rudolfsteiner-ezoterno krscanstvo - izvodi

8/8/2019 RudolfSteiner-Ezoterno Krscanstvo - Izvodi

1/5

EZOTERNO HRIANSTVO (IZVODI)

U svim vremenima, u kojima se na mistian, realistian ili bilo kakav nain teilo ka saznanju,

zahtevalo se od ljudskih dua da upoznaju same sebe. Meutim, kao to je to ranije bilo naglaeno,

ova samospoznaja ni u kom sluaju nije tako laka, kao to to sebi mnogi, pa ak i antroposofi

ponekad predstavljaju. Tekoe ovekove samospoznaje antroposofi stalno moraju da imaju u vidu,

jer je ta samospoznaja neto to je najpotrebnije ako uopte hoemo da doemo do cilja dostojnogoveka u evoluciji svetova i do ivota i delatnosti koje su zaista dostojne oveka.

Danas emo se najpre malo pozabaviti pitanjem, zato samospoznaja mora da bude teka oveku?

Vidite, ovek je veoma komplikovano bie - to je stvarna injenica. Pa kada, na primer, govorimo o

ivotu ovekove due, o njegovom unutranjem ivotu, tada ni na koji nain neemo sebi taj ivot

da predstavimo kao elementaran ili jednostavan, veemo sa strpljenjem i izdrljivou sve dublje

silaziti, da bismo postepeno zaista prodrli do te velianstvene tvorevine, do te divne organizacije

boansko-duhovnih snaga sveta, u kojoj se pojavio ovek. Pre nego to uopte uemo u sutinu

saznanja, moemo da uoimo dve stvari u ivotu ljudske due.

Kao to magnet ima severni i juni pol, kao to se u spoljanjem svetu pojavljuju svetlo i tama kao

glavne gradacije svetla, tako i dua ima - moglo bi se rei - dva pola. Te polove moemo uoiti ako

oveka posmatramo u dva stanja, u dve ivotne situacije. Jedna situacija u ivotu due, postojala bi,

na primer, onda kada bismo, recimo, primetili nekog oveka, kako stoji na ulici, sasvim zadubljen u

posmatranje neke lepe, uzviene i ujedno markantne prirodne

pojave; vidimo kako se ne pomera, kako ne skida oi sa te prirodne pojave ili predmeta koji

posmatra. Primeujemo kako u sebi pokuava da stvori sliku o onome to vidi pred sobom. Mi

kaemo: on je utonuo u posmatranje, on sebi predstavlja okolinu. To bi bila jedna situacija koju

hoemo da razmotrimo. Druga situacija bi bila sledea: ovek prelazi ulicu i biva povreen od

drugog oveka. Bez mnogo razmiljanja, obuzet gnevom, ljutnjom, on u izlivu tog svog gneva

udari onoga koji ga je povredio ili uini neto slino. U tom sluaju vidimo pojavu onih snaga, kojeproistiu iz gneva, iz ljutnje. Tu zapaamo impulse volje i sasvim dobro znamo da ovom impulsu

nisu mnogo prethodile misli i predstave. Dotini moda ne bi ni udario oveka da je razmiljanjem

spreio nastup gneva. Mi smo tu uoili dva ekstremna postupka: jedan, koji se potpuno objavljuje

kao predstava, kod koga je svesna volja potpuno iskljuena, i onaj drugi, u kome je ivot predstava

iskljuen i kod koga ovek odmah ispoljava impuls volje. To su te injenice, koje nam uopteno

predstavljaju ona dva krajnja pola ljudske due. Impulsivnost volje je jedan pol; ne-voljna

predanostposmatranju, predstavi, miljenju tokom koje volja uti, to je drugi pol. Na taj nain

nam se pokazuju injenice na potpuno egzoteran nain, isto posmatranjem spoljanjeg ivota.

Ako hoemo da uemo jo neto dublje, dolazimo u onu sferu u kojoj se samo onda snalazimo ako

pozovemo u pomo okultno istraivanje. Tu nam druga polarnost dolazi u susret; to je polarnostbudnog stanja i spavanja. Znamo ta u okultnom pogledu znai spavanje i bdenje. Prema

elementarnim pojmovima naeg antroposofskog saznanja znamo da se dok smo budni ona etiri

lana, fiziko, etersko, astralno telo iJa, organski nalaze jedno u drugom, da deluju jedno na drugo,

ali da za vreme spavanja fiziko i etersko telo ostaju u krevetu, dok su astralno telo iJa kao izliveni

po itavom velikom svetu koji se neposredno granii sa naim fizikim svetom. Iz ove injenice

mogli bismo i neto drugo da objasnimo. Mogli bismo se, naime, tom prilikom upitati: ta se, u

stvari, deava sa posmatranjem sveta ivota, sa predstavama i miljenjem i sa voljom i njenim

impulsima za vreme budnog stanja i spavanja?

Vidite, ako se u to dublje ue, vidi se da u sasvim odreenom smislu ovek, u svom sadanjem

fizikom postojanju, u stvari, uvek spava. On samo nou drugaije spava nego danju. ^isto na

spoljanji nain to moete sebi da predstavite ako znate da ovek danju moe okultno da se

razbudi, moe da postane vidovit, moe da gleda u duhovni svet. Obino fiziko telo u odnosu na


2/5

ovo gledanje spava, i moe se rei: buenje poinje onda, kada ovek naui da upotrebljava svoja

duhovna ula. U odnosu na nono spavanje jasno je da ovek spava. Moe se rei: obino spavanje

je spavanje u odnosu na spoljanji fiziki svet, dnevna svest je danas spavanje u odnosu na duhovni

svet.

Ovu injenicu moemo sebi da predstavimo i na sasvim drugi nain; kada se pronikne dublje,

primeuje se da ovek u obinom budnom stanju svoga fizikog ivota, po pravilu, veoma malovlada svojom voljom. Volja je neto, to se dnevnom ivotu veoma lako uskrauje. Ako hoete

paljivo da posmatrate ono to nazivamo ovekovom voljom, tada ete videti kako malo ovek

moe da vlada sobom u pogledu impulsa volje za vreme dnevnog ivota. Posmatrajte, kako ono to

inite od jutra do veeri zaista malo proizilazi iz vaeg miljenja i predstava, iz line individualne

odluke. Ako neko kuca na vrata i vi ga pozovete da ue, to zaista ne moete nazvati slobodnom

odlukom svoga miljenja i volje. Nemogue je da kaete, kada ste gladni i sedate za sto, da je to

slobodna odluka vae volje, jer je to delo prouzrokovano vaim organizmom, stanjem u kome se

nalazite. Pokuajte sada da predstavite sebi ceo va dnevni ivot: videete koliko malo ovekovo

jezgro ima direktnog uticaja na volju. [ta je tome uzrok? Okultizam nas ui, da ovek u odnosu na

svoju volju zaista danju spava, tj. da on uopte ne ivi unutar svojih impulsa volje. Mi moemo

dospeti do sve boljih i boljih pojmova i predstava, moemo, doputam, postati moralniji ljudi, ljudi

sa savrenijim ukusom, ali u odnosu na volju ne moemo uiniti nita. Ako gajimo bolje misli,

moemo indirektno povratno delovati na volju, ali u odnosu na volju, to se ivota tie, ne moemo

uiniti ba nita direktno, jer se na nau volju uplivie direktno tek jednim putem koji zaobilazi

svakodnevni ivot. Taj zaobilazni put je kroz spavanje. Dok spavate i ne mislite, nemate

predstave: ono to prelazi (sa nama) u spavanje jesu miljenje i predstave. Volja, naprotiv, bdi i

proima spolja na organizam i oivljava ga. Zbog toga emo se ujutru oseati osnaeni, jer je ono

to prodire u na organizam iste prirode kao i volja. Da mi tu delatnost volje ne primeujemo, da o

tome nita ne znamo, pojavie nam se kao sasvim izvesno ako pomislimo da nae predstave spavaju

kada mi spavamo. Zato je potrebno najpre da se podstaknemo na dalje razmiljanje, na dalje

meditiranje. Videete, ukoliko dalje napredujete u upoznavanju samoga sebe, utoliko

ete sve vieprimeivati da je sledea reenica istinita: ovek, u odnosu na volju spava dok je budan, a u

odnosu na svoje predstave spava dok spava. Danju spava volja, nou spava ivot predstava.

[to ovek nije svestan toga, da volja nou ne spava, dolazi otuda, to on samo u ivotu predstavarazume da je budan. Volja nou ne spava, ve u to vreme deluje kao u pravom vatrenom elementu,radi na svojoj telesnosti da bi sagradila ono, to je danju istroeno.

Dakle, u oveku postoje dva pola, impulsi volje iivot zapaanja ili predstava, a ljudi se prema ovadva pola ponaaju sasvim suprotno. Ali, to su samo dve krajnosti. Ceo duevni ivot odvija se uraznim nijansama izmeu ta dva pola, i mi emo ovome ivotu due jo blie pristupiti ako tajivot, taj mikrokosmiki ivot due, dovedemo u odnos prema onom to nazivamo viim

svetovima. Videli smo iz onoga to je reeno, da je ivot predstava jedan pol naeg duevnogivota.

Taj ivot predstava je neto to oveku, koji misli spoljanje, materijalistiki, izgleda kao neto

nestvarno. Kako se samo esto uje sledea misao: ah, pa predstave i misli su samo predstave i

misli! Time hoe da se kae kako komad hleba i mesa, koji imamo, predstavljaju realnost, dok je

misao samo misao. Misli se ne mogu jesti, kae se, stoga nisu realne, ve su zaista samo misli.

Ali zato su one samo misli? Da, misli su samo zato misli, jer se ono, to ovek naziva svojim

mislima, odnosi prema onome ta misli zaista jesu, kao senka prema predmetu koji je stvara. Ako

ovde imate cvet i pogledate njegovu senku, tada senka ukazuje na cvet, ukazuje na stvarnost. Tako

je to i sa mislima. ^ovekovo miljenje je senka predstava i bia, koja se nalaze u viem svetu, na

takozvanom astralnom planu. Pravilno ete razumeti miljenje ako sebi predstavite ovekovuglavu. Misli su u glavi. Ali te misli, koje su u glavi, predstavimo sebi kao iva bi a na astralnom

planu. Tu deluju najrazliitija bia; tu sve vrvi od predstava i delatnosti i one bacaju svoju senku na


3/5


4/5

pretvaraju u snage volje ono to primamo kao moralne zakone, gde nam ubrizgavaju u volju ono to

smo u stanju da primamo jedino misaonim putem.

Izmeu ta dva pola, pola volje, koji nou bdi i intelektualnog pola, koji je danju budan, nalazi se

eterski krug, koji je uvek prisutan u oveku. To je kod oveka danju tako, da on nikada nije

potpuno budan; samo najtrezveniji ljudi, najvei filistri su stalno budni kada ne spavaju. Ljudi, u

stvari, i danju po malo moraju da sanjaju, oni moraju po malo da sanjaju i dok su budni; moraju da budu sposobni da se predaju umetnosti, pesnitvu ili bilo kojoj delatnosti u ivotu, koja nije

usmerena samo na grubu stvarnost. Oni koji se tome preputaju stvaraju vezu, koja moe povratno

delovati veoma osveavajue i oivljavajue na ceo ivot. Prepustiti se takvim mislima, to je

otprilike ono to u budni ivot prodire kao san. U ivot za vreme spavanja - to ve i sami znate -

unose se snovi; to su realni snovi koji proimaju ostalu svest za vreme spavanja. To je neto, to je

potrebno svim ljudima koji nee da ive samo trezvenim, suvim, nezdravim dnevnim ivotom.

Nou se odvija sanjanje, to ne treba posebno dokazivati. To je sredina koja lei izmeu dva pola:

ono sanjanje nou i sanjanje na javi, koje moe iveti u fantaziji.

Tako i ovde imamo trojstvo u dui. Intelektualnost kojom zaista bdimo i sa kojom nosimo senke

astralnog plana u nama kada se danju preputamo mislima tako da se raaju najplodnije misli

svakodnevnog ivota, a i veliki pronalasci. Za vreme spavanja dok sanjamo, kada se snovi upliu u

na ivot spavanja, tada se u nama odraavaju slike nieg nebeskog carstva ili Devahana. A kada

za vreme spavanja utiskujemo naoj volji moralnost (to neposredno ne moemo da opazimo, nego

samo posledice koje iz toga nastaju), tada, ako smo u stanju da taj uticaj boansko-duhovnih moi

u snu usadimo u svoje miljenje, tada su impusli, koje pri tom opaamo, senke, odblesci iz vieg

Devahana, vieg nebeskog sveta. To su ti moralni impulsi i oseanja, koji ive u nama i koji nam

kau: u osnovi je ivot oveka samo zato opravdan, to nae misli putamo da slue onome to je

dobro i lepo i to naom intelektualnom delatnou struji istinita i prava krv srca boansko-

duhovnog ivota i to nas proimaju moralni impulsi.

Ono to na taj nain iznosimo kao duevni ivot, prvo kroz spoljanje egzoteran nain posmatranja,a zatim kroz neto mistinije posmatranje ivota, to proistie iz dubljeg okultnog istraivanja. I tunam se pokazuje ono to smo sada opisali, na jedan vie spoljanji nain, na zbivanjima koja sevidovitou opaaju na oveku. Kada danas budan ovek stoji pred nama i kada ga posmatravidovito oko, tada se pokazuje da stalno struje izvesni svetlostni zraci od srca prema glavi. Akohoemo da to ematski nacrtamo, moramo to uiniti tako da nacrtamo okolinu srca ovde (crta se natabli), zatim kako bez prestanka izvesna strujanja idu ka glavi i obigravaju u unutranjosti glaveonaj organ, koji se u anatomiji opisuje kao epifiza (modana lezda). Kao svetlosni zraci kree tonavie, ka glavi, i struji oko epifize. Ta strujanja nastaju zbog toga, to se ovekova krv, koja jefizika supstanca, dakle materija, stalno rastvara u etersku supstancu tako, da se u okolini srcastalno zbiva prelaenje krvi u finu etersku supstancu, a ova struji nagore prema glavi i prosijavajuiobigrava epifizu. Ovo zbivanje, eterizacija krvi, pokazuje se neprestano na budnom oveku. Ali naoveku koji spava je to drugaije. Ako je ovde okolina mozga, ovde okolina srca, onda je to tako,da e za okultnog posmatraa stalno biti vidljivo strujanje od spolja prema unutra, a i obrnutonatrag prema srcu. Ali ona strujanja, koja za vreme ovekovog spavanja dolaze spolja iz svemira,iz makrokosmosa u unutranost onoga to u krevetu lei kao fiziko i etersko telo, ona se pokazuju,kada se ispitaju, upravo kao neto veoma udnovato. Ta su zraenja kod razliitih ljudi razliita.Ljudi su za vreme spavanja meusobno vrlo razliiti i najzad, kada bi znali oni, koji su malosujetni, kako se strano izdaju pred okultnim pogledom, kada na javnim skupovima zaspe, tada bi setoga paljivo klonili da se ne bi odali.

Istina je da se u karakteristinoj boji onoga to ulazi u oveka za vreme spavanja, pokazuju

njegovi moralni kvaliteti u velikoj meri, tako da ovek niskih moralnih naela ima sasvim drugostrujanje nego ovek sa visokim moralnim principima. Nita tu ne pomae to se danju ovek

pretvara. Pred viim moima sveta nemogue je pretvarati se. To je tako da u onoga, koji je ma i


5/5

sasvim malo naklonjen ka ne ba potpuno moralnim naelima, stalno uviru mrko-crvena i

svakojaka druga zraenja, koja su priblino mrko-crvenkastih tonova. A lila-ljubiasta zraenja

nastaju kod onih koji imaju visoke moralne ideale. U trenutku buenja ili kada se zaspi, deava se u

okolini lezde epifize neka vrsta borbe izmeu onoga to struji odozgo nanie i onoga to struji

odozdo navie. Intelektualni element struji odozdo navie u obliku svetlosnih dejstava kod oveka

u budnom stanju, a ono to je, u stvari, moralnoestetske prirode, to struji odozgo nanie. U trenutku

buenja ili usnivanja susreu se ta strujanja koja idu navie i nanie i pri tome se moe oceniti da lije neko naroito pametan i ima li nia naela, u kom sluaju se odigrava jaka borba u blizini epifize

ili pak, da li je dobrih naela i u susret mu skladno struji njegova intelektualnost. Tada se pokazuje

mirno irenje svetlucavog sjaja oko epifize. Ona je u trenutku buenja ili usnivanja kao poloena u

malo svetlosno more. A moralna otmenost pokazuje se u tome, to je u trenutku buenja i

usnivanja obavija miran sjaj. Na taj nain se u oveku ogleda njegova moralnost. Taj miran sjaj

prostire se esto ak do predela srca. Tako se u oveku pokazuju dve struje, jedna iz

makrokosmosa, a druga mikrokosmika.

Dalekosenost susreta obe struje u oveku, moi emo da shvatimo ako sa jedne strane pomislimo

na ono, to je pre toga reeno o duevnom ivotu vie na spoljanji nain, tj. kako se isti pokazuje u

svojoj trostrukoj polarnosti intelektualnog, estetskog i moralnog, koji struji odozgo nanie, od

mozga prema srcu; s druge strane pak, upoznaemo potpuni znaaj onoga to je reeno, ako

budemo uoili tome odgovarajuu pojavu u makrokosmosu. Ta odgovarajua pojava mora danas

da se izloi onako kako je proistekla iz briljivog okultnog ispitivanja poslednjih godina,

preduzetog prilikom duhovnih istraivanja pravih, istinskih rozenkrojcera. U tom smislu mora da

se postavi makrokosmiko prema mikrokosmikom. Tada se pokazuje - vi ete stvar postepeno sve

vie i vie razumevati - da se u makrokosmosu odigrava neto slino onome, to je sada reeno za

mikrokosmos.

rudolfsteiner-ezoterno krscanstvo - izvodi

Documents