Ružno pače - kratak sadržaj

Prekrasno leto: u polju se pšenica zlati, zeleni se zob, seno je u stogovima, roda šetucka na svojim dugim crvenim nogama i klepeće egipatski.

Oko polja velike šume, u šumama duboka jezera, a po jezerima - od silnog drveća ne vidi se sve. Na osunčanom mestu usred polja nalazio se staro vlastelinsko utvrđenje, zaštićen, kao prstenom, dubokim opkopom punim vode. Izmedu vode i bedema izrazrastao je divovski čičak, toliko visok i bujan da bi u njemu dete moglo stajati a da se ne vidi. Usred tog gustiša čička skrila je patka svoje gnezdo i sedela na jajima. Sedela, sedila, pa se malo promeškoljila da sva ne utrne, pa opet sedela. Zamoran, dug, ozbiljan i dosadan posao. Napokon se patka, kojoj se činilo da sve to traje celu večnost, proveseli se: iz jaja se začulo kljuckanje, a potom iz njih pijuču čudeni pačići. Najpre se čudom čude prostranosti sveta u koji su upali: čak i krajnje skučeno skrovište čini im se neizmerno velikim kad ga uporede sa prostorom u jajetu.

Majka im objasni da to ipak nije ceo svet. Po njenim rečima, taj se svet prostire daleko sa druge strane vrta, čak do sveštenikove njive, ali ona tamo nikad nije bila. Propijukali su paperjasti kljunati klinci, sve jedan lepši od drugog, iz svakog jajeta osim iz jednog - najvećeg. Nailazi jedna stara i iskusna patka pa uverava mamu-patku da je to najveće jaje ćureće, i da je najbolje da ga ostavi. Jer s ćurićima samo muke, objasni ona i doda: Boje se vode, molim te! Ne možeš ih u vodu naterati! Ali, kako majke znaju katkad biti požrtvovne, tako i ova odluči ipak dogrejati i ovo svoje poslednje, najveće jaje. Kasnije se i iz velikog jajeta izvali mlado, ali veliko i ružno, a ne onako ljupko poput ostalih pačića.

Koliko je njeno razočarenje bilo kada se pojavilo veliko, nezgrapno pače, potpuno drugačije od ostalih. Oh, kako je ružno! uzdahnula je patka. Ipak, kao i svaka majka, ubrzo je zavolela svoje veliko, ružno pače, pa ga je vodila i hranila kao i ostalu decu. Međutim, to nije bilo dovoljno. Susedi su se svi redom smejali ružnom pačetu, rugali su mu se, zlostavljali ga i tukli, sve dok ga jednog dana, u odsustvu patke, nisu oterali od kuće.

Jadno, uplakano pače bežalo je sve dalje od nevaljalaca i od svog doma, gladovalo i skrivalo se. Nekako se ipak snalazilo, ali onda je počeo da pada gusti beli sneg. Uskoro je prekrio polja i šume, voda se zaledila, a hrane nigde. Promrzlo i gladno pače ugledalo je pred sobom nečiji dom.

Jedva je našlo snage da priđe vratima i zakuca. Srećom, domaćini su ga čuli i otvorili. Pred njim se ukazala topla soba, sa vatrom na ognjištu i hranom u kotliću.

Pusti to siroče, neka uđe! Reče domaćin svojoj ženi. Nahrani ga i utopli, vidiš da je sasvim promrzlo!

Deco, odnesite ga u postelju, reče gazdarica. Pokrijte ga i nahranite, možda će preživeti!

Deca poslušaše. Odnesoše klonulo i promrzlo pače, pokriše ga i čim je otvorilo oči, nahraniše ga toplom kašom.

Pače se brzo oporavilo i tu bi zauvek ostalo, ali ga gazdarica otera kad je shvatila da pače ne leže jaja i od njega nema koristi.Pođi dalje, reče,inače si ružno!

Do kraja zime jadno pače se nekako snalazilo. Dočekalo je da grane sunce i otopi se sneg.

A onda je, na plavoj vodenoj površini, ugledalo predivne bele ptice dugih vratova. "Šta bih dao da sam i ja takav, a ne ružan tako da me svi teraju"! uzdahnu.

U tom času prišla mu je divna labudica. Pače je od stida saglo glavu i ugledalo u vodi svoj lik: divnog belog labuda!

Tokom teške zime ružno pače beše poraslo i pretvorilo se u prekrasnu pticu. Okružiše ga mnoge, isto tako lepe ptice, a najlepša labudica zaklikta i dade mu znak da pođe za njom. Ponosni mladi labud glasno kliknu i snažno zapliva.Njegovim patnjama beše došao kraj.

Ružno pače pisac: Hans Christian Andersen

Vrsta dela: bajka

Mesto radnje: pokraj starog vlastelinskog imanja.

Tema: dolazak na svet malog labuda kojeg zovu ružno pače

Pouka: teško je biti drugačiji sam slab i prezren u svetu bez razumevanja i različitosti.

Vreme radnje: jednom davno<br>Mesto radnje: bakina kuća, jezero...

Likovi: ružno pače, mama patka, bakica, mačka, pas, labudovi.

Beleška o piscu Ružnog pačeta:Hans Christian Andersen rođen je 2. aprila 1805. u Odenseu. Bio je sin siromašnog stolara i majke koja ga je odgajila sama nakon muževe smrti. Teško se probijao do književne afirmacije. U četrnaestoj godini se Andersen, bez školovanja, novaca i bilo kakvih planova, uputio u Kopenhangen kako bi pohađao pozorišnu školu. Ali, uskoro ga otpuštaju.Njegovo je prvo uspešno delo bio putopis Šetnja od Holmenskog kanala do istočne tačke ostrva Amagera iz 1829. godine. Postao je poznat tek po romanu Improvizator iz 1835., oslikavajući u njemu borbu mladog pisca za afirmaciju. Roman je bio preveden na nekoliko stranih jezika. Umro je u Kopenhagenu, 4. avgusta 1875. godine.