www.kreativnicentar.rs

...S azn a j i p ro ba j...

Ne

de

qk

o T

od

or

ov

i}

Met

eorologija

...

Sa

zn

aj i

p

ro

ba

j...

MeTeorOlogijaN e d e q k o T o d o r o v i }

S a z n a j :

n koji su predznaci lepog vremena, a koji lošeg n kako se vrše meteorološka merewa i osmatrawan {ta se doga|a pri kretawu velikih vazdu{nih masan kakve prognoze vremena postojen kako qudi uti~u na klimu

P r o b a j :

n da odredi{ dnevni hod temperaturen da odredi{ smer i brzinu vetran da prepozna{ rod oblaka n da izra~una{ udaqenost grmqavine od mesta na kojem se nalazi{

n da koristi{ meteorolo{ke karte

Edicija Saznaj i probaj

Meteorologijaprvo izdawe

ideja: Qiqana Marinkovi}

autor: Nedeqko Todorovi} • ilustracije: Ivica Stevanovi} • grafi~ki dizajn: Du{an Pavli}

recenzent: dr Dijana Plut • urednik: Milena Trutin • lektor: Mirjana Deli} • tehni~ki urednik: Qiqana Pavkov

za izdava~a: Dejan Begovi}, izvr{ni direktor

izdava~: KREATIVNI CENTAR, Gradi{tanska 8, Beograd

telefoni: 011/ 38 20 483, 38 20 464, 244 06 59

www.kreativnicentar.rs • e-mail: info@kreativnicentar.rs

{tampa: Publikum

tira`: 2.000

CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

551.5(02.053.2)

TODOROVI], Nedeqko, 1952Meteorologija / Nedeqko Todorovi} ;

ilustrovao Ivica Stevanovi}. – 1. izd. –Beograd : Kreativni centar, 2009 (Beograd :Publikum). – 32 str. : ilustr. ; 24 cm. –(Edicija Saznaj i probaj)

Tira` 2.000. – Re~nik: str. 30–31. –Registar.

ISBN 978-86-7781-711-41. Stevanovi}, Ivica [ilustrator]a) MeteorologijaCOBISS.SR–ID 171021836

Pa kako

opet ki{a?!

N e d e q k o To d o r o v i }

Ilustrovao

Ivica Stevanovi}

MeTeorOlogija

Ki{a `aba

ili nekih drugih

`ivotiwa retka

je pojava koja

mo`e da prati

jako nevreme.

SAD R@A J

5 ... O meteorologiji6 ... ^itawe znakova prirode8 ... Meteorolo{ka merewa

i osmatrawa9 ... Postavi merne instrumente10... Dnevnik merewa i osmatrawa11 ... Odredi dnevni hod temperature12 ... Istra`i kako se mewa vazdu{ni

pritisak13... Prati promene vla`nosti vazduha14 ... Vetar14 ... Odre|ivawe smera vetra15... Odre|ivawe brzine vetra16... Oblaci17 ... Odre|ivawe roda oblaka18 ... Pra}ewe obla~nosti18 ... Gde je udario grom?

19.... Padavine20... Izmeri koliko ki{e padne u toku

dana20... Atmosferski front21.... Prognoza vremena21.... Da li }e sutra padati ki{a?22 ... Nau~i da koristi{ meteorolo{ke

karte i simbole24 ... Zaslu`ni za razvoj meteorologije26... Lepe strane posla26... Te{ke strane posla27 ... Kako se {koluje{ za meteorologa27 ... Gde sve mo`e{ da radi{ kao

meteorolog28... Ako postane{ meteorolog, mo`e{

otkriti...30 .. Re~nik32... Indeks

Bez brige!

U pitawu je

najobi~nija muwa

– prirodna pojava…

Uostalom, za

nekoliko miliona

godina samo }e vam

se kasti...

Verovatno si nekad pokisao dok si se vraćao iz škole. Oti -šao si po divnom sunčanom jutru, ali si na posledwem

času video kako je nebo postalo tmurno. Kada si krenuo izškole, počela je kiša i kući si stigao mokar do gole kože.Kažeš sebi: Da sam prethodnog dana slušao vremensku prognozu,

to se možda ne bi dogodilo.Mnogim qudima vremenske prilike veoma su važne. Gra đe -

vi narima je teško da rade po velikoj hladnoći. Zemqo rad -nicima je za uzgoj biqaka potrebna kiša, a za žetvu su vovreme. Moreplovci i piloti izbegavaju oluju, a pla ni narewemože biti veoma opasno po grmqavini i magli. Zbog toga svioni pažqivo prate izveštaje o vremenu i na osnovu wihplaniraju svoje poslove.

Iz ove kwige saznaćeš na koji se na~in vr{e meteo ro lo -{ka merewa, kako se osmatraju različite prirodne pojave ikako se pomoću dobijenih rezultata prognozira vreme. To ćebiti tvoji prvi koraci u meteorologiji – nauci koja se bavivremenskim prilikama.

O METEOROLOGIJI

5

U nekim zemqama često se javqa tornado – jak vrtlog vazduha u kojem brzina vetra dostiže i do 400 km/h. Tada je odpresudne važnosti da svibudu na vreme obavešteni o kretawu nepogode kako bi mogli da zaštite svojuimovinu i odu u skloništa.

[aruqooo …

vrati

seee!

Muuu…

Uff, bre,

al’ sam maler!

Pa gde ba{ sad

da me sna|e

nevreme?!

Hej!

Pazi malo!

Stari Grci su verovali da vrhovni bog Zevssakupqa oblake navrhovima planina i na zemqu šaqe kišu,muwe i gromove.

^ITAWE ZNAKOVA PRIRODE

Qudi su dugo `iveli u stalnom strahu od prirodnihnepogoda. Smatrali su da su one izazvane do brom ili

lošom voqom natprirodnih bića, pa su prvi bogovi sta rihnaroda bili bogovi Sunca, groma, vetra, kiše... Me đu tim,posmatrawem pojava u atmosferi zapazili su da se pro menevremena dešavaju prema određenim pravilnostima i da supraćene mnoštvom predznaka, kao što su izgled neba i obla kaili ponašawe životiwa. Iako ta de{avawa nisu ume linaučno da objasne, prenosili su znawa o wima s gene racije nageneraciju u vidu narodnog predawa.

6

PREDZNACI LEPOG VREMENA

Sunce, Mesec, zvezde

• Sunce je ujutru jasne žute boje.

• Sunce na zalasku je jasno.

• Zvezde se noću dobro vide.

• Na Mesecu se vide tamne mrqe.

Nebo, oblaci, vetar

• Sredinom dana pojavquju se mali gomilasti oblaci.

• Nebo je uve~e rumeno.

• Uve~e se pojavquju vlaknasti oblaci zla}ane boje.

• Duva severni ili severoistočni vetar.

• Vetar se uveče stišava.

Zemqa

• Rosa se ujutru dugo zadržava.

• Dim se diže pravo uvis.

• Jutarwa magla leti brzo nestane.

@ivi svet

• Laste visoko lete. • Pčele se kasno vraćaju u košnicu. • Cvetovi livadskih biqaka otvoreni

su do kasnog popodneva.• Uve~e leti mnogo slepih miševa.• Petlovi mnogo kukuriču od ranog jutra.

Vra}ajte se

nazad, bando

raspu{tena!

Razleteli su se

kom{ijini slepi

mi{evi … predznak

lepog vremena…

Proveri koliko su pojave u prirodi siguran predznak le -pog ili lo{eg vremena. To će ti biti lakše ako napravištabelu slič nu ovoj koju ti predlažemo. Zabeleži znakove kojesi za pa zio i pretpostavke o mogu}em razvoju vremenskih pri -li ka. Re do vnim beležewem znakova koji su dati na ovim stra -nama, ali i nekih drugih za koje si ~uo, moći ćeš da pro ve -riš ko li ko je koji od wih pouzdan za predskazivawe vremena.

Kalendar predznaka vremena vodi bar po nekoliko dana ura z li čitim godišwim dobima.

Ve}ina ovih narodnihverovawa ima i nau~noobja{wewe. Predznacilepog vremena u vezi su s visokim vazdu{nimpritiskom. Kada je letipritisak visok, vazduh jeprozra~an, a zimi se možepojaviti magla.

Opadawe vazdušnogpritiska prati povećawevlažnosti vazduha, paatmosfera nije prozračna.

PREDZNACI LO[EG VREMENA

7

Datum

Predznacivremena

Kakvo vremeo~ekujemo

Kakvo jevreme bilo

Sunce, Mesec, zvezde

• Sunce je pri izlasku ili zalasku crveno

i duguqasto.

• Vidi se malo zvezda i one trepere.

• Vide se obojeni krugovi oko Meseca i Sunca.

Zemqa

• Rosa naglo nestaje.

• Posle kiše zemqa i krovovi se puše.

• Prave se vihori prašine po sparnom danu.

• Dim iz dimwaka povija se ka zemqi.

@ivi svet

• Komarci ujedaju češće nego obično. • Gliste izlaze iz zemqe. • Laste lete nisko, obleću oko kuća i cvrkuću. • Vrapci se kostreše. • Cvetovi livadskih biqaka izjutra su zatvoreni.

Nebo, oblaci, vetar

• Nebo je ujutru rumeno na istoku.

• Visoki paperjasti oblaci dolaze sa zapada. • Pojavquju se veliki oblaci nalik na kule. • Vetar se uveče pojačava.

• Duvaju zapadni, jugozapadni i južni vetrovi.

Votsone,

gde si?

www.kreativnicentar.rs

...S azn a j i p ro ba j...

Ne

de

qk

o T

od

or

ov

i}

Met

eorologija

...

Sa

zn

aj i

p

ro

ba

j...

MeTeorOlogijaN e d e q k o T o d o r o v i }

S a z n a j :

n koji su predznaci lepog vremena, a koji lošeg n kako se vrše meteorološka merewa i osmatrawan {ta se doga|a pri kretawu velikih vazdu{nih masan kakve prognoze vremena postojen kako qudi uti~u na klimu

P r o b a j :

n da odredi{ dnevni hod temperaturen da odredi{ smer i brzinu vetran da prepozna{ rod oblaka n da izra~una{ udaqenost grmqavine od mesta na kojem se nalazi{

n da koristi{ meteorolo{ke karte