Razvojni potencijali turizma u Brazilu

UNIVERZITET SINGIDUNUMFAKULTET ZA TURISTIKI I HOTELIJERSKI MENADMENTSeminarski rad Razvojni potencijali turizma u Brazilu

Student: Mentor:

Beograd, 2009.Sadraj

Uvod....3

1. Perspektive razvoja turizma.4

2. Savezna Republika Brazil poloaj i karakteristike.42.1. Fiziko geografske karakteristike.52.2. Stanovnitvo..52.3. Klima.52.4. Hidrografija...62.5. Ekonomske odlike.... ...................63. Turistiki potencijali Brazila73.1. Gradski turizam.83.2. Prirodne retkosti..103.3. Ekoturizam..113.4. Primorski turizam123.5. Karnevalski turizam133.6. Sportski turizam..14Zakljuak..16Literatura..17UvodTokom poslednjih nekoliko decenija turizam belei ekspanziju u meunarodnim razmerama, a prema svim pokazateljima ovakve tendencije bie nastavljene i u narednim godinama. Pri tome se meunarodni turizam javlja kao znaajano podruje ukupnog privrednog razvoja svake zemlje.

Juna Amerika kao region ima dobre perspektive za razvoj turizma u budunosti, zahvaljujui svojim prirodnim lepotama, modernim gradovima, prelepim plaama i karnevalima. Meutim, Juna Amerika nema tako dobar turistiki poloaj kao Severna, jer na to utiu brojni faktori.Savezna Republika Brazil je najvea i najnaseljenija drava June Amerike. Po veliini i po broju stanovnika je peta drava na svetu. Nalazi se u centralnom delu kontinenta, gde svojim itavim istonim delom izlazi na Atlantski okean. Turistika sezona je vezana za januar i februar, period letnjih odmora i raspusta u Junoj Americi. Zbog svojih lepota, Brazil ima brojne potencijale za razvoj turizma.

Prvi deo rada ukratko govori o perspektivama razvoja turizma po regionima sa naglaskom na Junu Ameriku i faktore koji utiu na turistiki razvoj ovog regionaa.

U drugom delu su dati osnovni podaci o Brazilu, kako bi se stvorila slika o zemlji i uvidele mogunosti daljeg razvoja.

U poslednjem delu su date perspektive razvoja turizma Brazila, sa posebnim naglaskom na gradski turizam, prirodne retkosti, ekoturizam, primorski, karnevalski i sportski turizam.

1. Perspektive razvoja turizmaTurizam je jedan od najbre rastuih segmenata privrede, pa ga veina drava nastoji to vie koristiti kao sredstvo ekonomskog rasta i razvoja drutva.Tokom poslednjih nekoliko decenija turizam belei ekspanziju u meunarodnim razmerama, a prema svim pokazateljima ovakve tendencije bie nastavljene i u narednim godinama. Pri tome se meunarodni turizam javlja kao znaajano podruje ukupnog privrednog razvoja svake zemlje.

Najvie turistikih poseta imale su destinacije u Evropi, potom slede Azija i Pacifik, Severna Amerika, Juna Amerika, Afrika i regija Bliskog istoka. Oekuje se da e trend porasta beleiti upravo ove mlade turistike regije, dok e do sada vodee, Evropa i Amerika, beleiti blagu stagnaciju.

Juna Amerika nema tako dobar turistiki poloaj kao Severna. Na to utiu brojni faktori: udaljena od svetskih izvora turistike tranje, turistika ponuda nije jo u potpunosti razvijena, velika je konkurencija Centralne i Severne Amerike, a problem je i nesigurnost u zemljama ovog podruja.

Meutim, Juna Amerika kao region ima dobre perspektive za razvoj turizma u budunosti, zahvaljujui svojim prirodnim lepotama, modernim gradovima, prelepim plaama i karnevalima.2. Savezna Republika Brazil poloaj i karakteristikeSavezna Republika Brazil (portugalski: Repblica Federativa do Brasil) je najvea i najnaseljenija drava June Amerike. Brazil je podeljen u 27 federalnih jedinica, 26 drava i Federalni distrikt, u kojem se nalazi glavni grad Brazilija.

Po veliini i po broju stanovnika je peta drava na svetu posle Rusije, Kanade, Kine i SAD. Nalazi se u centralnom delu kontinenta, gde svojim itavim istonim delom izlazi na Atlantski okean. Granii se sa Urugvajem, Argentinom, Paragvajem, Bolivijom, Peruom, Kolumbijom, Venecuelom, Gvajanom, Surinamom i Francuskom Gijanom; znai, sa svakom dravom June Amerike, izuzev Ekvadora i ilea. Zvanini jezik Brazila je portugalski. Brazil je ime dobio po lokalnom drvetu brazil, koje svojom rasprostranjenou ini veliki broj uma na teritoriji Brazila, a koje su rani kolonisti koristili za bojenje.

2.1. Fiziko geografske karakteristikeBrazil se sastoji od tri prirodne celine:

1. Amazonska nizija

2. Brazilska visoravan3. Atlantsko primorje

Amazonska nizija zauzima preko 40% povrine Brazila, a u njoj ivi manje od 4% stanovnitva zemlje. Ova oblast protee se od podnoja Anda do Antlantskog okeana.

Brazilska visoravan - Plato je popularno nazvan "Divlji zapad" Brazila. Zapravo, ova oblast predstavlja nepreglednu valovitu visoravan, koja se postepeno "sputa" od visokog ruba uz atlantsku obalu prema zapadu i severozapadu. Atlantsko primorje je pojas plodne nizije, niskih pobra i visoravni dug 7.500 km, a irok 200 - 300 km. To je najgue naseljena regija; zauzima 1/3 povrine cele zemlje, a u njoj ivi 90% stanovnitva. Vei gradovi Brazila se nalaze upravo u ovoj regiji, na obali okeana ili u njenoj neposrednoj blizini (do 100 km daljine). Obala Brazila je preteno slabo razuena.2.2. Stanovnitvo

U Brazilu ivi oko 170 miliona stanovnika, ali je prosena gustina naseljenosti neravnomerna. Najgue naseljeni su gradovi Rio de aneiro i Sao Paulo, a najmanja gustina naseljenosti karakterie Amazonsku niziju. U unutranjosti, ogromni prostori su gotovo posve nenaseljeni, osim malih izolovanih oaza.

Najvei deo stanovnitva ine belci (55%) i to uglavnom potomci Portugalaca, Nemaca, Italijana, panaca i Poljaka. Crnci ine 6% stanovnitva, a preostalih 1% otpada na Japance, Arabljane i amerike Indijance. Slubeni jezik je portugalski koji su osvajai (konkvistadori) iz Portugala ostavili kao jedan od peata svoje kulture.2.3. Klima

Klima je preteno tropska i ekvatorijalna sa sredjom temperaturom 25 - 28C i velike koliine padavina. U regiji Amazona preovlauje praumska klima. Karakteristine su velike koliine padavina i vrlo visoke temperature (prosena mesena temperatura je 25C) tokom cele godine.U jugoistonom i junom delu Brazila vlada suptropska i umerena klima gde je grad Rio de aneiro sa srednjom godinjom temperaturom od 22,5C. Tako u glavom gradu Brazila, Braziliji, u julu prosena temperatura 18C a u januaru 22C.

2.4. Hidrografija

Hidrografija je razvijena. Najvea reka je Amazon. Tu su i njene vee pritoke kao Rio Negro, Rio Branko, Madeira koje imaju veliki hidrografski i saobraani znaaj. Amazon predstvlja reku sa najveom koliinom vode na svetu. Po njemu mogu bez potekoa da plove i veliki prekookeanski brodovi i pristanu do luke Manaus. On u okean donosi svakog sata proseno 650 milijardi litara vode. To je vie nego to mora Evrope prime od svojih reka zajedno. Hidrografska mrea vrlo je gusta na tom podruju. Bezbroj reka, veih ili manjih sa jezercima podseaju na veliko unutranje more. 2.5. Ekonomske odlike

U proteklih dvadesetak godina Brazil je sproveo niz sadrajnih ekonomskih, finansijskih i politikih reformi koje danas daju realnu osnovu da sa blagim optimizmom oekuje manje bolan prolazak kroz krizu za razliku od najrazvijenijih zemalja sveta i dela zemalja u razvoju, perspektivnih trita.

Zahvaljujui spoljnotrgovinskom suficitu, u poslednjih sedam godina akumulirano je preko 200 milijardi dolara deviznih rezervi koje su jo uvek ostale praktino nedirnute. Ovako visoke devizne rezerve omoguile su brazilskom javnom sektoru da redovno servisira spoljne dugove i praktino zemlju oslobodi istorijske drame kroz koju je prolazila sa problemima spoljnih dugovanja. Visoko akumulirane devizne rezerve omoguile su Brazilu da se ak afirmie kao dolarski kreditor. Vano je napomenuti da Centralna banka Brazila raspolae i rezervama u domaoj valuti od 186 milijardi reala (oko 80 milijardi dolara) kojima moe da intervenie u saniranju problema na finansijskom tritu kako je uinila septembra prole godine kada je raspolagala sa rezervama od 270 milijardi reala.

Brazilski bankarski sistem je veoma dobro regulisan. Za razliku od svernoamerikih banaka, brazilske banke poseduju zdravu aktivu to za sada deluje smirujue na finansijsko trite. Centralna banka Brazila je izmeu 1995. i 2000. godine implementirala Program stimulisanja restrukturacije i jaanja nacionalnog finansijskog sistema, ocenjen kao jedan od najboljih sprovedenih planova u istoriji zemlje. Programom je potpuno regulisan bankarski sektor, a CB je obezbedila ozbiljnost u kontroli i nadgledanju finansijskog sistema. Najvee domae banke ustanovile su posebne mere opreznosti kao osnovni kriterijum finansijskih aktivnosti.

Brazil ima i jako unutranje trite sa rastuom kupovnom moi proporcionalno sa veliinom populacije. Padom siromatva, takozvana klasa C, iji je porodini meseni dohodak izmeu 500 i 2.200 dolara, ini najvei deo brazilske populacije i postojano je imuna na krizu. To je nova, brojano dominantna klasa formirana od perspektivnih potroaa iji je potencijal rasta enorman. Pored Kine i Indije, Brazil ima znaajan delo populacije koja jo uvek nije inkorporirana u potroako trite. Tokom 2008. godine, u periodu pogoranja krize, proces smanjenja siromatva u Brazilu tekao je neometano i potroako trite nastavilo je da raste podrano kontrolisanom inflacijom i politikom socijalne pomoi najsiromanijima. Programom za smanjenje siromatva nazvanim Fome Zero, vlada je proteklih sedam godina uspela da popravi redistribuciju bogatstva, ime su smanjene socijalne razlike kroz smanjenje broja najsiromanijeg dela stanovnitva. Takozvana klasa C je za est godina sa 43% poveana na 54%, a najsiromaniji slojevi, klasa D, smanjena sa 15% na 13%, a klasa E sa 30% na 18%.

Uprkos recesiji koja je zahvatila najvei deo sveta brazilska spoljnotrgovinska razmena u ovoj godini i dalje belezi suficit iako u smanjenom obimu.

Brazilska privreda je poslednje dve godine rasla brzinom veom od 5% prevazilazei svetski prosek, neto to se nije dogodilo vie od dve decenije. Uprkos jakom usporavanju u ovoj godini, Brazil e nastaviti jo jednu godinu bre da napreduje nego to e to biti svetski prosek. Kalkulacije su da e ove godine svetski prosek rasta biti 0,5%, a Brazila 1,5%. Izvetaj OECD ukazuje da e najvei broj analiziranih privreda osetiti "jako usporavanje", intenzivnije nego u periodu naftne krize pre tridesetak godina, ali je Brazil jedini koji u ovom momentu zastoja jo uvek ne zasluuje klasifikaciju "jako"

Brazil je po prvi put, ove godine pozajmio sredstva Meunarodnom monetarnom fondu, to je istorijski korak za zemlju koja je nekada bila meu velikim dunicima.Brazilski ministar finansija Gido Mantega rekao je da e Brazil, najvea privreda Latinske Amerike, kupiti obveznice MMF u vrednosti od 10 milijardi dolara.

Brazil je uzeo veliki kredit od MMF 2002. godine kako bi spreio finansijski haos u zemlji, ali ga je otplatio 2005. godine pre roka budui da je zemlja doivela ekonomski procvat. Mantega je najavu pozajmice MMF objavio na godinjem sastanku u Istanbulu. Brazilska ekonomija e verovatno ove godine biti u zastoju, ali se oekuje da sledee godine doiveti snaan rast.

3. Turistiki potencijali BrazilaU poreenju sa sredinom XX veka, danas Brazil ima desetostruko vie posetilaca. Kao i veina drugih junoamerikih drava, i Brazl ima veliko uee turista iz regiona u odnosu na ukupan broj turista (47%), dok ostatak otpada na Evropu i SAD. Poslednjih godina, brazilska vlada pokuala je da, niim cenama avionskog saobraaja i jakim marketinkim nastupom, pridobije vie turista iz Evrope, to je i urodilo plodom. Turistika sezona je vezana za januar i februar, period letnjih odmora i raspusta u Junoj Americi, odnosno za odravanje uvenog karnevala u Riu. Brazil godinje poseti oko 10 miliona turista. Glavni potencijali turizma u Brazilu su gradski turizam, ekoturizam, prirodne retkosti, karnevalski i sportski turizam.

Dve treine brazilske populacije ivi blizu obale, to znai da je za lokalno stanovnitvo, kao i za turiste, plaa - ivot. Ljudi su najvee blago drave, pa tako, iako je Brazil dom mnogim etnikim grupama, postoji jedna karakteristika koju dele svi itelji - energija i strast. Brazilci uivaju u dobroj zabavi pod bilo kakvim uslovima i okolnostima.

3.1. Gradski turizamBrazilija je glavni grad Brazila. Ima skoro dva miliona stanovnika. Iz Rio de aneira je prestonica premetena u ovaj grad samo iz razloga to su eleli da se centar drave nalazi u centru zemlje (geografski). Stanovnici Brazilije uglavnom ive u predgraima, a samo mali broj njih ivi u centralnom delu grada. U ovom gradu ne sme da se propusti obilazak Memorijalnog centra predsednika Kubieka, nacionalnog parka Brazilija, zgrada vlade, katedrala, TV toranj...

Rio de aneiro je grad na jugoistoku Brazila, na obali Atlantika. Ima preko 6 miliona stanovnika. Od 1763. godine do 1960. godine (kada je prestonica prenesena u Braziliju) bio je glavni grad drave. Grad ima meunarodni aerodrom i podzemnu eleznicu. Nad gradom dominira statua Hrista Spasioca, simbol grada koji prepoznaju svi ljudi sveta. Najbolje vreme za posetu Riju je neporecivo letnje doba, izmeu decembra i februara. Temperatura ide do 40 stepeni i vie, to je idealno za turiste koji ele da se opuste na "brazilski" nain i da posete plae.

Rio se sastoji iz nekoliko delova: centar, juna, severna i zapadna zona. U centru se nalaze crkve i katedrale, pozorite i nekoliko muzeja. U junom delu grada nalaze se poznate plae. U severnoj zoni nalazi se stadion Marakana (jo uvek najvei na svetu koji je u funkciji i moe da primi skoro 200.000 ljudi). Zapadni deo grada je i najnaseljeniji deo u kome su socijalne razlike veoma upeatljive.

Sao Paulo (portugalski za Svetog Pavla) glavni je grad istoimene federalne drave u Brazilu. Grad ima vie od 11 miliona stanovnika to ga ini najveim gradom na junoj polulopti. Raunajui ire podruje grada, ovde ivi 19 miliona stanovnika, to ini Sao Paulo drugim ili treim najveim gradom na svetu. Geslo grada je Non Ducor, Duco, to u slobodnom prevodu s latinskog znai: Nisam voen, nego vodim. Nadimak grad je Sampa.U Muzeju umetnosti u Sao Paulu nalazi se najvanija zbirka umetnina u Junoj Americi, a u muzeju Ipiranga izloba o istoriji Brazila. U Museu de Arte Sacra nalazi se najbogatija zbirka sakralne umetnosti u Brazilu, sa vie od 4000 izlobenih primeraka od kojih su oko hiljadu oltari, slike, krstevi, skulpture i druge umetnine napravljene u razdoblju od 16. do 20. sveka. Ova graevina je izgraena u kolonijalnom stilu, a datira iz 1774. godine.

Pored ovih, veoma poseeni su i Muzej moderne umetnosti, Aeronautiki muzej i Muzej folklora.

Porto Alegre (portugalski vesela luka) je glavni grad drave Rio Grandi du Sul u Brazilu. Sa 3,8 miliona stanovnika u irem gradskom podruju, to je jedan od najveih gradova Brazila, ekonomski i kulturni centar juga zemlje.

Porto Alegre je udaljen 1063 kilometra od Buenos Ajresa, 890 kilometara od Montevidea i 1109 kilometara od Sao Paula. Grad je nastao kao luka na mestu gde se pet reka uliva u jezero (po nekima reku) Gujaba, koje je deo Lagune Patos (Lagoa dos Patos).Uporedna studija UN je utvrdila da je Porto Alegre grad sa najboljim kvalitetom ivota meu velikim gradovima Latinske Amerike.Belo Horizonte (portugalski: lep horizont) je jedan od etiri najvea grada i regije u Brazilu i glavni je grad drave Minas eraisa. Neformalni naziv grada je Beaga, jer tako na portugalskom jeziku zvue inicijali BH. Beaga je centar veoma intenzivne ekonomske i kulturne aktivnosti sa izvrsnom infrastrukturom i na nacionalnom i na internacionalnom nivou.Jedna od zanimljivih karakteristika Belo Horizontea, po kojoj je najpoznatiji u Brazilu je neproporcionalan odnos u broj ena i mukaraca. Sredinom 90ih godina 20og veka, u gradu je bilo 175 000 ena vie nego mukaraca. Niko ne zna razlog ovome, ali se pretpostavlja da je razlog to to mukarci odlaze iz grada u potrazi za poslom, a ene ipak ostaju uz porodice u gradu.Turistike atrakcije u Belo Horizonteu su brojne. Osam kilometara, od centra Belo Horizontea, nalazi se oblast Pampulja. Ovu oblast karakteriu sjajna vetaka jezera i moderne vilame. Tu se nalazi izvrsna katedrala San Francisco de Assis, kao i stadion Atletiko Mineira, poznat kao Mineirao, najvei stadion u dravi. U Pampulji se nalazi i Ekoloki i Zooloki park.

Savasi je komercijalna etvrt u centru grada, ali i etvrt sa najraznovrsnijim nonim ivotom, sa mnogo klubova i restorana i izvrsnom oping zonom. Ovde se nalazi Trg Slobode, na kojem je i stara Guvernerova Palata (Palata Slobode), prva zgrada zavrena u planiranom gradu.

3.2. Prirodne retkostiVodopadi Iguasu su drugi najvei vodopadi na svetu, odmah iza Viktorijinih vodopada po koliini vode. Po veliini i irini, Iguasu je vodei na svetu. Nalaze se na tromei Paragvaja, Brazila i Argentine. Sastoji se od 270 pojedinanih vodopada, a najlepsa "etnja" je sa argentinske strane vodopada. Brazilska strana prua predivan park ptica, pogled u "Garganta do Diablo" odnosno "Vraje grlo" i ruak u restoranu iznad glavnog slapa Garganta do Diablo.

Iguasu nacionalni park je zahvaljujui koliinama ugroenih vrsta biljaka, drvea i ivotinja od 1984. godine registrvan na listu UNESCO-ve Svetske Batine.

Curitiba Botaniki vrt nalazi se u gradu Curitiba u junom Brazilu. To je najvanija turistika atrakcija grada. Botaniki vrt otvoren je 1991. Radi se o francuskom stilu vrtova. Najvei deo vrta je sastavljen od fontana, vodopada i jezera. Glavni staklenik pokriva povrinu od 458 m2. Botaniki vrtovi predstavljaju pravu zbirku brazilske flore.Planina Korkovado (Grbavac) dobila je ime zbog svog izgleda. Na njoj se nalazi peat grada - statua Hrista postavljena 1931. godine. Stoji na vrhu planine visoke 710 m, a sama je visoka 30 m. Pao de Asukar je izglasan od strane turista za "najbolji panoramski pogled" u celom Riju. Portugalci su ovoj planini nadenuli ime eerna vekna, jer ih je oblik ove granitne stene visoke 750 m podseao na kalup za eernu trsku. Posetioci najee koriste "kablovsku koiju" da se popnu do vrha - sistem koji je u upotrebi od 1912. Prva etapa penjanja vodi od podnoja Praja Vermehla na visinu od 220 m iznad povrine mora, na vrh Moro da Urka. Zatim se put nastavlja do same eerne vekne, na visinu od svih 750 m. Odatle se prua pogled na plae, grad, planine Nacionalnog parka Tiuka i ostrva Guanabara zaliva.

umski rezervat u jugoistonom Brazilu se sastoji od 25 zatienih podruja sa velikim biolokim bogatstvom i osigurava zatitu jedne od najveih uma u Brazilu. Pod UNESCO-vom zatitom nalazi se od 1999.

3.3. EkoturizamAmazonija je veliko umsko prostranstvo (prauma) na severu June Amerike, koje je dobilo ime po reci Amazon. Zauzima oko 5,5 miliona kvadratnih kilometara povrine. Nalazi se na teritoriji devet drava: Brazil (60% praume), Kolumbija, Peru, Venecuela, Ekvador, Bolivija, Gvajana, Surinam i Francuska Gvajana.

To je neprekidna, ogromna ravnica od podnoja Anda do Atlantskog okeana koja se na duzini od oko 3800 km spusta svega 180 m. Na zapadu je siroka 1300-1600 km, zatim se suava izmeu Gvajanske i Brazilske visoravni, pa se ponovo iri i izbija na Atlantski okean. Amazonija je najveim delom pokrivena tropskom umom i vrlo je bogata vodom. Ogromne povrine, oko 80 km, sa obe strane Amazona stalno su pod vodom i muljem koji se taloi nanosima reka. Veliki deo Amazonije zauzimaju praume. Lisnate sume zadravaju vetrove i spreavaju isparavanje. U njima vlada stalni sumrak i vlaga. Amazonija je najvecim delom jos neispitana. Selvasi su najprostranije prasume na zemlji.

Veza izmeu Juzne Amerike i ostalog sveta uvek je bila slaba, a u toku dobrog dela istorije ivota na zemlji gotovo je i nije bilo. Zbog te izdvojenosti u Junoj Americi stvorila se vrlo posebna flora i fauna na koju je neznatno uticao i severni kontinent, a preko njega i Evroazija. Razvije su se i mnoge neobine vrste kao sto su mravojedi i pasanci. Bas kao i u Australiji i tu su preiveli torbari, a fosili pokazuju da su u prolosti bujale mnoge danas izumrle endemske vrste. iroka poplavna ravnica donjeg toka Amazona zapravo je mreza jezera, potoka, poplavljenih i movara sa nestabilnim obalama i promenjljivim nivoima voda.. Na peanim obalama kornjae legu jaja, sunaju se kajmani, a jaguari i anakonde love vodenu prasad koja se hrani obilnim obalnim rastinjem. Otkako je u prolom veku zivopisno prikazana divljina Amazonije, proreeni su kajmani i kornjae, a brojano su se smanjili i jaguari i vidre, sve zbog ovekovog uplitanja i krivolova koje nezaustavljivo uzimaju danak od tog jedinstvenog zivotinjskog sveta.3.4. Primorski turizam

Primorje obuhvata znaajan deo teritorije Brazila i povoljna klima u kojoj se nalazi ine ovo podruje voma privlanim za turiste irom sveta. Pored brojnih plaa du Atlantika, najpoznatija i svakako najposeenija je Kopakabana.Kopakabana i Ipanema su predgraa Rija, a svako je poznato na svoj nain. Kopakabana je najpoznatija po svojim dugakim, peskovitim plaama, koje se proteu na 4 km. Na plai je uvek guva, sve vrvi od turista i stanovnika, potencirajui brazilsku strast ka sportu, dogiranju i igri. Jake morske struje mogu da pokvare ugoaj plivanja, koje i nije za preporuku, ali postoji odlian spasilaki sistem.

Ipanema je primamljiva meavina plaa, barova i butika. Oblast je postala svetski poznata po pesmi "Devojka sa Ipaneme", koju je kompozitor Tom obim napisao na stihove pesnika Vinikiusa de Moraesa, inspirisanog lokalnom lepoticom, Heliosom Pinheiro, koja je svaki dan prolazila plaom vraajui se iz kole. Bar u kojem su obojica sedeli, poznat kao "Garota de Ipanema", popularno je sastajalite lokalnog stanovnitva, kao i mesto "hodoaa" turista. Dve najpoznatije plae su Aproador i Leblon. Ipanema je poznata i po umetnikim galerijama. Sunday art i pijaca rukotvorina, poznata kao hipi fer, zajedno s juvelirskim radnjama, rado su poseena mesta.

3.5. Karnevalski turizam

Iako se karnevali odravaju u gradovima i selima irom Brazila i drugih katolikih zemalja, Rio de aneiro se smatra najveim centrom karnevala na svetu. Karneval u Riju je ne samo najvei ve i najinteresantniji umetniki dogaaj na svetu. Poseuje ga oko 500.000 turista svake godine.

Karneval u Riju je etvorodnevna proslava 40 dana pre Uskrsa. Zvanino poinje u subotu, a zavrava se u utorak, nakon ega poinje post. Karneval se obino odrava u februaru, najtoplijem mesecu na junoj hemisferi, kada je leto u Riju na vrhuncu. Jedna od najboljih strana karnevala u Riju je to to on ne prua samo zabavu za ljude irom sveta ve daje i mogunost da se neto naui o brazilskoj kulturi. Karneval je vrlo vaan Brazilcima jer je to ipak kulturna manifestacija. To je i euforian dogaaj - ljudi igraju, pevaju i zabavljaju se. Ima dosta urki koje se odravaju pre, za vreme i posle karnevala i traju po celu no i celi dan.

Karneval u Riju rezultat je viemesenih priprema. Ljudi eljno oekuju njegov poetak. Karneval poinje krunisanjem kralja Momo, koji od gradonaelnika dobija veliki srebrni i zlatni klju. A onda svuda poinje karneval, na ulicama i skverovima, u barovima, klubovima, svuda po gradu. Atmosfera kulminira na paradi karnevala u Riju, koja je poznata i kao Samba parada.

3.6. Sportski turizamBrazil se sa pravom naziva zemljom kafe i fudbala. Ovaj sport je popularan irom zemlje i godinama se u Brazilu neguje kult fudbala, navijanja i pobeda. U skladu sa tim, Brazil ima dobru perspektivu za razvoj sportskog turizma. U prilog tome idu i dve najvee sportske manifestacije koje e u narednim godinama biti odrane na teritoriji Brazila.XXX Letnje olimpijske igre e se odrati izmeu 5. i 21. avgusta 2016. godine u Rio de aneiru. Ovo su prve Olimpijske igre koje e se odrati na tlu June Amerike. Rio e investirati 14 milijardi dolara u infrastrukturu i stadione. est luksuznih brodova treba da ree manjak hotelskih kapaciteta i obezbede dodatni smetaj za 8.000 gostiju.

Svetsko prvenstvo u fudbalu 2014. (sluebni naziv: 2014 FIFA World Cup Brasil) e biti 20. svetsko fudbalsko prvenstvo, koje e se odrati u Brazilu.

FIFA je 7. marta 2003. objavila da e se, po drugi put nakon Svetskog prvenstva 1978. u Argentini, u skladu sa politikom FIFE (rotacija) odrati Svetsko prvenstvo u fudbalu 2014. na junomamerikom kontinentu.Stadion Marakana (Estdio do Maracan,) je stadion u Rio de aneiru i jedan je od najveih u svetu. Stadion je svoje neslubeno ime Marakana, dobio po istoimenoj etvrti u kojoj se nalazi, inae re marakana predstavlja vrstu papagaja iz severnog Brazila. Domai je stadion za tri od etiri najvea brazilska fudbalska kluba u Riju: Flamengo, Botafogo i Fluminense. Stadion je sagraen za svetsko prvenstvo u fudbalu, koje je odrano u Brazilu 1950 godine, sa prvobitnim kapacitetom od 200 000. Kapacitet je uveliko smanjen kada su se postavila sva sedea mesta, 90ih godina 20. veka. Trenutni kapacitet je 73 916 sedeih mesta, a novo, planirano proirenje e poveati broj mesta na 100 000.

Na ovom je stadionu Pele, 1971 godine, odigrao poslednju utakmicu za reprezentaciju protiv reprezentacije bive SFRJ.

ZakljuakJuna Amerika nema tako dobar turistiki poloaj kao region Severne Amerike ili Evrope. Na to utiu brojni faktori: udaljena od svetskih izvora turistike tranje, turistika ponuda nije jo u potpunosti razvijena, velika je konkurencija Centralne i Severne Amerike, a problem je i nesigurnost u zemljama ovog podruja.

Meutim, Juna Amerika kao region ima dobre perspektive za razvoj turizma u budunosti, zahvaljujui svojim prirodnim lepotama, modernim gradovima, prelepim plaama i karnevalima.

Savezna Republika Brazil je najvea i najnaseljenija drava June Amerike. Po veliini i po broju stanovnika je peta drava na svetu posle Rusije, Kanade, Kine i SAD. Nalazi se u centralnom delu kontinenta, gde svojim itavim istonim delom izlazi na Atlantski okean.

U poreenju sa sredinom XX veka, danas Brazil ima daleko vie posetilaca. Turistika sezona je vezana za januar i februar, period letnjih odmora i raspusta u Junoj Americi, odnosno za odravanje uvenog karnevala u Riu. Brazil godinje poseti oko 10 miliona turista. Glavni potencijali turizma u Brazilu su gradski turizam, ekoturizam, prirodne retkosti, karnevalski i sportski turizam.

Najposeeniji gradovi su Rio de eneiro, Sao Paulo, Porto Alegre, Belo Horizonte, Brazilija itd. Danas su ovi gradovi veoma moderni i privlae veliki broj turista.

Brazil raspolae brojnim nacionalnim parkovima, botanikim vrtovima i rezervatima prirode. Jedna od najlepih prirodnih lepota u Brazilu su vodopadi Iguasu, po koliini vode drugi na svetu.

Mogunosti razvoja ekoturizma su brojne, naroito zahvaljujui ogromnim prostranstvima Amazonije, gde je vei deo prirode jop uvek netaknut.

Primorje obuhvata znaajan deo teritorije Brazila i povoljna klima u kojoj se nalazi ine ovo podruje voma privlanim za turiste irom sveta. Pored brojnih plaa du Atlantika, najpoznatija i svakako najposeenija je Kopakabana.

Rio de aneiro se smatra najveim centrom karnevala na svetu. Karneval u Riju poseuje oko 500.000 turista svake godine. Karneval se obino odrava u februaru, najtoplijem mesecu na junoj hemisferi, kada je leto u Riju na vrhuncu.

Brazil se sa pravom naziva zemljom kafe i fudbala. U skladu sa tim, Brazil ima dobru perspektivu za razvoj sportskog turizma. U prilog tome idu i dve najvee sportske manifestacije koje e u narednim godinama biti odrane na teritoriji Brazila: XXX Letnje olimpijske igre 2016 i Svetsko prvenstvo u fudbalu 2014.Literatura.

1. Brazil otporan na krizu, Biznis i finansije, broj 56, jun 2009.

2. http://www.e-turizam.com/3. http://www.belo-horizonte.travel/4. http://www.blic.rs/ekonomija5. http://www.brasil.gov.br/6. http://www.brasilcontact.com/7. http://www.brazilnuts.com/8. http://www.braziltour.com/9. http://www.braziltravelinformation.com/10. http://georgije.ekof.bg.ac.yu/11. http://www.ipanema.com/12. http://www.putovanja.info/13. http://www.southtravels.com/14. http://www.vreme.com/15. http://www.znanje.org/16. Veselinovi P, Unkovi M, Ekonomija, Univerzitet Singidunum, Fakultet za turistiki i hotelijerski menadment, 2009. HYPERLINK "http://georgije.ekof.bg.ac.yu/%7Egeografija/images/stories/turizam/VI_nbsp_GEOGRAFSKI_nbsp_RAZMESTAJ_nbsp_MEDJUNARODNOG_nbsp_TURIZMA.doc" http://georgije.ekof.bg.ac.yu/~geografija/images/stories/turizam/VI_nbsp_GEOGRAFSKI_nbsp_RAZMESTAJ_nbsp_MEDJUNARODNOG_nbsp_TURIZMA.doc.

HYPERLINK "http://georgije.ekof.bg.ac.yu/%7Egeografija/images/stories/turizam/2008/JUzNA%20AMERIKA.ppt" http://georgije.ekof.bg.ac.yu/~geografija/images/stories/turizam/2008/JUzNA%20AMERIKA.ppt.

http://www.brasil.gov.br/ingles/about_brazil/

http://www.braziltour.com/site/en/sobre_brasil/index.php

http://www.southtravels.com/america/brazil/weather.html

Brazil otporan na krizu, Biznis i finansije, broj 56, jun 2009.

http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=114062

http://www.putovanja.info/sr/destinacije/35-Brazil/metropole/165-Brazilija/informacije_saveti

http://www.braziltravelinformation.com/brazil_riodejaneiro.htm

http://www.brasilcontact.com/destinies/brazil_saoPaulo.html

http://www.belo-horizonte.travel/

http://www.brazilnuts.com/destinations/places_to_go.asp

http://www.brasilcontact.com/destinies/brazil_rioDeJaneiro.html

http://www.znanje.org/i/i20/00iv10/00iv1028rad/amazonija.htm

http://www.ipanema.com/citytour/bchtour.htm

http://www.brazilnuts.com/festivals/carnival/index.asp

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=889695

http://www.studiob.rs/info/vest.php?id=13082

PAGE 2