ritual zgusnutog vazduha - Пројекат Расткоna spratu se vide dvoja vrata i velike uqane...

Leon Kovke

RITUAL ZGUSNUTOGVAZDUHA

– drama –

8 Leon Kovke

LEON KOVKE je ro|en 1949. godine u Beogradu. Kr{ten uSabornoj crkvi svetovnim imenom Mom~ilo.

Dramski pisac i scenarista. Diplomirao je dramaturgiju naFakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

Autorska dela:

Drama: Viktimolo{ka pri~a.

Drame za decu – Podzemaqci, Super kliwa, Kockica i Cr-venkapa. Sve ~etiri izvedene u pozori{tu ,,Pu`’’.

Scenariji – (Dugometra`ni igrani filmovi): Pozori{na veza,[e}erna vodica, [meker, Debeli i mr{avi, Majstor i {ampita...

Desetak kratkometra’nih igranih filmova, od kojih je onaj,Slu~aj Bogoquba Savkovi}a – livca nagra|en sa najvi{e doma}ihi svetskih nagrada.

O ostalih dvestotinak radova konsultovati biografiju arhi-viranu u Udru`ewu dramskih pisaca Srbije...

Autor ‘ivi i radi u Beogradu. Tel. 765-199.

LICA

SELENA ISAKOVI^, oko 40 godina.

BRANKO ISAKOVI^, wen mu`, oko 55 godina.

JOVAN, student, oko 26 godina.

dr SIMON DRAKULI], oko 55 godina

Ritual zgusnutog vazduha 9

Leon KOVKE

RITUAL ZGUSNUTOG VAZDUHA– drama –

PRVI ÎN

SCENA 1(U toku prepodneva u ku}i Isakovi~a)

Velika trpezarija bogato name{tena. Iz trpezarije vode stepenice nagorwi sparat. Na spratu se vide dvoja vrata i velike uqane slike nazidu. Trpezarijaje pretrpana raznim umetni~kim predmetima: arheo-lo{ke iskopine, skulpture, sitna plastika, po zidovima vise slikenepoznatih majstora. S tavanice visi veliki kristalni luster. Nasredini prostorije, bliè desnom zidu, nalazi se veliki sto u duborezu.Oko stola su razbacane foteqe; na stolu – ~ajnik, servis za ~aj, no` savelikom o{tricom i bela, svilena maramica uredno presavijena. Nadesnom zidu je veliko, venecijansko ogledalo i jedna vrata u dnu – zaostavu ili za poslugu.Na levom zidu se nalaze dvokrilna vrata. Na levoj strani prostorije,nedaleko od mermernog stuba, nalazi se pijano; za klavirom sedi Selena,svira Skrjabinovu etidu... nekoliko puta ponavqa neke neuspe{noodsvirane taktove. Selena predstavqa primer nezadovoqne, depresivneène na izmaku mladosti. Na sebi ima nemarno povezanu ku}nu haqinu;svaki wen nervozan i ishitreni pokret omogu}ava nam da vidimosavr{ene oblike mekoputog tela. Kosa joj neuredno pada preko lica.Povremeno prekida svirawe da bi povukla dim iz cigarete ili da bihaqinom prekrila ogolele grudi.Na sredwem zidu, levo od stepenica, nalaze se velika zastakqena vrata –ona vode u letwi salon, iza wih se vidi senka mu{karca. Senka prilazivratima, ulazi u trpezariju. To je Branko Isakovi~; na sebi imajednobojnu, svilenu piyamu. Jednom rukom pridràva u nedrima vibra-ciono jastu~e (“Zuhra”), u drugoj drì provodnik i utika~ za struju –prikqu~uje je na uti~nicu na zidu. Prilazi stolu, prislawa sestomakom uz {iroki obod stola, ukqu~uje prekida~ na provodniku... Neobra}a pa`wu na Selenu. Prigu{eni zvuk zujawa vibratora (“Zuhre”)me{a se sa zvucima klavira... Selena prekida svirawe, okre}e se licemprema Branku...

SELENA: (Kiselog izraza lica)Brano, du{o, ako je tvom {kembetu potrebna specijalnaterapija, mojim nervima nije.

BRANKO: (Sasvim polako uzima novine sa stola, otvara ih, gleda...nesnosno zujawe vibratora se poja~ava)Slu{aj ovo...(Ponovo dugo {u{ka novinama presavijaju}i ih u formatpogodan za dràwe jednom rukom)

10 Leon Kovke

SELENA: ûje{ li ti {ta ti ja kaèm?

BRANKO: Molim te, skoncentri{i se na ovo: “Ako ste nezadovoqnisobom, ako ste izgubili samopouzdawe, ako èlite pravofizi~ko i psihi~ko opu{tawe... Pozovite nas. Digitalnamasaà. Novo! Tehnika drevne Kine! Vitko telo, plus zado-voqstvo. Atleta 2000, novi milenijum. Telefon 626 – 630.Pozovite sad i pozovite odmah!

SELENA: Bojim se da to tebi mnogo vi{e odgovara. Prava je {teta{to pored onog, “atleta”, ne stoji i maqava majmun~ina.

BRANKO: Moè{ da mi ga... budalo jedna blesava!

SELENA: (Sik}e kroz zube)Nemoj da vi~e{, nemoj da vi~e{. Sto puta sam ti rekla,nemoj na mene da vi~e{! Jebiguzu matori.

BRANKO: (Ukqu~uje vibrator na ve}u brzinu. Zvuk je o{triji iprodorniji)Sad kaì {ta ho}e{, ja te ne ~ujem i ne vidim, za mene sisamo vazduh...

SELENA: To isto kaè i tvoj sin, oboje smo za wega vazduh, zgusnutivazduh.

BRANKO: Izmi{qa{, stalno izmi{qa{ neke gluposti. Kakav kuraczgusnuti vazduh?

SELENA: Da li si primetio da Ivan, ne razgovara sa nama? Ne ru~a,ne sedi sa nama, ne izlazi nikud. Po ceo dan je u krevetu, iliduva u saksofon.

BRANKO: (Nervozno i brzo govori)Pa {ta, pa {ta? To je normalno za wegove godine. I ja sam,kad sam imao 18 i 19 godina, po ceo dan cedio hormone izsebe. I kakve to veze ima sa tim, vazduhom – gustim, zgusnu-tim? Kako ga on ve} zove.

SELENA: Ugasi tog drkavca u ga}ama...

Branko je dugo gleda, a zatim pritiska prekida~ – iskqu~uje vibrator.Ti{ina. Jastu~e – vibrator mu ostaje u ga}ama. Kako se kre}e po scenigajtan se vu~e za wim poput repa.

SELENA: Moj posledwi razgovor sa Ivanom je onog petka... kad smo se,tukli.


BRANKO: Da, razbila si mi praznom fla{om glavu, evo, pod prstimaose}am...(Opipava mesto)... Uf, jebem ti, jo{ uvek boli.

SELENA: Posle sam oti{la do Ivana, da mu objasnim.

BRANKO: Onako pijana?

SELENA: Da. Ti si se toliko drao, da sam imala samo dve mogu}nosti:ili da te dotu~em ili da mu objasnim.

BRANKO: I {ta si mu rekla?

SELENA: Ni{ta. On me je tako gledao da ja ni{ta nisam mogla da mukaèm.

BRANKO: Naravno, bila si potpuno uvo{tena od pi}a.

SELENA: Sad sere{. Kad sam ja bila uvo{tena? Nikada. Ti si taj kojipovra}a, pada pod sto i sutra se kaje.

BRANKO: Dobro, ja sam sve {to ti kaè{... Moè{ li ti da se seti{{ta je on, na{ sin, rekao te no}i? Ako je bilo {ta rekao.

SELENA: Najstra{nije je to {to se se}am svake wegove re~i... Uhva-tio me je za ruke...(Pokazuje Branku kako je Ivan uhvato wene ruke)a onda je moje dlanove prislonio uz wegove mr{ave, znojavegrudi. I pre nego {to je progovorio, ja sam znala da sene{to stra{no de{ava u wegovoj du{i...

BRANKO: Selena, nemoj tu patetiku.

SELENA: Na vrhovima prstiju ostila sam svako rebro, a dlanove su mibockale wegove bradavice. Kada je udahnuo vazduh iizgovorio prvu re~, potpuno sam onemela, ogluvela, osle-pela i ~ula sam ga samo dlanovima... rekao je: Majko, ti nezna{ {ta se de{ava. Izvan na{e ku}e, neki qudi bri{uvreme, bri{u nas, sve {to nam po pravu ro|ewa pripada. Izdana u dan pro`diru stvarnost, istinu, i zamewuju je nekomnovom, u kojoj su oni glavni junaci. I to im nije dovoqno, izpetnih ìla se trude da i nas ubede kako je nemogu}e dobroìveti ako bli`wima ne ~inimo zlo, obe}avaju nam sre}u,ali nam otvoreno kaù da je wu nemogu}e ostvariti ako se nenanese nesre}a nekom drugom. Pa kad taj wihov o~ena{odbijamo da izgovaramo, ne traè da verujemo u wega, ondanas progla{avaju izdajnicima i kolaboracionistima,stranim pla}enicima i pederima. Zlo zgu{wava vazduh, ne

12 Leon Kovke

mogu da ga udahnem, Majko, gu{im se... A onda je, hvataju}idah, rekao:(Selena pokazuje kako se Ivan gu{i dok govori)Ritual zgusnutog vazduha je po~eo i ne}e stati dok se nepogu{imo. A i ovde, u na{oj ku}i, taj isti obred se od mogaro|ewa, u potpunoj tajnosti, vr{i nad nama samima. To samtek nedavno doznao od potpuno nepoznatog ~oveka, po svojprilici namerno, od udba{a u civilu, koji se predstavqakao student. Zar sam toliko bio slep.

BRANKO: Jovan! Ubi}u ga.

SELENA: A onda je Ivan, jo{ samo to rekao: “Vide}ete me, pri~a}emo,kad se vazduh razredi, ili ne}emo vi{e nikada pri~ati”...

BRANKO: Jovan. Jovan.(Istrè se iz Seleninih ruku)

SELENA: ûdi me da ve} nije stigao.

BRANKO: Zna{ ti dobro kad On dolazi.

SELENA: Gospodine Isakovi~u, divim se tvojoj debeloj koì. Tvoj sinje u pitawu! Kakav Jovan? Nije on problem. Da nema wegabio bi neki drugi Jovan! Ti zgu{wava{ vazduh, ne da{ namda di{emo! ôve~e, zna{ li {ta radi{? Zar ne vidi{ dokleje to do{lo? Da nisam te ve~eri legla sa wim, mislim da bimu no}ne more postale jedina stvarnost.

BRANKO: Ti si luda! Spava{ sa sinom koji ima 19 godina! To je in-cest!

SELENA: Sram te bilo! Stidi se! Ti misli{ ako si ti izopa~en, da susvi! Ja sam sa Ivanom legla u krevet kao majka, a ti saJovanom leè{ da bi te napunio svojom komadinom mesa!Povra}a mi se od tebe!

BRANKO: Govno od govneta, za{to si se udala za mene?!

SELENA: Ho}e{ da ti kaèm?! Zato {to nisam znala za kakvog mon-struma se udajem...(Po~iwe da vi~e iz sveg glasa)Lagao si! Lagao si! Lagao si me! A ja sam te volela, sve doknisam progledala! Jao {ta si mi uradio! Nakazo! Boqe dasam umrla nego {to sam ti rodila sina!

BRANKO: Pa {to nisi?... Zato {to si kurva! Zato {to nema togponièwa koje bi te odvojilo bogatstva Isakovi~a. Hajde,kaì: Ja sam kurva. Hajde!


SELENA: (Sasvim tiho)... Ja sam kurva...

BRANKO: Ja~e! Ja~e to kaì! Kurva, kurva, kurva!

SELENA: Ja sam kurva!

BRANKO: Vidi{ kako moè{. Ja~e!!!

Selena po~iwe da urla isti refren: “Ja sam kurva, kurva, kurva... Sa womi Branko urla isti refren... Prekida ih rezak zvuk saksofona sa gorwegsprata; kao da se trudi da ih nadja~a. Kad Branko i Selena potpunoza}ute, saksofon prelazi u niè i toplije tonove.

BRANKO: Ivan...

Branko je ovo izgovorio {apatom. Ceo tok daqeg razgovora bi}e zapravo{apat. Oboje se trude da svojim glasom ne naru{e Ivanovo svirawe.

SELENA: Pa ti si izgovorio Ivanovo ime? Ne mogu da verujem.

BRANKO: Za{to?

SELENA: Kako za{to? Pa ti ve} godinama ne izgovara{ sinovqevoime... Jovanovo da, ali ime tvoga sina ne. Ivan je za tebe, On,onaj, wega, ga, mu... Najbliè {to bi rekao za Ivana je “na{sin”. Nikada nisi rekao “moj sin”...

BRANKO: Laè{. Sad laè{.

SELENA: Brano, ne laèm. Naàlost, ne laèm. Hajde, seti se kad siposledwi put rekao “moj sin”...

BRANKO: Nedavno... mislim da je to bilo na seminaru o Gamzigradu.Ba{ me je pokojni Srejovi} pitao o wemu...

SELENA: (Hvata ga za ruku)Brano, Srejovi} je umro pre ~etiri godine, a i opet si rekao“pitao me o wemu”...

BRANKO: (Pokajni~ki)Da, opet sam upotrebio zamenicu... ne znam za{to.

SELENA: Zna{ ti dobro za{to... Oduvek si sumwao da je Ivan tvojsin...

BRANKO: Ne... To smo, mislim, ra{~istili. Ivan nosi moje prezime ito je definitivno.Ja verujem da je on moj sin.

SELENA: Od kad to?

BRANKO: Nedavno... Posle regrutacije. Odredili su mu krvnu grupu,nulta – negativna. Isto kao i ja.

14 Leon Kovke

SELENA: Krvnoj grupi veruje{, meni ne veruje{... Sme{no.

BRANKO: Tebi je to sme{no? Meni nije. Osamnaest godina sam jasumwao i nisam imao smelosti da traìm odre|ivawe Iva-nove krvne grupe, pla{io sam se da moje sumwe ne budupotvr|ene.

SELENA: Kretenu, {to me nisi pitao. Ja od Ivanovog ro|ewa znamkoja mu je krvna grupa. Ista kao i moja, nulta negativna.

BRANKO: Sere{. Sad sere{, samo da me nervira{!

SELENA: (Sti{ava ga)Ne vi~i, tvoj sin svira... ûje{, {ta on to ho}e da nam kaè?

BRANKO: Ja ga uop{te ne razumem.

SELENA: Sam si kriv. Zahvaquju}i tvom na~inu vaspitawa, Ivan nemoè da na|e sebe. Sva ta gomila anti~kih mudraca ibuzeranata, koje mu natura{ otkako je po{ao u {kolu, nemogu da pobede “Malog princa” u wemu. Shvata{ li ti to~ove~e boìji?... Tvome sinu je potrebna na{a qubav, a negnusne nastranosti anti~kih filozofa. To, {to si meneoènio, da bih ti bila paravan za “qubav vi{eg stepena”, tote nimalo ne opravdava. Budi otac! To ti je du`nost! Budiotac!!

BRANKO: Ne histeri{i. Ja ne mogu da se pretvaram, i ne}u. [to ga tine vaspitava{?

SELENA: ... @alosno je to {to si mu ti otac. Od takvog kao {to si ti,moè samo ne{to gore da se izrodi... [ta me gleda{? To sutvoje re~i: “Genetika je alfa iomega svih ìvih bi}a, pa i~oveka”.

BRANKO: Potpuno si u pravu, i ti si dete svoje, matere.

SELENA: [ta ho}e{ time, matere?

BRANKO: (Ravnomernim glasom, kao da ~ita sudski izve{taj)Jedanaest uboda u predelu toraksa i abdomena. Razdirawetkiva izazvano je tangencionalnom silom o{trog predmeta.Oblik rane odgovara profilu se~iva makaza za no`nenokte... D. P. 3416 / 11.

SELENA: Dosta! Ne diraj mi majku! Ti nema{ prava na to!

BRANKO: Samo te podse}am, da neki tvoji geni ma{u o{tricom.

Tog trenutka se prekida svirawe saksofona. Muk.


SELENA: ]uti... Ne svira vi{e...(Tragi~nim glasom)ûo je {ta smo pri~ali.

BRANKO: Ni{ta on nije ~uo {to ve} nije znao.

SELENA: Ne zna{ ti... on celog svog ìvota slu{a {apat, samo na{{apat. Jednom mi je rekao: “Mama, za{to ti i tata stalno{apu}ete? [ta krijete od mene?” A zna{ li {ta sam muodgovorila?

BRANKO: Znam, senka.

SELENA: Ne veruje{? Pogledaj se. Otkud ti te krastice po vratu igrudima?

BRANKO: Alergija.

SELENA: Senka je to. [ta misli{, za{to ti je stomak takav? Voda,potpuno si otekao od vode i gasova. Nema tu ni trunke sala,samo zlo i bolest. Legne{ uve~e potpuno normalan, aprobudi{ se ujutro s ose}awem nadute me{ine. Jel tako?

BRANKO: (Opipava svoj stomak)Da, de{ava se... neki put zaista izgleda tako.

SELENA: Zlo se okomilo na na{u ku}u Branko. Ne znam ko nam je{aqe, i za{to? Ali znam da senka dolazi no}u i da je to uvekkada je mesec pun.

BRANKO: Ti si luda. Nema senke, nema duhova, zlo je u nama!

SELENA: Ho}e{ li verovati ako ti dokaèm?

Selena uzima no` i svilenu maramu sa stola. No` pribija uz grudi, so{tricom okrenutom ka podu; u drugoj ruci stiska belu – svilenumaramu. Branko ustukne gledaju}i u veliku, bqe{tavu o{tricu.

BRANKO: [ta ti je?

SELENA: Ti zna{ da ja svako ve~e zatvaram sve prozore i vrata... Tuniko ne moè da u|e. Ali, nije tako. Tek nedavno, od jedneciganke, Ruskiwe, ovde je sedela i gledala mi je u dlan, kaoda mi gleda u du{u, saznala sam kako se tera senka... [estzlatnika sam joj platila, i obe}ala da }u }utati dok neoteram zlo iz na{e ku}e.

BRANKO: (Stiska glavu izme|u dlanova)Selena, ja sam lud, a ne ti. Ja. Da, ja.

Selena prilazi velikim vratima i naglim pokretom zabija vrh noà ukqu~aonicu; o{trica je okrenuta nagore.

16 Leon Kovke

SELENA: Do|i ovamo... Do|i, ne}u ti ni{ta...

Branko polako prilazi, staje kod vrata.

SELENA: [ta vidi{?

BRANKO: Ogroman no` zabijen u, kqu~aonicu. I mene debila kojipristaje da govori o~igledne stvari.

SELENA: Kad senka nema kuda da u|e uku}u, onda ulazi kroz jediniotvor koji postoji. Ja sam namerno zatvorila sve, osim ovekqu~aonice. No` je no}as stajao ba{ ovako... Kad senka, kaozgusnuti vazduh po~ne da ulazi, mora da se prevu~e, takogusta – kao testo, preko ove o{trice. Jedino tada je senkarawiva, i po neki put je o{trica recne; a kada se to desi,senka se nikada vi{e ne vra}a na isto mesto... Pogledajmaramicu!

Selena razmotava maramu i stavqa je na pod ispod noà.

SELENA: Bila je no}as ispod noà, evo crvene fleke senkine krvi...Sa ove o{trice se kap skotrqala maramu.

Selena brzo diè maramu, prinosi je Branku uz lice.

SELENA: Vidi... miri{e na krv!

Branko polako uzima mramu iz Selenine ruke, prinosi je nosu, udi{e...

BRANKO: Miri{e na r|u, a ne ne krv.

SELENA: Ti si jedan serator. Izmi{qa{ r|u samo da ne prizna{ dasam ja u pravu.

BRANKO: Kako si ti sujeverna. [est zlatnika ko{ta tvoja glupost.Ovo je r|a!(Naglim pokretom nabija marmu preko Seleninog lica.Drì je ~vrsto. Selena se batrga poku{avaju}i da skine ma-ramu i Brankovu ruku sa svoga lica)Svaki idiot zna da hladan vazduh, hladan vazduh, a ne“senka”, kad prelazi preko metala kondenzuje na wemu vlagu!I, po{to je no` zar|ao pri dr{ci, prirodno je da se kapqavode me{a sa r|om i pada na usranu maramu!(Branko je, uz gadqivu grimasu, naglo odgurne od sebe)

SELENA: (Hvataju}i dah)... To ti pri~aj svojim studentima a ne meni! Senka u ovuku}u ne}e nikada vi{e u}i!

BRANKO: Ali ne}e ni iza}i... ti si senka. Zlo je tvoje, tvoje genetskonasle|e.


SELENA: Nema{ pojma koliko se kajem. O, kako te mrzim... jedino mete{i to da u Ivanu nema ni~eg od tebe, ni~eg, ~ak ni semekoje ga je za~elo.

BRANKO: (Ledenim glasom)Kad bi znao da je to istina, ubio bi te...

SELENA: Sin te se gadi, prqav si mu. Otkako si Jovana doveo u ku}u,Ivan se povukao u sebe – }uti i mrzi – jo{ gore, prezire te.

BRANKO: To nije istina.

SELENA: Jeste... Kad si posledwi put bio sa sinom?

BRANKO: Kako, kad?

SELENA: Gospodin ne mo`e ni da se seti.

BRANKO: Naravno da se se}am. Pro{le, ne, predpro{le nedeqe bilaje neka utakmica na televiziji, ~ini mi se da smo je gledalizajedno... A u ponedeqak smo... ne, ja sam bio zauzet uponedeqak...

SELENA: O ~emu ti pri~a{? Pa tebi je va`nije kako ti dupe izgleda uogledalu nego sve ostalo! Takne li Ivana Jovan, jebi meovde...(Pokazuje pestom na svoja usta)ako te zubima ne zakoqem!...

Branko je zanemeo, kao da prvi put vidi lice zla.

18 Leon Kovke

SCENA 2

Mu~nu ti{inu prekida zvono na spoqnim vratima... Selena brzo vadino` iz kqu~aonice i, zajedno sa maramom, gurne ga u kantu za ki{obrane...Branko i Selena se gledaju, savladavaju napetost u sebi...

Snaàn glas dr Simona izvan prostora,

DR SIMON: (off)I{ao je direktima sve tri runde. Odli~an rad nogu ima tajklinac, za godinu – dve bi}e jedan od najboqih...(Kucawe na vratima i usklik)“Ima li koga?”

BRANKO: Da, da – samo izvolite.

Branko otvara vrata. Ulaze dr Simon i Jovan. Simon na sebi ima svetlo,pamu~no odelo; Jovan yins pantalone i “La kosta” majcu... Sviizgovaraju po jedno “dobar dan”.

SIMON: Dobar dan, moje po{tovawe gospo|o Selena.

Simon qubi Selenu u ruku... Rukuje se sa Brankom. Jovan se }utke rukuje saSelenom i Brankom.

BRANKO: Zdravo Jovane.

SELENA: Doktore, va{e lice unosi veselo raspoloèwe, Kako vam touvek uspeva?

SIMON: Zahvaqujem gospo|o. Gledaju}i vas, moje o~i ne znaju za boqukinezo terapiju. I znam kako vam to uspeva!

BRANKO: O, ho! Danas smo raspoloèni. [ta to treba da zna~i?

SIMON: Zna~i da je mesec maj, dragi moj.

BRANKO: Vas dvojica ste se dogovorili, ili?...(Pokazuje kaìprstima na Jovana i Simona)

JOVAN: Ne. Slu~ajno.

SIMON: Da objasnim. Kupujem ja cigarete, i vidim – poznato mi lice:Jovan, razgovara sa {armantnom i qupkom devoj~icom.Naravno, ponudim se, kola su za to... Izviwavam se {to smoovako upali, ali svemu je kriva ne~ija nemarnost. Vrata subila otvorena. A, znate ono? Otvorena vrata na ku}i, morada se ne{to de{ava; u najmawu ruku kakav provalnik, ili seneko seli iz ku}e... Razo~arali ste me oboje. Ja o~ekivaosenzaciju, a nailazim na bra~nu harmoniju.


BRANKO: Simone, ne budi maliciozan.

SIMON: Vi{e cirozan nego maliciozan, ole. Ha, ha, ha...

SELENA: Kako moè{ da se zeza{ tako sa sobom?

SIMON: [ta ja znam, takva mi narav.

JOVAN: Kako je Ivan? Je li mu boqe?

SELENA: Jutros je ne{to ranije ustao, nije ba{ pri~qiv.

JOVAN: Jo{ uvek traje, ritual?...

SELENA: Da, vazduh je jo{ uvek za wega previ{e gust.

JOVAN: [teta. Ja sam mislio da neke teè partije pre|emo, ispitisu za mesec dana...

BRANKO: Ne mari, dragi moj. Popi}emo ~aj, a za par dana }e sve bitikao i obi~no.

JOVAN: Ne, hvala. Ve} sam popio dve kafe, pa bi bilo mnogo. Akotime ni{ta ne remetim, ja bi da po|em?

SELENA: Za{to?

JOVAN: Pa, od doktora Simona sam saznao da je danas teniski dan, aja se tu ba{ ne uklapam. Iskoristi}u vreme za {etwu uprirodi.

BRANKO: U tom slu~aju moèmo, mladi kolega, da vam poèlimo sre}usa qupkom i {armantnom devoj~icom u disciplini“horizontalno zadràvawe tela u visokoj, zelenoj travi”.

SIMON: O, ho! Onda sam i ja za “Sjaj u travi”. A vi?(Obra}a se Seleni)

SELENA: Ne, hvala; mravi, bubice i ostale odvratne ìvotiwice...(Stresa se)to nije za mene.

SIMON: Da, malo je nezgodno. Naro~ito ono izdajni~ko zelenilo nakolenima i laktovima...

JOVAN: Zahvaqujem vam se na vo`wi. Prijatno svima.

SIMON: Molim, u svako doba.

BRANKO: Prijatno.

SELENA: Dovi|ewa Jovane.

JOVAN: Dovi|ewa.

Jovan izlazi.

20 Leon Kovke

SCENA 3

Pomalo neprijatnu ti{inu prekida la`no veseo Simonov glas.

SIMON: Dan je kao stvoren za tenis! Jedan seti} – dva pi}a, drugiseti} – jo{ dva pi}a; deci tamo, deci ovamo, i eto, puna{kola |aka, niodkuda vrata. Ej, pa ti si jo{ vek u pam-persima? Daj, mrdni malo.

SELENA: Ne moè, ukqu~en je na struju – pune mu se baterije.

BRANKO: (Doktoru)Zna{, ovo mi stra{no prija. Vibracije potpuno anulirajugr~eve u malom stomaku.

SIMON: Da, apsolutno. Samo kad bi i godine bile podlo`ne timvibracijama.

BRANKO: Ma nisu godine u pitawu, zaista prija mi{i}nom tkivu...

SIMON: Stari{ druè, stari{.

BRANKO: To }emo jo{ da vidimo. U pi}e, Simone Drakuli}u, da }u date bijem prva dva seta, glat.

SIMON: Vaì, secite...

Prihvata Brankovu ruku i istovremeno je istura ka Seleni.

SELENA: [ta ja dobijam?

SIMON: Sve, draga moja, sve... Obe}avam ne{to lepo, iznena|ewe, kadse vratim iz Pariza.

SELENA: Drìm vas za re~.

Preseca Brankov i Simonov stisak ruku.

BRANKO: Tako. Brzo }emo da vidimo ~ija nana brkove brije. Odmah sevra}am.

Branko izlazi.


SCENA 4

Selena }utke prilazi stolu, stavqa kockice {e}era u {oqe, naliva ~aj.Sve proti~e u dominaciji {umova. Prime}ujemo da su oboje ozbiqni izami{qeni. Onaj {aqivi Simon se odjednom pretvara u doktoraMabuzea.

SIMON: Moè{ li sutra popodne, u ~etiri?

Selena odlaè ~ajnik, zavla~i ruku Simonu u nedra, qubi ga.

SELENA: Gde?

SIMON: Kod mene.

SELENA: Zna{ da me ponavqawe istog ambijenta ubija.

SIMON: Predloì ti.

SELENA: Vikendica.

SIMON: Gde sad da ti izmislim vikendicu?

SELENA: A Pavi}?

SIMON: ... Zna{?

SELENA: Ti zna{, da ja sve znam.

SIMON: Ko ti je rekao za tu ku}u?

SELENA: Jedna mala pti~ica, barabo. Zna{ da ne moè{ ni{ta dasakrije{ od tvoje “pi~ura~ice”... Nisi ba{ bio izbirqiv,Jaca vi{e li~i na medvedicu Micu nego na ènu.

SIMON: Bio sam pijan.

SELENA: Oprosti}u ti, ali na onom istom mestu gde si i zgre{io.

SIMON: @ivotiwice, neuni{tiva si...

Simon navaquje na Selenu.

SELENA: Polako. Jel obe}ava{ isto mesto?

SIMON: Obe}evam. Pusti tu ruku!

Zavla~i joj ruku izme|u nogu.

SELENA: Nemoj... Ionako ide{ odmah.

SIMON: (Vi{e za sebe)Uf, puna {aka i kroz prste prolazi.(Miri{e {aku)Najradije pi te sad pojeo. Zna{?

22 Leon Kovke

SELENA: Oladi, sad }e da nai|e.(Gura mu {oqu ~aja pod nos)

SIMON: [ta je sa wim, jel jo{ uvek?...

SELENA: Jo{ uvek. Video si i sam. Zaqubqen je u wega, samo tako.Jovan nam dolazi skoro svaki dan u ku}u, kao, pomaè Ivanuda se spremi za ispite... Ne znam Simone, bojim se da nas nestigne boìja kazna za ovo {to ~inimo, Ivanu, sebi,Jovanu... a za Branka mi nije ào.

SIMON: Nema kazne, zlikovci su dugove~ni a boìja pravda jenedosti`na. Zar bi tolki qudi umirali od kijavice, gripa,ùtice, tripera, side, proliva i zatvora. Da je pravde, sviti uzro~nici bi davno nestali pred boìjim gnevom. Bog jesamo u jednom pravedan; ako ti sa jedne strane ne{to uzme,onda ti sa druge ne{to da. Na primer: Uzme ti zdravqe, a dati bolest. Alah je veliki.

SELENA: Ne bojim se ja za sebe. Ivan je osetqiv. Izbezumquje mepomisao da bi Jovan mogao uticati na wega. Simone, na{ sinIvan ima devetnest godina a nema devojku.

SIMON: Pri~a{ gluposti, sve je pod kontrolom. Ako je moj sin, nema{anse da se propederi{e... Mene vi{e interesuje {ta je saJovanom.

SELENA: Ne znam {ta da ti kaèm. Tvoja se dijagnoza pokazala kaota~na. Ali i sam zna{ da to kod wih nikada nije sigurno. Namomente mi se ~ini da bi za mene bio spreman na sve... aopet, dovoqan je samo jedan Brankov pogled i da se Jovanpretvori u poslu{nu igra~ku.

SIMON: Kako ti ume{ da me nervira{. Sto puta sam ti rekao, Jovanje tip rascepqene li~nosti, poseduje jak ose}aj krivice zbogdosada{weg ìvota... Duboko u sebi on naslu}uje, da suokolnosti bile druga~ije, on bi verovatno bio qubimacmnogih èna. S druge strane, on je podloàn jakimli~nostim; naravno, u po~etku je to bilo motivisanonesnalaèwem u novoj sredini, materijalnim razlozima,karijerom – i na tome je on gradio slaba{na opravdawa predsamim sobom. A onda dolazi{ ti i razara{ ga. Dokazuje{ muda je mu{ko. Shvata{ li?

SELENA: Ne ba{ sasvim.

SIMON: Ali ga sasvim dobro ose}a{.


SELENA: Odvratan si, nemoj da me dodiruje{!

SIMON: êkaj, nisam ni{ta mislio...

SELENA: Ostavi me! Ja to ~inim zbog tebe i Ivana.

SIMON: Smiri se. Imam i ja du{u, i nisam li{en qubomore.

SELENA: Ako misli{ da mi tvoja qubomora laska, grdno se vara{.

SIMON: Nisam mislio da te povredim. Selena, veruj mi, poganamu{ka sujeta i ni{ta vi{e.

SELENA: A mo`da te iteresuje kakav je kada je u meni? Ko je boqi? A?

SIMON: Nemoj da insistira{.

SELENA: Ne misli{ vaqda da uìvam u wegovim dodirima i ukiselom zadahu koji {iri oko sebe! Potrebni su nervi kaokonopci, kad prepoznam u wegovim postupcima pokrete kojisu verna kopija wegovog u~iteqa.

SIMON: Izvini, daj mi ruke, qubim ih...(Obasipa poqupcima obe Selenine ruke)

SELENA: Zna{? Ivan me ~esto pita za tebe.

SIMON: Da, {ta kaè?

SELENA: Ni{ta ne kaè, ali mu se o~igledno svi|a{ ~im pita zatebe.. Jednom me je pitao: Ima li doktor ~amac? Nisam htelada ga razo~aram, rekla sam mu da ima{, i to sa motorom.

SIMON: [ta izmi{qa{?

SELENA: Sigurna sam da bi ste se vas dvojica dobro slagali.

SIMON: Da, pametan je on momak.

SELENA: Ho}e{ da kupi{ ~amac?

SIMON: Da. Kad se dokopamo imovine Isakovi~a...

Simon po~iwe polako da se smeje, Selena ga prati. [to vi{e ulaze usmeh, to su glasniji i zaceweniji.

Prekida ih lupa nekih vrata, tapkawe tenis loptice o pod.

24 Leon Kovke

SCENA 5

Ulazi Branko udraju}i reketom lopticu o pod. Na wemu je oprema zatenis: Kratke, bele pantalone, bela majca i bele patike. Sa osmehom alaKlerk Gejbl gleda u wihova zacewena lica.

BRANKO: [ta je sme{no?

Oni se i daqe smeju, gestikulacijama pokazuju da }e posle da mu objasne.

BRANKO: Ja?

SIMON: (Bri{u}i suze)Ne. Ja sam sme{an. Na trenutak sam poverovao da sam dobar,i da od ovog ~asa ostavqam sve poroke, jer ja sam senka nao{trici noà. Ha, ha, ha....

Sad po~iwe i Branko da se smeje. Selena se potpuno uozbiqila. Wenoozbiqno lice zustavqa smeh. Ona se obra}a Simonu.

SELENA: Stoko jedna. A ja sam se smejela jer se ti smeje{.

BRANKO: Doktore, tek }e da te dotu~e moja senka. Izgubio si opkladu.(Branko se razmahao reketom)

SIMON: Mnogo se kur~i{. Da nisi kri{om trenirao sa Jovanom?

BRANKO: ... Zeza{, a? On i tenis? U wegovom selu se zna za dve igre:Trule kobile i “Ide majka s kolodvora, dija, dija, de”. A kadga uhvati nostalgija, ode u pr~varnicu i najede se ~varaka.

SIMON: Ti si na Jovana ne{to qut?

BRANKO: Nisam na wega. Nego, dragi moj doktore, nakotilo se toga uovom gradu, u boìju mater. Da uzme{ sve}u debelu kao noga,i da dest godina cuwa{ po Beogradu, ne bi na{ao vi{e oddeset hiqada gra|ana. Sve go do|o{ i radni~ka klasa. Aposle vladavine “volim i ja vas”, bojim se da nije ostalo nitoliko.

SELENA: ûdi me, kako si onda dozvolio sebi da ti neko, ~iji jepradeda najverovatnije bio vojvo|anski sviwar, budeintimus.


BRANKO: Gluposti. Ko imalo poznaje lombrozovu teoriju, ne moètako ne{to da tvrdi. Jovanovo visoko ~elo, duboko usa|enebistre o~i, osetqive nosnice, savr{eni oblik usana isavr{ena telesna konstrukcija, odaju drugi tip ~oveka. Kozna ~ije je seme bilo ba~eno u plodnu geja~ku wivu. Kolikoje meni poznato, Jovanova baba je bila slu{kiwa jednom izroda “Rozenkrojcera.”

SIMON: Ni{ta nije nemogu}e... pa ni to da me ti danas pobedi{.

BRANKO: Da zna{ da ho}u. Ose}am se uàsno zlo~estim.(Branko se smeje veruju}i da je napravio duhovitu dosetku)

SIMON: (Prihvata {alu)“Ah gospodine, ja napola sam mrtva.Stavite ga celog, nek va{a sam `rtva.”Dovi|ewa, dovi|ewa!

Svi vi~u “dovi|ewa”. Selena ih ispra}a do vrata. Vra}a se, seda ufotequ, trqa slepoo~nice... Sa gorweg sprata probijaju se zvuci sakso-fona – melodija “âmac na Tisi” u yez obradi... Selena seda za klavir,prati melodiju...

ZAVESA PADA

26 Leon Kovke

DRUGI ÎN

SCENA 1

U letwem salonu. Trinaest sati popodne. Selena i Jovan na jednomdivanu. Selena leì prekrivena ku}nom haqinom. Jovan kle~i pored we;na sebi ima samo ga}ice. Mahinalno je miluje i ispoveda se.

JOVAN: Ja nisam u stawu da i daqe igram ovu igru! Ko sam ja u woj?Svako vu~e na svoju stranu... Volim te. I znam, da tebe nijebilo, da se nikada, ni{ta ne bi izmenilo u mome ìvotu.Jedino se sumwa nije izmenila. Ja sumwam u sve, pa ~ak i usebe. Ne! Najmawe sumwam u sebe. Posle toliko godinatumarawa i traèwa izlaza, ti si na{la u meni ono {to samnisam mogao da prona|em. Ustvari, ja nisam imao snage dasam bilo {ta da u~inim... Mu~ilo me je to, {to sam dobroznao, da ~inim ne{to {to nije u skladu sa mojim ose}awima.A opet, pristaju}i na Brankovu qubav, dobijao sam ono {tonikada ne bih imao: novac, druèwe sa elitom, karijeru. Kobi znao za Jovana Soldatovi}a, pesnika, laureataoktobarske nagrade grada Beograda, zlatnog beo~uga,Nu{i}eve nagrade, i ko zna jo{ ~ega, da iza mene nije stajaoakademik, profesor Branko Isakovi~. Ti zna{ koliko me jeto ko{talo. Ne, ne zna{. Meni se, Selena, uvek ~inilo dasvi znaju, i da svako ko me pogleda u lice zna da sam ja...Mislio sam, moja maska je savr{ena. Srawe, potpuno bezikakve opomene, gest i re~ se izmaknu mojoj kontroli. Odemaska u pizdu materinu. Nema{ pojma koliko je stidapre{lo preko ovo malo koè na licu... Ne, nije onapreplanula od sunca. Ova boja poti~e uglavnom odnenamernih uli~nih susreta, kad qudi osete moj pogledispod sopstvenog pojasa, a zatim nale}u na moje lice, koje seve} okrenulo u stranu, kao da se to ne ti~e mene. A za{to bime se i ticalo ono {to je van moje kontrole. U timtrenucima, ta dva dlana koè na mome licu postajuizdajni~ka, a ja ne mogu svakog da zaustavim i da mu objasnim,da nisam mislio to {to oni ~itaju na wemu... âk sam inekakve preparate i kapsule nabavqao, samo daneutrali{em to prokleto crvenilo... Postojalo je jednosigurno sredstvo protiv wega – glad i viwak, kombinovanijedno s drugim. Tada mi je lice bilo bledo, svi|ao sam seènama, ali, da ironija bude ve}a, jo{ sam se vi{e svi|ao


onima od kojih sam beào... Dala baba dinar da u|e u kolo... aizlaza nema... Kunem ti se, nikada nisam mislio o sebi kaopederu. Mislio sam, ja sam wih, tu gospodu nadmudrio. Vrlova`no, proda}u malo du{e |avolu, a onda }u je lako otkupitijer }u biti i poznat i bogat. Nikada nisam skupio dovoqnoza otkup. Gladovawe i viwak su bili moji najvernijidrugari. I, zna{, nikada ih ne bi napustio da me nisu guraliu samuni{tewe. Ispod moga prozora, na devetom spratu,prostirala se velika, zelena kro{wa kestena. Ujutro biizlazio na prozor i gr~evito se drào za ram. Zna{ liza{to? Glava je èlela da zaroni u to zelenilo, a telo nijeimalo muda da krene za wom... Jebe{ ~oveka koji nije u stawuni da se ubije...

Selena diè Jovanu glavu.

SELENA: Jovane, pogledaj me... [ta ose}a{?

JOVAN: Ose}am da te volim... Ali ne ose}am ni{ta tvoje; do mene nedopiru tvoja ose}awa, kao da ih nema{. Ne znam, mo`da se tou~i, da ose}a{. Ti si moja jedina èna, i ja za tebe nemamvi{e od osamnaest godina. Potpuno sam zaboravio sve {tose de{avalo posledwih osam godina. Ti si moj po~etak,pomozi mi da nau~im da hodam.

SELENA: Laè{ me Jovane, ni{ta se ne zaboravqa, osim onoga {to neznamo.

JOVAN: Pitaj me ne{to, siguran sam da ne}u mo}i da se setim.

SELENA: (Sugestivnim glasom)Nalazi{ se izme|u ~etiri zida fakulteta. [trajkujetegla|u zbog va{ih uhap{enih drugova. Gladuje{ {esti dan.Jedan profesor ti prilazi i nudi razgovor; glas mu je topao,a dodiri wegovih ruku umiruju i prijaju...

JOVAN: Dosta! Za{to to ~ini{? [ta ho}e{ od mene?

SELENA: Prva bol se nikada ne zaboravqa. Veruj mi, laù ène da nepamte prvog, jedino wega i pamte. Koja je ta {to moè dazaboravi dan i trenutak kada se otkriva velika tajna – kakose preta~u ose}awa iz jednog tela u drugo. I ti i ja delimotaj trenutak sa istim ~ovekom.

JOVAN: Nemoj, molim te nemoj o tome.

28 Leon Kovke

SELENA: Moram Jovane, moram. Dokle god taj ~ovek {eta po ovoj ku}i,svaki na{ poku{aj da ga zaboravimo je besmislen.

JOVAN: Oti}i}emo nekud. Ja imam prijateqe. Ne, nisu mi potrebni.Radi}u sve. Ja sve mogu! Kad si ti sa mnom, qubavi, ja mogusve.

SELENA: Jovane, razmisli dobro: Moèmo li ti i ja da ìvimozajedno, a da sve vreme ose}amo wegovo prisustvo, da ose}amokako stoji negde izme|u i iza nas i sme{ka se? Moèmo liJovane? Da li }u ti ja uvek verovati da u meni ne vidi{wega, ili da ja u tebi ne prepoznajem wegovu senku?

JOVAN: Meni to nije va`no. Ja samo èlim da budem sa tobom. Ti sistvorila od mene ~oveka, i sve {to stoji izme|u tebe i menemora da nestane... Selena, ako je ovo sve samo va{a prqavaigra, ako me izda{, ubi}u te! Ubi}u te!(Davi je)Kaì da nije! Vi~i! Kaì da nije!

SELENA: (Batrga se, krkqa, osloba|a se wegovog stiska)]uti qubavi, pst, }uti molim te, ~u}e nas Ivan... Naravnoda te volim, mili moj...

Obasipaju se poqupcima.

JOVAN: Oprosti mi qubavi. Ja sam lud, ne znam {ta radim. Samapomisao na izdaju oduzima mi pamet. Ne}u nikada vi{e...Kaì ne{to mila moja, molim te. Reci mi da je sve u redu ida se ni{ta nije izmenilo!

SELENA: Jovane, gori si od deteta. Naravno da se ni{ta nije izme-nilo. Qubim te.

JOVAN: Ti zna{ da ja nisam stvarno mislio da si u stawu da meizda{.

SELENA: Znam mili. Ali isto tako znam da si u to iskreno verivaobar na tren, u deli}u sekunde.

JOVAN: Samo u jednom malom, savim malom deli}u sekunde ja sampomislio, izdaja. I uop{te, ne mogu da ti objasnim, kao mi jeto palo na um, odakle se ugurala ta uàsna misao? Mo`da siu pravu kada kaè{ da se ne moè ìveti sa wegovomsenkom. Ali to bi bilo... ne, ja nisam u stawu da u~inim takone{to.

SELENA: [ta da u~ini{, mili? [ta to nisi u stawu?


JOVAN: Da ga ubijem... Sasvim lepo sam video sebe kako ga davim ikako on potpuno nestaje iz mene. Osmehuje se i nestaje...

SELENA: Tu èqu ja poznajem ve} sedamnaest godina. I sve mi se ~inida }u se jednog dana na}i iza tog osmeha.

JOVAN: Sasvim jasno sam video svoju misao. I, {to je najinte-resantnije, ne ose}am nikakvu mr`wu. Potpuno sam ravno-du{an prema Branku, kao prema nekom nepotrebnompredmetu koji jednostavno treba baciti.

SELENA. ûla sam za ubistvo iz strasti, ali za ubistvo iz ravno-du{nosti nisam.

JOVAN: Kaù svedoci masovnih ubistava da ti zlo~ini nisuu~iweni iz mr`we; jednostavno – to je bio odnos kao premane~em nepotrebnom... Kada si ravnodu{an, isto razlogaima{ da ubije{ i da ne ubije{. Tasovi svesti su u potpunojravnoteì. Odluka – ne ubiti, ne predstavqa trajnore{ewe, ve} odlagawe sa bezbroj drugih mogu}nosti. Odluka– ubiti, nema svoj produètak, ona je savr{ena i kona~namisaona celina, bez ikakvih solucija.

SELENA: Mislila sam da te poznajem. Ko si ustvari ti?

JOVAN: Ne znam, to se i ja pitam.

SELENA: Tvoje priznawe ne re{ava na{ problem. Mi smo i daqe naonom istom mestu odakle smo i krenuli. On je ìv.

JOVAN: I {ta bi ja sad trebao da uradim?

SELENA: Ako ti nije jasno, ja nemam {ta da kaèm.

JOVAN: A ako je sve to, ipak, samo igra?

SELENA: (O{tro)Onda je nismo trebali ni po~iwati! Boè, koga ja volim?

JOVAN: A doktor Simon?

SELENA. [ta je sa doktorom Simonom?

JOVAN: Ti i on...

SELENA: (Smeje se)Moj mali de~ko ima bujnu ma{tu. Kretenu, on me poznaje odro|ewa.

JOVAN: I Branko te poznaje od ro|ewa.

SELENA: To nije isto.

JOVAN: Isto, ne isto, ja sve znam.

30 Leon Kovke

SELENA: (Prislawaju}i mu glavu uz svoje grudi)Ni{ta ti ne zna{. Pa ja sam se udala za wega zato {to sammorala.

JOVAN: (Cini~no)Znam, morala si da legne{ sa wim zato {to te je naterao.

SELENA: Ne.

JOVAN: Kao da ja ne znam {ta èli svaka mala, prqava gimna-zijalka... Sve sawaju o prosedom ~iki sa sportskom figurom.

SELENA: Sa~ekaj da ti ispri~am.

JOVAN: Dobro, da ~ujemo.

SELENA: Pre svega, èlim da mi veruje{. Izme|u mene i doktoraSimona ne postoji ni{ta {to bi moglo da te povredi.

JOVAN: Ja ne verujem u to, ali ho}u i èlim da ti verujem, i nekabude tako.

SELENA: Hvala.

JOVAN: Za{to?

SELENA: Zato {to si bio iskren.

JOVAN: Ne èlim da po~nemo sa laìma.

SELENA: Volim te.

JOVAN: I ja tebe.

SELENA: Kaì mi.

JOVAN: Volim te, i...

SELENA: I?!

JOVAN: Ni{ta. U~inilo mi se samo da dve re~i nisu dovoqne, nedeluju dovoqno ubedqivo... Ne znam.

SELENA: (Qubi ga po telu)Sad }u da ti pojedem sisice! Toliko te volim... Zna{, sve jepo~elo o~evom pogibijom. Nije pro{lo ni pola godine, amajka se ugasila. Da li se ubila nekim pra{kom ili seprosto ugasila, ne znam. Mnogo ga je volela. Branko je tadabio ~ika Branko, na{ ku}ni prijateq. On je stalno biopored mene. Vodio je ra~una o svemu: O mojoj {koli, o tome{ta mi treba, kupovao mi je sve {to sam poèlela... Sve mojedrugarice su bile qubomorne zbog wega. Subotom me jevodio obavezno u pozori{te, operu ili balet. Zamisli, poneki put je i{ao sa mnom u disko klub. Bila sam ludo


zaqubqena u wega, pogotovo {to su mi sve drugaricezavidele... Kada se to desilo, ja sam mislila da }e se svezavr{iti na poqupcima i milovawu, da ne}e i}i do kraja...A to je do{lo samo od sebe. Posle je bilo kasno za suze...Prekoravao me je za{to mu nisam rekla da ne èlim daidemo do kraja. Kao da sam ja znala {ta èlim?... Zatrudnelasam, hm, i to od jednog jedinog kurca... Sve ostalo zna{ i sam.

JOVAN: Kad si otkrila wegovo pravo lice?

SELENA: Tek posle dve godine.

JOVAN: I za{to si ostala sa qim?

SELENA: Zbog sina. Da budem iskrena, i zbog para. Samo ova ku}avredi preko dva miliona maraka.

JOVAN: Jednoga dana bi sve moglo da bude tvoje..

SELENA: I tvoje.

JOVAN: Na{e.

SELENA: Na{e, mili, na{e... Ustvari, sve bi bilo Ivanovo.

JOVAN: Pa da, to je to.

SELENA: Tako je u testamentu. Kad Branko umre, sve je Ivanovo:devize, zlato, stan od 155 kvadrata u Krunskoj, dva lokala –jedan u Vasinoj, drugi u Srpskih vladara; ku}a u HercegNovom... moja je samo ku}a. Isakovi~i su to iz generacije ugeneraciju otimali od drugih, red je da im se ne{to uzme.

JOVAN: Kako otimali?

SELENA: Bavili su se lihvarstvom. Davawe kratkoro~nih zajmova savelikom kamatom. âk je i ova ku}a tako dobijena. Wenpravi vlasnik, êh, izvesni gospodin Hubi~ka, ubio se kadnije mogao da vrati dug... Ja mislim da je on senka, on je tajkoji ne da zlu da spava. Zato moj Ivan misli da je vremezgusnutog vazduha, ovo vreme... Kako se slaè{ sa Ivanom?

JOVAN: Dobro. Ali, kao da se pla{i dodira moje ruke. Zna li on za?

SELENA: Radoznalost je normalna u wegovim godinama.

JOVAN: Normalno bi bilo da ja spasem i sebe i tebe... Ubi}u ga...Samo neka jo{ jednom poku{a ne{to, ubi}u ga.

SELENA: Ja }u ti pomo}i.

JOVAN: Ni{ta ti ne}e{. Neko mora da bude sa Ivanom, vidi{ da jebez tebe izgubqen.

32 Leon Kovke

Selena se pribija uz Jovana, obmotava ga svojim ogrta~em.

SELENA: I ti si izgubqen bez mene. Kako si jak, Da ~ujem srce...Umrla bih bez tebe...

Oboje te{ko di{u.

Spoqa dopire zvuk kola i sirena. Selena strasno krikne. Odvajaju se.Hitro se obla~e... spoqa dopiru glasovi.

SIMON: (off)Pozdravi gospo|u i kaì da sutra ne mogu da do|em!

BRANKO: (off)Vaì, zdravo!

SIMON: (off)Zdravo!

Zvuk motora koji se udaqava. Treskawe vratima i glasno dozivawe.Jovan je u me|uvremenu seo u pletenu stolicu i uzeo sa stola jednuprevrnutu {oqicu. Selena je legla u leàqku i namazala lice kremom zamasku.

BRANKO: (off)Ima li koga u ku}i?!

SELENA: Tu smo, nemoj da vi~e{.

SCENA 2

U letwi salon ulazi Branko. Jednim pogledom procewuje situaciju, azatim, udahnuv{i vazduh, veselo re~e:

BRANKO: Ne samo da sam ga tukao prva dva seta, nego ni gem nije mogaoda dobije! On }e meni – “stari{ druè, stari{”!

SELENA: Zna~i, ja sam kratka za parfem?

BRANKO: Mogla bi bar tu masku da skine{ sa lica. Ako sam ja navikaoda je gledam, nisu svi.

SELENA: Jovan nema ni{ta protiv. Je li tako Jovane?

JOVAN: Ne, ne smeta mi... Zamolila me gospo|a da joj pogledam u{oqu. A ja ba{ nisam neki za to.


SELENA: Nije va`no, ne volim sama sebi da gatam.

BRANKO. Jovane, {ta kaù Ivanove kwige?

SELENA: Zgusnuti vazduh.

BRANKO: Zna~i ni{ta od u~ewa. Je li se bar pojavio da ne{to pojede?

SELENA: Ne, ne ~uje se. Zakqu~ao se u sobu, ~ak i ne svira.

JOVAN: Hteo sam da vam kaèm da je Ivan u~io sve unapred, tako dasmo prakti~no do{li do kraja, samo jo{ dva poglavqa oimaginarnim brojevima.

BRANKO: A ha, dobro. Treba li ti para?

JOVAN: Hvala, imam, da}ete mi petnestog, kako smo se i dogovorili.

BRANKO: Moè jedan viski?

JOVAN: Ne, hvala, treba da idem. Dao sam kola kod majstora.

BRANKO: Kako ti je voqa. Moè{ li ve~eras da svrati{ do mene?Imam ne{to vrlo interesantno, iz drugog veka, vide}e{.

JOVAN: Kad, u koliko sati?

BRANKO: Oko sedam, moè?

JOVAN: Moè.

BRANKO: Onda smo se dogovorili.

JOVAN: Dovi|ewa.

BRANKO: Zdravo.

SELENA: Dovi|ewa.

Jovan izlazi iz prostorije... Branko nervozno o~ekuje da se Jovan udaqi.

SCENA 3

BRANKO: Gospo|o, kome inat terate?

SELENA: Ne razumem pitawe, izrazi se jasnije.

BRANKO: Nisam dovoqno jasan?! Mo`da }e gospo|a boqe da razumeako boqe otvori i o~i i u{i.

SELENA: Da, izvoli.

BRANKO: Kurvo, ne dozvoqavam da te u mojoj ku}i jebu moji studenti.

34 Leon Kovke

SELENA: Pazi {ta govori{!

BRANKO: Znam ja {ta govorim. Ovaj kiselkast miris sigurno nepoti~e od belog jorgovana. A i ova {oqica u koju je gledaonije tvoja, nego wegova... Pogledaj, na ovoj drugoj su tragoviru`a... Naravno, ukoliko taj ru` ne poti~e sa Jovanovihusana.

SELENA: Ne bi me za~udilo.

BRANKO: Jeba}u ti majku ako se ovo ponovi.

SELENA: Pazi da me ne upla{i{.

BRANKO: Kako ste vi naivni. Nikada ne}e{ dobiti ni jednu cigluku}e Isakovi~a; do smrti }e{ me moliti za svaki dinar.

SELENA: Ne}e{ dugo, ne. Senka }e ti do}i glave, ja ti ka`em.

BRANKO: Pazi {ta pri~a{, umem ja i da bijem.

SELENA: Hajde, probaj!

BRANKO: Ne prqam ruke o svako govno.

Branko svla~i sa sebe opremu za tenis. Selena ga sa ga|ewem gleda, a ondamu prezrivo dobacuje:

SELENA: Jovan jebe kao kow.

Branko udara Seleni {amar... Selena se histeri~no smeje... Branko ceptiod besa. Gleda u svoj dlan zamazan kremom za masku... Selena odlazipokazuju}i mu gest “poqubi me u dupe”.

ZAVESA


TRE]I ÎN

U kabinetu Branka Isakovi~a. Ve~e. Kabinet je bogato name{ten.Osvetqavaju ga lampe koje su razme{tene po zidovima. Kabinet, sa levestrane, ima jedna dvokrilna vrata. Pretrpan je kwigama, slikama iarheolo{kim iskopinama. Nedaleko od zida, na levoj strani, nalazi sefigura Apolona iz Najsusa prekrivena crnim platnom. Radni sto je uduborezu, oko wega su razme{tene foteqe. Jovan sedi u jednoj odfoteqa, drì ~a{u sa viskijem, zagledan je u wu. Branko stoji oslowen oivicu stola; bri{e nao~are, stavqa ih na o~i...

BRANKO: I {ta jo{ re}i, dragi kolega, o jednoj civilizaciji ~ija je{irina qudskog duha dovela do samouni{tewa istog...Uni{tavaju}i sebe Rim je stvorio preveliki prostor zamali duh nove civilizacije. Stra{no, civilizaciju koja jepredpostavqala svemu jedan vi{i stepen qubavi ~ovekaprema ~oveku, nasledila je civiliacija hordi, ~ija je jedinavera bila “hordeninstikt” i kojoj su bili potrebni vekovida stvori neku novu veru i kulturu.. Pogledajte {ta smo miu~inili... Pogledajte skicu ovog obeliska, ili pravilnije“tkn” – ono {to dodiruje nebo. I uporedite sad tosavr{enstvo sa na{im crkvama i yamijama... O~igledna je{irina wihovog, a uskost na{eg duha. Ti sve{tenici izdrevnog Egipta su poznavali pojam beskona~nosti, kao i toda se dve paralele seku u ta~ki koja se nalazi ubeskona~nosti. Vrh piramide ili obeliska predstavqa jednuta~ku koja se nalazi u beskona~nosti; ako se pogleda sazemqe sti~e se iluzija da se toj ta~ci spajaju nebo i zemqa ida kroz wu prodire qudska misao u vasionu. A sad pogledajna{e crkve i yamije, vrh im je obeleèn krstom ipolumesecom, i svaka baba zna gde se zavr{ava crkvenakupola. Mi dvadeset vekova nismo znali za pojambeskona~nosti. Samo su idioti mogli da ne shvatesavr{enstvo jednog egipatskog kamena!

JOVAN: Znam, ja spadam u red tih idiota.

BRANKO: Pssst. ]utite.

JOVAN: Da, ja sam idiot...

36 Leon Kovke

BRANKO: Nisam mislio na to kada sam rekao da }utite... ûjete...(Obojica oslu{kuju)Ivan svira bluz. To je dobar znak. Kad god po~ne da svirabluz, mi znamo da }e iza}i iz dobrovoqne izolacije. ârliParker – ptica...(Sasvim lepo se ~uje prigu{ena melodija – saksofon)

JOVAN: [ta je to sa tim zgusnutim vazduhom? Da li je u pitawupovremeni autizam?

BRANKO: ... Autizam nije ba{ prava re~. Ima trenutaka kada se svenekako skupi, svi problemi i strahovi se zgusnu i nateraju~oveka da prepozna zlo u ogoqenom vidu... Kaù da takvo zloima de~ije lice i da je zbog toga jo{ stra{nije, a obred kojido toga dovodi je ~itav niz razli~itih aktivnosti, koje senazivaju ritual zgusnutog vazduha... Ja se samo pravim da torazumem. Ivan izgleda to zaista razume...

JOVAN: Misli{ li da su svi moji napori da postanem intelektualacbeskorisni?

BRANKO: Odkud ti takva ideja?

JOVAN: Od tebe. Ti si me tome nau~io. âk sam i {kolu zavr{iopoput anti~kih mudraca, oslawaju}i se golom zadwicom okamewe mudrosti.

BRANKO: Ti ne zna{ {ta ho}e{.

JOVAN: Ali znam dobro {ta ne}u. Kamen mudrosti u dupetu.

BRANKO: Ti poznaje{ doktora Simona Drakuli}a, ali ni{ta ne zna{o wemu. Nas dvojica smo prijateqi od ro|ewa. Obojica smozavr{ili studije u Parizu. On medicinu, ja arheologiju.Bili smo nerazdvojni. A vidi{, wegov barjak je sukwa. I dasve bude sme{nije, on u dokolici jebe moju ènu...

JOVAN: Laè{, ~ini ti zadovoqstvo da smi{qa{ gnusobe o ènama,pa i o svojoj.

BRANKO: Za{to se èsti{? Postoji li razlog?

JOVAN: Razlog je ~isto eti~ke prirode.

BRANKO: Svakako. Etika doktora Simona na delu.

JOVAN: To su glupe insinuacije.

BRANKO. Ba{ me zanima, kao je uspela da te namami na svoj pohotnivalov?


JOVAN: Odbijam s gnu{awem!

BRANKO. Mali si ti da ravnopravno igra{ wihovu igru... Ne znam dali ti je poznato zbog ~ega ja ìvim sa wom.

JOVAN: Poznato mi je.

BRANKO: Zna~i ve} je uspela da ti uvali jednu o svojih pri~a, o tomekako je sve trebalo da se zavr{i na poqubcima i milovawu.(Branko se smeje)

JOVAN: Grozan si.

BRANKO: To malo qupko stvorewe od moje ène ti nije ni{ta reklo osvojoj mamici? Sa jedanaest uboda makaza je ubila svogamuà – Seleninog oca.

JOVAN: To nije istina! Ti izmi{qa{! Laè{! Ako misli{ da }e{time da uti~e{ na mene, vara{ se. Ja dobro znam ko je ona.Nemogu}e je da se neko pretvara puna tri meseca. Ona menevoli!

Branko se gu{i od smeha.

BRANKO: Ona tebe voli?... A ja sam verovao u tvoju pamet. Moju ènu,i moga sina, jedino interesuje kada }u ja da crknem. Daraspi~kaju imovinu Isakovi~a. Na wihovu àlost, ja samzdrav. Mogu samo da me ubiju.

JOVAN: Ti si zaista ìvotiwa. Kako moè{ tako da pri~a{ o svomesinu i èni? Da li si ikada imao razumevawa za wega?

BRANKO: Priznajem, nisam.

JOVAN: Tek sada shvatam sav uàs tvojih re~i... Selena je zaistapodsticala Ivana protiv tebe. Jedino su tako oboje mogli daopstanu u ovoj ku}i.

BRANKO: To znam boqe od tebe.

JOVAN: Ni{ta ti ne zna{. Ivan je poku{ao da te shvati, èleo jeoca, ma kakav on bio... A ti ga gura{ u nekakav Edipovkompleks, samo {to bi u ovom slu~aju `rtva trebalo da budeotac a ne majka.

BRANKO: Interesantna zamisao: Sin èli svoga oca.

JOVAN: Ti si bolestan, ne zna{ {ta govori{.

38 Leon Kovke

BRANKO: Dobro ja znam {ta govorim. U Ivanu su dva bi}a; izopa~eniotac – ja, i bakine krvave makaze sa maj~ine strane. Jednogadana nekome }e morati da se prikloni... Tako je to i satobom, mali moj. Ja znam da te sada moje ne`nosti ne biubedile u ono {to jesi, samo bi pogor{ale stawe. Zato ipoku{avam da ti pokaèm gde i kome pripada{.

JOVAN: Nemoj da se trudi{ gospodine Isakovi~u, verujem da samna{ao sebe i dobro znam ko sam. U tome mi je pomogla tvojaèna.

BRANKO: Ako si siguran u sebe, za{to odbija{ saradwu?

JOVAN: Nema svrhe.

BRANKO: Boji{ se?

JOVAN: Nemam koga da se bojim.

BRANKO: Ali ima{ ~ega...(Branko izvla~i iz fioke fasciklu)Obe}ao sam ti za ve~eras ne{to izuzetno. Jedno je ovafascikla, a drugo je ono tamo...(Pokazuje na kip prekriven platnom)Po~e}emo s ovim dosijeom zavedenim pod brojem 341632/E...Uzmi i otvori tre}u stranu... kao {to vidi{ ta ènastra{no li~i na Selenu, ~ak i sjaj u wenim o~ima je isti...Ako te interesuje daqe, na strani 16 je fotografija `rtve,go je...

Jovan je pod jakim utiskom onoga {to je video.

BRANKO: Da, to je prvi deo istine o èni koja te je iscelila... Drugideo zvu~i suvi{e neverovatno da bi mogao da poveruje{ ... Tamala èna nije mogla sama da ubije svoga muà, pogotovo neda zada jedanaest uboda makazama za no`ne nokte, a da se`rtva ne brani... POSTOJI SAMO JEDNO OBJA[WEWE– taj ~ovek je morao biti paralisan nekim prizorom iline~ijim, ili de~ijim prisustvom.

JOVAN: To je samo tvoja konstrukcija i deformisana ma{ta.

BRANKO: Ja nisam ni{ta rekao.

JOVAN: Ono {to si malo~as izlagao, navodi na vrlo odre|enezakqu~ke.

BRANKO: Da, ali to ne mora da bude ta~no. Istina je samo ono u {taveruju bar dva ~oveka.


JOVAN: Onda ja ne verujem u tu istinu.

BRANKO: U tom slu~aju ne mogu ni ja.

JOVAN: êkaj, kakve to veze ima sa onim tamo?

BRANKO: Vide}e{... Ali mora{ da da{ re~ da }e{ sam da skida{ode}u sa kipa... Pristaje{?

JOVAN: Da.

BRANKO: Skini prvo prekriva~...

Jovan prilazi figuri, pa`qivo skida prekriva~ sa we. Ukazuje se beli,mermerni kip Apolona u prirodnoj veli~ini. Neobi~no je to {to je kipobu~en u obi~nu ode}u; na glavi no}na kapa, na torzu morska majca,sredwi deo pokriva sukwa ispod kje proviruju kamena kolena.

BRANKO: Ovaj kip poti~e iz drugog veka. Ne zna se ko ga je i gdena{ao. Ali je poznat kao raweni Apolon iz Najsusa, jer jetamo kupqen na va{aru od nekavih jermenskih izbeglica jo{1913. godine. Postoji frapantna sli~nost izme|u legendekoja je vezana za ovaj kip i slu~aja iz fascikle... Predawekaè da je ovoga Apolona izbola noèm qubomorna ènaspartanskog junaka Brasidasa kada ga je zatekla u zagrqaju sawim... Ona je na~inila ravno jedanaest uboda. Skini mukapu... Kao {to vidi{, jedno mu uvo nedostaje – opipaj tomesto...

JOVAN: Potpuno je ugla~ano.

BRANKO: Svaka rana poti~e od vajarevog dleta. Umetnik ih je na~iniodrè}i se legende... Skini mu polako majcu...

Jovan skida polako majcu sa kipa. Ukazje se prekrasan, mermerni torzo. Upredelu toraksa i abdomena ima devet qutih rana. Karakteristi~no jeza rane da se nalaze na onim mestima gde nije moglo do|e do povredeunutra{wih organa i obilnijeg krvarewa. Zna~i, na spojevima izme|umi{i}nog tkiva.

JOVAN: Interesantna je simetri~nost u rasporedu rana. Kao da jeumetnik na ne{to hteo da nam ukaè tom simetrijom.

BRANKO: O~igledno je da su rane nastale tako kao da je `rtvadobrovoqno pristala na wih, ili je bila vezana.

Branko polako prilazi kipu.

BRANKO: A sad polako raskop~aj i spusti tu sukwu.

40 Leon Kovke

Jovan nesigurnim pokretima raskop~ava i spu{ta sukwu. Na kipu Apo-lona se ukazuje o{te}eno mesto. Polni organi su odvaqeni. Jovan zastajeu pokretu fiksiraju}i pogledom o{te}ewe. Ti{ina... Branko muprilazi, hvata ga za ruku.

BRANKO: Pipni tu ranu... ivice su o{tre.(Jovan se opire, ne èli da dotakne o{te}eno mesto)Pipni kad ti kaèm!

Jovan drhtavom rukom, guran Brankovom rukom, dodiruje o{te}ewe.

JOVAN: ... Ova rana je ru`na – nije obra|ena.

Branko po~iwe da se smeje.

BRANKO: Zato {to to nije umetnikova rana. To je crkveni “penisamputare”...(Grohotom se smeje)To nije jedanaesta rana. Umetnik je jedanaestu ranu prikrio.Ona se nalazi u misaonom sistemu Apolona. To je ista onamentalna deformacija protiv koje se ti toliko bori{...Prepusti se toj rani!(Smeh)

Jovan podrhtava celim telom. Ruka kao da mu je zalepqena za kip.O~ajni~ka borba da i{~upa ruku. On urlikne odgurnuv{i od sebe Brankakoji se smeje. Podiè kip i razbija ga o pod. Branko poku{ava da gaobuzda. Jovan obara Branka na pod, sna`no ga udara odvaqenim komadommermernog kipa – Apolonovom rukom. ûju se tupi udarci i Brankovikrici... Jovan prestaje da udara Branka, ustaje, krvave ruke bri{e otelo, pogledom traì vrata i teturaju}i se izlazi iz prostorije...Branko prigu{eno stewe...

U toku celog ~ina ~uo se Ivanov saksofon. Muzika je podvla~ila dra-mati~no zbivawe na sceni; pratila je radwu.

ZAVESA


ÊTVRTI ÎN(EPILOG)

U trpezariji – kao u prvom ~inu. Pono}. Svetlo je uga{eno. Plamenvelike sve}e na podu osvetqava prostor tek toliko da razaznajemo fig-ure Branka i Simona za stolom. Selena kle~i na podu i nad plamenomsve}e zapo~iwe ritual `rtve paqenice. Drì svilenu maramu sa crvenommrqom u jednoj, a u drugoj ruci veliki no` kojim reè maramu. Grlenimglasom, punim uàsa, izgovara re~i rituala o~i{}ewa ku}e i spaqujeise~ene delove svilene marame na plamenu sve}e; upaqeni komadi bqeskajujarkim plamenom. Selena ih brzo gasi u velikom, belom, porcelanskomlavoru sa vodom, koji se nalazi pored we na podu. Svaki put, kada dimsagorelog komada marame krene ka tavanici, Selena ga preseca o{tricomnoà i jaukne... Sve re~i izgovara postupno, korak po korak, razvla~e}isamoglasnike do nerazumqivosti.

SELENA: Pri|i Bogu, Satano! Uz no` krvario, na noù se mrcvario!Pri|i Bogu Satano! Od svilenog konca mreà ti satkana! Uguste niti, marame devoja~ke, krv du{e ti se utopila! Ocrna krvi, na plamen ide komad prvi! Ti ~ekaj... Pri|i BoguSatano! Jh – vh!(Baca prvi odse~eni komad nad plamen i jaukne. Sve slede}ekomade se~e oko mrqe na marami)Paaarrraaammm konac svileni, om~u steèm, du{u da tisveèm. Pri|i Bogu Satano!! Ime ti na plamenu izgorelo!Pri|i Bogu Satano!... Jh – vh!!(Fijuk o{trice po vazduhu, izmahivawe glavom uzispu{tawe grlenih glasova)Paaarrraaam ti duu{uuu krvavu, na dela dvaaa! Posledwiput, kaèm ti, pri|i Bogu Satanoooo!!!... Gori! U plamenkrvava du{o satanska, goriiii!!! Jh – vh!!!(U istom trenu kad krvavi komad tkanine sagori, izdvojise veliki oblak dima, za~uje se uàsan krik prostora kojizagu{i Selenine krike. Weno telo, kao da je obuzela silane~astiva, baca se po prostoru reù}i noèm pramenovegustoga dima. ûju se krici, smeh, fijuk vetra. Selena, kaobacana nekom silom, udara o zidove, stvari, pod; cepa sasebe ode}u ne ispu{taju}i no` iz ruke i kao da svakimudarcem u vazduh zadaje bol nepoznatoj sili... Sve vremeSelena ispu{ta najrazli~itije krike, jauke, jecaje, krk-qawe.... U trenu, sve se uti{a, a onda, uz stra{an fijuk ipisak nestaje iz prostora, ~uje se samo eho groznoga smeha...

42 Leon Kovke

Neprekidno ponavqa u jecajima)Pri|i Bogu Satano...(U potpunoj ti{ini, Selena se dovla~i do mesta sa lavo-rom, tare pepeo po povr{ini vode i me{a ga... Opkora~ujelavor, spu{ta se na kolena, obema rukama izdiè no` iznadsvoje glave...)Ne~iste sile, vazduha zgusnutog... u ne~istoj krvi liceoperite!... Jh – vh!!!(Uz krik, izmahuje noèm, zarawa ga izme|u nogu... izvla~i gakrvavog, baca ispred sebe, polako ustaje, okre}e se kalavoru; na kolenima me{a vodu; raspu{ta svoju dugu kosu ubi~eve, zama~e je u krvavu vodu i baca `rtvu krvi qevanice.Ustaje, izmahuje glavom; sa kose padaju kapqice po ~itavomprostoru... izgovara obredni tekst, grebe grudi)êdo maj~ino, Ivane! Na svet te donela, u krvi rodila,Ivane! êdo majkino, ni senka ~oveka, ni senka onoga, natebe ne pade. Sine! Ivane! Svaka kapka rose sa maj~ine kose,o~i ti isprala, lice ti umivala, pamet bistrila... Haj! Haj!!Haj!!! Senke iz na{e ku}e! Sa crnim ma~kama oti{le, uduboki vir se udavile i nikad ne povratile... Svaka kapkarose sa maj~ine kose, Ivane sine, ne~isti sa~istila, svakati èqa od boga bila, i ni jedna se maj~ina slutwa nedesila... Bog neka nam je u pomo}i...

Selena za}uti, skupqa mokru kosu u ~vor... Pqune na plamen sve}e, gasi je.Pali se svetlo... Branko i Simon }utke je gledaju. Neodre|eni sme{ak naBrankovom licu; on, kao da se ni{ta nije desilo, uzima sa stola dvakomada razbijenog Apolona i poku{ava da ih sastavi... Simon mirnopu{i. Selena prilazi Branku... izgrebane grudi pokriva de-lovimaiscepane bluze...

BRANKO: (Simonu)Moli za Ivana a misli na Jovana...

SELENA: Kako moè{?! Kako moè{ to sad da radi{? Ostavi tugomilu kamewa! Na{ sin je od krvi i mesa, ìvotiwo jedna.

SIMON: Branko, ostavi, malo je falilo da zbog we ìvot izgubi{...

SELENA: Dva ludaka.

BRANKO: To je bila samo igra, i ni{ta vi{e.

SIMON: U svakoj igri postoje pravila koja se ne kr{e. Za{to sii{ao do kraja?


SELENA: Zato {to ne podnosi poraze. Pogledaj ga, raspada se odsujete.

BRANKO: Ni{ta mi nije krivo, samo mi je ào {to ne znam ishodwegove unutra{we borbe.. Ko je u wemu pobedio, doktorYekil ili mister Hajd?

SELENA: Bilo je to Jovanovo pro~i{}ewe. On je na mojoj strani.

BRANKO: Ti si bolesna.

SIMON: Nikada ne}emo saznati ishod borbe...

BRANKO: Mislim da si u pravu, nikada ne}emo saznati da li laè iligovori istinu.

SIMON: Jovana zaboravite. Takvi, posle psihi~kog sloma, mewajusredinu i poznanike, pa ~ak se i podvrgavaju plasti~nojhirurgiji. @ele po svaku cenu da se oslobode lika koji jeizgubio bitku... Ili se sve zavr{ava u mutnom Dunavu.

BRANKO: Isceliteqko i ve{tice, {to sad ne{to ne kaè{?

SELENA: Malo me je potreslo sve ovo...

BRANKO: Potreslo je tebe to {to sam ja preìveo, i da ni{ta nema odnasledstva.

DOKTOR: Nemojte da po~iwete.

SELENA: Sere, samo sere da me nervira. [ta ja imam od wegove smrtikad je sve pisano na Ivana?

BRANKO: Pa da vidi{, i nije.

SELENA: Kako nije?

BRANKO: Tako. Pre deset dana sam napravio novi testament... Postojeneke kvalitativne dopune.

SELENA: E sad ga zaista sere{.

BRANKO: Ne veruje{? A ti doktore?... Sa~ekajte me ovde, odmahdolazim... Jao kako }u da vas iznenadim... A ne ta tvojaisterivawa duhova.

SELENA: Pogledaj {ta je sa Ivanom, ne ~uje se...

Branko izlazi.

SIMON: Ko }e sad da obavi prqavi posao za nas?

SELENA: Ja sam sigurna da }e Jovan da se vrati. Ni{ta nije izgub-qeno, samo se egzekucija odlaè.

SIMON: ... Izgleda, ja te ne poznajem. Prvi put se pla{im tebe. Kakomoè{ da bude{ tako hladna?

44 Leon Kovke

SELENA: O~aj ~ini ~uda. Ne boj se, ti bar nema{ {ta da izgubi{.

SIMON: To ti se samo ~ini. Kako sam stariji, ìvot mi je sve sla|i,vaqda sam se toliko navikao na wega da ne mogu da ga seodreknem.

SELENA: Matori moj, volim te. Volim te kao oca i kao mu{karca.Jedino tebe ne bih mogla da preàlim.

SIMON: Kako je Ivan podneo sve ovo?

SELENA: Ne znam, jo{ nisam sa wim razgovarala.

SIMON: Zgusnuti vazduh?

SELENA: Da, jo{ uvek traje.

Dolazi Branko ma{u}i papirom.

BRANKO: Spremite se za ~itawe testamenta.

SELENA. [ta je sa Ivanom, jesi li ga zvao?

BRANKO: Nema ga u sobi.

SELENA: Kako ga nema kad danima nije izlazio iz we?

BRANKO. Nema! Vrata su otvorena, soba je prazna.

SELENA: (Vidno uznemirena)Brano, ti se {ali{?

BRANKO: ... Ho}ete li vi da vam ~itam testament ili ne}ete?

SELENA: Jebo te testament! Gde mi je dete?

SIMON: Smiri se, ni{ta nije moglo da mu se desi. Tu je negde.

SELENA: êkajte, idem da na|em Ivana....

Selena se sa neverovatnom hitrinom stu{ti uz stepenice.

BRANKO: [ta se uspani~ila, taj onani~ar ne izlazi iz kupatila.

ûje se Selenino dozivawe.

SELENA: (off)Ivane! Ivane!! Ivane, gde si!

Selena, sva uspani~ena, izle}e na ogradu gorwega sprata.

SELENA: Nema Ivana!

BRANKO: Ne pani~i, sigurno je u kupatilu!

SELENA: Nema ga u kupatilu!

BRANKO: Klozet, podrum, garaà!(Simonu)On svuda drka.


SIMON: Majka uvek misli na najgore.

BRANKO: Nema veze, dok traje ova dreka, ja }u da ~itam TESTAMENT.Sad ~itam i nikad vi{e, samo posle moje smrti... “Ja, BrankoMilo{a Isakovi~, pri punoj svesti i zdravqu, izjavqujem,da svu nepokretnu imovinu, koju sa~iwavaju slede}eimovinske celine ...

U`asan Selenin krik prekida monotoni Brankov glas. Svetlo u letwemsalonu je upaqeno... Na staklenim vratima, koja vode iz trpezarije uletwi salon, ocrtava se senka obe{enog Ivana... Zavlada sablasnati{ina koja, ~ini se, beskona~no traje... Vidi se Selenina pogurenasenka, prilazi vratima letweg salona... Vrata se otvaraju, na wima sepojavquje izbezumqeno, od {oka i bola, deformisano Selenino lice.Wena kosa je ra{~upana i potpuno seda. Ona, uko~enog pogleda ide pravoprema Branku, u ruci dr`i velike makaze. Uporno ponavqa iste re~i.

SELENA: On te je ~uo... On te je ~uo...

Branko se ne pomera, kao da je paralisan celim prizorom, u rukama mupodrhtva testament. Simon polako prilazi Seleni i hvata je za ruke.Ona histeri~no vri{ti, poku{ava da se otrgne i da makazama ubodeBranka. Doktor je obara na pod. Selenino telo se sna`no trza, kao podudarima struje. Wen vrisak se pretvara u otegnuto krkqawe... Promajazalupi vrata od letweg salona. Senka obe{enog Ivana se zawi{e.

ZAVESA PADA

46 Leon Kovke

ritual zgusnutog vazduha - Пројекат Расткоna spratu se vide dvoja vrata i velike uqane...

Documents