUMPE  /  MOTORI  

Osnovne  prednosA  klipnih  pumpi/motora  u  odnosu  na  zupčaste  ili  krilne  pumpe  je  u  činjenici  da  su  radni  elemenA  (klip,  cilindar)  prosMji  po  obliku  tako  da  je  moguće  preciznije  ih  izradiA    pa  samim  Am  i  posAći  bolji  zapreminski  stepen  korisnog  dejstva.    To  je  razlog  što  klipne  pumpe  mogu  realizovaA  veće  radne  priAske  (20-­‐30  MPa  odnosno  u  specijalnim  slučajevima  i  do  150  MPa).    Ozbiljniji  nedostatak  ovih  pumpi  je  neravnomernost  protoka  (pulsacije  priAska)  koja  negaAvno  uAče  na  gonjenu  mašinu.  Ovaj  nedostatak  se  amorAzuje  ugradnjom  više  radnih  sklopova  (klip-­‐cilindar)  u  konstrukciju  pumpe/motora.  

Krilne  pumpe  /  motori  su  klasične  mašine  zapreminskog  dejstva  sa  sklopom  klip-­‐cilindar  posredstvom  kojeg  se  vrši  transformacija  mehaničke  u  hidrauličku  energiju  (kod  pumpi),  odnosno  hidrauličke  u  mehaničku  energiju  (kod  motora).    Krivajni  mehanizam  (kolenasto  vraMlo  –  klipnjača  –  klip)  ili  različite  varijante  istog  Mpa  (transformacija  obrtnog  u  pravolinijsko  kretanje)  je  osnovni  sistem  za  prenos  snage.    Prema  konstrukciji  klipne  pumpe  se  mogu  podeliA  na:  

-­‐ Linijske  sa  venMlima,  -­‐ Aksijalne,  -­‐ Radijalne.  

Prema  načinu  regulacije  dele  se  na  pumpe/motore  sa:  -­‐   Konstantnim  protokom  -­‐   Promenljivim  protokom  

Klipne  pumpe  se  grade  za  protoke  do  2000  l/min,  priAske  do  150  MPa,  snage  do  3500  kW.    Klipni  hidraulički  motori  se  grade  za  obrtne  momente  do  10000  Nm  i  snage  do  3500  kW.    Specifična  rešenja  predstavljaju  visokomomentni  hidromotori  sa  mogućnosAma  realizacije  obrtnog  momenta  do  50000  Nm.  

Linijske  klipne  pumpe  mogu  biA  sa:    -­‐   Klasičnim  krivajnim  mehanizmom  sa  kolenasMm  vraMlom  ili    -­‐   Sa  ekscentrom  

klip  

cilindar  

zamajac  

Klipne  pumpe  sa  klasičnim  krivajnim  mehanizmom  –  jednoradna,  se  sastoje  od  kolenastog  vraAla  koje  je  monArano  unutar  kućišta  i  ima  zadatak  da  obrtni  moment,  dobijen  od  pogonskog  motora,  transformiše  u  silu  koju  predaje  klipu  pumpe.  Klip  pumpe  je  smešten  unutar  cilindra  sa  blokom  usisnih  i  poAsnih  venAla.    Grade  se  sa  više  linijski  poređanih  cilindara  (ublažavaju  se  pulsacije  protoka).  

Koriste  se  na  mesAma  gde  je  neophodno  obezbediA  veliki  protok  uz  veliki  izlazni  radni  priAsak.  

Aksijalno-­‐klipne  mašine  sa  većim  brojem  cilindara  koji  su  grupisani  u  jedan  blok  se  mogu  izvodiA  kao:  

-­‐   Mašine  sa  kosom  pločom  -­‐   Mašine  sa  kosim  blokom  

Sa  nagnutom  pločom   Sa  nagnuMm  cilindarskim  blokom  

1.  Vodeće  vraAlo  2.  Disk  3.  Štap/Klipnjača  4.  Blok  cilindra  5.  Klip  6.  Hidrorazvodnik  7.  Otvori  8.  Zglob    9.  Klipnjača    

Radijalno-­‐klipne  pumpe/motori  se  uspešno  koriste  u  mašinskoj  hidraulici  posebno  u  oblasAma  visokih  priAsaka  (do  20  MPa)  i  protoka  (do  400  l/min).  

HIDRAULIČKI    CILINDRI  

Hidraulički  cilindri  spadaju  u  mašine  zapreminskog  dejstva  sa  pravolinijskim  ili  zaokretnim  kretanjem  radnog  organa.    Po  konstrukciji  mogu  biA:  

-­‐   Cilindar  jednostranog  dejstva,  -­‐   Cilindar  dvostranog  dejstva,  -­‐   Cilindar  sa  dvostranom  klipnjačom,  -­‐   Udvojeni  cilindar,  -­‐   Teleskopski  cilindar,  -­‐   Plunžer  cilindar,  -­‐   Cilindar  sa  krivajnim  mehanizmom,  -­‐   Cilindri  koji  pravolinjsko  kretanje  transformišu  u  obrtno,  -­‐   Zaokretni  cilindri.  

Saglasno  shemi  izvođenja  formira  se  i  konstrukcija  cilindra.    Tipičan  primer  konstrukcije  cilindra  jednostranog  dejstva: