3

SADR@AJ

1. ТЕМА

СВЕТ У ДРУГОЈ пОЛОВИНИ 19.И пОЧЕТКОМ 20. ВЕКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

У наредном поглављу сазнаћеш. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

Промене у привреди и друштву у другој половини 19. и почетком 20. века . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8напредак науке и културе у другој половини 19. и почетком 20. века . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14Међународни односи у другој половини 19. и почетком 20. века . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20

САДА ЗНАШ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27ВАжНИ ДОГАђАЈИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

2. ТЕМА

СРБИЈА, ЦРНА ГОРА И СРБИ У ОСМАНСКОМЦАРСТВУ И АУСТРОУГАРСКОЈ ОД БЕРЛИНСКОГКОНГРЕСА ДО пРВОГ СВЕТСКОГ РАТА . . . . . . . . . . . . . 29

У наредном поглављу сазнаћеш. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

Србија за време владавине Милана Обреновића (1878–1889). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30владавина александра Обреновића (1889–1903) . . . . . . . . 38владавина Петрa I Карађорђевића (до 1914. године) . . . . 42Друштвени и културни развитак у Србији крајем 19. и почетком 20. века . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .47црна Гора од 1878. до 1914. године. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52Срби у Османском царству и аустроугарској од 1878. до 1914. године. . . . . . . . . . . . . . 56балкански ратови (1912–1913) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60

САДА ЗНАШ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66ВАжНИ ДОГАђАЈИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67

4

3. ТЕМА

пРВИ СВЕТСКИ РАТ И РЕВОЛУЦИЈЕ У РУСИЈИ . . . . . . . 69

У наредном поглављу сазнаћеш. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69

Свет у Првом светском рату (1914–1918) . . . . . . . . . . . . . . 70револуције у русији . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84

САДА ЗНАШ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90ВАжНИ ДОГАђАЈИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91

4. ТЕМА

КРАљЕВИНА СРБИЈА У пРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ . . . . 93

У наредном поглављу сазнаћеш. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93

Почетак рата и прве ратне године (1914–1915) . . . . . . . . . 94Макензенова офанзива, повлачење преко албаније и Солунски фронт (1915–1918) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .100Стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. . . . . . . .110

САДА ЗНАШ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .114ВАжНИ ДОГАђАЈИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .115

5. ТЕМА

СВЕТ ИЗМЕђУ пРВОГ И ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА . . . 117

У наредном поглављу сазнаћеш. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .117

европа и свет после Првог светског рата . . . . . . . . . . . . . .118економске и културне прилике између два светска рата . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .123Успон тоталитарних држава . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .131на путу ка новом рату. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .143

САДА ЗНАШ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .147ВАжНИ ДОГАђАЈИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .147

6. ТЕМА

ЈУГОСЛОВЕНСКА КРАљЕВИНА (1918–1941) . . . . . . . . . . 149

У наредном поглављу сазнаћеш. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .149

Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца (СХС) од 1918. до 1929. године . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .150Краљевина Југославија од 1929. до 1941. године . . . . . . . .157Југословенски културни простор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .164

САДА ЗНАШ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .169ВАжНИ ДОГАђАЈИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .169

5

7. ТЕМА

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ (1939–1945) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171

У наредном поглављу сазнаћеш . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .171Почетак Другог светског рата (1939–1940) . . . . . . . . . . . . .172Други светски рат (1941–1945). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .177Карактеристике Другог светског рата . . . . . . . . . . . . . . . . .187

САДА ЗНАШ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .193ВАжНИ ДОГАђАЈИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .193

8. ТЕМА

ЈУГОСЛАВИЈА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ . . . . . . . . . 195

У наредном поглављу сазнаћеш. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .195априлски рат (1941) и последице пораза Краљевине Југославије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .196Отпор, устанак и грађански рат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .202рат у Југославији (1942–1945). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .206

САДА ЗНАШ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .216ВАжНИ ДОГАђАЈИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .217

9. ТЕМА

СВЕТ пОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА . . . . . . . . . . . . . . 219У наредном поглављу сазнаћеш. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .219

Послератни свет и његове супротности. . . . . . . . . . . . . . . .220Хладни рат и блоковска подела . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .224Крај хладног рата и стварање нове европе . . . . . . . . . . . . .230

САДА ЗНАШ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .235ВАжНИ ДОГАђАЈИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .235

10. ТЕМА

ЈУГОСЛАВИЈА пОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА . . . . . 237

У наредном поглављу сазнаћеш. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .237

Југославија од крајa рата до смрти Јосипа броза тита (1945–1980) . . . . . . . . . . . . .238Друштвена криза и пораз Југославије . . . . . . . . . . . . . . . . .248

САДА ЗНАШ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .253ВАжНИ ДОГАђАЈИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .254

1. TemA

SVeT U DRUGOJ POLOVINI 19.I PO^eTKOm 20. VeKA

U NAReDNOm POGLAVqU SAzNA]e[>

• kakojenastupilodoba“~elikaielektriciteta”<

• {taje“noviimperijalizam”<

• kakojevekovnisanoletewupostaostvarnost<

• za{toproslavqamo1.maji8.mart<

• kakojepotonuo“Titanik”<

• odkadakoristimosijalice,telefoneigledamofilmove<

• kosubiliAlfredNobel,NikolaTesla,MihajloPupin,VilhelmRendgen...

лет првог авиона браће рајт

8

DRUGA INDUSTRIJSKA ReVOLUcIJA I RAzVOJ SAObRA"AJA

током друге половине 19. века настављен је развој индустрије. Дошло је до откривања нових извора енергије. Конструисана је ди­намо­машина, којом је омогућено претварање механичке енергије у електричну. никола тесла је открио вишефазну струју и њено пре­ношење на већа растојања. на основу његових открића саграђене су многе хидроелектране, од којих је најпознатија она на нијагариним водопадима у СаД.

За даљи развој индустрије и саобраћаја биле су потребне и нове сировине. ва жно от кри ће био је челик. Употреба струје и челика означила је почетак новог доба у индустри ји. Зато је Друга индустријска ре волуција с правом до била назив „револу ција челика и елек трицитета”.

У непосредној вези са развојем инду­стрије био је развој саобраћаја. Јавља се потреба повезивања индустријских цента­ра са великим лукама како би људи и роба што брже и лакше сти зали до удаљених под ручја. У ту сврху разграната је мре­жа же лезничких пруга у европи. возови су по стајали бржи и удобнији, а гвоздене

PROmeNe U PRIVReDI I DRU[TVU UDRUGOJ POLOVINI 19. I PO^eTKOm 20. VeKA

Podsetise>

• Шта је индустријска револуција?• Који проналазак је означио њен почетак?

Kqu~nere~i

– друга индустријска револуција

– „нови империјализам” – национализам – расизам – демократија – социјализам

нијагарини водопади

9

шине су за мењене челичним, што је смањило опасност од несрећа. нај већим подухва том на овом пољу сматра се изградња трансконти­ненталне пруге у СаД (1869), која је повезала источну и западну обалу државе и транс си бирске железнице у русији (почет ком 20. века), која је по везивала Мо скву са влади­востоком.

напретку поморског саобраћаја, посе бно прекоокеанског, допринело је прокопа вање Суецког (1869) и Панамског канала (1914), али и производња све модернијих и саврше­нијих бродова. тада је изграђен највећи пу­тнички брод на свету – „титаник”.

• Које океане повезује Панамски канал? Панамски канал и данас представља једну од

најважнијих поморских артерија света.

Zanimqivost

У априлу 1912. године „титаник” је запловио на сво је прво путовање од енглеске до Њујорка. Са грађен као не­потопив, овај океански див био је дугачак 270 метара и висок као десетоспрат ница. невероватно луксузан и до­бро опремљен, „титаник” је имао све модерне погодности, осим довољног броја ча маца за спасавање. током пло вид ­бе брод је ударио у огромну санту и пото нуо за непуна три сата. Од преко две хиљаде људи, спасло се свега седам сто. Остали су нестали у леденој води Aтлантског океана.

Занимљиво је да су на горњим палубама, у првој класи, били смештени неки од најбогати јих људи из европе, док су на доњим палубама, у другој и трећој кла си, били сиромашни, који су кре нули пут америке у потрази за бољим животом. Када је до шло до трагедије, и спасавање је било селективно: прво жене и деца, затим путници из прве, а на крају из треће класе. тако многи пут ници са најјефтинијим картама је дноставно нису имали шансу да преживе.

Олупина „титаника” и данас се налази на дну океана. ро­ниоци су успели да изваде неке неоштећене комаде намешта ја, посуђе и личне предмете путника (наочаре, сатове, накит). Стру чњаци за сада немају техничких и финансијских могу­ћности да делове бро да извуку са дубине од око 3700 метара. ако у томе не буду успели, за 30 година „титаник” више неће по стојати – страдаће од бакте рија које „једу” гвожђе.

трансконтиненталан – који пре сеца један континент

Saznajvi{e...

О трагедији „титаника” снимљено је више филмова. Препоручујемо Дискавери­

јев документарни филм „неиспричане приче”, из

1998. године, и играни филм Џ. Камеруна, „титаник”, из

1997. године.

титаник

10

Крајем 19. века немачки инжењер Карл бенц представио је свету први аутомобил на бензински погон. У наредним деценијама ау томобилска ин­дустрија се непрестано усавр шава и бележи огро­ман пораст производње. то је подстакло и развој нафтне привреде. ипак, до почетка Првог свет­ског рата (1914), аутомобил су по седовали само најбога тији грађани.

• размисли: шта је већина људи користила као превозно средство у овом периоду?

вековни сан о летењу коначно се остварио почетком 20. века. немачки инжењер Фердинанд фон цепелин кон струисао је ваздушни балон на соп ствени погон, који је добио име по про налазачу. Први успешан лет обав­љен је 1900. године, а неколико година касније летелица је почела да се ко­ристи за превоз путника. током Пр­вог светског рата немци су масов но ко ристили цепелине у извиђачким ак цијама.

Го дине 1903. су у америци браћа рајт конструисала први авион који су једноставно назвали Флајер (Flier), што значи летач. исте године они су из­ве ли свој први лет и тиме показали да је мо гуће винути се у небо летелицом на моторни погон која је тежа од ва­здуха. Овај подухват није у почетку изазвао велику пажњу, али како су ави­они усавршавани, интересовање за њих је знатно порасло. Проналазак авиона довео је до револуционарних промена у вође њу ратова, а највише је утицао на ра звој међународног саобраћаја.

Први бенцов аутомобил

цепелинов ваздушни брод

Први лет браће рајт

22

Погледај карту и закључи:

а) Које две велике силе су имале највише колонија у африци?

б) Које велике силе нису имале ниједну колонију у африци?

в) Колико је у африци у то време било независних држава?

Колоније у Африци 1914. године

42

После убиства александра Обреновића, 1903. године, на родна скупштина изабрала је за краља Петра Карђорђевића. За разлику од својих претходника који су на престо долазили малолетни, краљ Петар је преузео власт са скоро 60 година.

Његова владавина је обележена прела­зом са апсолутизма на уставност и парла­ментаризам. Демократски принципи су за њега били светиња, а воља народа и гра­ђанске слободе нај виши закон.

VLADAVINA PeTRA I KARA\OR\eVI]A(do1914.GodiNe)

Podsetise>

• Ко је био оснивач династије Карађорђевић?• Колико пута су Карађорђевићи владали

Србијом у 19. веку?

Kqu~nere~i

– петар I Карађорђевић – Устав из 1903. године – парламентаризам– завереничко питање– царински рат – анексиона криза

Долазак краља Петра у бео град,јун 1903. године

Краљ Петар након крунисања,септембар 1904. године

Краљ Петар I Карађорђевић

43

Краљ Петар I владао је по Уставу из 1903. године. био је то мало измењен Устав из 1888, познат по широким овлашће њима која је да­вао народној скупштини. Њиме је парламен тарни систем у земљи био загарантован.

После Мајског преврата у Србији је дошло до великих промена. развијају се све привредне гране, нарочито индустрија, трговина и банкарство. Страни капитал све више продире у Србију. Унапређују се култура и просвета, а долази и до великог развитка штампе.

Saznajo...PetruIKara|or|evi}u

Петар I Карађорђевић (1903–1921) био је краљ Србије и Кра­љевине Срба, Хрвата и Словенаца.

био је Карађорђев унук и син кнеза александра Карађорђевића. Школовао се у београду, Женеви, Паризу и Мецу, где је за вр­

шио вишу војну школу. борио се у француско­пруском рату (1870– –1871) у редовима француске војске. Одликован је за храброст ор­деном легије части.

Учестовао је у устанку у босни и Херцеговини против тура ка (1875–1876), под именом Петар Мркоњић.

био је ожењен Зорком, ћерком црногорског кнеза николе Пе­тровића. имали су троје деце, синове Ђорђа и александра и ћерку Јелену.

био је личност са изузетним људским особинама и народ га је веома волео. У историјском памћењу остаће слика остарелог краља Петра, који је на воловским колима до стојанствено пред­водио Србе кроз највеће страхоте Првог светског рата. Остао је упамћен по надимку Ослободилац.

иако озбиљно нарушеног здравља, дочекао је коначну победу, ослобођење Србије и стварање нове државе.

Сахрањен је у својој задужбини на Опленцу.

Улица краља Петра једна је од нај­старијих у београду. ту су се налази­ли прва апотека, први градски хотел, прва робна кућа и најстарија бео град­ска кафана.

Преко дана су се ту играла деца, а одрасли људи јурили ка згра ди на­родне банке. Увече се претва рала у продужетак пешачке зоне.

Улица краља Петра:некад и сад

парламентаризам – владавина у којој извршна власт зависи од подршке у парламенту (до које се долази гласањем)

44

Политички живот Србије у овом периоду обележила је радикална странка. никола Пашић и његови следбеници подржавали су краља Петра и његову политику.

велики политички проблем у Србији после 1903. године представ­љало је тзв. Завереничко питање. Завереници, учесници Мајског преврата, мешали су се у државне послове и улазили чак и у државне институције.

Под притиском европских дворова, који су захтевали да се ови официри уклоне из политике и казне, ово питање је 1906. године де­лимично решено: неки учесници Мајског преврата пре времено су пен зионисани.

Saznajo...dragutinudimitrijevi'uApisu

Драгутин Димитријевић апис (1876–1917) био је пуков ник војске Краљевине Србије. Организовао је Мајски преврат (1903), у коме је тешко рањен с три метка у груди.

После доласка Петра I Карађорђевића на власт његов ути цај на официре и војску стално је растао. Године 1911. осно вао је тај­но удружење Уједињење или смрт, познато и под именом Црна рука. Организација Млада Босна, која је пре ду зела атентат на ау­строугарског престолонаследника Фран ца Фердинанда (1914), доводи се у везу са његовим деловањем.

У Првом светском рату ухапшен је на Солунском фрон ту (1916). Оптужница га је теретила да је планирао др жав ни удар и атентат на престолонаследника александра Кара ђорђевића. војни суд га је осудио на смрт. Стрељан је 1917. године у Солуну.Драгутин Димитријевић апис

• Који су били основни принципи за које се залагала ради­кална странка?

AnegdotaПосле Мајског преврата енглеска је уве ла

санкције Србији. то су учиниле и Фран цуска и друге европске земље.

Када је никола Пашић скренуо пажњу кра љу Петру да се велике силе буне против тог „варварског убиства”, краљ је рекао: „ви­ди молим те, они се буне, а кад су они својим краљевима одсецали главе на гиљотини, Ср­бија се није бунила. Шта нам вреди кад смо мали, а велике силе се стално са нама играју и уплићу своје прсте тамо где им није место.”Краљеви гардисти

Апис – митолошко божанство, бик

3. TemA

PRVI SVeTSKI RATI ReVOLUcIJe U RUSIJI

U NAReDNOm POGLAVqU SAzNA]e[>

• kakojemladi}izbosnepokrenuoVelikirat<

• {tasubilipraviuzrociPrvogsvetskograta<

• za{tosuvojnicinafrontubili“topovskahrana”<

• ukojimbitkamasuprviputupotrebqeniratniavioni,podmorniceitenkovi<

• {tajeRusijiisvetudonelaoktobarskarevolucija<

• zbog~egajeubijenacarskaporodicaRomanov<

• kosubiliFrancFerdinand,Crvenibaron,Vladimiriqi~lewin...

војници у рову

70

Узроци рата светских размера деценијама су претходили његовом почетку, а леже у империјалистичкој политици великих сила која је проузроковала њихову политичку, економску и војну супротстављеност.

непосредaн повод за почетак рата био је догађај који је у историји познат као Сарајевски атентат. аустроугарски престолонаследник, надвојвода Франц Фердинанд и ње гова супруга Софија стигли су у Сарајево на видовдан 1914. године. босна и Херце­говина биле су про винција од велике важности за аустроугарску, а престо­лонаследник је дошао тог дана да би присуство вао војним вежбама.

SVeT U PRVOm SVeTSKOm RATU (1914—1918)

Podsetise>

• Које европске државе су поседовале највећи број колонија у азији и африци у другој половини 19. века?

• Које нове европске државе су се укључиле у борбу за колоније?

• Због чега је дошло до формирања војно­поли­тичких савеза крајем 19. и почетком 20. века?

• Како су се звали ти савези и које државе су их основале?

Kqu~nere~i

– узрок и повод за рат– Сарајевски атентат – Антанта – Централне силе – фронтови – рововски рат – Битка на Марни – Дарданелска операција– Верденска битка – Битка на Соми – Битка код Јитланда – Брест-Литовски мир – Капитулација

Централних сила

Франц Фердинанд са супругому Сарајеву 1914. године

• Када је дошло до анексије босне и Херцеговине?

• Како је становништво у бо­сни и Херцеговини и Србији реаговало на анексију?

71

Припадник револуционарне организације „Млада босна”, девет­наестогодишњи Гаврило Принцип, извршио је 28. јуна атентат на аустроугарског престолонаследника и његову супругу. аустроугар­ска је за овај атентат оптужила Краљевину Србију и њено политичко вођство. Сматрали су да је атентат планиран и организован у Србији.

Zanimqivost

У суботу, 28. јуна 1914. године Франц Фердинанд и његова супруга Со­фија возом су стигли у Сарајево. на станици их је дочекао аустроугарски гувернер босне и Херцеговине Оскар Поћорек и одвео их на пријем у Град­ску скупштину. Кров аутомобила којим су се возили био је спуштен како би окупљен народ имао што бољи поглед на угледне госте.

члан Младе босне недељко чабриновић први је око 10:15 са улице ба­цио бомбу на надвојводино возило. Међутим, бомба је експлодирала испод точкова аутомобила који је био у пратњи и озбиљно ранила две особе. не­дељко чабриновић скочио је у Миљацку, али су га полицајци извукли и ухапсили.

После службеног пријема, Франц Фердинанд интересовао се за особе рањене у атентату. инсистирао је да их посети у болници. надвојводи су сугерисали да би то могло да буде опасно, али је Оскар Поћорек (који је био одговоран за његову безбедност) одговорио: „Зар ви мислите да је Сараје во пуно атентатора?”

на путу ка болници, на углу једне улице чекао је Гаврило Принцип. Успео је да извуче пиштољ и испали неколико хитаца. надвојвода је погођен у врат, а надвојвоткиња у стомак. Убрзо су обо је подлегли ранама. Пошто је обавио задатак, Принцип је уперио пиштољ у себе. Међутим, неки човек га је спре чио у покушају самоубиства. Убрзо су стигла и два полицајца и ухапсила га.

Гаврило Принцип и недељко чабриновић су саслушани и осуђени за убиство и издају на по 20 година затвора. Гаврило Принцип преминуо је у априлу 1918. (у 24. години) од туберкулозе у

затвору у чешкој. Касније, његово тело прене то је у Сарајево и сахрањено у заједничку гроб ницу чланова „Младе босне”.

У Сарајевском атен та ту, поред Гаврила Прин ципа и недељка чабриновића, учествовали су и други при­падници „Младе босне” – владимир Гаћиновић, три­фко Грабеж, васа и вељ­ко чубриловић, Да нило илић, иво Крањ чевић...

Гаврило Принцип

Хапшење Гаврила Принципапосле атентата

Спомен­плочаГаврилу Принципу

на месту атентата

• За шта се борила организација „Млада босна”?

72

Сарајевски атентат искоришћен је као повод за рат чији је по­четак више пута био одлаган. из беча у београд упућен је ултиматум који је садржавао захтеве које Србија није могла да прихвати. неки од тих захтева угрожавали су њену независност.

аустроугарска је 28. јула 1914. године, тачно месец дана од Са ра­јевског атентата, званично објавила рат Србији.

на страну Србије одмах је стала русија, па јој је немачка ускоро објавила рат. наредних дана и недеља уследиле су међусобне објаве рата између великих сила, а мање државе приклањале су се некој од зараћених страна. За кратко време свет се нашао у рату.

Први светски рат трајао је четири године. У њему је учествовало 36 држава у којима је живело око милијарду и по становника. више од седамдесет милиона људи било је мобилисано и борило се у рату. Савременици су га називали Велики рат јер био највећи ратни су­коб у историји до тада.

Процењује се да је у рату погинуло око 15 милиона људи. човечанство је током ра та претрпело незапамћена разарања и патње.

Главне ратне операције вођене су у европи, али се ратовало и у азији и африци, што је овом рату дало светски карактер. битке су вођене на копну, мору и у ваздуху. било је више фронтова, а нај зна­чајнији су Западни, источни, италијански и балкански (Солунски).

ултиматум – последњи услов чи­је неприхватање значи прекид да­љих преговора и присилне мере

• Ко је вла­дао Србијом у време Сарајев­ског атентата?

• Какви су били односи између Србије и аустро­ ­Угарске у првој деценији 20. века?

фронт – ратиште

У Првом светском рату пропаганда је имала значајну уло гу. Зараћени блокови покушавали су да уз помоћ плаката, вој них симбола и ознака убеде масе у своје идеје. Овај пла кат позива да се пружи помоћ савезници Србији.

читајући наредне странице о Првом светском рату, обрати пажњу који су фактори били пресудни за укључивање држава у рат.

82

Први СветСКи рАт (1914–1918)

Узроци

• Освајачкетежњевеликихсилакојесуихдовеледополитичкеиекономске супротстављености.

• ПоделаЕвропенадвасупарничкавојнатабора:АнтантуиЦентралнесиле.

Повод

• УбиствонадвојводеФранцаФердинанда28.јуна1914.године(Сарајевски атентат) и аустроугарска објава рата Србији.

Непосредне последице

• Огромнељудскежртвеивеликаматеријалнаштета.• Пропастчетирицарстваистварањеновихдржава.• ОснивањеДруштванародасациљемочувањамираусвету.

Дугорочнепоследице

• Незадовољствоибесмногихнародазбогмировнихуговоракојисуимнаметнути после рата.

• Узроцикојисудовелидората–империјализам,ривалствомеђудржавама,милитаризам–опстајуидаље.

„велиКи рАт”

83

Proverinau~eno

1. Шта је био узрок, а шта повод за избијање Првог светског рата (1914–1918)?

2. Колико људи је било под оружјем, а колико их је погинуло у рату?

3. изабери тачне тврдње.

а) Сарајевски атентат догодио се на видовдан 1914. године.

б) У атентату је погинуо аустроугарски цар Франц Јозеф.

в) атентат је извршио припадник „Младе босне” Гаврило Принцип.

г) аустроугарска је за овај атентат оптужила гувернера босне и Херцеговине Оскара Поћорека.

4. Повежи битку са годином и ратиштем на коме се одиграла.

верденска битка 1914. година Западни фронт

битка на Марни 1916. година источни фронт

Галипољска експедиција 1915. година Западни фронт

5. Опиши какав начин ратовања је био карактеристичан за Западни фронт.

6. наброј које су све врсте оружја усавршене у Првом светском рату?

7. издвој нетачне делове текста.

Године 1917. русију су уздрмале две револуције. Зато је она морала да потпише брест­литовски мир и да изађе из рата. то ће довести до гашења Западног фронта. Одредбе овог уговора биле су повољне за русију – она није је морала да се одрекне ни једне своје територије.

8. Шта је било одлучујуће за победу антанте у Првом светском рату?

128

KwI@eVNOST I UmeTNOST

раздобље између два рата обележио је и ра­звој модерне литера туре. Појављују се, пре свега, дела са антиратном тематиком (ернест Хемин­гвеј, ерих Марија ремарк и други), затим остваре­ња која ду бље пониру у свест савременог човека („Уликс” Џејмса Џојса, романи томаса Мана), или приказују судбину појединца у револуционарним збивањима („тихи Дон” Михаила Шолохова).

Међуратно раздобље обилује различитим ли­ковним стиловима и техникама, али их све об­једињује тежња да се раскине са прошло шћу и традиционалним схватањем уметности.

Сликари су покушавали да својим делима изра­зе подсвесна ста ња у човеку и критички однос према појавама у друштву. тако је дошло до ра з­воја кубизма, апстрактног и надре алистичког сли­

карства. најупечатљивији ствараоци овог периода били су Пабло Пикасо, василиј Кандин ски, Салвадор Дали и други.

Почетком 20. века, на коренима традиционалне музике афроа­мериканаца, рађа се џез. Ова музика, пуна енергије, динамике и ритма, настала је у Њу Орлеансу, али се веома брзо шири америком и изван ње. У почетку су џез изводили само афроамерички музичари,

„трајност сећања” (1931), слика шпанског уметника Салвадора Далија приказује

сатове који се топе у пустињи.

Anegdota

Још док је био де те Пикасова мајка је веровала да ће јој син постати успешан и по знат човек. Јед­ном приликом му је рекла: „ако будеш вој ник, по­стаћеш генерал. ако будеш свештеник, по стаћеш папа.’’ Сећају ћи се мајчиних речи, велики сликар је ре као: „Ја сам одлучио да будем сликар, а постао сам Пикасо.’’

• Објасни, како разумеш овај Пикасов коментар?

Пабло Пикасо

надреално – изнад (изван) стварности, подсвесно

129

али је, због своје популарности постао омиљен и код других. Међу најпознатијим џез­музича­рима био је трубач луис армстронг.

Филмови су постали омиљена за ба ва гледа­лаца широм европе и америке. неме комедије биле су најпопуларније, а највећа звезда овог жанра био је чар ли чаплин. У европи су се сни­мали фил мови по делима књижевних класика, као и о личностима које су обележиле светску историју.

Anegdota

алберт ајнштајн је радо гледао филмове чарлија чаплина. Једном му је написао: „ваш филм Златна грозница је сваком у свету ра зумљив и ви ће те, свакако, постати славан човек.’’

на то је чаплин овако одговорио: „Ја се вама дивим још ви ше. вашу теорију релативитета нико у свету не разуме, а ви сте ипак славан човек.’’

луис армстронг је својим необичнимначином свирања и храпавим гласом поставио

стандарде за будуће генерације музичара.

чарли чаплин

бркови, полуцилиндар, штап, гегајући ход и неуреднаодећа постали су његови заштитни знаци.

Zadatakzaistra`ivawe

Потражи у библиотеци или на интернету биографију чарлија чапли­на. издвој делове који су теби најзанимљивији. Припреми за час краћу претензентацију о његовом животу. Уз чаплинову биографију, припреми фотографије и неколико инсерата из његових филмова , на пр. „Модерна времена” и „велики диктатор”. Осмисли 5­6 питања која ћеш да поставиш ученицима. ево неколико предлога:

• Зашто су чаплинови филмови духовити и забавни?• Како аутор приказује живот у савременом друштву?• Да ли знате неки новији филм који на сличан начин описује наше доба?

130

Филмом „Џез певач” из 1927. године започиње ера зву­чног филма. Холивуд је био највећи филмски студио на свету у коме је настајало на стотине остварења годишње. Поред комедија, тридесетих година почињу да се снимају и аван­туристички, љубавни, историјски и цртани филмови. Мики Маус, прва цртана звезда, појавио се на филму 1928. године. лик је осмислио талентовани аниматор волт Дизни, а Ми­ки је одмах постао миљеник публике.

• наведи неколико цртаних филмова волта Дизнија.

Плакат за филм „Мики Маус” из 1928. године

Proverinau~eno

1. Када и где је почела велика економска криза?

2. Какве су биле последице велике економске кризе?

3. По ком проналаску је позанат александар Флеминг?

4. Повежи личност са облашћу којом се бавио.

Хауард Картер филм

чарли чаплин сликарство

ернест Хемингвеј археологија

Пабло Пикасо књижевност

5. изабери тачан одговор.

Филм „Џез певач” из 1927. године представља прекретницу у филмској уметности. С њим почиње ера:

а) звучног филма; б) филма у боји; в) 3D филма.

131

Појам тоталитаран значи укупан, потпун, сав. Од ове речи настао је појам тоталитарна држава, који означава специфичан облик вла давине.

У тоталитарној држави влада има потпуну контролу над свим аспектима живота, па чак и над приватним животом својих грађана. Она промовише једну идеологију и захтева да је сви грађани при хвате. таква држава, најчешће, има свог вођу који је „непогрешив” и само једну политичку странку.

USPON TOTALITARNIh DR@AVA

Kqu~nere~i– Тоталитарна држава– Грађански рат у Русији– Савез Совјетских

Социјалистичких Република

– Јосиф Висарионович Џугашвили Стаљин

– фашизам – Бенито Мусолини – „Марш на Рим”– нацизам– Адолф Хитлер– „Минхенски пуч”– паљење Рајхстага

137

FA[iSTi:KAdiKTATuRAuiTAliji

По завршетку Првог светског рата, италија се нашла у дубокој привредној кризи. исцрпљена ратом, није била у стању да покрене економију: владала је велика незапосленост, несташица основних жи­вотних намирница и сиромаштво. Грађани су били незадовољни и неиспуњавањем лондонског уговора. тако је криза захватила читаво друштво и цео политички систем. Овакви услови погодовали су бу­јању радикалног политичког покрета – фашизма.

реч фашизам долази од латинске речи fascеs, која означава сноп прућа, што је у Старом риму био симбол државне власти. Фашисти су ово пре узели наглашавајући моћ државе над грађанима и нуж­ност националног јединства (један прут се лако може поломити, али сноп тешко).

национална фашистичка партија у италији основана је 1921. го дине, а њен вођа био је бенито Мусолини, кога су звали Дуче (вођа). Фашисти су сматрали да држава тре ба да брине о сигурности наро да, али да сваки грађанин мора да служи држави и њеним циљевима. По њима, тре ба да по­стоји само једна политичка странка и сви мора ју бити одани њеном вођи. нису веровали у грађанске и по лити чке слобо­де. Мусолини је сматрао да треба примени ти силу у оства­рењу ових идеја.

Партија је за кратко време добила велики број пристали­ца, углав ном сиромашнијих грађана који су били незадо­вољни економском и политичком ситуацијом. Ударна снага партије били су „црнокошу љаши” (чији су заштитни знак биле црне кошуље), који су застраши вали и батинали своје противнике и спроводили насиље широм италије. Октобра 1922. године организовали су Марш на рим. Око шездесет хиљада наоружаних фашиста умарширало је у престоницу с намером да обори владу и преузме власт. Да би се избегло кр во пролиће, италијански краљ викто р емануел III именовао је Мусо линија за новог пред седника владе.

По доласку на власт Мусолини је почео да заводи ред у земљи. Укинуо је све политичке партије и завео отворе ну диктатуру. војска и полиција су контролисале све: од шко ла и штампе до трговине и индустрије. У економском погле ду италија, ипак, није много напре довала. Зато се Мусолини оријентисао на освајање других држава и стварање колони­јалног царства. италија је освојила етиопију (1936) и оку пирала ал­банију (1939). Оваква освајачка политика довела је до савезништва италије са Хитлеровом немачком.

• Шта је антанта обећала италији лондонским уговором 1915. године?

бенито Мусолини

„Истина је да су љу ди уморни од слободе.”

б. Мусолини

диктатура – неограничена власт појединца или политичке партије

138

NAcISTI:KA DIKTATURA U NemA:KOJ

После пораза у Првом светском рату и пропасти царства, у граду вајмару 1919. године немачка је про глашена репу бликом. Период нема чке историје од 1919. до доласка Хитлера на власт 1933. године нази ва се Вајмарска република.

По завршетку рата, немачку је захватила дубока привредна кри за. Дошло је до пада производње, пора ста броја неза после­них, рад ничких штрајкова, глади. такви услови иза зивали су велико неза довољство ко је се претварало у протесте против владе. Оно је до принело јачању и ширењу тота литарног и ра­систичког покрета познатог као нацизам.

нацизам се развио из мале не­мачке радничке партије, чи ји је во ђа 1921. године постао адолф Хитлер. Партија је про ме нила на­зив у националсо цијалистичка радничка партија немачке, скра­ћено – Нацистичка партија. Сим­бол партије би ла је свастика, од­носно кукасти крст.

• Сазнај какав је био поздрав нациста.

адолф Хитлер

Zanimqivost

Свастика или кукасти крст је симбол који постоји од дав нина. Појављује се у азијским, европским и северно­америчким културама као религијски или уметнички симбол још од 4. ми ленијума п. н. е. У свим временима и

цивилизацијама она је била позитиван симбол који је означавао срећу, напредак и благоста ње. У првим деценијама 20. века ку­касти крст је био свеприсутан. тако је свастика, на пример, била ознака америчке 45. пешадиј ске дивизије, званични симбол фин­ске авијације, налазила се на неким новчаницама, па чак и на флашицама кока­коле и ро ђенданским честиткама. Када је ку­касти крст постао званична ознака Хитлерове партије, у већем делу света он је постао ом ражени симбол који подсећа на све страхоте и злодела нациста.

честитке с почетка 20. века

нацистичка заставаод 1920. до 1945. године

173

У Другом светском рату није постојала разлика између фронта и позадине. Коришћењем авијације, бомбардовани су и војници на фронтовима и цивили у градовима и селима. Зато се за Други свет­ски рат каже да је био тотални рат.

Прве три године рата (од јесени 1939. до јесени 1942. године) си­ле Осовине су имале више успеха на бојном пољу. немачка и италија су освојиле велике територије у европи и северној африци, а Јапан на Далеком истоку. Од јесени 1942. до 1945. године савезничке снаге су непрекидно напредовале, све до коначне победе.

Други светски рат почео је 1. септембра 1939. године немачким нападом на Пољску, а окончан је 2. септембра 1945. године капитулацијом Јапана. У европи рат се завршио 9. маја 1945. године, после потписивања немачке капитулације.

RATOVAwe TOKOm1939. I 1940. GODINe

немачка је, у складу са својим освајачким плановима, на­пала Пољску 1. септембра 1939. године. велика британија и Француска уви деле су да је њихова политика попуштања пред Хитлером била погрешна, па стају на страну Пољске и објав­љују немачкој рат. За непуних месец дана, неупоредиво број­нија и боље нао ружана немачка армија прегазила је Пољску и ушла у варшаву. Са истока су у септембру кре нуле и совјет­ске трупе и заузеле остатак Пољ ске и већи део финске тери­торије (1940).

У западној европи сукоби се почели у проле ће 1940. године. немачка је прво заузела нор ве шку и Данску. Затим је почела велика немачка офан зива у за падној европи. током маја немци су заузели Холандију, бел гију и луксем бург и кренули на Фран цуску. Французи су рачунали да ће Хитлерове трупе зауставити Ма жино линија.

Међутим, немци су вешто избегли директан напад на Мажино ли­нију. Упали су на француску територију преко Холандије и белгије, кроз шумовите и непроходне ар дене.

немачки тенкови су незадрживо напредовали до обале ламан­ша. напали су луку Денкерк (град у Француској, на обали Северног мора), где су се налазиле британ ске и француске снаге. Савезници су били принуђени да евакуишу своју војску. Спасавање војске је било спектакуларно. За недељу дана у британију је успе шно пребачено више од 300.000 француских и енглеских војника и тако

Мажино линија – француска одбрамбена линија дуж границе са немачком која се састојала од бетонских утврђења, тенковских препрека, митраљеских гнезда и других видова одбране.

немачки напад на Пољску1939. године

Ардени – планински венац у ју­гоисточној белгији и луксембургу

рат је вођен у европи, азији,

северној африци и на Пацифику.

eвакуација – премештање ста­новништва или војске са угроже­ног подручје

174

спасено од погибије или заробљавања. британски пре мијер винстон черчил је после овог догађаја изја вио: „Мо ра мо страшно да пазимо да ово спасавање не сматра мо победом. ратови се не добијају евакуацијама. брани ћемо на­шу отаџбину. ако треба годинама, ако тре ба сами, издржа­ћемо до кра ја... никада се нећемо предати.”

немци су лако савладали остатке француске армије. Фран цуска је била приморана да капитулира 22. јуна 1940. године. Примирје са немачком закључио је маршал Петен.

Француска је подељена на северни део, који је био под не­мачком окупацијом, и јужни део, којим је уп равља ла Пете­нова влада са центром у граду вишију (ви шијевска Француска).

Почетком лета 1940. године Хитлер се налазио на вр хун­цу моћи. После слома Француске највећи део европе се на­лазио под његовом контролом. на путу му је стајала усам­љена британија. Она није имала велику војску, али је била заштићена својим острвским положајем. Предност су јој би­ле њена морнарица и авијација (раФ).

Хитлер и немачка команда донели су одлуку да брита­нију осла бе ваздушним нападима, а потом изврше копнену инвазију (операција „Мор ски лав”).

британско и немачко ваздухопловство започело је у јулу 1940. године једну од највећих ваздушних битака у историји, познату као Битка за Британију. немачка авијација (луфт­

вафе) нај пре је бомбардовала са мо војне циљеве, али су, ускоро, на мети били и градови. лондон и друга места свакодневно су бомбар­довани и страдао је велики број недужних грађана. бри тански бор­бени авиони, као и пилоти који су њима управљали, јуначки су се супротстављали немачкој авијацији. Ка ко ни после више од два ме­

Saznajo...Vinstonu:er;ilu

винстон черчил (1874–1965) потицао је из енглеске пле­мићке породице. Учествовао је у неколико ратова које је бри­танска империја водила у индији и у африци.

черчилова политичка каријера почела је 1900. године, после напуштања војне службе. Од тада, па све до смрти, ак тивно је учествовао у политичком животу. Постао је пре­мијер велике британије у мају 1940. године, предводећи

зем љу у судбоно сним тренуцима рата. Његов први говор по ступању на премијерску дуж­ност био је веома јасан и искрен: „немам шта да вам понудим, само крв, напор, сузе и зној.”

британски премијервинстон черчил

Хитлер у покореном Паризу1940. године

инвазија – упад на непријате љску територију

175

сеца није успела да оствари надмоћ у вазду ху, не­мачка је била при нуђена да одуста не од планова за инвазију. бом бардовање бри таније се наставило, али сма њеним интезитетом.

У међувремену, почео је рат у северној аф рици изме­ђу италијанских и британских снага. Како нису имали успеха, италијанској војсци стигле су у помоћ немачке ок­лопне јединице под командом генерала ервина ро мела, позна тог под надимком Пустињска лисица.

Zanimqivost

У новембру 1940. године немачка авијација бом­бардовала је енглески градић Ко вентри. У силовитом нападу луфтвафеа већи део града био је потпуно разрушен, као и фабричка построје ња у околини.

неколико дана раније, премијер черчил је сазнао да се спрема бомбардовање Ковентрија. британски стручњаци провалили су немачки си стем шифровања порука и тако сазнали шта се спрема. вла да се нашла пред тешком дилемом: да ли

да предузме све мере за одбрану града и тиме наговести немцима да откривају њихове по руке, или да допусти бом бар до вање Ковентрија и сачува си стем за дешифровање који у бу дућно сти може спасти стоти не хиљада живота. Премијер чер чил се од­лучио за другу варијанту.

Занимљиво је да је 1957. годи не дошло до братимљења бе о града и Ковентрија, два гра да која су током рата доживела сличну судбину.

британски ловачкиавион Спитфајер

Улица у лондону посленемачког ваздушног напада (1940)

Saznajo...ervinuRomelu

ервин ромел (1891–1944) био је генерал и ко мандант не­мачког афричког корпуса. Познат је по својим изузетним вој ничким способностима, успешном ратовању у северној африци, али и по томе што је уважа вао своје непријатеље.

ромел је, мада то никад није доказано, оптужен за учешће у завери против Хитлера. Фирер му је понудио две опције: самоубиство или јавно суђење. Генерал ромел је одабрао самоубиство (1944).

немачки генерал ромел (у средини)

корпус – већа јединица састав­љена од више родова војске• размисли, зашто је генерал ромел имао надимак

Пустињска лисица?

• По твом мишљењу, да ли је черчил донео исправну одлуку? Образложи свој одговор.

211

већина бораца погинула је у овом пробоју, а око 2 000 рањеника немци су стрељали на тјентишту.

У Бици на Сутјесци рањен је и врховни комнандант нОвЈ, Јосип броз тито, а Сава Ковачевић, један од најзначајнијих партизанских ко манданата, изгубио је живот.

битке на неретви и Сутјесци представљају велике пре­кретнице у рату. У току ових битака у врховни штаб нОв стигла је прва британска војна мисија чији су извештаји по­чели да обезбеђују партизанима савезничку подршку и ма­теријалну помоћ.

• размисли, због чега су се британци окренули од Драже Михаиловића и четничког покрета?

• Зашто је савезничка помоћ била од пре­судног значаја за партизане?

током рата партизани су наставили са формирањем органа вла­сти будуће државе.

У јесен 1943. године, 29. и 30. новембра у босанском градићу Јај­цу одржано је Друго заседање АВНОЈ­а. Ово тело тада је проглашено за врховно законодавно представништво. Основан је и Национални комитет ослобођења Југославије (нКОЈ) као највиша извршна власт на челу са Јосипом брозом титом. авнОЈ je краљу Петру II забранио повратак у земљу, а влади у лондону поништена су сва међународна

Сава Ковачевић (1905­1943), партизански командант и народни херој Југославије

Anegdota

У бици на Сутјесци тито је био рањен у руку. С једном руком у завоју и штапом у другој руци, ишао је са члановима штаба и својом пратњом пре­ко планинског превоја. на уској стази сусрели су старицу. Шалећи се, тито јој рече да се помери да може да прође војска. Старица га одмери од главе до пете, па промрси: „ех, и ти си ми неки војник, кад ни пушке немаш!”

тито после рањавања на Сутјесци 1943. године

212

права. такође, потврђено је преуређење земље на фе­де ративној основи. Уместо дотадашња три, признато је пет народа (Срби, Хрвати, Словен ци, црногорци и Ма кедонци) који ће, после ра та, живети у шест саве­зних је диница.

Јосипу брозу титу, због посебних заслуга у борби, до дељен је чин маршала.

истовремено са Другим зеседањем авнОЈ­а, у јесен 1943. одржа­на је и важна међународна конференција у техерану. рузвелт, Ста­љин и черчил тада су се дефинитивно сагласили да пруже подршку партизанском покрету у Југославији. Очекивања и наде владе у избег­лиштву и осталих монархиста у земљи да ће савезници својим искр­цавањем на балкану уништити партизански покрет и револуцију у Југославији пала су у воду. Подела послератног света на интересне сфере већ је била усвојена, а техеранска конференција само ју је по­тврдила. Главни ратни циљ савезника био је победа над фашизмом и њега је, без обзира на идеолошке различитости, требало остварити уз помоћ СССр­а. Због тога је партизански покрет добио пуну подр­шку. Уједно, овим су биле признате и све револуционарне промене остварене током рата на подручју Југославије чији су носиоци били партизани и њихово руководство.

1944. GODINA

Последњи покушај немаца да униште тита и чи­таво партизанско руководство био је у мају 1944. го­дине. тада је извршен десант на град Дрвар у босни, где се у том тренутку налазио врховни штаб партизан­ске војске. напад се завршио неуспехом, а Јосип броз је пребачен на острво вис у Јадранском мору које су кон тролисали британци.

маршал – врховни заповедник војних снага

Anegdota

После завршетка Другог заседања авнОЈ­а један по сланик упитао је тита:

„Докле ће трајати рат, друже маршале?”„До краја”, одговори тито.

Друго заседање авнОЈ­а у Јајцу29. новембра 1943. године

Десант на Дрвар, 1944. године • Шта је десант?

216

SADA zNA[...

• Други светски рат у Југославији почео је у априлу 1941. године и трајао је до маја 1945. године.

• Хитлер се у априлу 1941. године свом силином обрушио на Југославију. Земља је капитулирала 17. априла. Краљ Петар II и влада емигрирали су у лондон.

• на југословенском тлу формирана су два покрета отпора – партизански на челу са Јосипом брозом титом и четнички на челу са Драгољубом Дра­жом Михаиловићем. и једaн и други водили су антиокупациону и антифашистичку политику.

• идеолошке разлике између ова два покрета биле су непремостиве па је дошло до грађанског рата који се одвијао паралелно са борбом против оку­патора.

• Партизанска војска се током рата храбро бори­ла у биткама на Козари, Зеленгори, неретви, Су­тјесци.

• Крај рата у Југославији донео је победу партизана и револуције. Од пресудног значаја били су њи­хови војни успеси и савезничка подршка крајем рата. Предратни монархистички режим дожи­вео је крах.

• током четири године ратовања, становништво је било изложено страховитим патњама и стра­да њу. Стотине хиљада људи мучено је и убијено у концентрационим логорима. више од 1.000.000 људи у Југославији изгубило је живот током Дру­гог светског рата.

240

титов рођендан слављен је као државни пра зник – Дан младости. на завршној приредби, која се звала слет, титу је уручивана штафета мла дости. Она је била симбол заједништва југо словенских народа и ода ности титовом делу.

Свечано полагање заклетве

Пажљиво прочитај ову заклетву.

• на шта су се обавезивали ђаци постајући пионири?

• размисли, какве идеје је ширила пионир­ска заклетва? Пионирска заклетва

Zanimqivost

Штафета младости је палица која је ишла кроз це­лу Југославију и сваког 25. маја се уручивала пред сед­нику титу. тај датум славио се као његов рођен дан. Штафета младости је уведена 1945. године на предлог омладине Кра гујевца. У првој титовој шта фети уче­

ствовало је 12.500 омладинаца. Они су тада пре трчали пут дуг 9000 кило метара. Штафе­та је ношена кроз све де­лове Југославије да би 25. маја стигла у бео град. За­вршна свечаност одржава­ла се на стадиону Јна у београду.

Прослава Дана младости у београду

Уручивањештафете другу титу

СВЕЧАНО пИОНИРСКО ОБЕЋАЊЕ

„Данас, када постајем пионирДајем часну пионирску реч:Да ћу марљиво учити и радитипоштовати родитеље и старије,и бити веран и искрен друг,који држи дату реч;Да ћу волети нашу самоуправну домовинуСоцијалистичку Федеративну Републику ЈугославијуДа ћу развијати братство и јединствои идеје за које се борио друг Тито;Да ћу ценити све људе светакоји желе слободу и мир!“

251

дошло до смене власти: за председника СрЈ изабран је војислав Ко­шту ница. У земљи долази до великих промена у унутрашњој и спољ­ној по литици. Почетком 2001. године форми рана је прва некомуни­сти чка, демократска влада по сле Другог свет ског рата на челу са Зораном Ђин ђи ћем. Земља је полако почела да се враћа у европске и светске токове. нажалост, про цес демокра ти зације и реформисања српског друштва био је угрожен убиством Зорана Ђинђића у марту 2003. године.

исте године, Савезна република Југославија променила је име у Државна заједница Србија и црна Гора. Ова заједница одржала се до 2006. године када се, после референдума, црна Гора отцепила, по­сле чега су на стале две одвојене државе.

Променеуназивудржаветокомпоследњедеценије20.ипочетком21.века

период Назив државе

1992–2003. година Савезна република Југославија(СрЈ)

2003–2006. година Државна заједница Србија и црна Гора(СцГ)

Од 2006. годинедо данас

република Србија(рС)

Зоран Ђинђић, председник владе Србије

2001–2003. године

референдум – одлучивање о не­ком важном питању путем гла­сања грађана

Демонстрације у београду 5. октобра 2000. године