Rudolf Štajner

O BIÆU BOJA

Tri predavanja odr�ana u Dornahu6., 7. i 8. maja 1921. godine

kao i dopuna od 9 predavanja odr�anih

izmeðu 1914. i 1924. godine

Elektronsko izdanje ove knjige dostupno je za ličnu upotrebu zahvaljujući izdavaču na adresi: www.wortfuturis.com

Sva prava zadržava izdavač. Zabranjeno je svako preštampavanje, javno publikovanje u bilo kom obliku ili umnožavanje.

Izdavač ne snosi odgovornost za sve eventualne greške koje su mogle nastati u procesu konverzije u elektronsko izdanje ove knjige.

Zrenjanin, 2009. godina

Naslov originalaRudolf Steiner - Das Wesen der Farben

Ungekürzte Ausgabe nach dem gleichnamigen Bandder Rudolf Steiner Gesamtausgabe

(herausgegeben von Hella Wiesberger und Hilde Raske)Bibliographie-Nr. 291, ISBN 3-7274-2910-0

4. Auflage, Dornach 1991

IzdavaèAtelje Forsa, Zrenjanin

Za izdavaèaRanko Savèiæ

UrednikSiniša Nikoliæ

063/82 92 895

Prevod sa nemaèkogJelena Ðuriæ

Unos tekstaPredrag Radanoviæ

KorekturaDamir Brniæ

RealizacijaAtelje Forsa, Zrenjanin

Tira�500

Zrenjanin, 2001.

Godine 1921. Rudolf Štajner je odr�ao tri predavanja pod naslovom “O biæu boja”, koja i predstavljaju osnovu ove knjige. Devet preostalih predavanja odr�anih izmeðu 1914. i 1924. godine, veæ su bila objavljena u okviru izdanja celokupnih dela, a ovde su prilo�ena kao dopuna ovom kursu o bojama. Na taj naèin predstavljeno je biæe boja, poèev od èiste tehnike slikanja, preko moralnog do�ivljaja, pa sve do pravog kosmièkog znaèenja.

Delo Rudolfa Štajnera podeljeno je u tri dela: Spisi - predavanja - umetnièko delo, kao što je to i predstavljeno u “Izdanju celokupnih dela Rudolfa Štajnera”. Stenografisano saèuvane beleške njegovih bilo otvorenih predavanja i kurseva, bilo odr�anih za pripadnike Antropo-zofskog društva, prvenstveno nisu bili predviðeni za štampanje. Pojavljivali su se iz potrebe za daljim objašnjenjima i to prvo kao štampani rukopisi, jer Rudolf Štajner èesto uopšte nije bio u prilici da sam koriguje spise. Pred smrt ukinuo je ogranièenje “Samo za èlanove” koje je iskljuèivalo ostale ljude. Ovi tekstovi su provereni na osnovu postojeæih izvora i objavljuju se širom sveta. Pa ipak, ne bi trebalo sas-vim iskljuèiti i moguænost greške prilikom njihovog slušanja ili prenošenja.

SADR�AJ

Prethodne naPomene izdavaèa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

I

O B I Æ U B OJ A

Predgovor marije Štajner Prvom izdanju iz 1929 . godine . . . . . . . . 14

Prvo Predavanje , dornah, 6 . maj 1921 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16

Do�ivljaj boje - èetiri slikovne boje

Da bi se došlo do saznanja o obojenom, neophodno je prodreti u samo biæe boja i to posmatranje podiæi do oseæajnog �ivota. Neposredni do�ivljaj boje razjašnjen je na primeru zelene boje i to u njenom odnosu prema crvenoj, boji breskvinog cveta i plavoj boji. Boje u svojoj stvarnoj objektivnosti: zelenilo biljnog sveta kao mrtva slika �ivota - boja breskvinog cveta èovekovog inkarnata1 kao �iva slika duše - belo ili svetlost kao duševna slika duha - crno ili tmina kao duhovna slika mrtvog. Raspored boja: crne, zelene, boje breskvinog cveta i bele u krugu: podi-zanje od mrtvog kroz �ivot ka duševnom i duhovnom.

drugo Predavanje, dornah, 7 . maj 1921 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28

Slikovno biæe i sjajno biæe boja

Slikovni karakter boja: bele, crne, zelene i boje breskvinog cveta. Razlikovanje onoga koji baca senku od onoga koji svetli. Nastanak zelene i boje breskvinog cveta. Sjajni karakter �ute, plave i crvene. Crna, bela, zelena i boja breskvinog cveta su u najširem smislu boje senke; �uta, plava i crvena su modifikacije svetleæeg. Slikovite i sjajne boje u spektru. Spoj raznobojne trake u krugu, �uto kao sjaj duha, plavo kao sjaj duševnog, crveno kao sjaj �ivog. Poreðenje slikovnih boja s mirnim slikama Zodijaka, sjajnih boja s planetama koje se kreæu. Znaèaj ovog uèenja o bojama za umetnost. Zlatna pozadina u starom slikarstvu. Boja podi�e èoveka iz materijalnog u duhovno.

1 inkarnat - ko�a (prim. prev.)

treÆe Predavanje, dornah, 8 . maj 1921 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40

Boja i materija - slikanje iz boje

Veliko zagonetno pitanje: kako materija postaje obojena? Veza izmeðu zelenila biljaka (slika) i Meseca, izmeðu preostalog obojenog biæa biljaka (sjaj) i Sunca. Slikanje minerala, biljke, �ivotinje, èoveka putem razlikovanja sjaja, sjajne slike, razlikovanje slikovitog sjaja, slike. Stari slikari još nisu poznavali “sjaj”, samim tim ni pejza�, veæ samo “sliku”. Slikanje iz boje. Duševni �ivot s bojama. Boja sa Ja i astralnim telom obrazuje neraskidivo jedinstvo. Posmatranje boja uzdignuto do duševnog kao usavršavanje geteanizma.

I I

D O P U N E I Z C I K L U S A P R E DAVA N J A

Stvaralaèki Svet boje

dornah, 26 . juli 1914 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57

Èovekov odnos prema boji. Podizanje iz nabujalog mora boja ka èistom Ja - pos-matranju. Duša �ivotinje i nabujalo more boja. Buduæi put ka nabujalom svetu boja u vezi sa produhovljenjem astralnog tela. �ivi do�ivljaj boje: crvena i plava kao predusretanje i udaljavanje; oblik i boja i mirovanje i kretanje. Skriveno bujan-je boja u èovekovom organizmu. Buduæi zadatak umetnosti: zaroniti u elemen-tarni �ivot. “Gradnja” kao poèetak novog umetnièkog stremljenja.

Moralni do�ivljaj sveta boja i tonova

kao PriPrema za umetnièko Stvaranje dornah, 1 . januar 1915 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71

Put ka novoj umetnosti. Moralno - spiritualni do�ivljaj boja, tonova, oblika. Boje: crvena, narand�asta, �uta, zelena i plava. Upoznavanje unutrašnje prirode obojenog kao priprema za umetnièko stvaranje. Obrazovanje oblika iz boje. Stvaralaèka delatnost duhova oblika, Elohima. Produbljivanje i o�ivljavanje èovek-ovog duševnog �ivota putem sveta tonova: prima, sekunda, terca, kvarta, kvinta. Pobeda svesti o èovekovoj povezanosti s vodeæim bo�ansko-duhovnim snagama.

SvetloSt i tama kao dva SvetSka entiteta

dornah, 5 . decembar 1920 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83

Hegel i Šopenhauer. Misao kao metamorfoza �ivotnog koje je u prethodnom zem-aljskom �ivotu postojalo u udovima kao volja. Do�ivljaj misaonog elementa kao svetlosti u imaginaciji, inspiraciji i intuiciji. Èovekova glava i vasiona. Vasiona kao èulom spoznata svetlost koja se spolja pojavljuje kao misao; èovekova glava: u unutrašnjem misao, koja se spolja na vidoviti naèin zapa�a kao svetlost. Neprestano umiranje prvobitnog sveta u mislima, u svetlosti: isijavajuæa lepota. Vidoviti do�ivljaj volje kao materije, tame: gubljenje buduænosti u tami. Topla strana svet-losnog spektra (crvena) odnosi se na prošlost, hemijska strana (plava) na buduænost.

�ivot u svetlosti i u te�ini

dornah, 10 . decembar 1920 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93

Povezanost prirodnog s moralno-duševnim. Ponor izmeðu èisto prirodnona-uènog i religioznog pogleda na svet. Duhovna nauka kao most izmeðu fizièkog i moralnog shvatanja sveta. Svetleæi svet svetlosti (svet svih èulnih opa�aja) kao umiruæi svet misli iz pradaleke prošlosti koji predstavlja rezultat moralnih proc-esa. Sadašnji moralni impulsi kao svet tame koju probija svetlost. Preobra�aj klica volje u svetleæi svet. Moralni svetski poredak u buduænosti æe postati fizièki svets-ki poredak. �ivot u lakoæi, u svetlosti i u te�ini, u tami. Delovanje svetlosti i te�ine prilikom prola�enja kroz razlièite planetarne sfere u �ivotu izmeðu smrti i novog roðenja. Moralizacija fizièkog putem produhovljenja pojmova.

dva oSnovna zakona uèenja o bojama u jutarnjem i veèernjem rumenilu i u nebeSkom Plavetnilu - zdravlje i boleSt u vezi Sa uèenjem o bojama dornah, 21 . februar 1923 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107

Uticaj boja na èovekov organizam. Zajednièko delovanje krvi kao organa �ivota i nerva kao organa svesti u èovekovom oku. Nastajanje jutarnjeg i veèernjeg rume-nila (svetlost posmatrana kroz tamu: crveno) i nebeskog plavetnila (tama posma-trana kroz svetlost: plavo). Procesi uništavanja i ponovnog o�ivljavanja u krvi i nervu prilikom posmatranja boja. Dobijanje slikarskih boja: crvene iz ugljenika, plave iz kiseonika, �ute iz cvetova biljaka, plave iz njihovih korenja. Geteovo uèen-je o bojama kao odbrana istine nasuprot Njutnovom uèenju o bojama. Obra-zlo�enje zdravlja i bolesti u zavisnosti od uèenja o bojama. Ostvarenje nauke o zvezdama starih pastirskih naroda.

od ProStorne PerSPektive do PerSPektive boja

dornah, 2 . jun 1923 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121

Biæe umetnièkog. Slikarstvo. Dublje razumevanje za boje izgubljeno je u petoj epohi, te je time postalo iskrivljeno plastièno razumevanje (naturalizam). Prvi materijal u slikarstvu ipak predstavlja površina. Neophodni razvoj ka linijskoj i prostornoj perspektivi sada se pak mora prevaziæi i vratiti na perspektivu boja. Boja je zapravo nešto duhovno. Biæe boje u ne�ivoj prirodi: boje dragog kamenja. Dvodimenzionalni karakter slikarstva. Jednodimenzionalni karakter muzike. Apolonova lira.

duh i neduh u SlikarStvu - ticijan: “vazneSenje bogorodièino”dornah, 9 . jun 1923 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133

Lepo kao sjaj koji se otkriva, ru�no - bez sjaja, skriva svoje biæe. Metali i boje. Boja, svetlost i svetlo-tamno. Paleta boja i teène boje. Ticijan: “Vaznesenje Bogorodièi-no”. Crtanje i slikanje. Geteovo trojstvo: mudrost, sjaj, snaga. Impresionizam i ekspresionizam. Stare crkvene freske. Suština moderne izlo�be.

Mera, broj i te�ina - boja bez te�ine kao zahtev novog razvoja SlikarStva

dornah, 29 . jul 1923 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145

Mera, broj, te�ina. Istina, lepota, dobrota. Lepo u umetnosti. Pojmovi istog znaèen-ja: haos i kosmos. Zlatna pozadina u starom slikarstvu. Ikona i madona. Èimabue, Ðoto, Rafael i renesansa. Neophodno je te�iti do�ivljaju boje kao elementu koji sam sebe uzdi�e kao i oslobaðanju boje od te�ine. Jedan takav pokušaj trebalo bi da budu programska slikanja za umetnièka izvoðenja u Geteanumu.

hijerarhije i biÆe duge

dornah, 4 . januar 1924 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160

Delatnost duhovnih hijerarhija u Saturnovoj, Sunèevoj i Meseèevoj fazi postojanja Zemlje u odnosu na nastanak tame, svetlosti i boje. Imaginativno posmatranje duge: njeno obrazovanje kroz elementarna biæa. Èovek kao èetvrta hijerarhija unosi �ivot u prelivajuæi svet boja.

rudolf Štajner (hronoloŠka skica �ivota) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173 Pregled izdanja celokuPnih dela rudolfa Štajnera . . . . . . . . . . . . . 181

PRETHODNE NAPOMENE IZDAVAÈA

Svakom èoveku koji je imao sreæu da u svom �ivotu doðe u dodir sa delom Rudolfa Štajnera i da pri tome oseti velièinu milosti koja mu je time darovana, moralo je pre ili kasnije da dopre do svesti i ovo pitanje ispunjeno divljenjem: Kakva se to mudrost, snaga i lepota objavila kroz Antroposofiju i koliki broj praktiènih �ivotnih podsticaja smo dobili zahvaljujuæi Rudolfu Štajneru? Da bi se dobio odgovor na ovo pitanje kao plod istinskog saznanja, potrebno je ozbiljno višegodišnje studiranje ovih objava iz duhovnih svetova, kao i njihovo praktièno proveravanje kroz primenu u svakod-nevnom �ivotu. Gotovo da nema oblasti �ivota i teme o kojima Štajner nije govorio najèešæe u javnim predavanjima, a odr�ao je preko 6000! Filosofija, istorija, umetnost (sasvim novi impulsi kroz Euritmiju i Oblikovanje govora), muzika, arhitektura, vajarstvo, slikarstvo, istorija umetnosti, vaspitanje (Waldorfska škola), medicina, prirodne nauke, poljoprivreda, socijalni �ivot, hrišæansko-religiozno delovanje su oblasti u kojima se najsna�nije do�ivljava èinjenica da je duhovna nauka - Antroposofija sam �ivot koji nam iz duha stalno pritièe u zemaljsko postojanje, kao znaèajan dopri-nos ljudskoj kulturi (mo�da i najznaèajniji u 20. veku) i uopšte èovekovoj egzistenciji na planeti Zemlji.

Kao i u veæini drugih oblasti i u slikarstvu su podsticaji i molba Rudolfu Štajneru došli od ljudi koji su bili delatni u toj oblasti, mada je prva njegova slika u temperi (“Tkanje svetlosti”) nastala za potrebe izvoðenja jedne od misterijskih drama.

Sr� knjige koja je pred èitaocem èine tri predavanja odr�ana u Dornahu 6., 7. i 8. maja 1921. godine kao kurs o osnovama uèenja o bojama za umetnièko stvaralaštvo. U ovim predavanjima obraðuje se i jedno od najznaèajnijih pitanja: “Zbog èega se materija pojavljuje u bojama?”; a koje nije dotaknuto u Geteovom uèenju o bojama. Gete nije uspeo da se probije do problema - kako se boja fiksira na predmetima? I upravo nam Rudolf Štajner pokazuje da se duhovnim istra�ivanjem mo�e naæi odgo-vor na to pitanje kroz saznanje povezanosti zemaljskog postojanja i kosmièkih stvar-alaèkih moæi koje razlièitim zvezdanim snagama doprinose zemaljskom obojenju.

Jednu godinu kasnije, 1922., zamoljen je Rudolf Štajner od slikarke Heni Gek da poka�e put školovanja za nastavu slikanja. Tako su nastale izmeðu godina 1922. i 1924. njegove 23 skice za školovanje slikara. U istom vremenu za nastavu slikanja na Geteanumu nastale su i njegove skice u pastelu.

U drugom delu ove knjige, koji obuhvata predavanja o bojama izmeðu 1914. i 1924. godine nalazimo osnove o terapiji bojama, perspektivi boja, lepom i ru�nom, kao i pojmove: mera, broj i te�ina u slikarstvu.

U poslednjoj godini rada Rudolfa Štajnera nastalo je i 5 njegovih akvarela koji su tada bili izlo�eni uz program euritmijskih predstava. Na njima se neposredno mo�e videti osnovni princip Štajnerovog doprinosa slikarstvu buduænosti, a to je - slikanje iz same boje, što znaèi “forma” mora da bude “delo boje”.

Mnogi slikari su nastavili ovom stazom i njihovim plodnim radom i inicijativama osnovane su brojne umetnièke škole širom sveta. Na ovom mestu mo�emo navesti dvojicu najznaèajnijih antroposofski orijentisanih slikara: Gerarda Wagnera i Bepe Asencu koji su �iveli i radili u Dornahu (Švajcarska) kraj Bazela, gde se nalazi graðe-

vina novog Geteanuma kao simbola i centra antroposofskog pokreta. Skroman izbor njihovih slika nalazi se na kraju knjige.

Poslednjih godina se u Evropi sve više razvija terapeutsko slikanje, èiji je glavni predstavnik bila Margareta Hauška, nemaèka slikarka i terapeut. Ono se primenjuje kako u Waldorf školama i ustanovama za zdravstvenu pedagogiju, tako i u bolnicama i klinikama koje svojim pacijentima nude neki od vidova slikarske terapije.

No bez obzira na to kakve individualne sklonosti ima èovek, da li prema ume-tnièkom ili terapeutskom slikanju, jedno je sigurno: da bi se dobili pravi rezultati koji æe zadovoljiti iskonsku te�nju za do�ivljajem boja i njihovim saznavanjem, neæe biti dovoljno samo èitanje ovih predavanja i “naslaðivanje” njihovim sadr�ajem, kao ni puko posmatranje dela velikih majstora slikarstva. Naprotiv, biæe neophodno stati pred akvarel papir i naneti èetkicom �utu, plavu, crvenu boju... a šta æe se dalje dešavati, mora svako sam za sebe da otkrije.

Na kraju treba istaæi da se knjiga prvi put pojavljuje na srpskom jeziku u odliènom prevodu Jelene Ðuriæ.

Siniša Nikoliæ

I

O BIÆU BOJA

Osnove duhovnonauènog uèenja o bojama za umetnièko stvaralaštvo

Originalni crte�i Rudolfa Štajnera prikazani na tabli a predviðeni

za predavanja iz ove knjige objavljeni su u okviru izdanja celokupnog dela u nizu

“Crte�i na tabli za predavaèko delo” Tom XVIII

PREDGOVOR

prvom izdanju iz 1929. godine

Kao i prilikom izdavanja predavanja namenjenih odreðenom krugu uèenika neophodno je napomenuti da ni predavanja o biæu boja za slikare na Geteanumu nisu bila predviðena za štampanje, veæ su nastala iz do�ivljaja trenutka sa svim njegovim zadacima i zahtevima. Ona pred-stavljaju �ivi razgovor uèitelja sa uèenicima, koji u sebe ukljuèuje sva pitanja i �elje uèenika kao i nejasnoæe koje su zahtevale ponovna objašnjenja. Predavanja su bila stenografisana - a i sami dobro znamo kako se kod �ivih i vatreno izgovorenih reèi ne mo�e izbeæi da se pone-ka nijansa preèuje ili pogrešno razume. Ali su baš u toj svojoj neposred-noj sve�ini ona tim vrednija za hiljade uèenika koji uèe na delu Rudolfa Štajnera, nego što bi to bila kakva pedantna stilizacija. Te opet primam na sebe obavezu koja mi pripada, da i u ovoj formi uèinim pristupa-ènim neprocenjivo bogato nasleðe Rudolfa Štajnera sa svim njegovim sna�nim impulsima o�ivljavanja za skoro svaku oblast znanja i umet-nosti savremenog èoveèanstva.

Više nema prekrasnih slapova boja na obema kupolama izgorelog Geteanuma - Herostat bi mogao da trijumfuje - ali æe misli i impulsi sa ovog zgarišta delovati dvostruko jaèe. Skicirane napomene za kom-pozicije i boje kao i Štajnerove programske slike za umetnièka izvoðe-nja na Geteanumu, sada se malo po malo izdaju u boji.

Kada mi je Rudolf Štajner u leto 1903. godine, u nizu èasova o uèe-nju o bojama dr�eæi u ruci upaljenu sveæu i jedan list hartije demon-strirao nastanak �ute i plave boje iz svetlosti i tame, njegove oèi svetlu-cale su kao da su se identifikovale s biæem onoga o èemu je govorio i tada je rekao: “Kada bih sada imao deset hiljada maraka da nabavim neophodne instrumente, mogao bih svetu da doka�em istinitost Geteovog uèenja o bojama.”

Onda je nedostajalo deset hiljada maraka, ali su Štajnerove podsti-caje i smernice prihvatili njegovi uèenici i bilo bi dobro da njima poðe za rukom da pru�e ovaj dokaz.

Ova �elja Rudolfa Štajnera - da se Geteovo uèenje o bojama, njegova predstava o prirodi uzmu kao polazna taèka za osnivanje jednog duhovnog pogleda na svet - vodi nas sve do poèetka osamdesetih godi-

14

na. Izmeðu 1883. i 1897. pojavljuju se njegovi uvodi za Geteova priro-dno-nauèna dela u Kiršnerovom izdanju.

Dogmatika prirodno-nauènog pogleda i nefleksibilnost filozofske misli dovele su do toga da ovaj poziv nije bio dovoljno zapa�en. Rudolf Štajner je morao da krene drugim putevima da bi razbio ukoèenost današnjeg mišljenja i oslobodio ga krute forme.

Ono šta je on uèinio najbolje je izra�eno reèima iz jedne od njegovih misterijskih drama:

Bilo mu je jasno da se duhovna naukaMo�e istinski dobro zasnovati samoAko se smisao za nauku i strogo mišljenjePutem umetnièkog duha, krutog zahteva za oblikomOslobodi i iznutra ojaèa Do pravog, svetu bliskog, do�ivljaja bivstva.

To je bilo delo Rudolfa Štajnera. I umetnici mogu na njegovoj vatri koja pali svet, da do�ive kako mrtvo o�ivljava i kako se silno pokreæu snage sveg �ivota kada se probiju ukoèeni zidovi našeg mrtvog intelek-ta koji nas razdvajaju od stvaralaèke reèi.

Marija Štajner

15

O B I Æ U B O J A

Prvo predavanje, Dornah, 6. maj 1921.

Do�ivljaj boje - èetiri slikovne boje

Boje o kojima æemo govoriti u naredna tri dana zanimaju fizièara no ovu stranu boja neæemo ovoga puta spominjati, one zanimaju, ili bi pak trebalo da zanimaju, psihologa tj. istra�ivaèa duše, ali pre svega one moraju zanimati umetnika, slikara. I kada uzmemo u obzir predstave o svetu boja koje su se do danas izgradile, onda moramo konstatovati da je istra�ivaèu duše doduše dopušteno da ka�e nešto o subjektivnom do�ivljaju u susretu s bojama, ali da to pak ne mo�e imati stvarni znaèaj za spoznaju objektivnosti sveta boja èije saznanje ipak pripada samo fizièaru. Tim pre nije dozvoljeno da umetnost u objektivnom smislu odluèi o neèemu u vezi sa biæem boja i obojenog. Ljudi su danas daleko, veoma daleko od onoga na šta je Gete mislio s èesto citiranom izrekom: “Kome priroda poène da otkriva svoju oèitu tajnu, taj oseæa neodoljivu èe�nju za njenim najdostojnijim tumaèem, umetnošæu”.

Jednom èoveku koji poput Getea zaista stoji unutar umetnièkog, ne mo�e ni u jednom trenutku biti sumnjivo da ono što umetnik ima da ka�e o svetu boja mora da bude bezuslovno povezano s biæem obojenog. U obiènom trivijalnom �ivotu obojeno se obraðuje pre svega prema površinama predmeta koje nam se predstavljaju kao obojene, prema utiscima u prirodi o obojenom. Onda se dolazi do toga da se obojeno u odreðenom smislu dobija nekako, rekao bih, fluktuirajuæe putem poznatog pokušaja s prizmom, meðutim potrebno je pronaæi neki drugi naèin kako bi se dospelo do nekakvog uvida u svet obojenog. I pritom svakako treba imati u vidu da obojeno najpre treba prosuditi prema subjektivnom utisku. I sami znate da je dosta dugo u fizici pos-tojao obièaj, moglo bi se reæi i ru�na navika, da se ka�e: Ono što mi opa�amo kao svet obojenog, to u stvari postoji samo za naša èula, dok napolju, u pravom svetu, objektivna boja ne predstavlja ništa drugo do naroèitog kretanja talasa najfinije supstance koja se naziva etar.

Onaj koji zapravo pod definicijama, objašnjenjima datim na ovaj naèin �eli sebi nešto i da predstavi, taj ne mo�e baš ništa s jednim takvim pojmom koji treba da oznaèi vezu izmeðu onoga šta on kao utisak boje spoznaje, do�ivljava, i izmeðu nekog pokretljivog etra. Ali kada se gov-

16

ori o boji, o kvalitetu boje, upravo se u vidu ima samo subjektivni uti-sak, a te�i se ka bilo èemu objektivnom. No tada se sasvim udaljavamo od boja. Jer u svim izmišljenim eterskim treperenjima - oni su u stvar-nosti izmišljeni - naravno da nema nièega više do našeg obojenog sveta. Ako èovek �eli da uðe u objektivno boja, on mora pokušati da se dr�i samog sveta boja. On mora pokušati da ne izaðe iz sveta obojenog. I tek onda se mo�e nadati da je prodro u samo biæe boje.

Pokušajmo jednom da se udubimo u nešto što nam boja mo�e pru�iti o èitavom raznolikom svetu. Samim tim što �elimo da prodremo u biæe obojenog, mi nekako moramo, pošto je izvesno da kod boje nešto i oseæamo, da èitavo posmatranje uzdignemo do našeg oseæajnog �ivota. Mi moramo da pokušamo da pitamo svoj oseæajni �ivot o svemu što kao obojeno �ivi u našoj okolini. Pre svega, najbolje æemo postupiti ako budemo na neki naèin idealno eksperimentisali, kako ne bismo imali opšte date postupke koji su teški za analiziranje, a koji nam se ne èine tako upadljivim, tako radikalnim da bismo doprli pravo do suštine.

Pretpostavimo sada da æu pokušati da Vam na površini naslikam zelenilo, dakle pokriæu površinu zelenom bojom. Dakle, kada bih to uradio onda bi površina izgledala kao neka površina pokrivena zele-nom bojom. Sada Vas molim da prodrete u ono što se ne mo�e naslutiti - obièno se ne slika zelenom bojom na crnu. Sada æu Vam to prikazati samo šematski. [Nacrtano je].

Kada bismo jednostavno pustili da nas iz boje nešto oseæajno pod-stakne, mogli bismo na zelenoj kao takvoj da do�ivimo nešto što ne treba dalje definisati. Niko neæe posumnjati u to da isto što mo�emo do�iveti na jednoj takvoj zelenoj boji, moramo do�iveti i kada pogle-damo biljni prekrivaè zemlje. Isto što do�ivljavamo na èistoj zelenoj, do�iveæemo i kroz biljni prekrivaè, jer je i on isto zelene boje. Moramo odvratiti pogled od svega ostalog šta nam još ovaj biljni pokrivaè nudi, jer �elimo da vidimo samo zelenilo. I sada æemo pretpostaviti da æu ovo zelenilo pokušati da pribli�im Vašoj duši.

Kada bih ovo zelenilo oslikao neèim, mogao bih to uèiniti najra-zlièitijim bojama. Sada æemo pred sobom imati samo tri boje.

Dakle ovde imam jedno zelenilo, ovde drugo, ovde treæe. Zamislite sada da na prvu zelenu podlogu naslikam nešto crveno; u drugom sluèaju, na drugo zelenilo neku vrstu boje breskvinog cveta - e, pa sad tu boju nemam ovde, ali ipak æemo je zamisliti, i na treæe nešto plavo.

17

Tabla 12

Tabla 2levo

Tabla 1

2 Rudolf Štajner je slikao na crnoj tabli, odnosno na crnom papiru koji je bio na njoj raširen.

Moraæete sada samo putem oseæaja da priznate da se nešto sasvim razlièito desilo u ova tri sluèaja, i da tu postoji jedan izvestan oseæajni sadr�aj kada u zelenu dodajem ovu crvenu formu, ili šta veæ, ili formu boje breskvinog cveta, ili plavu. Reè je o tome da mi na neki naèin �elimo da izrazimo oseæajni sadr�aj koji nam se sam tu postavlja pred duševno oko.

Kada �elimo nešto tako da izrazimo, moramo pokušati da to na neki naèin opišemo, jer se apstraktnim definicijama ne mo�e skoro ništa postiæi. E sada, da bismo stigli do opisa, pokušajmo jednostavno nešto zamisliti na onome što smo naslikali. Pretpostavimo sada da sam u prvom sluèaju zaista hteo da stvorim oseæaj zelenog biljnog pokrivaèa i u njega da ucrtam crvene ljude. Sasvim je svejedno da li æe oni biti crveni u licu, ili æe im ko�a biti crvena, ili su obuèeni u crveno. Ovde (na prvoj zelenoj) ucrtaæu crvene ljude, ovde na drugoj zelenoj ucr-taæu ljude boje breskvinog cveta - što bi otprilike odgovaralo ljudskom inkarnatu i ovde (na treæoj zelenoj) ucrtaæu plave ljude. Sve ovo ne èinim da bih podra�avao nešto iz prirode, nego da bih sebi lakše mogao da predstavim oseæajni kompleks o onome što se zapravo ovde nalazi.

Zamislite sada da imate ovakav prizor: preko zelene livade idu crve-ni ljudi, ili preko zelene livade idu ljudi boje breskvinog cveta, ili pak plavi ljudi preko iste zelene livade - u sva tri sluèaja imamo sasvim razlièiti oseæajni kompleks! Kada pogledate prvi, ka�ete samom sebi: ovi crveni ljudi koje vidim u zelenoj boji, na zelenoj livadi, oni mi èitavu zelenu livadu èine još �ivljom. Livada je još zelenija time što po njoj idu crveni ljudi. Time što su na njoj crveni ljudi, zelena je još zasiæenija, još �ivlja. Razljutiæu se ako posmatram ove ljude kao crvene ljude. To je skroz besmisleno, reæi æu, to nikako ne mo�e da postoji. Sigurno bih morao te crvene ljude slikati kao munje; oni bi morali da se kreæu. Jer mirni crveni ljudi na zelenoj livadi deluju uznemiravajuæe u svom miru; jer se oni veæ kreæu zahvaljujuæi svojoj crvenoj boji, oni prouzrokuju nešto na livadi što je sasvim sigurno nemoguæe umiriti. Dakle, moram zaæi u sasvim odreðeni oseæajni kompleks, ako uopšte �elim da sklopim jednu takvu predstavu.

To (kod druge zelene) ide sasvim dobro. Ljudi poput boje breskvi-nog cveta mogu tu sasvim mirno da stoje; ne bi mi smetalo ni kada bi tu stajali satima. Samim tim u svojim oseæanjima zapa�am da ovi ljudi boje breskvinog cveta nemaju nikakav poseban odnos prema livadi, oni je ne pokreæu, ne èine je zelenijom nego što jeste, sasvim su neutralni u

18

Tabla 2

Tabla 1

Tabla 1

Tabla 1

Tabla 2

odnosu na nju. Mogu da stoje gde god hoæe, uopšte mi ne smetaju. Oni zaista odgovaraju svugde. Oni nemaju nikakav unutrašnji odnos prema zelenoj livadi.

Preæi æu na treæu zelenu: Vidim plave ljude na zelenoj livadi. Plava boja, zar ne, ona èak ni ne zadr�ava; èak nipošto. Jer ovo plavetnilo ljudi na zelenoj livadi prigušuje mi èitavu zelenu livadu. Livada je ukoèena u svom zelenilu. Èak ni ne ostaje zelena. Pokušajte samo jedanput da sebi na pravi naèin predstavite plave ljude, ili èak plava biæa kako se kreæu po zelenoj livadi - mogu to biti i plavi duhovi koji se tu lagano kreæu, - pokušajte to: livada prestaje da bude zelena, ona i sama uzima nešto od tog plavetnila, postaje i sama plavkasta, prestaje da bude zelena. I kada bi se ti plavi ljudi dugo zadr�ali tu, na zelenom, onda to sebi više uopšte ne bih mogao da predstavim. Tada bih mislio da tu negde mora da pos-toji neki ponor, a plavi ljudi mi oduzimaju livadu, nose je, bacaju u ponor. To ne mo�e nikako da uspe, jer zelena livada ne mo�e da ostane, kada tu stoje plavi ljudi, oni je uzimaju, odvode je.

Vidite, to je do�ivljaj boje. Èovek mora da ima ovaj oseæaj boje, jer u suprotnom ne bi mogao ništa uèiniti od onoga šta je u stvari svet boja. Kada èovek �eli da upozna ono što do�ivljava, svoju najlepšu, najznaèa-jniju primenu u mašti, onda on mora i da bude u stanju, mogao bih èak reæi i da eksperimentiše na podruèju fantazije. Treba da se zapitamo: Šta æe se desiti s zelenom livadom kad se po njoj kreæu crveni ljudi? - Ona æe biti još zelenija, postaæe sasvim stvarna u svom zelenilu. Zeleno naprosto poèinje da gori. Ali crveni ljudi oko sebe prouzrokuju jedan takav �ivot u zelenilu, kakav se naprosto ne mo�e zamisliti kao miran �ivot; oni zapravo moraju da trèe. I kada bih zaista slikao nešto ovakvo, onda nikako ne bih mogao mirne ljude, koji stoje, obojiti u crveno, veæ bi ih morao tako naslikati, da … [praznina u tekstu]. Oni se kreæu kao u kolu. Naslikati kolo s crvenim ljudima na zelenoj livadi bi bilo u redu. Nasuprot tome, ljudi koji nisu obuèeni u crveno veæ u boju inkarnata mogli bi na zelenoj livadi stajati èitavu veènost, livada bi ostala takva kakva jeste. Ne bi se promenila ni za najmanju nijansu. Ali plavi ljudi bi mi pobegli zajedno s livadom, jer èitava livada gubi svoje zelenilo zbog plavih ljudi.

Kada se govori o do�ivljajima boje jednostavno se mora porediti. Ne mo�e se kao malograðanin govoriti o do�ivljaju boje, jer se na taj naèin ne mo�e ni doæi do do�ivljaja boje. Mora da se poredi. Meðutim, zar ne govori i jedan obièan malograðanin u poreðenju kada ka�e: jedna bili-

19

Tabla 2

jarska kugla gura drugu. - Jeleni guraju, i volovi i bivoli zaista guraju, ali bilijarske kugle se u stvari ne guraju. Pa i u fizici se mo�e govoriti o “guranju”, jer uopšte kad god �eli da se zapoène neki razgovor, svugde se upotrebljavaju analogni konteksti.

Dakle, to nam pru�a takoreæi moguænost da u svetu boja kao takvom nešto vidimo. To je nešto unutra, što mi moramo pronaæi kao biæe boje.

Uzmimo sada jednu sasvim karakteristiènu boju - ovde smo je veæ uoèili -, uzmimo baš onu boju koja nam leti u našoj okolini puna dra�i izlazi u susret: zelenu boju. Vidimo je na biljkama. I mi smo veæ navik-nuti da ovo zelenilo biljke posmatramo kao njenu osobinu. Zar ne, tako povezanu sa biæem jedne stvari kao što je zelenilo povezano s biljkom, mi jednostavno ne oseæamo nikako drugaèije. Mi ne oseæamo da je neophodno da odreðene �ivotinje zelene boje, mogu zaista biti samo zelene; uvek mislimo da one mogu biti i neke druge boje. Meðutim, kod biljaka uvek mislimo da joj zeleno pripada, da je zelenilo nešto njoj svojstveno. Pokušajmo sada da upravo kod biljke prodremo do objek-tivnog biæa boje, dok se za to vreme traga samo za subjektivnim biæem boje.

Šta je biljka koja nam dakle u neku ruku o�ivljava zelenilo? Dakle, sa aspekta duhovne nauke i sami znate da biljka svoje postojanje potvrðu-je time da pored svog fizièkog tela ima i etersko telo. Ovo etersko telo je ono koje zapravo �ivi u biljci. Ali ovo etersko telo nije zeleno. Biæe koje biljku èini zelenom smešteno je baš u fizièkom telu biljke tako da je zelenilo doduše prasvojstvo biljke, ali ipak ne mo�e da èini pravo prabiæe biljke. Jer se pravo prabiæe biljke nalazi u eterskom telu; i kada biljka ne bi imala etersko telo, ona bi bila mineral. U tom svom miner-alnom o�ivljava nam biljka uz pomoæ zelene boje. Etersko telo obojeno je sasvim drugaèije. Ali etersko telo nam o�ivljava biljku putem miner-alno zelenog. Kada posmatramo biljku u odnosu na etersko telo, kada je u njenom zelenilu posmatramo u odnosu na etersko telo, da, onda moramo da ka�emo: postavimo s jedne stranu pravo biæe biljke, ono etersko, i postavimo s druge strane zelenilo, i to tako što æemo ih apstrak-tno odvojiti jedno od drugog; zakljuèak je da kada iz biljke izvadimo zelenilo, onda kao da smo napravili samo kopiju neèega. U tome što sam tu iz eterskog izvukao kao zeleno, imam zapravo samo sliku biljke i ova slika je - to je svojstveno biljci - neizostavno zelena. Dakle, zapravo sam dobio zelenilo u slici biljke. I time što sam biljci

20

sasvim suštinski pripisao zelenu boju, moram i ovo zelenilo pripisati slici biljke, a u zelenilu moram da potra�im posebno biæe slike biljke.

Vidite, sada smo došli do neèeg vrlo bitnog. Bilo ko ko u nekom starom zamku ugleda galeriju predaka (ona se zasad još mo�e videti), sigurno neæe reæi ništa drugo nego: To su samo slike predaka, to nisu pravi preci. - Zar ne, oni u stvari, preci, nisu tu; to su samo slike predaka. Tako i kada vidimo zelenilo biljke ne vidimo njenu suštinu, isto kao što i kod slika predaka ne vidimo pretke. Mi u zelenom koje stoji pred nama imamo samo sliku biljke. Razmislite sada o tome da je zelenilo baš svojstveno biljci, da je baš biljka od svih biæa pravo biæe �ivota. Zar ne, �ivotinja ima dušu, èovek ima duh i dušu. Minerali nemaju �ivot. Biljka je biæe koju karakteriše to da ima �ivot. �ivotinje još uz to imaju i dušu. Minerali još nemaju dušu. Èovek uz to ima duh. Mi ne mo�emo da ka�emo ni za èoveka, ni za �ivotinju, ni za mineral da je njihovo biæe �ivot; upravo je nešto drugo biæe. Kod biljke je biæe �ivot; zelena boja je slika. Tako da zapravo ostajem sasvim objektivan kada ka�em:

Zeleno predstavlja mrtvu sliku �ivota

Vidite, (hoæemo da idemo induktivno kada �elimo uèeno da se izrazimo) sada sam odjednom dobio za jednu boju nešto èime bih ovu boju mogao objektivno da postavim u svet. Mogu da ka�em, isto kao što bih mogao reæi kada bih dobio neku fotografiju da ona pripada gos-podinu N., isto tako bih mogao da ka�em i: Kada imam zelenu boju pred sobom, onda mi zelena predstavlja mrtvu sliku �ivota. Sada ne reflektujem samo subjektivni utisak, nego sam došao do toga da je zel-ena zaista mrtva slika �ivota.

Uzmimo sada ovu ovde boju, boju breskvinog cveta. Taènije bih radije govorio o boji ljudskog inkarnata koja kod razlièitih ljudi narav-no nije sasvim ista, ali tada dolazimo do jedne boje na koju zapravo mislim kada govorim o boji breskvinog cveta … [praznina u tekstu]. Boja breskvinog cveta: dakle ljudski inkarnat, èovekova boja ko�e. Pokušaæemo da doðemo do biæa ove èovekove boje ko�e. Èovekova boja ko�e se obièno vidi samo spolja. Posmatraju se ljudi, i onda se ova boja èovekove ko�e vidi spolja. Ali postavlja se pitanje da li se mo�e dostiæi svest o èovekovoj boji ko�e, ali kao spoznaja iznutra, slièno onome šta smo uèinili kod zelene boje biljke. Dakle, do toga se svakako mo�e doæi na sledeæi naèin:

21

Tabla 2

Kada bi èovek zaista pravilno pokušao sebi da predstavi da je on iznutra pro�et dušom i da zamisli da ovo njegovo stanje pro�etosti dušom prelazi u njegovo fizièko - telesno oblikovanje, onda bi sebi mogao da predstavi da se ono što ga pro�ima dušom na neki naèin uliva u oblikovanje. On �ivi �ivot tako što u svoj oblik, inkarnat, uliva svoje duševno. Šta je ovim htelo da se ka�e, mo�da æete najbolje moæi da pribli�ite svojoj duši tako što æete jednom videti ljude kod kojih se duševno nešto pomaklo od ko�e, od spoljašnjeg oblika, kod kojih, mogli bismo reæi, duševno ne pro�ima oblik. Kakvi æe biti onda ti ljudi? Oni æe biti zeleni! �ivot jeste u njima, ali su oni ipak zeleni. Govorite o zele-nim ljudima i mo�ete sasvim jasno opaziti ovo svojstveno zelenilo u tenu kada se duša povlaèi. Prema tome primetiæete, tim pre što èovek poima tu posebnu nijansu crvenog, do�ivljaj te nijanse u njemu. Posmatrajte makar jednom temperament, humor kod zelenih ljudi i kod onih koji imaju zaista sve� inkarnat, te æete videti kako tu duša sebe do�ivljava u inkarnatu. I ono što u inkarnatu zraèi ka spolja nije ništa drugo do èovek koji sebe do�ivljava kao dušu u sebi. Mo�emo reæi: Ono šta mi imamo pred sobom, u inkarnatu kao boju, jeste slika duše, prava slika duše. Ali ako idete [ma koliko] daleko po svetu [videæete] da za sve što se prikazuje kao ljudski inkarnat moramo da izaberemo boju breskvi-nog cveta. Inaèe je, ustvari, neæemo ni pronaæi na spoljašnjim pred-metima. Ovu boju mo�emo dobiti samo najrazlièitijim majstorijama u slikarstvu; [jer] ono što se tu pokazuje kao ljudski inkarnat je slika duševnog, ali nema sumnje nije samo duševno. To je �iva slika duše. Duša koja sebe do�ivljava, do�ivljava se u inkarnatu. To nije mrtvo kao što je zelenilo biljaka mrtvo, jer kad èovek povlaèi dušu onda postaje zelen: onda se pribli�ava mrtvome. Ali ja u inkarnatu imam �ivo. Dakle:

Boja breskvinog cveta predstavlja �ivu sliku duše

Imamo dakle sliku u prvom i sliku u drugom sluèaju. Vidite, prešao sam na neku drugu boju. Pokušaæemo na objektivan

naèin da se dr�imo obojenog i da ne rasuðujemo samo o subjektivnom utisku i onda æemo pronaæi nekakva talasanja i još štošta što bi onda trebalo da bude objektivno. Mo�e se èak, rekao bih, opipati da je sasvim besmisleno odvajati ljudski do�ivljaj od inkarnata. Sasvim je drugaèiji

22

Tabla 2

do�ivljaj u telesnom kada je inkarnat sve�, nego kada èovek postaje zelen. To je jedno unutrašnje biæe koje u boji zaista �ivi.

Sada kada uzmemo ono što smo imali kao treæe-plavu boju, onda mo�emo reæi: ova plava boja isprva ni nije tako svojstvena nekom biæu, kao što je biljci svojstvena zelena boja, tako da i ne mo�emo govoriti o plavoj boji kao što mo�emo da govorimo o inkarnatu-boji breskvinog cveta kod ljudi. Kod �ivotinja ne nalazimo takve boje koje su prasvojst-vene �ivotinjama, kao što je ljudima i biljkama prasvojstven inkarnat i zelena boja. Dakle, s plavom bojom ne mo�emo na ovaj naèin ništa da pove�emo s prirodom. No ipak �elimo da idemo dalje, �elimo da vidimo da li mo�da mo�emo da dopremo još dalje u potrazi za biæem boje.

Pošto ne mo�emo da idemo preko plave boje, imamo pre svega moguænost da preðemo na svetle boje; da bismo lakše i br�e doprli do cilja, uzmimo upravo ono što nam je poznato kao bela boja. Isprva ne mo�emo da ka�emo da je ma kojem biæu spoljašnjeg sveta svojstvena bela boja. Mogli bismo se okrenuti carstvu minerala, no ipak �elimo da pokušamo da sebi na neki drugi naèin stvorimo objektivnu predstavu o belom. I onda mo�emo reæi: kada pred sobom imamo belu boju i izlo�imo je svetlosti, kada tu belu boju jednostavno osvetlimo, onda oseæamo: ova bela boja je sigurno srodna sa svetlošæu. To u poèetku ostaje kao kakav oseæaj. Ali u trenutku kada se dotaknemo Sunca, to postaje više od oseæaja; Sunce nam isprva deluje sasvim jasno nijansir-ano, barem što se tièe bele boje, i na sunce moramo svesti sve što po svojoj prirodi predstavlja osvetljenost u našem svetu. Mo�emo reæi: ono što nam se javlja kao Sunce, što �ivi kao belo, ali što u isto vreme o�ivljava unutrašnje srodstvo sa svetlošæu, to ima osobenost da nam se u svemu pokazuje putem sebe samog, a ne na isti naèin kao neka spo-ljašnja boja. Jedna spoljašnja boja pokazuje nam se na stvarima. A nešto takvo kakva je belina Sunca koju nam reprezentuje svetlost, ne pojavljuje nam se neposredno na stvarima. Kasnije æemo se upustiti u onu vrstu boje koja se kod papira ili krede ili neèeg sliènog oznaèava kao bela, ali æemo baš tada morati da idemo zaobilaznim putem. Najpre, ako se usudimo da priðemo beloj boji moramo da ka�emo sebi: Belo nas vodi ka svet-losti kao takvoj. Da bismo ovaj oseæaj sasvim izgradili nije potrebno ništa drugo da uradimo, nego samo sebi da ka�emo: Polarna kopija belog je crno.

23

Uopšte više ne sumnjamo u to da je crna boja tmina; na taj naèin æemo veoma lako moæi da identifikujemo belu boju kao svetlinu, kao svetlost kao takvu. Ukratko, kada èitavo posmatranje podignemo do nivoa oseæajnosti, onda æemo i pronaæi unutrašnju vezu izmeðu bele boje i svetlosti. Ta æemo pitanja još dublje razmatrati narednih dana.

Kada sami razmišljamo o svetlosti, i ako pokušamo da se ne dr�imo Njutnovog bauka, veæ stvari posmatramo nepristrasno, onda æemo reæi sebi: Mi veæ vidimo boje. Izmeðu bele koja se pojavljuje kao boja i svet-losti, mora da postoji nešto sasvim posebno. Stoga æemo isprva iskljuèi-ti pravu belu boju. Ali naše je znanje o drugim bojama drugaèije nego o svetlosti kao takvoj. Zapitajte se jednom da li Vi u stvari opa�ate svet-lost. Sigurno je da ne biste ni opazili boje kada niste u osvetljenoj pros-toriji. Svetlost je ta koja Vam omoguæuje da opazite boje; no ipak ne mo�ete reæi da i svetlost opa�ate na isti naèin kao i boje. Pa, svetlost se i sama nalazi u prostoriji u kojoj opa�ate neku boju. Ona se nalazi u biæu svetlosti i omoguæava opa�anje boja. No, mi svetlost ne vidimo na naèin na koji vidimo crvenu, �utu ili plavu boju. Svetlost je svugde gde je osvetljeno, ali samu svetlost mi ne vidimo. Nju moramo fiksirati za nešto ako �elimo da je vidimo. Mora se fiksirati i mora se reflektovati. Boja je na površini stvari, svetlost pak, - ne mo�emo reæi da je ona prièvršæena za nešto - svetlost je nešto skroz - naskrôz fluktuirajuæe. I mi sami kada se jednog jutra probudimo, i kada nas svetlost pro�ima i obasjava, tada se oseæamo kao u svom pravom biæu, oseæamo unutra-šnju srodnost svetlosti sa našim pravim biæem. A kada se noæu probu-dimo u mrklom mraku, oseæamo da ne mo�emo da dopremo do svog pravog biæa, tu smo na neki naèin uvuèeni sami u sebe, ali smo silom prilika postali nešto što se sâmo ne oseæa kao u svom elementu. Takoðe znamo da ono što dobijamo od svetlosti jeste zapravo dopiranje do samog sebe. Nije istina da to ne poseduje slep èovek. On je organizovan na takav naèin, a to zapravo i zavisi od organizacije. Prema svetlosti imamo takav odnos kakav naše Ja ima prema svetu, no ipak ne sasvim isti. Jer ne mo�emo reæi da time što nas svetlost ispunjava dolazimo do Ja. Meðutim, svetlost je neophodna da bi došli do ovog Ja, pošto smo ljudi koji vide.

O èemu se tu zapravo radi? U svetlosti za koju smo rekli da se post-avlja u beloj boji (njihov unutrašnji odnos upravo �elimo i da otkri-jemo) nalazi se nešto što produhovljuje, što nas dovodi do našeg sopst-venog duha. Naše Ja, tj. naše duhovno, je u vezi sa ovom prosve-tljenošæu.

24

Kada uzmemo ovo oseæanje (sve ono što �ivi u svetlosti i boji moramo shvatiti kao oseæanje) onda æemo reæi: To je razlika izmeðu svetlosti i onoga što u Ja �ivi kao duh. No svetlost nam daje nešto od svog sopst-venog duha. Na taj naèin æemo putem svetlosti do�iveti da se naše Ja mo�e zapravo na svetlosti do�iveti iznutra.

Ako sve ovo sa�memo, ne mo�emo reæi ništa drugo sem da je Ja duhovno, ali se mora duševno do�iveti, ono se do�ivljava duševno na taj naèin što se oseæa prosvetljeno. Sada æete videti kako to izgleda kada sve ovo obuhvatimo jednom formulom:

Belo ili svetlost predstavlja duševnu sliku duha.

Prirodno je da sam Vam ovaj treæi korak morao sastaviti iz èistog oseæaja. Pokušajte sada, kada imamo ovu formulu, da se što više udubite u stvar; videæete da neèega zaista ima u tome:

Zeleno predstavlja mrtvu sliku �ivota,

boja breskvinog cveta predstavlja �ivu i prirodnu sliku duše,

bela ili svetlost predstavlja duševnu sliku duha.

A sada preðimo na crnu boju ili tamu. Veæ sami shvatate da o beloj boji i o svetlom, o svetlosti, mogu da govorim u vezi sa njenim meðu-sobnim odnosom s tamom, s crnom. Uzmimo, dakle, sada crnu boju. Pokušajte sada nešto da zapoènete sa crnom bojom, s tamom! Nešto mo�ete zapoèeti. Bez sumnje je veoma lako naæi u prirodi crnu boju kao bitnu osobenost neèega, kao što je zelena boja bitno svojstvo biljaka. Dovoljno je da pogledate samo ugalj. I da biste sebi jasnije predstavili to da je crna boja u vezi sa ugljem, zamislite da ugalj mo�e biti sasvim svetao i proziran: onda bi on svakako bio dijamant. Toliko je crna boja znaèajna za ugalj, da bi on, kada ne bi bio crn nego beo i proziran, bio dijamant. Tako je suštinski bitna ta crna boja za ugalj da ugalj èitavo svoje bivstvo duguje upravo crnoj boji. Dakle, ugalj svoje tamno, crno, ugljeno postojanje duguje upravo crnoj boji u kojoj se pojavljuje. Na isti naèin kao što biljka ima svoju sliku u zelenom, tako i ugalj ima svoju sliku u crnoj boji.

25

Tabla 2

Tabla 2

Smestite sada sebe samog u crno sve je oko Vas apsolutno crno - crna tama - tu, u toj crnoj tami, jedno fizièko biæe ne mo�e ništa uèiniti. Kada biljka postaje ugalj iz nje se potiskuje �ivot. Dakle, crna boja veæ pokazuje da joj je �ivot stran, da joj je on neprijatelj. To se pokazuje na primeru uglja, jer kada se biljka ugljeniše postaje crna. �ivot? U crnoj boji se ne mo�e ništa uèiniti. Duša? Ona išèezne kada je ovo strašno crno u nama. No duh cveta, duh mo�e prodreti kroz to crno, duh mo�e tu unutra da deluje.

Mo�emo reæi: Kada belu površinu oslikavate crnom bojom, onda tom crnom bojom (pokušajte samo jednom da doka�ete crno-belu-um-etnost; tj. svetlo-tamno na podlozi; još æemo se vratiti na to) zaista unosite duh u ovu belu površinu. Upravo potezom crne boje, crnom površinom produhovljavate belu boju. Duh mo�ete uneti u crnu boju. Meðutim, to je i jedino što se mo�e uneti u crnu boju. Time dobijate formulu:

Crno predstavlja duhovnu sliku mrtvog.

Sada smo u vezi sa objektivnom suštinom boja dobili jedan èudan kru�ni tok. Ako sebi predstavimo ovaj kru�ni tok, uvek pred sobom u boji vidimo sliku. Boja zapravo nije ništa realno, veæ je samo slika. Jednom je slika mrtvog, jednom slika �ivota, slika duše, slika duha (vidi crte�). Kada tako idemo u krug dobijamo sledeæe: crna boja - slika mrt-vog; zelena - slika �ivota; boja breskvinog cveta - slika duše, bela boja - slika duha. I ako bih hteo za sve to da naðem reè koja opisuje odgovara-juæe svojstvo - a to je pridev, onda od prethodno navedenog proistièe sledeæe: crno je duhovna slika mrtvog; zeleno je mrtva slika �ivota; boja breskvinog cveta je �iva slika duše; bela je duševna slika duha.

U ovom krugu dobio sam moguænost da skrenem pa�nju na osnovne boje: crnu, belu, zelenu i boju breskvinog cveta i to na taj naèin da mi prethodno pomenuto daje pridev za sledeæe: crno je duhovna slika mrtvog; zeleno je mrtva slika �ivota; boja breskvinog cveta je �iva slika duše; belo je duševna slika duha.

Uzmem li dakle carstvo prirode: carstvo mrtvog, carstvo �ivog, carstvo duše, carstvo duha, onda se uzdi�em - isto kao što se od mrtvog uzdi�em do �ivog, do duševnog; duhovnog - tako se uzdi�em i ovde: crno, zeleno, boja breskvinog cveta, belo. Vidite, isto kao što se istinski mogu uzdignuti od mrtvog kroz �ivot do duševnog i duhovnog, i kao

26

Tabla 2

Tabla

što tu imam istinski svet oko sebe, tako istinski imam i svet oko sebe u njegovim slikama i to tako što se uzdi�em od crne preko zelene i boje breskvinog cveta do bele. Zaista, to je toliko stvarno, kao što su i Konstantin i Ferdinand i Felix, itd. stvarni preci, kao što se mogu uzdiza-ti kroz ovo rodoslovno stablo, isto tako stvarno mogu se uzdizati kroz slike i dobiæu slike ovog rodoslovnog stabla. Dok god je èovek duhovno biæe pred sobom imam jedan svet: mineralno, biljno, �ivoti-njsko, duhovno carstvo. Uzdi�em se kroz stvarnosti; no sama priroda mi daje slike tih stvarnosti. Priroda oslikava sebe samu. Obojeni svet nije stvar-nost, obojeni svet je veæ u prirodi i sam slika: a slika mrtvog je crna boja, slika �ivog je zelena, slika duševnog je boja breskvinog cveta, slika duha je bela boja.

Ovo nas uvodi u boju u odnosu na njenu objektivnost. To smo mor-ali danas zakljuèiti da bismo mogli da idemo dalje, kako bismo i prodrli u prirodu boje, u njenu suštinu. Jer ništa ne vredi kada se ka�e da je boja subjektivni utisak. To je za boju sasvim svejedno. Zelenoj je sasvim sve-jedno da li se tu prolazi, ili smo se izbeèili na nju; meðutim, nije joj svejedno, kada �ivot daje sebi svoju sopstvenu boju i kada se on prov-laèi kroz mineralno i u cvetu se pojavljuje kao obojeno itd.; kada se �ivot pojavi u svojoj sopstvenoj boji, on se spolja mora oslikati kao zelen. I to je nešto što je objektivno. Da li zurimo u to ili ne, to je nešto sasvim subjektivno. Ali objektivno je da se �ivot, kada se pojavljuje kao �ivot, mora pojaviti u zelenoj boji, on se mora naslikati kao zelen.

Da, to je ono što sam danas hteo da ka�em… [praznina u tekstu].Dakle, sutra u pola devet nastavljamo sa daljim predavanjima o

uèenju o bojama.

27

Tabla 2

O B I Æ U B O J A

Drugo predavanje, Dornah, 7. maj 1921.

Slikovno biæe i sjajno biæe boja

Juèe smo pokušali da na neki naèin obuhvatimo biæe boja i na tom putu smo pronašli: belu, crnu, zelenu i boju breskvinog cveta. I pro-našli smo ih tako da mo�emo reæi: Ove boje su slike, i one su prisutne unutar sveta s karakterom slike. No, videli smo da se govori o tome da nešto drugo mora na neki naèin da uhvati ono suštinsko kako bi nastao slikovni karakter boje. Videli smo npr. da mrtvo mora da uhvati �ivo, da bi u mrtvom onda nastala slika �ivota - zelena boja. Danas bih još jed-nom pošao od onoga što smo juèe dobili kao rezultat i to tako što æemo uspostaviti razliku izmeðu onoga koji prima i onoga koji daje, onoga u kome se stvara slika i onoga koji napušta sliku. Sada æu Vam prikazati sledeæe stepenovanje: Razlikujem - razumeæete izraz kada uzmete u obzir sve ono što smo juèe uèinili -, dakle, razlikujem onoga koji baca senku i onoga koji svetli. Ako je taj koji baca senku - duh, onda duh prima ono što mu se dobacuje; ako je onaj koji baca senku duh i ako je onaj koji svetli - èini se da je to protivreèno, ali zapravo nije -, i ako je onaj koji svetli mrtvo, onda se u duhu gradi kao slika mrtvog, kao što smo videli, crna boja [pogledaj šemu]. Ako je onaj koji baca senku mrtvo i ako je onaj koji svetli �ivo, kao kod biljaka, onda se, kao što smo videli, obrazuje zelena boja. Ako je onaj koji baca senku �ivo, a onaj koji svetli duševno, onda se, kao što smo videli, kao slika obrazuje boja breskvinog cveta. Ako je onaj koji baca senku duševno, a onaj koji svet-li duh, onda se kao slika obrazuje bela boja.

Dakle, primeæujete da smo dobili ove èetiri boje s karakterom slike. Tako da mo�emo reæi: Imamo onoga koji baca senku, onoga koji svetli i dobijamo sliku. Ovde, znaèi, dobijamo èetiri boje - samo što morate i belu i crnu da raèunate kao boje - ovde dobijamo èetiri boje sa slik-ovnim karakterom: crnu, belu, zelenu, boju breskvinog cveta.

28

Onaj koji baca senku Onaj koji sija SlikaDuh Mrtvo CrnaMrtvo �ivo Zelena�ivo Duševno Boja breskvinog cvetaDuševno Duh Bela

E pa kao što znate, postoje i druge takozvane boje za koje takoðe moramo pronaæi njihovo biæe. Njega æemo pronaæi tako što se neæemo slu�iti apstraktnim pojmovima, nego æemo se uz pomoæ oseæaja pribli�iti èitavoj stvari, i onda æete videti da smo došli do izvesnog oseæajnog shvatanja drugih boja, kada sebi predstavimo sledeæe.

Zamislite mirnu belu boju. �elimo da ovu belu, ovu mirnu belu boju, osvetlimo razlièitim bojama sa dve razlièite strane. S jedne strane æemo osvetliti ovu mirnu belu �utom bojom; a sa druge strane plavom. Dakle, morate sami sebi da predstavite da ovde imamo mirnu belu i da æemo ovu mirnu belu boju - to mo�e da bude i umirujuæe bela prostorija - s jedne strane osvetliti �utom, a sa druge strane plavom bojom. Tada dobijamo zelenu. [nacrtano je].

Dakle, na ovaj naèin dobijamo zelenu boju. Mi zaista moramo ovaj postupak sebi staviti taèno pred dušu: Imamo mirnu belu koju æemo sa obe strane osvetliti, i to sa jedne �utom, a s druge strane plavom i dobiæemo zelenu boju, koju smo veæ pronašli na drugi naèin.

Vidite, kada se kreæemo kroz �ivo nastajanje boje ne mo�emo na isti naèin na koji smo tra�ili zelenu boju da tra�imo i boju breskvinog cveta. Boju breskvinog cveta moramo tra�iti na neki drugi naèin. Ako za�elimo da je pronaðemo, mogli bismo to uraditi na sledeæi naèin. Zamislite sada ovu situaciju: Ovde æu naslikati crnu boju, ispod nje belu, zatim opet crnu, pa belu i sve tako dalje, crnu, belu …. Meðutim, zamislite sada da ova crna i bela boja ne miruju, nego se kreæu, slivaju jedna u drugu. Dakle, to bi bilo suprotno od onog gore navedenog: tamo sam imao mirnu belu boju, koju sam osvetlio s obe strane tako da je samo osvetljen-je bilo neprekidno delatno s leve i desne strane (�uta i plava). Sada uzimam crnu i belu. Sigurno je da to sada ne mogu odmah naslikati, ali zamislite da se ove dve boje slivaju jedna u drugu. I kao što sam ranije s leve i desne strane osvetljavao �utom i plavom, zamislite onda da kroz ovu neprestanu igru crne i bele boje bljesne, sine, crvena boja. Dobio bih nešto kada bih jednostavno razmazao boje. Kada bih mogao da iza-

29

Tabla 3

Tabla 3gorepoludesno

Tabla 3gore sredina

berem pravu nijansu, onda bih u ovim prelivima crne i bele boje, koje sam osvetlio crvenom, dobio boju breskvinog cveta.

Vidite kako moramo da tra�imo sasvim razlièite naèine za dobijanje boja. Jednom moramo uzeti mirnu belu boju - dakle u skali koju ovde veæ imamo, moramo jednu od slikovnih boja uzeti kao osnovu, a dve druge boje koje još nemamo moramo osvetliti. Meðutim, ovde moramo drugaèije postupiti. Ovde moramo uzeti dve boje koje imamo - crnu i belu, moramo ih pokrenuti, a onda moramo uzeti boju koju još nismo imali, naime crvenu boju, i njome osvetliti belu i crnu koje se kreæu. Time primeæujete još nešto dok posmatrate �ivot. Zeleno sreæete u prirodi; boju breskvinog cveta zapravo sreæete samo - po mom mišljenju, kao što sam juèe objasnio -, samo kod sasvim zdravog èoveka, zdravog duševnog èoveka u njegovom organizmu. Rekao bih da u slikarstvu ne dobijamo tako lako moguænost da predstavimo ovu nijansu boje. Jer vidite i sami, ona bi se u stvari mogla predstaviti samo onda kada bi pokrenuli belu i crnu, a onda ih osvetlili crvenim sjajem. Dakle, morao bi se zapravo naslikati èitav proces. Taj proces se odvija i u ljudskom organizmu; u njemu nikada nema mira, sve je u pokretu i samim tim upravo u inkarnatu nastaje ova boja o kojoj govorimo. Meðutim, ovu boju mo�emo samo pribli�no dostiæi. Samim tim je i veæina portreta zapravo samo maska, jer se dakle ono što zaista postoji kao inkarnat, u osnovi mo�e prikazati samo pribli�no uz pomoæ razlièitih pokušaja; meðutim, tu boju bismo mogli dostiæi samo kada bi imali neprestano slivanje crne i bele boje koje bi prozraèili, osvetlili, crvenom.

Pokazao sam Vam iz same suštine stvari bitnu razliku u odnosu na obojeno. Pokazao sam Vam kako se mo�emo slu�iti bojama koje imamo kao slikovne boje; kako jednom mo�emo da upotrebimo mirnu belu boju, i na taj naèin što je dvema bojama koje još nemamo osvetljavamo, dobijamo drugu slikovnu boju, zelenu.

Dakle, mo�emo uzeti i dve boje, belu i crnu, koje se pokreæu jedna u drugoj, i njih osvetliti bojom koju još nemamo i dobijamo drugu boju, boju breskvinog cveta. Znaèi na sasvim razlièiti naèin dobijamo zelenu i boju breskvinog cveta. Jednom nam je kao sjaj potrebna crvena, drugi put �uta i plava. Sada æemo moæi i dalje da idemo ka biæu obojenog, ako razmislimo još o neèemu.

Ako uzmemo u obzir boje koje smo juèe pronašli, onda mo�emo reæi sledeæe: Zelena nam dopušta, zapravo uvek putem svog sopstvenog biæa, da se njom bavimo u odreðenim granicama. Zelena se na neki

30

naèin ogranièava; nama nije antipatièno kada obojimo neku površinu zelenom i ogranièimo je. No, zamislite da ste to uradili s bojom breskvi-nog cveta. Sigurno je da se to ne mo�e spojiti sa slikarskim oseæajem: ogranièena boja breskvinog cveta. Ova boja se mo�e preneti zapravo samo kao raspolo�enje, a da se ne reflektuje na granice, da se ni ne pomišlja na to da postoje granice. To se veæ mo�e i do�iveti, kada se poseduje oseæaj boje. Na primer, pomislite na nešto zeleno: mogu se zamisliti kartaški stolovi presvuèeni zelenom bojom. Pošto je kartanje ogranièeno pedantna delatnost, nešto u suštini malograðansko, lako se nešto ovako mo�e zamisliti - prostorija sa zeleno presvuèenim stolovi-ma. Ali mislim da bi èovek naprosto pobegao, kada bi ga neko pozvao na partiju taroka, a da su stolovi pritom presvuèeni u lila. Meðutim, u jednoj lila sobi na primer, u kojoj je èitav nameštaj tapaciran u lila, u njoj bi se moglo, rekli bismo, govoriti mistièno, u najboljem i najgorem smislu. Boje u ovakvom kontekstu nisu doduše antimoralne, ali su amoralne. Dakle primeæujemo da iz prirode same boje nešto sledi, da boje imaju unutrašnji karakter na osnovu kojeg se i zelena mo�e ogranièiti, a lila boja breskvinog cveta tj. inkarnat mogu se rasplinuti u neodreðenom.

Pokušajmo sada da sa ove taèke gledišta obuhvatimo boje koje nam juèe nisu stupile pred dušu. Uzmimo �utu boju. Uzmimo èitavo unutrašnje biæe �ute boje kada neku površinu obojimo ovom bojom. Pa vidite i sami, �uta boja na površini koja je ogranièena, zaista odbija, u principu je to nepodnošljivo, za nekoga ko poseduje oseæaj za umet-nost. Duša ne podnosi �utu površinu koja je ogranièena. Onda se mora-ju ti granièni delovi obojiti manje �uto, zatim još slabije �uto, ukratko, u sredini se mora imati puno �uta, koja æe da isijava ka slaboj �utoj boji [nacrtano je]. U osnovi se �uta ne mo�e zamisliti nikako drugaèije, kada èovek �eli da je oseti iz njenog sopstvenog biæa. �uta mora da zraèi, ona u sredini mora biti punija, mora da zraèi, mora da se širi, a prilikom širenja mora da postaje sve manje zasiæena, mora da postaje slabija. To je, rekao bih, tajna �ute boje. Kada bi ogranièili �utu boju to bi bilo isto kao kada bi hteli da ismejemo biæe �ute boje. Èovek je uvek odgovoran za to kada se ogranièi �uta boja. Ne govori �uta da treba da se ogranièi, jer ona ne �eli da bude ogranièena, ona �eli nekuda da zraèi. Doduše uskoro æemo pogledati jedan sluèaj u kome �uto dozvoljava da bude ogranièeno, ali æe nam upravo taj sluèaj pokazati kako je nemoguæe

31

Tabla 3ispodbojabreskvi-nog cveta

Tabla 3goredesno

ogranièiti �utu kao takvu, uzimajuæi u obzir njeno unutrašnje biæe. Ona �eli da zraèi.

Meðutim, uzmimo plavu boju. Zamislite plavu površinu - ravnomer-no obojenu. Mo�e se zamisliti takva plava ravnomerno obojena površina, ali u njoj ima nešto što nas vodi u vanljudsko. Kada Fra Anðeliko ravno-merno oslikava površinu plavom bojom, on na neki naèin priziva nadzemaljsko u zemaljsku sferu. U tom sluèaju on sebi mo�e i da doz-voli da ravnomerno oslika površinu plavom bojom, kada pušta da nadzemaljsko prodire u zemaljsko. On ne bi dopustio da u sferi ljud-skog ima ujednaèenu plavu površinu; jer plava kao takva svojim sopst-venim biæem, svojim karakterom, ne dopušta glatku plavu površinu. Tu mora da se umešalo neko bo�anstvo, ako je plava boja zaista ravnomer-no obojena. Plava boja je po svom biæu èista suprotnost od �ute. Naime, ona zahteva da sa ruba zraèi ka unutra. Ona zahteva da na rubu bude najzasiæenija, a ka unutrašnjosti sve manje [nacrtano je]. Kada plavu nacrtamo na krajevima, zasiæenije (jaèe), a u unutrašnjosti manje zasiæeno, onda se plava nalazi u svom prasvojstvenom elementu. Time se i razlikuje od �ute. �uta te�i da je u sredini najzasiæenija, a onda se gubi prema rubu. Plava se zgušnjava na svojim granicama, teèe u sebi samoj, da bi tako napravila neku vrstu nasipa oko svetlije plave. Time se ova plava otvara u svojoj prasvojstvenoj prirodi.

U svim ovim sluèajevima dolazimo do, rekao bih, oseæaja, èe�nji koje duša ima kada se susreæe s bojama. I kada su oni ispunjeni, tj. kada im slikar zaista izaðe u susret, dakle kada on slika tako da slika iz same boje, ono što boja sama zahteva, kada on dakle misli: sad si umoèio èetkicu u zeleno, sad moraš biti pomalo i malograðanin i naneti zelenu boju s oštrim dlaèicama; kada misli: Sada slikaš �utom, koju moraš pustiti da zraèi, te se moraš premestiti u duh, u duh koji zraèi, kada slikar dok slika plavom misli: Uvlaèim se u sebe samog, uvlaèim se u sopstvenu unutrašnjost i oko sebe na neki naèin stvaram koru, tako i slikam dajuæi plavoj neku vrstu kore - onda on i �ivi u unutrašnjosti boje, onda na slici i slika ono što duša zapravo mora da �eli kada se predaje biæu boje.

Kada se zaðe u umetnost mora se uzeti u obzir ono što modifikuje èitavu stvar. Ovde Vam crtam krugove koje æu obojiti. Ovde se naravno mogu nacrtati i druge figure, drugi prikazi. Tada bi se npr. kada se poèinje crtati �uta, rekli bismo, prvo crta nekako usko, a onda se proširuje, te æe �uta na poèetku drugaèije da zraèi nego kasnije, kada se proširi. No �uto uvek mora da nadsja nešto drugo,

32

Tabla 3sredins

desno

Tabla

dok plava uvek mora biti smeštena na jedno mesto gde se stvari na neki naèin skupljaju u sebi samima. Crvena boja, rekao bih, predstavlja

izmirenje ove dve.Mo�emo crvenu boju potpuno obuhvatiti na nekoj površini. Najbolje

æemo obuhvatiti crvenu, ako je razlikujemo od boje breskvi-nog cveta u kojoj se štaviše, kao što smo ranije videli, ona na neki naèin nalazi kao sjaj. Uzmite sada obe nijanse jednu pored druge, pribli�nu boju breskvi-nog cveta i crvenu. Ako dopustite da crvena boja svojim biæem zaista deluje na dušu, kako Vam je onda? Da li se oseæate tako da ka�ete sebi: Ova crvena deluje na mene kao mirno crvenilo. Što se tièe boje breskvi-nog cveta, to nije sluèaj. Ona �eli da se razdvoji, �eli dalje da se proširi [nacrtano je]. To je fina razlika izmeðu crvene i boje breskvinog cveta. Boja breskvinog cveta te�i da se razlije, �eli da postane sve tanja i tanja sve dok ne ispari. Crvena boja ostaje, ali deluje samo kao površina; ona ne �eli da zraèi, niti da ukrašava; ne �eli da zraèi niti da se zgusne, ona ostaje; ostaje u mirnom crvenilu; neæe da se raziðe, ona opstaje. Lila boja breskvinog cveta, inkarnat, zapravo se ne odr�ava, ona �eli da je uvek iznova oblikuju jer hoæe da ispari. To je razlika izmeðu ove boje breskvinog cveta koju smo veæ imali i crvene boje koja spada u one boje koje još nismo imali. Meðutim, sada imamo zajedno tri boje: plavu, crvenu i �utu.

Juèe smo pronašli èetiri boje: crnu, belu, boju breskvinog cveta i zelenu, sada se ispred nas nalaze crvena, plava i �uta i pokušali smo da se oseæajno u�ivimo u ove tri boje, i da vidimo kako te boje utièu na druge: pustili smo crvenu da utièe na crnu i belu koje su u pokretu; �utu i plavu na mirnu belu, i lako æemo pronaæi razliku, ako se upusti-mo u ono što nam je stupilo pred dušu. Kod boja koje smo juèe pronašli nemamo moguænost da napravimo takvu razliku koju smo sada napravi-

33

Table 3+4

Tabla 4gore levoi polulevo

li kod �ute, plave i crvene. Danas smo bili primorani da pustimo da se crna i bela, u sebi konsolidirane, pretapaju jedna u drugu, pošto smo stvarali boju breskvinog cveta. No morali smo to uèiniti jer su crna i bela slike koje se mogu pretapati jedna u drugu, te i mi to moramo dopustiti. I boju breskvinog cveta moramo pustiti. Ona isparava sama od sebe, a mi ne mo�emo s njom ništa zapoèeti, nemoæni smo pred njenim nestajanjem. Ali ni ona sama ne mo�e ništa da uèini: u njenoj prirodi je da tako išèezava. U prirodi zelene boje je da sebi stvara granice. Meðutim, boji breskvinog cveta ne uspeva da samu sebe diferencira veæ ona ostaje ista kao crvena. Ona ne �eli da se diferencira, jer bi se ona i kao takva uzdigla i isparila. Ona bi odmah našla ravnote�u. Ako zamis-lite boju breskvinog cveta i na njoj takve grumene [nacrtano je], to bi bilo grozno, zar ne! Ona bi smesta te grumene rastvorila, jer boja breskvinog cveta stremi ka istovetnom, ujednaèenom skladu. Ako bi u zelenoj boji bila još jedna druga zelena, to je onda stvar za sebe. Zelena je takva da �eli da bude ravnomerno naslikana i da se ogranièi. Ne mo�emo da zamislimo svetleæu zelenu boju. Zar ne, mo�ete da zamis-lite zvezdu koja svetli, ali svetleæu �abu ne mo�ete; bilo bi to sasvim protivreèno �abi; ako bi svetlela. E pa, to je sluèaj i sa bojom breskvinog cveta i sa zelenom.

Ako �elimo da spojimo crnu i belu boju, onda ih moramo pustiti da se slivaju jedna u drugu kao slike i to kao slike koje se kreæu. To je sas-vim drugaèije kod ove tri boje koje smo danas pronašli.

Videli smo: �uta po svojoj prirodi na rubovima postaje sve slabija i slabija, ona �eli da zraèi; plava �eli da se zaustavlja u sebi, dok crvena �eli da ostane ista, da nema granice, ali da deluje kao ujednaèeno mirna crvena boja. Ona ne �eli, ako se smem tako izraziti, ni da zraèi niti da se zaustavlja, ona �eli da u sebi ravnomerno deluje, �eli da dr�i sredinu izmeðu zraèenja i zgušnjavanja i izmeðu zgušnjavanja i razlivanja. To je biæe crvene boje.

Dakle vidite, postoji osnovna razlika izmeðu onoga što u neku ruku ili miruje ili se pokreæe, miruje kao zelena ili se pokreæe kao lila, i onoga što je zatvoreno kao crna i bela boja. Ako �elimo nekako da sastavimo te boje, moramo ih sastaviti kao slike. Kod ostalih boja koje smo pronašli, kao što su crvena, �uta i plava (crvena, �uta i plava po svojoj delatnosti, unutrašnjoj pokretljivosti), one se razlikuju od unutrašnje pokretlji-vosti lila boje. Lila �eli da se rastopi (to nije unutrašnja pokretljivost), ona �eli da išèezne. Crvena je doduše mirna, to je pokret koji se umirio,

34

Tabla 4sredina

polulevo

meðutim mi ne mo�emo da se umirimo na jednoj taèki, kada posma-tramo ovu boju: �elimo da crvena bude kao površina, kao ravnomerna površina, ali bez granica. Kod �ute i plave smo videli kako te�e da se diferenciraju jedna u drugoj.

Crvena, �uta i plava su drugaèije nego crna, bela, zelena i boja breskvinog cveta. To vidite iz ovoga: crvena, �uta i plava imaju, za raz-liku od boja koje imaju slikovni karakter, one imaju jedan drugaèiji karakter, i ako uzmete u obzir ono što sam rekao o njima, onda æete uvideti da je opravdana reè koju upotrebljavam za drugaèiji karakter ovih boja. Crnu, belu, zelenu i boju breskvinog cveta nazvao sam slika-ma, slikovnim bojama. Boje: �utu, crvenu i plavu zovem sjajnim bojama. Crna, bela, zelena i boja breskvinog cveta nastaju kao slike. U �utoj, plavoj i crvenoj stvari zablistaju; stvari pokazuju svoju površinu, one sjaje. To je biæe i razlika u obojenom:

Crna, bela, zelena i boja breskvinog cveta imaju slikovni karakter, one nešto oslikavaju. U �utoj, plavoj i crvenoj nešto sija.

�uta, plava, crvena: to je spoljašnja strana suštinskog. Zelena, boja breskvinog cveta, crna, bela su uvek baèene slike, one su uvek nešto sa senkom.

Mo�emo zakljuèiti: crna, zelena, boja breskvinog cveta i bela boja su u najširem smislu boje senke. Senka duha u duševnom je bela boja. Senka mrtvog u duhu je crna boja. Senka �ivog u mrtvom je zelena boja. Senka duševnog u �ivom je boja breskvinog cveta. Senke ili slike su nešto srodno.

Nasuprot ovome, u plavoj, crvenoj, �utoj imamo posla s neèim što svetli, a ne sa senkom, sa neèim kod èega se biæe javlja spolja. U prethod-nom sluèaju imali smo slike ili senke. Nasuprot tome, u crvenoj, plavoj i �utoj boji imamo nešto što predstavlja modifikaciju svetleæeg. Zbog toga ih nazivam sjajem. U njima na neki naèin zasijaju, zablistaju stvari. Zbog toga ove boje po svom sopstvenom biæu u sebi sadr�e prirodu svetleæeg: �uta sija prema spolja, plava sija ka unutra - ona skuplja svoje zrake, crvena ima u sebi neutralizaciju obe pomenute boje - ona ravno-merno zraèi. Kada ovo ravnomerno zraèenje osvetljava belu i crnu koje se pokreæu, onda nastaje boja breskvinog cveta. Kada u mirno belo s jedne strane sija �uta, a s druge plava, onda nastaje zelena boja.

Vidite, ovde se sreæu stvari koje fizika - mo�ete uzeti u obzir sve što fizika danas daje o bojama - haotièno, sasvim haotièno meša. Tu se jed-nostavno zapisuje skala: crvena, narand�asta, �uta, zelena, plava, indi-

35

go, ljubièasta. Ne misli se o tome šta se tu meša: u crvenoj recimo sjaj. Ako idemo redom skalom, videæemo da ono što sija nestaje sve više i više i tada ulazimo u jednu boju, u sliku, u boju senke - zelenu. Buduæi da prelazimo na plavu boju, opet sti�emo do sjaja, ali koji je sada supro-tan od ovoga, dolazimo do sjaja koji se zaustavlja. Potom moramo pot-puno izaæi van granica fizièkog, izvan obiène skale boja, da bi došli do onoga što se zapravo ne mo�e nikako drugaèije zamisliti nego u pokre-tu. Kada crvena osvetli, zablista na crnoj i beloj, onda nastaje boja breskvinog cveta.

Ukoliko uzmete uobièajenu šemu fizièara, onda morate reæi: Pa da, crvena, narand�asta, �uta, zelena, plava, indigo, ljubièasta. Vidite, ovde izlazim iz jednog sjaja, ulazim u pravu [slikovnu] boju, zatim opet pro-lazim preko sjaja da bih tek sada [opet] došao do [slikovne] boje.

E, kada bih sada tu traku okrenuo da ne bude onako kao što je na fizièkom planu veæ onako kako je u sledeæem, višem svetu, kada bih toplu stranu spektra i hladnu stranu spektra okrenuo tako da bih to zapravo naslikao ovako [pogledati crte�]: crvena, narand�asta, �uta, zelena, plava, indigo, ljubièasta; kada bih ono što je kod trake boja rasprostranjeno po jednoj liniji spojio, onda bih dobio [go-re] moju boju breskvi-nog cveta. Dakle, opet se vraæam boji. Boja gore, boja dole, sjaj desno, sjaj levo; samo su još kao tajanstvene ostale osnova za druge boje, crna i bela boja. Vidite, kada bih sada s belom bojom išao [odoz-do na gore], ona bi se zaustavila u zelenoj, i tu bi se susrela s crnom [odozgo na dole] i u sre-dini bi se one sukobile: putem crvenog sjaja one æe dobiti boju breskvi-nog cveta. Dakle moram da zamislim belu i crnu boju koje zahvataju jedna drugu i stapaju se jedna u drugu, i na taj naèin æu

36

Tabla 4levo

Tabla 4krug

Tabla 4

dobiti komplikovani sastav boja koji bojama odgovara mnogo više od onoga što mo�ete naæi u knjigama fizike.

Dakle ka�emo sjaj, no sjaj nam pokazuje da nešto sija. Šta to onda sija? Pa vidite, kada imamo �utu boju, onda je potrebno samo sledeæe - ali to morate ispitati samo oseæajem, a ne putem apstrakovanog razuma - dakle, morate to sebi staviti pred dušu, potrebno je dakle da sami sebi ka�ete: Kada prihvatam �utu boju, ona me zapravo tako pogaða da nas-tavlja da �ivi u meni. �uta nastavlja da �ivi u meni. Razmislite, �uta nas èini vedrim. A biti vedar znaèi u osnovi ispuniti se veæom unutra-šnjom duševnom �ivahnošæu. Mi dakle, zahvaljujuæi �utoj boji, postajemo bli�i svome Ja. Drugim reèima, postajemo produhovljeni. Ako dakle uzmemo �utu u njenom prabiæu kako se ona rasplinjava ka spo-ljašnosti, i kada zamislite da ona dakle sija, jer je sama po sebi sjaj, i kada u Vašoj unutrašnjosti zasija kao duh, onda æete morati reæi:

�uta boja je sjaj duha. Plava, ona što se sa�ima, zgušnjava u sebi samoj, što se sama u sebi

odr�ava, plava je sjaj duševnogCrvena, to ravnomerno ispunjavanje prostora, to je sjaj �ivog.Zelena je slika �ivoga, a crvena je sjaj �ivog. To Vam se veoma lepo

pokazuje kada pokušate da pogledate crvenu boju na beloj površini, prilièno zasiæenu crvenu; potom brzo sklonite pogled i vidite zelenu boju kao kopiju, istu površinu kao zelenu kopiju. Crvena zraèi u Vama, ona stvara svoju vlastitu sliku u unutrašnjosti. No, šta je slika �ivog u unutrašnjosti. Morate je umrtviti da biste dobili sliku. Slika �ivog je zel-ena boja. Nije uopšte èudno da crvena kao sjaj, kada sija u Vama, daje zelenu kao svoju sliku.

Dakle ovako dobijamo upravo ove tri sasvim razlièite prirode boja. To su aktivne prirode boja. To je ono što sija, što je na neki naèin u svom biæu diferencirano; ostale boje su mirne slike. Ovde imamo nešto što ima svoju analogiju u kosmosu. U kosmosu imamo suprotnost zodi-jaèkih slika koje su mirne slike, i ono što diferencira kosmos u vidu planeta. To je samo poreðenje, ali poreðenje koje je zaista obrazlo�eno. Mo�emo reæi: u crnoj, beloj, zelenoj i boji breskvinog cveta imamo nešto što deluje kao umirujuæe. Èak i kada se kreæu, kada se stapaju jedna u drugu, èak i onda su u unutrašnjosti mirne, kao kod crno-bele u boji breskvinog cveta. U tri nijanse boja, u crvenoj, �utoj i plavoj, imamo nešto što se unutra pokreæe, nešto planetarno. Zvezde nekret-nice u crnoj, beloj, boji breskvinog cveta i zelenoj, planetarno u �utoj,

37

Tabla 4

Tabla 4desno

plavoj i crvenoj. �uta, plava i crvena nijansiraju druge boje. �uta i plava nijansiraju belu u zelenu boju; crvena nijansira boju breskvinog cveta i to tako što osvetljava belu i crnu koje deluju jedna u drugoj.

Ovde upravo vidite kosmos boja. Vidite svet kao boju u njenom meðusobnom delovanju i vidite da zaista moramo priæi bojama ako hoæemo da izuèavamo zakonitost obojenog. Mi ne treba da skrenemo sa boje na nešto drugo, veæ moramo da ostanemo u samoj boji. I ako shvatamo boje onda sti�emo do toga da u samim bojama vidimo ono što predstavlja njihov meðusobni odnos, ono što u njima sija, svetli, ono što baca senku i daje sliku.

Razmislite šta to znaèi za umetnost. Imamo umetnika koji zna da kad ima �utu, plavu i crvenu tad na svoju sliku treba da doèara nešto što po svojoj unutrašnjosti ima aktivni karakter, što samo sebi daje karakter. A ako on na crnoj i beloj radi sa bojom breskvinog cveta i zelenom bojom, tada zna da veæ u boji daje karakter slike. Jedno ovakvo uèenje o bojama je po svojoj prirodi tako �ivo da mo�e neposredno preæi iz duševnog u umetnièko. Na ovaj naèin æete obuhvatiti biæe boje tako da po samoj boji prepoznate, takoreæi, šta ona �eli: Prepoznaæete da �uta zapravo �eli da u sredini bude zasiæena, a da se ka krajevima razliva, jer to pred-stavlja njenu sopstvenu prirodu i znaæete da morate nešto da uèinite ako �elite da fiksirate �utu boju, ako negde po�elite da imate ravno-mernu �utu površinu. A šta æete to uèiniti? Pa ovako, nešto mora da uðe u �utu, nešto što �utoj boji oduzima njen karakter, njenu sopstvenu volju. �utu treba uèiniti teškom. Kako se �uta mo�e uèiniti teškom? Tako što æe se u nju uneti nešto što æe joj dati te�inu. Postaæe zlatna. Time ste �utu boju lišili �ute, na neki naèin ste ostavili �utu, ali ste joj oduzeli njeno biæe. Neka Vam pozadina neke slike bude zlatna, tada je smete ravnomerno naneti po površini, meðutim, �utoj ste dali te�inu, unutrašnju te�inu. Oduzeli ste joj njenu sopstvenu volju. Vi je èvrsto dr�ite u sebi.

Zato su stari slikari, koji su za takve stvari imali oseæaj, jednostavno znali da se u �utoj boji nalazi sjaj duha. Dakle, gledali su ka duhovnom, ka sjaju duha u �utoj boji. Meðutim, �eleli su da imaju duh ovde, na zem-lji. Morali su joj dati te�inu. Ako im je podloga, kao kod Èimabue, bila zlatna, onda su duhovnom davali stan na zemlji, onda su na slici, na neki naèin, predstavljali nebesko. I oblici su smeli izlaziti iz te zlatne pod-loge, smeli su se razvijati na zlatnoj podlozi kao nešto što je tvorevina duha. Ove stvari upravo zbog toga imaju neku unutrašnju zakonitost.

38

Dakle primeæujete, kada s �utom postupamo kao s bojom, onda ona �eli od sebe same da u sredini bude zasiæena i da se rastapa ka rubu. Ako �elite da je ravnomerno zadr�ite na površini, onda je morate metaliz-irati. I time dolazimo do pojma metalizirane boje i pojma boje zadr�ane u materiji o kojima æemo onda sutra govoriti.

Dakle vidite, boja se najpre mora obuhvatiti u svom trenutnom kara-kteru, a tek onda se boja mo�e obuhvatiti na telesnom, na spoljnim stvarima. I o tome æemo govoriti sutra.

Vidite time je istovremeno otvoren put onome što sam tumaèio, put spoznaje: materijalnog u bojama u traci boja jednog fizièara. U princi-pu to ide i levo i desno u beskonaènost, što znaèi u neodreðeno. U duši i duševnom sve se sa�ima. Zato moramo sa�eti traku boja. Stoga mora-mo obuèavati sebe da ne vidimo samo boju breskvinog cveta, nego i ono pokretno u inkarnatu, obuèavati se da nam se inkarnat ne poka-zuje samo na èoveku, nego da u njemu i �ivimo, da oseæamo ispunjenje našega tela našom dušom i kao inkarnatom, jer je onda ovo ulaz, vrata ka duhovnom svetu; tada ulazimo u duhovni svet. Boja je ta koja se spušta do površine tela, ona je ta koja uzdi�e èoveka od materijalnog i vodi ga u duhovno.

Kao što sam veæ rekao, o tome æemo sutra dalje razgovarati.

O B I Æ U B O J A

Treæe predavanje, Dornah, 8. maj 1921.

39

Boja i materija - slikanje iz boje

Obojeno smo razlikovali tako što smo iz biæa boja dobili crnu, belu, zelenu i boju breskvinog cveta i to kao slike unutar obojenog biæa kao takvog, i morali smo da od ovog slikovnog biæa boje razlikujemo ono što sam ja oznaèio kao sjajno biæe boje i šta sreæemo u plavoj, �utoj i crvenoj boji. I videli smo kako upravo plava, �uta i crvena boja imaju, mo�e se èak reæi, izvesne unutrašnje karakteristike volje koja se ogleda u tome da su one upravo nešto sjajno, blistavo. Kao što veæ znate, boju opa�amo kao takozvanu boju spektra, kao što je vidimo na dugi na kojoj boju opa�amo kao takvu; osim toga, boju opa�amo na telesnom. Takoðe znamo da se moramo poslu�iti telima kao slikovnim bojama, njihovim telesnim sastavnim delovima, mešavinama itd. ako �elimo da ve�bamo umetnost boje - slikarstvo. To nas onda vodi do jednog bitnog pitanja koje je zapravo uopšte uzev pitanje èiji se odgovor ne mo�e naæi nigde u svakodnevnoj spoznaji sadašnjice, a to pitanje glasi: Kako se obojeno kao takvo, kao nešto što smo upoznali kao fluktuirajuæe, bilo kao sliku ili sjaj, kao bljesak, kako se ono odnosi prema telesnom, prema materi-ji? Usled èega nam se materija kao takva pokazuje u bojama?

Svi oni koji su se bavili Geteovim “Uèenjem o bojama” mo�da æe znati kako to pitanje zapravo nije dotaknuto ni kod Getea, uz svo poštovanje njegove spoznaje, jer sa sredstvima koja su mu stajala na raspolaganju, on jednostavno nije mogao da prodre do problema: Kako se boja fiksira na telesnom? Pa ipak je ovo pitanje i u eminentnom smis-lu pitanje umetnosti, slikarstva. Jer slikajuæi izvodimo takoreæi sami ovaj fenomen, barem što se posmatranja tièe. Fiksiramo boju nastojeæi da fiksirajuæi boju prouzrokujemo utisak slikarskog. Dakle upravo kada �elimo da se posmatranjem biæa boje uzdignemo do slikarstva, mora nas zainteresovati ova obojena pojava materijalnog biæa. Pošto su veæ u novije vreme fizièari zavladali biæem boje posmatrajuæi nauku o boja-ma kao deo optike, tako nalazimo ovde, rekao bih, dostojna objašnjenja novije fizike o obojenom biæu tela. Nailazimo, na primer, na doista dos-tojno objašnjenje: zašto je telo crveno? Telo je crveno jer je progutalo sve ostale boje i reflektira samo crvenu. - Taj je odgovor dostojan novije fizike, jer je ona otprilike stvarana na logièkim naèelima. Po istom prin-cipu: Zašto je neki èovek glup? On je glup iz razloga što je progutao svu mudrost, a ka spolja zraèi samo glupost. Kada se ovaj princip fizike, koji

40

je u fizici uopšte uobièajen, primeni na preostali �ivot, onda se, vidite, ostvaruju takve interesantne stvari.

Gete je, kao što je reèeno, što se ovoga tièe bio pošteniji. On je sledio svoj problem dokle god mu je to bilo moguæe sa sredstvima koja su mu stojala na raspolaganju. U izvesnom smislu zaustavio se pred pitanjem: Kako je to materija obojena?

Dakle podsetimo se naèina na koji smo došli do slikovnog karaktera prve èetiri boje s kojima smo se susreli. Videli smo da zapravo uvek imamo jedno biæe koje u nekom mediju ostvaruje svoju senku ili sliku. Videli smo kako �ivo stvara svoju sliku u mrtvome i kako tako nastaje zelena boja. Potom smo videli kako duševno daje svoju sliku u �ivom i kako time nastaje boja breskvinog cveta. Videli smo kako se duhovno oslikava u duševnom i kako na taj naèin nastaje bela boja i konaèno kako se mrtvo oslikava u duhovnom i tako nastaje crna boja.

E sada imamo zapravo zbir onoga èemu u obojenom pripada karak-ter slike. Ostalo ima sjajni karakter. Ovaj slikovni karakter sreæemo u objektivnom svetu mo�da najizrazitije u zelenoj boji. Crna i bela su na neki naèin graniène boje, koje iz tog razloga mnogi uopšte više i ne posmatraju kao boje. Što se tièe boje breskvinog cveta videli smo da se ona zapravo mo�e obuhvatiti samo u pokretu. Tako da najpre u zelenoj imamo ono što daje istinski slikovni karakter. I time bismo imali u spoljnom svetu fiksiranu pravu boju, i to fiksiranu, kao što smo videli, u biljnom carstvu. Dakle, u biljnom carstvu je zapravo izra�en prakara-kter fiksirano obojenog kao slike. Radi se o tome da se jednom mo�da na biljnom zelenilu najzad ispita sama suština zelene boje. Stoga mora-mo da proširimo problem uz pomoæ onoga što je danas opšte priznato.

Znamo iz naše “Tajne nauke” kako je biljno ono što se zapravo stvor-ilo za vreme prethodnog stanja metamorfoze naše Zemlje. Meðutim, takoðe znamo da se èvrsti oblici još nisu obrazovali. Dakle moramo reæi, da ako priðemo biljnom biæu imamo u biljnom nešto što se prvo obrazovalo tokom prethodne metamorfoze našeg zemaljskog razvoja, a onda se to oblikovalo unutar našeg zemaljskog razvoja i mi zatim znamo da se ovo biljno za vreme starog meseèevog razvoja moralo oblikovati u teènom, jer èvrsto kao takvo tada još nije postojalo. Što se tièe teènog, mo�emo govoriti o tome da je obojeno kao talasanje pro�imalo ovo teèno. Tu nije bilo potrebno nešto fiksirati, jedino mo�da na površini. Jedino na površini poèinje teèno da se pribli�ava èvrstom.

41

Ako pogledamo ranije stanje metamorfoze naše Zemlje mo�emo reèi sebi: U stvaranju biljaka imamo posla sa fluktuirajuæom zelenom bojom ili uopšte uzev sa fluktuirajuæom obojenošæu i sa onim što je zapravo teèni element. I tek za vreme razvoja Zemlje, kao što ste mogli videti u mojoj “Tajnoj nauci”, mogu biljke da dobiju svoju èvrstu formu, da se uèlane u mineralno. U biljnom se mo�e obrazovati nešto što ih èini ogranièenim biæima, a ne fluktuirajuæim, tako da se tek za vreme oblik-ovanja Zemlje stvorilo ono što mi danas nazivamo biljkom. Tek tu je dakle morala boja na biljci da dobije karakter koji mi upravo na toj bilj-ci opa�amo, tek tu je nastala fiksirana zelena boja.

Pa ipak, ne nose biljke - barem veæina njih - na sebi samo ovu zelenu boju, veæ i sami znate kako biljka kao takva tokom svoje metamorfoze prelazi u drugo biæe boje, kao što recimo biljka ima �ute, plave, bele cvetove, ili mo�da crvene cvetove, kao i što plodovi - uzmite za primer krastavac - kao što plodovi kad su zeleni prelaze u �uækastu boju. I ovo sasvim površno posmatranje veæ mo�e da Vam poka�e šta zapravo tu deluje kada biljka poprimi neku drugu boju, a ne zelenu.

Ako li pak biljka dobije neku drugu boju a ne zelenu - primer za to mo�ete lako pronaæi, - onda je unutar onoga što stoji u vezi sa post-ankom ove druge boje u stvari Sunce, neposredna sunèeva svetlost. Zamislite nekad kako se biljke kada svoje cvetove ne mogu izlo�iti Suncu, kako se èak skrivaju, uvijaju, okreæu prema njemu. I moæi æemo dakle da pronaðemo neku vezu, i to veæ pri samom posmatranju, izmeðu odreðenih nezelenih delova biljaka i Sunca. �eleo bih reæi da Sunce metamorfozira zelenu boju. Dakle ono je to koje zahvata zelenu boju i dovodi je u neko drugo stanje. Ako pove�emo raznoliku obojenost biljnog s jednim nebeskim telom - površnim posmatranjem; kao što je veæ reèeno - , onda nam ipak neæe biti teško da prizovemo u pomoæ “Tajnu nauku” i upitamo je za savet: Šta ona na osnovu njenih posma-tranja ima da ka�e o moguæim odnosima izmeðu obojenog biljnog biæa i sazve�ða?

Onda se moramo zapitati: Koja zvezdana pojava najjaèe deluje na Zemlju? Koja bi to bila zvezda koja bi mogla da deluje nasuprot Suncu, koja bi mogla da u biæu biljke izazove nešto što bi sunèevu svetlost opet na neki naèin metamorfoziralo, uništilo, prevelo u drugu boju? Šta je to što unutar biljnog sveta mo�e da prouzrokuje zelenu boju?

Dolazimo do onog nebeskog tela koje za nas na prvom mestu pred-stavlja polarnu kopiju Sunca, dolazimo do Meseca. I duhovna nauka

42

mo�e - danas æu Vam to samo nagovestiti -, ukazujuæi na sve osobine meseèeve svetlosti naspram sunèeve svetlosti, ali pre svega ukazujuæi na to kako to meseèeva svetlost deluje unutar sunèane tame, ona mo�e da konstatuje vezu izmeðu zelenila biljaka i upravo ovog biæa Meseca kao što se mo�e utvrditi veza izmeðu biæa ostalih boja kod biljaka i Sunca. Te tako sada, kada nam je biljno pred nama, imamo meðusobno delovanje Meseca i Sunca. Meðutim, istovremeno imamo objašnjenje za to, zašto zelena postaje slika i zašto zelena nije i na biljkama sjajna kao ostale boje. Ostale boje na biljci sjaje, imaju sjajni karakter. Razvijajte oseæaj za to i pogledajte jednom boje cveta: one sjaje ususret. Uporedite to sa zelenom: ona je fiksirana na biljci. U tome ne vidite ništa drugo nego kopiju onoga što opa�ate u kosmosu. Sunèeva svetlost sija; Meseèeva svetlost je slika Sunèeve svetlosti. Tako nalazite projekciju, sliku, boju kao sliku opet u zelenilu biljke. Te dakle imate uz pomoæ Sunca u biljci boju sjaja i imate boju fiksacije, boju slike u zelenoj.

Ove stvari se ne mogu nekako obuhvatiti grubim pojmovima fizike. Ove stvari se moraju uzdiæi u oblast oseæajnog sveta i obrazlo�iti produhovljenim oseæajem. Tada pak, samo od sebe sleduje uzdizanje u umetnièko onoga što smo mi na taj naèin shvatili. Fizika je svojim meto-dama, kojima je na nagovešten naèin grubo prišla svetu boja, proterala sve umetnièko iz posmatranja boja, tako da umetnik uopšte ne zna šta bi poèeo s onim šta je fizika rekla o svetu boja.

Meðutim, ako posmatramo obojeni svet biljaka tako da znamo da tu uèestvuje i kosmièko, onda imamo u oblikovanju boje biljaka pred sobom uzajamno delovanje sunèevih i meseèevih snaga -, tada pred sobom imamo prvi element pomoæu koga mo�emo shvatiti kako se boja donekle fiksira za jedan objekat i to isprva svakako za vegetabilni objekat, i kako ona postaje boja tela. Ona postaje boja tela tako što iz kosmosa ne deluje sjaj, nego iz kosmosa deluje veæ slika kao takva. Dakle kod biljke imamo posla s tom zelenom koja postaje slika, tako što se u toku razvoja Zemlje Mesec odvojio od te Zemlje. U ovom odvaja-nju Meseca od Zemlje mo�emo potra�iti istinsko poreklo zelene boje u biljnom svetu. Jer samim tim biljka sada više ne mo�e biti izlo�ena onome šta su same Meseèeve snage u Zemlji, veæ ona prima karakter slike iz kosmosa.

Vidite, oseæaj poznaje ovaj kosmièki uzajamni odnos s biljnim sve-tom i ako priupitamo naš oseæaj, onda æemo moæi putem umetnièkog obuhvatanja biæa boje, iz tog oseæajnog sveta da sebi dobro pribli�imo

43

ovaj zeleni drugi obojeni karakter biæa biljke. To je nešto posebno: Ako vremenski zaðete u istoriju slikarstva, tu æete videti da su slikari, koji su u ranijim epohama bili slavni, slikali ljude, ljudske situacije, no malo su slikali prirodu s polja; malo su slikali pejza�e ako su oni bili ispunjeni biljnim svetom. Sigurno je da se i za to mo�e lako naæi trivijalno objašnjenje. A to objašnjenje je da u stara vremena nije bilo tako uobièa-jeno da se posmatra priroda, te je iz tog razloga nisu ni slikali. Meðutim to je naravno samo trivijalno objašnjenje, iako je današnje èoveèanstvo zadovoljno takvim objašnjenjima.

Meðutim, razlog za to je nešto sasvim drugo. Do slikanja pejza�a dolazi zapravo u ono vreme, u kome ljudi bivaju zahvaæeni materijaliz-mom i intelektualizmom, u kome sve više i više ljudskom civilizacijom i kulturom ovladava jedno apstraktno biæe. Mo�e se reæi: Slikanje pejza�a je zapravo proizvod poslednja tri do èetiri veka. Ako se to ima u vidu, onda se mora priznati: Tek u poslednja tri do èetiri veka je èovek u svom duševnom poimanju došao do toga da obuhvati onaj element koji ga èini sposobnim da slika pejza�nu prirodu. Zašto?

Ako pogledamo slike iz starih vremena shvatiæemo da sve one zapra-vo nose jedan sasvim odreðen karakter. Upravo kada uporedimo - o tome æemo onda još temeljnije razgovarati -, upravo kada u obojenom napravimo razliku izmeðu slikovnog i sjajnog karaktera, onda æemo uvideti da stari slikari u svom slikarstvu nisu pravili ovu razliku. I naroèito kod ovih starih slikara nije uzeta u obzir, kao što smo mi to juèe morali zahtevati, ova unutrašnja, voljna priroda sjaja na boji. Stari se slikari nisu uopšte obazirali na to da �uta boja zahteva ivicu koja se ras-plinjava. Oni su na to obratili pa�nju onda kada su svoje slikarstvo uzdigli na viši nivo duhovnog; meðutim, nisu se obazirali na to, kada su slikali obièan svet. Nisu uzeli u obzir ni plavu boju i ono što smo mi od nje zahtevali, èak su pre to èinili kod crvene boje. Mo�ete to primetiti na nekim Leonardovim slikama i još nekim, na primer Ticijanovim. Meðutim, u principu ipak mo�emo reæi da ovu razliku izmeðu slike i sjaja u biæu boje stari slikari nisu pravili. Zašto? Oni stoje u jednom drugom odnosu prema obojenom svetu; oni posmatraju kao sliku èak i ono što je u biæu boje sjaj; oni slikajuæi i samom sjaju daju karakter slike. Meðutim, ako se onome što je u svetu boje sjaj, dâ karakter slike, kada se od svega u biæu boje naèini slika, onda se ne mo�e slikati biljni predeo. A zašto ne?

44

E pa, ako hoæete da slikate predeo s biljkama koji æe zaista ostavljati utisak �ivog, onda morate i same biljke, kako kod zelene tako i kod drugih pojedinaènih boja, da naslikate nešto tamnije nego što one u stvari jesu. Dakle morate zelenu boju biljke da naslikate tamnijom nego što je zaista sama biljka. Morate svugde zelenu površinu naèiniti tamni-jom nego što jeste. Morate i ono što je u svetu biljaka crveno ili �uto uèiniti tamnijim nego što je ono zapravo. Nakon što ste na ovaj naèin boju fiksirali u karakteru slike i obojili je nešto tamnije nego što je ona stvarno, onda morate sve premazati nekom nijansom, a ova nijansa mora zacelo biti �uækasto-bele boje. Dakle, celinu morate zadr�ati u �uækasto-beloj svetlosti, i tek onda na pravi naèin dobijate ono što zapravo predstavlja biljku. Morate naslikati sjaj na biæu biljke. Morate dakle, preæi ka sjajnom karakteru boje, morate imati sjajni karakter boje.

Sada bih Vas zamolio da sa ove taèke gledišta posmatrate èitavo stremljenje modernog pejza�nog slikarstva, posmatrajte kako je ono isprobavalo da sve više i više dokuèi tajnu slikanja vegetabilnog. Ako se vegetabilno slika onako kakvo je spolja, neæe se dobiti ono pravo. Slika ne pravi utisak �ivog. Slika æe tek onda praviti utisak �ivog, kada slikate biljke tamnijim nego što su to one po svojoj boji i kada sve to prelijete sjajem, neèim �uækasto-belim, dakle svetlucavim. Samim tim što stari slikari nisu negovali ovo slikanje sjajem, slikanje, na ovaj naèin pros-vetljenog vazduha, onda im je najzad i slikanje pejza�a bilo nedostupno. To je ono što ste Vi posebno pred kraj 19. veka primetili u slikarstvu, to traganje za moguænošæu da se obuhvati pejza�no. Slikanje predmeta obasjanih prirodnom svetlošæu, i uopšte sve moguæe, pojavilo se kako bi se obuhvatilo pejza�no. A ono se mo�e uhvatiti tek onda kada se upravo Vi odluèite da vegetabilno u svim njegovim nijansama boja nas-likate tamnije i onda ga prelijete sjajem koji je �uækasto-beo. Naravno Vi to morate uraditi u skladu s bojama i svim ostalim. Onda dolazite do toga da na platnu ili bilo kojoj drugoj površini, zaista naslikate ono što Vam daje utisak �ivog. To je stvar oseæaja, i taj oseæaj Vas vodi do toga da se ono što nad svim buja, da se ta bujica, mora naslikati kao izraz kos-mosa koji sija iznad svega što se kao sjaj na Zemlji izliva iz kosmosa. Drugaèije se ne mo�e doæi do tajne slikanja biljaka, dakle do prirode prekrivene vegetacijom.

Ako ovo uoèite, onda æete još i uvideti da se iz samog biæa boje u osnovi mora pronaæi sve ono što se �eli dostiæi u slikarstvu. Koja se

45

Tabla 5

Tabla 5

onda sredstva koriste u slikarstvu? Imamo površinu, platno, papir ili bilo šta, i na površini treba slikovito fiksirati ono što je tu. Meðutim ako se nešto ne mo�e slikovito fiksirati, kao što je to sluèaj s biæem biljke, tada se mora preko toga barem prividno naneti karakter sjaja.

Vidite, još uvek nismo došli do razlièitih obojenih mineralnih sup-stanca, do ne�ivih stvari. Kod ne�ivih stvari susreæemo se sa neophodnošæu da stvar obuhvatimo oseæajem. Svet obojenog ne mo�e se savladati razumom. Stvar moramo osetiti. Sada Vas molim da razmis-lite o tome da li u samoj unutrašnjosti biæa boje postoji nešto što Vam na to ukazuje. Dakle ako se slika neorgansko, zidovi, ili bilo koji ne�ivi predmet, mora se zapitati: Da li tu postoji neka neophodnost da se ono šta se tu slika, razume iz same boje, da se neposrednom spoznajom iz boje to samo po sebi podrazumeva? To je zaista neophodno! Jer pomis-lite samo na to šta se mo�e podneti, a šta ne. Zar ne, kada na belu pod-logu nacrtam crni sto onda se to oèigledno mo�e podneti. Kada nacr-tam plavi sto - zamislite jednu sobu sa iskljuèivo plavim nameštajem -, ako posedujete oseæaj za estetsko uvideæete da je to nepodnošljivo. Isto tako ne mo�ete zapravo opremiti sobu �utim ili crvenim nameštajem. Mo�ete, kao što je veæ reèeno, da naslikate crne stolove na beloj osnovi koliko Vam je volja; jeste da je to èisto crtanje, ali to se mo�e. Zapravo se neposredno na papiru ili platnu mo�e fiksirati samo ono iz èega bi trebalo da se pojavi neorgansko, ne�ivo, koje isprva veæ u svojoj boji dobija slikovni karakter. Moramo se dakle zapitati: Šta onda dopuštaju boje crna, bela, zelena i boja breskvinog cveta, šta one dopuštaju na ne�ivim predmetima? Iz same boje se mora izneti ono što je moguæe naslikati. I onda i dalje ostaje to da, ako se slika iz same boje, dakle iz boje koja je i slika, da se zapravo još uvek ne dobija taj ne�ivi predmet. Dobila bi se samo puka slika. Veæ je sama boja slika; dakle dobila bi se sama slika. Ne bi se izazvala predstava stolice, nego bi se dobila slika stolice, ukoliko bi se ona morala slikati iz èiste boje koja je slika.

Šta se dakle mora uèiniti? Mora se pokušati da se slici, kada se slika ne�ivo, podari karakter sjaja. To je ono šta je posredi. Mora se svemu onome šta u boji crnoj, beloj, zelenoj i boji breskvinog cveta ima slik-ovni karakter, mora mu se dati unutrašnji svetlosni karakter, to znaèi sjajni karakter. Onda se pak mo�e ono što se na ovaj naèin o�ivljava sja-jem, sada kombinovati s drugim bojama sjaja, s plavom, �utom i crven-om. Morate dakle s onih boja koje imaju slikovni karakter da odstranite taj slikovni karakter i da im date sjajni karakter. To znaèi da slikar mora

46

zapravo uvek kada slika neorgansko, da ima u vidu da u samim stvarima postoji izvesni izvor svetlosti - bledi svetlosni izvor. On mora zamisliti svoje platno ili svoj papir na odreðeni naèin kao nešto što sjaji. Na površini mu je potreban sjaj svetlosti koga æe on slikati. Kada on slika neorgansko, ne�ivo, onda on mora da ima na umu, u svom duševnom poimanju, da u osnovi neorganskih stvari le�i jedna vrsta svetlosti, da je njegova površina na odreðeni naèin prozirna i da sija.

Dakle dok slikamo, fiksirajuæi boju, doèaravajuæi je na površini dola-zimo do toga da boji nekako moramo dati karakter reflektirajuæeg, neèeg što vraæa sjaj, jer u protivnom ne slikamo veæ samo crtamo. Kada se, kao što to noviji razvoj èoveèanstva zahteva, bude prodiralo sve dalje i dalje, da se iz same boje izvadi naslikano, upravo onda æe se ovaj pokušaj morati terati sve dalje i dalje kako bi se odgonetnula priroda, suština boje, kako bi se boja u neku ruku prisilila na povratak, tj. ako je boja slika da opet primi karakter sjaja da bi dakle u unutrašnjosti sijala. Ako bi slikali na drugi naèin ne bismo ipak dobili ništa iz ne�ive prirode što bi naslikano bilo podnošljivo. Zid kome nije namenjeno da bojom bude premazan tako da iz unutrašnjosti sjaji, jedan takav zid u slikar-skom nije nikakav zid, veæ samo slika zida. Mi moramo dovesti boju do unutrašnjeg sjaja. Samim tim æemo je na izvestan naèin mineralizirati. Mora se uvek sve više i više tra�iti prelaz, ne mo�e se slikati iz palete gde se površina samo puko premazuje materijalnom bojom, gde se nikada ne mo�e na pravi naèin izazvati unutrašnji sjaj, nego se uvek mora sve više i više prelaziti na slikanje iz èanèiæa. Moraæe se slikati samo s takvom bojom koja je, pošto je vodena, dobila fluktuirajuæi sjaj. I zapravo se u slikanje uvukao jedan neumetnièki element, samim tim što se prešlo na slikanje s palete. To je materijalistièko slikanje, nerazumevanje unutrašnje prirode boje, koju zapravo kao takvu materijalno telo nikad ne bi progutalo, veæ ono �ivi u materijalnom telu i mora iz tog tela da izaðe. Iz tog razloga moram da je dovedem do sjaja uvek kada je nano-sim na površinu.

Znate da smo pokušali da dozovemo snagu sjaja, tako što smo upotrebili biljne supstance koje najlakše mogu da doprinesu razvijanju ovog unutrašnjeg sjaja. Onaj koji ima oseæaj za ove stvari, taj æe uvideti kako zapravo u razlièitim stepenima obojeni minerali pokazuju ovaj unutrašnji sjaj koji smo mi pokušali da stvorimo kada smo hteli da nas-likamo mineral. Ako hoæemo da mineral naslikamo iz boje, a ne po modelu, ne naturalistièki, veæ da ga stvorimo iz same boje, onda mora-

47

mo da nauèimo kako je neophodno da se mineralno obuhvati u unutrašnjem postanju svetlosti. A kako to mineral unutrašnje sjaji? Kada imamo obojeni mineral onda nam se boje pojavljuju tako što Sunèeva svetlost osvetli mineral. Sunèeva svetlost ovde èini mnogo manje nego kod biljke. U biljci Sunèeva svetlost stvara sve boje osim zelene. Na obojenom mineralu, uopšte na obojenim ne�ivim stvarima, od Sunèeve svetlosti nemamo ništa drugo do onoga što imamo u tami u kojoj su sve maèke sive ili crne i u kojoj se èak ne daju videti boje, tek nam svetlost èini boje vidljivima. No, osnova boja je u unutrašnjem. A zbog èega u unutrašnjem? Kako je dospela tamo? Time smo se opet vratili na problem od koga smo danas zapravo i krenuli.

Da bih Vas doveo do zelenila biljaka, morao sam Vas uputiti na poja-vu Meseca, kako je to opisano u mojoj “Tajnoj nauci”. Katkad Vas moram uputiti i na druge pojave koji su se dogodili u evoluciji Zemlje.

Ako pratite ono što sam ja u svojoj “Tajnoj nauci” predstavio u odno-su na razvoj Zemlje, onda æete zakljuèiti: Ona nebeska tela koja okru�uju Zemlju i pripadaju njenom planetarnom sistemu, bila su, kao što i sami znate, u vezi sa èitavom Zemljom, s celom Zemaljskom planetom; ona su prodrla van kao i Mesec. To svakako zavisi od postojanja Sunca. Meðutim, uopšte uzev ako posmatramo Zemlju mo�emo ovo smatrati jednim izdvajanjem. Vidite, od ovog izdvajanja drugih planeta zavisi sada unutrašnja obojenost ne�ivih predmeta kao takvih. Ono kruto postaje obojeno, mo�e da postane obojeno, time što Zemlja postaje osloboðena onih snaga koje su još bile u njoj, kada su planete bile spojene s njom, i, da te snage deluju spolja iz kosmosa i time stvaraju unutrašnju snagu obojenog na obojenim mineralnim telima. To je upravo ono što je mineralima ostalo od onoga što je otišlo, i sada deluje iz kosmosa. Vidimo da je ovde sve mnogo više skriveno i tajanstveno, nego što je to kod zelene boje biljaka. Meðutim, tu imamo nešto što upravo i zato što je skriveno dublje zahvata biæe, i to ne samo biljno �ivo biæe nego i mineralno ne�ivo. I tako dok posmatramo - to bi trebalo upravo ovde dakle opet spomenuti -, dok posmatramo obojenost tela, dovedeni smo u stvari do neèega na šta se današnja fizika ne obazire. Ponovo smo dovedeni do kosmièkog delovanja. Mi ne mo�emo tek tako objasniti obojenost ako ne znamo da se ovo obojeno odnosi na ono šta su zemaljska tela zadr�ala kao unutrašnju snagu kad su se ostale planete izvukle iz Zemaljskog biæa.

48

Ono što bi trebalo da objasnimo kao crvenu boju kod neèeg miner-alnog, to treba objasniti uzajamnim delovanjem Zemlje i nekih planeta, na primer Marsa ili Merkura. Ono što treba da objasnimo kao �utu boju u mineralnom, to moramo objasniti uzajamnim delovanjem Zemlje i Jupitera ili Venere itd. Samim tim æe obojenost mineralnog sveta uvek ostati tajna, dok god se opet ne odluèi da se Zemlja ponovo zamisli u vezi sa izvanzemaljskim u kosmosu, upravo zato da bi se shvatila kao obojena.

Vidite: Ako �elimo da doðemo do �ivog, onda moramo dohvatiti Sunèevu svetlost, Meseèevu svetlost i upravo onda dolazimo do zelene boje, koja se fiksira na biljci, i do boja biljke koje onda iz biljke postaju zrak, svetlost. No, ako �elimo da shvatimo ono što nam iz unutrašnjosti supstance sjaji ususret, što se od inaèe fluktuirajuæe spektarskog uèvršæuje u unutrašnjosti tela, onda se moramo setiti da je jednom davno i samo kosmièko bilo u unutrašnjosti Zemlje, i da ono samim tim predstavlja poreklo onoga što se u Zemlji nalazi kao fluktuirajuæe, u neku ruku teško fluktuirajuæe. Mi moramo upravo ono što se skriva ispod površine mineralnog, da tra�imo izvan Zemlje. To je suština do koje se dolazi. Ono što se nalazi na površini zemlje lakše je objasniti iz samog Zemaljskog, nego ono što je ispod površine zemlje. Ono što se nalazi ispod površine zemlje, što je u unutrašnjosti zemlje, u unutrašnjosti èvrstog, mora se objasniti vankosmièkim. Tako blistaju mineralni delo-vi naše Zemlje u onim bojama koje su zadr�ali od onoga šta je izašlo u planetama. I opet se te boje nalaze pod uticajem odgovarajuæih planeta kosmièke okoline.

S tim u vezi je i to da mi dok slikamo, boju - ne�ivo, fiksiramo na površinu i time donekle moramo sa svetlošæu da idemo iza površine, da èitavu površinu produhovimo kako bismo stvorili tajanstveno unutrašnje svetlo. Naglasio bih da moramo ono što nam sija s planeta da dovedemo iza površine na kojoj fiksiramo sliku; iza ove površine moramo tu sliku postaviti u slikarskom na taj naèin, da ovo slikarsko proizvede u nama organski utisak same suštine, a ne puke slike. Da bismo naslikali ne�ivo moramo produhoviti boju. Šta to zapravo pred-stavlja?

Podsetite se šeme koju sam Vam dao i rekao: Ono što je crno jeste slika mrtvog u duhovnom. Prividno stvaramo duhovno i u njemu slika-mo mrtvo. I tako što ga bojimo i pretvaramo sve više i više u sjaj, stvara-

49

mo suštinu toga. To je ustvari postupak kog se moramo pridr�avati pri-likom slikanja ne�ivog sveta.

Sada æete videti kako to biva kada se uzdignemo u �ivotinjsko carst-vo. Vidite, ako �elite da slikate pejza� u kome posebno deluje �ivotinjsko carstvo - to se opet mo�e samo osetiti -, ako �elite da u pejza� unesete �ivotinjsko biæe, onda morate boju koju �ivotinje imaju da naslikate nešto svetlijom nego što to stvarno jeste, i preko toga morate da pro-vuèete slabu plavièastu svetlost. Dakle, ako eventualno �elite da nas-likate nekakve, hajde recimo, crvene �ivotinje - mada se to retko dešava - onda nad tim morate imati slabu plavkastu svetlost, morate svugde gde iz vegetacije prelazite na �ivotinju da pretvorite �uækasti sjaj u plavièasti.

To biste morali postepeno da uèinite; tek tada æete biti u moguænos-ti da slikate �ivotinjsko, u suprotnom æete samo stvarati utisak ne�ive slike. Stoga mo�emo reæi: Kada slikamo ne�ivo ono èitavo mora da bude sjaj, mora da sija iz svoje unutrašnjosti. Kada slikamo �ivo, biljno, onda to mora da deluje kao sjajna slika. Prvo slikamo sliku i to èak tako jako da se, rekli bismo, udaljujemo od prirodne boje. Dakle, time što slikamo nešto tamnije dobijamo karakter slike, a potom prevlaèimo sjaj: sjajnu sliku. Ako slikamo duševno ili pak �ivotinjsko, onda moramo slikati slikovni sjaj. Ne moramo da prelazimo na potpunu sliku. To posti�emo time što slikamo svetlije, dakle dovodimo sliku do sjaja, meðutim preko svega prevlaèimo nešto što u izvesnom smislu muti èistu prozirnost. Time dosti�emo slikovni sjaj.

Uzdi�emo li se još na duhovnoj lestvici, idemo li sve do èoveka, onda moramo biti vièni tome da naslikamo èistu sliku.

Ne�ivo: sjajBiljno: sjajna slikaDuševno, �ivotinjsko: slikovni sjajProduhovljeno, èovek: slika

Baš ovo su èinili slikari koji još nisu slikali prirodu; oni su upravo stvarali èistu sliku. I tu onda dolazimo do potpune slike. To znaèi da moramo da obuhvatimo i one boje koje u slikama sreæemo kao sjajne. To se dešava tako što im u izvesnom smislu oduzimamo njihov karakter sjaja kada slikamo èoveka; tretiramo ih kao slike. To znaèi premazu-jemo površinu �utom bojom i pokušavamo da to na neki naèin

50

Tabla 5desno

Tabla 6

Tabla 6

motivišemo: �uta površina æe zapravo na ivici donekle da bude iskrza-na, izbrisana. Inaèe nigde drugde nije dozvoljeno �utu imati drugaèije nego ovako da se na rubu briše. Kada se slikaju ljudi, �utoj se mo�e odstraniti njeno sopstveno biæe boje i potom naèiniti slika. Onda se na ovaj naèin preobra�avaju sjajne boje u slikovne boje i time se dolazi do ljudskog, i nema potrebe brinuti ni o èemu drugom do o pukoj provid-nosti medijuma.

Samo svakako prvo se mora razviti oseæaj za ono što nastaje iz boje kada ona prelazi u karakter slike. Vidite, mo�e se ustvari proæi kroz èitavo biæe boje (ukoliko se ovo biæe boje izra�ava u slikarstvu), da bi se stekao oseæaj za to šta je razlika izmeðu slikovitog i onoga što �ivi u sjaju. Slikovito se zapravo više pribli�ava misaonom, i što dalje idemo u sliko-vitom to se više pribli�avamo misaonom. Kada slikamo èoveka mo�emo zapravo slikati samo naše misli o njemu. Ali ta misao o njemu mora stvarno biti baš oèigledna misao. Ona se mora pro�iveti u boji. A �ivi se u boji onda kada je èovek u stanju da negde postavi �utu površinu i da sebi ka�e: Ona mora biti iskrzana; preobraziæu je u sliku, moram je dakle modifikovati uz pomoæ graniènih boja. Dakle, na svojoj slici se moram nekako izviniti �utoj boji, što joj oduzimam njenu volju.

Na ovaj naèin vidite kako je ustvari moguæe slikati iz same boje; kako je moguæe svet boja kao takav, posmatrati kao nešto što se u toku raz-voja naše Zemlje razvijalo na taj naèin što je boja prvo osvetlila Zemlju kao sjaj iz kosmosa. Onda se boja povukla u unutrašnjost predmeta tako što je ono što je u Zemlji istupilo iz Zemlje i sada zraèi. I mi pratimo ovaj do�ivljaj u obojenom, ovo kosmièko u obojenom pratimo i do�ivljavamo i time dobijamo moguænost da �ivimo u samoj boji. �ivot u boji je kada pred sobom imam boju rastvorenu u èanèiæu i kada umoèivši èetkicu prilazim površini da bi je fiksirao, preneo u nešto èvrsto, nema �ivota u boji dok god stojim s paletom i razmazujem boje jednu po drugoj, kada su mi boje na paleti veæ same po sebi materijalne i kada ih potom samo nama�em na površinu. Na taj naèin ne �ivim u boji, veæ van boje. �ivim u boji tek onda kada boju u teènom stanju moram da pretvorim u èvrsto. Tako donekle do�ivljavam ono što je sama boja do�ivela kada se iz starog Meseèevog stanja razvila do Zemlje i tek tu se fiksirala. Jer nastanak neèeg èvrstog povezano je sa Zemljom. Tu nastaje opet odreðen odnos prema boji. S bojom moram da se duševno sa�ivim, moram znati da se sa �utom bojom radujem, kod crvene da oseæam njeno dostojanstvo ili pak njenu ozbiljnost, a s plavom

51

da delim njeno blago raspolo�enje koje bi se skoro moglo nazvati plaèlji-vim [ili èak izaziva plaè]. Moram znati da produhovim boju ako hoæu da u njoj izazovem unutrašnje moguænosti. Ne smem da slikam bez ovog duhovnog razumevanja boje, a pogotovu ne onda kada �elim da slikam neorgansko, ne�ivo. To ne znaèi da treba da se slika simbolièno, to ne znaèi da treba da se razvija potpuno neumetnièko: jedna boja znaèi jedno, druga boja drugo. Nije reè o tome da boje znaèe nešto drugo od onoga što su one same; suština je u tome da se s bojom mo�e �iveti.

�ivot s bojom je prestao onog trenutka kada se prestalo slikati s bojom iz èanèiæa, taj �ivot uvek prestaje onda kada se preðe na boje sa palete. I zahvaljujuæi ovom prelazu sa slikanja uz pomoæ boja iz èanèiæa na slikanje s bojama s palete mi danas imamo sve moguæe vrste èiviluka koji bi trebalo da predstavljaju ljude, a koje su portretisti dosta slikali. To su lutke, èiviluci i tome slièno, tu nema baš nièega što je zaista �ivo. To �ivo se mo�e naslikati tek onda kada èovek zaista zna da �ivi s bojom.

To je ono što sam Vam �eleo nagovestiti tokom ova tri predavanja. No, to bi se naravno moglo još proširiti u nedogled. O tome æemo mo�da razgovarati nekom drugom prilikom. Sada sam �eleo samo da nagovestim, da zapoènem s takvim posmatranjima.

Vidite, ono što se najèešæe èuje je ustvari to, da se umetnici formalno boje svega nauènog i da ne �ele da im se išta od spoznaje i nauke petlja u njihovu umetnost. Još je Gete (iako on još nije mogao da dopre do unutrašnjih osnova boje, ali je pru�io dosta podstreka za to) -, dakle, veæ je Gete sasvim jasno izrazio svoj stav o tom strahu slikara od umet-nièkog: “Do sada se kod slikara javio strah, tj. odluèno izbegavanje svih teoretskih posmatranja u vezi sa bojom i svim onim što joj pripada, meðutim, ovo im ne treba uzeti za zlo. Jer ono što se dosada nazivalo teoretskim bilo je bez osnove i nestabilno i ukazivalo je na dotadašnje iskustvo. �elimo da naši napori bar donekle umanje ovaj strah i pod-staknu umetnika da praktièno doka�e i do�ivi postavljena naèela.”

Ako se postupa na pravi naèin uz pomoæ spoznaje, onda se ono što se spoznaje uzdi�e iz apstraktnog u konkretno umetnièko; a to je naroèi-to sluèaj kod jednog tako fluktuirajuæeg elementa kao što je svet boja. I samo je dekadenca naše nauke odgovorna za to, da se umetnici s pra-vom toliko pribojavaju teoretskog. Ovo teoretsko je puko materijalno - intelektualno, koje posebno sreæemo u modernoj fizikalnoj optici. Obojeni element je fluktuirajuæi i kod njega bi bilo najpo�eljnije da

52

slikar boju ne prièvrsti onako kako je ona prièvršæena za paletu, nego da je ostavi u njenom teènom stanju u posudici. Meðutim, kada onda doðe fizièar i poène na tabli da crta sve i svašta i govori, iz ovoga ... izlazi �uta, a iz ovog ljubièasta boja onda èoveku prosto doðe da pobegne od svega toga. To nije posao fizike. Fizika bi trebalo da ostane kod pitanja svetlosti koja se širi u prostoru. Obojeno se ne mo�e nikako posmatrati, ako se èovek ne uzdigne do duševnog. Jer je sasvim besmisleno govor-iti da je obojeno subjektivno koje ... [praznina u tekstu]. I onda se uz to i govori: (a pritom se nema nikakva konkretna predstava o Ja) da napolju postoji nekakav objektivni povod koji deluje na nas, na naše Ja -, što je potpuno besmisleno. Samo Ja je u unutrašnjosti boje. To Ja i ljudsko astralno telo nikako se ne mogu razlikovati od obojenog, oni �ive u obojenom i tim više se nalaze izvan fizièkog tela èoveka, kada su pove-zani s obojenim; Ja i astralno telo ocrtavaju boje tek u fizièkom i eter-skom telu. To je ono što je bitno. Tako da je besmisleno pitanje o delo-vanju objektivnog obojenog na subjektivno. Jer u unutrašnjosti boje se veæ nalazi ono što je Ja, što je astralno telo i sa bojom se i pojavljuju Ja i astralno telo. Boja unosi Ja i astralno telo u fizièko i etarsko. Tako da ako �elimo da shvatimo istinu, moramo jednostavno da preokrenemo èitav naèin posmatranja.

Dakle, sve ono što se uvuklo u fiziku i ono što fizika obuhvata svojim crtama: linijama, mora se iz nje izvuæi. Prvo mora da nastupi jedan peri-od u kojem bi se uopšte preziralo crtanje u fizici, ako je ono u vezi s bojom, i u kojem bi trebalo pokušati obuhvatiti boju u njenom flu-ktuiranju, u njenom �ivotu.

To je ono do èega se dolazi. Tada èovek sam od sebe iz teorije stvara umetnost. Onda se stvara naèin posmatranja obojenog koji je prih-vatljiv i za umetnika, jer kada ovakav naèin posmatranja umetnik spoji sa samim sobom, kada sasvim �ivi u njemu, onda ovakvo posmatranje u njegovom duševnom poimanju nije nikakvo teoretsko mišljenje nego je �ivot u samoj boji. I pošto umetnik �ivi u bojama, on samim bojama prepušta odgovor na pitanje kako one treba da se fiksiraju.

Tim se dolazi do zakljuèka da se sa bojama mogu voditi razgovori i da one same mogu da ka�u na koji naèin �ele da se nalaze na površini. To je ono što jedan naèin posmatranja koji pre svega �eli da prodre u stvarnost, uzdi�e do umetnièkog. Naša fizika nam je ruinirala ovaj naèin posmatranja. Zbog toga se danas sasvim odluèno mora naglasiti: Posmatranja fizike ne smeju više da korumpiraju one stvari koje se pre

53

svega odnose na psihologiju i estetiku, veæ se mora shvatiti da je ovde u pitanju jedna sasvim druga vrsta i naèin posmatranja. U geteanizmu uoèavamo duhovne i duševne elemente. Taj se geteanizam mora dalje izgraðivati. On na primer još ne razlikuje boje kao slike i kao sjaj. Moramo razmišljati o geteanizmu kao o neèem �ivom da bismo išli dalje. A to mo�emo samo na osnovu duhovne nauke.

54

II

DOPUNE IZ CIKLUSA PREDAVANJA

STVARALAÈKI SVET BOJE

Dornah, 26. juli 1914.

Dopustite da danas nastavimo s razmatranjima o umetnièkim pred-metima koje smo ovde dotakli. To treba da budu razmatranja koja bi nam mogla poslu�iti kao misli uz èiju pomoæ bismo dospeli do dugo oèekivanog cilja. Ako hoæemo ispravno da mislimo o onome što je na neki naèin naš zadatak, u poèetku sasvim primitivan, onda mo�e biti va�no da pred dušu postavimo nešto što je mo�da uopšte uticalo na nju prilikom posmatranja umetnièkih ostvarenja ljudi i njihove veze sa ljudskom kulturom.

Herman Grim, znaèajan kritièar umetnosti 19. veka, izjasnio se, reklo bi se radikalno, u vezi s Geteom. On je naime objavio kada æe tek doæi vreme u kojem æe èoveèanstvo uvideti ono najva�nije kod Getea. To vreme je 2000. godina. Zar ne, to je podosta vremena koje treba da protekne da bi èoveèanstvo po njegovom mišljenju razumelo ono najva�nije kod Getea. I upravo kada se pogleda naše vreme, ne oseæamo da bi trebalo da protivreèimo ovoj radikalnoj proceni. Jer šta to vidi Herman Grim kao najva�niju stvar kod Getea? Ne to što je Gete bio pesnik ili da je stvorio ovo ili ono umetnièko delo, veæ upravo to da je on sve što je stvorio, stvorio iz èitavog, punog, ljudskog, da sve pojedi-nosti njegovog stvaralaštva za osnovu imaju impulse pune ljudskosti. I sme se reæi da je naše vreme zaista daleko od shvatanja onoga što je upravo u Geteu �ivelo kao puna èoveènost. Sigurno je da ovim svojim reèima ja nikako ne �elim da ukazujem na èesto kuðeni specijalistièki nauèni naèin posmatranja. Ovaj naèin posmatranja je s jedne strane neophodan. Ali mnogo oštrija od nauène specijalizacije jeste specijal-izacija našeg �ivota! Jer ona dovodi do toga da pojedina duša koja je uokvirena ovim ili onim specijalnim krugom predstava ili oseæaja, sve manje i manje mo�e da razume drugu dušu koja je opet specijalizovana u neèem drugom. Danas su donekle svi ljudi specijalizovane duše. Meðutim, na sasvim poseban naèin se sreæemo sa ovim viðenjem o specijalizovanim dušama, kada posmatramo umetnièki razvoj èoveèan-stva. I upravo zbog toga je neophodno - i ako se to moglo desiti samo u primitivnim poèecima -, da se na neki naèin (na koji je veæ upozoreno u ranijim predavanjima) ponovo sa�ima èitav duhovni �ivot. Iz ovog sa�imanja celog duhovnog �ivota æe proiziæi umetnièka forma. Da bi se ovo dokazalo nije uopšte potrebno mnogo razmatranja. Pošto mo�da najbolje razumemo kada polazimo od neèeg bliskog, onda bih ukazao na sasvim mali deo onih potpuno neshvaæenih i èesto tako smešnih napada na naš duhovni pokret koji su danas tako èesti.

57

Misle da mogu da nas ocrne s punim pravom (danas se veæ mo�e reæi da je to sasvim bez osnova) i da uka�u na to da smo mi pogrešili time što smo tu i tamo svoje prostorije oblikovali na onakav naèin koji je nama odgovarao. Prebacuju nam da smo naše prostorije za sastanke oblagali šarenim zidovima i dosta nam se prigovaralo zbog kao što ka�u, “èudesnosti” naše “Jovanove graðevine” za koju se ka�e da je za jednu pravu teozofiju, tako se izra�avaju, ipak totalno nepotrebna. U odreðen-im krugovima “prava teozofija” se posmatra kao jedna duševna zbrka sastavljena od svakojakih tamnih oseæaja koja se naslaðuje time da bi duša u sebi mogla da razvije jedno više Ja, a pritom u vidu nema ništa drugo sem egoistiènih oseæaja. I sa stanovišta ove duševne smese, ove nejasne zanesenosti, misli se da je suvišna potreba da se jedna duhovna struja i�ivi u spoljnoj formi, ako ta forma mora u poèetku da bude i primitivna. U ovim krugovima se misli da se èak svuda gde se èovek nalazi mo�e æaskati o ovoj duševnoj zbrci, ovoj nejasnoj zanesenosti u vezi sa bo�anskim Ja u èoveku. Po èemu je onda nu�no da se napada to do�ivljavanje u ovim ili onim neobiènim oblicima?

Dakle, dragi moji prijatelji, nepotrebno je tra�iti da ovi ljudi koji ovako nešto prigovaraju, zaista i mogu da misle, ovako nešto danas se mo�e zahtevati od vrlo malo ljudi. Meðutim neke nam stvari moraju biti potpuno jasne da bismo barem mogli da na odreðena pitanja u sopst-venoj duši damo pravi odgovor.

�eleo bih da Vaš duhovni pogled usmerim ka jednom umetniku koji je s kraja 18. veka s velikom nadarenošæu stupio u umetnièki �ivot kao crtaè i slikar: Carstens. Neæu da govorim o vrednosti njegove umet-nosti, niti da opisujem njegova dela i biografiju, nego samo �elim da skrenem pa�nju, dragi moji prijatelji, da se u ovom èoveku skrila, ako ne velika slikarska, onda velika crtaèka snaga. Ako se samo pogleda u njegovu dušu i obrati pa�nja na njegovu umetnièku èe�nju onda se upravo kod njega na odreðeni naèin mo�e videti šta tu zapravo nedosta-je. �eleo je da stvara olovkom, da crta ideje da ih slikarski otelotvori, meðutim on to nije mogao onako kao što su to mogli Rafael ili Leonardo, ili što se tièe poezije - Dante. Rafael, Leonardo i Dante �iveli su u boga-toj, sadr�ajno bogatoj kulturi, koja je u isto vreme zaista �ivela u ljuds-kim dušama; u jednoj kulturi koja je obuhvatala ljudsku dušu. Rafael je imao duboki razlog za to što je slikao madone. Ono što je bilo madona, �ivelo je u ljudskim srcima, u ljudskim dušama i - izgovoreno na najple-menitiji naèin - iz duše publike strujalo je nešto u susret stvaralaštvu

58

ovog umetnika. Kada je Dante ljudsku dušu vodio sve do duhovnih oblasti, bilo je potrebno da od onoga, što na neki naèin u svakoj duši odzvanja, uzme samo njen sadr�aj. Moglo bi se reæi da su ovi umetnici u svojim dušama imali nešto što je kao osnova uèestvovalo u opštoj kul-turi - Uzme li se bilo šta, pa makar i zabaèeno delo tadašnje nauène kulture, naæi æe se da su za ovu nauènu kulturu svugde ipak polazne taèke, navodnice bile ono što je �ivelo u svim dušama, èak i u najni�im krugovima. Uèenjaci onih kulturnih krugova u kojima je Rafael stvorio svoje madone, priznavali su samu ideju madone, tako da je ova ideja �ivela u njima. I tako su se ostvarenja umetnosti javljala kao izraz opšteg, jedinstvenog, duhovnog �ivota. To je ono što se u pojedincu ponovo javilo kod Getea, na naèin na koji je to bilo moguæe na prelasku iz 18. u 19. vek. To je ono što se tako malo razume u ovom našem vremenu, toliko malo da npr. Herman Grim, kao što je reèeno, treba da saèeka 2000. godinu da bi se na neki naèin za svet opet otvorilo jedno takvo razumevanje.

Vratimo se opet Carstens-u. On uzima Homerovu “Ilijadu” i ono što je tu proèitao, i to onda utiskuje u forme koje stvara njegova olovka. Da, razmislite kako su se drugaèije odnosili 18. i poèetak 19. veka prema Homerovim likovima, nego mo�da Rafaelova duša prema likovima madone ili prema drugim motivima ovog vremena! Reklo bi se da se sadr�aj umetnosti podrazumevao za velike umetnièke epohe, jer je proistekao iz onoga šta iz unutrašnjosti pokreæe ljudska srca. 19. vek je predstavljao poèetak vremena u kojem je umetnik morao da potra�i sadr�aje onoga šta je �eleo da stvori. Brzo smo do�iveli da je umetnik donekle postao jedna vrsta kulturnog pustinjaka koji je uopšte uzev imao posla samo sa samim sobom i kod koga bi se postavilo pitanje: Kakav je njegov lièni odnos sa svetom likova? Mogla bi se pregledati istorija ljudske umetnosti u 19. veku kako bi se videlo kako stoji stvar u ovom smislu sa umetnošæu.

I tako je došlo do toga da je nastupio ne samo prohladan, nego hla-dan odnos èoveèanstva prema umetnosti koji i danas postoji. Danas se zamišlja jedan èovek u nekom modernom gradu koji ide kroz nekakvu galeriju ili izlo�bu slika. Da, dragi moji prijatelji, tu on ne sreæe ono što pokreæe njegovu dušu, ono što mu je duševno blisko, veæ nešto što, radikalno izra�eno, za njega u odreðenom smislu postaje skup zagon-etki koje mogu biti rešene tek onda, kada se on na neki naèin udubi u poseban odnos koji ovaj ili onaj umetnik ima prema prirodi ili bilo

59

èemu drugom. Ovde se nalazimo pred individualnim zagonetkama ili zadacima. I dok se veruje - to je najznaèajnije u èitavoj stvari, dok se veruje da se rešavaju umetnièke zagonetke, u stvari se u najveæoj meri neprestano rešavaju neumetnièki zadaci, naime, psihološki zadaci tipa kako je ovaj ili onaj umetnik danas posmatrao prirodu, ili zadaci neèi-jeg pogleda na svet i tome slièno; meðutim svi oni ne dolaze u obzir kada se èovek udubi u velike umetnièke epohe. Tu u obzir dolaze pravi umetnièki zadaci, èak i za obiène posmatraèe pravi estetski zadaci, jer je ono “Kako” nešto što umetniku zadaje posla, dok je “Šta” samo sup-stanca, nešto što ga obavija, u šta je on uronjen. Moglo bi se reæi: Naši umetnici više uopšte nisu umetnici, oni su posmatraèi sveta i to sa jedne posebne taèke gledišta i ono što oni posmatraju, što primeæuju, veæ svako u zavisnosti od svog temperamenta, to i stvaraju. Meðutim, to su psihološki zadaci neèijeg posmatranja sveta, zadaci istorijskog posma-tranja itd.; Naše je vreme pak gotovo potpuno izgubilo suštinsko umet-nièko posmatranje onog “Kako”, èesto nedostaje srce za ovakvu vrstu posmatranja.

Dobar deo krivice za sve ono na šta je s malo reèi skrenuta pa�nja, snosi naše iz osnova teoretsko posmatranje sveta. Ljudi su postali tako praktièni što se tièe industrije, tehnike, komercijalnih odnosa, ali isto tako eminentno praktièni u odnosu prema njihovom mišljenju o svetu, prema predstavama koje stvaraju o svetu. Nije samo teško izgraditi most izmeðu onoga šta, na primer, naša današnja nauka posmatra i onoga šta u umetniku postoji. Kao njegovo posmatranje sveta, nego i samo mali broj ljudi ima uopšte potrebu za ovim povezivanjem. I reèi kao što su one Geteove: “Umetnost je manifestacija skrivenih zakona prirode koji bez nje nikada ne bi mogli da se izraze” -, su za naše vreme potpuno nerazumljive, iako poneko misli da ih razume. Jer naše vreme se èvrsto dr�i onih najspoljašnjijih, najapstraktnijih prirodnih zakona, zakona koji se, moglo bi se reæi, svugde oslanjaju na apstraktno matematièko; ovo vreme ne �eli da se udubi u stvarnost koja bi prekoraèila to apstrak-tno - matematièko ili nešto njemu slièno. Samim tim nije uopšte èudno to što je naše vreme zapravo izgubilo onaj �ivi element duše koji oseæa da u povezanostima sveta deluje ona supstancijalnost verovatno proiste-kla iz tih povezanosti, kako bi mogla da nastane umetnost.

Umetnost se nikada neæe razviti iz nauènih pojmova, kao ni iz apstraktno - teozofskih, veæ mo�da samo “krhka” alegorija ili ukoèeni simbolizam, ali umetnost ne. Upravo ono što današnje vreme zamišlja,

60

njegove predstave o svetu same po sebi veæ nisu umetnost, streme ka tome da budu neumetnièke. Šta su samo boje postale u našem nauènom posmatranju? Titraji najapstraktnijeg u materiji, etra; titraji etra te i te talasne du�ine itd. Razmislite barem koliko su samo ti talasi pokretljivog etra, koje naša današnja nauka tra�i, koliko su oni daleko od neposredne �ivosti boja. To je moguæe samo ako je sasvim zaboravljeno da se obrati pa�nja na ono �ivo, na ovo neposredno kod boje. Skoro smo pri kraju našeg poslednjeg izlo�enog posmatranja ukazali na to kako je element boje u osnovi bujan, �iv i u njemu mi isto tako �ivimo, stapamo se sa svojim dušama. Takoðe sam ukazao na to da æe doæi jedno vreme u kojem æe se ponovo uvideti �iva veza izmeðu nabujalog sveta boja i onoga što se spolja prikazuje kao obojeno biæe i predmet.

Èoveku je teško zato što je on da bi izgradio svoje Ja tokom evolucije Zemlje, izašao iz ovog nabujalog mora boja i dospeo gotovo do èistog Ja - posmatranja. Uz pomoæ Ja èovek se uzdi�e iz nabujalog mora boja; �ivotinjski svet još sasvim stoji u ovom nabujalom moru boja, a èinjeni-ca da ova ili ona �ivotinja ima �uto, braon, crveno, crno ili belo perje ili vunu stoji u vezi sa èitavim odnosom duše ove �ivotinje prema nabu-jalom moru boja. �ivotinja posmatra predmete svojim astralnim telom, kao što ih mi posmatramo svojim Ja, i ona uliva u ovo astralno telo ono što je prisutno od snaga u zajednièkoj duši �ivotinja. Besmisleno je verovati da �ivotinja (èak i više �ivotinja) vidi svet onako kako ga èovek vidi. No, današnjem èoveku je ovo sasvim nerazumljivo. Kada èovek danas stoji kraj nekog konja, on veruje da ga konj vidi na isti naèin kao i on konja. Jer za njega je sasvim prirodno da misli da ako konj ima oèi da mo�e da ga vidi isto kao i on konja. No ipak je upravo ovo totalno besmisleno. Jer kao što èovek ne vidi anðela, sem ako nije vidovit, tako ni konj ne mo�e da vidi èoveka, ako nije vidovit, jer èovek za konja jed-nostavno ne postoji kao fizièko biæe veæ samo kao duhovno biæe - i samo zato što je konj obdaren odreðenom vidovitošæu, on opa�a èove-ka kao pravo anðeosko ljudsko biæe. Ono što konj vidi na èoveku sasvim je razlièito od onoga što mi vidimo na konju. Sam naèin našeg kretanja za �ivotinje predstavlja (takoðe za više �ivotinje) osobinu pravih avet-nih biæa. Kada bi �ivotinje znale da govore i to svojim sopstvenim jezikom, a ne onako kako one sada “govore”, onda bi tek èovek video da �ivotinji ne pada na pamet da ljude posmatra kao sebi ravna biæa, veæ kao viša, avetna biæa. Ako bi one svoje telo gledale kao da se sastoji iz krvi i mesa, onda je sasvim sigurno da nebi smatrale da se i ljudsko telo

61

sastoji isto od krvi i mesa. A kada se to danas izgovori, onda to “mozgo-vima današnjice” deluje kao èista glupost; danas smo toliko daleko od stvarnosti.

Pomoæu naroèite veze izmeðu astralnog tela i zajednièke duše3, narasta u �ivotinji poput bujice osetljivost za ono �ivo i stvaralaèko kod boje. I isto onako kako mi posmatramo neki predmet koji u nama budi po�udu, pa potom uzimamo predmet jednim pokretom ruke, tako i kod �ivotinje u èitavom organizmu utièe to neposredno stvaralaèko u boji, i potom se ono uliva u perje ili vunu i boji �ivotinju. Veæ sam ranije napomenuo da naše vreme ne mo�e da shvati zašto je polarni medved bele boje; bela boja je proizvod njegovog okru�enja, a èinjenica da beli medved “beli”, znaèi kod njega otprilike ono isto (razlika je samo u ste-penu) kao kad se èovek maši rukom da bi ubrao ru�u. Ono �ivo i produk-tivno u okolini deluje na polarnog medveda tako da u njemu pokreæe nagonske snage i èini da on “pobeli”.

Kod èoveka se povuklo ovo �ivo pokretanje i biæe u obojenom, te je on poèeo da izgraðuje svoje Ja. Nikada èovek ne bi mogao da izgradi svoje Ja da je ostao tako �ivo u moru boja, da je npr. pod utiskom odreðenog crvenila, recimo zore, razvio nagon da ovu zoru produk-tivno - imaginativno utisne u odreðene delove njegove ko�e. Tako nešto bilo je prisutno za vreme starog Meseèevog vremena. Posmatranje jedne takve prirodne pojave kao što je zora, delovalo je tada još uvek na taj naèin da je zora uticala na ono šta je u to vreme bio èovek, i da se ogledanje tog utiska u neku ruku odbilo u boji, koja je opet pro�ela suštinu nekadašnjeg èoveka i potom se ponovo ispoljila na odreðenim delovima njegovog tela. Da bi èovek u svom Ja mogao da razvija sopst-veni pogled na svet, morao je tokom razvoja Zemlje da istupi iz nabuja-log mora boja. On je morao u svom obliku da postane neutralan spram ovog bujnog mora boja. Èovekova boja ko�e, onakva kakva je u umer-enim zonama, u suštini je izraz njegovog Ja, izraz apsolutne neutral-nosti spram spoljašnjeg bujnog mora boja. Ako se podsetimo samo najprimitivnije spoznaje iz oblasti duhovne nauke, onda æemo se setiti, dragi moji prijatelji, da je èovekov zadatak da opet pronaðe put natrag.

Fizièko, etersko i astralno telo izgradili su se za vreme saturnovog, sunèevog i meseèevog doba, Ja tokom razvoja Zemlje. Èovek mora da pronaðe moguænost da astralno telo ponovo produhovi, da ga ponov-

62

3 ili grupne duše (prim. prev.)

no pro�me onim što je sebi obezbedilo njegovo Ja. Samim tim što je èovek produhovio astralno telo i time pronašao put natrag, on mora i da pronaðe nabujale talase boja i njihovo povijanje iz koga se on izdigao ka razvoju svoga Ja, isto kao što je kada se izdigao iz mora, pogledao oko sebe šta se to spolja nalazi. I mi zaista �ivimo u takvom vremenu u kojem mora da poène (ako ne �elimo da izumre povezanost èoveka sa svetom) ovo poniranje u duhovne bujice prirodnih snaga, tj. duhovnih snaga koje le�e iza prirode. Moramo ponovo da steknemo moguænost, ne samo da puko posmatramo boje i da ih nanosimo kao nešto spoljašnje, veæ moramo da pronaðemo naèin da �ivimo s bojom, naèin da do�ivimo unutrašnju, �ivotnu snagu boje. To ne mo�emo uèiniti dok god samo kao slikari prouèavamo kako se ova ili ona boja tamo ili vamo predstav-lja i to zureæi u nju; moæi æemo to samo onda kada zajedno s dušom opet uronimo u naèin na koji se recimo talasaju crvena ili plava boja; onda kada nam bujica boja postane zaista �iva. Dragi moji prijatelji, moæi æemo to samo onda kada budemo u stanju da ono što se nalazi u boji o�ivimo na taj naèin da se ne moramo baviti simbolikom boja (to bi naravno bilo sasvim besmisleno), veæ da zaista otkrijemo ono što se nalazi u boji, u unutrašnjosti boje, kao što je i kod èoveka koji se smeje, snaga smeha u njemu samom. To æemo moæi samo u sluèaju da potra�imo put ka nabujalom svetu boja - pošto sam veæ skrenuo pa�nju na to da se sam èovek sa svojim Ja uzdigao iz ustalasanog sveta boja. Ako èovek boju do�ivljava onako kako to veæina ljudi danas oseæa i to, kako bih rekao, da ovde vidi crvenu ili tamo plavu boju, dakle ako èovek crvenu ili plavu do�ivljava tako da jednostavno oseæa da je ova površina crvena, a ona plava [nacrtano je], onda je sigurno da on nikada ne mo�e da se pribli�i i zaista do�ivi pravo biæe obojenog. Naravno, još manje to mo�e kada razumom prekrije samu suštinu, i potom iza crvene vidi jedan, a iza plave neki drugi simbol. To bi još manje dovelo do do�ivljaja obojenog elementa. Zapravo se govori o tome da treba da èitavu dušu prepusti-mo onome što nam govori iz boje. Tada æemo prilazeæi crvenoj boji da osetimo nešto agresivno spram nas samih, nekakav napad, nešto što juriša na nas. Tada to izlazi iz crvenog i prilazi nam. Kada bi sve dame bile obuèene u crveno i tako šetale po ulici, onda bi onaj koji poseduje fini oseæaj za crvenu boju mogao u potaji da veruje, da bi sve one mogle nasrnuti na njega i to upravo zbog boje njihove odeæe. Crvena posedu-je nešto agresivno, nešto što nas predusreæe. Plava boja nekako odlazi

63

Tabla 7

od nas, napušta nas, za njom gledamo sa setom, mo�da èak i sa èe�njom.

Koliko smo samo u sadašnjosti udaljeni od jednog takvog �ivog razumevanja boje, mo�e se videti iz neèega na šta sam veæ skrenuo pa�nju: izvrstan umetnik Hildebrand izrièito tvrdi da se boja nalazi upravo na površini i da ne postoji ništa drugo do boje na površini; da tu nema nièeg drugog do površine premazane bojom, da je s bojom sas-vim drugaèije nego s oblikom koji nam npr. daje distancu. Meðutim, boja nam daje više od distance i èinjenica da i sam umetnik kao što je Hildebrand to ne oseæa, mora da ukazuje na duboki simptom u našoj stvarnosti. Nemoguæe je u�iveti se u pravu prirodu boje, ako se nep-osredno ne mo�e preæi iz mirovanja u kretanje, ako neposredno nije jasno da ti se crvena površina pribli�ava, a da se plava udaljava od tebe, da se ove dve boje pokreæu u suprotnom smeru. Mo�e se dospeti još dalje, ako se udubi u ovaj �ivot boje. Time uviðamo da, ako bismo npr. imali dve kugle u ovim bojama, a pritom verujemo u boju, uviðamo da više nikako ne bismo mogli da zamislimo da ove dve kugle mirno stoje; to ne dolazi u obzir. Ako bismo ih tako zamislili bilo bi kao da smo umrt-vili ovaj �ivi oseæaj, jer nam on neposredno pokazuje da se crvena i plava kugla okreæu jedna oko druge - jedna ka posmatraèu, a druga od njega. I ono što je na nekoj figuri crveno, za razliku od onoga što je plavo, zaista se prema toj plavoj postavlja tako da se kroz boju u figuri pokreæe sam �ivot. �ivi svet prihvata figuru samo ako ona svetluca u boji.

Kada pred sobom imate forme, onda su svakako one te koje miruju - forma stoji. Meðutim, u trenutku kada tu formu obojimo - u tom tre-nutku se forma uzdi�e iz mirnog stanja i to putem unutrašnjeg pokreta boje i time kroz nju polazi vrtlog sveta, vrtlog duhovnosti. Ako obojite formu, onda je neposredno o�ivljavate onim što u svetu predstavlja dušu, svetsku dušu, jer boja ne pripada samoj formi, jer boja kojoj Vi dajete sopstvenu formu ovu formu povezuje sa njenim okru�enjem, štaviše i sa èitavim svetom. Moglo bi se reæi da se prilikom bojenja neke forme mora osetiti to da se formi moraš pribli�iti na takav naèin da joj daruješ dušu - kada mrtav oblik o�ivljavate bojom, Vi u njega udahnju-jete dušu.

Potrebno je samo malo pribli�iti se ovom �ivom, unutrašnjem kre-tanju boje da bi se osetilo kako èovek ne stoji neposredno naspram boje, nego kao da je negde iznad ili ispod nje; kako sama boja unutrašnje

64

opet o�ivljava. Za onoga koji samo zuri u boju i posmatra je na apstrak-tan naèin, ali je pritom ne do�ivljava kao �ivu, za njega bi se jedna kugla crvene boje mogla okretati oko druge plave boje, a on ne bi oseæao potrebu da kretanje na bilo koji naèin promeni. Mo�e on biti veliki matematièar, mo�e on biti i najveæi metafizièar, no ipak da ne razume šta to znaèi �ivot s bojom, jer za njega je boja kao nešto mrtvo što se pomera s jednog mesta na drugo. Meðutim, u stvarnosti se to ne dešava, ako èovek �ivi s bojom: boja sjaji, ona se menja u sebi samoj i boja æe neposredno - npr. crvena kada se bude kretala, pred sobom da ima nešto poput aure narand�aste, �ute ili zelene boje. Kod neke druge boje - recimo plave, biæe drugaèije. - Na�alost, ovde u nedostatku svih boja nisam u moguænosti da sve ovo nacrtam i predstavim na odgovarajuæi naèin.

Dakle, ovde imate jednu vrstu igre boja. Ona nam pokazuje da kada se èovek, rekli bismo, sa�ivi sa bojom, onda on crvenu boju oseæa kao napadnu, kao nešto od èega bi �eleo da pobegne, nešto što bi �eleo da izbegne, dok plava sama odlazi, a za njom sledi èe�nja. Ako je èovek u stanju da ovo neposredno oseæa kod boja, ako on mo�e tako da se sa�ivi s njom da su mu crvena i plava na opisani naèin �ive i pokretne, onda bi on zaista svojom dušom sledio �ive i pokretne valove boja i u njoj oseæao napade i èe�nje, beg i predanu molitvu kako se kao u vrtlogu prepliæu. I ako bi se od ovoga, predstavljenog naravno na umetnièki naèin, stvorio detalj na formalnom obliku, onda bi se ovom obliku koji kao takav miruje oduzeo ovaj mir. U tom trenutku, koji sada ovde zamišljamo, postojao bi neki formalni oblik i da bi se na njemu nas-likalo - time bi se stvorilo jedno �ivo kretanje (dok bi forma i dalje mirno stajala) koje ne pripada samo tom obliku nego i snagama i pokretnom biæu oko tog oblika. Posredstvom duše obliku se oduzima to materi-jalno nepokretno, ta èista uoblièenost. Trebalo bi da stvaralaèke, ele-mentarne moæi sveta nešto ovako i uslikaju u svet; jer sve to što èovek treba da primi od snaga èe�nje upravo je ono što bi se moglo do�iveti u plavoj boji. To bi èovek s jedne strane morao nositi oblikovano u svojoj glavi, a sve ono što je izra�eno u crvenoj boji on bi morao da ima kao oblik koji narasta iz organizma ka mozgu. Ove dve struje utièu na graðu èovekovog mozga. Spolja je svet - ono za èim èovek èezne i šta uvek biva preplavljeno onim što iz sopstvenog tela vodi nagore. Preko dana situ-acija je sledeæa: ono što se nalazi u plavoj polovini jaèe buja od onoga u crveno-�utoj polovini. Kod ljudskog fizièkog organizma situacija preko

65

Tabla 7

noæi je obrnuta. Vernu kopiju ovoga mo�emo naæi kod onoga što obiè-no nazivamo dvolisnim lotosovim cvetom4, a koji zapravo za posma-traèa pokazuje isto kretanje, tj. istu obojenost. I niko neæe moæi na pravi naèin da prozre ono što u svetu oblika �ivi kao produktivno, kao gornji deo èovekove glave, ako ne bude u stanju da prati ovo skriveno tala-sanje boja koje je i kod èoveka isto tako “skriveno”.

Dragi moji prijatelji, umetnost mora da nastoji u tome da ponovo stupi u elementarni �ivot; umetnost je dovoljno dugo posmatrala, studirala prirodu, pokušavala da odgonetne sve zagonetke prirode da bi potom u umetnièkim delima u nekoj drugoj formi podarila ono do èega je mogla doæi njenim posmatranjem. Meðutim, ono što �ivi u ele-mentima je za današnju umetnost mrtvo. Vazduh je mrtav, voda je mrtva, svetlost je mrtva, pa i oblik onakav kakav je danas predstavljen skulpturama i on je mrtav. Stvoriæe se jedna nova umetnost, onda kada ljudska duša bude nauèila kako da se utopi i udubi u �ivo elementarno. O tome se mo�e polemisati, mo�e se i misliti da to ne treba raditi; meðutim, tada polemiše samo ljudska nemarnost. Jer ili æe se èovek sa svom svojom ljudskošæu u�iveti u elementarno, u elementarne sile i primiti duh i dušu spoljašnjeg, ili æe umetnost sve više i više postajati pustinjaèki posao pojedinaène duše, èime æe moæi da zainteresuje psi-hologiju za ovu ili onu dušu, no nikada neæe dostiæi ono što jedino i samo umetnost mo�e da dostigne. Kada se govori o ovim stvarima dosta se govori o buduænosti, meðutim ovoj buduænosti mi moramo priæi s oèima otvorenim za duhovnu nauku, jer bez toga gledamo samo u mrtvo i ono što u ljudskoj buduænosti izumire.

Zbog toga se mora potra�iti unutrašnja veza izmeðu onoga šta na našem tlu stvaramo kao oblike i boje, i onoga što kao duhovno saznanje pokreæe našu dušu u najdubljoj unutrašnjosti kao nešto što za nas �ivi u duhu, isto kao što su u Rafaelu �ivele madone, zbog èega je on i mogao postati umetnik madona. Samo ako bi nam uspelo da se u�ivimo u forme i to èisto umetnièki, bez simbolike, bez alegorije, u ono što u našem pogledu na svet �ivi kao �iva supstanca duše, a ne kao apstraktna misao, kao mrtva spoznaja ili kao apstraktno znanje, kada bi nam to pošlo za rukom, onda bi nasluæivali nešto od onoga na šta se zapravo misli kod razvoja umetnosti, a na šta je upravo skrenuta pa�nja.

Zbog toga mora da postoji jedinstvo koje je postojalo kod Getea i to, reklo bi se, putem znaèajne karme izmeðu onoga šta se spolja stvara i

66

4 èakra koja se nalazi izmeðu obrva - "treæe oko" (prim. prev.)

onoga što pro�ima dušu do njenog najdubljeg biæa. Mora se povezati ono što je po sadr�aju duhovne nauke danas još uvek apstraktna ideja i ono što stvara naša ruka, dleto ili èetkica. Ostvarivanje ovakve veze remeti današnja spoljna, apstraktna kultura koja našim delima ne dopušta da o�ive. Zbog toga je i razumljivo neosnovano verovanje da bi duhovna spoznaja mogla ubiti ono umetnièko. Sigurno je da je u mnogi-ma mnogo toga umrtvljeno; sva ta mrtva alegorisanja i simbolisanja sva ta zapitkivanja: šta znaèi ovo? A šta ono? - veæ sam skrenuo pa�nju na to da nema potrebe uvek pitati za znaèenje ovoga ili onoga. Isto koliko je bespotrebno pitati za znaèenje “grkljana”, jer je on �ivi organ za ljudski govor, isto tako moramo i ono što �ivi u oblicima, u bojama da posma-tramo kao �ivi organ duhovnog sveta. Sve dokle god se temeljno ne naviknemo da ne pitamo za simbole i alegorije i da ne tumaèimo mitove i predanja alegorijski i simbolièki, dotle neæemo ni doæi do pravih duhovnih spoznaja, niti æemo osetiti �ivi dah duha koji se kreæe kroz èitav kosmos, niti sve ono što �ivi u kosmosu, a pro�ima likove mitova i bajki.

No ipak odnekud se mora poèeti! Taj poèetak neæe biti savršen. I niko ne treba da veruje u to da je taj poèetak za nas nešto savršeno. Meðutim, svaki prigovor je isto toliko glup, koliko i svaki drugi prigo-vor koji svet okreæe protiv našeg duhovnog pokreta optu�ujuæi nas da duhovno nema nikakve veze sa onim što mi predstavljamo. Ono što ljudi misle da mogu da tvrde, to znamo i mi sami. Sve to naklapanje o “višem Ja”, sva ta zanesenost koja govori o pribli�avanju ljudske duše bo�anskom, sve to se mo�e obuhvatiti i spoljnom formom, a to, dragi moji prijatelji, to mi veæ znamo. Znamo i da bi se èovek mogao nalaziti svugde dok pokreæe duhovnu nauku u njenom idejnom i pojmovnom karakteru. No, povrh pukog idejnog bavljenja duhovnom naukom, mi oseæamo da duhovna nauka ulivajuæi se �ivo u dušu, zahteva i posebno okru�enje koje se razlikuje od onoga koje nam pru�a izumiruæa kultu-ra. I uistinu nije potrebno da nam spoljni svet saopštava oèitu istinu da bi se duhovna nauka u idejnom smislu mogla pokrenuti i u drugim prostorijama koje nisu kao naše o�ivljene formama. No, dragi moji pri-jatelji, ozbiljno, ozbiljnije i najozbiljnije mora postati zahtev za prihva-tanjem ideala duhovne nauke u duši. I potrebno nam je još dosta toga da bi ovu ozbiljnost, ovu pokretnu silu, ovaj unutrašnji duševni elan potpuno i sasvim prihvatili. O duhovnoj nauci i njenom �ivotu u spolj-njem svetu lako se mo�e govoriti na taj naèin da se ne pogodi biæe i

67

suština te nauke. Kada se danas tako èesto vidi kako se najjaèe napada ovaj naš duhovni pokret pa i mi sami, onda se pojavljuje neki èudan oseæaj. Èovek èita o ovim ili onim kritikama i, ako je pri zdravoj pameti, pita se: O èemu se ovde zapravo govori? Opisane su svakojake fantazije koje nemaju nikakve veze s nama! Upravo su one te koje treba kritiko-vati. U svetu ima toliko malo smisla za prihvatanje novog duhovnog elementa, te ovaj svet ne stvara sliènu, veæ potpuno razlièitu karikatu-ru, pa potom govori o ovoj karikaturi i bori se protiv nje. Postoje èak i ljudi koji veruju da ovo treba opovrgnuti. Èovek se mo�e okrenuti pro-tiv toga, ali se ne mo�e opovrgnuti nešto što je neko drugi zamislio i što nema sliènosti s onim što je on hteo da prika�e. No, mi moramo u svojim dušama voditi raèuna o tome kakav smisao za istinu i istinitost pred-stavlja osnovu ovim stvarima, da, dragi moji prijatelji, jer time mo�emo ojaèati ono što treba da nikne iz duhovne nauke, što rekao bih, treba da stupi u spoljašnji materijalni svet i to tako što æe o�iveti sebe. Dokaz za to da svet nije postao tolerantniji i razumniji vidi se upravo u stavu savremenog sveta protiv naše duhovne nauke. Svet zaista nije postao ni razumniji ni tolerantniji.

Intimno stapanje naše duše s duhovnom naukom, mo�da je najjaèe prilikom udubljivanja u jednu takvu problematiku kao što je problema-tika boja. Jer zaista, time što i sami do�ivljavamo �ivost nabujalih boja, time i sami napuštamo svoj oblik i sa�ivljavamo se sa kosmièkim �ivotom. Boja je duša prirode i èitavog kosmosa, a mi postajemo deo te duše tako što se u�ivljavamo u obojeno - Ovako nešto bih danas samo nagovestio, pa bih sledeæi put još više zašao u biæe obojenog sveta i u biæe slikarst-va.

Dragi moji prijatelji, morao sam ova razmatranja dopuniti s par napomena u vezi sa kritikom našeg duhovnog pokreta koja zapravo ne razume ništa od onoga èemu mi stremimo. Mo�emo samo da �elimo, dragi moji prijatelji, da æe pristalice našeg pokreta udubljivanjem u sve strane u pravcu duhovne nauke naæi moguænost da izaðu na kraj s jed-nom èinjenicom koja je zaista gotovo simptomatièna u naše vreme, a to je: prodiranje neistinitosti i neistine u poimanje onoga što pokušava da se postavi u duhovni svet. I sigurno je da mi neæemo skrivati od sveta našu duhovnu struju kao nešto pustinjaèko; svet æe moæi da dobije ono-liko koliko hoæe. Ali ono što bi trebalo da svet uzme, ako zaista razume naš pokret, jeste jedinstveno u èitavoj ljudskoj prirodi i svaka pojedi-nost ljudskog stvaranja proizilazi iz èitave te ljudske prirode.

68

Ono što sam rekao, nisam govorio da bih kritikovao sadašnjicu, nego sam o tome prièao sa izvesnom setom, jer što se više šire �elje i strem-ljenja našeg pokreta, to su ljudi sve zlonamerniji - zaista, mo�da ne sves-no, no ipak manje ili više nesvesno su zlonamerni; i pošto ni u našim redovima još nije sasvim stvoren naèin na koji bi se ocenjivale ovakve stvari, niti naèin kojim bi èovek ipak ozbiljno zauzeo stav i naš pokret zamislio upravo kao nešto novo, kao novi poèetak, sigurno je da æe doæi i do prevazila�enja te “zamisli”. Èak i mi sami mo�emo mo�da samo da “zamišljamo”. A oni koji mogu više od “zamišljanja” u ovom smislu, oni æe doæi do suštine - mo�da tek onda kada doðe vreme o kome je govorio Herman Grim, vreme, kada æe Gete biti shvaæen u potpunosti. Za razumevanje jedne takve reèenice potrebna je izvesna skromnost koja pak nedostaje savremenom duhovnom �ivotu. Duhovna nauka je upra-vo ta koja mo�e da duši pribli�i ovu skromnost i svu ozbiljnost koju ona nosi.

�alosno je posmatrati sve one kritike sa svih strana na raèun naše duhovne struje, i to upravo sada kada je svet poèeo nešto od toga i da shvata. Svet nije mogao da vidi ništa, dok god je ta struja bila èisto duhovna, a sada, kada i mo�e i da vidi nešto što ne razume, sada svet ispušta iz svih rupa - ako tako mogu da se izrazim - svoje disharmoniène zvuke. I to æe postajati sve jaèe i jaèe. Meðutim, moramo biti svesni toga da æemo u poèetku oseæati setu, odreðenu setu, no u nama æe narastati snaga da se zauzmemo za nešto što prihvatamo ne samo kao puko ubeðenje, veæ kao �ivot sam. I tu æe eterski �ivot pro�eti ljudsku dušu, a ono što æe u toj ljudskoj duši �iveti, biæe više od teoretskog ubeðenja kojima se ljudi danas toliko ponose. Onaj koji prihvati takvu ozbiljnost u svojoj duši, on æe s ovom ozbiljnošæu primiti i potpuno uverenje da nas koreni ovog sveta, koreni našeg ljudskog postojanja mogu nositi onda kad ih èovek tra�i u duhovnom - i ovo èvrsto uverenje potrebno je èoveku više ili manje - u zavisnosti od vremena u kojem �ivi. Da li setu oseæamo kada govorimo o odnosu naše duhovne struje prema njenom odjeku u svetu? - ako je to seta onda æe iz štimunga ove sete sigurno proizaæi štimung snage o kome veæ znate i koji potièe od spoznaje da je izvor ljudskog �ivota u duhu i da æe duh èoveka izvesti iz sve dishar-monije zbog koje on i oseæa samo setu: Iz ovog štimunga primiæe èovek snagu.

Mo�da bi se upravo danas o duhovnim delima moralo govoriti sa još veæom setom u grudima, nego što je ona zbog razmimoila�enja strem-

69

ljenja našeg duhovnog pokreta i njegovog odjeka u svetu: disharmonije u svetu æe se odvijati na drugaèiji naèin, kada èoveèanstvo jednom bude uvidelo ono što duhovna svetlost mo�e da pokrene u ljudskom srcu - a na èemu mi insistiramo s našom duhovnom naukom. I kada obratimo pa�nju na ono što nekoga èini setnim u sudbini Evrope, onda je seta zbog našeg pokreta neznatna. Ispunjen i uzdignut ovom setom, izgovo-rio sam Vam sve ovo, meðutim, istovremeno sam pro�et i �ivim ubeðen-jem, da bez obzira na ono što èoveèanstvo Evrope èeka u bli�oj ili daljoj buduænosti, da u nama mo�e da �ivi èvrsto ubeðenje koje proizilazi iz �ive spoznaje da æe duh pobedonosno voditi èoveka kroz sva iskušenja. Zaista, trebalo bi da u danima sete, u ozbiljnim trenucima kao što su ovi danas, ne samo da bi trebalo, nego je neophodno da govorimo o delima naše duhovne nauke, jer u nama mora da postoji vera da æe Sunce obas-jati i ovu duhovnu nauku, bez obzira što to danas i nije baš sluèaj, i da æe ono biti sve jaèe i jaèe, sve svetlije i svetlije i da æe postati Sunce mira, ljubavi i harmonije.

I ovo su ozbiljne reèi, dragi moji prijatelji, i one nam daju pravo da svim srcem budemo uz dela duhovne nauke kada doðu teški èasovi.

MORALNI DO�IVLJAJ SVETA BOJA I TONOVA KAO

PRIPREMA ZA UMETNIÈKO STVARANJE

Dornah, 1. januar 1915.

70

Svaka stvar, svaka èinjenica u svetu, svako èovekovo ponašanje, svi oni imaju dve strane i istovremeno èine dva razlièita pola.

Juèe sam Vam skrenuo pa�nju na to kako iz razumevanja i oseæaja za našu duhovno-nauènu predstavu o svetu treba da se u ljudsku dušu ulije strahopoštovanje i predanost duhovnom svetu. Druga strana ovog strahopoštovanja i predanosti jeste energièni rad na samom sebi, energièno upravljanje evolutivnim faktorima u sopstvenoj duši, samo-posmatranje i to na takav naèin da oseæaje koje stièemo iskustvom uvek koristimo tako da nešto iz njih i uèimo, i u vezi sa našim snagama - da uvek napredujemo da bi izbegli opasnost da izgubimo sebe bez obzira na sve što se oko nas dogaða i šta nas u �ivotu èeka i da li to uopšte razumemo ili ne. I da uvek imamo moguænost da se odr�imo i da mo�emo u sebi naæi snagu da razvijamo razumevanje za ono što nam se u spoljašnjem svetu èesto mo�e uèiniti nerazumljivim, a pored svega da omoguæimo da strahopoštovanje prema stvarima, koje smo juèe spom-injali, deluje na evoluciju naše duše, kako bi ova duša pak mogla da stekne pravo razumevanje za postojanje sveta: dragi moji prijatelji, na ovaj naèin sam Vam �eleo uputiti novogodišnji pozdrav na poèetku predstojeæe godine. �eleo bih da o�ivimo seæanje na strahopoštovanje, seæanje na energièan rad na sebi samima. Kao simbol za rezultat ovog seæanja pojavio se u ovoj novogodišnjoj noæi pun Mesec iz kosmosa. Da je bilo obrnuto, da je poèetak ove godine bio obele�en mladim Mesecom, onda bih obrnutim redosledom pribli�io seæanja Vašim srcima. Onda bih juèe završio godinu seæanjem na snagu unutrašnje evolucije, a danas bih podstakao seæanje na strahopoštovanje.

Treba obratiti pa�nju na jedan ovakav simbol kao što je Mesec koji nas obasjava iz makrokosmosa, i to je nešto što uvek iznova treba pos-matrati kao vrlo va�no. I kada u ovoj godini budemo imali koji miran trenutak, treba da dopustimo ovom znaku da deluje na nas i to na takav naèin da nas isprva podstakne na razmišljanja šta to snaga strahopoštovanja mo�e da napravi od nas, što mo�e biti od velike va�nosti u ovoj godini, a potom i na razmišljanje šta to snaga unutrašnjeg odr�anja, oèuvanja duševne energije, mo�e da naèini od nas.

U zvezdama je zapisan ovaj niz za predstojeæu godinu i svet æe pon-ovo uvideti da je èitanje iz zvezda ipak znaèajno za èoveka. Te je potreb-no obratiti pa�nju i u ovim pojedinostima na veliki zakon ljudskog pos-tojanja i dostiæi harmoniju izmeðu makrokosmosa i mikrokosmosa. Ovih dana nam se u meseèevoj fazi makrokosmos pojavljuje na najele-

71

mentarniji naèin, a harmoniju s ovim makrokosmosom nalazimo u mikrokosmosu, ako se ponašamo u skladu s njim u toku ove godine koja se raða pod tako bolnim okolnostima.

Ako obratite pa�nju na to šta nam se kao osnovna karakteristika provlaèilo kroz rasprave poslednjih dana, shvatiæete da u odnosu na èinjenice koje su nam postale va�ne tokom bavljenja duhovnom nau-kom, a odnose se na �ivot u ovom nestalnom vremenu, donekle i u vremenu nade, u vremenu u kojem slutimo kako treba da se odvijaju dalje stvari na Zemlji u toku kulturnog razvoja èoveèanstva, shvatiæete kako æe nastupiti prevrat od èisto materijalnog do spiritualnog poiman-ja sveta. Meðutim, ovo što je sada objašnjeno ne mo�e da deluje u punoj snazi, ako ne obuhvati sva podruèja našeg �ivota, a naroèito u velikoj meri duhovno podruèje.

Veæ smo iz mnogih tumaèenja mogli da primetimo kako pravo oseæajno, a ne samo razumsko shvatanje duhovne nauke mora imati - kao rezultat prevrat u umetnièkom stvaranju i do�ivljaju umetnosti, i to uplivom u snage koje nam duhovna nauka pru�a u vezi sa umetnièkim shvatanjem sveta. Pokušali smo da rastumaèimo jednu vrstu impulsa koji predstavljaju samo deliæ duhovno - nauènih impulsa i koji mogu da uplove u umetnièka ostvarenja i u sve ono što mi kao umetnost imamo pred sobom.

Ako potpuno utonemo u oseæanja i oseæaje duhovno-nauène pred-stave o svetu, onda æemo moæi da vidimo jedno novo vreme u kojem æe put do umetnosti biti umnogome drugaèiji nego što je do sada bio, ispunjeniji �ivotom, i u kojem æe ljudska duša mnogo intenzivnije do�ivljavati sredstvo umetnièkog stvaranja, a boju i ton mnogo intim-nije - èak moralno i spiritualno, doæi æe vreme u kojem æemo kroz umet-nièko delo moæi da osetimo tragove do�ivljaja umetnikove duše u kos-mosu.

Do sada je umetnièko stvaranje i do�ivljaj umetnosti bio uglavnom jedna vrsta spoljašnjeg promatranja, odraz onoga što je spolja moglo dopreti do umetnika. Potreba oslanjanja na prirodu i na model, posta-jala je sve veæa i veæa. Ovo ne treba shvatiti jednostrano - u smislu napuštanja prirode u buduæem umetnièkom stvaralaštvu, napuštanja spoljašnje stvarnosti - to nikako. Treba skrenuti pa�nju na još inten-zivnije jedinstvo sa spoljašnjim svetom jedno tako jako jedinstvo koje se ne ogranièava samo na spoljašnji utisak boje, tona i forme, veæ se

72

okreæe onome što se mo�e do�iveti iza te iste boje i forme, onome šta se u boji, tonu i formi objavljuje.

U ovom smislu æe ljudske duše u buduænosti otkriti mnogo toga znaèajnog. Oni æe svoje moralno-spiritualno biæe zaista spojiti s onim šta nam sada daje samo èulni privid. I mo�e se predvideti beskonaèno produbljenje ljudske duše na ovom podruèju. Uzmimo kao osnovu jednu pojedinost. Jednostavno zamislimo da smo pogled uperili u površinu cinober-crvene boje, i da nam je pritom pošlo za rukom da zanemarimo sve ono što se nalazi oko nas i da se sasvim koncentrišemo na do�ivljaj ove boje, tako da je ne pojmimo samo kao nešto što nekako deluje na nas, nego kao boju koja je u nama, s kojom smo sjedinjeni. Onda æemo moæi da osetimo da smo sada u jednom svetu u kojem smo i sami postali boja i to iz dubina našeg duševnog biæa i gde god da odemo sa svojom dušom, ona æe biti ispunjena crvenom bojom, svugde æemo biti u crvenoj i sa njom i iz nje �iveti. - Sve ovo se neæe moæi do�iveti samo intenzivnim duševnim �ivotom, neophodno je da odgo-varajuæi oseæaj preðe u moralni do�ivljaj i to u pravi moralni do�ivljaj.

Ako tako prolazimo kroz svet pro�eti crvenom bojom, sjedinjeni s njom, i ako nam je i sama duša i èitav svet crven, onda neæemo moæi, a da ne osetimo da nas u ovom crvenom svetu u kojem smo i sami crveni pro�ima supstanca bo�jeg gneva i to sa svih strana, a posebno tamo gde se u nama mo�da nalazi zlo i greh. U beskonaènom crvenom prostoru verovatno æemo se oseæati kao pred bo�jim sudom, a naš moralni oseæaj biæe kao moralni oseæaj naše duše u èitavom beskonaènom prostoru. I kada potom nastupi reakcija i bilo šta se pojavi u našoj duši, kada dakle, do�ivimo sami sebe u beskonaènoj crvenoj, mogao bih reæi - i u pojedi-naènoj crvenoj, onda se to sve mo�e iskazati jedino reèima: Mi uèimo da se molimo. Kada je èovek u stanju da u crvenoj do�ivi blistavost i plamen bo�jeg gneva, sa svim ovim što kao zlo mo�e da poèiva u ljud-skoj duši, i kada u crvenoj iskusi šta to znaèi moliti se, onda je do�ivljaj crvene boje beskonaèno produbljen. Tada mo�emo i da osetimo kako se to crvena boja putem forme postavlja u prostoru.

Mi smo tada u moguænosti da shvatimo naèin na koji do�ivljavamo neko biæe koje zraèi dobrim i koje je ispunjeno bo�anskom dobrotom i milosrðem, biæe koje bi �eleli da osetimo u prostoru. Potom oseæamo da je neophodno da ovo oseæanje oblikujemo iz boje i smestimo ga u prostor bo�anskog milosrða, bo�anske dobrote. Osetiæemo potrebu da razredimo prostor, kako bi dobrota i milosrðe zraèili. Pre njih sve je

73

bilo tako skupljeno, sasvim koncentrisano u središtu, a sada su se ova dobrota i milosrðe tako postavili u prostor da teraju unatrag, kao što se i oblaci razilaze tako se i oni razilaze i èovek uzmièe pred milosrðem, a mi imamo oseæaj da sredinu moramo obojiti nekom vrstom slabe roza-ljubièaste boje koja zraèi ka unutrašnjosti u odnosu na raspršenu crve-nu boju [pogledaj crte�].

Onda æemo biti svom svojom dušom uz formiranje ove boje. I svom svojom dušom osetiæemo nešto što su oseæala i biæa koja su posebno zaslu�na za postojanje Zemlje i koja su, kada su se uzdigla do stepena Elohima, nauèila da iz boja stvaraju svet oblika. Nauèiæemo da oseæamo nešto od stvaralaèkog duha Duhova oblika i onda æemo shvatiti kako oblikovane boje mogu postati delo - što je veæ rastumaèeno u našoj prvoj misterijskoj drami. Shvatiæemo i nešto od toga da obojena površina za nas postaje nešto što moramo prevladati, jer s bojom idemo u univer-zum.

Kada se pritom razvije i sna�na �elja, onda mo�emo oseæati isto ono što je i Štrader oseæao u trenutku kada je video Capesiusovu sliku i rekao: “�eleo bih da ovo platno probijem”.

Ako pogledate jednu misterijsku dramu, onda æete uoèiti pokušaj da se nešto tako zaista prika�e na umetnièki naèin, kao što se i nama prikazuje pokušaj naše duše da se izdigne od kosmièkih sila dok saoseæa

s duhovima kosmosa. To je zaista bio poèetak svake umetnosti. Meðutim, potom je moralo nastupiti materijalistièko vreme, a stara umetnost sa svojim bo�anskim nijansiranjem i svojom sposobnošæu da duhovno

74

izra�ava kroz materiju, morala je da postane nadriumetnost drugog reda, u osnovi umetnost materijalistièkog vremena koja ne stvara, veæ samo podra�ava. To je znak svega sekundarno-umetnièkog, svega nazo-vi umetnièkog što ume samo da kopira, što predmete posmatranja koristi samo za podra�avanje i èemu nije od primarnog znaèaja da oblik istovremeno sjedini s graðom.

Uzmimo neki drugi primer. Uèiniæemo isto ono što smo uèinili s crvenom površinom, samo što æemo sada uzeti površinu više narand�aste boje. S površinom ove boje iskusiæemo nešto potpuno drugaèije. Ako se utopimo u nju i sjedinimo s njom, onda neæemo više moæi da oseæa-mo gnev bo�ji, nego mo�da najviše, a i to u maloj meri, dostojanstvenu ljutnju koja �eli da nam se poveri i ispuni nas unutra-šnjom snagom, a ne samo da nas kazni.

Kada se sjedinimo s površinom narand�aste boje, kretaæemo se tako da æemo sa svakim daljim korakom oseæati, da samim tim što �ivimo u njenim snagama i sami postajemo sve jaèi i jaèi i da nas ono što dolazi iz ove boje ne ka�njava i ne osuðuje, nego sna�i. Tako se u�i-vljavamo u narand�astu boju. Tada oseæamo èe�nju da dokuèimo suštinu stvari i sjedinimo je sa samim sobom. �ivot s crvenom bojom uèi nas da moli-mo. �ivot s narand�astom bojom uèi nas spoznaji, èe�nji za spoznajom suštine stvari.

Ako sve to isto uèinimo s �utom površinom, u ovom do�ivljaju osetiæemo, mogao bih reæi, kao da smo premešteni na poèetak našeg vremenskog ciklusa. Oseæamo kao da �ivimo u snagama iz kojih smo stvoreni, kao da smo pristupili prvoj zemaljskoj inkarnaciji. Ono što èovek predstavlja tokom èitavog svog �ivota na Zemlji, srodno je s onim što sreæemo u svetu gde smo sjedinjeni s �utom bojom.

Veoma je lako identifikovati se sa zelenom bojom i s njom krenuti u svet - lako iz tog razloga, jer je potrebno samo pogledom preæi preko zelene livade i potom pokušati da se zanemari sve ostalo, treba se pot-puno koncentrisati na zelenu livadu, utonuti u nju, posmatrati zelenu kao površinu mora boja i potom uroniti u nju. Ako pokušamo da �ivimo na ovaj naèin, onda æemo do�iveti unutrašnji rast snaga u onome šta je èovek tokom jedne inkarnacije. Do�iveæemo unutrašnje ozdravljenje, no u isti mah i jednu vrstu unutrašnje sebiènosti, uzburkanosti ego-istiènih snaga u nama samima.

Ako bi isto to uèinili s plavom površinom, onda bi osetili potrebu da idemo sve dalje i dalje, da prevladamo sopstveni egoizam, èak post-

75

anemo i deo makrokosmosa i u sebi razvijamo predanost. I oseæali bismo se sreænima, ako bismo mogli da zadr�imo ovakvu predstavu pri susretu sa bo�anskom milošæu. Kako bi samo èovek osetio bo�ansku milost, ako bi tako išao kroz svet.

Tako se spoznaje unutrašnja priroda obojenog. I kao što je veæ reèe-no, mo�emo predvideti da æe doæi vreme u kojem æe sve ono što je slikar kao umetnik pripremao, predstavljati jedan poseban moralni do�ivljaj u boji - mnogo intimniji nego što je to bio sluèaj u davnim vremenima - do�ivljaj koji æe biti priprema za umetnièko stvaranje. Ovo su sve samo pojedinaèni nagoveštaji koji æe se u buduænosti još više razraditi. Oni æe sa kolosalnim smislom za umetnièko stvaranje obuhvatiti ljudsku dušu i o�iveti je, za razliku od materijalistièkog kulturnog razvoja u ovo naše moderno doba koji je opustošio dušu i uèinio je pasivnom. Unutrašnje snage moraju opet probuditi duše, njih mora obuhvatiti unutrašnja snaga stvari. Moguænost za to predstavljaju boje koje se u svetu talasaju.

Na sasvim slièan naèin mo�e se i uz pomoæ sveta tonova produbiti i o�iveti duševni �ivot èoveka. Suština minule epohe u odnosu na ovu sada, jeste ta, da je èovek neki ton do�ivljavao takav kakav je i potom posmatrao odnos jednog tona prema drugom. U buduænosti æe èovek svojim do�ivljajem moæi da prodre iza tona. On æe ton posmatrati goto-vo kao prozor kroz koji se dospeva u duhovni svet; on tada neæe zavisi-ti od nekakvih neodreðenih oseæaja kako da uklopi jedan ton s drugim kako bi npr. napravio melodiju, veæ æe iza svakog tona - kroz sam ton - duša opet do�ivljavati moralno - spiritualni svet. Duša æe kao kroz pro-zor prodirati u spiritualni svet. Tajne pojedinaènih tonova otkrivaæe se u njihovom do�ivljaju.

Još smo uvek veoma daleko od ovog oseæaja kojim bismo se mogli kroz svaki ton uzdiæi iz èulnog u spiritualni svet. To vreme æe doæi. Ton æemo oseæati kao prozor koji su naèinila bo�anstva iz spiritualnog ka fizièko - èulnom svetu, i mi æemo tonom dostiæi taj svet. Na primer, pri-mom koju apsolutno oseæamo - i to ne u vezi sa drugim tonovima ton-ske skale -, njom æemo dostiæi uspon iz èulnog u spiritualni svet, doduše na veoma opasan naèin. Opasnost je u tome što nas ovaj uspon mo�e potpuno zarobiti, tako što prima velikom snagom uvlaèi kroz tonski prozor i mi potpuno nestajemo u spiritualnom svetu. Kada primu budemo oseæali kao apsolutnu, uvideæemo da smo za spiritualno još uvek isuviše slabi u fizièko - èulnom svetu i da bi nas spiritualni svet

76

uvukao, ako bismo mu se kroz prozor pribli�ili. To æe biti moralni oseæaj koji bi mogli da posedujemo usponom u spiritualno kroz primu. No, ja Vam to sada opisujem sasvim jednostavno, meðutim, to æe biti sasvim izdiferencirano i s mnogo razlièitih pojedinosti kada to budemo do�iveli.

Kada se kroz sekundu kao kroz prozor budemo uspeli iz fizièkog u spiritualni svet, osetiæemo se kao da u duhovno - spiritualnom svetu postoje moæi koje se gotovo �aloste zbog naše slabosti i koje ka�u: Dakle, bio si slab u fizièko - èulnom svetu! Ako se samo kroz primu uspeš u duhovni svet onda æu morati da te razlo�im, da te uvuèem, da te raspršim ili rascepkam. Meðutim, ako se sekundom popneš, pokazaæu ti nešto iz duhovnog sveta i podsetiti te na nešto što postoji i s one strane - Èudno je to što kada kroz sekundu uðemo iz fizièkog u spiritualni svet kao da nas susreæe mnoštvo tonova koji kao da nas doèekuju. Kada kroz apso-lutnu primu uðemo u spiritualni svet, onda je to potpuno nemi svet. Kada sekundom stupamo u svet, u njemu èujemo tihe tonove razlièite visine koji nas teše zbog slabosti. Ovako sigurno ne bismo smeli da uðemo kroz prozor neke kuæe u fizièko - èulnom svetu, jer bi nas tu neko od vlasnika èudno posmatrao, kada bismo mu tako ušli kroz pro-zor i pritom poneli sa sobom i sam prozor. Meðutim, u duhovnom svetu to se mora uèiniti, moraju se poneti tonovi, èovek se s njima mora iden-tifikovati i potom �iveti u kuæici s one strane sveta koja nas odvaja od fizièko - èulnog i u kojem su èak i prozori predstavljeni kao tonovi.

Ako se tercom uðe u duhovni svet, onda se oseæa još jaèa slabost. Što se tièe spiritualnog sveta, osetiæemo da smo u fizièko - èulnom svetu bili zapravo suštinski slabi u odnosu na njegov spiritualni sadr�aj. Sada kada smo i sami postali ton, osetiæemo u odnosu na tercu, da onde imamo prijatelje koji nisu i sami terce, ali koji joj se pribli�avaju, veæ prema tome kako je ko bio stvoren u fizièko - èulnom svetu. Dok ulaskom kroz sekundu èujemo tihi zvuk mnogih tonova u kojima se tako i �ivi kad se uðe kroz nju, kroz tercu sreæemo gotovo prijateljske tonove. Oni koji �ele da postanu kompozitori moraæe da uðu posebno kroz tercu, jer tamo æe èuti nizove tonova, kompozicije koje æe podstaæi njihovo umetnièko stvaranje. Neæe nam uvek prilaziti isti tonovi, nego æe to zavisiti od raspolo�enja, do�ivljaja, temperamenta, ukratko od èitavog �ivota onoga koji kroz tercu ulazi u duhovni �ivot: beskonaèna razno-likost tonskog sveta æe proisteæi iz toga.

77

Ako se kvartom prodre u duhovni svet onda æe se iskusiti nešto èudno: sada ni sa jedne strane ne sti�u drugaèiji tonovi, veæ samo oni tonovi - koje smo veæ iskusili s tercom i sada oni u seæanjima �ive u našoj duši. I dok tako budemo �iveli sa svojim tonskim seæanjima, ulaskom kroz kvartu u spiritualni svet, primetiæemo da ova seæanja uvek poprim-aju drugaèije boje, da se èesto kreæu od najjasnije svetlosti i bistrine sve do krajnje �alosti, èas su sunèano sjajna, èas mirno i zagrobno tu�na. Stišavanje glasa, penjanje i spuštanje tona, ukratko - èitav tok jednog tonskog dela, zavisiæe od ovih tonskih seæanja.

Kvinta pru�a više subjektivna iskustva i do�ivljaje, ona pokreæe, obogaæuje duševni do�ivljaj. Ona deluje gotovo kao èarobni štapiæ koji iz nedosti�nih dubina stvara tajne tonskog sveta.

Ovakvi do�ivljaji ne mogu se dostiæi onda kada se stvari i pojave u svetu samo puko posmatraju i slušaju, veæ samo onda kada se oni do�ivljavaju u samoj duši. Ovakav naèin do�ivljavanja boja i tonova, èak i oblika, ukratko - svega umetnièkog mora se pronaæi, kako bi se izašlo iz okvira èisto površnog odnosa prema stvarima - što je odluka materi-jalistièkog vremena - i prodrlo u istinsku dubinu stvari i tajne koje one kriju.

Tada æe èovek postati svestan beskonaèno va�ne èinjenice da pos-toji veza izmeðu njega i bo�ansko - duhovnih snaga (koje materijalis-tièka svest smatra podsvesnim), snaga koje ga vode kroz svet. Onda æe od svih stvari stupiti nešto poput unutrašnjeg do�ivljaja onih snaga koje, npr., èoveka vode od jedne inkarnacije do druge.

Ako neku lokomotivu ne lo�imo onda ona neæe moæi da vuèe voz. Snage koje stvaraju dogaðaje u svetu, moraju se neprestano podstreki-vati. Isto tako se moraju podstrekivati i one snage koje èoveka teraju da napreduje. To se i dogaða. Meðutim, èovek mora da nauèi da je zaista povezan s tim silama.

Jednom davno iskusio sam nešto vredno pomena. Tièe se jednog pravnika, advokata koji je bio vrlo poznat u mestu u kojem sam i ja neko vreme �iveo; bio je to izuzetno èuveni advokat kod koga su ljudi napros-to trèali kad god su imali nešto sporno i za koga su verovali da mora da pobedi i u najte�im sluèajevima. U veæini sluèajeva tako je i bilo. Njegova sposobnost advokatske dijalektike bila je izvanredno velika i ljudi koji su ga poznavali to su veoma cenili. Jednom je dobio te�ak proces nekog bogatog èoveka. U sluèaju osude bila je u pitanju ozbiljna kazna, za bogatog èoveka. Advokat je upotrebio sve svoje znanje i umešnost.

78

Odr�ao je dug govor, a auditorijum je imao utisak da porota mora da oslobodi optu�enog, jer u suprotnom niko zapravo ne bi imao nikakvu ideju šta bi još mogao da smisli, pa da posle ovoga unapredi advokatsku umetnost. Svi oni koji su saslušali ovaj govor i uverili se u advokatovu umešnost, mislili su da æe porotnici sigurno osloboditi optu�enog.

Meðutim, u ovom suðenju nije uèestvovao samo spretni branilac nego i spretan sudija koji je bez obzira što još nije bilo tako kasno da bi se presuda mogla izreæi i tog dana, rekao da �eli to da odlo�i za sutra. Sledeæeg dana - pre podne - trebalo je da se porotnici sastanu, jer su i preko noæi imali vremena da o èitavoj stvari još jednom dobro razmisle. Došao je i sledeæi dan. Ovo “otezanje za još jednu noæ”, kako ga je advokat nazvao, bilo im je vrlo neprijatno. Suðenje je poèelo, porotnici su se povukli i svi su u najveæoj napetosti oèekivali izricanje presude; meðutim, pomenutom advokatu bilo je najte�e. Porotnici su se vratili veæ posle 15 minuta i kada ih je advokat video da se tako brzo vraæaju, pao je u nesvest. Da, zaista se onesvestio. Jedan od njegovih prijatelja ga je ubrzo povratio. Optu�eni je zaista bio osuðen. Meðutim, advokat je to saznao tek pošto se osvestio.

Šta bi se o tome moglo reæi kada se èinjenice posmatraju samo spo-lja, na osnovu ovoga što nam pru�a ljudsko shvatanje? Moglo bi se reæi da je advokat jedan vrlo èastoljubiv èovek kome je toliko mnogo stalo da dobije proces, te se veæ pre izricanja presude onesvestio. Pošto je video da se porotnici tako brzo vraæaju, bio je siguran da je optu�eni osuðen, jer da su hteli da ga oslobode verovatno bi se du�e savetovali.

Meðutim, stvar nije u tome, ona se takvom mo�e uèiniti samo onome ko je površno posmatra. Iza ove prièe krije se jedan drugi sloj dogaðaja. Ovaj drugi sloj ili prièa je sledeæa: Pomenuti advokat bio je neko vreme pre ovog procesa obuzet kockanjem - ovo znam, jer sam ga dobro poz-navao. On je uzimao novac koji su mu poveravali, i uz pomoæ njega se kockao na berzi. Za njega je to bila prava patnja i kratko vreme pre ovog sluèaja prokockao je veliku kolièinu novca koja mu je bila po-verena. Meðutim, bilo mu je obeæano da æe ako dobije sluèaj, da dobije toliko novca koliko mu je bilo potrebno da izmiri dugove.

Dakle, on se nije onesvestio samo zbog povreðene èasti, jer je gubit-kom procesa njegova egzistencija bila zaista uništena. Jer sada on više nije ni mogao da misli na to da povrati novac koji je prokockao. Èitava njegova egzistencija zavisila je dakle od tog suðenja. Nesvest je bila sim-bolièko nagoveštavanje toga da je on za ovu inkarnaciju bio potpuno

79

uništen. Potom je morao da otputuje u Ameriku gde je na nezavidan naèin morao da pre�ivi ostatak svoje inkarnacije.

Na primeru jednog ovakvog sluèaja vidimo sledeæe. Vidimo da se u �ivotu vrlo èesto dešava da se krivo rasuðuje, jer uvek mo�e biti ljudi koji nikada ništa neæe saznati od onoga što se dešava iza procesa. Kada bi oni videli i èuli ovako školovanog advokata u toku njegove rasprave i posle videli kako pada u nesvest, onda bi oni mogli da tvrde: Postoje ljudi koji èak mogu da padnu u nesvest zbog povreðenog samoljublja. -I kod ove procene mogu i da ostanu.

Da bi se o ovako neèemu pravilno rasuðivalo, potrebno je dublje poznavati èinjenice. Mnoge stvari moramo da poznajemo s razlièitih strana, jer bi u suprotnom mogli i da dobro procenimo jedan sloj, a da previdimo druge i na kraju ipak pogrešno procenimo situaciju. Takvo posmatranje je površno. No, stvar ima dublju pozadinu. Ovaj èovek morao je da pronaðe put iz ove inkarnacije u sledeæu. Ovde imamo i primer kako se to snage mudro usmeravaju ka duši kojoj su neophodne, da bi je vodile iz jedne inkarnacije u drugu. I advokat se našao u jednom ovakvom �ivotnom konfliktu i to tako da mu je taj konflikt potrošio moguænost za egzistenciju. Došao je u strašan polo�aj da više nije bilo snaga koje bi ga sprovele do sledeæe inkarnacije. Te snage nisu mogle ni dopreti do njegove svesti. Zbog toga je i pad bio neophodan kako bi se svest na kratko ugasila. Za kratko vreme u toku kojeg je svest u èoveè-joj duši ugašena, moguæe je da u nju stupe najrazlièitiji oblici spoljne spiritualnosti. Dakle, u ovom trenutku u dušu ulaze snage koje su odreðene za to da joj povrate impuls, pokretnu silu za prelazak u iduæu inkarnaciju. Sigurno je da se ovaj proces dešava na najrazlièitije naèine. Ono što sam Vam ja sada opisao bio je isto tako sluèaj za sebe.

Ove pokretne sile su uvek tu. Time sam hteo da Vam poka�em kako je svestan �ivot èoveka povezan sa nesvesnim tokom i kako u svesnom toku postoje momenti u kojima je svest potisnuta, kako bi iz nesvesnog nešto moglo da priðe. Ovi nesvesni trenuci ponekad ne moraju dugo da traju, to mogu biti kratki trenuci nesvestice - pa ipak u tim trenucima mo�e beskonaèno mnogo spiritualno - vitalnih snaga da ozraèi ljudsku dušu, kako dobrih tako i loših snaga, sposobnih i za jedno i za drugo.

Ovaj primer i sve to što sam s tim u vezi hteo da ka�em, pomenuo sam zbog toga da bih pokazao kako èovek mora, dok posmatra svet, da pokuša da obrati pa�nju i na veze koje su za materijalistièki pogled na svet neva�ne.

80

Doæi æemo do toga da postepeno posmatramo povezanosti koje u �ivotu postoje, tako da prepoznamo trenutke u kojima se spiritualno pribli�ava svakom èoveku. U buduænosti nam se svet više neæe prikazi-vati tako jednostrano, kao što se to danas èini njegovim materijalnim tumaèenjem, veæ æe se svet ubuduæe predstavljati na taj naèin što æe se materijalno smeštati na njegovo mesto, a u isto vreme æe se i znati da postoji i nešto više od èiste materijalne pojave, jer kroz tu materijalnu pojavu izbija spiritualno.

Kao što smo u bojama i tonovima videli prozore kroz koje se duhov-no uzdi�emo u spiritualni svet, tako nam i �ivot donosi prozore kroz koje duhovni svet stupa u ovaj naš fizièki svet. Advokatova nesvestica je bila jedan od tih prozora. Ako pravilno tumaèimo ovaj dogaðaj, onda moramo da ka�emo: Kroz jedan ovakav prozor dopire spiritualni �ivot do nas. Vidimo kako ovde u nas ulaze snage koje ne mo�emo objasniti pukim èulima. Dakle, postoje prozori kod tonova kroz koje se uzdi�emo do spiritualnog sveta. A postoje i prozori kroz koje spiritualno dopire do nas, kada se zaustavimo u fizièko - èulnom svetu.

Ako ne bismo primetili uspon spiritualnog k nama kroz jedan ovakav prozor, bilo bi to isto kao kada bi neko ko ne zna da èita otvorio neku lepu knjigu. Pred njim se nalazi isto što i pred onim koji zna da èita, samo što on na belom papiru vidi samo �vrljotinu koju ne mo�e da ras-tumaèi, veæ jedino mo�da da je opiše. Samo onaj koji zna da èita je u stanju da u ovoj knjizi prati neku sudbinu ili mudrost skrivenu ovim naroèitim znacima. Onaj koji ne ume da èita iz pojava u svetu zapravo je u kosmosu nepismen. Meðutim, onaj koji zna da èita, u ovim stvarima išèitava tok duhovnog sveta. Za današnje materijalno doba karakteris-tièno je da su ljudi zahvaljujuæi materijalizmu nepismeni za kosmos, i to gotovo stopostotno. Danas kada je procenat nepismenih u razvijen-im zemljama znatno smanjen, poveæava se broj nepismenih za pojave u kosmosu.

Zadatak duhovne nauke je da redukuje ovu kosmièku nepismenost. Danas postoji malo ljudi koji su nepismeni u bukvalnom smislu te reèi. U doba starog vidovnjaštva ljudi su bili mnogo manje duhovno nepis-meni. Meðutim, zbog svega toga ne bi trebalo da budemo oholi. Istina je to da ako budemo slutili svoj zadatak u duhovnoj nauci, onda æemo moæi da èitamo iz kosmosa. Meðutim, pritom ne smemo da izgubimo našu smernost, jer obzirom na današnje vreme, još uvek se nalazimo na stepenu osnovne škole. I jedva da æemo veæ uspeti da nauèimo da èita-

81

mo, dobro je ako nauèimo i da srièemo. No ipak smo pro�eti impulsom promene koji se unosi radi razvitka èoveèanstva. I ako oseæamo ovaj impuls, onda se na pravi naèin postavljamo prema onome što znaci vremena od nas zahtevaju, kao pravi èlanovi duhovno - nauènog pokre-ta.

SVETLOST I TAMA KAO DVA SVETSKA ENTITETA

Dornah, 5. decembar 1920.

Iz juèerašnjeg predavanja zakljuèiæete da oni koji svet posma-traju kao da je protkan neèim što se mo�e nazvati kosmièka misao, zapravo ga posmatraju jednostrano; ovakav naèin posmatranja bio je posebno karakteristièan za Hegela. I oni koji kao osnovu vide volju isto su tako jednostrani u posmatranju sveta. Bila je to Šopenhauerova ideja

82

koja je poèivala na voljnoj prirodi. Videli smo kako èak i ovakve nazovi sklonosti da se svet posmatra kao dejstvo misli, upuæuju na prirodu zapadnog èoveka koji više naginje ka misaonoj strani sveta. Mo�emo skrenuti pa�nju i na to kako Hegelova filozofija misli poprima sasvim drugaèiji oblik u zapadnjaèkom pogledu na svet, i kako u Šopenhauerovim oseæajima �ivi sklonost karakteristièna zapravo za orijentalnog èoveka, što nam pokazuje Šopenhauerovu bliskost budizmu i uopšte orijental-nom pogledu na svet.

U osnovi se svaki od ovih naèina posmatranja mo�e oceniti samo kada se sagleda sa svih gledišta duhovne nauke. Na ovaj naèin èini nam se sa�imanje sveta s gledišta misli ili volje kao nešto apstraktno; poseb-no novo doba ljudskog razvoja naginje ka ovakvim apstrakcijama, o èemu sam èesto govorio. Duhovna nauka ima za zadatak da èoveèanst-vo vrati na konkretno poimanje sveta u skladu sa stvarnošæu. I upravo jedno ovakvo shvatanje sveta æe biti svesno unutrašnjih razloga, na osnovu kojih su nastale pomenute jednostranosti u shvatanju sveta. Ono što su videli ljudi poput Hegela, Šopenhauera, koji su svakako znaèajni, genijalni umovi, zaista postoji u svetu, samo se mora posma-trati na pravi naèin.

Danas �elimo da razjasnimo da mi kao ljudi u sebi do�ivljavamo misao. Dakle, kada èovek govori o svom misaonom do�ivljaju, onda ga on oseæa neposredno. I sigurno je da on ovaj misaoni do�ivljaj ne bi ni imao, da svet nije pro�et mislima. Jer kako bi èovek uopšte mogao i da doðe do misli u svom èulnom opa�anju, ako ta misao kao takva ne bi postojala u svetu.

Pitanje je kako to mi iz drugih posmatranja znamo da je èovekova organizacija glave tako izgraðena, da je on u stanju da prihvati u sebe misao iz sveta. Glava je oblikovana od misli i stvorena od njih. Meðutim, èovekova organizacija glave ukazuje u isto vreme na raniji �ivot na Zemlji. Mi znamo da je èovekova glava zapravo rezultat metamorfoze ranijeg zemaljskog �ivota, dok organizacija èoveèjih udova ukazuje na jedan buduæi zemaljski �ivot. Grubo govoreæi rekli bismo da je naša glava nastala tako što su se udovi iz prošlog zemaljskog �ivota metamor-fozom preobratili u glavu. Udovi kakve ih mi danas imamo sa svim nji-hovim pojedinostima, preobratiæe se u glavu koju æemo nositi u nared-nom zemaljskom �ivotu. Sada u �ivotu izmeðu roðenja i smrti deluju prvenstveno u našoj glavi misli. Kao što smo veæ videli, ove misli su istovremeno preobra�aj, metamorfoza onoga što je u našim udovima u

83

ranijem zemaljskom �ivotu delovalo kao volja. A ono što danas deluje kao volja u našim udovima, to æe se u sledeæem zemaljskom �ivotu pre-obraziti u misao.

Kada sve ovo uzmete u obzir, mo�ete da ka�ete: Misao se zapravo pojavljuje kao nešto što se tokom evolucije èoveka neprestano javlja iz volje kao metamorfoza. Volja se zapravo pojavljuje kao nešto što je na odreðeni naèin klica misli. Tako da mo�emo reæi: da se volja postepeno razvija u misli. Ono što je najpre volja, kasnije postaje misao. Kada pos-matramo sebe kao biæa s takvom organizacijom glave, onda moramo da obratimo pa�nju i na prošlost u kojoj smo imali karakter volje. Ako pos-matramo buduænost, moramo sebi pripisati karakter volje u našim udovima i reæi: u buduænosti æe to biti ono što je izgraðeno u našoj glavi, tj. “èovek misli”. Meðutim, mi neprestano u sebi nosimo oba. Mi smo na neki naèin stvoreni iz kosmosa tako što se misao iz prošlosti organizuje u nama s voljom koja te�i u buduænost.

Ono što se organizuje na ovakav naèin spajanjem misli i volje i èiji izraz onda predstavlja spoljašnju organizaciju èoveka, vidljivo je poseb-no sa stanovišta duhovne nauke.

Onaj èovek koji se razvija do spoznaja imaginacije, inspiracije, intuicije, on na èoveku neæe videti samo èulno vidljivu glavu, veæ on objektivno vidi i ono što je kroz glavu “èovek misli”. Tako mo�emo reæi: uz pomoæ sposobnosti koje se kod èoveka javljaju normalno u razdo-blju izmeðu roðenja i smrti, èovek glavu vidi u onoj konfiguraciji u kojoj se ona pokazuje fizièki. Putem razvijene spoznaje uz pomoæ inspiracije i intuicije postaje vidljiv èak i sklop misaonih sila koji le�i u osnovi organizacije glave i koji sti�e iz prethodnih inkarnacija, reè vid-ljiv - naravno koristimo u prenesenom smislu. Kako on to postaje vid-ljiv? Postaje vidljiv samo u sluèaju da za ovu pojavu mo�emo da upotrebi-mo izraz koji ukazuje na to da on poèinje da svetli.

U situaciji kada ljudi sa stanovišta materijalizma kritikuju ovakve stvari, vidljivo je koliko današnjem èoveèanstvu nedostaje sposobnost oseæaja kojim bi shvatili šta se zapravo ovim stvarima misli. U svojoj “Teozofiji” i drugim delima, dovoljno jasno sam ukazao na to da se nar-avno ne radi o tome da se pojavljuje jedan novi fizièki svet, odnosno novo izdanje fizièkog sveta kada se imaginacijom, inspiracijom, intuici-jom gleda na ono šta je “èovek misli”. Meðutim, ovaj do�ivljaj isti je kao i onaj kada se fizièki svet posmatra na svetlosti. Taènije govoreæi, mor-alo bi se reæi da èovek pod uticajem spoljašnje svetlosti stvara odreðeni

84

Tabla 8gore

Tabla 8dole

Krug imisli

Svetleæivenac

do�ivljaj. Isti do�ivljaj koji se javlja tokom èulnog posmatranja svetlosti u spoljašnjem svetu, javlja se i u imaginaciji naspram misaonog elemen-ta glave. Te se mo�e reæi: Misaoni element se objektivno gledano pos-matra kao svetlost, ili bolje reèeno, do�ivljava se kao svetlost. Kao ljudi koji misle �ivimo u svetlosti. Spoljašnju svetlost vidimo fizièkim èulima; ne vidi se svetlost koja prelazi u misao, jer se u njoj �ivi, jer je ona isto što i “èovek misli”. Ne mo�e se videti ono što smo mi sami. Kada se izaðe iz misli i stupi u imaginaciju, inspiraciju, onda èovek stupa taèno naspram njih i vidi misaoni element kao svetlost. Ako govorimo o celok-upnom svetu, onda mo�emo reæi: Mi u sebi imamo svetlost; samo nam se ta svetlost ne pojavljuje kao svetlost jer u njoj �ivimo i jer nam se ona pretvara u misao, samim tim što se svetlošæu slu�imo i u njoj �ivimo. - Na neki naèin mi nadvladavamo svetlost, Vi prisvajate svetlost koja Vam se inaèe samo spolja pojavljuje. Vi je diferencirate u sebi. Vi u njoj delate. I to je upravo Vaše mišljenje, Vaše delovanje u svetlosti. Vi ste svetlosna biæa samo što to ne znate, jer �ivite u svetlosti. No, misao koju stvarate jeste �ivot u svetlosti. I kada mišljenje posmatrate spolja, tada vidite svetlost.

Sada zamislite kosmos [pogledaj crte�]. Po danu vidite kako kosmo-som protièe svetlost, meðutim, zamislite da kosmos posmatrate spolja. Dakle, obrnimo sada to. Veæ smo imali ljudsku glavu koja je u sebi sadr�ala misao u razvoju, a spolja bila svetlost. U kosmosu imamo svet-lost koju mo�emo videti èulima. Ako izaðemo iz kosmosa i posmatramo ga spolja [strelice] kako nam on onda izgleda? Kao sklop misli! Kosmos - iznutra svetlost, spolja gledano misli. Glava èoveka - unutra misao, spolja gledano svetlost.

To je jedan naèin posmatranja kosmosa koji Vam mo�e biti izuzetno koristan i dobar ako zaista �elite da se upustite u te stvari. Vaše mišljenje, èitav Vaš duševni �ivot postaæe mnogo pokretljiviji nego što je inaèe, ako nauèite na koji naèin to sebi treba da predstavite: kada bih izašao iz sebe, kao što je to èesto sluèaj kad zaspim, i kada bih obratio pa�nju na svoju glavu i tj. na sebe kao na èoveka koji misli, video bih sebe kako svetlim. Ako bih izašao iz sveta pro�etog svetlošæu i posmatrao ga spol-ja, onda bih ga video kao tvorevinu sastavljenu od misli. Svet bih opazio

85

Tabla 8tekst

Tabla 9

kao misaono biæe. - Dakle primeæujete, svet- lost i misao pripadaju jedna drugoj, one su jedno te isto, samo su posmatrane s dve razlièite strane.

Misao koja �ivi u nama zapravo je to što nam dolazi iz prošlosti, što je najzrelije u nama, proizvod ranijih zemaljskih �ivota. Ono što je rani-je bila volja, postalo je misao, a misao se sada pojavljuje kao svetlost. Iz toga mo�ete osetiti da tamo gde je svetlost, tu je i misao, ali kako to? Misao u kojoj jedan svet neprestano izumire. Jedan prošli svet, jedan davni svet izumire u misli, ili drugaèije reèeno, u svetlosti. I to je jedna od tajni sveta. Mi posmatramo svemir. On je pro�et svetlošæu. U svet-losti �ivi misao. Ali u toj svetlosti pro�etoj mislima �ivi svet koji izumire. U svetlosti neprekidno izumire svet.

Kada neki èovek posmatra svet poput Hegela, on zapravo posmatra neprestano izumiranje sveta. Ovi ljudi su sasvim posebna vrsta “ljudi misli” koji posebno streme opadanju, izumiranju sveta. U umiranju im �ivot postaje lep. Grci, koji su zapravo bili ispunjeni �ivim ljudskim biæem, oseæali su radost, kada im je u svetu koji je umirao zablistala sva njegova lepota. Svet nije bio lep, ako nije mogao i da umire; bilo ono što se pojavljivalo iz blistavosti svetlosti sveta koji je neprekidno umirao. Tako se kvalitativno posmatra kosmos. S Galilejem je novo vreme poèe-lo da posmatra svet kvantitativno, i danas su ljudi veoma ponosni na to da prirodne pojave posmatraju matematièki, kako se to svagda èini u nauci, dakle ne�ivo teorijski. Hegel je svakako upotrebljavao sadr�ajno bogatije pojmove za shvatanje sveta, nego što su to matematièki poj-movi, ali njega je posebno privlaèilo sve što je, postalo zrelo i što umire. Moglo bi se reæi da je Hegel stajao spram sveta isto kao i èovek naspram drveta u cvatu. U trenutku kada treba da izniknu plodovi, ali se još uvek nisu pojavili, u tom trenutku kada su cvetovi u punom cvatu u drvetu

86

Tabla 9 Tabla 8

deluje moæ svetlosti i, tada u drvetu deluje misao nošena svetlošæu. Na taj naèin je Hegel posmatrao sve pojave u svetu. On je primeæivao spoljašnji svet, ono što se odvaja u svemu najkonkretnijem.

Šopenhauer je posmatrao svet na razlièit naèin. Ako �elimo da ispi-tamo njegove pobude, onda moramo u ljudima da posmatramo nešto drugo, tj. ono što tek poèinje. To je elemenat volje koji nosimo u svojim udovima. Kao što sam èesto napominjao, mi to zapravo do�ivljavamo na isti naèin na koji do�ivljavamo i svet u snu. Elemenat volje do�ivljavamo nesvesno. Da li mo�emo da ovaj elemenat volje na neki naèin pogleda-mo spolja, kao što misli posmatramo spolja? Ako uzmemo u obzir volju kako se razvija u nekom od ljudskih udova i ako se zapitamo, a da pri-tom volju posmatramo s druge strane, dakle sa stanovišta imaginacije, inspiracije ili intuicije, kakva paralela postoji u pogledu na to da mi misli gledamo kao svetlost? Kako to vidimo volju kada je posmatramo uz pomoæ razvijenih snaga posmatranja tj. uz pomoæ vidovitosti? Kada posmatramo volju uz pomoæ vidovitosti, onda do�ivljavamo nešto što vidimo spolja. Kada posmatramo misao uz pomoæ vidovitosti, do�ivljavamo svetlost, svetlucanje. Kada uz pomoæ snage vidovitosti posmatramo volju, ona postaje sve deblja i deblja dok se ne pretvori u materiju. Ako je Šopenhauer bio vidovit, onda je pred njim biæe volje stajalo kao automat materije, jer materija je spoljašnja strana volje. Materija je iznutra volja, kao što je svetlost unutra misao. A spolja je volja materija, kao što je i misao spolja svetlost. Zbog toga sam i bio u moguænosti da i kod ranijih promatranja skrenem pa�nju na sledeæe: Kada èovek na mistièan naèin uroni u svoju voljnu prirodu, tada oni koji zapravo mistiku ne shvataju ozbiljno, a u stvarnosti te�e ka lagod-nosti i ka do�ivljaju najsna�nijeg egoizma, tada ti samoposmatraèi veru-ju da æe tu pronaæi duh. Meðutim, kada bi oni tim svojim samoposma-tranjem išli zaista dovoljno daleko, onda bi otkrili pravu, materijalnu prirodu èoveka. Jer to nije ništa drugo do poniranje u materiju. Kada se uroni u prirodu volje, onda se otkriva prava priroda materije. Savremeni filozofi prirode samo fantaziraju kada ka�u da se materija sastoji iz molekula i atoma. Prava priroda materije otkriva se tek onda kada se u nju uroni. Tada se nalazi druga strana volje, a to je materija. I u ovoj materiji, tj. u volji, otkriva se u osnovi ono što predstavlja svet koji izno-va zapoèinje, koji se iznova raða.

Posmatrate svet: opkoljeni ste svetlošæu. U svetlosti izumire jedan davni svet. Vi stupate na tvrdu materiju - nosi Vas snaga sveta. U svet-

87

Tabla 8goredesno

losti misaono isijava lepota. U sjaju lepote izumire davni svet. Svet nestaje u svojoj moæi, snazi, sili, ali i u svojoj tami. Buduæi svet nestaje u tami i u elementu materije i volje.

Ako fizièari jednom poènu ozbiljno da govore, onda oni neæe špekulisati s pojmovima atoma i molekula kao što to danas èine, veæ æe reæi: Spoljašnji svet se sastoji iz prošlosti, a u svojoj unutrašnjosti on ne nosi molekule i atome, veæ buduænost. I kada se jednom bude reklo da nam prošlost blista u sadašnjosti i da prošlost svugde skriva budu- ænost, tek onda æe se pravilno govoriti o svetu, jer sadašnjost je pre svega proizvod prošlosti i buduænosti. Buduænost se zapravo nalazi u snazi materije. Prošlost blista u lepoti svetlosti, a pritom je svetlost sve što se objavljuje i pojavljuje u tonu i toploti.

Èovek mo�e da razume sebe tek onda, ako shvati sebe kao jezgro buduænosti obavijeno svetlosnom aurom misli koja potièe iz prošlosti. Mo�e se reæi da je duhovno gledano, èovek prošlost tamo gde blista u lepoti svoje aure, ali prikljuèeno ovoj auri prošlosti je nešto što se kao tama meša sa svetlošæu koja isijava iz prošlosti, nešto što se prenosi u buduænost. Svetlost je nešto što isijava iz prošlosti, tama nešto što uka-zuje na buduænost. Svetlost je misaone prirode, tama je voljne prirode. Hegel je bio naklonjen svetlosti koja se razvija u procesima rasta i to u najzrelijem cvatu. Šopenhauer posmatra svet, kao èovek koji stoji pred drvetom i zapravo se ne raduje lepoti cveta, veæ iz unutrašnje pobude samo èeka trenutak kada æe iz cvetova svugde izniknuti klice plodova. Njega raduje èinjenica da tu postoji snaga rasta, to ga podstièe, polazi mu voda na usta kada mo�e da misli o tome, da æe iz breskvinog cveta nastati breskva. Od svetlosne prirode on se okreæe onome što ga iz dubine srca potresa, onome što se iz svetlosne prirode cveta razvija kao nešto što se mo�e materijalno istopiti na njegovom jeziku, onome što se kao plod razvija prema buduænosti. Èinjenica je da postoji dvostruka priroda sveta, i èovek posmatra ispravno svet samo onda kada ga pos-matra u njegovoj dvostrukosti, jer tek onda mo�e da doðe do istine koja pokazuje konkretnost ovoga sveta; u suprotnom, on posmatra samo njegovu apstraktnost. Ako na drveæu posmatrate samo njihov cvet, onda zapravo �ivite samo od prošlosti. Dakle, ako posmatrate proleænu prirodu sveta, mo�ete reæi sebi: Ono što su bogovi u prošlosti stvorili u ovom svetu, to se otkriva u lepoti proleæa. Ako posmatrate svet plodova u jesen, onda mo�ete reæi: Ovde poèinje novo delo bogova, ovde otpada ono što je sposobno za dalji razvoj, šta se razvija u buduænosti.

88

Tabla 8dole

desno

dole levo

narand�asta

plava

Stvar je u tome da èovek ne stvori sebi sliku o svetu putem puke špekulacije, veæ da èovek celim svojim biæem obuhvati svet. Zaista se u cvetu šljive mo�e, rekao bih, dohvatiti prošlost, a u šljivi osetiti buduænost. Ono šta nekome sija u oèima je u uskoj vezi sa onim od èega je èovek iz prošlosti postao. Ono što se nekom s ukusom rastapa na jeziku zavisi od onoga iz èega se èovek podigao u buduænost, kao što je to uèinio Feniks iz svog pepela. Tu se svet zaista mo�e dostiæi u oseæan-ju. Po tom principu “dostizanja sveta u oseæaju” rukovodio se i Gete, uvek kada je posmatrao svet. On je recimo posmatrao zeleni svet bilja-ka. On nije poznavao ono što mi danas zovemo duhovnom naukom, ali samim tim što je posmatrao zelenilo biljke koja se još uvek nije rascveta-la, dostigao je ono što se istièe u sadašnjosti, a potièe od onog izistin-skog drevnog u biljnom svetu; jer veæ u biljci se u cvatu pojavljuje prošlost, meðutim, to što nije sasvim prošlo jeste zelenilo lista.

Ako pogledamo zelenilo prirode, shvatiæemo da je upravo ono to koje na neki naèin nije sasvim izumrlo, koje prošlost nije tako jako zah-vatila [pogledaj crte� zeleno]. Meðutim, ono što ukazuje na buduænost zapravo dolazi iz tame, iz mraka. Tamo gde zeleno prelazi u plavièasto, tamo je ono što u prirodi pokazuje buduænost [plavo].

Nasuprot ovome, tamo gde se ukazuje na prošlost, tamo gde se nal-azi ono što dovodi stvari do cvata i èini ih zrelim, tamo je toplina (crve-na boja), tamo svetlo ne razbistrava sâmo, veæ punom snagom prodire u unutrašnjost i prelazi u toplinu. Sve bi se ovo zapravo moralo nacr-tati na takav naèin i da se ka�e: Za zelenilo, biljni svet, vezuje se tama, tamo gde se zelenilo preliva u plavu boju to bi isto osetio i Gete iako nije upoznao duhovnu ili tajnu nauku. Ono što osvetljava i što je ispun-jeno toplinom, stajalo bi s druge strane. Tu stojimo i sami kao ljudi, tu i sami posedujemo ono što spolja oseæamo u zelenom biljnom svetu, tu

je èovek sam po sebi kao ljudsko etersko telo u boji breskvinog cveta, kao što sam to više puta naglasio. To je boja koja se javlja kada plava prelazi u crvenu. To je èovek sam. Kada se zaðe u svet boja, mo�e se reæi:

89

Tabla 8

Èovek sam stoji u boji breskvinog cveta, a naspram njega se nalazi zel-ena boja.

Objektivno nam sve to pru�a biljni svet. S jedne strane imamo pla-vièasto, tamno, s druge strane svetlo, crvenkasto-�uækasto.

Meðutim, pošto se nalazimo u boji breskvinog cveta, pošto �ivimo u njoj, to se u obiènom �ivotu vrlo malo mo�e opaziti, isto kao što se i teško opa�a misao kao svetlost. Ono što èovek do�ivljava on to ne opa�a, zbog toga on izostavlja boju breskvinog cveta i gleda samo crvenu boju koju s jedne strane proširuje, i plavu boju koju opet proširuje s druge strane; na taj naèin nam se prikazuje dugin spektar boja. Meðutim, to je

samo varka. Prava slika spektra dobila bi se kada bi se ova traka boja savila u krug. Èovek zapravo krivi ovu sliku, jer kao takav stoji usred boje breskvinog cveta i posmatra svet boja samo od plave ka crvenoj i od crvene preko zelene ka plavoj boji. U trenutku kada bismo videli ovaj aspekt, svaka bi nam se duga èinila kao krug, kao valjak s kru�nim presekom.

Ovo poslednje sam Vam samo napomenuo kako bih Vam skrenuo pa�nju na to, da je Geteovo posmatranje prirode istovremeno duhovno posmatranje koje sasvim odgovara pravom duhovnom pogledu na svet. Ako se pribli�imo Geteu kao istra�ivaèu prirode, mo�emo reæi: Iako nije poznavao duhovnu nauku, on je prirodnu nauku posmatrao sas-vim u smislu duhovne nauke. No, ono što nama danas mora biti od izuzetne va�nosti je to, da je svet, pa èak i èovek, sastavljen od svetlosti, misli, misli o svetlosti sa materijom volje i od volje materije, a ono što

90

gorelevo

Tabla 8

konkretno sreæemo u svetu, to je na najrazlièitije naèine sagraðeno ili pro�eto svetlošæu misli, mislima o svetlosti, voljom materije i materi-jom volje.

Tako se kosmos mora posmatrati kvalitativno, a ne samo puko kvan-titativno, jer se samo tako mo�e pravilno shvatiti. Time se u kosmos ukljuèuje i neprestano izumiranje, izumiranje prošlosti u svetlosti, izranjanje buduænosti u tami. Stari Persijci su na osnovu svoje instik-tivne vidovitosti nazivali ovo izumiranje prošlosti u svetlu - Ahura Mazdao, a ono što su oseæali kao buduænost u mraènoj volji - Ahriman.

Otuda i ova dva svetska entiteta, svetlost i tama: u svetlosti - �iva misao, prošlost koja umire; u tami volja koja nastaje, buduænost koja dolazi. Sada kada smo otišli tako daleko da misao ne posmatramo samo apstraktno veæ kao svetlost, a volju kao tamu u njenoj materijalnoj prirodi, kada smo došli do toga da smo u stanju da, recimo, toplu stranu svetlosnog spektra posmatramo kao deo koji je povezan s prošlošæu, a materijalnu, hemijsku stranu spektra vezujemo onda za buduænost, samim tim smo sada prešli iz èisto apstraktnog u konkretno. Više nismo suvi, pedantni mislioci koji rade samo glavom, veæ znamo da je ono što misli u našoj glavi, u stvari isto što nas okru�uje kao svetlost. I više nismo ljudi prepuni predrasuda koji se svetlosti samo raduju, veæ znamo: U svetlosti je smrt, svet koji umire. Na svetlosti mo�emo da osetimo i svu tragiènost sveta. Dakle iz apstraktnog, iz misaonog, prelazimo u svet koji buja. I u tami vidimo deo buduænosti koja se raða. U tome nalazimo èak i ono što je podstrekivalo strastvene prirode poput Šopenhauera. Ukratko, iz apstraktnog prodiremo u konkretno. Pred nama nastaju svetske tvorevine umesto pukih misli ili apstraktnih impulsa volje.

To je ono za èim smo danas tragali. Sledeæi put æemo u onome što se na èudan naèin konkretizovalo (misao kao svetlost, volja kao tama) potra�iti izvor dobra i zla. Dakle, iz unutrašnjeg sveta stupamo u kos-mos i tu ne tra�imo samo uzroke dobra i zla u jednom apstraktnom ili religiozno-apstraktnom svetu, veæ �elimo da vidimo na koji naèin mo�emo da spoznamo dobro i zlo, pošto smo zapoèeli time da smo misao dostigli u njenoj svetlosti, a volju osetili u njenoj tami. O tome više sledeæi put.

�IVOT U SVETLOSTI I U TE�INI

91

Dornah, 10. decembar 1920.

Prilikom poslednjeg predavanja raspravljali smo o moguænosti da s jedne strane uoèimo u carstvu prirode ono što je na odreðeni naèin u vezi sa moralnim i duševnim, a s druge strane da u duševnom vidimo ono što postoji u prirodi. I upravo što se ovoga tièe stoji zapravo današnje èoveèanstvo pred jednom, reklo bi se, teškom zagonetkom. Èesto sam

92

u javnim predavanjima govorio o tome da kada èovek primeni prirodne zakone na svemir i kada se osvrne na prošlost, da onda s jedne strane mora da prizna da je sve što vidimo u našoj okolini proisteklo iz nekog pramaglovitog stanja, dakle iz neèeg sasvim materijalnog i da se potom na neki naèin izdiferenciralo, oblikovalo, da bi iz toga onda proizašla biæa mineralnog, biljnog i �ivotinjskog carstva, pa i sam èovek. Ovo æe na odreðeni naèin opet biti tu na kraju sveta, mo�da u drugaèijoj formi nego što je bilo na poèetku, kao nešto èisto fizièko. Tada æe iz osnova išèeznuti ono što mi nazivamo moralom, naši ideali biæe zaboravljeni, a ostaæe samo veliko groblje fizièkog; a unutar ovog fizièkog stanja kraja, duševni razvoj èoveka biæe totalno beznaèajan, jer je upravo on predstavljao neku vrstu iluzije. Jedino realno biæe onda ono što se raz-vija do najjaèe diferenciranosti razlièitih biæa iz pramagle, da bi se potom opet vratilo u opšte, talogu slièno stanje sveta.

Do jednog ovakvog posmatranja mora doæi èak i onaj koji se èasno, tj. èasno samo za sebe samog, izjašnjava za današnje, prirodno posma-tranje sveta, mora doæi do zakljuèka da jedno ovakvo posmatranje ne mo�e nikada da sagradi most izmeðu fizièkog i moralno-duševnog. Zbog toga je jednom ovakvom pogledu na svet, u sluèaju da ne �eli da bude sasvim materijalistièki i da u materijalistièkim postupcima vidi jedinu svrhu sveta, neophodna jedna vrsta drugog, apstraktno nasta-log sveta, koji se zasniva samo na veri, jer nauka priznaje samo prvi materijalni svet. Osnova takve vere jeste ta, da sve ono što u ljudskoj duši vaskrsava kao dobro ne mo�e da odr�i ravnote�u u svetu; moraju da postoje odreðene sile koje nagraðuju dobro i ka�njavaju zlo (ako se i filozofski razmišlja o ovome doðe se do istih zakljuèaka). U današnje vreme postoje ljudi koji priznaju oba pogleda na svet, bez obzira na to što meðu njima ne postoji nikakva veza. Postoje ljudi koji s jedne strane dopuštaju da im se ka�e sve ono što pru�a èisto prirodno-nauèno pos-matranje sveta, koji slede Kant-Laplasovu teoriju o pramagli, slede sve ono što se predla�e kao šljaki slièno stanje kraja u našem razvoju, i koji povrh svega priznaju nekakve religiozne poglede na svet da æe se dobro delo na neki naèin isplatiti, a zlo biti ka�njeno i tome slièno. Èinjenica da u naše vreme postoji mnogo ljudi koji dozvoljavaju svojoj duši i jedan i drugi pogled, dolazi odatle, što danas postoji tako malo duševnih aktivnosti, jer da one postoje onda jedna te ista duša ne bi s jedne strane mogla da prihvati ureðenje sveta koje iskljuèuje realnost moralnog, a s

93

druge strane opet da ukljuèi nekakve sile koje nagraðuju dobro, a ka�njavaju zlo.

Uporedite moralni i fizièki pogled na svet sa onim što iz misaone i oseæajne komotnosti današnjih ljudi stoji bez ikakve veze, uporedite to s onim što sam ja poslednji put naznaèio kao proizvod duhovne nauke. Mogu Vam skrenuti pa�nju na to da mi oko sebe najpre vidimo svet svetlosnih pojava, dakle sve ono što nam se u spoljašnjoj prirodi pojav-ljuje tim putem i što nazivamo svetlošæu. Mogu Vam skrenuti pa�nju i na to, kako da se posmatra sve ono što kao svetlost postoji oko nas, što predstavlja umiruæe svetske misli, dakle svetske misli koje su nekada u pradalekoj prošlosti bile misaoni svetovi odreðenih biæa, misaoni svetovi - iz kojih su biæa sveta prepoznala svoje tadašnje svetske tajne. Ono što su tada bile misli to nam danas svetli na taj naèin što predstav-lja leš misli, tj. svetsku misao koja umire: to nam svetli kao svetlost. - Potrebno je samo da otvorite moju “Tajnu nauku” i da proèitate odreðene stranice, pa da znate da èovek u pradalekoj prošlosti nije pos-tojao kao biæe kakvo je danas. Na primer, u Saturnovo doba od èoveka je postojala samo neka vrsta èulnog automata. Meðutim, takoðe znate da je kosmos i onda bio naseljen kao što je i danas. No, onda su druga biæa iz kosmosa zauzimala onaj stepen u kosmosu koji danas ima èovek. Znamo da su ona duhovna biæa koja nazivamo Arhaima ili prapoèeci-ma, da su ona u toku starog Saturnovog perioda bila na onom stepenu razvoja na kojem je danas èovek. Oni nisu bili ljudi, zar ne, kakvi su ljudi danas, ali su se nalazili na stepenu èoveka. I pored sasvim razlièite kon-stitucije, ipak su bili na stepenu ljudskog razvoja. Za vreme starog Sunèevog perioda Arhanðeli su stajali na stepenu razvoja èoveka, itd.

Dakle, gledamo pradaleku prošlost i ka�emo sebi: Onako kako mi danas koraèamo kroz svet kao misaona biæa, tako su i ova biæa s karak-terom èoveka tada išla kroz svet. Ono što je onda �ivelo u njima postalo je spoljašnja misao sveta. A ono što je tada misaono �ivelo u njima, tako da bi se spolja moglo videti samo kao njihova svetlosna aura, to se vidi u svetu, javlja se u èinjenici i svetlosti, te u njima mo�emo videti umiruæe svetove misli. U ove èinjenice svetlosti uigrava sada i tama, i nasuprot svetlosti, u tami se svakako i�ivljava ono što se duševno-duhovno mo�e nazvati volja, a s orjentalne taèke gledišta - ljubav. Tako da posmatrajuæi svet s ove strane, mi vidimo svetleæi svet - ako tako smem da se izrazim; meðutim, mi ovaj svetleæi svet ne bismo ni videli kada u njemu ne bi mogli da opazimo i tamu, jer bi taj svet našim èulima bio uvek proziran.

94

U onome što kao tama pro�ima svet treba na prvom stadijumu duševnog da tra�imo ono što kao volja �ivi u nama. Isto kao što i spoljašnji svet mo�e da se posmatra kao sklad izmeðu tame i svetlosti, isto tako se i naše unutrašnje biæe, ako se nalazi u prostoru, mo�e posmatrati kao svetlost i tama. Samo što je za našu sopstvenu svest svetlost misao, pred-stava, tama u nama - volja, postaje dobrota, ljubav, itd.

Vidite, ovde smo dobili jedan pogled na svet u kojem ono što je u duši - nije samo duševno, i u kojem ono što je u prirodi - nije samo prirodno, jedan pogled na svet u kojem je ono što je spolja, u prirodi, rezultat ranijih moralnih postupaka, i u kojem su umiruæi misaoni svetovi - svetlost. Iz toga mo�emo da izvedemo zakljuèak: Kada u sebi nosimo svoje misli, time su one, kao misli koje �ive u nama, svojom sna-gom osloboðene od naše prošlosti. Meðutim, mi neprestano svojom voljom pro�imamo misli iz celog preostalog organizma. Jer upravo ono što mi nazivamo najèistijim mislima predstavlja ostatke iz stare prošlosti pro�ete voljom. Tako da je i èisto mišljenje protkano voljom - u novom izdanju “Filozofije slobode” to sam energièno naglasio. Meðutim, ono što nosimo u sebi odnosi se na daleke buduænosti i to što je sada u nama samo prva klica, to æe u dalekim buduænostima svetlucati u spoljašnjoj manifestaciji. Tada æe postojati biæa koja æe posmatrati svet isto kao što mi sada sa Zemlje posmatramo svet i reæi æe: Nas osvetljava jedna priro-da oko nas. Zašto nas ona obasjava baš na taj naèin? Jer su ljudi na Zemlji na jedan odreðeni naèin izvršili dela, jer ono što danas posmatramo oko sebe predstavlja rezultat onoga što su ljudi na Zemlji nosili u sebi kao klicu. - Sada stojimo tu i posmatramo spoljašnju prirodu. Mo�emo tu da stojimo kao suvi, hladnokrvni apstraktni mislioci, ili èak poput fizièara da analiziramo svetlost i njene pojave - i te pojave analiziraæemo tako hladno, kao ljudi u laboratorijama; time æe nastati mnogo toga lepoga i duhovitoga, meðutim mi tada pred spoljašnjim svetom neæemo stajati kao potpuni ljudi. Biæemo potpuni ljudi tek kada budemo u moguænosti da osetimo ono što se pojavljuje u izlasku Sunca, u plavom nebeskom svodu, u zelenoj biljci, kada budemo mogli da osetimo ono što opa�amo u �uborenju talasa - jer svetlost se ne odnosi samo na svet-lost koju opa�a naše oko, veæ ovde upotrebljavam izraz svetlost za sve èulne opa�aje. U svemu tome što opa�amo oko sebe, šta tu u stvari vid-imo? Vidimo svet koji svakako mo�e da uzdigne našu dušu, koji se na odreðeni naèin našoj duši otkriva kao neophodan svet kako bismo uopšte bili u stanju da jedan tako smisleni svet smisleno i posmatramo.

95

Tabla 102. figuras leva

Ako pred svetom stojimo puko poput fizièara i suvo ga analiziramo, onda nismo potpuni ljudi. Potpuni ljudi smo tek onda kada ka�emo: Sve ono što svetluca, što odjekuje, jeste zapravo to što su pre mnogo vremena, u prastaroj prošlosti izgradila biæa u svojim dušama; njima mi treba da budemo zahvalni. - Mi tada svet ne posmatramo poput suvih fizièara, veæ sa zahvalnošæu, zahvalnošæu ovim biæima koja su u toku Saturnovog doba �ivela milionima godina kao ljudi, kao što i mi danas �ivimo kao ljudi, i koja su mislila i oseæala na taj naèin da mi danas imamo ovako divan svet oko nas. Ovo je znaèajan rezultat stvarnog pos-matranja sveta koji nas vodi tome da svet ne posmatramo kao suvu svakidašnjicu, veæ s puno zahvalnosti prema onim biæima koja su nam u drevnoj prošlosti svojim mišljenjem i svojim delima stvorila ovaj za nas uzvišeni svet. Ovo treba sebi predstaviti s potrebnim intenzitetom, jer time oseæamo neophodnu zahvalnost prema onim drevnim preci-ma koji su nam darovali ovakvo okru�enje kakvo danas imamo. Potrebno je ispuniti se ovim mislima i smoæi snage pa reæi sebi: Svoje misli i oseæaje moramo usmeriti na odreðeni naèin, na naèin koji je za nas moralno idealan, kako bi onim biæima koja dolaze posle nas stvorili svet za koji bi nam oni morali biti zahvalni, isto kao što smo i mi zahvalni našim drevnim precima koji nas u bukvalnom smislu te reèi sada okru�uju poput sjajnih duhova. Mi danas posmatramo svetleæi svet; pre više miliona godina bio je to jedan moralan svet. Mi u sebi nosimo mor-alan svet; nakon milion godina biæe to svet koji sija.

Vidite, jedan vredan pogled na svet vodi ka ovakvom oseæaju sveta. Posmatranje sveta bez prave vrednosti vodi doduše ka svakojakim ide-jama i pojmovima, ka svakojakim teorijama o svetu, meðutim on ne ispunjava èoveka, jer njegov oseæaj ostaje prazan. Ovo svakako ima i svoju praktiènu stranu, iako današnji ljudi jedva da uviðaju praktiènu stranu svega toga. Meðutim, onaj koji ovom svetu �eli dobro i koji zna da ne sme da dopusti da svet ode u propast, on bi trebalo da pogleda u buduænost u kojoj ljudi neæe izlaziti u 8 ujutru iz kuæe s nemarnim, ravnodušnim oseæajem i neæe se vraæati u 11, 12 ili 13 èasova kuæi s istim nemarnim, ravnodušnim oseæajem, najviše mo�da ponosni na èinjenicu da su eto postali mnogo pametniji - pa èak i da mo�da i jesu postali pametniji. Ne, ako pogledamo u buduænost videæemo i moguænost da oni koji s posla izlaze u 11, 12 ili 13 èasova u isto vreme napuštaju i prostore ispunjene univerzalnim oseæajima prema svetu; u njihove duše biæe pored mudrosti usaðen i oseæaj postojeæeg sveta,

96

zahvalnost prema drevnoj prošlosti u kojoj su delovala biæa stvarajuæi prirodu kakvu mi danas imamo, i naravno oseæaj velike i neophodne odgovornosti proistekao iz èinjenice da æe naši moralni impulsi kasnije postati sjajni svetovi. Sigurno je da ostaje vera kada se ljudima ka�e: Realna je pramagla, realna je šljaka buduænosti, a izmeðu ovoga, biæa sebi stvaraju moralne iluzije koje poput pene rastu u njima. Ovo pos-lednje neæe se èuti od vere; ona bi to morala reæi, ako bi bilo pošteno. Zar to nije u suštini isto kao kad èovek sebi ka�e: Jeste, postoji odmazda jer priroda je takva: tvoje misli postaju svetlost. Pojavljuje se moralno ureðenje sveta. Ono što je u jednom vremenu predstavljalo moralno ureðenje sveta, u drugom je fizièko ureðenje i obratno - ono što je u jednom razdoblju bilo fizièki poredak u drugom je moralni poredak. Sve moralno je odreðeno za to, da preðe u fizièko. Da li je èoveku koji duhovno posmatra svet potreban još neki ekstra dokaz za moralni poredak sveta? Ne, u prirodi posmatranoj na duhovni naèin nalazi se i samo opravdanje za moralno ureðenje sveta. Ka ovoj slici se èovek uzdi�e, onda kada drugog èoveka posmatra, rekao bih, - u njegovoj punoj ljudskosti.

Poðimo sada od jedne pojave kroz koju prolazimo svaki dan. Znamo da san i buðenje poèivaju na èinjenici da se èovek u svome Ja i svom astralnom telu odvaja od fizièkog i eterskog tela. Šta bi to trebalo da znaèi u odnosu na kosmos? Zamislimo sada da su fizièko, etersko, astral-no telo i Ja vezani meðusobno u budnom stanju. Zamislite sada kako su oni u toku spavanja razdvojeni: Šta sada predstavlja, rekao bih, kos-mièku razliku izmeðu oba stanja? Vidite, ako posmatrate stanje u toku sna, onda u ovom stanju do�ivljavate svetlost. Samim tim što do�ivljavate svetlost do�ivljavate i umiruæi misaoni svet prošlosti. I pošto donekle do�ivljavate umiruæi misaoni svet prošlosti, postajete skloni tome i osetljivi na to, da duhovni svet opa�ate na onaj naèin na koji se on pru�a prema buduænosti. Èinjenica da današnji èovek sve to oseæa samo tupo, ne menja stvar. Ono što nam je sada bitno je to da smo u ovom stanju osetljivi na svetlost.

Kad uronimo u telo onda postajemo unutrašnje duševno (kada ka�em unutrašnje duševno to znaèi da smo mi upravo duše, a ne neka-kve vage) osetljivi na tamu. No, ovo nema samo negativnu stranu, jer time postajemo osetljivi na još nešto drugo. U snu smo osetljivi na svet-lost, u budnom stanju na te�inu. Rekao sam da nismo vage, mi ne post-ajemo prijemèivi za te�inu tim što merimo svoja tela, meðutim, pon-

97

Tabla 10levoovalni oblik

u sredinii desnoovalnioblik

iruæi u svoja tela postajemo unutrašnje, duševno prijemèivi za te�inu. Ne èudite se što ove reèi na poèetku deluju pomalo neodreðeno. Obièna svest je za pravi duševni do�ivljaj isto tako uspavana u budnom stanju, kao što je uspavana svest uspavana u snu. Èovek s današnjom normal-nom svešæu, u snu ne opa�a da �ivi u te�ini. Meðutim, to je ipak tako: Osnovni do�ivljaj èoveka koji spava jeste �ivot u svetlosti. U snu on nije duševno osetljiv na te�inu, na samu èinjenicu te�ine. Te�ina je u neku ruku uzeta od njega. On �ivi u lakoj svetlosti. On ne zna ništa o te�ini. On upoznaje te�inu isprva podsvesno. To se smesta prepušta imag-inaciji: èovek upoznaje te�inu, time što uranja u svoje telo.

Duhovna nauka to predstavlja na sledeæi naèin. Ako se uzdignete do spoznajnog stepena imaginacije, onda æete moæi da posmatrate eter-sko telo jedne biljke. Posmatranjem njenog eterskog tela imaæete unutrašnji do�ivljaj da etersko telo biljke neprestano vuèe na gore, eter-sko telo biljke je beste�insko. Nasuprot tome, ako posmatrate etersko telo nekog èoveka, primetiæete da ono ima te�inu, èak i za imaginativno poimanje. Jednostavno oseæate da je teško. Na osnovu ovoga sti�emo do spoznaje da je npr. etersko telo èoveka nešto što duši predaje te�inu. No, to je nadèulni drevni fenomen. U snu duša �ivi u svetlosti i samim tim u lakoæi. U budnom stanju ona �ivi u te�ini. Telo je teško. Ta se sila prenosi na dušu. Duša �ivi u te�ini. To se prenosi u svest: Zamislite tre-nutak buðenja, u èemu se on sastoji? Kada spavate, le�ite u krevetu, ne mièete se, volja Vam je oduzeta. U stvari, oduzete su Vam i predstave samim tim što Vam je oduzeta volja, jer volja nije u svom sopstvenom telu, ne slu�i se èulima; zato su Vam oduzete predstave. Osnovna èin-jenica je oduzimanje volje. Kako se volja pokreæe? Tako što duša zbog tela oseæa te�inu. Taj zajednièki �ivot duše i tela daje zemaljskom èoveku èinjenicu volje. A prestanak volje u èoveku stupa onog trenutka kad se èovek nalazi u svetlosti.

Samim tim postoje dve kosmièke sile - svetlost i te�ina - postavljene kao dve velike suprotnosti u kosmosu. Zaista, svetlost i te�ina su kos-mièke suprotnosti. Ako zamislite planetu, onda te�a vuèe ka središtu, svetlost pokazuje suprotan smer od središta ka kosmosu [strelica]. Mi zamišljamo svetlost kao nešto što miruje. U stvarnosti ona pak pokazuje smer od planeta. Onaj koji te�u zamišlja kao silu privlaèenja u stilu Njutna, taj zapravo razmišlja na prilièno materijalistièki naèin, jer on kao da zamišlja nekakvog demona ili nešto slièno, kako sedi u unutrašnjosti Zemlje i nekakvim nevidljivim konopcem privlaèi kamen.

98

Govori se o sili privlaèenja koju niko nikada nije mogao da doka�e, sem svojom predstavom. Meðutim, ipak se govori o toj sili privlaèenja. Ljudi ne �ele o ovoj stvari da daju jasnu sliku, a opet �ele da u stilu Njutna govore o sili privlaèenja. Zapadna kultura se pribli�ava tom stadijumu da æe u svemu što postoji tra�iti moguænost da to sebi predstavi putem èula. Dakle neko bi tako mogao i da ka�e: S obzirom na to da silu priv-laèenja predstavljate kao nevidljivi konopac, onda biste u najmanju

ruku morali svetlost da zamislite kao neko odbijanje, odbacivanje. Dakle, svetlost bi se onda morala predstaviti kao sila odbijanja. Za onoga koji �eli više da ostane u stvarnosti, za njega je dovoljno da jednostavno mo�e da uvidi kosmièku suprotnost izmeðu svetlosti i te�ine.

E sada vidite, sve ovo što sam sada rekao za èoveka je va�no kod mnogo èega. Ako obratimo pa�nju na svakodnevni do�ivljaj sna i buðen-ja, onda ka�emo: u snu èovek s podruèja te�ine ulazi u podruèje svet-losti. Kada èovek dovoljno dugo �ivi u svetlosti bez te�ine, kod njega se opet javlja �iva èe�nja da opet bude okru�en te�om, te joj se i vraæa - budi se. Postoji neprekidna oscilacija izmeðu �ivota u svetlosti i �ivota u te�ini, sna i buðenja. Onaj ko do finoæe razvije svoju oseæajnu sposob-nost, taj æe moæi ovo neposredno i da oseti kao lièni do�ivljaj, kako se di�e iz te�ine u svetlost i kako opet iziskuje postojanje te�ine dok se budi.

Meðutim, zamislite sada nešto sasvim drugaèije, zamislite èoveka kao biæe vezano za Zemlju izmeðu roðenja i smrti. On je vezan za Zemlju

99

Tabla 11

time što æe njegova duša koja je izvesno vreme �ivela u svetlosti, u ovom stanju izmeðu roðenja i smrti uvek iznova oseæati glad za te�inom i time æe se uvek vraæati u nju. Kad nastupi jedno stanje u kojem æe se izgubiti ova glad za te�inom, tad æe èovek sve više i više slediti svetlost - o tome æemo još govoriti. On to èini do jedne odreðene granice [pogledaj crte� - crvena boja]. Èovek sledi svetlost do jedne odreðene granice, a kada dospe do najudaljenije periferije

kosmosa onda je potrošio to što mu je dala te�ina izmeðu roðenja i smrti, i tada se u njemu javlja jedna nova èe�nja za te�inom i on poèi-nje put – [pogledaj crte�, belo] ka novom utelovljenju. U razmaku izmeðu smrti i novog roðenja, u ponoæ postojanja, pojavljuje se jedna vrsta gladi za te�inom. To je najpre najopštiji pojam za ono što èovek do�i-vljava kao èe�nju da bi se vratio jednom novom zemaljskom �ivotu. Sada kada se èovek vraæa tom novom zemaljskom �ivotu, on mora da proðe kroz sferu susednih, drugih nebeskih tela. Oni na njega deluju na najra-zlièitiji naèin, a rezultat ovog delovanja donosi on sa sobom time što putem zaèeæa stupa u ovaj fizièki �ivot. Iz ovoga vidite kako je va�no zapitati se: U kakvom to odnosu stoje zvezde u sferama kroz koje èovek

prolazi vraæajuæi se na Zemlju? Jer veæ prema tome kako èovek prolazi kroz svoju zvezdanu sferu formira se na razlièiti naèin njegova èe�nja za zemaljskom te�om. Nekako ne isijava samo Zemlja odreðenu te�inu za kojom èovek onda opet èezne, veæ i ostala nebeska tela èijim sferama

100

Tabla 11

Tabla

on koraèa u susret novom �ivotu, i ona svojim te�ama deluju na njega. Tako da èovek vraæajuæi se, svakako mo�e da dospe u razlièite polo�aje koji npr. potvrðuju sledeæe: Vraæajuæi se na Zemlju èovek opet èezne za zemaljskom te�inom. Meðutim, on prvo prolazi kroz Jupi-terovu sferu. Jupiter takoðe zraèi svoju te�inu koja je takva da èe�nji za zemaljskom te�om daje izvesni radosni prizvuk. Dakle, u duši neæe �iveti samo èe�nja za zemaljskom te�om, veæ æe ova èe�nja poprimiti radosnu nijan-su. Èovek prolazi kroz sferu Marsa. On èezne za zemaljskom te�inom. Prijatno raspolo�enje veæ je u njemu. I Mars deluje svojom te�inom na èoveka, usaðuje, kalemi aktivnost u dušu koja radosno èezne za zem-aljskom te�inom, da bi se onda predala ovoj zemaljskoj te�ini, kako bi sna�no iskoristila sledeæi fizièki �ivot izmeðu roðenja i smrti. Sada je duša otišla veæ toliko daleko da u svojim podsvesnim dubinama nosi impuls, kako bi jasno èeznula za zema-ljskom te�inom i zemaljsku inkar-naciju sna�no iskoristila, tako da radost puna èe�nje, èe�nja puna rados-ti, dolaze do punog izra�aja. Èovek prolazi još kroz Venerinu sferu. Ovde se sa radosnom èe�njom koja prelazi u snagu, meša i shvatanje �ivotnih zadataka s puno ljubavi.

Vidite, govorimo o razlièitim te�inama koje potièu od nebeskih tela i dovodimo ih u vezu s onim što mo�e da �ivi u duši. Kada posmatramo svemir mi opet tra�imo moguænost da ono prostorno - fizièki obuh-vaæeno, izrazimo u isto vreme i moralno. Ako znamo da u te�ini �ivi voljni element i da je s druge strane volji suprotstavljena svetlost, onda smemo reæi: S Marsa, Jupitera i Venere se odbija svetlost; u isto vreme u silama te�e �ivi modifikacija nastala uz pomoæ svetlosti. Znamo da u svetlosti �ive kosmièke misli koje umiru, dok u silama te�e �ive duše, zato što se one kreæu kroz prostor. Mi svet posmatramo fizièki, meðutim posmatramo ga i moralno. Ne postoje fizièko i moralno jedno pokraj drugoga, veæ je samo èovek u svojoj ogranièenosti sklon da ka�e da je s jedne strane fizièko, a s druge moralno. - Ali to nije taèno, to je u suštini jedinstveno, samo što se posmatra s razlièitih strana. Svet koji se razvija ka svetlosti, istovremeno se razvija ka nadoknadi koja se objavljuje. Smisleni poredak sveta proizilazi iz prirodnog svetskog poretka.

Èovek mora da bude naèisto sa tim da se do ovakvog posmatranja sveta ne sti�e putem filozofske interpretacije, veæ se èovek razvija tako što uz pomoæ duhovne nauke postepeno uèi kako da produhovi fizièke pojmove; samim tim, oni sami od sebe prelaze u moralno. I kada èovek

101

Tabla 11desnokrug istrela

beletaèke

srednjataèka

uèi da kroz fizièki svet prozre svet u kojem prestaje fizièko a poèinje duhovno, onda on i spoznaje da je moralno upravo u tome.

Vidite, na osnovu izvesnih predstava moglo bi se zaista doæi do toga da se, kako bih rekao, na sasvim uèeni naèin duši pribli�i sve ovo što sam ja upravo isprièao - sada æu pred kraj to i pokušati da Vam predsta-vim, i ako je to mo�da van naèina mišljenja veæine Vas. Ovde imate jednu liniju koja nije elipsa, veæ se razlikuje od elipse time što je više savijena [crte� levo] - na graðevinama èesto viðate ovakve linije, elipsa bi bila otprilike ovakva [na crte�u oznaèeno taèkicama]. Meðutim, ovo je samo specijalni oblik te linije; ako se izmeni matematièka jednaèina onda ova linija mo�e dobiti i ovaj oblik [lemniskata - krivulja nalik na osmicu]. To je ista ona linija kao i prethodna. Jednu crtam uokolo i

završavam ovde; drugi put, pod izvesnim pretpostavkama, ne idem skroz do gore, veæ okreæem i završavam dole. Meðutim, ista linija ima još jedan oblik. Ako odavde poènem, onda moram prividno ovde i da završim; sada moram da izaðem iz ravni, iz prostora, moram da preðem ovamo i opet se vraæam ovde. Sada opet moram da izaðem iz prostora i da nastavim ovde liniju i da je završim dole. Onda je to ista linija samo nešto modifikovana. To nisu dve linije, to je samo jedna linija, postoji samo jedna matematièka jednaèina za obe; to je jedna jedina linija, samo što sam morao da izaðem iz prostora. Ako ovako nastavimo, onda naime još nešto dolazi u obzir: jednostavno mogu da uzmem ovu liniju

[lemniskatu], ali moram da zamislim da se polovina ove linije nalazi u prostoru: pošto ovde treba da je zakrivim, moram da izaðem i iz pros-tora. E, onda je završavam ovako: onda je druga polovina i samo je ona van obiènog prostora; dakle nije unutar njega. Mada je i ona tu. I ako bi

102

Tabla 10levo i dole

Tabla 11levo

se ovakav naèin predstavljanja, koji bi danas, recimo, matematièari mogli sasvim da koriste da hoæe, ako bi se on izgradio, onda bi se došlo do druge predstave o izla�enju iz prostora i vraæanju u prostor. To svakako odgovara realnosti. Jer svaki put kada se bavite neèim, onda i razmišljate o tome; pre nego što nešto hoæete onda izlazite iz prostora, a ako pokrenete ruku, onda se opet vraæate u prostor. U meðuvremenu ste izvan, s druge strane prostora.

Ova predstava o drugoj strani prostora se mora potpuno razviti. Tada se dolazi do prave nadèulne predstave, ali pre svega dolazi se do realne moralne predstave. Današnje shvatanje sveta tako teško mo�e da predstavi sebi moralno u njegovoj stvarnosti, jer ljudi apsolutno sve što �ele da predstave, �ele da predstave samo u prostoru, �ele da odrede meru, te�inu i broj, dok zapravo stvarnost u svakoj taèki, rekao bih, pronalazi prostor i potom se opet vraæa u njega. Postoje ljudi koji sebi predstavljaju Sunèev sistem, u Sunèevom sistemu komete, pa ka�u: Kometa se pojavljuje, zatim prolazi kroz jednu veoma dugu elipsu i posle izvesnog vremena se vraæa. - Ovo ne va�i za veæinu kometa. U stvari je tako da se komete pojavljuju, izlaze, tu se raspršuju, prestaju, meðutim s druge strane se opet stvaraju, stvaraju se i vraæaju se; najzad opisuju linije kojima se ne vraæaju. Zašto? Jer komete izlaze iz prostora i vraæaju se sa sasvim druge strane. U kosmosu je sasvim moguæe da se komete raspršuju negde van prostora i da se s druge strane vraæaju u prostor.

Sutra Vas neæu dalje muèiti ovim stvarima koje sam Vam pokušao predstaviti u poslednjih deset minuta, jer znam da su one veæem broju Vas sasvim strane. No ipak Vam moram ponekad skrenuti pa�nju da bi duhovna nauka mogla da raèuna na to da najrazvijenije nauène pred-stave i sve ono što je danas ostalo bez duha, i to pre svega kod egzaktnih nauka, da sve to zaista produhovi, kada bi postojala prilika ili drugim reèima, moguænost za tako nešto. Na �alost, moguænost ne postoji; naroèito kod takvih stvari kao što je matematika, itd. koje su danas mo�da u najveæoj meri ostale bez duha. I zbog toga je duhovna nauka, kao što sam veæ naglasio na otvorenom predavanju u Bazelu, za sada odreðena da obrazovanim laicima doka�e svoju valjanost - što su joj i prebacivali mnogi koji su �eleli da budu samo uèeni. Da uèenjaci nisu toliko bili u zabludi što se tièe duhovnih posmatranja, onda duhovna nauka ne bi ni morala puko da se dokazuje uèenim laicima, jer ona

103

Tabla 10dole

Tabla 11loptagorepoludesno

prikazkometekru�nopoèev odgore desno dosredinedesno

Tabla 112. figuralevo

mo�e da raèuna s najvišim nauènim predstavama i to s punom egzaktnošæu zato što je svesna svoje odgovornosti.

U stvari, nauènici se prema ovim stvarima ophode na najèudniji naèin. Vidite, postoji jedan uèeni gospodin - skoro sam baš na javnom predavanju skrenuo pa�nju na njega - koji je oèigledno èuo da se ovde, u Dornahu, odr�avaju kursevi na fakultetu. On je naime èuo ranije nešto o Waldorfskim školama i èini mi se da je u “Waldorfskim novosti-ma” proèitao moj govor prilikom otvaranja Waldorfskih škola, i još jedan drugi sastav. U tom svom govoru iz konteksta sam imenovao jed-nog pedagoga koji je po mnogo èemu istomišljenik ovog uèenjaka. Gospoda koja tako èesto odbacuju Antropozofiju, su u jednoj takvoj prilici gotovo hipnotisana sugestijom i autosugestijom jer èuju: Ovde se spominje èovek koji je moj nauèni istomišljenik. Zbog toga je gospo-din postao veoma pa�ljiv. Dakle bilo mu je oèigledno teško zbog svega onoga što se predavalo na fakultetskim kursevima u Dornahu. No, zbog toga se on ipak nije libio da napiše sledeæe: ”Na fakultetskim kursevima antropozofa u Dornahu kod Bazela, odr�anim u jesen iste godine, izreèena je nada da æe odatle poteæi velike, nove ideje, koje æe pred-voditi novi razvoj našeg naroda i udahnuti mu novi �ivot. Onaj koji doka�e etièke osnove ovog pokreta na osnovu njegove prave vrednosti, neæe moæi da ima ovu nadu, ako se ove osnove kritièki ne provere, a ovi redovi upravo daju povod za to.”

E sada, zašto su uopšte “ovi redovi” i napisani. Dakle, kursevi na fakultetima i njihova etièka osnova moraju biti provereni i kritikovani, i moraju imati posla sa neèim što je samo jedan takav gospodin deklamirao i što on naziva niskim moralnim nivoom, jer jedan ovakav gospodin poèinje svoj sastav, kome je inaèe dao ime “Moralne zablude”, sledeæim reèima: ”U vremenima niskog moralnog stanja, koja nemaèki narod još nije stvarno do�iveo, preko je potrebno odbraniti velike oblasti morala onako kako su ih to Kant i Herbart postavili, i ne doz-voliti da nas ometu relativistièka stremljenja. Da bi se ispunila tvrdnja Frajherna fon Štajna da jedan narod mo�e ostati jak samo onda ako neguje vrline pomoæu kojih je i postao velik, mora da jedan od prvih zadataka bude razrešenje svih moralnih pojmova.”

Ovaj èovek datira razrešenje moralnih pojmova od perioda rata i smatra da je vredno pomena - i to da je za �aljenje ”što u ovom razrešenju uèestvuje i jedan spis osnivaèa Antropozofije u Nemaèkoj, Rudolfa Štajnera; mada se ne osporava idealistièka osnova ovog pokreta koja

104

poèiva na jakom unutrašnjem razvoju svake individue” - naime, to je on preuzeo iz par èlanaka “Waldorfskih novosti” - “i da se u njegovom planu za troèlanstvo èovekovog organizma, o kojem se govorilo u broju 222 “Dana”, mogu naæi zdrave misli, neophodne za blagostanje naroda. Meðutim, u delu “Filozofija slobode” (Berlin 1918.) on preteruje sa svojim individualistièkim stavovima na naèin koji vodi ka razrešenju socijalne zajednice i zbog toga mora biti odstranjen.”

Dakle videæete, “Filozofija slobode” napisana je iz niskog moralnog nivoa proisteklog iz rata! Ovaj dobri èovek nije naravno, deset godina obraæao pa�nju na “Filozofiju slobode”, koja je još tad postojala, nego je naime proèitao samo poslednje izdanje iz 1918. godine, tako da nije uzeo u obzir koliko je zapravo stara ova knjiga, i koliko smo mi daleko otišli i do kakvih smo sve tumaèenja stigli, kada on još nije ni govorio o niskom moralnom stanju. No, dobro! Tako daleko je dogurala savesnost ovog mladog stvaraoca. Taj èovek nije samo profesor filozofije, veæ pre svega pedagog. Dakle, on ne predaje samo na fakultetima, veæ kao ped-agog obrazuje i decu. I sam je tako dobro vaspitan da je oseæao da je spis “Filozofija slobode” napisan 1918. godine. Zbog toga mu je i lako da izveštava o nameri ovog spisa. Zamislite: “Filozofija slobode” je izašla 1893. Dakle ideje su nastale onda. Ako i prihvatimo da je delo nastalo onda, kakav onda smisao imaju sledeæe reèi koje predstavljaju kulmi-naciju sastava: “Ovi slobodni ljudi dr Štajnera, upravo više i nisu ljudi. Oni su veæ na Zemlji stupili u svet Anðela. Antropozofija im je pomogla u tome.”

E sad, molim Vas lepo: “Filozofija slobode” izašla je 1893. godine i objavljena s namerom da ljudima pru�i jednu etiku, a Antropozofija poma�e ljudima da dopru do nje: “Zar ne bi onda morala da postoji neizreciva blagodet u sred raznovrsne pometnje ovog zemaljskog �ivota da bi se prošlo u jedno takvo okru�enje? Ako pretpostavimo da jednoj maloj èeti poðe za rukom da sa sebe skine sve ljudsko i preðe u èistije bivstvo u kojem je dopušteno puno i�ivljavanje slobodnog s one strane dobra i zla - šta onda ostaje širokoj masi ljudi u najveæoj meri isprepletanoj materijalnim nevoljama i brigama koje nosi �ivot?“ Dakle primeæujete da je stvar predstavljena tako kao da se “Filozofija slobode” pojavila u Berlinu 1918. godine, a Antropozofija je slu�ila tome da obra-zuje one ljude predstavljene u ovoj knjizi!

Naši uèenjaci sa ovakvom savesnošæu pišu o stvarima. Sa istom ovakvom savesnošæu pisao je jedan doktor teologije da se ovde navod-

105

no fabricira Hristova statua visoka 1 metar, na èijem su gornjem delu luciferske crte, a dole �ivotinjska obele�ja, naspram èega stoji èinjenica da svaka statua Hrista gore ima èisto ljudsko, idealno lice, a dole trupac. I to nije opisano tako kao da je njemu, doktoru teologije, to neko rekao, veæ on piše kao da je ovu èinjenicu on konstatovao, kao da je i sam bio tamo. Sada sam se setio i jedne anegdote koju sam javno pomenuo u Bazelu na predavanju, kako neko konstatuje da li je pijan ili trezan kada se uveèe vrati kuæi: treba leæi u krevet i staviti cilindar kraj sebe na pokrivaè; ako ga èovek normalno vidi - onda je trezan, ako ga vidi duplo - onda je pijan. Èovek mora da bude u tako nekom stanju da bi video ono što je ovde uraðeno kao Hristova statua, a na naèin na koji je to video veæ pomenuti doktor teologije.

Na osnovu ovih napada mo�e se u ovom sluèaju postaviti pitanje: Šta je sve ovo za teologe? Šta je to za hrišæane? Šta je to za mlade stvaraoce koji imaju takav odnos prema istini i istinoljublju, i kako mora da izgle-da jedna nauka ukrašena jednim takvim oseæajem za istinu i istinolju-blje? Zapravo takvu nauku danas zastupa veæina ljudi na propovedioni-cama i u knjigama, èoveèanstvo �ivi od ovakve nauke.

Pored svih drugih zadataka koje ima duhovna nauka, njen je zadatak i da proèisti duhovnu atmosferu od sveg neistinoljublja, od svih la�i koje ne vladaju samo u spoljašnjem �ivotu veæ se mogu dokazati i u dubinama pojedinih nauka. I upravo iz ovih dubina izbija onda ono što tako razorno deluje u socijalnom �ivotu. Treba skupiti snagu i pros-vetliti ove stvari pravom svetlošæu. Meðutim, za to je svakako neophod-no da se èovek prvo zagreje za jedno posmatranje sveta koje zaista gradi most izmeðu moralnog i fizièkog ureðenja sveta, pri èemu se svetlost Sunca mo�e posmatrati istovremeno kao koncentracija zalazeæih, svetskih misli, a ono što izvire iz dubina Zemlje kao priprema za ono što æe �iveti u buduænosti kao klica, volja, kao svet pro�et voljom.

DVA OSNOVNA ZAKONA UÈENJA O BOJAMA U JUTARNJEM I VEÈERNJEM RUMENILU I NEBESKOM PLAVETNILU

ZDRAVLJE I BOLESTU VEZI SA UÈENJEM O BOJAMA

Odgovori na pitanja radnika prilikom gradnje GeteanumaDornah, 21. februar 1923.

106

Da bi se pravilno odgovorilo na poslednje pitanje, reæi æu pak nešto o bojama - koliko je to moguæe.

Èovek zapravo ne mo�e ni da razume boje, ako ne razume ljudsko oko, jer boje se mogu samo okom opaziti. On ne zna kako bi još mogao da opazi boje, ali istina je da ih on opa�a i na drugi naèin, a ne samo okom. Zamislite sada jednog slepog èoveka. On se drugaèije oseæa u osvetljenoj, a drugaèije u mraènoj prostoriji. Meðutim, to je tako slabo da on to ni ne primeæuje. To je tako slab oseæaj, no za njega je on ipak od velikog znaèaja, iako ga ne opa�a. Ni slep èovek ne bi mogao npr. da �ivi u podrumu, nedostajala bi mu svetlost. I postoji razlika u tome kada se slepac dovede u svetlu prostoriju s �utim prozorima ili u tamnu pros-toriju, što se mene tièe i u svetlu prostoriju, ali s plavim prozorima. To utièe sasvim drugaèije na �ivot. Meðutim, to su stvari koje æemo nauèi-ti da razumemo tek onda kada shvatimo kakav odnos ima oko prema boji.

Verovatno ste iz onoga što sam Vam ovde predavao veæ zakljuèili, da su u èoveku najva�nije dve stvari. Dakle, dve stvari su najva�nije u nje-govom organizmu. Prva je krv; jer kada èovek ne bi imao krv, on bi istog trenutka umro. On ne bi mogao da obnovi svoj �ivot u svakom trenut-ku, a �ivot se mora stalno obnavljati. Dakle, zamislite telo bez krvi - vid-eæete èoveka kao mrtav predmet. Ako zamislite telo bez nerava vid-eæete èoveka koji izgleda kao i svaki drugi, no on ne bi imao svest; on ne bi mogao da razmišlja, da oseæa, da se kreæe. Dakle moramo zak-ljuèiti da je èovek svestan samo onda kada ima nerve. A za �ivot mu je potrebna krv. Znaèi, krv je organ �ivota; nervi su organ svesti. Meðutim, svaki organ ima i nerve i krv. A ljudsko oko je u osnovi zaista èovek u malom, ono ima nerve i krv, i ako zamislite oko kako izlazi iz glave (vidi crte�), onda se u tom oku šire venice. Onda se šire i mnogi nervi. Dakle, vidite šta imate u ruci - nerve i cirkulaciju krvi, to isto imate i u glavi.

Dakle, u oku izgleda ovako: Zamislite sada kako na oko deluje spo-ljašnji, osvetljeni svet. Razmislite, pa najlakše i mo�ete zamisliti spo-ljašnji svet koji je osvetljen. Danju je spoljašnji svet kojim prolazite osvetljen - to se podrazumeva. Meðutim teško je steæi utisak o tom sas-vim osvetljenom spoljašnjem svetu. Pravi utisak dobiæete, ako zamislite poluosvetljeni svet u zoru i uveèe, kada oko sebe vidite juta-rnje i veèernje rumenilo. Iz njih se mo�e mnogo nauèiti.

Jer šta je zapravo prisutno u zoru i predveèe? Zamislite izlazak sunca (vidi crte�). Sunce se uzdi�e. Dok se uzdi�e ono ne mo�e da sija pravo

107

na Vas. Sada crtam prividni tok, onako kako ga mi vidimo; zapravo se pokreæe Zemlja, a Sunce ne, no sada to nema veze. Dakle, Sunce najpre

šalje svoje zrake ovde, pa potom ovde. Znaèi kada Vi stojite tu, Vi onda u zoru ne vidite sunce, veæ osvetljene oblake. Ovde su oblaci. I zapravo na ovim oblacima sedi svetlost.

E sad draga moja gospodo, šta je to zapravo? To je vrlo pouèno. Pošto se Sunce još uvek nije sasvim uzdiglo, ovde je još mraèno; ovde oko Vas je još uvek mraèno, a tamo u daljini, nalaze se Suncem obasjani oblaci. Da li to mo�ete da razumete? Dakle, kada stojite ovde Vi vidite kroz tamu oko Vas osvetljene oblake. Vidite svetlost kroz tamu. Stoga mo�emo reæi: u jutarnjem i veèernjem rumenilu kroz tamu se vidi svetlost. Tada takoðe mo�ete videti da je svetlost gledana kroz tamu crvene boje. Znaèi, svetlost gledana kroz tamu èini se kao da je crvene boje. Svetlost je crvena kada se posmatra kroz tamu.

Sada æu Vam reæi nešto drugo. Zamislite da je veæ prošla zora i da je dan i da slobodno gledate u vazduh, kako se to èesto èini. I šta vidite?

108

Tabla 12

Tabla 12

Vidite takozvano plavo nebo. Ono doduše nije tu, no Vi ga ipak vidite. Ono se, istina, nastavlja do u beskraj, a Vi ga ipak vidite i kako poput plave ljuske obavija Zemlju. Zašto je to tako?

Potrebno je samo da razmislite kako izgleda daleki svemirski pros-tor - naime on je mraèan. Daleki svemirski prostor je mraèan. Sunce sija samo na Zemlji i to zato što je oko Zemlje vazduh te se sunèevi zraci hvataju i èine svetlost, naroèito kada prolaze kroz vla�an vazduh. Meðutim, u dalekom svemirskom prostoru potpuno je crno, mraèno. Iako da bi èovek, kada bi i po danu stajao tu i gledao kroz tminu, morao videti crno. Meðutim, ne vidi se crno, veæ plavo, jer je sve okolo osvetlje-no suncem. Vazduh i voda u vazduhu su osvetljeni.

Dakle, kroz svetlost vidite sasvim jasno tamu. Kroz svetlost, kroz osvetljenje vidite tamu. Stoga mo�emo reæi da je tama kroz svetlost plave boje.

To su dva osnovna zakona uèenja o bojama koje jednostavno mo�ete uoèiti posmatranjem okoline. Ako jutarnje i veèernje rumenilo shva-tite na pravi naèin, onda ka�ete: svetlost viðena kroz tamu, mrak, crvene je boje. Kada danju gledate tamno prostranstvo neba ka�ete: tama pos-matrana kroz svetlost je plave boje, jer je sve oko Vas osvetljeno.

Vidite, na ovakav sasvim prirodan naèin èovek je uvek posmatrao; sve dok ljudi nisu postali “pametni”. Još su narodi starog veka u Aziji znali da je svetlost kroz tamu crvena, a tama kroz svetlost plava, kada su bili još pametni na naèin koji sam Vam onomad objasnio. Ovako su svet posmatrali èak i stari Grci. To se protezalo kroz èitav srednji vek sve dok ljudi nisu postali pametni, negde u 14., 15., 16., 17. veku. Kada su napokon postali pametni, poèeli su da izmišljaju svakojake veštaèke nauke i da se udaljavaju od prirodnog. I onda je jedan od njih izmislio jednu posebno veštaèku nauku o bojama; bio je to englez Njutn, koji je od sve svoje pameti (nadam se da znate u kom smislu upotrebljavam sada reè pamet, naime zaista ozbiljno) rekao ovako nešto: Pogledajmo dugu (jer kada èovek postane pametan on više ne posmatra ono što je prirodno, što se pojavljuje svaki dan, zoru i veèe, veæ nešto sasvim neobièno, zar ne; nešto što bi se trebalo razumeti tek onda kada se u istra�ivanju daleko dogura) - no; Njutn je rekao: Pogledajmo dugu. U njoj vidimo sedam boja, to su: crvena, narand�asta, �uta, zelena, plava, indigo plava, lju-bièasta. To su sedam boja koje se u dugi vide po tom redosledu kojim je napisano. Kada pogledate dugu, onda ove boje mo�ete sasvim jednos-tavno da razlikujete.

109

Njutn je stvorio jednu veštaèku dugu tako što je zamraèio svoju sobu, pokrio prozor crnim papirom, na kojem je napravio malu rupu. Time je dobio sasvim malu svetlosnu traku. U nju je uneo prizmu, staklo koje tako izgleda, trouglasto staklo iza koga je postavio zastor.

Dakle, imao je prozor s rupom, malo svetlosno strujanje, prizmu i iza nje zastor. Tada se pojavila duga; pojavile su se crvena, narand�asta, �uta, zelena, plava, indigo, ljubièasta, sve ove boje. Šta je Njutn rekao? Rekao je: ovde prodire bela svetlost; uz pomoæ prizme dobijam sedam duginih boja. Dakle ovih sedam boja veæ se nalaze unutar bele svetlosti, potrebno ih je samo izvuæi. - Vidite, to je najjednostavnije objašnjenje. Nešto se tumaèi tako što se ka�e da to nešto veæ postoji unutar neèega, treba ga samo izvuæi.

U stvari je on morao reæi sebi: S obzirom da nemam obièno staklo, veæ prizmu, tj. staklo s takvom špicastom konvergentnom površinom, naspram koje stavljam zastor, onda s jedne strane svetlost koja prolazi

kroz taman prostor postaje crvena, te s te strane imamo crvenu boju, a s druge strane se javlja plava boja, jer tama prolazeæi kroz svetlost post-aje plava. Ono što je izmeðu toga jesu upravo prelivi. Mora da je to sebi rekao.

Meðutim, vreme je tako da se uvek pokušava da se sve u svetu objas-ni na taj naèin, da se sve tra�i unutar onoga iz èega bi se nešto i trebalo objasniti. To je najjednostavniji naèin, zar ne? Kada treba da se objasni npr. kako je nastao èovek onda se ka�e: Pa, on se veæ nalazi u jajetu majke i odatle se razvija. To je fino objašnjenje kada se ka�e . . . [prazni-na u tekstu] - Kao što ste videli nama to i nije tako lako. Mi moramo pozvati u pomoæ èitav svemir koji tek onda stvara jaje iz majke. Meðutim, prirodna nauka pokušava da sve ... [praznina u tekstu]. Njutn je dakle

110

Tabla 12

Tabla 12

rekao: Veæ Sunce u sebi sadr�i sve boje, potrebno ih je samo izvuæi iz njega.

Meðutim, to uopšte nije tako. Kada Sunce u zoru hoæe da stvori rumenilo, ono mora prvo da obasja oblake, a mi moramo da kroz tamu vidimo crvenu boju. A kada je nebeski svod plav, to onda nije od Sunca, jer Sunce tu ne sija, tu je mraèno, tamno, a plavu boju vidimo zahvalju-juæi osvetljenom vazduhu na zemlji. Tada dakle vidimo tamu kroz svet-lost - plava boja.

Zakljuèak je da bi trebalo stvoriti jednu pravu fiziku u kojoj bi se moglo videti kako se kroz prizmu s jedne strane vidi svetlost kroz tamu, a s druge strane tama kroz svetlost. Meðutim, za ljude je to isuviše neu-godno. Oni misle da je najbolje reæi da je sve u svetlosti i da to treba samo izneti iz nje. - Onda bi se moglo reæi èak i da je jednom u svetu postojalo d�inovsko jaje, koje je sadr�alo èitav svet i da smo iz njega mi sve izvadili! - To je Njutn uèinio s bojama. Meðutim, u stvari se èitava tajna boja mo�e sasvim razgonetnuti kada se na pravi naèin razume jutarnje rumenilo i nebesko plavetnilo.

Cela stvar mora da se posmatra u odnosu na naše oko, i uopšte u odnosu na èitav ljudski �ivot. Svi znate da postoji jedno biæe koje se posebno uzbuðuje crvenom bojom - dakle onda kada svetlost deluje kroz tamu: to biæe je bik. Svima je dobro poznato da se bik strašno uzbuðuje zbog crvene boje. To dakle znate s jedne strane. Nešto od te bikove prirode ima i èovek. On se ne uzbuðuje direktno od crvene boje, ali æete primetiti pojavu da kad èovek stalno �ivi pod crvenom svetlošæu da je i on pomalo uznemiren. Postaje kao bik. Èak sam i upoznao pesni-ke koji nisu mogli da stvaraju u svom normalnom telesnom stanju; onda bi uvek sedali u sobu u kojoj su svetla zasenili crvenim zastorom. Nakon toga bi dobili inspiraciju i mogli bi da stvaraju. Dakle, bik se razjari, èovek na ovaj naèin mo�e da stvori i pesmu, kada se izlo�i crvenoj svet-losti! Stvar je samo u tome da li ta pesnièka inspiracija dolazi od spolja ili iznutra. To, dakle imamo s jedne strane.

S druge strane, saznaæete da ljudi koji su prozreli te stvari, mogu uèiniti one koji to nisu prozreli sasvim pitomim, èak i poniznim, ako upotrebe plavu boju ili crnu, potpuno crnu boju. Tako su na primer za vreme adventa u katolicizmu, crkve, ali pre svega odore plave boje, jer tada bi ljudi trebalo da budu ponizni. I oni takvi zaista jesu. Èovek oseæa kao da je sroðen s poniznošæu. A posebno ako je pre toga izbacio sve iz sebe - poput bika, kao što je to sluèaj za vreme poklada5, kada se oblaèi

111

ne samo tamna, veæ sasvim crna odeæa. Kroz svoje divljanje èovek post-aje ponizan. Trebalo bi i tamo gde postoje dve pokladne nedelje, duplo produ�iti i vreme posta! Ne znam samo da li æe se to i desiti. Iz svega ovoga æete zakljuèiti da na ljude na sasvim razlièiti naèin deluje to, da li èovek svetlost opa�a kroz tamu - crvena boja, ili tamu opa�a kroz svet-lost - plava boja.

Posmatrajte oko. U njemu su nervi i krv. Kada oko gleda crvenu boju, zoru ili bilo šta crvene boje, šta ono pritom do�ivljava? E pa vidite, kada oko posmatra crvenu boju, onda crvena svetlost pro�ima ove sas-vim fine venice. I crvena svetlost je svojstvena po tome što uvek poma-lo razara krv. Samim tim razara i nerv, jer on mo�e da �ivi samo kada ga pro�ima krv. Tako i bik oseæa kad stoji spram crvene: Sto mu gromova, èitava krv u glavi mi je razorena! Moram se odupreti tome! Zato on i podivlja, jer ne �eli da dopusti da mu nešto razara krv.

Meðutim, ovo je veoma dobro, ne baš mo�da kod bika, ali kod èove-ka i drugih �ivotinja jeste. Jer kad god pogledamo u crvenu boju i krv nam se malo razori, onda s druge strane deluje èitavo telo tako što bolje šalje kiseonik u oko kako bi se krv ponovo stvorila.

Razmislite samo kako je to jedan divan proces: Kada se svetlost gleda kroz tamu (dakle crvena boja), onda se najpre razara krv, iz tela se isi-sava kiseonik da bi potom kiseonik o�iveo oko. Sada znamo kada o�ivimo u oku, da je zapravo crveno negde tu. No, da bismo mogli da opazimo tu crvenu boju mora prvo da nam se pomalo razori krv, nerv. U oko treba da pošaljemo �ivot, tj. kiseonik. I na sopstvenom o�ivljavanju oka, tom buðenju oka, primeæujemo da je tu negde crvena boja.

Vidite sad, samim tim da èovek pravilno opa�a crvenkastu svetlost i da je uvek mo�e pravilno prihvatiti, samim tim je èovek zdrav. Jer kiseonik koji dolazi iz tela, o�ivljava tada èitavo telo i sam èovek dobija zdravu boju u licu. On zaista o�ivljava.

Nije to sluèaj samo kod onoga èije je oko zdravo i koji vidi, veæ i kod onoga èije oko nije zdravo i koji ne vidi; jer svetlost deluje kroz svetle boje; tada o�ivljava èovekova glava i ta �ivost deluje na èitav organizam i daje mu zdravu boju. Kada �ivimo u svetlosti i kada mo�emo svetlost pravilno da prihvatimo, onda dobijamo i zdravu boju.

Zbog toga je veæ veoma va�no da èovek ne bude odgajan u mraènim prostorijama u kojima bi mogao postati mrtav i ponizan, veæ u svetlim, �uækastim ili crvenkastim prostorijama u kojima bi putem svetlosti pravilno preradio kiseonik u sebi. Iz toga zakljuèujete da sve što je u

112

5 karneval (prim. prev.)

vezi sa crvenom bojom, kod èoveka je zapravo i u vezi sa razvojem krvi. Kada opa�amo crvenu boju, nerv biva razoren.

Zamislite sada da kroz svetlost gledamo tamu - plava boja. Tama ne razara našu krv; ona nam ostavlja krv nerazorenu. Dakle, i nerv ostaje nerazoren, zato što je i krv takva. Rezultat toga je da se èovek u sebi zaista dobro oseæa. Takav oseæaj potièe od èinjenice da plava boja ne napada ni krv ni nerv. A u poniznosti ima neèega rafiniranog. Naime, kada se gore za oltarom nalaze sveštenici u plavoj ili crnoj odori, a dole sede ljudi koji konstantno posmatraju plavu odeæu, onda se tim ljudima ne razaraju vene i nervi u oku te se oni tu oseæaju strašno dobro. Zapravo sve slu�i tome da se ljudi dobro oseæaju. Nemojte samo da verujete da se to ne zna! Jer ti ljudi su znali još onu staru nauku. Novija nauka nas-tala je kod prosveæenih ljudi, kao što je npr. Njutn.

Mo�emo zakljuèiti: plava boja stvara u èoveku unutrašnji oseæaj zadovoljstva, za njega je to nesvesno, ali u sebi samom on oseæa da tu, u plavoj boji on mo�e lako da �ivi. Tu èovek oseæa sebe, a kod crvene boje on oseæa kao da nešto �eli da prodre u njega. Moglo bi se reæi da kod plave boje nerv ostaje neošteæen, a telo šalje oseæaj zadovoljstva u oko i samim tim u èitavo telo.

Dakle primeæujete, to je razlika izmeðu plavih i crvenih boja. �uta boja je samo varijanta crvene, a zelena varijanta plave boje. Samim tim se mo�e reæi: s obzirom na to koliko u èoveku deluju nerv ili krv, toliko on više oseæa crvenu ili plavu boju.

Vidite, to se mo�e primeniti i na bojama. Dakle, ako pokušam u slikarstvu da na pravi naèin stvorim crvenu boju, onda moram stvoriti boju koja sadr�i sve ono što je potrebno da bi pokrenulo èoveka da u sebi razvije kiseonik. I tako se malo pomalo dolazi do toga da se za slikarstvo dobija crvena boja kada se pokuša dokazati koliko ugljenika sadr�e materije u svetu. Ako na pravi naèin pomešamo ugljenik i druge supstance, onda dobijam tajnu bojenja crvenom bojom. Dakle, ako

113

Table 12+13

upotrebim biljke kako bih dobio slikarske boje, onda se pre svega radi o tome da sve svoje postupke, kao što su mrvljenje, paljenje itd. uredim na takav naèin da mi slikarska boja sadr�i ugljenik. Ako ona na pravi naèin sadr�i ugljenik onda dobijam svetlu, crvenkastu boju. Ako nasu-prot ovome, imam takav materijal koji sadr�i puno kiseonika - dakle ne ugljenika veæ kiseonika - i ako mi poðe za rukom da unesem kiseonik kao kiseonik, onda dobijam tamnije boje, tj. plavu boju.

Kada u biljci spoznam ono �ivo, onda otuda mogu stvoriti zaista svoje boje.

Zamislite da uzimam suncokret. On je sasvim �ut, dakle, svetle je boje. �uta je bliska crvenoj, tj. svetlosti viðenoj kroz tamu. Ako sun-cokret obradim tako da u svoju slikarsku boju unesem pravi postupak koji se nalazi u cvetu, onda dobijam jednu dobru �utu boju kojoj spoljašnja svetlost ne mo�e mnogo da naudi; jer cvet suncokreta je veæ ukrao od sunca tajnu stvaranja �ute boje. Dakle, ako u svom slikarstvu dobijem isti postupak koji poèiva i u suncokretovom cvetu, onda mogu da pravilno nanesem �utu boju, ako je ona dovoljno gusta.

Sada æu recimo da uzmem neku drugu biljku, npr. vodopiju6 - to je plavi cvet koji raste uz ivicu puta; ako imam ovu plavu biljku i ako �elim da iz nje dobijem neku slikarsku boju, onda to neæu moæi; od nje neæu dobiti ništa. Meðutim, nešto od nje mogu i da dobijem ako koren obradim na pravi naèin; ovde poèiva postupak koji zapravo biljku boji u plavo.

Kada je cvet �ut, onda se u cvetu dešava to što stvara �utu boju; meðutim, ako je cvet plav, onda je koren taj koji prodire do cveta. Dakle, ako �elim da napravim plavu slikarsku boju onda moram da upotrebim koren èivite7 kako bih dobio tamniju plavu, ili koren vodopije da bih dobio plavu slikarsku boju. Moram ih obraditi hemijskim putem i to u tolikoj meri da mi daju plavu boju.

Na ovaj naèin mogu stvarnim izuèavanjem da doðem do toga da iz biljke dobijem slikarske boje. Do toga ne mogu stiæi Njutnovim putem koji jednostavno ka�e: Pa da, u sunèevoj svetlosti je sve, ja to samo treba da iznesem odatle. To se mo�da mo�e upotrebiti samo u novèaniku. Sve što potrošim za jedan dan moram ujutru imati u novèaniku. Tako to zamišljaju ovi pametni ljudi, kao da je svet jedna velika vreæa u kojoj se sve nalazi. Meðutim, to ovde ipak nije sluèaj.

114

6 cikorija

Mora se znati kako se to npr. �uta boja nalazi u suncokretu ili maslaèku, a kako plava u vodopiji. Postupci koji vodopiji ili èiviti daju plavu boju nalaze se u korenu; dok se postupci koji suncokret ili maslaèak boje u �uto nalaze u cvetu. I tako moram u ponovo o�ivljenoj hemiji da oponašam proces cvetanja biljke iz kojih onda dobijam svetle boje. Kada oponašam procese koji se odvijaju u korenu, onda dobijam tamne boje.

Vidite, ovo što sam Vam sada isprièao je s jedne strane nešto što je razumljivo pravom ljudskom razumu, dok je u osnovi ova prièa s dugom sastavljenom od crvene, narand�aste, �ute, zelene, plave, indigo-plave, ljubièaste zapravo nestvarna.

U istoriji se sve tako odigralo da su uopšte svi ljudi u Geteovo vreme verovali u ono što je Njutn poduèavao: Sunce je veliki d�ak u kojem se skrivaju takozvanih sedam boja. Potrebno ih je samo išèaèkati da bi se pojavile. U to su verovali svi ljudi. O tome se uèilo, uèi se još i danas.

Gete je bio taj koji nije verovao u sve ove stvari, veæ je �eleo da se i sam uveri u èinjenice o kojima se svugde uèilo. A inaèe ljudi obièno ka�u da ne veruju u autoritete. Meðutim, kada se doðe do toga da se veruje u ono što se uèi na fakultetima, onda u to ljudi danas strahovito veruju, veruju u sve èemu ih poduèavaju. Gete nije �eleo da neprikos-noveno veruje u sve, veæ je �eleo sam da sve to doka�e uz pomoæ apara-ta kao što je prizma i slièno, koje je pozajmio s univerziteta u Jeni, i mislio je: Sada æu i sam uèiniti ono što su uèinili profesori i onda æu videti o èemu je tu zapravo reè.

Naravno, Gete nije odmah došao do toga i aparati su dosta dugo bili kod njega, a da on nije ništa uèinio. U to vreme radio je upravo nešto drugo. A onda je dvorskom savetniku Bitneru vreme postalo predugo, aparati su mu bili potrebni i hteo je da ih mu Gete vrati. Tada je Gete rekao: Moram na brzinu nešto uèiniti! - i dok ih je veæ pakovao, pogledao je kroz prizmu. Rekao je samom sebi: Mora da i beli zid lepo izgleda u dugama, umesto bele boje mora da se pojavljuju crvena, zelena, �uta itd. boja. - Pogledao je kroz prizmu i veæ se unapred radovao da æe èitav zid videti u razlièitim bojama, no nije video ništa: Zid je bio beo kao i ranije, jednostavno samo beo. Gete je naravno bio isuviše iznenaðen. Šta se to onda nalazi iza, pitao se. I vidite, iz ovoga je proizašlo èitavo njegovo uèenje o bojama. Rekao je: èitava stvar se mora još jednom prekontrolisati. Narodi staroga veka su rekli: svetlost viðena kroz tamu

115

7 indigo biljka

= crvena boja, tama gledana kroz svetlost = plava boja; kada crvenoj postepeno dajem prelaze nastaje �uta boja; kada plavu uspnem do crvene onda ona s jedne strane postaje zelena, a s druge ljubièasta. To su prelivi. I tako je Gete preradio svoje uèenje o bojama i ono je istina postalo bolje nego u srednjem veku.

I eto, mi danas imamo jedno uèenje o bojama posmatrano od strane fizièara kao d�ak iz koga se vade svih sedam boja i koje se svugde poduèava, i s druge strane imamo Geteovo uèenje o bojama koje plavet-nilo neba, jutarnje i veèernje rumenilo razume na pravi naèin, isto kao što sam Vam i ja sada objasnio. Postoji oèigledna razlika izmeðu Njutnovog i Geteovog uèenja o bojama. Tu razliku ljudi najpre ne zapa�aju; jer oni posmatraju stvari kao i fizièari. Oni uèe o Njutnovom uèenju o bojama, koje se pre svega nalazi u svim knjigama. Mo�e se na veoma pametan naèin zamišljati kako se u dugi pojavljuju - crvena, narand�asta, �uta, zelena, itd. boja. No, stvar nije takva kada je tu priz-ma! Meðutim, više se ne razmišlja o ... [praznina u tekstu]: Pristalice Njutna to veæ znaju, ali ne �ele to sebi da priznaju. Naime, kada se s jedne strane posmatra kiša, onda se kroz Suncem obasjanu kišu vidi tama, vidi se plava boja duge. Meðutim, ispred toga se onda vidi površina na kojoj se kroz tamu vidi svetlost tj. s druge strane crvena boja. Dakle, sve se mo�e objasniti na isti naèin: Svetlost kroz tamu je crvena, tama kroz svetlost je plava.

Kao što je veæ reèeno, ljudi posmatraju sve na naèin na koji im fiz-ièari to objašnjavaju, a s druge strane posmatraju slike na kojima su upotrebljene boje i ne pitaju se dalje zašto je ovo crveno, a ovo �uto, ne povezuju dve obiène stvari.

Da, draga moja gospodo, slikar mora da ih povezuje. On ne mo�e samo da zna da je ovo ovde d�ak u kome se nalaze sve boje - jer on ni u kom sluèaju ovde nema posla ni sa kakvim d�akom - veæ slikar mora da iz �ivih biljaka ili drugih �ivih materija izvlaèi ono pravo, kako bi mogao da svoje boje pomeša na pravi naèin, mora da razume ... [praznina u tekstu]. Zbog toga je stanje danas takvo da slikari zaista razmišljaju o tome, no postoje i slikari koji uopšte ne misle, veæ jednostavno kupuju svoje boje; meðutim, oni koji razmišljaju o tome na koji bi naèin dobili neku boju i kako bi trebalo da je upotrebe, oni ka�u: Treba poæi od Geteovog uèenja o bojama. Ono nam nešto kazuje. S Njutnovim uèen-jem o bojama, svojstvenim za fizièara, ne mo�emo mi, slikari, ništa. - Dakle, publika ne povezuje slikanje sa uèenjem o bojama fizièara. A

116

Table 11+12

slikar! On i zbog toga voli Geteovo uèenje o bojama. Slikar ka�e sebi: O, Bo�e, fizièari nisu naša briga; oni govore nešto u vezi sa njihovom stru-kom. Oni mogu da rade šta hoæe. Mi se dr�imo starog Geteovog uèenja o bojama. - Slikari sebe smatraju umetnicima i misle da je nepotrebno da zalaze u uèenje fizièara. Pa to je èak i neprijatno. Time dolazi do neprijateljstva i mnogo èega drugog.

Tako se i sve stvari danas nalaze izmeðu onoga što o bojama piše u knjigama i onoga što zapravo jeste. Kod Getea je postojala jednostavna �elja za odbranom istine, koja ga je terala da se usprotivi Njutnovoj i modernoj fizici. Zapravo se i ne mo�e stvarno razumeti priroda, a da se ne doðe do Geteovog uèenja o bojama. I zbog toga je sasvim prirodno da se na jednom Geteanumu brani i Geteovo uèenje o bojama. Meðutim, onda kada se ne ostaje samo kod religioznih ili moralnih podruèja, nego se zalazi i u pojedine delove fizike, onda èovek za sobom ima gomilu fizièara koji ga progone.

Dakle, vidite da je odbrana istine u današnje vreme nešto izuzetno teško. Meðutim, potrebno je samo da vidite na kakav to komplikovan naèin fizièari objašnjavaju plavetnilo neba! Naravno, ako poðem od pogrešnog principa, a pritom �elim da objasnim nešto jednostavno kako se npr. crni kosmièki prostor promatran kroz svetlost vidi plavo, onda od svega toga moram napraviti strahovito komplikovano objašnjenje. A tek zora i veèe! Ova poglavlja uglavnom poèinju ovako: Da, plavetnilo neba danas još uvek nije sasvim objašnjivo; moglo bi se iz ovoga protumaèiti i ovo i ono. - Uz pomoæ svega onoga što fizièari imaju u onoj maloj rupi kojoj se Gete toliko rugao, a kroz koju oni propuštaju malo svetlosti u sobu, kako bi onako u mraku ispitali svet-lost, uz pomoæ svega toga ne mogu se objasniti èak ni najjednostavnije stvari. I tako se i dolazi do toga da se najzad ne razume ništa više vezano za boju.

Ako se razume da razaranje krvi i potom o�ivljavanje ... [praznina u tekstu] - jer kad u sebi imam krv razorenu svetlošæu, onda pozivam sav kiseonik u sebi i o�ivljavam se; na taj su naèin ljudi zdravi. Ako je oko mene neprestano tama ili nešto plavkasto, onda neprestano o�ivljavam; no, to mi je previše, te postajem bled jer sam prepun �ivota. Tako se s jedne strane mo�e zdravo crvenilo kod èoveka razumeti na osnovu pri-manja kiseonika kada se èovek pravilno izlo�i svetlosti, a bleda boja lica mo�e se razumeti iz neprestanog primanja ugljeniène kiseline. Ona je

117

suprotna od kiseonika, ona �eli da uðe u moju glavu. To me i èini bledim.

Danas u Nemaèkoj mo�ete videti gotovo samo bledu decu. No, to potièe od

èinjenice da ima isuviše mnogo ugljeniène kiseline. A kada èovek stvara previše ove kiseline - ugljenièna kiselina nastaje sjedinjenjem ugljenika i kiseonika -, tada on upotrebljava ugljenik za stvaranje te kiseline. Dakle, u jednom tako bledom detetu onda se sav ugljenik koji ono ima, neprestano pretvara u ugljeniènu kiselinu. Zbog toga je ono bledo. Šta ja onda moram da radim? Moram da mu dam nešto èime æe se spreèiti to veèito stvaranje ugljeniène kiseline, èime æe izostati i ugljenik. A to

mogu da uèinim onda ako mu dam karbonatni kreè. Time se ponovo pokreæu funkcije, o tome sam Vam veæ prièao sa sasvim druge taèke gledišta, i èovek zadr�ava ugljenik koji mu je potreban i ne pretvara ga neprestano u ugljeniènu kiselinu. Kiseonik se sada penje u glavu i o�ivljava procese u njoj, �ivotne procese, jer se ugljenièna kiselina sas-toji od ugljenika i kiseonika. Kada je kiseonik predan ugljeniènoj kise-lini, onda su potisnute �ivotne funkcije.

Kada bih na primer, bledog èoveka doveo u predeo pun svetlosti, onda bi on bio podstaknut da ne predaje neprestano sav svoj ugljenik ugljenièkoj kiselini, jer svetlost isisava kiseonik u glavu. Tada æe on opet dobiti zdravu boju. To isto mogu postiæi i uz pomoæ karbonatnog kreèa, tako što dobijam kiseonik te ga èovek ima na raspolaganju.

118

Tabla 13

Sve mora da se povezuje jedno s drugim. Na osnovu uèenja o bojama mora se shvatiti i zdravlje i bolest. To æete moæi samo ako poðete od Geteovog uèenja o bojama, jer se ono zasniva jednostavno na zakonima prirode, a nikako od Njutnovog uèenja o bojama koje je u stvari izmišljeno i koje nema veze sa prirodom, te i ne mo�e da objasni najjed-nostavnije pojave kao što su izlazak i zalazak sunca i plavo nebo.

�elim da Vam ka�em još nešto. Zamislite sada stare pastirske narode koji su gonili svoja stada i spavali pod vedrim nebom. Za vreme svog sna, oni su bili izlo�eni ne samo plavom veæ i mraènom nebu. A tamo gore nalazi se bezbroj, svetlucavih zvezda [nacrtano je].

Dakle zamislite mraèno nebo s bezbroj sjajnih zvezda i ispod njega èoveka koji spava. Od tamnog neba potièe sada proces umirenja èoveka i istinskog dobrog oseæanja onoga koji spava. Èitav èovek je pro�et tamom te je u sebi miran. Tama prouzrokuje san. No, ovde nad èovekom sijaju zvezde. I svugde gde ga dodiruje njihov zrak, èovek se pomalo uzbuðuje. Iz tela tu struji kiseonik. I zraci zvezda susreæu se sa zracima kiseonika i èovek je sasvim pro�et ovim zracima kiseonika. I on postaje

odraz kiseonika u èitavom zvezdanom nebu.Dakle, stari pastirski narodi su èitavo zvezdano nebo prihvatali u

svoja umirena tela i to kao u slikama koje su u sebe upisale protok kiseonika. Onda su se budili. Imali su san o tim slikama. Iz toga je nast-ala njihova nauka o zvezdama, prekrasna nauka o zvezdama. Oni nisu sanjali da Ovan ima toliko i toliko zvezda, veæ su zaista videli �ivotinju ovna, videli su bika, itd. i time su u sebi, u slikama, oseæali èitavo zvez-dano nebo.

To je ono što nam je ostalo od starih pastirskih nauka kao pesnièka mudrost koja ponekad sadr�i isuviše mnogo toga što je još i danas pouè-no. To se mo�e razumeti kada se zna da èovek šalje svakom svetlosnom

119

Tabla 13

zraku, svakom zvezdanom zraku jedan zrak kiseonika i sam postaje nebo, unutrašnje nebo kiseonika.

Èovekov unutrašnji �ivot jeste �ivot u astralnom telu, jer on u snu do�ivljava èitavo nebo. Bilo bi nam veoma loše da ne potièemo od ovih starih pastirskih naroda. Naime, svi ljudi vode poreklo od ovih naroda. Na osnovu nasledstva mi još posedujemo spoznaju unutrašnjeg zvez-danog neba. U snu, dok le�imo u krevetu, još uvek razvijamo- iako slabi-je nego narodi starog veka - ovo seæanje na naèin na koji su jednom davno pastiri le�ali u polju i u sebe upijali kiseonik. Mi više nismo pastiri, no ipak smo nešto i nasledili, imamo nešto što mo�da i ne mo�emo najbolje da izrazimo, jer je izbledelo, utonulo u tamu. Èitavo èoveèanstvo je deo iste celine. I ako èovek hoæe da spozna to što danas još nosi u sebi, onda on mora da se vrati u stara vremena. Svi ljudi na Zemlji su nastali od ovih naroda i u sebi nose njihovo nasleðe.

OD PROSTORNE PERSPEKTIVE DO PERSPEKTIVE BOJA

Dornah, 2. jun 1923.

Juèe sam pokušao da objasnim da antropozofski pogled na svet mora civilizaciju èoveèanstva dovesti do toga da umetnost ponovo primi u sebe i to na intenzivniji naèin, nego što se to moglo desiti pod uticajem materijalizma ili naturalizma. Pokušao sam da poka�em kako

120

to, ako smem tako da se izrazim, antropozofski pogled posmatra tvor-evine arhitekture, formu arhitekture, i kako ljudi oseæaju umetnost odevanja, iako se mnogi smeju kada se o tome govori kao o umetnosti, jer je danas uopšte ne smatraju umetnošæu. Zatim, skrenuo sam pa�nju i na to kako èovek mo�e da se posmatra na umetnièki naèin u odnosu na njegovo telesno uoblièenje i to tako što sam ukazao na ljudsku glavu i na èinjenicu da je ona kosmièki odreðena, te samim tim odreðuje i èitavog èoveka.

Pokušajmo sada još jedanput da pred sebe postavimo va�ne momente ovog trostrukog, umetnièkog posmatranja sveta. Ako pogle-damo arhitektonske forme, onda moramo u njima uoèiti nešto u smislu onoga što sam Vam juèe objašnjavao, nešto što ljudska duša donekle oèekuje kada na neki naèin napušta fizièko telo, a posebno dok umire. Kao što sam rekao, ona se za vreme njenog fizièkog �ivota na Zemlji navikla da svojim fizièkim telom stupi u prostorni odnos sa okolinom. Ona do�ivljava forme prostora, no ove forme su zapravo samo forme spoljašnjeg fizièkog sveta. Kada ljudska duša tokom smrti napušta fi-zièki svet, ona u neku ruku tra�i prostor da utisne svoju sopstvenu formu. Ona tra�i one linije, one površine, najzad sve one forme kroz koje se razvila iz prostora i ušla u duhovni svet. A to su uglavnom arhi-tektonske forme, dok god one i dolaze u obzir kao umetnièke. Ako hoæemo da razumemo umetnost u arhitekturi, onda moramo da pos-matramo kako duša napušta ljudsko telo, kao i njene potrebe kada osta-vi prostor.

Da bismo uopšte razumeli umetnost oblaèenja, ukazao sam Vam na radost odevanja kod primitivnih naroda - koji barem imaju zajednièki oseæaj o tome da su iz duhovnog sišli u fizièki svet, da su utonuli u fiz-ièko telo, ali kao duše govore sebi: U ovom fizièkom telu ne oseæamo omot, veæ nešto drugo što bi mogli da osetimo shodno našem boravku u duhovnom svetu. Tada i nastaje instinktivna, oseæajna potreba da se u tim bojama i u tim, ako smem tako da se izrazim, krojevima tra�i omot koji bi odgovarao seæanju iz predzemaljskog postojanja. Kod primi-tivnih naroda veæ u naèinu oblaèenja donekle vidimo nespretnu formu, nespretni oblik astralnog biæa èoveka kakav je èovek imao pre nego što se spustio u zemaljsko postojanje. Tako da i u arhitekturi uvek vidimo stremljenje ljudske duše nakon napuštanja fizièkog tela. U umetnosti odevanja, ako se ona uopšte mo�e i smatrati umetnošæu, vidimo ono

121

èemu je ljudska duša stremila pošto je iz duhovnog uronila u fizièki svet.

Kada se onda na pravi naèin oseæa ono što sam ja juèe poslednje izlo�io u vezi sa oblikom èovekove glave - koja predstavlja metamorfozu njegovog telesnog oblika iz ranijeg zemaljskog �ivota, kada se oseæa pravi rezultat onoga što su stvorila biæa viših hijerarhija u nebeskom, duhovnom domu i to sve iz povezanosti snaga u prošloj inkarnaciji, onda se i razume i preobra�aj ljudske glave, tj. njenog gornjeg dela. I kada se osim toga razume i èitav srednji deo glave, odnosno, oblik nosa, donji deo oèiju, onda i dobijamo ono što je pri formiranju glave prešlo iz duhovnog sveta, veæ prilagoðeno oblikovanju grudi kod èoveka. Oblik nosa je u vezi sa disanjem, dakle s onim što veæ pripada èoveku s grudima. A ako pravilno razumemo donji deo glave, oblik nosa i brade, onda veæ uoèavamo znake privikavanja na zemaljski �ivot. Tako se mo�e razumeti èitav èovek. U svakom ispupèenju gornjeg dela glave, u pojavi donje lobanje ili njenom izostajanju, tj. u svim delovima lica mo�e se osetiti kako u samoj formi neposredno o�ivljava nadèulno biæe èoveka. I onda se mo�e osetiti onaj intimni odnos èovekovog gornjeg dela lica (i oblina uopšte) sa nebesima, odnos srednjeg dela lica s prostranstvi-ma Zemlje, u neku ruku sa svim onim što kao vazduh i kao etar okru�uje Zemlju, i mo�e se osetiti kako se veæ u oblikovanju usta i brade (koji stoje u unutrašnjem odnosu s èitavim sistemom èoveèjih udova i sa sistemom varenja) mo�e naslutiti okovanost èoveka za Zemlju. Èitav èovek se mo�e razumeti na èisto umetnièki naèin, tj. kao kopija duhovnog u neposrednoj stvarnosti.

Tako se mo�e reæi: U vajarstvu se èovek posmatra duhovno, kakav je on u stvari, arhitektura pokazuje kako duša napušta telo, a umetnost oblaèenja kako se duša opet uvlaèi u telo. - Umetnost oblaèenja prika-zuje nešto što dolazi pre zemaljskog �ivota, a arhitektura nešto što dola-zi posle. Zbog toga arhitektura polazi od graðenja grobova, kao što sam Vam to juèe predstavio. Nasuprot tome, vajarstvo ukazuje na naèin na koji èovek svojom zemaljskom formom utièe neposredno na duhovno, kako on postepeno prevladava zemaljsko - naturalistièko, i kako on u svakoj svojoj pojedinaènoj formi i obliku predstavlja izraz duhovnog. Posmatrali smo one umetnosti koje su bile u vezi sa prostornim for-mama, dakle one koje moraju da prika�u raspodelu odnosa izmeðu lju-dske duše i sveta na primeru fizièkog, prostornog tela.

122

Ako se spustimo još jedan stepenik ni�e u besprostorno, onda iz vajarstva prelazimo u slikarstvo. Slikarstvo se mo�e osetiti na pravi naèin tek onda, kada èovek mo�e da raèuna sa slikarskim materijalom. Danas, u petoj postatlantskoj epohi, slikarstvo je na odreðeni naèin naj-jasnije i najjaèe poprimilo karakter koji vodi u naturalistièko. To je mo�da najuoèljivije u èinjenici da je zapravo u slikarstvu izgubljeno dublje razumevanje boja i da je u novije vreme slikarsko razumevanje postalo takvo da ono u stvari predstavlja, kako bih rekao, la�no plastiè-no razumevanje. Danas bismo �eleli da slikamo na platnu èoveka koga smo osetili plastièno, vajarski. Tome se pridru�ila i prostorna perspek-tiva, koja se zapravo pojavila tek u petoj postatlanskoj epohi i koja per-spektivom linije izra�ava da je nešto napred, a nešto pozadi, tj. ona �eli da na platnu doèara oblik prostora. Tako se èovek pre svega odrièe slikarskog materijala, jer slikar ne stvara u prostoru, veæ na platnu, i zato je besmisleno te�iti za oseæajem prostora kada je njegov prvi materijal površina.

Nemojte nikako misliti da se ja na nekakav fantastièan naèin suprot-stavljam prostornom oseæaju, jer je za razvoj èoveèanstva bilo neo-phodno doèarati prostornu perspektivu na površini - podrazumeva se da je do toga moralo doæi. Meðutim, to se mora opet prevaziæi. No, ne na takav naèin da ta perspektiva u buduænosti ne bi trebalo da se razume. Moramo je razumeti, meðutim takoðe moramo pronaæi naèin da se vratimo perspektivi boja kako bismo je opet imali. Za to naravno nije neophodno samo teoretsko razumevanje, jer ni iz jedne vrste teo-retskog razumevanja zapravo ni ne nastaje impuls za umetnièko stvaran-je, veæ je potrebno da deluje nešto jaèe, elementarnije od teoretskog razumevanja. To se mo�e desiti. Stoga bih �eleo da Vam preporuèim da se ponovo osvrnete na ono što sam jednom rekao o svetu boja, i što je onda Albert Štefan ponovio na svojstveno njemu divan naèin, tako da je taj prikaz mnogo bolji za èitanje od onoga što je ovde prvobitno dato. To se mo�e proèitati u “Geteanumu”. To je prvo. Drugo, �eleo bih da razmotrite sledeæa pitanja. U prirodi vidimo boje. Na stvarima koje brojimo, merimo, ukratko na svim stvarima koje fizièki tretiramo, mi vidimo boje. Meðutim, boja je zapravo nešto duhovno i to bi moralo antropozofima da bude sasvim jasno. Èak i na mineralima vidimo boje, a minerali su prirodna biæa, nisu duhovna po onome kako ih mi vidimo. Fizika je u poslednje vreme to sebi sasvim pojednostavila. Ona ka�e: Pa da, boje se ne mogu nalaziti na mrtvom, materijalnom, jer su one nešto

123

duhovno. Dakle, boje se nalaze unutar duše, a spolja je nešto mrtvo - materijalno i tu vibriraju atomi. Atomi potom deluju na oko, na nerv, ili na nešto drugo što ostaje nedefinisano i onda u duši o�ivljavaju boje. - To je samo tumaèenje iz neznanja.

Da bi nam stvar bila potpuno jasna ili da bi se dovela do taèke na kojoj bi se mogla razjasniti, posmatraæemo mrtvi obojeni svet, miner-alni svet. Kao što je reèeno vidimo boje i na fizièkim stvarima, na onome što procenjujemo, brojimo, premeravamo. Na svemu tome vidimo boju. Meðutim, sve to što opa�amo na stvarima ne daje boju. Fizièari mogu da barataju s brojevima, zapreminom, te�inom, a opet se ne pribli�avaju boji. Zbog boje æe i fizièar upotrebiti izreku: Boje se nalaze samo u duši.

�eleo bih da se izrazim slikovito na sledeæi naèin. Zamislite da u levoj ruci dr�im crveni list, u desnoj, recimo, zeleni list i da pred Vama i crvenim i zelenim listom izvodim odreðene pokrete. Jedanput prekri-vam crveni list zelenim, drugi put zeleni crvenim listom. Naizmenièno izvodim ove pokrete. Da bi pokreti bili karakteristièniji, zeleni list pomièem prema gore, crveni prema dole. Recimo da sam to danas izveo pred Vama. Nakon tri nedelje neæu opet doneti ovde zeleni i crve-ni list, veæ dva bela lista i njih æu na isti naèin pokretati. Pašæe Vam na pamet: Iako on sada ima bele listove, pre tri nedelje je izazvao odreðene opa�ajne utiske uz pomoæ crvenog i zelenog lista. Pretpostavimo sada da svako od Vas ima tako �ivu maštu, te priseæajuæi se vidi isti fenomen koji je video pre tri nedelje sa zelenim i crvenim listom, i ako sad pomeram samo dva bela lista. Vaša mašta je toliko �iva da ni ne pomišljate na to da su to samo beli listovi, jer usled mojih istih pokreta vidite iste harmonije boja koje sam u Vama izazvao pre tri nedelje. Pred Vama se dešava isto što i onda, bez obzira što sada nemam crveni i zeleni list - nemam èak nikakvu boju - no izvodim iste pokrete.

E sad, nešto slièno se dešava i u prirodi kada vidite, recimo, zeleni dragi kamen. Samo što zeleni dragi kamen ne zavisi od Vaše duševne fantazije, veæ apeluje na fantaziju skoncentrisanu u Vašem oku, jer èoveèje oko je sa svojim krvnim �ilama i nervnim nitima sazdano sve od fantazije, ono je rezultat delotvorne mašte. I kada gledate zeleni dragi kamen ne mo�ete ga ni videti drugaèije nego onako kako je on pre nebrojeno mnogo vremena izgraðen od zelene boje iz duhovnog sveta, tako ga i vidite, jer je Vaše oko fantastièan organ. U onom trenutku kada ugledate zeleni dragi kamen, Vi svoje oko vratite u daleka vremena i

124

zelena boja Vam se pojavljuje kao takva, jer su bo�ansko-duhovna biæa iz duhovnog sveta stvarala ovu supstancu zelenom bojom. Kada na dragom kamenju vidite zelenu, crvenu, plavu, �utu boju Vi gledate unazad, u beskrajno davne prošlosti. Naime, dok gledamo boje mi ne vidimo samo ono što je sada tu, veæ se vraæamo u daleke vremenske perspektive. Mi u stvari ni ne mo�emo da vidimo jedan obojeni dragi kamen u sadašnjosti, isto kao i kada stojimo u podno�ju brda i ne mo�emo videti neku ruševinu na njenom vrhu iako se nalazi u našoj neposrednoj blizini. Pošto smo od svega toga dosta udaljeni, moramo to i posmatrati u perspektivi.

Kada pred nama stoji topaz mi ga ne mo�emo posmatrati samo u tom sadašnjem trenutku; moramo uzeti u obzir i vremensku perspek-tivu. I podstaknuti dragim kamenom posmatramo vremensku pers-pektivu i vidimo prauzrok stvaranja Zemlje pre lemurske epohe našeg zemaljskog razvoja, i iz duhovnog posmatramo kako je stvoren dragi kamen i vidimo i razlog zašto je on obojen. Tu naša fizika èini nešto strašno apsurdno. Ona pred nas stavlja ovaj svet, a iza - atome koji lebde i koji u nama treba da stvore boje; meðutim bo�ansko - duhovna biæa su ta koja su pre beskrajno dugo vremena stvarala, i koja ponovo o�ivljavaju u bojama kamenja i bude �ivo seæanje na njihovo predvremensko stvaranje. Kada ne�ivu prirodu vidimo obojenu, onda u odnosu na nju o�ivljavamo seæanje na davno prošla vremena. I svaki put kada se u proleæe pred nama pojavi zeleni biljni prekrivaè, onda onaj koji razume to izranjanje zelenila u prirodi shvata da ne gleda puku stvarnost, veæ se vraæa u ono vreme u kojem je u toku stare Sunèeve epohe iz duhovnog stvaran biljni svet i u kojem je to zelenilo izneto iz duhovnog sveta. Vidite, mi pravilno posmatramo obojenost prirode onda kada nas obojeno podstakne da u toj prirodi primeæujemo davno bo�ansko stvaranje.

Potrebna nam je moguænost da umetnièki �ivimo s bojom. Tako na primer, kao što sam i sâm èesto tumaèio i kao što ste mogli da proèitate u predavanjima štampanim u “Geteanumu”, potrebno je površinu osetiti na odgovarajuæi naèin kada se na nju nanese plava boja; tada kao da se sve pomera unazad; kada je prema�em crvenom ili �utom bojom, onda kao da se sve pribli�ava. Jer perspektiva boja, ne linije, je nešto do èega mi moramo opet doæi: Oseæaj površine, udaljavanje i pribli�avanje, ali ne udaljavanje i pribli�avanje uz pomoæ linijske perspektive koja zapravo uvek �eli varkom da doèara plastièno, veæ udaljavanje i

125

pribli�avanje uz pomoæ boja na površini - intenzivno, ne ekstenzivno. U suštini kad god �elim da poka�em da je nešto agresivno, da se na površini nalazi nešto što �eli da odskoèi, onda slikam �uto-crvenom bojom. Ako je nešto mirno i udaljava se od mene onda ga slikam plavo-ljubièastom bojom. Intenzivna perspektiva boja! Kod svih starih slika-ra, èak i kod slikara rane renesanse, videæete apsolutan oseæaj za ovu perspektivu boje. Ona je postojala svugde, sve dok s petom postat-lantskom epohom nije na mesto ove intenzivne perspektive stupila linijska perspektiva.

Time se slikarstvo povezuje s duhovnim. Vidite, èudno je to kako ljudi danas razmišljaju kako bi prostor naèinili još veæim prostorom, ako �ele da izaðu iz njega. I na ovaj materijalistièki naèin oni upotre-bljavaju èetvrtu dimenziju. Meðutim, ta èetvrta dimenzija uopšte ne postoji, njen je zadatak samo da uništi treæu dimenziju, kao što dugovi uništavaju imovinu. Èim se izaðe iz trodimenzionalnog prostora ne ulazi se u èetvorodimenzionalni prostor ili što se mene tièe, ulazi se u èetvrtu dimenziju prostora koja je u stvari dvodimenzionalna, zato što je èetvrta dimenzija uništila treæu i preostala je samo druga kao jedina realna, i kada se iz treæe dimenzije fizièkog prelazi u etersku sve je odreðeno kao dvodimenzionalno. Etersko mo�emo razumeti samo tako, ako zamislimo da je orijentisano prema dvema dimenzijama. Meðutim, reæi æete: ali i u eterskom se kreæem odavde na onamo, tj. u tri dimenzije. Samo što treæa dimenzija za etersko nije ni od kakvog znaèaja, znaèajne su uvek samo dve dimenzije. Treæa dimenzija se izra�ava samo nijansama crvene, �ute, plave, ljubièaste, onako kako ih nanosim na površinu bez obzira gde se ta površina nalazila; sve to u eterskom ne menja treæu dimenziju, samo se boja menja i sasvim je svejedno gde postavljam površinu, potrebno je samo da boju promen-im na odgovarajuæi naèin. Time èovek dobija moguænost da �ivi sa bojom, da �ivi sa njom u dve dimenzije. Tako se od prostornih umet-nosti èovek uzdi�e do dvodimenzionalnih umetnosti kao što je slikarst-vo, i time prevazilazi puku prostornost. Sve što je u nama samo oseæaj, nema nikakve veze sa tri prostorne dimenzije, samo je volja u vezi sa njima, oseæaj ne, on je zatvoren u dve dimenzije. Samim tim pronalazi-mo i ono što je u nama oseæajno, a to je moguænost vraæanja u ono što slikarstvo mo�e da do�ivi u dve dimenzije, kada ove dve dimenzije zais-ta razumemo na pravi naèin.

126

Vidite, èovek se mora izvuæi iz trodimenzionalnog materijalnog, ako �eli da se iz arhitekture, umetnosti odevanja i vajarstva razvije do slikarstva. Slikarstvo je umetnost za koju se mo�e reæi da je èovek mo�e do�iveti dušom, jer kad èovek kao slikar stvara ili u�iva, onda on to najpre do�ivljava dušom. Meðutim, on zapravo do�ivljava nešto spoljašnje. On to i oseæa u perspektivi boja. Više ne postoji nikakva raz-lika izmeðu spoljašnjeg i unutrašnjeg. Ne mo�e se reæi ono što se mora reæi u arhitekturi, da duša �eli da stvara forme koje su joj potrebne da bi gledala u telo. U vajarstvu bi duša �elele da oblikuje forme u èisto oblikovanog èoveka; tu je èovek postavljen u prostoru, u sadašnjosti na njemu prirodan naèin. Sve to u slikarstvu ne dolazi u obzir. Tu nema smisla govoriti o tome da je nešto unutra, a nešto spolja ili da je duša unutra ili spolja. Dok duša �ivi u boji, ona je neprestano u duhovnom. Ono što se do�ivljava u slikarstvu jeste takozvano slobodno kretanje duše u kosmosu. Uopšte se ne postavlja pitanje da li mi neku sliku do�ivljavamo u svojoj unutrašnjosti, ili je posmatramo spolja dok je gledamo obojenu ne uzimajuæi u obzir nesavršenost spoljašnjih medija boje.

Nasuprot tome, mi potpuno ulazimo u ono što duša do�ivljava kao duhovno, kao duhovno-duševno, kada zaðemo u muziku. Tada potpu-no moramo da izaðemo iz prostora. Muzika je linijska, jednodimenzi-onalna. Ona se i do�ivljava u jednoj dimenziji, u vremenskoj liniji. Meðutim, ona se istovremeno do�ivljava tako da èovek svet oseæa kao svoj vlastiti. Duša ne �eli da pribavi va�nost onome što joj treba dok uranja u fizièko ili dok ga napušta, ona samo �eli da u muzici do�ivi ono što u njoj sada na Zemlji duševno-duhovno �ivi i treperi. Ako se prouèava-ju tajne muzike onda se sti�e do onoga - o tome sam veæ jednom govorio - što su zapravo još Grci mislili sa Apolonovom lirom, a zna se da su se Grci zaista dobro razumeli u te stvari. Ono što se do�i-vljava muzikom jeste skriveno, ali èoveku svojstveno prilagoðavanje na unutrašnje har-monièno-melodiène odnose svetskog postojanja iz kojih je on i sam oblikovan. Predivne strune (one imaju sposobnost da preobra�avaju), jesu zapravo èovekove nervne niti koje se šire iz kièmene mo�dine. To je Apolonova lira, ova kièmena mo�dina koja se završava u mozgu i širi pojedine nervne niti po èitavom telu. Na ovim nervnim nitima svira duševno-duhovni èovek unutar zemaljskog sveta. Najsavršeniji instru-ment ovoga sveta je sam èovek, a svaki muzièki instrument kao èarob-nim štapiæem stvara po èovekovim merilima tonove i to umetnièke,

127

Tabla 17

dok god on u zvuku strune nekog novog instrumenta nešto oseæa, nešto što je putem nervnih vlakana i krvi povezano s njegovom konstituci-jom. Dok god èovek ima nerve, on je u svojoj unutrašnjosti saèinjen od muzike i muziku umetnièki oseæa, sve dok je muzikalno u skladu sa tajnom njegove sopstvene muzikalne graðe.

Kada se èovek posveti muzici, on onda apeluje na ono svoje duševno-duhovno koje �ivi na Zemlji. U istoj meri u kojoj Antropozofija otkriva tajne unutrašnje duhovno-duševne prirode èoveka, moæi æe one isto tako uspešno da deluju na muziku, ne na puku teoriju, veæ na muzika-lno stvaranje. Razmislite, zaista nema nièeg teorijskog u tome kada ka�em da posmatramo ne�ivi materijalni svet. To što ga vidimo obojenog, to je zapravo naše kosmièko priseæanje. - Zahvaljujuæi pravilnom antropozofskom posmatranju stvari, mi uèimo da na bogovima koji su delovali pre poèetka vremena razumemo kako to oni u svom prast-varanju prizivaju sebe u seæanje u dragom kamenu, u obojenim pred-metima i to samo posredstvom boja. Ako opazimo da su stvari obojene zato što se bogovi kroz njih izra�avaju, onda to izaziva onaj entuzijazam koji proizilazi iz do�ivljaja u duhovnom. To nije nikakvo teoretisanje, to je nešto što neposredno mo�e ispuniti dušu unutrašnjom snagom. Iz ovoga ne proizilazi teorija umetnosti. Ovim mo�e biti podstaknuto umetnièko stvaralaštvo, i samo u�ivanje u umetnosti. Zbog toga je i prava umetnost pre svega traganje za povezanošæu èoveka sa duhovnim, bilo da je to duhovno ono koje èovek išèekuje kada dušom izlazi iz tela, bilo da je to duhovno ono koje bi on �eleo da saèuva u seæanju kada uranja u telo, ili duhovno za koje oseæa da mu je blisko, pošto puku prirodu svoje okoline ne oseæa bliskom, bilo da je u duhovnom bli�i svetu obojenog, svetu u kojem nestaje unutrašnje i spoljašnje, u kojem se duša kreæe kroz kosmos tako što pliva, lebdi, u kojem oseæa svoj sop-stveni �ivot u kosmosu i u kojem na svakom mestu mo�e putem boje da postoji. Duša mo�e još u zemaljskom da oseæa povezanost sa kosmièko-duševno-duhovnim, kao što to oseæa u muzici.

E sada, sti�emo i do pesništva. Nešto što sam rekao u odnosu na pesnièka oseæanja starih vremena kada je pesništvo bilo još sasvim umetnièko, mo�e nam skrenuti pa�nju na to kako su ljudi oseæali ovo pesništvo kada su još bili �ivo povezani sa duhovno-duševnim svetom. Veæ sam juèe prièao o tome kako u pravom umetnièkom vremenu ne bi bilo prikladno prikazivati kako se Hinc i Kunc šetaju po pijaci u nekom malom selu, jer kada bi èovek otišao na tu pijacu i posmatrao

128

Hinca i Kunca, njihove pokrete, njihove razgovore, shvatio bi da su oni uvek bogatiji od onih koje bi mogao opisati. Grcima u doba procvata umetnosti èinilo bi se sasvim apsurdnim prikazivati ljude na pijacama ili u njihovim kuæama. U naturalizmu se javila èudna te�nja da se u pozorištu upotrebljavaju iskljuèivo naturalistièke scene, èak što se tièe i scenarija. Isto kao što slikarstvo ne bi bilo to, kada èovek ne bi slikao na površini veæ bi se boja na neki naèin oblikovala u prostoru, isto tako ni pozorišna umetnost nije umetnost kada se njena odreðena, data, sce-narijska sredstva ne shvate na umetnièki naèin. Zamislite samo, kada bi èovek �eleo da zaista sledi taj naturalistièki duh, onda on ne bi mogao da od pozornice napravi nekakvu sobu i da ima gledaoce. On takvu sobu ne bi mogao da napravi, jer takve sobe ne postoje, a i zimi bi se u njima smrzavao. Prave sobe su zatvorene sa sve èetiri strane. Ako bi èovek �eleo da odigraneku predstavu sasvim naturalistièki, on bi onda morao da zatvori pozornicu i odigra je iza bine. Ne znam samo koliko bi onda ljudi kupi-lo ulaznice, ali s obzirom na naturalistièku realnost u pozorišnoj umet-nosti - morao bi da postoji i èetvrti zid. O ovome sam govorio na kra-jnje ekstreman naèin, ali je to u svakom sluèaju taèno.

Moram da Vas upozorim na nešto o èemu sam Vam èesto govorio. Homer svoju “Ilijadu” poèinje tako što ka�e: “Pevaj mi, muzo, o srd�bi Pelejada Ahila”. To nije nikakva fraza, to je èinjenica da je Homer imao pozitivan do�ivljaj, da se on uzdigao do nadzemaljskog bo�ansko-duhovnog biæa koje se slu�ilo njegovim telom, kako bi epiku umetnièki

129

Tabla 14

oblikovalo. Epika oznaèava gornje bogove za koje se oseæalo da su �enski, jer su bili plodonosni i upravo zbog toga su i predstavljali �enske bogove, muze. On je potra�io gornje bogove, stavio im je na raspola-ganje svoje ljudsko biæe kako bi time u dogaðajima izrazio kosmièke misli. Vidite, time što se gornjim bogovima stavlja na raspolaganje èovek, oni puštaju epskom da govori. Homer poèinje: “Pevaj mi, o muzo, o èoveku koji je mnogo putovao”. - On misli na Odiseja. Njemu ne bi palo na pamet da ljudima doèara ono što je sam izmislio ili video - Jer zašto bi to i èinio? To mo�e svako sam da uèini. Homer �eli da sebe stavi na raspolaganje gornjim bo�ansko-duhovnim biæima, kako bi oni izra-zili svoje viðenje povezanosti ljudi na zemlji. Tako nastaje epski spev.

A dramsko pesništvo? No, ako pomislimo samo na period pre Eshila, videæemo da ono proizilazi iz prikaza boga Dionisa koji deluje iz dubi-na. Prvo je jedina liènost Dionis, pa potom Dionis i njegovi pomoænici - hor koji se grupiše oko njega, kako bi predstavljao refleks onoga što ne èine ljudi veæ podzemni bogovi, bogovi volje, koji se slu�e èove-kovim oblikom kako bi na bini delovala bo�ja, a ne èoveèja volja. Tek poste-peno sa zaboravljanjem povezanosti izmeðu èoveka i duhovnog sveta, proizašlo je èisto ljudsko delovanje na bini i to iz delovanja bogova koji su se slu�ili ljudima. Ovaj proces se desio još u Grèkoj izmeðu Eshila - tu još vidimo bo�anske impulse koji deluju preko ljudi, pa sve do Euripida - tu ljudi veæ stupaju kao ljudi, meðutim još uvek s nadzemaljskim impul-sima; pravi naturalizam moguæ je tek u novije vreme.

Meðutim, èovek i u pesništvu mora da pronaðe put ka duhovnom. Stoga mo�emo reæi: Epsko se obraæa gornjim bogovima. Dramsko se obraæa donjim bogovima, prava drama vidi kako se svet podzemnih bogova penje ka Zemlji. Èovek mo�e postati oru�je za delovanje podzemnog sveta bogova. Ako u neku ruku posmatramo svet kao ljudi, onda u umetnosti imamo ono što je, rekao bih, spolja neposredno natu-ralistièko. Nasuprot tome, u dramatièkom nam se uzdi�e donji duhovni

130

Tabla 14

Tabla

svet. U epskom se gornji duhovni svet spušta. Epski je prikazati muzu koja se spušta kako bi se kroz èovekovu glavu slu�ila èovekom, muzu koja kao muza besedi šta to ljudi rade na zemlji ili šta se uopšte radi u kosmosu. Dramatika je ono što se di�e iz dubine sveta, što se slu�i èovek-ovim telom kako bi delovala volja, volja podzemnih bogova.

Moglo bi se reæi: U hodnicima zemaljskog postojanja kao iz oblaka silazi bo�anska muza epske umetnosti; kao iz dubine zemlje di�u se u dimu dionizijsko-podzemne, bo�ansko-duhovne moæi i voljom deluju kroz èoveka naviše. Meðutim, svugde moramo gledati kroz zemaljska polja, kako se na neki naèin dramsko poput vulkana uzdi�e i kako se od gore epsko spušta poput kiše koja nosi blagoslov. A ono što se dogaða na istom nivou na kojem smo i mi, tamo gde mi u neku ruku vidimo krajnje glasnike gornjih bogova kako s puno oseæaja deluju zajedno sa do-njim bogovima na istom nivou kao i mi, i tamo gde kosmièko (koje ne treba oseæati kao teorijsko kosmièko, veæ u njegovom punom obli-ku) podstrekuje, èini sreænim, zasmejava, klièe i to sve putem duhov-no-vatrenih nimfi odgore, tu, u sredini svega, èovek se pretvara u lirsko. On ne oseæa dramsko koje se uzdi�e, niti epsko koje se spušta, veæ �ivotno lirsko koje je na istom nivou kao i on, to duhovno tananih oseæanja koje ne pada poput kiše na šumu, niti ne izbija kao vulkan i otkida drveæe, veæ šum u lišæu, naslaðuje se cvatom, piri u vetru. Sve

131

Tabla 15

Tabla

Tabla 15

ono gde mi u materijalnom slutimo duhovno te nam se srce uzdi�e, dah postaje veseo, a duša se spaja sa prirodnim znacima duhovno-duševnog, sve to je na istom nivou na kojem smo i mi i tu �ivi i tka lirsko i kao da vedrim licem gleda ka višim bogovima, a nešto setnim licem ka ni�im; to lirsko se s jedne strane mo�e izgraditi do dramsko-lirskog, a s druge strane do epsko-lirskog u kojem èovek svojim posrednikom, svojim oseæajnim biæem, do�ivljava okolinu zemlje i sve ono, što kao i on, pos-toji na Zemlji.

Vidite, kada se stvarno stupi u duhovni svet kosmièkih pojava, ne mo�e se zaista ništa drugo uèiniti no dopustiti da iskrivljene - apstrak-tne predstave postepeno preðu u �ivo, obojeno, oblikovano biæe. Rekao bih da idejni prikaz sasvim iznenada postaje umetnièki prikaz, jer sve ono što se nalazi oko nas �ivi u umetnièkom. Zbog toga je preko potreb-no probuditi sve one bezobzirno apstraktne pojmovne odredbe (kao što su: fizièko telo, etersko telo, astralno telo, sve ono što je pojmovno idealno, drsko pravolinijski, što neki mogu i da suvo teoretišu i jezivo nauèno da obrazla�u) i prevesti ih u umetnièku boju i formu. To je suštinska potreba Antropozofije.

Zbog toga se mo�e i izraziti nada da æe se èoveèanstvo zaista oslo-boditi naturalizma, pedanterije i prostaštva. Èoveèanstvo je zarobljeno u malograðanstvu, pedanteriji, primitivizmu, abstrakciji, teoriji, pukoj nauci, takozvanoj praksi (jer o pravoj praksi ovde ne mo�e biti govora), duboko je zašlo u sve to i potreban mu je polet. I sve dok taj polet ne postoji, Antropozofija ne mo�e ni da napreduje, jer u neumetnièkom elementu ona ne mo�e da diše. Slobodno mo�e da diše tek u umetnosti. Ako se shvati na pravi naèin, ona æe voditi do umetnièkog, a da pri-tom ne �rtvuje ništa od spoznajnog.

DUH I NEDUH U SLIKARSTVU TICIJANOVO DELO “VAZNESENJE BOGORODIÈINO”

Dornah, 9. jun 1923.

Danas bih �eleo da dodam još nešto predavanjima koja sam odr�ao u poslednjih nekoliko dana. Ranije sam èešæe govorio o duhu jezika. A

132

Tabla

Vi veæ iz moje “Teozofije” znate da kada se u Antropozofiji govori o duhovnom biæu da se pritom misli na pravo duhovno biæe, isto kao i kada se govori o duhu jezika da se onda misli na pravo duhovno biæe za pojedine jezike u koje se èovek u�ivljava i koji mu nekako daju snagu iz duhovnih svetova, da bi izrazio svoje misli koje u njemu kao zemaljskom biæu u poèetku postoje kao mrtvo nasledstvo duhovnog sveta. Zbog toga je, u vezi sa Antropozofijom, sasvim prikladno u obliku jezika potra�iti smisao koji dolazi iz duhovnih svetova i koji je u izvesnom stepenu nezavistan i od samog èoveka.

E sad, veæ sam Vam skrenuo pa�nju na to da mi na sasvim poseban naèin oznaèavamo pravi element umetnièkog tj. lepog, i njemu supro-tan element. Govorimo o lepom i o njegovoj suprotnosti u pojedinim jezicima - o ru�nom. Ako bismo na sasvim odreðeni naèin lepo oznaèi-li kao i ru�no, onda ne bismo više govorili o lepom, pošto je suprotno od mr�nje ljubav, veæ bismo govorili o prijatnom. Onda bi morali da govorimo prijatno - ru�no. Meðutim, mi govorimo o lepom i o ru�nom (Schön/Häßlich) i time iz jezièkog duha stvaramo znaèajnu razliku kada jednu stvar i njen antonim imenujemo na ovakav naèin. Lepo - je u nemaèkom jeziku reè srodna sa reèju - sjaj; u drugim jezicima moraju se pronaæi slièni primeri. Nešto što je lepo (schön) ono i sjaji (scheint), to znaèi iznosi svoje biæe na površinu. To je biæe lepog koje se ne skriva, veæ svoju unutrašnjost prenosi na spoljni oblik. Tako da je lepo ono što svoju unutrašnjost otkriva spoljašnjom formom, a svetleæe je ono što isijava svetlost u svet i otkriva svoje biæe. Ako bismo u tom smislu gov-orili i o suprotnom od lepog, morali bismo reæi da je to nešto što se skriva, ne svetli, potiskuje svoje biæe, veèito ostaje prikriveno plaštom i ne otkriva se. Kada govorimo o lepom oznaèavamo dakle nešto objek-tivno. Ako bismo isto tako objektivno govorili o suprotnom od lepoga, onda bismo to morali oznaèiti jednom reèju koja bi kazivala nešto što se skriva, nešto što spolja drugaèije izgleda nego što stvarno jeste. Meðutim, time se udaljavamo od objektivnog i pribli�avamo subjek-tivnom i samim tim oznaèavamo naš lièni odnos prema onome što se skriva, i shvatamo da to što se skriva mi ne mo�emo da vidimo, to mora-mo mrzeti. Dakle, sve ono što nam pokazuje drugaèije lice nego što je ono stvarno, jeste suprotno od lepog. Meðutim, mi to tako prikazujemo ne iz osnove našeg biæa, veæ na osnovu naših emocija, kao nešto što moramo mrzeti zato što se skriva i ne ispoljava.

133

Dakle, ako obratimo pa�nju na jezik, onda nam se mo�e objaviti duh jezika. Moramo da se zapitamo: Za èim mi zapravo te�imo kada ume-tnošæu stremimo ka lepom u najširem smislu? Za èim mi onda �udimo? Veæ u samoj èinjenici da iz duha jezika moramo izabrati jednu reè za lepo, reè koja izlazi iz nas samih (kod antonima mi ostajemo u sebi, sa svojim emocijama, mr�njom), veæ u toj èinjenici da mi moramo izaæi iz sebe pokazujemo da se u lepom nalazi veza sa duhovnim svetom van nas. Jer šta tu onda sija? Ono što vidimo èulima nema potrebe da sija, jer ono je tu. Ono što nam sija, što dakle u èulnom isijava i svoje biæe objav-ljuje u èulnom, to je duhovno. Kada objektivno govorimo o lepo-m kao o lepom, mi tada veæ unapred umetnièko lepo posmatramo kao duhov-no koje se kroz umetnost pojavljuje i objavljuje u svetu. Zbog toga je zadatak umetnosti da obuhvati ono što sjaji, što isijava, što se objavljuje, i kao duh pro�ima i o�ivljava svet. I svaka prava umetnost tra�i duhov-no. Èak i kada umetnost hoæe da prika�e ru�no, muèno (što se takoðe mo�e desiti), onda ona neæe prikazati nešto èulno-muèno, veæ duhovno koje u èulno-muènom objavljuje svoje biæe. Ru�no mo�e postati lepo kada se duhovno svetleæi objavi u ru�nom. Meðutim, kada umetnièko treba da deluje lepo, onda tu uvek mora da postoji veza sa duhovnim.

Dakle vidite, polazeæi od ovog gledišta posmatraæemo sada jednu granu umetnosti, tj. slikarstvo. U poslednjih par dana veæ smo govorili o njemu utoliko pre što se u slikarstvu putem boje, putem svetlosti u boji, objavljuje duhovno biæe. Mo�e se reæi da je u ono vreme kada je èovek još posedovao pravu unutrašnju spoznaju o bojama, mogao na pravi naèin i da se prepusti duhu jezika kako bi boje povezao sa svetom. Kada biste se vratili u stara vremena u kojima je instinktivno vido-vnjaštvo bilo uroðeno, onda biste npr. pronašli metale kod kojih kao da se oseæa da oni njihovo biæe objavljuju u boji, a da pritom nemaju zem-aljska imena. Postoji veza izmeðu naziva metala i planeta, jer bi bila sramota, ako smem tako da se izrazim, da se ono što se izra�ava bojom oznaèi samo kao nešto zemaljsko. Boja se posmatrala kao nešto bo�a-nsko-duhovno, nešto što je samo pozajmljeno zemaljskim stvarima u smislu koji sam Vam razjasnio pre par dana. Kada se u boji zlata oseæalo i zlato, onda se u zlatu nije videlo samo nešto zemaljsko, veæ se u zlatnoj boji videlo i Sunce koje se objavljuje iz kosmosa. Dakle, èovek je gleda-juæi boju na zemaljskoj stvari, veæ unapred video nešto što prevazilazi zemaljsko. Tek kada se to uzdizalo do �ivih stvari, tek onda im se pripi-sivala njihova sopstvena boja, jer su se �ive stvari pribli�avale duhu, te

134

su i smele da odra�avaju duh. Oseæa se da �ivotinje imaju svoju boju zbog toga što se u njima duhovno-duševno neposredno objavljuje.

E sad, mo�ete se vratiti u stara vremena u kojima se umetnost oseæa-la u duši. Vidite, tada se uopšte nije ni moglo doæi ni do kakvog slikarst-va. Zar ne, ipak nije umetnost obojiti neko drvo zelenom bojom ili ga naslikati - skoro je glupo reæi da neko slika drvo; to nije umetnost, iz razloga što šta god neko i postigao podra�avajuæi prirodu, u prirodi je sve ipak uvek lepše i prirodnije. Priroda je uvek punija �ivota. Nema nikakvog smisla kopirati ono što veæ postoji u prirodi. No, èak i pravi slikar to ne èini. Pravi slikar koristi predmet da bi recimo pustio Sunce da sija na tom predmetu, ili da bi posmatrao nekakav refleks boja iz okoline, ili da bi uhvatio stapanje i prelive svetlog i tamnog na tom predmetu. Dakle, postoji predmet koji se slika i, on je uvek samo povod za slikanje. Zato i ka�emo da èovek nikada ne slika cvet pod prozorom, naravno, on slika svetlost koja dopire kroz prozor i koju on vidi kroz cvet. Dakle, on slika obojenu svetlost Sunca. To slika. Cvet je samo povod da bi uhvatio svetlost.

Ako preðemo na slikanje èoveka, onda to mo�emo uèiniti èak još duhovnije. Slikati èelo èoveka kao èelo èoveka - onako kako se veruje da se ono vidi - jeste stvarno besmisleno, to nije slikarstvo. Meðutim, ako se slikaju sunèevi zraci na èovekovom èelu ili prigušena svetlost na njemu, igra svetlo-tamnog dakle, sve ono za šta predmet daje povod, ono što u trenutku proðe i što se povezuje s neèim duhovnim, sve to uhvatiti èetkicom i bojom, zapravo i jeste zadatak slikanja.

Onome koji ima oseæaj za slikarstvo nije do toga, da recimo u nekom enterijeru posmatra èoveka koji eventualno kleèi pred oltarom. Ja sam jednom prilikom posetio neku izlo�bu sa svojim poznanikom. Tu smo videli sliku èoveka kako kleèi pred oltarom. Videli smo ga od nazad. Slikar je postavio sebi za zadatak da uhvati sunèev zrak upravo onako kako je on padao na èovekova leða. Kada je moj poznanik video sliku, prokomentarisao je: Meni bi bilo lepše da se èovek vidi spreda! - Elem, vidite i sami da je to interesovanje samo za materijalno, a ne i za umet-nièko. On je �eleo da slikar izrazi kakav je to èovek, itd. Meðutim, za to postoji samo jedno opravdanje kada �eli da se izrazi nešto što bi se opazilo kroz boju. Kada bih ja hteo da prika�em nekog èoveka na bole-snièkoj postelji koji boluje od odreðene bolesti, to bi mogla da bude umetnost ako bih prouèavao boju lica kako bih bolest èulno izrazio. Ako bih, recimo, hteo da predstavim kako se èitav kosmos odra�ava u

135

èovekovom inkarnatu, u njegovoj boji mesa - i to bi mogla biti umet-nost. Meðutim, da slikam gospodina Lemana kako eto, sedi pored mene - to mi kao prvo ni ne bi pošlo za rukom, zar ne, a kao drugo to i nije zadatak umetnosti; umetnost je predstaviti kako ga Sunce obasjava, kako se svetlost presijava o njegove guste obrve. Dakle, treba stiæi do toga da èitav svet deluje na biæe koje slikam. A sredstvo kojim to posti�em jeste svetlost - tama, jeste boja, jeste zadr�an trenutak koji bi prošao da ga ja ne fiksiram.

Takve stvari su ljudi oseæali u vreme koje i nije tako daleko od ovog našeg, kada se nije moglo zamisliti da se Bogorodica Marija predstavlja bez preobra�enog lica, to znaèi: lice na kojem preovladava svetlost i na osnovu toga prevazilazi uobièajeno ljudsko shvatanje. Ona se nije mogla zamisliti drugaèije do u crvenoj haljini i plavom ogrtaèu, jer je samo na taj naèin Bogorodica pravilno predstavljena u zemaljskom �ivotu: u crvenoj haljini izra�ene su sve emocije zemaljskog, u plavom ogrtaèu izra�eno je duševno zaogrnuto duhovnim, a u preobra�enom licu produhovljenost na kojem preovladava svetlost kao otkrovenje duha. Meðutim, sve ovo se ne shvata na pravi umetnièki naèin dok god se oseæa iskljuèivo ovako kao što sam sada nagovestio. Ja sam to sad donekle preveo na neumetnièki jezik. To se oseæa kao umetnost tek u trenutku kada se iz crvene boje, plave boje i svetloga, svetlost do�ivi u svom odnosu prema bojama i tami, i to kao svet za sebe, tako da ne pos-toji ništa više sem boje, a boja èoveku mo�e toliko toga da ka�e da se iz nje, iz kontrasta svetlog i tamnog, mo�e iznedriti lik Device Marije.

Istinu govoreæi, èovek mora da zna da �ivi s bojom. Èoveku boja treba da bude nešto što se emancipovalo od teškog materijalizma. Jer se teški materijalizam zapravo odupire boji kad god èovek �eli da je upotre-bi na umetnièki naèin. Zbog toga se i èitavo slikarstvo opire slikanju sa bojama s palete. Te boje uvek prikazuju izvesnu te�inu kada se upotrebe na platnu. S njima èovek ne mo�e da �ivi. On mo�e da �ivi samo s teènim bojama. I u �ivotu koji se razvija izmeðu èoveka i teène boje, i u tom posebnom odnosu koji nastaje kada teènu boju samo nanese na platno - razvija se �ivot boje, tada se iz boje mo�e zaista razumeti svet. Tek tada nastaje slikarstvo kada se bojom obuhvati sjaj, otkrovenje, svetlost kao nešto �ivo, a tek iz tog �ivog se onda na platnu stvara oblik. Veæ iz toga samo po sebi nastaje jedan svet. Jer ako razumete boju, onda razumete i sastav èitavog sveta.

136

Vidite, Kant je jednom rekao: Dajte mi materiju, a ja æu vam stvoriti svet. - E pa sad, mogli ste mu i dati materiju, ali mo�ete biti sasvim sig-urni da on od nje ne bi mogao da naèini nikakav svet, jer se iz materije ne mo�e stvoriti svet. Meðutim, uz pomoæ ustalasanog oruða boja veæ bi se i mogao stvoriti svet. Mogao bi se stvoriti iz tog razloga, što svaka boja ima neposredan, rekao bih, lièan, srodan odnos prema neèem duhovnom u svetu. A mi smo danas više ili manje, u ovom materijalis-tièkom vremenu, gotovo sasvim izgubili pojam slikarstva, sam èin slikarstva, sa izuzetkom primitivnih poèetaka u impresionizmu, a posebno u ekspresionizmu, no ipak to su samo poèeci. Jer danas veæina uopšte ni ne slika veæ samo kopira oblike i to tako što ih crta, a potom premazuje površinu. Meðutim, to su obojene površine koje nisu nasli-kane, koje nisu roðene iz boja, iz kontrasta svetlo-tamnog.

U svakom sluèaju ne smeju se ove stvari pogrešno razumeti. Ako neko podivlja i poène jednostavno da amaterski reða boje jednu do druge, a pritom veruje da prevazilazi ono što sam ja nazvao crte�om, onda je sasvim sigurno da on neæe postiæi ono što sam mislio. Jer kada sam rekao da treba prevaziæi crte�, pritom nisam mislio da crte� uopšte ne treba da postoji, veæ sam smatrao da crte� treba izvuæi iz boje, izrodi-ti ga bojom. Veæ boja sama daje crte�, potrebno je samo znati �iveti u boji. Ovaj �ivot u boji onda vodi prave umetnike do sposobnosti da ne vode raèuna o preostalom svetu i da svoja umetnièka dela stvaraju samo iz boja.

Pogledajmo npr. Ticijanovo delo “Vaznesenje Bogorodièino”. To je jedno umetnièko delo, rekao bih, prepuno starih umetnièkih principa. Tu više ne postoji onaj �ivi do�ivljaj boje kao kod Rafaela i naroèito kod Leonarda, meðutim, tu ipak postoji jedna vrsta tradicije, tako da se on i nije mnogo udaljio od tog �ivota u boji. Pokušajte da do�ivite ovo Ticijanovo delo. Kada ga pogledate, mo�ete da ka�ete - ovde je zeleno, ovde crveno, a ovde plavo. Jeste, no pogledajte sada svaku boju ponao-sob. Ako posmatrate šta to pojedine boje, kako bih rekao, zajedno gov-ore, onda æete osetiti kako je on �iveo u obojenom i kako je zaista u ovom sluèaju iz njega dobio ova tri sveta. Posmatrajte samo taj predivan sled ova tri sveta. Dole su apostoli koji do�ivljavaju Marijino vaznesenje. Pogledajte samo kako ih je stvorio iz boje. Zahvaljujuæi boji vidi se kako su oni vezani za zemlju, no ne oseæa se te�ina boja, veæ se oseæaju samo tamne boje na donjem delu Ticijanove slike i kroz tamu se do�ivljava vezanost apostola za zemlju. U èitavom sklopu boja na Bogorodièinom

137

liku do�ivljava se meðucarstvo. Ona je još uvek donjim delom povezana sa zemljom. Ako budete imali priliku za to, pogledajte na slici kako se u boji Marijinog lika u donjem delu širi prigušena tamna boja da bi onda preovladala svetlost kako bi veæ treæe carstvo u punom sjaju obuhvatilo Marijinu glavu koja bi onda i sama nadmašivala svojim sjajem; bojom je takoðe naznaèeno da su noge i dalje vezane za zemlju. Pogledajte samo kako je u unutrašnjem do�ivljaju boje zaista podeljeno donje carstvo, meðucarstvo, nebesko carstvo i prihvatanje Bogorodice od Boga Oca. Kako biste razumeli ovu sliku morate upravo zaboraviti na sve ostalo, i èitavu stvar posmatrati s aspekta boje, jer su kroz boju ovde izra�ena tri stepena sveta, a ne misaono, ne intelektualno, veæ sasvim umetnièki. Mo�e se reæi da je za slikarstvo sasvim neophodno obuhvatiti ovaj sjajni svet, svet sjajne objave u kontrastu svetlo-tamnog i u samoj boji, kako bi se umetnièko uzdiglo iznad zemaljsko-materijalnog, a opet ispod duhovnog. Jer kada bi se ono i podiglo do duhovnog, onda više ne bi ni bilo sjaja, prešlo bi u mudrost. Meðutim, mudrost nije više umetnost, mudrost dopire do neoblikovanog carstva Bo�jeg.

Zbog toga bi se moglo reæi: Kod pravog umetnika koji prikazuje ovako nešto kao Ticijan “Vaznesenje Bogorodièino”, mi i sami oseæamo da kada pogledamo to prihvatanje Marijino od Boga Oca, bolje reèeno, njenu glavu, da se ne bi smelo iæi dalje u postupku prikazivanja svet-losti. Stiglo se do krajnje granice. U istom trenutku ako bi se krenulo dalje prešlo bi se u intelektualno, a to nije umetnost. Ne sme se dodati ni najmanja stvar u prikazu svetlosti. Jer ako bi se isuviše oštro prešlo u konture, to bi postalo intelektualno, tj. neumetnièko. U stvari, u gorn-jem delu slika je zaista u opasnosti da preðe u neumetnièko. Slikari posle Ticijana upravo su to i uèinili. Pogledajte samo prikaz Anðela do u Ticijanovo vreme. Zar ne, kad god dospemo do nebeskog regiona, dolazimo do Anðela. Obratite pa�nju kako je samo bri�ljivo prikriven izlazak iz boje. U vreme pre Ticijana, a na neki naèin i na njegovom primeru, mo�ete ako hoæete da se upitate: Zar Anðeli ne bi mogli biti i oblaci? - Naime, ako to ne mo�ete uèiniti, ako ne mo�ete barem ostati u nedoumici da li je to privid ili ne, ili ako veæ sasvim odluèite da to nije privid i preðete u postojanje duhovnog, onda prestaje umetnièko.

Ako obratimo pa�nju na 17. vek, tu je stvar sasvim drugaèija. Tu se veæ sam materijalizam umešao u prikazivanje duhovnog. Veæ i sami primeæujete kako su Anðeli naslikani, rekao bih, ne na umetnièki naèin, veæ rutinski, što se moguæe br�e moglo; za te Anðele mi se više ne

138

mo�emo zapitati da nisu to mo�da oblaci. Da, tu veæ poèinje umovanje, tu prestaje umetnost.

Ako se sad opet vratimo na apostole, onda nas obuzima oseæaj da je jedino umetnièko na ovoj slici zapravo Bogorodica. U gornjem delu vreba opasnost da æe sve preæi u èistu mudrost bez oblika. Ako se zaista dostigne ova bezobliènost, onda to prelazi, rekao bih, na neki naèin u umetnièko savršenstvo, jer se umetnik odva�io da priðe sve do ponora gde bi se svakim novim korakom moglo samo crtati. Meðutim, crtanje nije isto što i slikanje. Dakle, tu gore, pribli�avamo se mudrosti. A veliki umetnik je onaj koji u èulno unosi što više mudrosti, koji, pokušaæu da se konkretno izrazim, ima sposobnost da od Anðela koje slika stvori prividne okrugle oblake koji trepere u svetlosti.

Od donjeg dela slike prelazi se na lepotu, na samu Bogorodicu, koja kao da lebdi u mudrosti, a Ticijan ju je mogao lepo oblikovati samim tim što ona još uvek nije prispela, veæ još stremi ka visinama. Sve to ostavlja takav utisak da imamo oseæaj da kada bi se ona još malo uzvinu-la, da bi morala preæi u mudrost. Tu umetnost nema više šta da ka�e. Ako li se spustimo malo ni�e, onda sti�emo do apostola, tu razmišljamo: Umetnik u bojama tra�i naèin da apostole predstavi vezane za zemlju. - Meðutim, tu vreba jedna druga opasnost. Ako bi se Bogorodica nala-zila samo malo ni�e, onda je on ne bi mogao prikazati u svoj njenoj unutrašnjoj lepoti. Jer da se Bogorodica nalazila nešto ni�e (mada nema ni razloga za tako nešto), da sedi meðu njima, ona ne bi mogla da izgle-da ovako kako izgleda izmeðu neba i zemlje. Ne bi mogla nikako tako da izgleda. Jer vidite i sami, dole stoje apostoli u svojoj smeðoj boji, Bogorodica se tu ne uklapa. Jer mi u tom sluèaju ni ne bismo mogli da ostanemo pri tome da apostoli u sebi nose zemaljsku te�inu. Zbog toga to i mora drugaèije da izgleda. U suprotnom bi poèelo da se crta. Sve to mo�ete zakljuèiti samo na osnovu ove karakteristiène Ticijanove slike. A zbog èega?

Braon boja sama po sebi zapravo ni ne mo�e da predstavi lepotu takvu kakva je Bogorodica u stvari, tu se mora predstaviti nešto što ni ne odgovara mnogo lepome. No i to mora biti lepo samim tim što se objavljuje nešto drugo, od onoga što se smatra lepim. Vidite, kada bi Bogorodica sedela ili stajala meðu apostolima u istoj boji, to bi onda bilo stvarno uvredljivo. Bilo bi u�asno uvredljivo. Sada govorim samo o ovoj slici, ne govorim o tome da bi svaki prikaz Bogorodice kako stoji na zemlji bio za umetnika uvredljiv, meðutim, što se tièe ove slike, za

139

svakoga koji je posmatra na umetnièki naèin bilo bi kao šamar videti Bogorodicu kako stoji na zemlji. Zašto? Vidite, kada bi ona stajala s apos-tolima u istoj boji, onda bi se moralo reæi da je umetnik Bogorodicu predstavio kao punu vrlina. U stvari, on je tako prikazao apostole. Ne mo�emo ni da zamislimo ništa drugo nego da apostoli puni vrlina gledaju naviše. Meðutim, što se tièe Bogorodice mi to ne mo�emo reæi. Kod Bogorodice je toliko oèigledno da njene vrline ne smemo naglašavati. To bi bilo isto kao kada bismo �eleli da Boga prika�emo s puno vrlina. Ono što se podrazumeva, što postoji, što je bivstvo samo, to se ne sme predstaviti samo pukim spoljašnjim prividom. Zbog toga Bogorodica mora da lebdi, mora da se nalazi u predelu u kojem æe biti iznad vrlina, u kojem se za nju neæe moæi na osnovu boje kazati da je puna vrlina, kao što se i za Boga samog ne mo�e reæi da ima vrlina. On je vrlina sama. Meðutim, ova reèenica je apstraktna i ona bi se više ukla-pala u filozofske misli. To nema nikakve veze s umetnošæu. No, što se tièe apostola mi moramo priznati da je umetniku pošlo za rukom da uz pomoæ boje predstavi apostole kao ljude pune vrlina. Oni imaju vrline.

Pokušajmo da se ponovo pribli�imo duhu jezika. Šta zapravo znaèi biti pun vrlina (tugendhaft sein)? To znaèi biti valjan (tauglich sein); jer je vrlina u vezi sa valjanošæu, sa sposobnošæu da se bude valjan, da se doraste nekoj stvari, da se nešto mo�e - sve to znaèi biti pun vrlina (tugendhaft). Meðutim, konaèno se dolazi i do toga na šta se misli kada se pomisli na vrlinu, recimo kao što je to predstavio Gete, koji je govo-rio o trojstvu mudrosti, sjaja i snage, tj. o vrlini u tom smislu. Sjaj = lep-ota, umetnost. Mudrost = ono što prelazi u spoznaju, saznanje bez obli-ka. Vrlina, snaga = ono što je zaista valjano, što je sposobno za nešto znaèajno.

Vidite, ovo trojstvo cenilo se još od davnina. Da mi je neki èovek u davna vremena rekao da mu je preko glave kada ljudi prièaju o istini-tom, lepom i dobrom, ja bih mu verovao, jer onaj koji �eli da govori u frazama, taj æe i govoriti o istinitom, lepom i dobrom. - Meðutim, samo ako se osvrnemo na starija vremena, videæemo da sve ove stvari èovek do�ivljava svom svojom dušom. �eleo bih da ka�em da se sa aspekta lepog, sa aspekta umetnosti, i na Ticijanovoj slici u gornjem delu mo�e videti mudrost, ali ne sama mudrost, jer je ona još u umetnosti i iz nje zraèi, naslikana; u središnjem delu je lepota, u donjem je vrlina, val-janost. No, ispitaæemo sada suštinu, znaèaj valjanosti. Uz pomoæ duha

140

jezika dospevamo do dubine stvaralaèke duše jednog jezika. Onaj koji stvari samo površno posmatra, njemu bi moglo da padne na pamet i ovako nešto: bio jednom u crkvi neki bogalj i slušao propoved nekog sveštenika koji se slu�io najrazlièitijim frazama, kako je na svetu sve dobro i lepo i korisno. Bogalj je na kraju saèekao sveštenika kod izlaza iz crkve i pitao ga: Rekli ste da je po Bo�joj zamisli sve na svetu dobro, da li je i na meni onda sve u najboljem redu? Sveštenik mu je odgovorio: Za jednog bogalja jeste i više nego dobro! - Kada se stvari posmatraju ovako površno, onda se ne dopire do suštine, zar ne? Današnji naèin posmatranja sveta gotovo je u svim domenima upravo tako površan. Ljudi se danas sasvim pretrpavaju takvim površnim karakteristikama, definicijama, i uopšte ni ne primeæuju da se sa svojim idejama samo vrte u krug.

Što se tièe vrlina, nije stvar u tome da smo mi sposobni da nešto ura-dimo, veæ da smo sposobni za nešto duhovno, da kao ljudi pronaðemo svoje mesto u duhovnom svetu. I samo takvi ljudi su, u pravom smislu te reèi, puni vrlina, potpuni ljudi koji svojom voljom ne samo otkrivaju veæ ostvaruju duhovno u sebi. Time se stupa u oblast koja se doduše nalazi u èoveku, ali dopire i do religioznog, koja se više ne nalazi u oblasti umetnièkog, a još manje u oblasti lepog. Sve u svetu je stvoreno na taj naèin da ima i svoj suprotni pol. Samim tim se i na Ticijanovoj slici mo�e reæi da je umetnik u gornjem delu slike iznad Bogorodièine glave došao u opasnost da istupi iz domena lepote. Tu je na ivici mudrosti. U donjem delu slike je na ivici nekog drugog ponora. I dok god prikazu-jemo vrlinu, dakle nešto što èovek iz duhovnog treba da ostvari u svom sopstvenom biæu, tada uvek nanovo istupamo iz lepog, iz umetnièkog. Ako pokušamo da naslikamo èoveka koga odlikuju vrline shvatiæemo da to mo�emo uèiniti samo onda ako vrlinu okarakterišemo spoljašnjim sjajem, a što se mene tièe i u poreðenju s njenom suprotnošæu, tj. porokom. No i sam umetnièki prikaz vrline ne prikazuje više umetnost; u naše vreme ljudi su se veæ udaljili od umetnosti.

A kako se i ne bismo udaljili od umetnosti kada su se jednostavno vratili sirovi naturalistièki odnosi u kojima nema nièeg duhovnog. Bez duhovnog nema ni umetnièkog. Iz tog razloga se u današnje vreme u impresionizmu i ekspresionizmu i javlja te�nja ka duhovnim vrednos-tima. Iako je to sve samo poèetak ipak predstavlja mnogo više od neu-metnièkog modela sirovog naturalizma. Ako pojam umetnièko - lepog

141

shvatite na ovaj naèin, onda æete npr. i moæi da shvatite pojavu tragiènog u umetnosti.

Èovek koji se okreæe svojim mislima i vodi svoj �ivot na intelektu-alan naèin, ne mo�e nikad da bude tragièan. Ni èovek koji smerno �ivi pun vrlina, ne mo�e biti tragièan. Tragièan mo�e postati samo onaj koji na neki naèin stremi ka demonskom, to znaèi ka duhovnom. Odreðena osoba postaje tragièna tek onda kada se u njoj nalazi demonsko, bilo u dobrom ili rðavom obliku. Danas je vreme takvo da èovek postaje slo-bodan i da demonski èovek zapravo predstavlja anahronizam. Èitav smisao pete postatlantske epohe zasniva se na tome da èovek iz demon-skog biæa izrasta u slobodnog èoveka. Meðutim, samim tim što èovek postaje slobodan, nestaje takoreæi i moguænost za opstanak tragiènog. Ako posmatrate stare tragièke junake, veæinom likove iz Šekspirovih dela, onda æete primetiti suštinu demonskog koja vodi ka tragiènom. Tu gde èovek predstavlja pojavu demonsko-duhovnog sveta, tu gde kroz njega zraèi demonsko-duhovno, gde se objavljuje, gde èovek na neki naèin postaje medijum demonskog, tu je stvorena moguænost za tragièno. U tom smislu ono više ili manje nestaje, iz razloga što se èovek kao slobodno biæe mora osloboditi demonskog. Do danas on to još nije uèinio. On upravo u današnje vreme ulazi u demonsko.

To u stvari i predstavlja veliki zadatak, misiju, našeg vremena da se èovek izbori iz demonskog i postane slobodan.

Meðutim, kada se oslobodimo unutrašnjih demona koji od nas prave tragiène liènosti, onda se tim te�e oslobaðamo spoljašnjih demona. Jer u trenutku kada èovek stupi u kontakt sa spoljnim svetom, onda i za novijeg èoveka poèinje neka vrsta demonskog. Naše misli moraju da budu sve slobodnije i slobodnije. I kao što sam predstavio u svojoj “Filozofiji slobode” - kada misli postanu impulsi za volju, onda i volja postaje slobodna. To su suprotnosti koje se mogu osloboditi, slobodne misli i slobodna volja. Izmeðu toga nalazi se preostali ljudski deo koji je u vezi s karmom. I kao što je demonsko nekada vodilo do tragiènog, tako æe i kod modernog èoveka do�ivljaj karme moæi da dovede do duboke duševne tragike. Tragedija æe pak moæi da do�ivi procvat, tek onda kada ljudi budu do�iveli karmu. Dok god se zadr�avamo u svojim mislima, do tada smo slobodni. Kada misli pretvorimo u reèi, one više ne pripadaju nama. Šta sve mo�e da nastane od samo jedne moje izgov-orene reèi! Neko drugi je prihvata. Obavija je drugim emocijama, drugim oseæajima. Reè �ivi dalje. Time što reè putuje od jednog èoveka

142

ka drugom, ona postaje moæ (koja je zapravo) proistekla iz samog èove-ka. To je njegova karma kojom je on povezan sa svetom, a koja se opet mo�e sruèiti na njega. Tu mo�e nastati tragièno i to na osnovu reèi koja predvodi èovekovo postojanje i koja ne pripada nama veæ duhu jezika. Mi upravo danas vidimo èoveèanstvo kako je, rekao bih, sklono tragiènoj situaciji i to zbog precenjivanja jezika, reèi. Narodi se po jezicima razd-vajaju u razlièite grupe, �ele da se na osnovu jezika podele. To predstav-lja osnovu za tragiku ogromnih razmera koja æe se još u ovom veku survati na Zemlju. To je tragika karme. Kada bi o do�ivljenoj tragici mogli da govorimo kao o demonskoj tragici, onda bi i o buduæoj tragici morali da govorimo kao o tragici karme.

Umetnost je veèna, menjaju se samo njene forme. Ako uzmete u obzir da svugde postoji veza izmeðu duhovnog i umetnièkog, onda æete i razumeti da je umetnièko zapravo to èime se stvarajuæi je i u�ivajuæi u njoj dopre do duhovnog sveta. Pravi umetnik mo�e i u pustinji bez ikoga da stvori sliku. Njemu je svejedno ko æe od ljudi da vidi tu sliku i da li æe je neko uopšte i videti, jer on ju je stvarao u jednoj drugoj zajednici, stvorio ju je u duhovno-bo�anskoj zajednici. Bogovi su ga nadgledali. U njihovom okru�enju ju je stvorio. Šta umetniku znaèi da li æe se neki èovek diviti njegovoj slici ili ne. Zbog toga umet-nici mogu da budu i potpuno sami. Meðutim, s druge strane èovek ni ne mo�e da bude umetnik, a da svoje biæe ne prika�e svetu koji posma-tra kao duhovni. Ako se negde izgubi ova duhovna veza, onda se menja i sama umetnost, meðutim ona se više ili manje preobra�ava u neumet-nost.

Vidite, umetnik mo�e da stvara samo onda ako se umetnièko delo nalazi u vezi sa celim svetom. Stari umetnici su toga i bili svesni kada su npr. slikali po zidovima crkve, jer su te slike bile vodièi za vernike, ispovednike, - to su umetnici znali; sve se to nalazilo u zemaljskom �ivotu tim pre što je ovaj zemaljski �ivot pro�et duhovnim.

Ne mo�e postojati ništa gore od toga, nego da se slika samo za izlo�be. U osnovi je najgore videti izlo�bu slika ili skulptura gde se sve moguæe nalazi preko reda, gde jedno pored drugog stoje dela koja uopšte ne bi trebalo tako da stoje, jer je to potpuno besmisleno. Samim tim što je oslikavanje crkvi i kuæa prešlo u slikanje slika, mislim da je ono i izgu-bilo pravi smisao. Kada je slika uokvirena, jedva da se nešto mo�e i zamisliti; to je kao da gledamo kroz prozor i to što vidimo nalazi se napolju - i ništa više od toga. Meðutim, ipak je najgore slikati samo za

143

izlo�be! O tome više nema ni govora. Zar ne, razdoblje koje na izlo�bi uopšte i vidi bilo kakvu moguænost za umetnost, upravo je i izgubilo vezu s umetnošæu. Jednostavno to zakljuèujete na primeru svega što se mora uèiniti za produhovljenje kulture, kako bi se opet pronašao put ka duhovno-umetnièkom. Na primer, izlo�be se moraju sasvim pre-vaziæi. Sigurno je da pojedini umetnici oseæaju gaðenje prema izlo�bama, meðutim �ivimo u vreme u kojem mišljenje pojedinca ne znaèi baš mnogo, jer i ne mo�e samo da uplovi u globalni svetski poredak koji bi vodio ljude do ponovne totalne slobode kao što je to davno bio sluèaj kada su i nastale prave kulture, jer èinjenica je da mi danas ni nemamo pravu kulturu.

Pri stvaranju pravih kultura i samim tim i prave umetnosti mora da uèestvuje i duhovni pogled na svet.

MERA, BROJ I TE�INA - BOJA BEZ TE�INE KAO ZAHTEV NOVOG RAZVOJA SLIKARSTVA

Dornah, 29. jul 1923.

Tokom �ivota na Zemlji èovek menja svoja stanja svesti izmeðu bde-nja, spavanja i sna - to smo veæ razmatrali ovih dana. U malom ciklusu predavanja povodom skupa delegata upravo sam i pokušao da rastu-maèim èitav znaèaj sanjanja. Danas æemo zapoèeti sa pitanjem: Da li je u biti èoveka kao zemaljskog biæa da �ivi u ova tri stanja svesti?

144

Mora nam biti potpuno jasno da u okviru zemaljskog postojanja samo èovek �ivi u ova tri stanja svesti. Kod �ivotinja je to sasvim drugaèi-je. �ivotinji nedostaje onaj duboki san bez snova koji je uglavnom kara-kteristièan kod èoveka izmeðu uspavljivanja i buðenja, osim toga �ivotinja isto tako nije ni posve budna kao èovek kad se probudi i pre nego što treba da zaspi. Budno stanje �ivotinje zapravo lièi na èovekov san. Samo što su svesni do�ivljaji viših �ivotinja odreðeniji, ispunjeniji, mogao bih èak reæi - slièni nestalnim èovekovim snovima. No s druge strane �ivotinja se nikad ne nalazi u tako visokom stepenu besvesnog stanja kao što je to èovek u dubokom snu.

Zbog toga se �ivotinja u istoj meri ni ne razlikuje od svog okru�enja kao èovek. Na ovaj naèin �ivotinja ni nema spoljašnji i unutrašnji svet poput èoveka. Ako bismo preveli na ljudski jezik to bi znaèilo da u tupoj svesti viših �ivotinja �ivi vera da one èitavo svoje unutrašnje biæe sma-traju kao deo spoljašnjeg sveta.

Kada �ivotinja vidi biljku, ona nema oseæaj da je tu, izvan nje, jedna biljka, a da je ona zapravo biæe za sebe, veæ �ivotinja neposredno do�ivljava odreðenu simpatiju ili antipatiju prema toj biljci. Na neki naèin �ivotinja u sebi oseæa ono što biljka ispoljava. Èinjenica je da u današnje vreme ljudi mogu da primete tako malo toga što im se ne prikazuje na sasvim oèigledan naèin - i upravo je to razlog zbog kojeg im se i skriva moguænost da spaze ovu istinu, veæ na osnovu samog ponašanja �ivotinje.

Samo kod èoveka postoji ovako oštra i jasna razlika izmeðu njegovog unutrašnjeg i spoljašnjeg sveta. Zbog èega èovek priznaje postojanje spoljašnjeg sveta? Odkud kod njega uopšte potreba da pravi razliku izmeðu unutrašnjeg i spoljašnjeg sveta? Ta potreba se javila zbog toga što se u toku sna njegovo Ja i njegovo astralno telo odvaja od fizièkog i eterskog tela, mo�e se reæi da on u snu svoje fizièko i etersko telo prepušta same sebi i nalazi se sa onim što pripada spoljašnjem svetu. U toku sna mi delimo sudbinu spoljašnjih stvari. Isto kao što su u budnom stanju stolovi i klupe, drveæe i oblaci izvan našeg fizièkog i eterskog tela, pa ih nazivamo spoljašnjim svetom, isto tako u toku sna naše astral-no telo i naše sopstveno Ja pripadaju spoljašnjem svetu. Upravo iz tog razloga se u toku sna nešto i dogaða.

Da bismo videli šta se to u stvari dogaða, poðimo prvo od sasvim normalnog budnog stanja. Izvan nas su predmeti. Nauèno mišljenje je postepeno dovelo do toga da se prihvati postojanje samo onih fizièkih

145

stvari u svetu koje se mogu premeriti, izmeriti i prebrojati. Sadr�aj naše nauke odreðen je te�inom, merom i brojem.

Koristimo raèunske operacije koje su nekada va�ile za zemaljske stvari, premeravamo stvari, ocenjujemo ih. I to èemu odredimo te�inu, masu i broj, to nam zapravo i predstavlja fizièki svet. Neko telo ne bismo ni smatrali fizièkim, ako njegovo postojanje ne bismo mogli da doka�emo uz pomoæ vage. Meðutim, boje, tonovi, èak i oseæaji toplote i hladnoæe, zapravo svi èulni opa�aji, onda lebde negde iznad stvari koje se mogu meriti i brojati. Ako �elimo da odredimo neku fizièku stvar, onda je to što èini njegovo stvarno fizièko biæe upravo ono što se mo�e meriti i brojati i sa èim fizièar �eli jedino da ima posla. O boji i tonu on ka�e: Da, i tu se dogaða nešto što ima veze sa merenjem i brojanjem. - I pojavu boje on razjašnjava na isti naèin: Spolja se nalaze oscilacije koje utièu na èoveka i te utiske on oznaèava kao boje, tonove itd. - Zapravo bi se moglo reæi da sa svim ovim stvarima: tonovima, bojama, toplotom i hladnoæom, fizièar ni ne zna šta bi mogao da uèini. On ih posmatra kao svojstva neèega što bi on mogao da odredi uz pomoæ vage ili èistom raèunicom. Boje su prilepljene za fizièko, iz fizièkog se odvaja ton, iz fizièkog se izvija toplota ili hladnoæa. Ka�e se: nešto što ima te�inu, ono ima i crve-nu boju, crveno je.

Kada je èovek u stanju sna, onda se nešto drugo dešava s njegovim Ja i astralnim telom. Tada se stvari uopšte ne mere, ne broje i ne odreðu-ju. Tada stvari ne postoje na osnovu zemaljskih merila. Dok spavamo oko nas nema stvari koje bismo mogli da premerimo, i koliko god to èudno izgledalo, koje bismo mogli neposredno i da izbrojimo. Nikakva se merila ne mogu upotrebiti na našem Ja ili astralnom telu u toku sna.

Meðutim, ono što tada postoji jesu, ako smem tako da se izrazim, èulni oseæaji koji slobodno lebde. Samo što èovek u stanju razvoja u kakvom je danas ne mo�e da opazi talas crvene boje, talas tona, itd.

Èitava stvar bi se mogla šematski prikazati na sledeæi naèin. Moglo bi se reæi: Na zemlji imamo èvrste stvari koje se mogu meriti [ljubièasti lukovi], i na te stvari prianjaju u neku ruku crvena i �uta boja, dakle ono što èula opa�aju na telima. Dok spavamo, �uta predstavlja telo koje se slobodno kreæe, crvena takoðe, one ne zavise od uslova te�ine, veæ slo-bodno lebde. Isto se dešava i sa tonom: ne zvoni zvono, veæ lebdi zvuk.

146

I kada vidimo nešto u ovom našem fizièkom svetu, onda mi to neka-ko podi�emo; to je prvo samo stvar, jer bi inaèe moglo da nam se priv-iða. Tome se mora pridru�iti i te�ina. Zbog toga je èovek tako sklon da

sve ono što se pojavljuje u fizièkom svetu, a on to pritom ne oseæa kao da ima te�inu (kao što je to sluèaj s bojama duge), posmatra kao privid. Ako otvorite bilo koju knjigu fizike u njoj æete naæi objašnjenje da je to samo privid. Realna je samo kap kiše. I u nju se ucrtavaju linije koje ne oznaèavaju baš ništa od onoga što se tu stvarno nalazi; one se zamišljaju u prostoru i nazivaju zracima. Meðutim, tu ne postoje zraci. Zato se i ka�e da to oko projektuje. Ova projekcija onda i predstavlja nešto što se u fizici upotrebljava na veoma èudan naèin. Dakle, zamisliæemo sada da posmatramo neki crveni predmet. Kako bi se uverili da to nije privid, mi ga podi�emo i on je te�ak: time je on dokazao svoje postojanje.

Onaj koji se osvešæuje van svog fizièkog i eterskog tela, u svom Ja i svom astralnom telu, taj shvata da veæ u bojama i zvucima koji slobodno lebde postoji nešto; no to je nešto sasvim drugo. U boji koja slobodno lebdi postoji tendenca da se ona udalji daleko od sveta; ona u sebi ima protivte�u. Stvari na zemlji te�e ka središtu Zemlje [vidi crte� na strani 147, strelica nadole]; a boje koje lebde te�e slobodno ka svemiru [strel-ica naviše].

I tu postoji nešto što lièi na meru. To naime opa�amo onda kada vidimo negde neki mali crvenkasti oblak i ovaj mali crvenkasti oblak je, što se mene tièe, oivièen moænom �utom bojom:

147

Tabla 16

I to se meri, ali kvalitativno - crvenom, sjajnijom bojom meri se manje sjajna, �uta boja. I kao što bi Vam fizika rekla:

Ovo je pet metara -tako Vam ovde crvena boja govori [pogledaj crte�]:

Ako bih se proširila, onda bih se pet puta više pribli�ila �utoj boji. Moram se proširiti, moram biti jaèa, tek onda æu preæi u �utu boju. - Na taj naèin se ovde meri.

Ovde je još te�e razjasniti brojanje, jer kad brojimo onako kako mi znamo, onda uglavnom brojimo samo grašak ili jabuke koji jednostav-no stoje jedno pored drugog. I uvek imamo oseæaj da kada od jedinice

napravimo dvojku, da je onda toj jedinici sasvim svejedno da se pored nje nalazi još i dvojka. U �ivotu èoveka to je drugaèije; tu je ponekad jedinica prepuštena dvojci. No, to veæ prelazi u duhovni svet. Meðutim, što se tièe prave matematike, uvek je svejedno kako se deli i šta se sabira.

Kod nas to nije sluèaj.

148

Tabla 16

Tabla 17

Tabla 17

Ako ovde negde postoji neka jedinica [pogledaj crte�] odreðene vrste, onda ona zahteva još tri ili pet istih. To uvek ima neki unutrašnji odnos prema neèem drugom, tu broj predstavlja stvarnost. I kada post-ajemo svesni kako to izgleda kada se sa Ja i astralnim telom nalazimo spolja, onda dolazimo do toga da odreðujemo stvari kao što su masa, broj i te�ina, ali na suprotan naèin.

I onda kada nam gledanje i slušanje više ne predstavlja samo neo-dreðeno talasanje crvene i �ute boje i tonova, veæ kada poènemo da i u tim stvarima oseæamo neki red, onda opa�amo duhovna biæa koja se ostvaruju, realizuju u tim èulnim oseæajima. Tada stupamo u pozitivni duhovni svet, svet i delatnost duhovnih biæa. Isto kao što na Zemlji stu-pamo u �ivot i delatnost zemaljskih stvari, tako što ih merimo, brojimo, isto tako dolazimo i do saznanja o duhovnim biæima tako što prisvajamo samo ono kvalitativno, ono što predstavlja suprotnost te�inskom stan-ju, odnosno ono što �eli da se lagodno proširi i u svemirski prostor, ono što boju meri bojom. Ova duhovna biæa pro�imaju i sve ono što obuh-vata carstvo prirode.

U budnom stanju èovek vidi samo spoljašnju stranu minerala, bilja-ka i �ivotinja. Meðutim, dok spava, on se nalazi sa svim duhovnim što �ivi u ovim biæima prirodnog carstva. I kada se potom prilikom buðen-ja opet vraæa u sebe, onda njegovo Ja i astralno telo zadr�avaju nak-lonost, afinitet prema spoljašnjim stvarima i time navode èoveka da prizna spoljašnji svet. Kada èovek ne bi bio organizovan tako da mu je potreban san, onda on ne bi ni priznavao spoljašnji svet. Naravno da to ne zavisi od toga da li neko pati od nesanice. Jer ja nisam govorio o vari-janti da èoveku uopšte ne treba san, veæ o tome da on nije organizovan tako da mu je potreban san. Radi se o ureðenju za odreðene aktivnosti. Zbog toga se èovek i razboli kada ne mo�e da spava, jer nesanica nije usklaðena s njegovim biæem. Stvari su zaista takve: Baš zbog toga što èovek tokom spavanja prebiva sa stvarima spoljašnjeg sveta, a kada se probudi naziva ih spoljašnjim svetom, upravo zbog toga on i dospeva do njega i posmatra ga kao takvog.

Èovekov odnos prema spavanju pru�a zemaljski pojam stvarnosti. Kako? E pa ovako, za nas je stvarnost nešto spoljašnje što na pravi naèin mo�emo u sebi da reprodukujemo kada to spoljašnje ispravno do�ivimo. Meðutim, za to nam je neophodno unutrašnje ustrojstvo za san. Ne bismo imali nikakav pojam o stvarnosti kada naše ureðenje ne bi bilo takvo da nam je potrebno spavanje. Tako da mo�emo da zakljuèimo:

149

crvene ibele taèke

Zahvaljujuæi stanju sna mi imamo i istinu. Da bismo se prepustili istini stvari, moramo izvesno vreme u svom postojanju da provedemo sa tim stvarima. Stvari nam nešto govore o sebi samo onda kada tokom spav-anja svom svojom dušom prebivamo uz njih.

Druga je stvar sa stanjem sna. Kao što sam Vam i napomenuo u krat-kom ciklusu predavanja povodom skupa delegata, san je povezan sa seæanjem, s unutrašnjim duševnim �ivotom, prvenstveno sa onim što �ivi u seæanju. Kada je san ispunjen svetom tona i boja koje slobodno lebde, onda smo mi na pola izvan svoga tela. Kada sasvim uronimo u san onda iste snage koje se poput �ivih talasa razabiraju u snu postaju snage seæanja. Onda se i mi sami na isti naèin ne razlikujemo od spoljašnjeg sveta. Tada se mi sami poklapamo sa spoljašnjim svetom, tada sa svojim simpatijama i antipatijama �ivimo tako sna�no u spoljašnjem svetu da stvari ni ne oseæamo kao simpatiène ili antipatiène, veæ se sama simpatija i antipatija slikovito prikazuju.

Ako u nama ne bi postojala moguænost da sanjamo i da u sebi produ�avamo te snage sna, onda ne bismo ni imali lepotu. Sama èin-jenica da u nama postoji sklonost ka lepoti, poèiva na tome da mi mo�emo da sanjamo. Naše prozaièno bivstvo ima da zahvali snazi sna što mi imamo seæanje; što se tièe postojanja umetnièkog u èoveku, mi zahvaljujemo opet istoj snazi sna što nam je podarila lepotu. Dakle: stanje sna povezano je sa lepotom. Naèin na koji oseæamo i stvaramo nešto lepo slièan je sa nestalnom, delotvornom snagom sanjanja.

Prilikom do�ivljaja i stvaranja lepog oseæamo se i to upravo samo upotrebom svog fizièkog tela - slièno kao što se oseæamo dok sanjamo kada smo izvan svog fizièkog tela ili samo jednom polovinom povezani sa njim. Postoji vrlo malo razlika izmeðu snova i �ivota u lepoti. U današnje materijalistièko vreme ljudima je ponestalo duha da pri-mete ovu malu razliku, te jedva i da postoji svest o èitavom znaèaju le-pote. Èovek se u snu mora obavezno tome predati kako bi do�iveo ove slobodne valove. No, kada se èovek preda slobodi, tom unutrašnjem raðanju slobodne volje, dakle kada bude bio svestan te razlike i �iveo u njoj, onda on više neæe imati oseæaj da je to isto kao i sanjanje, pošto je isto upravo onda kada se upotrebe snage fizièkog tela.

Danas æe ljudi morati dugo da razmišljaju o tome na šta se to mislilo kada se govorilo o “haosu”. Postoje najrazlièitije definicije reèi “haos”. U stvarnosti se on mo�e okarakterisati samo na sledeæi naèin: Kada èovek stupi u stanje svesti u kojem prestaje do�ivljaj te�ine i zemaljske

150

Tabla 17

mere, a stvari poèinju da postaju lagane, ali još ne �ele da preðu u svemir, nego se još dr�e u horizontali, u ravnote�i, i kada išèeznu èvrste granice i kada se valovita nesigurnost sveta još uvek posmatra fizièkim telom, ali i uz pomoæ duševne konstitucije sna, tada èovek posmatra haos. A san je samo senovito talasanje haosa u èoveku.

Još su u Grèkoj ljudi oseæali da se fizièki svet ne mo�e ulepšati. Fizièki svet je eto nu�da prirode, on je takav kakav je. Ulepšati se mo�e samo ono što je u haosu. Kada se haos pretvori u kosmos onda nastaje lepota. Zbog toga su haos i kosmos pojmovi istog znaèenja. Kosmos, koji zapra-vo oznaèava lep svet, ne mo�e se stvoriti od zemaljskih stvari, veæ samo od haosa i to oblikovanjem haosa. A ono što se èini sa zemaljskim stva-rima je samo materijalno podra�avanje oblikovanog haosa.

To je sluèaj sa svim umetnièkim. U Grèkoj je još postojala �iva zamis-ao o odnosu haosa prema kosmosu. Jer je tu misterijska kultura još imala izvesnog uticaja.

Meðutim, ako obiðemo sve ove svetove (svet u kojem je èovek svestan dok spava i svet u kojem je èovek polusvestan u stanju sna) i zaðemo svugde, dobrotu neæemo naæi nigde. Biæa unutar nje su od svog prapoèetka predodreðena da budu puna mudrosti. U njima se nalazi delotvorna mudrost, u njima se nalazi lepota. Meðutim nema nikakvog smisla govoriti o dobroti tih biæa, kada bi bilo govora o tome da ih mi kao ljudi sa Zemlje, nekako upoznamo. O dobroti mo�emo da govorimo tek onda kada postoji razlika izmeðu unutrašnjeg i spoljašnjeg sveta, tako da dobrota mo�e ili ne mo�e da prati duhovni svet.

Kao što je spavanje dodeljeno stvarnosti a stanje sna lepoti, tako je i budno stanje dodeljeno dobroti.

spavanje: istina stanje sna: lepota, haos budno stanje: dobrota

Meðutim, to ne odgovara onome što sam rekao ovih dana, da kada èovek napušta zemaljsko i ulazi u kosmos, da on onda mora da napusti i zemaljske pojmove kako bi govorio o moralnom svetskom poretku. Jer je moralno ureðenje sveta u duhovnom svetu ...... isto tako predo-dreðeno, kao što je na Zemlji predodreðena kauzalnost. Samo što je ona tamo duhovne prirode: predodreðenost ili stanje - odreðenosti u sebi. Dakle, tu ne postoji protivreènost.

151

Tabla 17

Meðutim, što se tièe èovekove prirode moramo sebi da razjasnimo sledeæe: Ako �elimo da imamo ideju istine, onda moramo da se okren-emo spavanju; ako �elimo ideju lepote, onda moramo da se obratimo stanju sna; �elimo li ideju dobrote, moramo se okrenuti budnom stan-ju.

Dakle; kada je èovek budan on na osnovu svog fizièkog i eterskog organizma nije predodreðen za istinu, veæ za dobrotu. Stoga moramo tim pre doæi do ideje o dobrom.

E sad, pitam ja Vas: Èemu onda stremi današnja nauka kada �eli da objasni èoveka? Ona se neæe dosetiti toga da budnog èoveka objasni putem istine kroz lepotu do dobrote, ona æe sve objasniti na osnovu spoljašnje kauzalne neophodnosti koja odgovara samo ideji istine. Tu se ni ne sti�e do onoga što se kreæe i �ivi u budnom èoveku, veæ mo�da samo do onoga što predstavlja èovek koji spava. Ako danas pa�ljivo èitate antropološke knjige i obraæate pa�nju posebno na duševne osobenosti i snage sveta, onda imate sledeæi utisak: Sve što nam današnja nauka prièa o èoveku zaista je lepo. Meðutim, kakav je zapravo onda taj èovek o kojem nam ona tako lepo prièa? On neprestano le�i u krevetu. Ne mo�e da se pokrene. Pokret se, na primer, ovde apsolutno ne objašnjava. Takav èovek neprestano le�i u krevetu.

Nauka ovde spominje samo èoveka u krevetu. Ne mo�e biti nikako drugaèije. Ona tumaèi samo èoveka koji spava. Ako bismo takvog èove-ka �eleli da pokrenemo, onda bismo to morali uèiniti mehanièkim putem. Zbog toga i ova nauka predstavlja nauèni mehanizam. Zbog toga bi se u ovog usnulog èoveka morala uneti èitava mašinerija koja bi njega, tu tešku vreæu, pokrenula kada treba da ustane, a uveèe opet spustila u krevet.

Dakle, ova nauka nam ne govori apsolutno ništa o èoveku koji obi-lazi svet, koji se kreæe i �ivi, koji je budan. Jer ono što njega pokreæe sadr�ano je u ideji o dobroti, a ne u ideji istine koju prvo susreæemo u spoljašnjim stvarima. O tome se vrlo malo razmišlja. Imamo oseæaj da bismo èoveku kojeg danas opisuju psiholog ili anatomièar najradije �eleli da ka�emo: Probudi se, probudi se, hajde, pa ti spavaš! Pod utica-jem ovakvog posmatranja sveta ljudi su se navikli na stanje spavanja. I èesto sam morao da naglašavam da ljudi zapravo prespavaju sve moguæe stvari zato što su opsednuti naukom. Danas je i neobrazovan èovek opsednut naukom i to zahvaljujuæi popularnim èasopisima koji iznose svugde sve moguæe podatke. Nikada nije bilo toliko ljudi opse-dnutih

152

Tabla 17

naukom kao danas. Sasvim je neobièno to, kako to sve èovek mora da govori da bi adekvatno opisao realne odnose ovog vremena. Èovek se mora prepustiti nekom sasvim drugaèijem naèinu objašnjavanja od onog koji je danas uobièajen.

Tako to biva i kada se èovek ponekad naðe u društvu materijalista. Kada je materijalizam bio u punom jeku, onda su se mogle naæi i takve knjige, kao recimo i ova koja u jednom poglavlju ka�e: Èovek, zapravo, sam po sebi nije ništa. On je proizvod kiseonika iz vazduha, proizvod odreðenog stepena toplote ili hladnoæe. On je u stvari - tako se na patetièan naèin završava ovaj materijalistièki opis - rezultat svakog daška vetra.

Ako uzmemo u obzir ovaj materijalistièki opis i stvarno zamislimo takvog èoveka, onda on u najboljem sluèaju predstavlja nekog neu-rotièara. Materijalisti nikada nisu opisivali ništa drugo. Kada veæ nisu primetili da opisuju ljude koji spavaju i kada veæ nisu takoreæi ostali pri svojoj ulozi, veæ su �eleli da idu dalje, opet nisu ništa drugo èinili veæ opisivali krajnje neurotièare koji nisu sposobni èak ni za �ivot. Jer upra-vo ova nauèna epoha nikada nije stigla do �ivog èoveka.

Nalazimo se pred velikim zadacima, a s obzirom na stanje stvari danas, mi te zadatke moramo na taj naèin izvesti da buduænost svetske istorije bude jedino moguæe rešenje. Ono što je sada potrebno jeste korak ka duhovnom svetu. Treba pronaæi drugi pol onoga što je uèi-njeno. No, šta se uopšte i postiglo u toku 19. veka, koji je za materijaliste tako velièanstven? Šta je tu toliko bitno?

Moramo zaista priznati da je na neki èudesan naèin ljudima pošlo za rukom da spoljašnji svet na osnovu mase, broja i te�ine odrede kao zemaljski svet. U tome je veliki udeo imao 19. i poèetak 20. veka. Meðutim, nasuprot ovome, u neodreðenom i dalje lepršaju èulni oseæa-ji, boje, tonovi. Fizièari su sasvim prestali da govore o bojama i tonovi-ma; oni govore o talasanjima vazduha i etra, no to nisu ni boje ni tonovi. Talasanja vazduha ne èine tonove, veæ mo�da najviše medium kojim se oni prenose. Tu uopšte nema govora o onome što predstavljaju èulni kvaliteti. Do toga tek treba ponovo doæi. Èinjenica je da se danas primeæuje samo ono što se mo�e odrediti uz pomoæ vage, instrumenta ili èistom raèunicom. Sve ostalo je èoveku negde promaklo.

I još kada uz sve to i teorija relativiteta unese grandiozan nered (juèe sam Vam veæ govorio o tome) u sve ono što se meri, raèuna i broji, onda se sve raspada i razdvaja. Meðutim, na odreðenim granicama strada i

153

ova teorija relativiteta. Ona se ne uništava uz pomoæ pojmova - uz pomoæ zemaljskih pojmova ne mo�e se izbeæi teorija relativiteta; o tome sam veæ govorio na jednom drugom mestu -, ali uz pomoæ realnosti uvek se mogu izbeæi pojmovi relativiteta. Jer ono što se mo�e meriti, brojati i raèunati, to svojom merom, brojem i te�inom stupa u sasvim poseban odnos prema spoljašnjoj èulnoj stvarnosti.

U Štutgartu je bio neki fizièar, a mo�da ih je bilo i više koji se bunio protiv naèina na koji su antropozofi analizirali teoriju relativiteta. Potom je on tokom jedne diskusije izveo jednostavan eksperiment kojim je pokazao da je sasvim svejedno da li kod sebe imam kutiju sa šibicama kojoj pribli�avam šibicu i palim je, ili imam šibicu koju ne pomeram, a palim je uz pomoæ kutije sa šibicama; u oba sluèaja šibica gori. To je relativna stvar.

Èinjenica je da je to ovde relativno. Sve je to relativno i u odnosu na sve što obuhvata Njutnov ili Euklidov prostor. Meðutim, dok god u obzir dolaze realnosti poput te�ine i te�e, onda to i više nije tako lako kao što je to zamišljao Ajnštajn, jer se tada pojavljuju pravi odnosi. Mora se zaista opet govoriti paradoksalno. Relativitet mo�e da va�i upravo onda kada na mesto èitave stvarnosti stupi matematika, geometrija i mehanika. Meðutim, ako se upustimo u pravu stvarnost, onda to više ne dolazi u obzir. Jer u krajnjoj liniji nije samo relativno, ako èovek jede teleæe peèenje ili teleæe peèenje jede njega! Na primeru šibice i kutije sa šibicama to još i ima smisla, ali što se tièe teleæeg peèenja njega mora-mo jesti, ne mo�e ono nas da pojede. I upravo ove stvari ogranièavaju pojmove relativiteta. A kada bi se ove stvari jednostavno isprièale, odgo-vor bi bio: U tako neèemu nema ni najmanje razumevanja za jednu tako ozbiljnu teoriju. - No logika je ipak takva, nema druge, ja je ne mogu uèiniti drugaèijom.

Dakle, stvar je u tome da treba uvideti kako s obzirom na te�inu, - koja èini osnovu fizièkog tela -, nigde nema mesta za boje, tonove, itd. S ovom tendencijom zaboravlja se nešto izuzetno va�no. Naime, zaborav-lja se umetnièko. Samim tim što sve više i više uranjamo u fizièka merila, umetnost se oprašta od nas. U knjigama fizike nigde se više ne mo�e naæi nijedan trag umetnosti. U njima se sve što ima veze sa umetnošæu otklanja. Strašno je u današnje vreme uopšte i uzimati neku knjigu fizike ako u èoveku postoji i trunka oseæaja za lepo. Ljudima izmièe umetnost upravo u onome u èemu je istkana lepota, u boji i tonu koje bi trebalo da su slobodne poput ptice, a koje se danas priznaju samo ako su

154

prièvršæene za teške stvari. Umetnost išèezava upravo zbog toga. I što ljudi više zalaze u fiziku, to se oni više udaljavaju od umetnosti! Razmislite samo: Naša fizika je velièanstvena. Zaista nema potrebe da nas iko kudi i ako na polju Antropozofije ka�emo: Sjajna je naša fizika. - Meðutim, ona �ivi od toga da porièe umetnost. U svakoj pojedinosti ona opstaje samo tako što negira umetnost, jer je stigla dotle da svet obraðuje na takav naèin, da umetnik više uopšte ne vodi raèuna o fizièaru.

Recimo, mislim da muzièar danas ne mari baš mnogo za to da prouèava teoriju fizike u vezi sa akustikom. Za njega je to isuviše dos-adno, on o tome ne brine. Ni slikar neæe rado prouèavati ono strašno uèenje o bojama koje su izmislili fizièari. Ako iole vodi raèuna o bojama, onda æe se on po pravilu okrenuti Geteovom uèenju o bojama. Ono je po mišljenju fizièara pogrešno. Fizièari �mure na jedno oko i ka�u: Pa i nije tako bitno da li æe slikar prihvatiti pravu nauku o bojama ili ne. - Današnje vreme je takvo da na osnovu fizièarevog pogleda na svet, umetnost mora da propadne. Samim tim moramo sebi postaviti pitan-je: Zašto je onda uopšte postojala umetnost starijih vremena?

Ako se vratimo u prastara vremena, vremena u kojima su ljudi bili još vidoviti, onda æemo primetiti da oni tada nisu ni obraæali pa�nju na meru, broj i te�inu zemaljskih stvari. Njima tada to nije bilo bitno, više su pa�nje poklanjali tonovima i bojama na zemaljskim stvarima.

Razmislite samo da se hemija raèuna tek od Lavoazjea sa Zakonom o odr�anju mase; to je nešto više od sto godina! Te�ina se u predstavama o svetu primenjuje tek na kraju 18. veka. U starije doba nije postojala svest o tome da se sve mora odreðivati na osnovu mere, broja i te�ine. Èovek se svim svojim srcem predavao raznolikom svetu boja, talasima i pokretima tonova; on se podavao njima, a ne talasanju vazduha. U njima se �ivelo i onda kada se �ivelo u fizièkom svetu.

No, kakve su bile moguænosti onoga koji je �iveo u ovim beste�inskim, èulnim opa�ajima? On je mogao, recimo, da posmatra ljude ne onako kako mi to danas èinimo, veæ ih je posmatrao kao rezultat èitavog kos-mosa. Èitav kosmos se slio u jednog èoveka. On je više predstavljao mikrokosmos od onoga što unutar njegove ko�e stoji na ovom komadiæu zemlje na kojem on stoji. Èovek se zamišljao kao kopija sveta. U njega su se boje ulivale sa svih strana i dale mu boju. Kroz èoveka je odjekiva-la harmonija sveta i dala mu je oblik.

Èoveèanstvo danas jedva da mo�e i da razume naèin na koji su gov-orili stari misterijski uèitelji svojim uèenicima. Jer danas kad èovek �eli

155

da objasni ljudsko srce, on uzima embrion i posmatra kako se u njemu formiraju krvni sudovi i kako prvo nastaje crevo, pa se tek onda poste-peno formira srce. Sigurno je da stari uèitelji nisu ovako govorili svojim uèenicima! Njima se to nije èinilo mnogo bitnijim od, recimo, štrikanja èarapa, jer na kraju krajeva postupci su sasvim slièni. Oni su isticali nešto drugo, nešto mnogo bitnije. Govorili su: Ljudsko srce je proizvod zlata koje svugde �ivi u svetlosti i koje istièe iz kosmosa i obrazuje ljud-sko srce. Oni su zamišljali da u svemiru deluje svetlost koja u sebi nosi zlato. U svetlosti je svugde zlato, ono u njoj deluje i �ivi. I kad se èovek naðe u �ivotu na Zemlji, onda se njegovo srce (nadam se da znate da se ono menja nakon sedam godina) ne sastoji od krastavaca, salate i teleæeg peèenja, koja on u meðuvremenu jede, veæ je ono izgraðeno od zlata iz svetlosti - a to su znali ovi stari uèitelji. A krastavci i salata predstavljaju samo podstrek èinjenici da je srce sagraðeno od zlata iz celog svemira, zlata koje se kreæe u svetlosti.

Jeste, ljudi su govorili drugaèije i èovek mora postati svestan tih raz-lika, mora opet da nauèi sebe da govori na taj naèin samo na drugom stepenu svesti. Sve ono što je nekada postojalo na podruèju npr. slikarst-va pa je potom nestalo, sve ono gde se slikalo direktno iz svemira jer èovek još nije imao te�inu, sve to je ostavilo poslednje tragove kod Èimabue, a posebno kod slikanja ikona u Rusiji. Ikona je slikana iz spo-

ljašnjeg sveta, iz makrokosmosa, ona na neki naèin predstavlja iseèak makrokosmosa. Meðutim, èovek je odjednom zalutao. Nije mogao dalje, jer za èoveèanstvo ovakav naèin posmatranja jednostavno nije više postojao. Ako bi neko �eleo da slika ikonu i da u tome zaista i sam uèestvuje, a ne samo uz pomoæ tradicije i molitve, onda bi on morao da zna kako treba da postupa sa zlatom. Nanošenje zlatne boje na sliku bilo je jedna od najveæih tajni starih majstora. Staro slikarstvo je pred-

156

Tabla 17

stavljalo sposobnost da se iz pozadine zlata iznese ono što je uoblièeno na èoveku.

Izmeðu Èimabue i Ðota nalazio se veliki ponor. Jer Ðoto je zapoèeo upravo ono što je onda Rafaelo znaèajno unapredio. Èimabue je toga bio svestan zahvaljujuæi tradiciji, Ðoto je postao skoro naturalista. Primetio je da tradicija više ne o�ivljava u njegovoj duši. Pošto mu kos-mos više nije na dohvat ruke, on mora da se okrene fizièkom èoveku. Više se ne mo�e slikati iz zlata, sada se mora slikati iz mesa.

To je konaèno otišlo tako daleko da je slikarstvo prešlo u sve ono što je umnogome svojstveno slikarstvu 19. veka. Ikone više nemaju te�inu, one kao da “isijavaju” iz sveta; one zaista nemaju te�inu. Samo se one danas više ne mogu slikati, no ako bi se slikale u prvobitnom obliku, onda one uopšte ne bi imale te�inu.

Ðoto je prvi poèeo da slika stvari tako da one imaju te�inu. Iz toga je onda nastalo i to, da sve što se slika ima èak i na slici svoju te�inu, i preko toga se samo površno premazuje boja; i same boje odnosile su se prema onome što je naslikano, na isti naèin na koji je i fizièar objasnio nas-tanak boje na površini stvari kao nekakvo posebno talasanje. Konaèno je umetnost poèela da preraèunava te�inu. Ðoto je to zapoèeo na estetsko-umetnièki naèin, a Rafael je doveo do punog cvata.

Mo�e se reæi da se tu svemir rastavio od èoveka i da je te�ak èovek postao jedino što se sada još samo mo�e videti. I pošto još uvek nisu išèezli oseæaji iz starog vremena, onda je meso takoreæi postalo što je manje moguæe teško, meðutim èinjenica je da je ipak postalo teško. Onda je nastala madona kao suprotnost ikoni: ikona koja nema te�inu i madona koja je ima, èak i kada je lepa. Lepota se još uvek odr�ala. Meðutim, ikone se uopšte više ne mogu slikati, jer ih èovek više ne do�ivljava. Nema istine u tome kada ljudi danas veruju da do�ivljavaju ikone. Zbog toga je i kultura ikone uronila u neku vrstu sentimentalne neistine. To predstavlja slepu ulicu u umetnosti, jer postaje šematsko, tradicionalno.

Rafaelovo slikarstvo poèiva zapravo na onome što su stvorili Ðoto i Èimabue, i ono mo�e da ostane umetnost samo ukoliko ga obasjava stari sjaj lepote. Donekle su i blistavi, renesansni slikari davali sjaj svojim slikama preko kojih su stavljali sjajno zlato, jer se kod njih još uvek oseæalo nešto od tog zlata koje se kreæe u svetlosti.

Meðutim, to je prestalo. I tako je nastao naturalizam. Èoveèanstvo danas stoji u umetnosti izmeðu dve stolice, izmeðu ikone i madone i

157

time je upuæeno da otkrije ono što predstavlja èistu boju, èist ton koji se suprotstavlja te�ini, meri i broju. Moramo nauèiti da slikamo iz boje. Pa makar nam i pokušaji bili poèetnièki i loši, naš je zadatak da slikamo iz boje, da do�ivimo samu boju osloboðenu od te�ine. U tim stvarima moramo biti svesni, èak i kao umetnici svesni moguænosti da delamo.

I samo ako se osvrnete na ono èemu smo te�ili u jednostavnim pokušajima naših programa, onda æete videti da je veæ uèinjen prvi korak ka oslobaðanju boja od te�ine, ka do�ivljaju boje kao elementa koji sam sebe nosi, korak ka progovaranju boje. Ako bi to pošlo za rukom, onda bi se iz slobodnog elementa boje, tona, opet stvorila umet-nost osloboðena od te�ine, nasuprot neumetnièkom, fizièkom pogledu na svet koji �eli da uguši svaku umetnost.

Jeste, svi mi sedimo izmeðu dve stolice, izmeðu ikone i madone, ali moramo da ustanemo. Fizika kao nauka nam u tome ne poma�e. Veæ sam Vam rekao da èovek mora neprestano da le�i kada na sebi primen-juje znanja fizièke nauke. Meðutim, mi sad moramo ustati! Za to nam je potrebna duhovna nauka. U njoj se nalazi �ivotni element koji nas uzdi�e od te�ine ka beste�inskoj boji, ka realnosti boje, od povezanosti s naturalizmom u muzici sve do slobodne muzièke umetnosti, itd.

Na primeru svega izgovorenog vidimo kako se govori o osvešæenju, o buðenju èoveèanstva. Ono što bi mi trebalo da prihvatimo jeste taj impuls buðenja, impuls gledanja i posmatranja onoga što jeste i što nije i tra�enja zahteva da se poðe dalje. Zbog toga bih �eleo da upravo ovim razmatranjima završim ovo predavanje (isto kao što sam to uèinio na skupu delegata) pre poèetka letnjeg raspusta, pošto mi predstoji put u Englesku. Ove stvari uznemiravaju naše vreme. I kao što sam pokušao da rastumaèim, neophodno je pustiti nešto drugo da nas svojim sjajem pokrene.

Prièao sam Vam o tome kako se i jedan filozof novog vremena zapi-tao: Kuda zapravo vodi intelektualizam? Odgovor na ovo pitanje našao je sam: Da se sagradi neka ogromna mašina koja bi se postavila u središte Zemlje kako bi je odatle raspršila u sve moguæe svemirske prostore! Taj filozof je priznao to samom sebi. Ostali se ne usuðuju da priznaju!

I tako sam pokušao da Vam sa razlièitih strana (kao npr. juèe kada sam Vam pokazao kako teorija relativiteta rastvara pojmove koji su pos-tojali još pre 30, 40 godina, da jednostavno ih rastapa kao što se sneg rastapa na Suncu) poka�em kako svugde postoje zahtevi za te�njom ka Antropozofiji. I kao što je izjavio filozof Eduard fon Hartman: Ako je

158

svet takav kakvim ga moramo zamišljati - tj. onakav kakvim ga on zamišlja u 19. veku -, onda ga zaista moramo rasprsnuti u svemir, jer ne mo�emo da izdr�imo da �ivimo u njemu, a stvar je samo u tome da jednoga dana stignemo tako daleko da smo u moguænosti to i da izvedemo. Moramo pri�eljkivati to vreme u kojem æemo svet rasturiti na sve strane univer-zuma. - Ranije su se samo relativisti još brinuli o tome da ljudi više nem-aju pojmove! Rastapaju se prostor, vreme, kretanje, a onda se mo�e i bez toga oèajavati tako, da se pod odreðenim pretpostavkama u ovom rasprskavanju u univerzum vidi najveæe zadovoljstvo. Meðutim, èovek mora jasno da se upozna sa svim što bi mu u ovo današnje vreme moglo pru�iti odreðene podsticaje za to.

HIJERARHIJE I BIÆE DUGE

Dornah, 4. januar 1924.

Nadovezao bih se na ono što sam Vam veæ izlo�io na kursu tokom Bo�iæa; u toku ova tri veèernja predavanja �eleo bih da Vam ka�em nešto što se tièe istra�ivanja duhovnog �ivota i njegovog razvoja u novije vreme. O ovom novijem duhovno-nauènom razvoju èesto se govorilo u kontekstu Rozenkrojcera i ostalih okultnih naziva, a moja je �elja da Vam sada predstavim i unutrašnju stranu ovih istra�ivanja duhovnog �ivota. Zbog toga je neophodno da Vam u uvodu ka�em nešto o samom naèinu poimanja sveta koji se ustalio u 9., 10. i 11. veku, a potom je postepeno išèezao zapravo tek negde pri kraju 18. veka, premda se èak kod pojedinih sledbenika odr�ao i u 19. veku. Dakle, danas ne bih �eleo

159

da Vam dajem istorijski pregled, veæ bih hteo da Vašoj duši pribli�im duševne zamisli odreðenih liènosti. Obièno se uopšte ne razmišlja o tome koliko se pre relativno kratkog vremena razlikovao svet poimanja ljudi koji su sebe smatrali ljudima spoznaje od ovog danas. Danas èovek govori o hemijskim materijama, o 70 ili 80 hemijskih materija, a da pri-tom uopšte nije ni svestan da time zaista ne govori skoro ništa kada ih oznaèava kao kiseonik, azot, itd. Jer kiseonik predstavlja nešto što pos-toji samo u odreðenim uslovima, u uslovima odreðene toplote i drugim koji se tièu zemaljskog �ivota. Ipak, nemoguæe je da bi razuman èovek mogao da s tako neèim pove�e pojam realnosti, npr. kada nešto pri povišenoj temperaturi za toliko i toliko stepeni menja svoju masu, isto kao i što èovek to èini pod odreðenim uslovima i �ivi kao fizièko biæe. I upravo bi ovakvi pojmovi, ovakve predstave morali da prevaziðu rela-tivno postojanje i uzdignu se do pravog postojanja što upravo i pred-stavlja osnovu istra�ivanja �ivota u prvoj polovini i sredini srednjeg veka.

Sada i govorim o prelazu iz 9. u 10. vek, jer je vreme i shvatanje ljudi pre ovog vremena bilo sasvim duhovno. Jednom zaista upuæenom èoveku 9. veka ne bi npr. moglo ni da padne na pamet da uzimajuæi u obzir Anðele, Arhanðele ili Serafime vidi bilo šta što se ne bi u realnosti izjednaèilo (i to samo u realnosti) sa fizièkim èovekom koga jednos-tavno vidimo. Mo�ete primetiti da su ovi upuæeni ljudi baš u to vreme, pre poèetka 10. veka, govorili o duhovnim biæima, o takozvanim inteli-gencijama kosmosa, kao o biæima sa kojima je èovek mogao da se sus-retne, bez obzira što su ljudi znali da je veæ davno prošlo vreme kada su ljudi imali ovu privilegiju. Meðutim, oni su znali da pod odreðenim okolnostima uticaj ovih biæa postoji. Nije se, na primer, smelo nikako prevideti da su se mnogobrojna sveštenièka lica, katolièki sveštenici, sve do 9., 10. veka u toku bogoslu�enja susretali s duhovnim biæima, s inteligencijama kosmosa i to prilikom izvoðenja odreðene radnje.

Meðutim, sa 9., 10. vekom postepeno je išèezla i svest ljudi da postoji neposredna veza izmeðu njih i prave kosmièke inteligencije, a sve se više pojavljivala svest o kosmièkim elementima - zemlji, vodi, teènosti, vazduhu, toploti, vatri. Isto kao što se nekada govorilo o kosmièkoj inteligenciji koja je regulisala kretanje planeta i vodila ih pored zvezda nekretnica i dalje, tako se odsada govorilo o, rekao bih, neposrednom okru�enju Zemlje. Govorilo se o elementima zemlje, vode, vazduha i vatre. Nije se obraæala pa�nja na hemijske materije u današnjem smislu.

160

To se desilo tek mnogo kasnije. No vidite, imali biste sasvim pogrešnu predstavu, ako biste mislili da su upuæeni ljudi èak i u 13., 14. veku, a na neki naèin èak i u 18. veku, pod pojmovima toplota, vazduh, voda, zem-lja podrazumevali isto ono što podrazumevaju današnji ljudi. Ljudi danas govore o toploti samo još kao o stanju u kojem se nalazi telo. O pravom toplotno-eterskom više nema ni govora. Moglo bi se reæi da su zato vazduh i voda postali danas za èoveka nešto najapstraktnije, i neo-phodno je da se udubimo u suštinu tih predstava kakve su nekada bile. I iz tog razloga �eleo bih da Vam prika�em naèin na koji su razmišljali upuæeni ljudi u ono vreme.

Kada sam pisao svoju “Tajnu nauku”, bio sam primoran da razvoj Zemlje ipak pomalo i uskladim s pojmovima koji se danas koriste. U 13., 12. veku oni bi se mogli drugaèije predstaviti. Onda bi se u odreðenom poglavlju “Tajne nauke” moglo naæi sledeæe: Tu bi se prvo morala stvor-iti predstava o biæima koja se mogu oznaèiti kao biæa prve hijerarhije: Serafimi, Heruvimi, Troni. Serafimi su okarakterisani kao biæa kod kojih ne postoji subjekat i objekat, veæ se oni slivaju u jedno, oni ne bi mogli reæi: Izvan mene su predmeti - veæ: Svet postoji i ja sam svet, i svet je ja - oni imaju pojam o sebi, i doduše tako da ova biæa, Serafimi, pozna-ju sebe kroz do�ivljaj o kojem je èoveku ostao još samo slabi odraz kada on, eto recimo, iskusi nešto što ga ispuni �arkim oduševljenjem.

Ponekad je èak i teško objasniti današnjem èoveku šta je to �arko oduševljenje, jer su èak i ljudi s poèetka 19. veka bolje znali nego mi šta to zapravo predstavlja. Tada se još i dogaðalo da je neki pesnik èitao neku svoju pesmu, a ljudi su na to reagovali s takvim oduševljenjem - oprostite, ali zaista je bilo tako - da bi današnji èovek na to izjavio: Pa ovi su svi poludeli! - Na taj naèin su se oni pokretali, na taj naèin je u njih ulazila toplota. Danas se èovek èak smrzne i ako ne i pri samoj pomisli da bi ljudi trebalo da budu oduševljeni.

I upravo na osnovu tog elementa oduševljenja koji se posebno odo-maæio u srednjoj i istoènoj Evropi, na osnovu tog duševnog oduševljenja koje se uzdi�e do nivoa svesti i samim tim i predstavlja svesni element, na osnovu njega treba i zamisliti unutrašnji �ivot Serafima. Svesni ele-ment Heruvima mo�e se zamisliti kao potpuno iskusan element u sves-ti, pun svetlosti, te i sama misao neposredno postaje svetlost koja sve obasjava. Element Trona predstavlja nešto što nosi milost i sam svet.

Dakle, ovo je samo skica. O tome bih mogao reæi još mnogo toga. �eleo bih samo da Vam ka�em, da su u ono vreme ljudi mo�da i pokušavali

161

da okarakterišu svojstva ovih biæa. Onda mora da su i govorili: Hor Serafima, Heruvima i Trona deluje zajedno i to na taj naèin da Troni èine jezgro (pogledaj crte�; središnji deo, crveno-lila boje), Heruvimi iz tog jezgra puštaju da zraèi njihovo sjajno biæe (�uti prsten). Serafimi obavijaju èitavu celinu plaštom oduševljenja koji sija daleko ka svemir-skom prostoru (crveni omotaè).

Meðutim, sve ovo što sam nacrtao predstavljaju biæa i to: u sredini Trone okru�ene Heruvinima, a oko njih su još i Serafimi. To su biæa koja lebde jedna kraj drugih, delaju, misle, �ele, oseæaju jedni kroz druge. To su bivstva. I kada bi biæe koje bi imalo moguænost odgovarajuæeg oseæanja prošlo kroz prostor u kojem Troni èine jezgro, Heruvimi okvir, a Serafimi neku vrstu završnog rama, to biæe bi u okviru delovanja prve hijerarhije osetilo toplinu u razlièitim stranama, toplinu na razlièitim mestima, negde višu, a negde dublju toplotu. No sve je to tako duševno-duhovno da je duševni do�ivljaj u našim èulima istovremeno fizièki do�ivljaj, te kada se biæe oseæa duhovno toplim, oseæaj je isti kao kada biste se nalazili u nekoj vreloj prostoriji. U kosmosu je jednom nastala takva povezanost biæa prve hijerarhije koja je izgradila Saturn. Toplota nam samo dokazuje da su ta biæa zaista tu. Znaèi, toplota nije ništa drugo sem dokaza da ta biæa postoje.

�eleo bih da Vam slikovito razjasnim neke stvari. Zamislite da Vam je neki èovek drag. Oseæate kao da Vas njegovo prisustvo greje. Zamislite sada da doðe neki èovek koji razmišlja na strahovito apstraktan naèin i da ka�e: Jeste, taj èovek mene zapravo ne interesuje, za mene on ne postoji, mene interesuje samo toplota koju on širi. - Meðutim, on sig-urno neæe reæi: Mene interesuje samo toplota koju on širi -, veæ æe reæi: Mene u svemu tome interesuje samo toplota. - Naravno, on prièa glupos-ti, to mo�ete i sami da zakljuèite, jer kada nema èoveka koji širi toplotu, sigurno je da nema ni toplote. Toplota je uslovljena èovekovim prisus-tvom. Ona je samo po sebi ništa. Tako moraju postojati Serafimi, Heruvimi i Troni, jer bez njih nema ni toplote. Toplota predstavlja samo objavu Serafima, Heruvima i Trona.

Vidite, u to vreme o kojem govorim postojalo je bukvalno na obojen-im crte�ima sve ovo što sam Vam upravo opisao. Kada se govorilo o elementima, govorilo se o elementima toplote, a pod tim su se zapravo podrazumevali Heruvimi, Serafimi i Troni. To je Saturnovo postojanje.

162

Tabla 18

Tabla 18

Ako se išlo dalje, onda se govorilo da samo Serafimi, Heruvimi i Troni imaju moæ da stvore tako nešto i to postave u kosmos. Samo ta najviša hijerarhija ima tu sposobnost. Samim tim što je ta najviša hijer-arhija na poèetku nastanka sveta postavila nešto takvo, mogao je razvoj dalje da teèe. Dalji razvoj mogli su onda voditi Serafimovi, Heruvimovi i Tronovi sinovi. I to se dešavalo zaista tako što su Serafimi, Heruvimi i Troni stvorili biæa druge hijerarhije - Kiriotete, Diname, Eksusie, koji su prodrli u ovaj saturnski, topao prostor stvoren uz pomoæ Serafima, Heruvima i Trona. U to prodiru mlaða, naravno kosmièki mlaða biæa. Kako deluju ova biæa? Dok se Heruvimi, Serafimi i Troni objavljuju u elementu toplote, biæa druge hijerarhije objavljuju se u elementu svet-losti. Ovde (crvena pozadina na crte�u) gde je Saturn taman sti�e top-lota. A unutar tamnog, mraènog sveta Saturnovog postojanja izdi�e se ono što sinovi prve hijerarhije Eksusie, Diname i Kiriotete mogu da stvore.

Unutar Saturnove toplote nastaje unutrašnje stanje prosvetljenosti i to na taj naèin što u njega prodire druga hijerarhija. Ovo unutrašnje postojanje prosvetljenosti povezano je sa zgušnjavanjem toplote.

Iz samog elementa toplote nastaje vazduh. Te tu imamo prodirnu drugu hijerarhiju u objavi svetlosti. No, mora Vam biti jasno da tu zapra-vo prodiru samo biæa. Za neko biæe koje ima odgovarajuæu sposobnost opa�anja tu prodire svetlost. Svetlost je ta koja oznaèava puteve tih biæa.

163

Tabla 18

Gde svetlost zaðe, tu pod odreðenim uslovima nastaju senke, tama, tamna senka. Senka je nastala prodiranjem druge hijerarhije u svetlos-nu formu. Šta je ta senka predstavljala? Vazduh. I zaista, sve do 15., 16. veka ljudi su znali šta je to vazduh. Danas znaju samo da se on sastoji od kiseonika, azota, itd., a time, po mom mišljenju, nije reèeno ništa više, nego kada bi neko znao da se sat sastoji od stakla i srebra, a da pored toga ne zna ništa više o njemu. Tako i kad ljudi ka�u da se vazduh sastoji od kiseonika i azota, oni njega onda ne posmatraju kao kosmièku poja-vu i ne znaju ništa o njemu; meðutim, sasvim je druga stvar kada se ka�e: Vazduh je senka svetlosti iz kosmosa. - Dakle, prodiranjem druge hijer-arhije u Saturnovu toplotu nastaje pojava svetlosti (beli zraci) i senka svetlosti, tj. vazduh (zelene vijugave linije). Tu gde on nastaje, nalazi se Sunce. Na ovaj naèin se moralo govoriti u 13., 12. veku.

No, idemo dalje. Dalji razvoj vode sinovi druge hijerarhije - Arhai, Arhanðeli i Anðeli. Ova biæa donose nešto novo u element sjaja koji je prvo prošao kroz drugu hijerarhiju i k sebi privukao svoju senku, vazdušnu tamu - dakle ne nehajnu neutralnu tamu, Saturnovu tamu, koja jednostavno predstavlja odsustvo svetlosti, veæ onu koju je izned-rila sama suprotnost svetlosti. Treæa hijerarhija - Arhai, Arhanðeli i Anðeli svojim sopstvenim biæem doprinose ovom razvoju, tako što

164

Tabla 18

Tabla 18

dodaju još jedan elemenat koji je nalik našim �eljama, našim nagonima da nešto dostignemo, našim èe�njama.

Time se desilo sledeæe: neko biæe, Arhanðeo ili Anðeo susrelo se tu sa elementom svetlosti, s mestom gde se nalazila svetlost (pogledaj crte� na strani 164, taèka na svetlosnom zraku desno). Na osnovu osetljivosti na svetlost javio se na ovom mestu nagon, �elja za tamom. Biæe Anðela unelo je svetlost u tamu, odnosno, ono je unelo tamu u sve-tlost. Ova biæa postala su posrednici, vesnici izmeðu svetlosti i tame. Posledica toga bila je da je onda ono što je ranije samo blještalo u svet-losti i za sobom vuklo svoju senku, vazdušnu tamu, da je ono poèelo da se preliva u svim bojama te se svetlost pojavljivala u tami, a tama u svet-losti. Treæa hijerarhija je bila ta, koja je iz svetlosti i tame išèarala boju.

Vidite, ovde morate da pribli�ite svojoj duši jedan, takoreæi istorijski dokument. Kada se u Aristotelovo vreme raspitivalo za misteriju nas-tanka boje, onda se znalo da s tim u vezi stoje biæa treæe hijerarhije. O tome je govorio Aristotel u vezi sa harmonijom boja kada je izgovorio da boja predstavlja zajednièko delovanje svetlosti i tame. Meðutim, izgubljen je onaj duhovni element koji je omoguæavao da se iza toplote vide biæa prve hijerarhije, iza svetlosti i njene senke - tama i biæa druge hijerarhije, a iza blistavih boja u jednoj kosmièkoj povezanosti i biæa treæe hijerarhije. I ništa drugo nije preostalo do kobne Njutnove nauke o bojama, kojoj su se posveæeni smejali sve do 18. veka, u kojem je ona postala idol upravo za one ljude koji su se smatrali struènjacima fizike.

Sigurno je da èovek i ne mo�e da zna baš ništa o duhovnom svetu, kada je Njutnova nauka o bojama postala uzor savremenog sveta. Kada je èovek duševno podstaknut duhovnim svetom, kao što je to bio Gete, onda se on opire toj nauci. On brani istinu i strahovito kritikuje neis-tinu. Nikada Gete nije tako sna�no nešto kritikovao, nego kada je imao priliku da kritikuje Njutna, tada je �estoko kritikovao te koještarije. Takve stvari se danas ne mogu ni zamisliti, iz jednostavnog razloga što danas onaj koji ne priznaje Njutnovu nauku o bojama za fizièare pred-stavlja budalu. Meðutim, u Geteovo doba on nije bio potpuno sam. On je bio mo�da jedini koji je svoje mišljenje glasno izgovorio, ali bilo je još ljudi koji su èak i pred kraj 18. veka znali kako se boja raða u duhovnom svetu.

Dakle, vidite, vazduh je senka svetlosti. I isto kao što pri nastanku svetlosti pod odreðenim uslovima postoji i tamna senka, isto tako nas-taje jedan element, kada se tu nalazi boja i deluje kao stvarna (a tako

165

Tabla 18

Tabla

mo�e da deluje samo dok prodire u vazdušni element), kada ta boja prodire u vazdušni elemenat, deluje u njemu, dakle kada ona ne pred-stavlja samo odsjaj, refleksnu boju, veæ je stvarna i kipti u vazdušnom elementu, onda iz realne boje nastaje teèni, vodeni element - kao i što pritisak pod odreðenim uslovima stvara otpor. I kao što senka svetlosti kosmièki gledano predstavlja vazduh, tako je i voda u kosmosu odsjaj, delo boje.

Sigurno æete reæi: Pa mi to ne razumemo. - No, pokušajte barem jed-nom da shvatite boju izistinski, u njenom pravom smislu. Evo uzmimo crvenu boju - pa zar zaista verujete da je crvena po svom biæu samo neutralna površina koju mo�emo da posmatramo kao i svaku drugu? Crvena je boja koja napada. To sam veæ par puta pomen-uo. Èovek bi �eleo da pobegne od crvene, ona odbija. Za plavo-ljubièas-tom bojom bi èovek �eleo da potrèi, ona uvek izmièe pred njim, ona uvek postaje sve tamnija. U bojama �ivi baš sve. Boje predstavljaju jedan svet, a duševni elemenat se u svetu boja zaista oseæa tako, kao da ne mo�e a da se ne kreæe kada sledi boje do�ivljajem duše.

Vidite, danas èovek samo zuri u dugu. Ako se ona posmatra samo uz pomoæ imaginacije, onda æe se na njoj primetiti elementarna biæa koja su tu veoma zaposlena. Ova elementarna biæa pokazuju strašno èudne pojave. Ovde (kod crvene i �ute boje) se vidi kako iz duge neprestano izlaze odreðena elementarna biæa. Ona se onda kreæu dalje. U trenutku kada se pribli�e donjem rubu zelene boje kao da ih nešto privuèe. Ovde ona nestaju (kod zelene i plave boje). Na drugoj strani se onda opet pojavljuju. Za onoga koji uz pomoæ imaginacije posmatra dugu, ona mu konstantno pru�a priliku da vidi izviranje duhovnog sveta i njegovo

166

Tabla 19

išèezavanje. Duga nam zaista predstavlja duhovni put, to je predivno. Istovremeno se na ovim duhovnim biæima primeæuje da ona izlaze s velikim strahom a vraæaju se sa nesavladivom hrabrošæu. Kada posma-tramo crveno-�utu boju vidimo kako izbija strah, dok kad posmatramo plavo - ljubièastu imamo oseæaj da tu �ivi nešto poput hrabrosti, srèanos-ti.

E sad, zamislite da ovde više nemamo samo dugu, veæ æu ovde nacr-tati jedan prorez (pogledaj crte�, gore), a dugu æu da okrenem ovako (okrenuta za 90°), i sada biæa ovde izlaze, a ovde nestaju, dakle, ovde je strah, a ovde hrabrost (pogledaj crte� na strani 168). Hrabrost ponovo išèezava. Kada bi oko bilo tako usmereno, da je ovde duga, ovde crvena, �uta itd., onda bi duga postala punija. Iz toga biste mogli i da zamislite da tu nastaje vodeni element. I u tom vodenom elementu �ive sada duhovna biæa koja zaista predstavljaju neku vrstu odsjaja biæa treæe hijerarhije.

Mo�e se reæi da kada bi se èovek pribli�io upuæenima iz 11., 12., 13. veka, da bi on onda morao da razume te stvari. Vi ne mo�ete da razum-ete jednog Albertusa Magnusa, ako ga èitate sa svim onim što zna današnji èovek. Vi ga morate èitati na taj naèin da ste svesni toga da je duhovni svet za njega predstavljao realnost; tek onda æete razumeti kako je on to upotrebljavao reèi i kako se izra�avao.

I na taj naèin se vazduh i voda pojavljuju kao odsjaji hijerarhija. Druga hijerarhija prodire u obliku svetlosti, treæa hijerarhija u obliku boje. Samim tim što se ovo stvara, dosti�e se postojanje Meseca.

Sti�emo i do èetvrte hijerarhije. Pokušaæu da Vam isprièam na naèin kojim su razmišljali ljudi u 12., 13. veku. Dakle, tu smo kod èetvrte hijer-arhije. Mi danas o tome ništa ne govorimo, ali u 12., 13. veku o njoj se itekako govorilo. Šta je zapravo èetvrta hijerarhija? To je èovek. Sam èovek predstavlja èetvrtu hijerarhiju. Meðutim, pod èetvrtom hijerar-hijom se nije nikako podrazumevalo ovo krajnje èudno biæe što ide na

167

Tabla 19

Tabla 19desno

dve noge i stari, jer se upuæenima onda, današnji èovek èinio kao èud-novato biæe. Oni su govorili o prvobitnom èoveku pre nego što je zgrešio, koji je postojao u takvom obliku da je imao moæ nad Zemljom, kao što su Anðeli, Arhanðeli i Arhai imali moæ nad Mesecom, kao i što su biæa druge hijerarhije imala moæ nad Suncem, a biæa prve nad Saturnom. Govorilo se o èoveku u toku njegovog prvobitnog zem-aljskog postojanja i jedino bi se tako moglo govoriti o èoveku kao o èetvrtoj hijerarhiji. Zajedno s ovom èetvrtom hijerarhijom stiglo je svakako kao dar viših hijerarhija nešto što su te više hijerarhije samo posedovale, što su one bri�ljivo èuvale i što same nisu upotrebljavale: stigao je �ivot. �ivot je ušao i u sjajni svet boja koji sam ja pokušao da Vam rastumaèim.

Verovatno æete se zapitati: Pa zar stvari nisu �ivele i ranije? - Dragi moji prijatelji, odgovor na ovo pitanje mo�ete naæi u samom èoveku. Vaše Ja i Vaše astralno telo nemaju �ivot, ali ipak postoje. Duhovnom i duševnom nije potreban �ivot. �ivot poèinje tek u Vašem eterskom telu i on predstavlja nešto krajnje spoljašnje. Tako i �ivot dolazi tek posle Meseca, sa postojanjem Zemlje, s evolucijom koja pripada našoj Zemlji. Pro�iveo se sjajni svet boja. Ne samo da su sada Anðeli, Arhanðeli i drugi èeznuli da tamu unesu u svetlost, a svetlost u tamu i da time u planeta-

168

Tabla 19

ma izazovu igru boja, veæ se javio i zahtev da se ova igra boja zaista do�ivi i pribli�i duši. Èeznuli su da do�ive dominantnost tame nad svetlošæu i da pritom osete slabost, opuštenost, i nasuprot tome, da osete aktivnost kada svetlost zavlada mrakom. Jer šta se dogaða kada trèite? Tada Vam se dešava da svetlost u Vama dominira nad tamom, kada sedite ili ste lenji onda mrak vlada nad svetlošæu. Tu postoje delo-vanja boja, duševni prelivi boja. Kada je došla èetvrta hijerarhija, èovek, onda je nastupilo prelivanje boja ispunjeno �ivotom. I u tom trenutku kosmièkog postanja zapoèele su snage iz preliva boja da stvaraju kon-ture. �ivot koji je zaokru�io, omeðio boje, stvorio je nešto èvrsto kristal-no. I otuda evo nas unutar zemaljskog �ivota.

Stvari koje sam Vam sada predstavio, bile su zapravo polazne istine srednjevekovnih alhemièara, okultista, rozenkrojcera i drugih, koji su zaista do�iveli svoj procvat negde od 9., 10. veka pa sve do 14., 15. veka; iako o njima današnja istorija i ne govori baš mnogo, oni su imali dosta sledbenika u 18., pa i na poèetku 19. veka mada su ih mnogi smatrali èudacima. Samo su se onda te stvari potpuno sakrivale. Moderno pos-matranje sveta dovelo je do toga da se desilo sledeæe. Zamislite sada pored mene nekog èoveka. Prestajem da se interesujem za tog èoveka i skidam mu samo odeæu i kaèim je na èiviluk koji se gore širi u obliku kruga, ali me èovek više uopšte ne interesuje. I dalje zamišljam: Ovo je èovek (pogledaj crte� na strani 170); šta se to mene tièe da se u ovoj odeæi mo�e skriti tako nešto kao što je èovek? To je èovek (èiviluk)! Dakle vidite šta se to desilo s prirodnim elementima. Ljude više ne interesuje da se iza toplote ili vatre nalazi prva hijerarhija, iza svetlosti i vazduha druga, iza tzv. hemijskog etra, etra boje i vode treæa hijerar-hija, a iza �ivotnih elemenata i zemlje èetvrta hijerarhija ili èovek. Dajte samo èiviluk i na njega obesite odelo! To je prvi èin. Drugi èin pak poèinje na Kantov naèin! Tada poèinje kantianizam, i samim tim što tu stoji èiviluk s odeæom èovek poèinje samo da filozofira šta bi tu moglo biti stvar - po - sebi, a tièe se ove odeæe. Zakljuèak je da se ova stvar po - sebi, tj. ova odeæa, ne mo�e spoznati. Vrlo oštroumno! Naravno, kada se prvo skine èovek, onda ostane samo èiviluk s odeæom i onda mo�e da se o toj odeæi filozofira i vrlo zgodno špekuliše. Tu se upravo nalazi èiviluk, zar ne, na kojem visi odeæa i onda se o tome filozofira na Kantov naèin: Stvar - po - sebi se ne mo�e spoznati - ili na Helmholctišov naèin: Ova odeæa ne mo�e imati oblike, i sve su to sitna zrnca uskovitlane prašine, a unutra su atomi koji se skrivaju, te odela èuvaju svoj oblik.

169

Tabla 19levo

Tako se vremenom razvijalo mišljenje. Meðutim, sve je to apstrakt-no, nalik na senku. No mi danas �ivimo s tim mišljenjem, u tim špekulacijama. Na osnovu tog mišljenja mi danas stvaramo naš celok-upni prirodnonauèni pogled na svet. Iako ne priznajemo da mislimo ato-mistièki, upravo to i èinimo. Jer èovek još dugo neæe priznati da nije neophodno odsanjati kovitlavu igru atoma, veæ je neophodno èoveku opet vratiti odelo. Na tome mora insistirati duhovna nauka.

�eleo sam da Vam danas slikovito predstavim naèin na koji su ljudi nekada mislili, a što se mo�e proèitati u starijim èasopisima, mada i to sad veæ retko. Na osnovu toga isplivavaju i veoma interesantne èi-njen-ice: jedan nordijski hemièar opet je objavio jedan deo Baziliusa Valentinusa, a èitavu stvar je posmatrao sa stanovišta današnje hemije. I naravno, on nije mogao da ka�e ništa drugo do da je sve to što tu stoji glupost - njemu je to tako izgledalo s današnje taèke gledišta kada se radi u laboratorijama, a eksperimenti se izvode uz pomoæ retorti i osta-

lih savremenih instrumenata. Bazilije Valentinus izrazio je na slikovit naèin jedan deo embriologije. To predstavlja deo embriologije. Ako razmislimo onako kako ljudi danas misle, onda æemo verovatno zak-ljuèiti da je tu opisan neki laboratorijski ogled koji je sasvim besmislen. Jer se u laboratoriji upravo ne mo�e izvesti deo embriologije, sem ako nije u pitanju Wagner8, koji ipak pripada ranijem vremenu.

Ove se stvari danas opet moraju razmatrati. I u vezi sa velikim isti-nama o kojima sam Vam govorio ovih dana uoèi Bo�iæa, �eleo sam da

170

male�ute

linije

Tabla 19

Vam skrenem pa�nju na sudbinu duhovnog �ivota u poslednjim veko-vima svetskog razvoja.

171

8 Lik iz Geteovog “Fausta” II deo, koji je eksperimentom u laboratoriji stvorio Homunkula - sliku èovekove entelehije. (prim. prev.)

Rudolf Štajner(hronološka skica �ivota)

1861 Rudolf Štajner je roðen u Kraljevcu na maðarsko-hrvatskoj granici 27. februara. Njegov otac Johan Štajner, èinovnik na austrijskoj ju�noj �eleznici i majka Franciska poreklom su iz Donje Austrije.

1863 Kada je imao dve godine njegov otac postaje šef �eleznièke stanice u Potšahu. Ovde je pro�iveo Rudolf Štajner šest godina svog detinjstva. Sestra Leopoldina i brat Gustav su roðeni u ovom periodu.

1868 Porodica Štajner napušta Potšah i seli se u Nojderfl u blizini maðarske granice. Ovde �ive 11 godina. Rudolf Štajner polazi u školu i od pomoænog uèitelja Hajnriha Gangla dobija jedan ud�benik geometrije. Geometrija na njega ostavlja sna�an utisak.

1872 Štajner upisuje realnu školu u Viner-Nojštatu. On ima više sklonosti prema predmetima iz prirodnih nauka, ali ne zapostavlja ni ostale oblasti. Tako u èetrnaestoj godini èita Kanta - “Kritika èistog uma”, i razvija jedan pozitivan odnos prema istoriji i knji�evnosti.

1875 Poèinje da daje èasove slabijim ðacima iz svog i ni�ih razreda. I to su poèeci iz kojih je kasnije krenuo njegov pedagoški rad.

1879 U ovoj godini završava Rudolf Štajner maturu sa ocenom „zreo sa odliènim”. Njegov otac dobija premeštaj u Incersdorf kod Beèa, i pošto �eli da mu sin postane in�enjer i preuzme njegovu slu�bu, upisuje ga na tehnièku visoku školu u Beèu. Kao glavne predmete upisuje u index - biologiju, hemiju, fiziku i matematiku, ali i knji�evnost, filosofiju i istoriju. Na visokoj školi Štajner sluša predavanja Karla Julija Šreera. Ovaj ga upuæuje na prouèavanje Getea i po prvi put èita „Faust”.

1880 Na svojim putovanjima od Incersdorfa do škole u Beèu, Štajner upoznaje travara èije ime nije pomenuo, ali je upornim tra�enjem Emila Boka utvrðeno da se radi o Felixu Koguckom.

1882 Karl Julije Šreer predlaze Štajnera za saradnika na izdavanju Geteovih prirodno-nauènih spisa, u okviru „Nemaèka nacionalna literatura”.

1883 Prvi tom Geteovih prirodno-nauènih spisa je završen i komentarisan u

173

Štajnerovom uvodu na 60 strana. Ostali tomovi izlaze do 1897.

1884 Rudolf Štajner poèinje da radi kao kuæni uèitelj kod porodice Špeht. Tu provodi sledeæih šest godina u vaspitavanju 4 deèaka. Naroèito rad sa bolesnim Otom Špehtom, daje mu impulse za kasnije nastalu zdravstvenu pedagogiju.

1886 Objavljuje knjigu „Osnovi teorije saznanja Geteovog pogleda na svet sa naroèitim osvrtom na Šilera”. U ovoj godini upoznaje pesnikinju Mariju Eugeniju dela Graciju.

1888 Dr�i predavanje u Beèu u Geteovom udru�enju. Tema je: „Gete kao otac nove estetike”.

1889 K. J. Šreer predla�e rukovodstvu Gete - Šilerovog arhiva u Vajmaru da obrate pa�nju na mladog istra�ivaèa Geteovih radova - Rudolfa Štajnera. Ubrzo posle toga je anga�ovan u Vajmaru. To je istovremeno i prva Štajnerova poseta Nemaèkoj.

1890 U septembru Štajner se seli u Vajmar i poèinje njegova saradnja u Gete- Šilerovom arhivu. U vajmarskom periodu dolazi do susreta sa: Eduardom Hartmanom, Ernestom Hekelom, Hermanom Grimom, Gabrijelom Rojter, Otom Erihom Hartlebenom i drugima. U èasopisu „Nacionalni listovi” u Beèu izlazi više Štajnerovih èlanaka.

1891 Rudolf Štajner je promovisan u doktora filosofije na univerzitetu u Roštoku. Sadr�aj njegove disertacije objavljen je godinu dana kasnije pod naslovom: „Istina i nauka-predigra jedne filosofije slobode”.

1893 Štajner poèinje da prouèava dela Fridriha Nièea. U novembru izlazi Štajnerovo glavno filosofsko delo „Filosofija slobode”. Ona sadr�i u èisto misaonom obliku veæ sve ono što je autor kasnije razvio kao Antroposofiju.

1894 Nièeova sestra, Elizabeta Ferster-Nièe, susreæe Štajnera u Vajmaru i poziva ga da doðe u njihovu kuæu u Naumburg. Nièe je veæ tada jako bolestan. Kod jedne posete Nièeovoj kuæi Štajner se prvi put sreæe sa njim. Na šezdeseti roðendan Ernesta Hekela pozvan je i Rudolf Štajner. To je njihov prvi susret.

1895 Kao rezultat istra�ivanja Nièea izlazi knjiga: „Fridrih Nièe, borac protiv svoga vremena”.

1897 Završava se saradnja Rudolfa Štajnera u Gete-Šilerovom arhivu. Izlazi

174

poslednji tom Geteovih prirodno-nauènih spisa. Štajner se seli u Berlin i postaje saizdavaè èasopisa „Magazin za knji�evnost”.

1898 Prvi Štajnerov susret sa pesnikom i publicistom Ludvigom Jakobovskim. Za njegov èasopis „Društvo” Štajner piše veliki broj èlanaka. Jakobovski obrazuje oko sebe krug pesnika i umetnika kojima se pridru�uje i Štajner.

1899 �enidba sa Anom Ojnike. Postaje nastavnik u školi za obrazovanje radnika, koju je osnovao Vilhelm Libkneht. Dr�i predavanja o istoriji, knji�evnosti i retorici. Ovde radi šest godina.

1900 Vrhunac ove Štajnerove delatnosti je govor koji je odr�ao u jednom berlinskom cirkusu povodom 500-godišnjice Gutembergovog jubileja, pred 7.000 slovoslagaèa i štampara. U Vajmaru umire Nièe... Dobija poziv za prvo predavanje u teosofskoj biblioteci u kuæi grofa Brokdorfa. U krugu teosofa Štajner upoznaje Mariju fon Sivers. Tu sledi niz predavanja na temu Mistika. Sledeæe godine izlazi knjiga: „Mistika u raðanju duhovnog �ivota novog doba i njen odnos prema modernom pogledu na svet”. U decembru umire Ludvig Jakobovski. Štajner dr�i posmrtni govor.

1902 Štajner postaje èlan teosofskog društva, a Marija fon Sivers sekretarica teosofske biblioteke u Berlinu. Putuje na kongres evropske sekcije teosofskog društva u London. Prvi lièni kontakti sa Ani Besant i H. S. Olkotom. U oktobru sledi osnivanje nemaèke sekcije teosofskog društva èiji sekretar postaje Rudolf Štajner. Dr�i ciklus predavanja „Od Zaratustre do Nièea”, izlazi knjiga „Hrišæanstvo kao mistièka èinjenica i misterije starog veka”. U okviru delatnosti na školi za obrazovanje radnika u Berlinu susret sa Rozom Luxemburg.

1903 Štajner nastavlja intenzivnu predavaèku delatnost, pre svega u Berlinu, Vajmaru, Kelnu i Hamburgu. Poèetak otvorenog niza predavanja u kuæi arhitekata u Berlinu. Osnivanje èasopisa „Lucifer”, koji je kasnije nazvan „Lucifer-Gnozis”.

1904 R. Štajner objavljuje znaèajna dela: „Teosofija” i “Kako se posti�u sazna- nja viših svetova?”, najva�nija knjiga na putu antroposofskog školovanja. Od 1904 - 1908 izlaze èlanci pod naslovom: „Iz akaša hronike” i „Lucifer- Gnozis”. Na meðunarodnom teosofskom kongresu u Amsterdamu govori Štajner - “Matematika i okultizam”. Ni�u se predavanja u Štutgartu, Minhenu, Kelnu, Hajdelbergu i drugim gradovima. Štutgart i Minhen postaju centri njegove predavaèke delatnosti.

175

1905 U januaru završava Štajner svoj rad u školi za obrazovanje radnika. Sledi novi teosofski kongres u Londonu. Štajner referiše temu: „Okultne osnove u Geteovom stvaralaštvu”. Zapoèinje knjigu: „Stepeni višeg saznanja”.

1906 Godišnji teosofski kongres u Parizu. Štajner referiše „Teosofija u Nemaèkoj pre 100 godina”. Posle toga sledi ciklus od 18 predavanja. U Parizu je i prvi susret sa francuskim piscem Eduardom Šireom. Izmeðu njih se razvija dugogodišnje prijateljstvo.

1907 Ani Besant postaje predsednik teosofskog društva. Distanca izmeðu nemaèke sekcije i meðunarodnog društva postaje sve veæa. Na godišnjoj skupštini društva, ovoga puta u Minhenu Štajner govori o „Posveæenje Rozenkrojcera”. U Bazelu sledi niz predavanja o Jovanovom Evanðelju. Prvi susret sa studentima medicine i predavanje „Vaspitanje sa gledišta duhovne nauke”.

1908 Štajner se zadr�ava više nedelja u Skandinaviji. Odr�ava prva predavanja u Kristijaniji (Oslo) u Norveškoj. Zatim predavanja u Hamburgu i Nirnbergu. Teme: Jovanovo Evanðelje i Apokalipsa. Slikar Vasilij Kandinski sluša Štajnera u Berlinu. Inspirisan ovim predavanjem radi sliku “Arijel”.

1909 Putuje sa predavanja na predavanje. U Kaselu govori o Jovanovom Evanðelju, u Bazelu o Lukinom Evanðelju. Novi ciklus u Kristijaniji: „Teosofija na osnovu Apokalipse”. U januaru se upoznaje sa pesnikom Kristijanom Morgenšternom, koji postaje èlan teosofskog društva i ostaje u tesnoj vezi sa Štajnerom do svoje smrti 1914.

1910 Izlazi „Tajna nauka u skici”. Izmeðu 1910 - 1913 nastaju Misterijske drame. Prva drama „Dveri posveæenja” izvodi se u Minhenu. Predavanja i ciklusi u Bernu, Štokholmu, Rimu, Minhenu... (o stvaranju sveta, Matejevo Evanðelje, Jovanovo Evanðelje). Štajner po prvi put govori o ponovnom pojavljivanju Hrista u etarskom. Albert Štefen pristupa teosofskom društvu. U Hornu (Austrija) umire Štajnerov otac, Johan Štajner.

1911 Kraj nemaèke sekcije teosofskog društva je neizbe�an. Teosofi vide u indijskom deèaku Krišnamurtiju (D�idu Krišnamurti, roðen 1895) ponovnu inkarnaciju Hrista, što Štajner smatra besmislenim i istupa iz društva. Sa veæim brojem saradnika stvara osnove za delovanje antroposofskog društva. Na 4. meðunarodnom filosofskom kongresu u Bolonji, govori na temu „Psihološke osnove i saznajno-teoretsko mesto Antroposofije”. Slede predavanja u Kopenhagenu „Duhovno voðstvo èoveka i

176

èoveèanstva”. Štampa se i knjiga pod istim naslovom. U Minhenu se izvodi druga misterijska drama „Ispit duše”. Novi ciklus u Pragu „Okultna fiziologija”. Susret sa Francom Kafkom. Umire Štajnerova �ena - Ana Štajner.

1912 Za Bo�iæ se u Kelnu osniva antroposofsko društvo. Poèinje kelnski ciklus „Bhagavad Gita i Pavlove poslanice”. Ruski pisac Andrej Bjeli (Boris Bugajev) sreæe po prvi put Štajnera i u toku sledeæe èetiri godine sluša mnoga predavanja. Izvodi se treæa misterijska drama „Èuvar praga”. U septembru, u Botmingenu, Štajner odr�ava prvi kurs Euritmije.

1913 U februaru se odr�ava 1. Generalna skupština antroposofskog društva u Berlinu. Oko 3.000 saradnika je u društvu. Štajner preuzima du�nost predavaèa i savetnika. Marija fon Sivers, Mihael Bauer i Karl Unger èine upravu. Preduzima se izgradnja graðevine u Dornahu u Švajcarskoj i kamen temeljac je postavljen u septembru. Izvodi se èetvrta misterijska drama „Probuðenje duše”. U ovoj godini dolazi do susreta sa Nikolajem Berðajevim. Predavanja i ciklusi u: Helsingforsu (Finska) „Okultne osnove Bhagavad Gite”, Berlinu „Misterije istoka i hrišæanstva”.

1914 U martu umire pesnik Kristijan Morgenštern. Izlazi knjiga „Zagonetke filosofije”, kao istorijski pregled filosofskih pravaca. Na svetu noæ 24. decembra venèavaju se Marija fon Sivers i Rudolf Štajner.

1915 Radovi na graðevini u Dornahu se nastavljaju. Ciklusi predavanja: „Sudbine èoveka i sudbine naroda” (Berlin), „Putevi duhovnog saznanja i obnova umetnièkog pogleda na svet” (Dornah).

1916 Alexander fon Bernus osniva èasopis za duhovnu nauku i umetnost: „Carstvo”. Pored pesnika kao što su Rilke, Dojbler i Lasker-Šuler, pojavljuje se i Štajner. Predavanja i putovanja u: Bern „Duhovno ujedinjenje èoveèanstva kroz Hristov impuls”, Berlin „Biæe sveta i Jastvo”, Dornah „Istorijska posmatranja”.

1917 Štajner zapoèinje u Dornahu rad na 9 metara visokoj skulpturi od brestovog drveta koju naziva „Reprezentant èoveèanstva”. Razvija ideju o troèlanstvu socijalnog organizma. U knjizi „O zagonetkama duše” daje osnovni prikaz troèlanosti èovekovog organizma. Predavanja u Berlinu, Minhenu i Dornahu.

177

1918 Kraj prvog svetskog rata. Izlazi „Geteova duhovnost u njenoj objavi kroz Fausta i kroz bajku o zmiji i Ljiljani”. Štajner govori u Berlinu („Veèno u èovekovoj duši”), Cirihu („Dopuna današnje nauke kroz Antroposofiju”) i Dornahu („Osnovni socijalni zahtev našeg vremena”).

1919 U mnogim gradovima Štajner dr�i predavanja o troèlanosti socijalnog organizma. Osnovna ideja pokreta za troèlanstvo je u tome, da socijalni �ivot èoveèanstva mo�e postati zdrav, ako ga ljudi svesno rašèlane. Po Štajneru potrebno je rašèlaniti društvo na dr�avu, privredu i duhovni �ivot. Time je dat nov realistièan sadr�aj starim idealima francuske revolucije: Sloboda u duhovnoj oblasti, Jednakost u pravima i Bratstvo u privredi. Izlazi knjiga „Jezgro socijalnog pitanja u �ivotnim potrebama sadašnjosti i buduænosti”. U julu izlazi po prvi put èasopis „Troèlanost socijalnog organizma”. Septembra se otvara prva „Waldorf” škola u Štutgartu. U Cirihu se izvodi prva predstava Euritmije. Nastavljaju se ciklusi predavanja „Misija arhanðela Mihaila”, zatim „Duhovno-nauèna obrada socijalnih i pedagoških pitanja”.

1920 Kursevi u Štutgartu i Dornahu: „Uèenje o svetlosti i uèenje o toploti”, „Duhovno-nauèna posmatranja govora”. Odr�ava za 35 lekara niz predavanja na temu: „Duhovna nauka i medicina”. Osnivaju se klinièko-terapeutski instituti u Arleshajmu (Švajcarska) i Štutgartu (Nemaèka). Ponovo brojna putovanja sa predavanjima u Štutgartu, Berlinu, Bazelu.

1921 Prvi meðunarodni kongres antroposofskog pokreta odr�ava se u Štutgartu. Tema je: „Antroposofija - njeni saznajni koreni i �ivotni plodovi”. Na Štajnerov šezdeseti roðendan izlazi prvi broj èasopisa „Tri” u Štutgartu. U Dornahu je osnovan nedeljni èasopis „Geteanum”. U Arleshajmu i Štutgartu pod voðstvom Dr Ite Wegman poèinju sa radom klinièko-terapeutski instituti. U Štutgartu se odr�avaju dva kursa za teologe.

1922 Predavanja i kursevi. U Beèu se odr�ava drugi meðunarodni kongres antroposofskog pokreta. Tema je: „Suprotnosti istoka i zapada”. U Dornahu Štajner dr�i kurs o nacionalnoj ekonomiji. Osniva se „Christengemeinschaft” zajednica hrišæana. Predavanja za radnike na izgradnji Geteanuma. Putovanje u Veliku Britaniju i 12 predavanja u Oxfordu „Duhovno-duševne snage umetnosti vaspitanja”.

178

Prva škola Euritmije osniva se u Štutgartu pod voðstvom Marije Štajner. U novogodišnjoj noæi 1922/23 izgoreo je Geteanum u po�aru.

1923 Na Bo�iæ se osniva opšte antroposofsko društvo sa sedištem u Dornahu. Štajner pokreæe osnivanje „Slobodna visoka škola za duhovnu nauku” na Geteanumu. „Filosofsko-antroposofska izdavaèka kuæa” koju je 1908. god. osnovala Marija Štajner za izdavanje Štajnerovih dela premešta se iz Berlina u Dornah. Na zahtev mnogih saradnika Štajner poèinje u èasopisu „Geteanum” da objavljuje autobiografske èlanke pod naslovom „Moj �ivotni put”. Predavaèka delatnost se nastavlja: Prag, Kristijanija, Štutgart...

1924 U februaru zapoèinju predavanja o karmi. Odr�avaju se u mnogim gradovima, meðu njima su Dornah, Breslau, London, Pariz i Prag. Ciklus obuhvata ukupno 81 predavanje. U Dornahu se odr�ava i Ton-Euritmijski kurs u osam predavanja „Euritmija kao vidljivo pevanje”. 4 meseca kasnije (u junu) novi kurs: „Euritmija kao vidljivi govor”. Štajner završava novi model Geteanuma. U Štutgartu govori pred skoro 2.000 slušalaca „Metodika obuèavanja i �ivotni uslovi vaspitanja”. U Kobervicu (Šlezija) daje poljoprivredni kurs iz kojeg proizlaze osnove bio-dinamièke poljoprivrede. U julu kurs za lekare i pedagoge iz zdravstvene pedagogije. U avgustu poslednje Štajnerovo putovanje u inostranstvo, Engleska. U mestu Torki odr�ava se letnji kurs engleskog antroposofskog društva. U septembru: kurs „Oblikovanje govora i dramska umetnost”. 28. septembra Rudolf Štajner odr�ava svoje poslednje predavanje u Dornahu. Poèetak bolesti.

1925 U Dornahu zapoèinje izgradnja drugog Geteanuma prema Štajnerovom modelu. 30. marta umro je Rudolf Štajner u Dornahu. Izlazi knjiga „Osnove za proširenje umetnosti leèenja prema duhovno- nauènim saznanjima”, koju je Štajner napisao zajedno sa Dr Itom Wegman.

179

IZDANJE CELOKUPNIH DELARUDOLFA ŠTAJNERA

PREGLED

Knjige su sistematizovane prema redosledu koji imaju u izdanju celokupnih dela — ICD-(Gesamtausgabe - GA) izdavaèke kuæe Rudolf Štajner iz Dornaha (Švajcarska). Uz rednu numeraciju ICD - br. i naslov knjige, data je i godina njenog nastanka.

A) SPISI

I. Dela

ICD - br.

1 Geteovi prirodno-nauèni spisi 1884 - 1897

2 Osnovi teorije saznanja Geteovog pogleda na svet sa naroèitim osvrtom na Šilera 1886

3 Istina i nauka 1892

4 Filosofija slobode 1894

5 Fridrih Nièe, borac protiv svoga vremena 1895 6 Geteov pogled na svet 1897

7 Mistika u raðanju duhovnog �ivota novog doba i njen odnos prema

181

modernom pogledu na svet 1901

8 Hrišæanstvo kao mistièka èinjenica i misterije starog veka 1902

9 Teosofija 1904 10 Kako se posti�u saznanja viših svetova? 1904 - 1905

11 Iz Akaša - hronike 1904 - 1908

12 Stepeni višeg saznanja 1905 - 1908

13 Tajna nauka u skici 1910

14 Èetiri misterijske drame Dveri posveæenja. Ispit duše. Èuvar praga. Probuðenje duše. 1910 - 1913

15 Duhovno voðstvo èoveka i èoveèanstva 1911

16 Jedan put za samosaznanje èoveka 1912

17 Prag duhovnog sveta 1913

18 Zagonetke filosofije 1914

19 (Misli iz vremena rata) sadr�ano u ICD - br. 24

20 O zagonetki èoveka 1916

21 O zagonetkama duše 1917

22 Geteova duhovnost u njenoj objavi kroz Fausta i kroz bajku

182

“O zmiji i Ljiljani” 1918

23 Jezgro socijalnog pitanja u �ivotnim potrebama sadašnjosti i buduænosti 1919

24 Èlanci o troèlanosti socijalnog organizma i o situaciji vremena 1915 - 1921

25 Kosmologija, religija i filosofija 1922 26 Antroposofske vodilje 1924 - 1925

27 Osnove za proširenje umetnosti leèenja prema duhovno-nauènim saznanjima Dr Rudolf Štajner i Dr Ita Wegman 1925

28 Moj �ivotni put 1923 - 25

II. Sabrani èlanci

29 Sabrani èlanci za dramaturgiju 1889 - 1900

30 Metodske osnove Antroposofije 1884 - 1901

31 Sabrani èlanci za kulturu i istoriju 1887 - 1901

32 Sabrani èlanci za knji�evnost 1884 - 1902

33 Biografije i biografske skice 1894 - 1905

34 Lucifer - Gnozis 1903 - 1908

35 Filosofija i Antroposofija 1904 - 1918

36 Misao Geteanuma usred krize kulture sadašnjice

183

1921 - 1925

III. Objavljivanja iz nasleða

38 Pisma 1881 - 1890, Tom I

39 Pisma 1890 - 1925, Tom II

40 Istinite izreke 1900 - 1925

43 Stare narodne bo�iæne igre 1915 - 1925

44 Nacrti, fragmenti i paralipomena za èetiri misterijske drame 1910 - 1913 45 Antroposofija 1910

B) PREDAVANJA

I. Otvorena predavanja

51 O filosofiji, istoriji i knji�evnosti (34 predavanja u Berlinu) 1901 - 1905

52 Spiritualno uèenje o duši i posmatranje sveta (18 predavanja u Berlinu) 1903 - 1904

53 Poreklo i cilj èoveka Osnovni pojmovi duhovne nauke (23 predavanja u Berlinu) 1904 - 1905

54 Zagonetke sveta i Antroposofija (22 predavanja u Berlinu) 1905 - 1906

55 Saznanje nadèulnog u našem vremenu i njegov znaèaj za današnji �ivot (13 predavanja u Berlinu i Kelnu) 1906 - 1907

184

56 Saznanje duše i duha (15 predavanja u Berlinu i Minhenu) 1907 - 1908

57 Gde i kako se nalazi duh? (18 predavanja u Berlinu) 1908 - 1909

58 Metamorfoze duševnog �ivota - Staze do�ivljajâ duše prvi deo (9 predavanja u Berlinu i Minhenu) 1909

59 Metamorfoze duševnog �ivota - Staze do�ivljajâ duše drugi deo (9 predavanja u Berlinu) 1910

60 Odgovori duhovne nauke na velika pitanja postojanja (15 predavanja u Berlinu) 1910 - 1911

61 Ljudska istorija u svetlosti duhovnog istra�ivanja (16 predavanja u Berlinu) 1911 - 1912

62 Rezultati duhovnog istra�ivanja (14 predavanja u Berlinu) 1912 - 1913

63 Duhovna nauka kao �ivotno dobro (12 predavanja u Berlinu) 1913 - 1914

64 Iz sudbonosnog vremena (14 predavanja u Berlinu, Nirnbergu i Minhenu) 1914 - 1915

65 Iz Srednje-evropskog duhovnog �ivota (15 predavanja u Berlinu) 1915 - 1916

66 Duh i materija, �ivot i smrt (7 predavanja u Berlinu) 1917

185

67 Veèno u èovekovoj duši. Besmrtnost i sloboda (10 predavanja u Berlinu) 1918

72 Sloboda - besmrtnost - socijalni �ivot (10 predavanja u Bazelu i Bernu) 1917 - 1918 73 Dopuna današnje nauke kroz Antroposofiju (8 predavanja u Cirihu) 1917 - 1918

74 Filosofija Tome Akvinskog (3 predavanja u Dornahu) 1920

76 Oploðujuæe dejstvo Antroposofije na struène nauke (7 predavanja u Dornahu) 1921

77a Zadatak Antroposofije prema nauci i �ivotu (predavanja i govori, Darmštat) 1921

77b Umetnost i Antroposofija (predavanja i govori, Dornah) 1921

78 Antroposofija, njeni saznajni koreni i �ivotni plodovi (8 predavanja u Štutgartu) 1921

79 Stvarnost viših svetova [8 predavanja u Kristijaniji (Oslo)] 1921

81 Impulsi obnove kulture i nauke (7 predavanja u Dornahu) 1922

82 Ovim èovek postaje ceo èovek (6 predavanja u Den Hagu) 1922

186

83 Suprotnosti istoka i zapada (10 predavanja u Beèu) 1922

84 Šta je hteo Geteanum i šta æe Antroposofija? (11 predavanja - Bazel, Dornah, Prag, Beè, Pariz) 1923 - 1924

II. Predavanja ispred èlanova antroposofskog društva

93 Legenda hrama i zlatna legenda (20 predavanja u Berlinu) 1904 - 1906

93a Osnovni elementi ezoterije (31 predavanje u Berlinu) 1905

94 Kosmogonija (43 predavanja u raznim gradovima) 1906

95 Pred vratima teosofije (14 predavanja u Štutgartu) 1906

96 Izvorni impulsi duhovne nauke (20 predavanja u Berlinu) 1906 - 1907

97 Hrišæanska misterija (31 predavanje u raznim gradovima) 1906 - 1907

98 Prirodna i duhovna biæa - njihovo dejstvo u našem vidljivom svetu (18 predavanja u raznim gradovima) 1907 - 1908

99 Teosofija Rozenkrojcera (14 predavanja u Minhenu) 1907

100 Razvoj èoveèanstva i saznanje Hrista (22 predavanja u Kaselu i Bazelu) 1907

187

101 Mitovi i sage. Okultni znaci i simboli (16 predavanja u Berlinu, Štutgartu i Kelnu) 1907

102 Unutrašnje dejstvo duhovnih biæa na èoveka (13 predavanja u Berlinu) 1908

103 Jovanovo Evanðelje (12 predavanja u Hamburgu) 1908

104 Jovanova Apokalipsa (13 predavanja u Nirnbergu) 1908

104a Iz zapisa u slikama Jovanove Apokalipse [crte�i slušalaca sa 4 predavanja u Minhenu i 12 predavanja u Kristijaniji (Oslo)] 1907 - 1909

105 Svet, Zemlja i èovek (11 predavanja u Štutgartu) 1908

106 Egipatski mitovi i misterije (12 predavanja u Lajpcigu) 1908

107 Duhovno-nauèno poznavanje èoveka (19 predavanja u Berlinu) 1908 - 1909

108 Odgovor na svetska i �ivotna pitanja kroz Antroposofiju (21 predavanje u raznim gradovima) 1908 - 1909

109 Princip spiritualne ekonomije u vezi sa pitanjem ponovnog utelovljenja (23 predavanja u raznim gradovima, od toga 10 u Budimpešti) 1909

110 Duhovne hijerarhije i njihovo ogledanje u fizièkom svetu (10 predavanja u Dizeldorfu) 1909

188

112 Jovanovo Evanðelje u odnosu prema tri ostala Evanðelja, naroèito prema Lukinom Evanðelju (14 predavanja u Kaselu) 1909

113 Istok u svetlosti zapada (9 predavanja u Minhenu) 1909

114 Lukino Evanðelje (10 predavanja u Bazelu) 1909

115 Antroposofija, psihosofija, pneumatosofija (12 predavanja u Berlinu) 1909 - 1911

116 Hristov impuls i razvoj Ja - svesti (7 predavanja u Berlinu) 1909 - 1910

117 Dublje tajne postanka èoveèanstva u svetlosti Evanðelja (12 predavanja u raznim gradovima) 1909

118 Dogaðaj Hristove pojave u etarskom svetu (16 predavanja u raznim gradovima) 1910

119 Makrokosmos i mikrokosmos (11 predavanja u Beèu) 1910

120 Objave karme (11 predavanja u Hamburgu) 1910

121 Misija pojedinih duša naroda u vezi sa germansko-nordijskom mitologijom [11 predavanja u Kristijaniji (Oslo)] 1910

122 Tajne biblijskog stvaranja sveta (11 predavanja u Minhenu) 1910

123 Matejevo Evanðelje

189

(12 predavanja u Bernu) 1910

124 Putovanje u oblast Markovog Evanðelja (13 predavanja u Berlinu, Minhenu, Hanoveru i Koblencu) 1910 - 1911

125 Putevi i ciljevi duhovnog èoveka (14 predavanja u raznim gradovima) 1910

126 Okultna istorija (6 predavanja u Štutgartu) 1910 - 1911

127 Misija nove duhovne objave (16 predavanja u raznim gradovima) 1911

128 Okultna fiziologija (9 predavanja u Pragu) 1911

129 Svetska èuda, duševni ispiti i duhovne objave (11 predavanja u Minhenu) 1911

130 Ezoterno hrišæanstvo i duhovno voðstvo èoveèanstva (23 predavanja u raznim gradovima) 1911 - 1912

131 Od Isusa do Hrista (11 predavanja u Karlsrueu) 1911

132 Evolucija sa stanovišta istinitosti (5 predavanja u Berlinu) 1911

133 Zemaljski i kosmièki èovek (9 predavanja u Berlinu) 1911 - 1912

134 Svet èula i svet duha

190

(6 predavanja u Hanoveru) 1911 - 1912 135 Ponovno utelovljavanje i karma (5 predavanja u Berlinu i Štutgartu) 1912

136 Duhovna biæa u nebeskim telima i prirodnim carstvima (11 predavanja u Helsingforsu) 1912 137 Èovek u svetlosti okultizma, teosofije i filosofije [10 predavanja u Kristijaniji (Oslo)] 1912

138 O inicijaciji. O veènosti i trenutku. O duhovnoj svetlosti i �ivotnoj tami (8 predavanja u Minhenu) 1912

139 Markovo Evanðelje (10 predavanja u Bazelu) 1912

140 Okultna istra�ivanja o �ivotu izmeðu smrti i novog roðenja (20 predavanja u raznim gradovima) 1912 - 1913

141 �ivot izmeðu smrti i novog roðenja u odnosu prema kosmièkim èinjenicama (10 predavanja u Berlinu) 1912 - 1913

142 Bhagavad Gita i Pavlove poslanice (5 predavanja u Kelnu) 1912 - 1913

143 Iskustva nadèulnog. Tri puta duše ka Hristu (14 predavanja u raznim gradovima) 1912

144 Misterije istoka i hrišæanstva (4 predavanja u Berlinu) 1913

145 Koju va�nost ima okultni razvoj èoveka za njegove omotaèe - fizièko telo, etarsko telo, astralno telo - i za njegovo Sopstvo? (10 predavanja u Den Hagu) 1913

191

146 Okultne osnove Bhagavad Gite (9 predavanja u Helsingforsu) 1913

147 Tajne praga (8 predavanja u Minhenu) 1913

148 Iz Akaša - istra�ivanja. Peto Evanðelje (18 predavanja u raznim gradovima) 1913 - 1914

149 Hrist i duhovni svet. O traganju za svetim Gralom (6 predavanja u Lajpcigu) 1913 - 1914

150 Svet duha i njegovo uviranje u fizièko postojanje (10 predavanja u raznim gradovima) 1913

151 Ljudska i kosmièka misao (4 predavanja u Berlinu) 1914

152 Pred stepeni za Misteriju na Golgoti (10 predavanja u raznim gradovima) 1913 - 1914

153 Unutrašnje biæe èoveka i �ivot izmeðu smrti i novog roðenja (8 predavanja u Beèu) 1914

154 Kako se stièe razumevanje za duhovni svet? (7 predavanja u raznim gradovima) 1914

155 Hrist i ljudska duša (10 predavanja u Kopenhagenu i Norkepingu) 1912 - 1914

156 Okultno èitanje i okultno slušanje (11 predavanja u Dornahu i Bazelu) 1914

157 Sudbine èoveka i sudbine naroda

192

(14 predavanja u Berlinu) 1914 - 1915

157a Obrazovanje sudbine i �ivot posle smrti (7 predavanja u Berlinu) 1915

158 Povezanost èoveka sa elementarnim svetom (7 predavanja u raznim gradovima) 1912 - 1914

159 Tajna smrti (15 predavanja u raznim gradovima) 1915

161 Putevi duhovnog saznanja i obnova umetnièkog pogleda na svet (13 predavanja u Dornahu) 1915

162 Pitanja umetnosti i �ivota u svetlosti duhovne nauke (13 predavanja u Dornahu) 1915

163 Sluèaj, neophodnost i predviðanje (8 predavanja u Dornahu) 1915

164 Vrednost mišljenja za jedno za èoveka zadovoljavajuæe saznanje (11 predavanja u Dornahu) 1915

165 Duhovno ujedinjenje èoveèanstva kroz Hristov impuls (13 predavanja u raznim gradovima) 1915 - 1916

166 Neophodnost i sloboda u svetskim dogaðajima i u ljudskim delima (5 predavanja u Berlinu) 1916

167 Sadašnje i prošlo u èovekovom duhu (12 predavanja u Berlinu) 1916

168 Veza izmeðu �ivih i mrtvih

193

(8 predavanja u raznim gradovima) 1916

169 Biæe sveta i Jastvo (7 predavanja u Berlinu) 1916

170 Zagonetka èoveka. Duhovne pozadine ljudske istorije (Kosmièka i ljudska istorija, Tom I. - 15 predavanja u Dornahu) 1916

171 Unutrašnji impulsi razvoja èoveèanstva. Gete i kriza devetnaestog veka (Kosmièka i ljudska istorija, Tom II. - 16 predavanja u Dornahu) 1916

172 Karma èovekovog poziva u odnosu na Geteov �ivot (Kosmièka i ljudska istorija, Tom III. - 10 predavanja u Dornahu) 1916

173 Vremensko-istorijska posmatranja. Karma neistinitosti - prvi deo (Kosmièka i ljudska istorija, Tom IV. - 13 predavanja u Dornahu i Bazelu) 1916

174 Vremensko-istorijska posmatranja. Karma neistinitosti - drugi deo (Kosmièka i ljudska istorija, Tom V. - 12 predavanja u Dornahu) 1917

174a Srednja Evropa izmeðu istoka i zapada (Kosmièka i ljudska istorija, Tom VI. - 12 predavanja u Minhenu) 1914 - 1918

174b Duhovne pozadine prvog svetskog rata (Kosmièka i ljudska istorija, Tom VII. - 16 predavanja u Štutgartu) 1914 - 1921

175 Graðevno kamenje za saznanje Misterije na Golgoti (17 predavanja u Berlinu) 1917

176 Istine razvoja èoveka i èoveèanstva. Karma materijalizma (17 predavanja u Berlinu) 1917

194

177 Spiritualne pozadine spoljašnjeg sveta. Pad duhova mraka (Duhovna biæa i njihova dejstva, Tom I. - 14 predavanja u Dornahu) 1917

178 Individualna duhovna biæa i njihovo dejstvo u èovekovoj duši (Duhovna biæa i njihova dejstva, Tom II. - 9 predavanja u S. Galenu, Cirihu i Dornahu) 1917 179 Istorijska neophodnost i sloboda. Sudbinski uticaji iz sveta mrtvih (Duhovna biæa i njihova dejstva, Tom III. - 8 predavanja u Dornahu) 1917

180 Misterijske istine i bo�iæni impulsi. Stari mitovi i njihovo znaèenje (Duhovna biæa i njihova dejstva, Tom IV. - 16 predavanja u Bazelu i Dornahu) 1917 - 1918

181 Zemaljsko umiranje i svetski �ivot. Antroposofski �ivotni darovi. Neophodnost svesti za sadašnjost i buduænost (21 predavanje u Berlinu) 1918 182 Smrt kao �ivotna promena (7 predavanja u raznim gradovima) 1917 - 1918

183 Nauka o postanku èoveka (9 predavanja u Dornahu) 1918

184 Polarnost trajnosti i razvoja u èovekovom �ivotu (15 predavanja u Dornahu) 1918

185 Istorijska simptomatologija (9 predavanja u Dornahu) 1918

185a Razvojno-istorijske osnove za formiranje socijalnog mišljenja (8 predavanja u Dornahu) 1918

186 Osnovni socijalni zahtev našeg vremena.

195

U promenjenom stanju vremena (12 predavanja u Dornahu i Bernu) 1918

187 Kako èoveèanstvo mo�e ponovo naæi Hrista? Trostruka senka �ivota našeg vremena i nova Hristova svetlost (8 predavanja u Bazelu i Dornahu) 1918 - 1919

188 Geteanizam, preobra�ajni impuls i misao vaskrsenja (12 predavanja u Dornahu) 1919

189 Socijalno pitanje kao pitanje svesti (Duhovne pozadine socijalnog pitanja, Tom I. - 8 predavanja u Dornahu) 1919

190 Impulsi prošlosti i buduænosti u socijalnim dogaðanjima (Duhovne pozadine socijalnog pitanja, Tom II. - 12 predavanja u Dornahu) 1919

191 Socijalno razumevanje iz duhovno-nauènog saznanja (Duhovne pozadine socijalnog pitanja, Tom III. - 15 predavanja u Dornahu) 1919

192 Duhovno-nauèna obrada socijalnih i pedagoških pitanja (17 predavanja u Štutgartu) 1919

193 Unutrašnji aspekt socijalne zagonetke (10 predavanja u Cirihu, Bernu, Hajdenhajmu i Berlinu) 1919

194 Misija arhanðela Mihaila (12 predavanja u Dornahu) 1919

195 Svetski Silvester* i Novogodišnje misli (5 predavanja u Štutgartu) 1919 - 1920

196 Duhovne i socijalne promene u razvoju èoveèanstva (18 predavanja u Dornahu) 1920

197 Suprotnosti u razvoju èoveèanstva

196

* Silvester - veèe uoèi Nove godine (prim. prev.)

(11 predavanja u Štutgartu) 1920

198 Lekoviti èinioci za socijalni organizam (17 predavanja u Dornahu i Bernu) 1920

199 Duhovna nauka kao saznanje osnovnih impulsa socijalnog oblikovanja (17 predavanja u Dornahu i Berlinu) 1920

200 Nova duhovnost i do�ivljaj Hrista dvadesetog veka (7 predavanja u Dornahu) 1920

201 Slaganja izmeðu mikrokosmosa i makrokosmosa Èovek - jedan hijeroglif svemira (Èovek u njegovoj povezanosti sa kosmosom, Tom I. - 16 predavanja u Dornahu) 1920

202 Most izmeðu svetske duhovnosti i èovekovog fizièkog. Traganje za novom Izis, bo�anskom Sofijom (Èovek u njegovoj povezanosti sa kosmosom, Tom II. - 16 predavanja u Dornahu, Bernu i Bazelu) 1920

203 Odgovornost èoveka za razvoj sveta kroz njegovu duhovnu povezanost sa planetom Zemljom i sa zvezdama (Èovek u njegovoj povezanosti sa kosmosom, Tom III. - 18 predavanja u Štutgartu, Dornahu i Den Hagu) 1921

204 Perspektive razvoja èoveèanstva Materijalistièki saznajni impuls i zadatak Antroposofije (Èovek u njegovoj povezanosti sa kosmosom, Tom IV. - 17 predavanja u Dornahu) 1921

205 Èovekovo postajanje, duša sveta i duh sveta - prvi deo: Èovek kao telesno-duševno biæe u njegovoj vezi sa svetom (Èovek u njegovoj povezanosti sa kosmosom, Tom V. - 13 predavanja u Štutgartu, Bernu i Dornahu) 1921

197

206 Èovekovo postajanje, duša sveta i duh sveta - drugi deo: Èovek kao duhovno biæe u istorijskom nastajanju (Èovek u njegovoj povezanosti sa kosmosom, Tom VI. - 11 predavanja u Dornahu) 1921

207 Antroposofija kao kosmosofija - prvi deo: Karakteristike èovekovog biæa u zemaljskom i kosmièkom podruèju (Èovek u njegovoj povezanosti sa kosmosom, Tom VII. - 11 predavanja u Dornahu) 1921

208 Antroposofija kao kosmosofija - drugi deo: Oblikovanje èoveka kao rezultat kosmièkih dejstava (Èovek u njegovoj povezanosti sa kosmosom, Tom VIII. - 11 predavanja u Dornahu) 1921

209 Nordijski i srednje-evropski duhovni impulsi Praznik pojave Hrista (Èovek u njegovoj povezanosti sa kosmosom, Tom IX. - 11 predavanja u raznim gradovima) 1921

210 Stare i nove metode posveæenja (14 predavanja u Dornahu, Manhajmu i Breslau) 1922 211 Misterija Sunca i misterija smrti i vaskrsenja Egzoterno i ezoterno hrišæanstvo (12 predavanja u raznim gradovima) 1922

212 Èovekov duševni �ivot i duhovne te�nje u vezi sa razvojem Sveta i Zemlje (9 predavanja u Dornahu) 1922

213 Pitanja èoveka i odgovori Sveta (13 predavanja u Dornahu) 1922

214 Tajna Triniteta (11 predavanja u Dornahu, Oxfordu i Londonu)

198

1922 215 Filosofija, kosmologija i religija u Antroposofiji „francuski kurs” (10 predavanja u Dornahu) 1922

216 Osnovni impulsi svetsko-istorijskog postajanja èoveèanstva (8 predavanja u Dornahu) 1922

217 Duhovne dejstvujuæe snage u zajednièkom �ivotu stare i mlade generacije (13 predavanja u Štutgartu) 1922

217a Saznanje - zadatak omladine 1920 - 1924

218 Duhovne povezanosti u oblikovanju èovekovog organizma (16 predavanja u raznim gradovima) 1922

219 Odnos zvezdanog sveta prema èoveku i èoveka prema zvezdanom svetu (12 predavanja u Dornahu) 1922

220 �ivo saznavanje prirode. Intelektualni pad u greh i spiritualno podizanje (12 predavanja u Dornahu) 1923

221 Zemaljsko znanje i nebesko saznanje (9 predavanja u Dornahu) 1923

222 Impulsiranje svetsko-istorijskih dogaðanja kroz duhovne moæi (7 predavanja u Dornahu) 1923

223 Godišnji tok kao proces disanja Zemlje i èetiri velika praznika. Antroposofija i ljudska narav (9 predavanja u Dornahu i Beèu) 1923

224 Ljudska duša u njenoj povezanosti sa bo�ansko-duhovnim

199

individualnostima. Pounutarnjenje godišnjih praznika (11 predavanja u raznim gradovima) 1923

225 Tri perspektive Antroposofije (12 predavanja u Dornahu) 1923

226 Èovekovo biæe, èovekova sudbina i razvoj sveta [7 predavanja u Kristijaniji (Oslo)] 1923

227 Saznanje inicijacije (13 predavanja u Penmenmoru) 1923

228 Nauka inicijacije i saznanje zvezda (8 predavanja u raznim gradovima) 1923

229 Sado�ivljaj toka godine u èetiri kosmièke imaginacije (6 predavanja u Dornahu i Štutgartu) 1923

230 Èovek kao sazvuk stvaralaèke, delotvorne i oblikujuæe svetske Reèi (12 predavanja u Dornahu) 1923 231 Nadèulni èovek, shvaæen antroposofski (7 predavanja u Den Hagu) 1923

232 Oblikovanja misterija (14 predavanja u Dornahu) 1923

233 Svetska istorija u antroposofskom osvetljenju i kao osnova za saznanje èovekovog duha (9 predavanja u Dornahu) 1923 233a Misterijska mesta srednjeg veka (10 predavanja u Dornahu) 1924

234 Antroposofija. Rezime posle dvadeset jedne godine (9 predavanja u Dornahu)

200

1924

235 Ezoterna posmatranja karmièkih povezanosti Tom I (12 predavanja u Dornahu) 1924

236 Ezoterna posmatranja karmièkih povezanosti Tom II (17 predavanja u Dornahu) 1924

237 Ezoterna posmatranja karmièkih povezanosti Tom III: Karmièke povezanosti antroposofskog pokreta (11 predavanja u Dornahu) 1924

238 Ezoterna posmatranja karmièkih povezanosti Tom IV: duhovni �ivot sadašnjice u povezanosti sa antroposofskim pokretom (10 predavanja i 1 govor u Dornahu) 1924

239 Ezoterna posmatranja karmièkih povezanosti Tom V (16 predavanja u Pragu, Parizu i Breslau) 1924

240 Ezoterna posmatranja karmièkih povezanosti Tom VI (15 predavanja u raznim gradovima) 1924

243 Svest posveæenih (11 predavanja u Torkiu) 1924

245 Uputstva za ezoterno školovanje 1903 - 1913

Spisi i predavanja o istoriji antroposofskog pokreta i antroposofskog društva

201

253 Problem zajednièkog �ivota u antroposofskom društvu. O krizi u Dornahu od 1915. godine (7 predavanja u Dornahu) 1915

254 Okultni pokret u devetnaestom veku i njegov odnos prema svetskoj kulturi (13 predavanja u Dornahu) 1915

257 Antroposofsko formiranje zajednice (10 predavanje u Štutgartu i Dornahu) 1923

258 Istorija i uslovi antroposofskog pokreta u odnosu prema antroposofskom društvu (8 predavanja u Dornahu) 1923

259 Sudbinska godina 1923 u istoriji antroposofskog društva (govori - skupovi - dokumenti, januar - decembar 1923)

260 Bo�iæno zasedanje sa osnivanjem Opšteg antroposofskog društva 1923/24 Dornah

260a Konstitucija Opšteg antroposofskog društva i Slobodne visoke škole za duhovnu nauku. Ponovna izgradnja Geteanuma 1924 - 1925

261 Naši mrtvi (govori, seæanja i meditativne izreke 1906 - 1924, sa dva predavanja u Kaselu 1914)

262 Rudolf Štajner/Marija Štajner - fon Sivers: Prepiska i dokumenti 1901 - 1925

263/1 Rudolf Štajner/Edit Merion: Prepiska (Pisma - izreke - skice, 1912 - 1924)

264 O istoriji i iz sadr�aja prvog odeljka ezoterne škole 1904 - 1914 (pisma, dokumenti i predavanja)

265 O istoriji i iz sadr�aja saznajno-kultnog odeljka ezoterne škole 1904 - 1914 (pisma, dokumenti i predavanja 1906 - 1914 i saznajno-kultni rad 1921 - 1924)

266 Iz sadr�aja ezoternih èasova

202

266/1 Tom I: 1904 - 1909 266/2 Tom II: 1910 - 1912 266/3 Tom III: 1913 - 1914

267 Duševne ve�be - Tom I (Ve�be sa reè - i simbol - meditacijama za metodièan razvoj viših saznajnih snaga, 1904 - 1924)

268 Duševne ve�be - Tom II (Mantrièke izreke)

269 Ritualni tekstovi za sveèanosti slobodne hrišæanske religijske nastave 1919

270 Ezoterna obuka za prvu klasu Slobodne visoke škole I - IV za duhovnu nauku na Geteanumu 1924 (19 èasova i 7 ponovljenih èasova odr�anih u Dornahu 1924, kao i 4 pojedinaèna èasa odr�ana u Pragu, Bernu i Londonu 1924)

III. Predavanja i kursevi iz pojedinih oblasti �ivota

Predavanja o Umetnosti

271 Umetnost i saznanje umetnosti (9 predavanja u raznim gradovima) 1888 - 1921

272 Duhovno-nauèna tumaèenja Geteovog „Faust”-a (Tom I - 15 predavanja u raznim gradovima) 1910 - 1916

273 Duhovno-nauèna tumaèenja Geteovog „Faust”-a (Tom II - 12 predavanja u Dornahu i jedno predavanje u Pragu) 1916 - 1919

274 Govori o starim narodnim bo�iænim igrama (18 govora uz izvoðenje bo�iænih igara u Dornahu) 1915 - 1924

203

275 Umetnost u svetlosti misterijske mudrosti (8 predavanja u Dornahu) 1914 - 1915

276 Umetnièko u svojoj svetskoj misiji [8 predavanja u Kristijaniji (Oslo) i Dornahu] 1923

Predavanja o Euritmiji

277 Euritmija. Objava duše koja govori (Govori uz izvoðenje euritmijskih predstava, 1918 - 1924)

277a Nastajanje i razvoj Euritmije 1908 - 1924

278 Euritmija kao vidljivo pevanje (8 predavanja u Dornahu) 1924

279 Euritmija kao vidljivi govor (17 predavanja u Dornahu i Penmenmoru) 1922 - 1924

Predavanja o Oblikovanju govora

280 Rudolf Štajner/Marija Štajner - fon Sivers: Metodika i biæe Oblikovanja govora 1919 - 1924

281 Rudolf Štajner/Marija Štajner - fon Sivers: Umetnost recitovanja i deklamovanja (14 predavanja i govora u raznim gradovima) 1912 - 1923

282 Rudolf Štajner/Marija Štajner - fon Sivers: Oblikovanje govora i dramska umetnost (19 predavanja u Dornahu) 1921 - 1924

Predavanja o Muzici

283 Biæe muzikalnog i do�ivljaj tona u èoveku (8 predavanja u raznim gradovima)

204

1906 - 1923

Predavanja o Oblikotvornim umetnostima i arhitekturi

284 Slike okultnih peèata i stubova (14 predavanja u raznim gradovima) 1907 - 1923

286 Putevi ka novom stilu gradnje (8 predavanja u Berlinu i Dornahu) 1911 - 1924

287 Graðevina u Dornahu kao znamen istorijskog postanka i umetnièki- preobra�avajuæeg impulsa (5 predavanja u Dornahu) 1914

289 Graðevna misao Geteanuma Tom I: tekst 1920 - 1921

290 Graðevna misao Geteanuma Tom II: slike 1920 - 1921

291 O biæu boja (12 predavanja u Dornahu) 1914 - 1924

291a Saznanje boja 1894 - 1925

Predavanja o Istoriji umetnosti

292 Istorija umetnosti kao odraz unutrašnjih duhovnih impulsa Tom I: tekst Tom II: slike 1916 - 1917

Predavanja o Vaspitanju

293 Opšte poznavanje èoveka kao osnova pedagogije (I) (14 predavanja u Štutgartu) 1919

294 Umetnost vaspitanja. Metodsko-didaktièki (II)

205

(14 predavanja u Štutgartu) 1919

295 Umetnost vaspitanja. Savetovanja o seminarima i predavanja o nastavnom planu (III) (15 savetovanja i 3 predavanja u Štutgartu) 1919

296 Vaspitanje kao socijalno pitanje (6 predavanja u Dornahu) 1919

297 Ideja i praksa Waldorfske škole (10 predavanja u raznim gradovima) 1919 - 1920

297a Vaspitanje za �ivot (5 predavanja u raznim gradovima) 1921 - 1924

298 Rudolf Štajner u Waldorfskoj školi (predavanja i govori za decu, roditelje i uèitelje Waldorfske škole u Štutgartu) 1919 - 1924

299 Duhovno-nauèna posmatranja govora (6 predavanja u Štutgartu) 1919 - 1920

300 Sastanci sa uèiteljima slobodne Waldorfske škole 1919 - 1924 a - c Tom I, Tom II, Tom III

301 Obnavljanje pedagoško-didaktièke umetnosti kroz duhovnu nauku (14 predavanja u Bazelu) 1920

302 Saznanje èoveka i oblikovanje nastave (8 predavanja u Štutgartu) 1921

302a Vaspitanje i nastava iz saznanja èoveka (9 predavanja u Štutgartu) 1920 - 1923

303 Zdrav razvoj èovekovog biæa

206

(16 predavanja u Dornahu) 1921 - 1922

304 Vaspitne i nastavne metode na antroposofskoj osnovi (9 predavanja u raznim gradovima) 1921 - 1922

304a Antroposofsko poznavanje èoveka i pedagogija (9 predavanja u raznim gradovima) 1923 - 1924 305 Osnovne duhovno-duševne snage umetnosti vaspitanja (12 predavanja u Oxfordu) 1922

306 Pedagoška praksa sa stanovišta duhovno-nauènog saznanja èoveka (8 predavanja u Dornahu) 1923

307 Sadašnji duhovni �ivot i vaspitanje [14 predavanja u Ilkleju (Jorkšir)] 1923

308 Metodika obuèavanja i �ivotni uslovi vaspitavanja (5 predavanja u Štutgartu) 1924 309 Antroposofska pedagogija i njene predpostavke (5 predavanja u Bernu) 1924 310 Pedagoška vrednost saznanja èoveka i kulturna vrednost pedagogije 10 predavanja u Arnhajmu (Holandija) 1924

311 Umetnost vaspitavanja iz shvatanja èovekove biti 7 predavanja u Torkiu (Engleska) 1924

Predavanja o Medicini

312 Duhovna-nauka i medicina (20 predavanja u Dornahu) 1920

207

313 Duhovno-nauèna stanovišta za terapiju (9 predavanja u Dornahu) 1921

314 Fiziološki-terapeutsko na temelju duhovne nauke. Terapija i higijena (12 predavanja u Dornahu i Štutgartu) 1920 - 1924

315 Zdravstvena Euritmija (8 predavanja u Dornahu i Štutgartu) 1921 - 1922 316 Meditativna posmatranja i uputstva za produbljenje umetnosti leèenja (13 predavanja u Dornahu) 1924

317 Zdravstveno-pedagoški kurs (12 predavanja u Dornahu) 1924 318 Zajednièko delovanje lekara i dušebri�nika (Kurs pastoralne medicine, 11 predavanja u Dornahu) 1924 319 Antroposofsko saznanje èoveka i medicina (11 predavanja u raznim gradovima) 1923 - 1924

Predavanja o Prirodnoj nauci

320 Duhovno-nauèni impulsi za razvoj fizike, I (prvi prirodno-nauèni kurs, 10 predavanja u Štutgartu) 1919 - 1921 321 Duhovno-nauèni impulsi za razvoj fizike, II (drugi prirodno-nauèni kurs, 14 predavanja u Štutgartu) 1920 322 Granice saznanja prirode i njihovo savladavanje (8 predavanja u Dornahu) 1920

323 Odnos razlièitih prirodno-nauènih oblasti prema astronomiji (treæi prirodno-nauèni kurs, 18 predavanja u Štutgartu) 1921

208

324 Posmatranje prirode, eksperiment, matematika i saznajni stepeni duhovnog istra�ivanja (8 predavanja u Štutgartu) 1921

324a Èetvrta dimenzija (8 predavanja u Berlinu) 1905 - 1908

325 Prirodna nauka i svetsko-istorijski razvoj èoveèanstva od starih vremena (6 predavanja u Dornahu i Štutgartu) 1921 326 Momenat nastanka prirodne nauke u svetskoj istoriji i njen dalji razvoj (9 predavanja u Dornahu) 1922 - 1923

Predavanja o Poljoprivredi

327 Duhovno-nauène osnove za napredovanje poljoprivrede (poljoprivredni kurs, 9 predavanja u Kobervicu i Dornahu) 1924

Predavanja o socijalnom �ivotu i o troèlanosti socijalnog organizma

328 Socijalno pitanje (6 predavanja u Cirihu) 1919

329 Osloboðenje èovekovog biæa kao temelj novog socijalnog oblikovanja (9 predavanja u Bazelu, Bernu i Winterturu) 1919

330 Novo oblikovanje socijalnog organizma (14 predavanja u Štutgartu) 1919

331 Saveti u preduzeæu i socijalizacija Štutgart, 1919

332a Socijalna buduænost (6 predavanja u Cirihu) 1919

333 Sloboda misli i socijalne snage (6 predavanja u Ulmu, Berlinu i Štutgartu) 1919

209

334 Od jedinstvene dr�ave do troèlanog socijalnog organizma (11 predavanja u raznim švajcarskim gradovima) 1920

338 Kako se deluje za impuls troèlanstva socijalnog organizma? (12 predavanja u Štutgartu) 1921

339 Antroposofija, socijalno troèlanstvo i govorna umetnost (6 predavanja u Dornahu) 1921

340 Nacionalno-ekonomski kurs, Tom I (14 predavanja u Dornahu) 1922 341 Nacionalno-ekonomski seminar, Tom II (6 savetovanja sa uèesnicima „Nacionalno-ekonomskog kursa”) 1922

Predavanja i kursevi o hrišæansko-religioznom delovanju

342 Predavanja i kursevi o hrišæansko-religioznom delovanju, I Antroposofske osnove za obnovljeno hrišæansko-religiozno delovanje (6 predavanja i 2 savetovanja u Štutgartu) 1921

343 Predavanja i kursevi o hrišæansko-religioznom delovanju, II Spiritualno saznavanje - religiozno oseæanje - kultno delanje (29 predavanja u Dornahu) 1921

344 Predavanja i kursevi o hrišæansko-religioznom delovanju, III Predavanja pri osnivanju zajednice hrišæana (19 predavanja u Dornahu) 1922

345 Predavanja i kursevi o hrišæansko-religioznom delovanju, IV O biæu dejstvujuæe Reèi (4 predavanja u Štutgartu) 1923

346 Predavanja i kursevi o hrišæansko-religioznom delovanju, V Apokalipsa i delovanje sveštenika (18 predavanja u Dornahu) 1924

210

Predavanja za radnike na Geteanumu

347 Saznanje èovekovog biæa prema telu, duši i duhu. O ranijim stanjima Zemlje (10 predavanja u Dornahu, Tom I) 1922

348 O zdravlju i bolesti Osnove duhovno-nauènog uèenja o èulima (18 predavanja u Dornahu, Tom II) 1923

349 O �ivotu èoveka i Zemlje O biæu hrišæanstva (13 predavanja u Dornahu, Tom III) 1923

350 Ritmovi u kosmosu i u èovekovom biæu Kako se dolazi do gledanja duhovnog sveta? (16 predavanja u Dornahu, Tom IV) 1923

351 Èovek i Svet. Dejstvo duha u prirodi. O biæu pèela (15 predavanja u Dornahu, Tom V) 1923

352 Priroda i èovek u duhovno-nauènom posmatranju (10 predavanja u Dornahu, Tom VI) 1924

353 Istorija èoveèanstva i pogledi na svet prosveæenih naroda (17 predavanja u Dornahu, Tom VII) 1924

354 Stvaranje sveta i èoveka Zemaljski �ivot i uticaj zvezda (14 predavanja u Dornahu, Tom VIII) 1924

Prevod sa nemaèkog: Siniša NikoliæIzvor: Katalog des Gesamtwerks-Rudolf Steiner Verlag.Dornach (CH), 1997/98

211

S L I K E

214

Rafael - Sikstinska madona (centralni deo)

Ticijan - Vaznesenje Bogorodièino

Gerard Wagner - Bo�iæni motiv

Gerard Wagner - Troèlani èovek

Gerard Wagner - Novi �ivot

Gerard Wagner - Parsifal

Gerard Wagner - Èudo smrti

Beppe Assenza - Meditacija II

Beppe Assenza - Argo

Beppe Assenza - Elementarni krug

Beppe Assenza - Majka i dete

Hilde Boos - Hamburger - Izlazak sunca na jezeru

Hilde Boos - Hamburger - Zalazak sunca na jezeru

Fiorenza Di Angelis - Opraštanje

Fiorenza Di Angelis - Gral

Fiorenza Di Angelis - Zodijak

N. Sombart - Uspenje

N. Sombart - Pieta

M. Vološina - Sveti Mihailo

Rudolf Štajner - Tkanje svetlosti

Rudolf Štajner - Tri kralja

Rudolf Štajner - Svetlost i tama (Lucifer i Ariman)

Rudolf Štajner - Meseèev jahaè

Rudolf Štajner - Prabiljka

Rudolf Štajner - Novi �ivot

Rudolf Štajner - Uskrs (tri krsta)