1. ta su droge, psihotropne supstance i prekursori Droga je prirodna ili sintetika hemijska supstanca koja utie na promene u fiziolokim i psihikim (intelektualnim, emocionalnim i motivacionim) funkcijama, bitno menja ponaanje. Vie puta ponovljena upotreba dovodi do navikavanja ili stvaranja (psihike i/ili fizike) zavisnosti. Uzimanje nekih droga (heroin, krek, kokain) dovodi do brzog stvaranja zavisnosti, a kada se naglo prestane s njihovim uzimanjem dolazi do apstinencijalnog sindroma. Psihoaktivne droge ili psihotropne supstance, koji se esto nazivaju i narkotici, su hemijske materije, izrazitog fiziolokog uinka, koje menjaju modanu funkciju, to kao rezultat daje privremenu promenu percepcije, raspoloenja, svesti ili ponaanja prekursor je supstanca utvrena Spiskom prekursora, kao i smea supstanci ili prirodni proizvod koji sadri prekursor, a koji se koriste za nedozvoljenu proizvodnju opojnih droga i psihotropnih supstanci, osim lekova i drugih preparata koji sadre prekursore koji su tako sjedinjeni da se ne mogu lako, jednostavno i na ekonomino isplativ nain preraditi i upotrebiti. 2. ta su otrovi i klasifikacija Prema Zakonu o proizvodnji i prometu otrovnih materija, pod otrovnim materijama, odn. otrovima, smatraju se supstance prirodnog ili sintetikog porekla i preparati proizvedeni od tih supstanci, koji mogu ugroziti ivot i zdravlje ljudi, odnosno ivotnu sredinu. Toksine materije izazivaju nadraaje i poremeaje funkcije na pojedinim organima oveka i svrstane su na osnovu procene intenziteta nadraaja u sledee kategorije: Slabo toksine materije Umereno toksine materije Veoma toksine materije Ekstremno toksine materije ta su materije koje oteuju ozonski omota (materije obuhvaene odlukom...) Ozon je gas, alotropska varijanta kiseonika sa tri atoma. Prepoznatljivog je mirisa koji se javlja posle grmljavine ili oko elektrinih ureaja koji varnie. U veim koliinama, ozon je otrovan bledoplav gas veoma neprijatnog mirisa i prilino reaktivne prirode. Najvea koncentracija ozona u prirodi nalazi se na 10 - 50 km iznad povrine zemlje, u stratosferi Do slabljenja ozonskog omotaa i stvaranja rupa dolazi zbog emitovanja tetnih gasova iz aparata za hladjenje i prilikom proizvodnje i upotrebe proizvoda u vidu spreja. Neprijatelji ozona u stratosferi su: 1.Hloro-fluoro-ugljenici 2.Fluoro-ugljovodonici 3.Haloni 4.Metil hloroform i ugljentetrahlorid3.

Supstance koje mogu biti hemijsko oruje (obuhvaene odlukom...) Toksine hemikalije hemijske otrove (TH) delimo na:4.

TH nervno-paralitikog dejstva (tabun, sarin, soman, ciklosarin, VX) TH plikavakog dejstva (sumporni iperit, azotni iperit, fozgen oksim,luizit) TH tipa zaguljivci (hlor, fozgen, difozgen, hlorpikrin) TH ote otrovnog dejstva krvni otrovi (cijanovodonik, hlorcijan, arsen) 5. Kako se dele plastine mase Dele se na:Vetake i sintetike. Vetake plastine mase se dobijaju iz makromolekula koji se nalaze u prirodi na primer: na bazi celuloze (celofan, celuloid, celon, vulkanfiber), na bazi belanevina (galit, dobija se iz kazeina, alginati (od alginske kiseline, na bazi belanevina biljnog porekla). Sintetike plastine mase nastaju povezivanjem malih molekula (monomera), u velike molekule (polimere) reakcijom polimerizacije U procesu polimerizacije obino uestvuju molekuli jednog istog jedinjenja, a ako su razliiti moolekuli, proces se zove kopolimerizacija, ime nastaju KOPOLIMER Polimerizacija moe biti adiciona linearni polimeri, tzv. Termoplastine mase ili kondenzaciona umreeni polimeri, tzv. Termostabilne mase

Nabrojte dve termostabilne plastine mase (poliamidi, polikarbonati, poliuretani)6.

Nabrojte dve termoplastine mase (polietilen, polivinilhlorid, polipropilen, poliakrilat)7.

8. Koje su vrste vetakih plastinih masa na bazi celuloze (celofan, celuloid, celon, vulkanfiber), na bazi belanevina (galit, dobija se iz kazeina, alginati (od alginske kiseline, na bazi belanevina biljnog porekla). 9. ta je polimerizacija, vrste polimerizacije Povezivanjem malih molekula (monomera), u velike molekule (polimere) reakcijom polimerizacije nastaju Sintetike plastine mase. U procesu polimerizacije obino uestvuju molekuli jednog istog jedinjenja, a ako su razliiti moolekuli, proces se zove kopolimerizacija, ime nastaju KOPOLIMER Polimerizacija moe biti adiciona linearni polimeri, tzv. Termoplastine mase ili kondenzaciona umreeni polimeri, tzv. Termostabilne mase 10. ta su primarni oblici Kao indikatori polimerizacije dodaju se katalizatori, plastifikatori ( zbog poboljanja plastinosti mase), punioci ( zbog poboljanja mehanikih osobina), omekivai, stabilizatori i boje. Na ovaj nai dobijaju se plastine mase u PRIMARNOM OBLIKU (paste, granule, ljuspice, prah) i kao takve se prerauju livenjem, istiskivanjem,valjanjem, ekspandiranjem, presovanjem i dr. postupcima, tako da se na kraju mogu dobiti razliiti gotovi proizvodi ( tekstilna vlakna, tapovi, ipke, profili,

cevi, creva, folije, ploe, tapete, ambalaa, sanitarni proizvodi). Plastine mase se koriste i u proizvodnji premaza ( boja i lakova) i lepkova. 11. ta je kauuk Prirodni kauuk se dobija iz kauukovog drveta koji uspeva u tropskim predelima. 12. ta je lateks Zasecanjem kauukovog drveta dobija se beli sok LATEKS ( vodeni rastvor organskih i neorganskih materija, belanevina, soli, eera, masnih kiselina) , koji u sebi sadri 3040% kauuka. Po hemijskom sastavu, kauuk je poliizopren

13. Nabrojte vrste kauuka Prirodni kauuk Sintetiki kauuk Modifikovani kauuk Regenerisani kauuk14.

Koje su osnovne sirovine za proizvodnju gume Pored isitnjenog (mastifikovanog ) prirodnog i sintetikog kauuka, regenerisanog kauuka ( ponekad), za proizvodnju gume potrebne su i pomone materije, koje podiu kvalitet gotovih proizvoda i produavaju vek trajanja: Sumpor i druge materije koje koje mogu da vre polimerizaciju ( umreavanje) kauuka Aktivatori i ubrzivai vulkanizacije Antioksidanti ( spreavaju starenje gume) Plastifikatori Punila ( aktivna- a, neaktivna- kreda) Boje ( organske i neorganske) Vrste gume: U zavisnosti od % sumpora, guma moe biti meka, tvrda, nevulkanizovana I vulkanizovana Meka ( 2-4 %S ) - niti od kauuka, prenosne trake, higijenski proizvodi, farmaceutski proizvodi, tekstilne niti obloene vulkanizovanim kauukom, gume za tokove... Tvrda ( do 50% S) - (EBONIT) - tvrdi nesavitljivi proizvodi, tamno smee boje, dovravaju se mehanikom obradom, prodaju se u vidu blokova, listova, ipki, cevi (izolator, za izradu alata ).15.

ta je vulkanizovana guma i kako se dobija Nevulkanizova smea (prirodni ili vetaki kauuk) se prerauje u gumu procesom vulkanizacije koja moe biti vrua ili hladna. Dodaje se sumpor, pri temperaturi od 130150 C u autoklavima, koji vre umreavanje lanaca, veze postaju vre i dobija se guma. Vulkanizacijom se poboljavaju osobine kauuka ( plastinost i lepljivost)16.

17. Sastav koe i podela prema vrsti ivotinje Osnovna sirovina za koarsku industriju su sirove koe. Sirova koa se sastoji od Pokoice (pri preradi koe se skida zajedno sa dlakama), prave koe- korijuma ( deo koji ini lice koe i osnovnu masu) potkono tkivo ( mesina)- protkano je masnim tkivom i neupotrebljivo je, pri upotrebi se skida. Sirova koa sadri 70% vode i 30% suve materije ( 58% proteina, masti, min. materije). Prema vrsti ivotinje od koje se dobijaju, koe se dele na krupne ( od goveda, teladi, konja i bivola) sitne ( od ovaca, jagnjadi, koza i jaria) svinjske ( sadre vei udeo masti, zbog ega se specijalno pripremaju pred tavljenje) ostale koe ostalih ivotinja, reptila (guteri, zmije, krokodili), jelenska, psea, foke, kunii. Koa reptila je pigmentirana, ali nije kvalitetna 18. Naini konzervisanja koe 1.suenjem ( dobija se koa sa 17% vode) 2.soljenjem ( dejstvom natrijum hlorida) 3.suenjem i soljenjem 4.hlaenjem ( na temperaturu od 5-6 S) 5.delovanjem hemijskih jedinjenja, na vie naina : luenjem koe - koa se natapa u krenu vodu ( kalcijum hidroksid) piklovanjem koe- koa se potapa u razblaeni rastvor hlorovodonine ili sumporne kiseline, uz dodatak soli (natrijum hlorida)

19. Priprema, tavljenje dorada U fazi pripreme, sa koe se odstranjuju suvini delovi: dlake, pokoica, mesina sa unutranje strane. tavljenjem koa postaje otpornija na raspadanje, poveava se fizika jaina, nepromoivost na vodu. Na kou se deluje tavnim materijama koje se vezuju za molekul belanevina i ine ih stabilnim. tavne materije mogu biti: biljna tavila ( iz biljaka koje imaju puno tanina) mineralna tavila ( na bazi jedinjenja hroma, aluminijuma i gvoa) najpoznatija su hromna tavila masna tavila ( suiva ili nesuiva ulja) hemijska tavila ( formaldehid) tavljena koa ide na doradu koja moe biti: mehanika ili hemijska Mehanika dorada obuhvata ispiranje, (otklanjanje tavljenih materija, ceenje, suenje, peglanje, izravnavanje nabora, obrezivanje krajeva, bruenje (radi stvaranja antilop koe), ujednaavanje debljine i dr.

Hemijska dorada obuhvata beljenje, bojenje, omekavanje maenjem, impregnisanje, lakiranje i dr.

20. Vrste koe koje se koriste u raznim industrijama Telei boks, arginirani boks, antilop, evro, napa, semiovana koa, pergament, lakovana, presovana (vetaka) i cepana koa 21. Slinost i razlike izmeu prirodnih i vetakih krzna Prirodno krzno se dobija skidanjem sa tela ivotinje dok se Vetaka krzna dobijaju lepljenjem ili uivanjem prirodnih, ili sintetikih vlakana na podlogu. 22. drvo drvo drvo Kako se deli drvo prema nainu upotrebe za tehniku upotrebu-tehniko drvo za hemijsku preradu za ogrev-ogrevno drvo

23.

ta se dobija mehanikom obradom drveta 1. obla graa- debla bez grana i kore, najmanji stepen obrade 2. tesano drvo - dobija se runim tesanjem stabla, tako da se dobija pravougaoni presek ( el. pragovi, brodska graa i dr.) 3. cepano drvo - dobija se uzdunim cepanjem stabla (daske) 4. rezano drvo - rezanje se vri cirkularnim testerama (daske, grede, letve..) 5. ljuteno drvo dobija se ljutenjem trupaca na listove razliitih debljina (furnir) 6. lepljeno drvo - dobija se lepljenjem vie slojeva drvenih elemenata, radi postizanja boljih mehanikih osobina 24. Koji se proizvodi dobijaju lepljenjem drveta per ploe, laminat, ploe iverice, ploe vlaknatice, panel ploe 25. ta se dobija hemijskom preradom drveta pod hemijskom preradom od drveta podrazumeva se: suva destilacija drveta, ekstrakcija tanina, proizvodnja celuloze, dobijaju se: Drveni ugalj- suvom destilacijom drveta drvo za dobijanje ekstrakta tanina drvo za preradu u celuloze 26. ta je pluta i aglomerisana pluta Pluta se dobija od spoljne kore drveta hrasta plutenjaka. uto crvene boje, laka, ne upija vodu, dobar je toplotni i zvuni izolator. Od nje se proizvode zupanici, dihtunzi,

prstenovi. Komadii lomljene i mlevene plute se aglomeriu pomou toplote i pritiska ili upotrebom vezivnih sredstava, dobija se AGLOMERISANA PLUTA. Koristi se za toplotnu i zvunu izolaciju, ne koristi se za zapuae. 27. Nabrojte vrste celuloze zavisnosti od toga, na koji nain celulozu izdvajamo iz drvne mase, ona moe biti: mehanika drvna celuloza (drvenjaa) hemijska poluhemijska ( kombinacija mehanike i hemijske)

U

28. Kako se dobija hartija Papir je proizvod celuloze dobijen odstranjivanjem lignina i drugih smolastih materija iz drveta (kuvanjem), i valjanjem preostale celulozne mase u tanke slojeve. To znai da hartija nastaje ukrtanjem, spajanjem vlakana celuloze, kojoj se dodaju lepila, punila, boje i dr. Za slepljivanje vlakana celuloze koriste se tutkalo, skrobni lepak, kazein. Dorada hartije se vri: keljenjem (dodavanje lepila- sposobnost pisanja mastilom, otpornost prema vlazi) naknadnim povrinskim bojenjem premazivanjem kaolinom (impregnisana hartija)

29. ta je karton i kako se deli hartija i karton Karton se proizvodi od seckanog starog papira koji se presuje u ravne table debljine 5-10 mm ili se ili se izradjuje rebrasti karton koji se zatim lepi izmeu dve ravne table. Prema kvalitetu hartija i karton se dele: Visokokvalitetni - bezdrvni srednje fini omotni papir Karton Prema masi: tanak obian papir karton ( mase preko 150 g/m2) 30. Poreklo i dobijanje pamunog vlakna Pamuk je proizvod biljnog porekla. Plod pamuka je u vidu aure u kojoj se nalaze crne semenke obavijene belim, dugim elastinim vlaknima-pamukom. Pamuna vlakna idu na vlaanje odnosno eljanje. Svako pamuno vlakno sastavljeno je od iste celuloze. 31. ta je pamuni linters Kada aura pukne, sirovi pamuk se odvaja od semena na kome uvek ostaje mala koliina slepljenih kratkih vlakana, duine do 5 mm, koja se nazivaju pamuni linters. 32. Fiziko hemijske osobine pamunog vlakna

Dobre osobine su: jaina na kidanje, elastinost, boja, sjaj. Higroskopno je, razaraju ga vrue mineralne kiseline, a azotna kiselina sa njim gradi nitrocelulozu. Vlakna veoma dobro primaju boju. U rastvorima baza, pamuk bubri, postaje vri i malo elastiniji, dobija sjaj, malo se skuplja. Na ovaj nain se poboljavaju osobine pamuka i ovaj postupak naziva se MERCERIZACIJA. Sagorevanjem pamuk ostavlja siv i rastresit pepeo. Poreklo lanenog vlakna i vrste lana na tritu Lan se dobija oslobaanjem celuloznih vlakna iz stabljike istoimene biljke. Na tritu razlikujemo trljani, eljani (grebeni), kotonizirani lan.33.

34. Fiziko-hemijske osobine lanenog vlakna lanena vlakna su sivo ute boje, meka, sjajna, dugaka, sastavljena preteno od celuloze. 35. Poreklo svile i vrste svile na tritu Svila spada u tekstilna vlakna ivotinjskog porekla. U svilu se ubrajaju prirodna vlakna od bube sviloprelje, divlja svila, morska svila (filamenti kojima se koljka vezuje za stenu), paukova svila i svila od mrava. Prirodna svila se dobija od aure bube sviloprelje. Odmotavanjem aure dobija se SIROVA (GRE) SVILA, eljanjem gre svile dobija se AP ili FLORET SVILA, a eljanjem apa dobija se BURET SVILA Fiziko hemijske osobine svilenog vlakna vlakno je belo ili uto, svila sagoreva sporo uz jak miris, a sagorevanjem nastaje crn i vrst ostatak. Osetljiva je na baze i kiseline, higroskopna je, a po hemijskom sastavu je belanevina. 37. Vuna i tabaka vuna dobija se ianjem ivih jagnjadi i ovaca, kao i skidanjem dlaka sa uginulih jagnjadi i ovaca tabaka vuna.36.

38. Kako se vri odmaivanje i karbonizacija vune Vuna skinuta sa tel ivotinje je masna,p je potrebno vriti pranje u toploj vdi sa sapunicom pranje u rastvorima baz hlaenje VUNA- se dalje prerauje karbonizacijom (potapa se u rastvor mineralnih kiselina i njihovih soli) ime se skidaju biljne neistoe - karbonizovana vuna. 39. Fiziko hemijske osobine vunenog vlakna Vuna moe biti bela, siva, ukasta, crna. Najvie se ceni bela vuna. Vuna je po hemijskom sastavu belanevina, sporo sagoreva uz jak miris, vlakno je pokriveno ljuspicama, koje se pod dejstvom toplote i vlage meusobno prepliu jedna u drugu to dovodi do filcanja vunenih tkanina. Vuneno vlakno je postojano prema razblaenim mineralnim kiselinama, osim prema azotnoj kiselini. Rastvori baza je rastvaraju. Na temperaturi od 130 C vuna poinje da uti ( razlae se).

40. Poreklo i vrste vetakih tekstilnih tkanina Vetaka vlakna se dele: 1. na bazi celuloze (na bazi estara celuloze i na bazi regenerisane celuloze) viskoza, bakarna svila, acetatna svila, nitrocelulozna svila 2. na bazi belanevina (ivotinjskog i biljnog porekla) galalit (iz kazeina iz mleka kazeinska vuna). Od belanevina biljnog porekla takoe se proizvode vetaka vlakna, npr. iz kikirikija i kukuruza. Vlakna su slaba na kidanje, pa se koriste kao dodaci prirodnij vuni. Od odreenih vrsta morskih algi proizvode se ALGINATSKA VLAKNA. 41. ta je kazeinska vuna GALALIT iz kazeina mleka se ispreda kao beskrajno vlakno, koje kasnije moe da se iseca na manja vlakna, koja odgovaraju duini vune. Na taj nain dobija se KAZEINSKA VUNA. 42. Fiziko hemijske osobine sintetikih vlakana Sintetika vlakna imaju veliku jainu na kidanje, ne upijaju vlagu, brzo se sue, hemijski su otporna. Imaju pravilnu strukturu, pa se pri trenju statiki naelektriu.Pri sagorevanju sintetikih vlakana dobija se crni pepeo koji se skuplja u lopticu. 43. Postupci dobijanja sintetikih vlakana Polimerizacijom se dobijaju termoplastina vlakna, otporna na hemikalije i vlagu (PVC, orlon, polietilenska i polistirenska vlakna). Polikondenzacijom se najee dobijaju poliamidna, poliestarska I poliuretanska vlakna 44. Jedinice za numeraciju prediva TEX jedinica za linearnu gustinu koja odgovara masi 1 km prediva DEN jedinica koja odgovara masi od 9 km prediva 45. ta su vatrostalni proizvodi To su proizvodi proizvedeni od materijala koji se ne deformiu pri temperaturi jednakoj ili vioj od 1600 C 46. Osnovne vrste vatrostalnih proizvoda To su amot, silikatne cigle, dolomit, magnezitne cigle, hromne cigle, silicijum karbid, termo izolacione t.j. upljikave cigle 47. Osnovne sirovine za proizvodnju tradicionalnih keramikih proizvoda i njihova uloga Polazna sirovinska meavina za tradicionalnu keramiku gotovo uvek sadri tri komponente: glinu, kao osnovnu plastinu sirovinu, topitelj, koji regulie reim toplotne obrade i opoiva, kojim se smanjuje plastinost i olakava operacija suenja i oblikovanja.

48. Osnovne faze tehnolokog postupka proizvodnje i dorade keramikih proizvoda Tehnoloki postupak proizvodnje keramike obuhvata slede faze: 1.Priprema sirovine 2.Oblikovanje 3.Suenje 4.penje Nakon peenja sledi faza dorade, koja se sastoji od: Glaziranja- posle prvog peenja na proizvod se nanosi glazura, pa zatim ide na drugo peenje Gleosanja- vri se natrijum hloridom kojim se predmeti posipaju pre peenja Povrinske dorade -obeleavanje, oslikavanje i bojenje 49. Vrste i osobine poroznih keramikih proizvoda Porozna keramika ima upljikavu strukturu zbog ega proputa tenosti i gasove. U proizvode spadaju: grnarija ( od ilovae) proizvodi koji se koriste u graevinarstvu ( cigle, crep,... tzv. gruba keramika) fajans - proizvodi se od finijih glina, prvi put je proizvedena i Italiji u gradu Fajans, koristi se za proizvodnju posua, ploica, umetnikih predmeta........ majolika- porozna keramika loijeg je kvaliteta od fajans keramike, prevuena neprovidnom i neporoznom glazurom,koristi se za proizvodnju posua, dekorativnih predmeta.......... Glaziranjem porozne keramike postie se nepropustljivost na tenost i gasove. 50. Vrste i osobine neporoznih keramikih proizvoda Neporozna keramika ima kristalnu strukturu, a ne upljikavu tj. staklastu. Neporoznu keramiku ine Porcelan; Porcelan je prvi put proizveden u Kini, pre 1000 godina, proizvodi od se od fino preienog kaolina, feldspata kao topitelja i kvarcnog peska. Kaolin je prethodno oien od pigmenata. Porcelan se deli na meki i tvrdi. Meki ima vei % topitelja a tvrdi vei % kaolina. Tvrdi se koristi za izradu posua u domainstvu, ploice od porcelana, laboratorijskog posua. Vrste mekog porcelana su: frit porcelan- procirno beo ( za lustere, izradu zuba............) segorov porcelan- sadri 50% kotanog pepela ( za ploice, vaze, figurice.....) biskvit porcelan lii na mermer (za dekorativne svrhe, kao zamena mermera.......) Porcelan je bele boje, providan, neporozan, dobar elektrini izolator, slab provodnik toplote. Kamenina; Kamenina ima veliku tvrdou, proizvodi se od meavine kaolina, feldspata, porcelanskog kra. Neporozna je, tamne ili svetlo ute boje. Koristi se za izradu graevinskih sanitarnih ureaja, cevi, ploica, laboratorijskog hemijskog posua......

51. Slnosti i razlike izmeu keramike i staklo-keramike Polazna sirovina za keramiku je glina, a staklo keramike krenjak, dok im je zajednika sirovina kvarc (kvarcni pesak). Keramika se dobija peenjem (zagrevanjem na visokim temperaturama), a staklo hlaenjem. Prema strukturi, i keramika i staklo-keramika sadre kristalnu fazu. Osnovne polazne sirovine za proizvodnju stakla Krenjak, kvarcni pesak i kristalna soda Za dobijanje razliitih vrsta stakla dodaju se razliita jedinjenja, npr. za natrijumovo staklo-natrijum, za olovno stako- jedinjenja olova, ... Staklu se dodaje i 20-30% starog stakla. Pored ovih sirovina koriste se i pomone sirovine: sredstva za bistrenje, za obezbojavanje, za bojenje, oksidi tekih metala, sredstva za zamuivanje ( za mleno staklo), za matiranje povrine52.

53. Osnovne faze tehnolokog postupka dobijanja stakla i naini oblikovanja Staklo je smea silikata u amorfnom stanju. Tvrdo je, krto i prozirno. Nema odreenu temperaturu topljenja, zagrevanjem se otapa u jednom duem intervalu i u toj fazi je mogue njegovo oblikovanje. Na visokoj temperaturi (belo usijanje) staklo je teno, hlaenjem prelazi u gustu, tegljivu masu koja se moe lako oblikovati, daljim hlaenjem, ti oblici postaju stalni. Smea za proizvodnju stakla zagreva se na visokoj temperaturi, zatim se hladi na radnu temperaturu ( 700-800C) i na toj temperaturi se vri oblikovanje stakla, sledeim postupcima: 1. duvanjem ( mehanikim putem) - dobija se uplje staklo 2. presovanjem - oblikuju se predmeti pomou kalupa, ime se dobijaju inije, pepeljare, vaze......... 3. livenjem - staklena masa se izliva na ravne stolove, koji imaju izdignutu ivicu koja odreuje dimenzije ploe, koje se dalje mogu doraivati. 4. Valjanjem - staklena masa se proputa kroz sistem valjaka pa se dobijaju staklene ploe razliite debljine. Ako se u staklenu masu, umetne metalna ica tj. mrea, dobija se ARMIRANO STAKLO. 5. Izvlaenjem - staklena masa se izvlai izmeu velikog broja parova azbestnih valjaka u vertikalnom ili horizontalnom smeru. Staklo ravnih glatkih zidova izvlai se u vertikalnom smeru a staklo reljefne povrine i armirano staklo izvlae se horizontalno ( ipke, tapii) Dobijeni proizvodi idu na doradu, koja moe biti mehanika, hemijska, termika i dekorativna ( odsecanje rubova, uklanjanje otrih ivica, ukraavanje bruenjem ili graviranjem...). Izrada posebno finog stakla koje se dalje ne mora doraivati, vri se na sledei nain: U kadu u kojoj se nalazi rastopljeno olovo, uvodi se rastop stakla koji pliva na olovu. Staklo se razliva na plou odreene debljine i naglo hladi nad tenim olovom (temperatura stakla je 800 C a olovo ovrava na 327 C). Nove staklene mase koje se ulivaju u kadu,

potiskuju napred ovrslu staklenu plou van kade, ime nastaje PLIVAJUE STAKLO ili float staklo, koje ima izrazito ravne, paralelne povrine, to mu omoguava da idealno proputa svetlost ( za vitrine, optike instrumente, ogledala... 54. ta je kaljeno staklo Ravno staklo se koristi za zastakljivanje. Tu spada i sigurnosno staklo koje moe biti kaljeno i slojevito. Kaljenje stakla je zagrevanje prethodno dobijenog stakla na temperaturu od 600-700 C, koje se zatim naglo hladi u struji vazduha. Kaljeno staklo je dosta tvrdo i krto, pri udaru se lomi na sitne komade sa zaobljenim ivicama, zbog ega se koristi kao sigurnosno stako na mnogim ureajima. Za izradu oferajbni, dva ili tri sloja kaljenog stakla se slepljuju sa listovima providne plastine mase, pa se dobija LAMINATNO (SLOJEVITO) STAKLO. Pri udaru, komadi ostaju slepljeni. 55. Vrste stakla prema sastavu 1.Obino, natrijum kreno staklo 2.Olovno staklo 3.kalijum-olovno staklo ( sadri 50% olova)- koristi se za izradu imitacije bisera ( staklena perla se prevlai bisernom esencijom koja se dobija od krljuti ) 4.tras-staklo ( imitacija brilijanata) 5.Kvarcno staklo 6.Bor silikatno i Jensko staklo 7.Alumo silikatno staklo 56. Specijalne vrste stakla Sigurnosna automobilska stakla Staklo ojaano icom armirano staklo Vlaknasto staklo Porozno penasto staklo Staklena vuna Obojeno staklo Fotoosetljivo staklo Prevueno staklo