sadrŽaj - banca intesa · imajući na umu da će u narednom periodu privredni rast, ve-rovatno, i...

Najznačajniji finansijski pokazatelji 7

Pismo predsednika Upravnog odbora 8

Uvodna reč predsednika Izvršnog odbora 10

Makroekonomsko okruženje i bankarski sektor u 2010. godini 14

Poslovanje sa stanovništvom 22

Poslovanje sa privredom 34

Upravljanje sredstvima i investiciono bankarstvo 44

Društveno odgovorno poslovanje 48

Finansijski izveštaji za 2010. godinu 57

Organizaciona struktura banke 157

Adrese ekspozitura 158

S A D R Ž A J

Uspeh Utemeljen

na snazi i stabilnosti

7

Banca Intesa a.d. BeogradGodišnji izveštaj za 2010. godinu

NAJZNAČAJNIJI FINANSIJSKI POKAZATELJIu hiljadama dinara

banca intesa beograd 2010. 2009. 2008.

bilans Uspeha

Neto dobitak po osnovu kamata 17,345,394 15,189,583 13,236,956

Neto dobitak po osnovu naknada i provizija 5,164,483 4,750,314 4,390,945

Dobitak pre oporezivanja 8,456,120 6,677,923 6,408,697

Porez na dobit 871,597 466,084 300,379

Dobitak od kreiranih odloženih poreskih sredstava i smanjenja odloženih poreskih obaveza

35,407 5,792 18,245

Gubitak od smanjenja odloženih poreskih sredstava i kreiranja odloženih poreskih obaveza

0 -205,324 -234,064

Dobitak 7,619,930 6,012,307 5,892,499

bilans stanja

Opozivi depoziti i krediti 51,409,640 75,035,256 37,112,238

Dati krediti i depoziti 245,087,290 181,075,737 165,524,335

Ostali plasmani 10,270,578 4,260,122 4,255,220

Transakcioni depoziti 65,078,801 63,897,605 53,009,252

Ostali depoziti 171,432,085 144,440,627 88,951,814

Primljeni krediti 45,255,242 30,700,608 47,993,228

Kapital 57,289,122 49,786,038 43,920,688

Bilans stanja - Neto 359,122,995 307,938,537 250,200,714

poKazatelji posloVanja

Dobitak / Aktiva 2.35% 2.17% 2.56%

Dobit / Ukupan kapital 14.76% 13.41% 14.59%

Prihodi od kamata / Aktiva 7.42% 8.08% 8.63%

Rashod od kamate / Pasiva 2.59 3.15 3.34%

Adekvatnost kapitala 18.62% 17.67% 18.79%

Neto Aktiva po zaposlenom 116,221 103,370 82,656

Broj zaposlenih 3,090 2,979 3,027

8 9



pozitnog potencijala, ostvaren je rast od 14 odsto, što je takođe potvrda postojanosti poverenja naših klijenata.

Analiza aktuelnih makroekonomskih pokazatelja ukazuje da se poslovna 2011. godina neće umnogome razlikovati od prethodne. Iako pozitivni signali iz poslednjeg kvartala prošle godine nagoveštavaju dalji oporavak privrede, svi negativni ekonomski faktori – kao što su niska likvidnost, veliki balast loših plasmana, manji obim stranih investicija, smanjeni izvoz – i dalje će biti prisutni. Sa druge strane, u nastojanju da stopu inflacije održi pod kontrolom, obuzda fluktuacije kursa do-maće valute i obezbedi finansijsku stabilnost, očekuje se da Centralna banka nastavi sa restriktvinom kreditno-monetar-nom politikom. Imajući na umu da će u narednom periodu privredni rast, ve-rovatno, i dalje biti usporen zbog posledica globalne finan-sijske krize, Banca Intesa Beograd će, kao vodeća banka u

zemlji, nastojati da pomogne u iniciranju novog investicionog ciklusa i oživljavanju privredne aktivnosti kroz spremnost da podrži izvozno orijentisanu proizvodnju, velike kapitalne infra-strukturne projekte, razvoj poljoprivrede, projekte unapređe-nja zajednice sa ciljem poboljšanja energetske efikasnosti, itd.

Osim toga, uz aktivno učešće u državnim programima, Banka će stalno proširivati svoje ponude u skladu sa aktuelnim tržiš-nim okolnostima i prilagođavati ih potrebama klijenata. Kao jedan od ključnih aktera u domaćem ekonomskom sistemu, Banca Intesa će nastaviti da neguje odgovoran pristup kako prema svojim zaposlenima i akcionarima, tako i prema klijen-tima i društvenoj zajednici u kojoj posluje.

U ime Upravnog odbora, želim da iskoristim ovu priliku da iskažem veliku zahvalnost svim zaposlenima i rukovodstvu Banke na njihovim izvanrednim rezultatima, izuzetnoj preda-nosti i timskom radu.

Uvažene dame i gospodo,

Čast mi je što u ime Upravnog odbora mogu da Vas obavestim da je 2010. go-dina za Banca Intesa Beograd ponovo bila izuzetno uspešna. Uprkos brojnim pre-prekama sa kojima smo se susretali zbog globalne finansijske krize, Banca Intesa Beograd je uspela da ostvari zacrtane ci-ljeve i učvrsti lidersku poziciju, održavaju-ći kontinuitet rasta koji je ostvaren tokom prethodnih godina. Oču vavši najveće tržiš-no učešće u svim segmentima poslovanja, Banka je, u godini koja je za nama, po-tvrdila svoju lidersku poziciju kao najbolje rangirana banka u zemlji po visini indeksa

zadovoljstva klijenata. Ukratko, formulu uspeha u 2010. godini utemeljili smo na sledećim principima: visoka likvidnost, solidna kapitalizovanost, oprezno upravljanje rizicima i izrazito delo-tvorna kontrola troškova.

Recesija, koja je proteklih nekoliko godina snažno uzdrma-la svetsku privredu, u 2010. godini je počela da jenjava, što potvrđuje i činjenica da je, prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda, BDP na globalnom nivou povećan za 5 procentnih poena. Srpska privreda nije bila imuna na pozitiv-ne signale koji su pristizali sa globalnog nivoa. Međutim, opo-ravak srpske privrede bio je sporiji, slično kretanjima u Evropi.

Uprkos znacima privrednog oporavka i rastu BDP od 1,8 od-sto, 2010. godinu je obeležila visoka nezaposlenost, inflacija i nelikvidnost privrede. Pogoršavanje poslovne klime i gene-ralno teška situacija u realnom sektoru odrazili su se i na po-slovanje bankarskog sektora, koji je, kao verovatno najrazvi-jeniji deo domaćeg ekonomskog sistema, morao da pokaže

fleksibilnost i spremnost da građanima i privredi pomogne u prevazilaženju aktuelnih poteškoća.

Zahvaljujući opreznoj monetarnoj politici Narodne banke Sr-bije, bankarski sektor je i tokom 2010. godine ostao stabi-lan, dobro kapitalizovan i visoko likvidan. Naime, pokazatelj adekvatnosti kapitala na kraju 2010.godine iznosio je 19.9 odsto, što je znatno iznad minimalnog propisanog nivoa od 12 odsto. Takođe, svi stres testovi sprovedeni u skladu sa me-todologijom Međunarodnog monetarnog fonda pokazali su da bi i u uslovima dodatnih makroekonomskih šokova ban-karski sektor u Srbiji ostao solventan.

Rezultati bankarskog sektora su se poboljšali u 2010. godini, pokazujući zdrav rast na obe strane bilansa stanja, uz jača-nje poverenja klijenata. Sa druge strane, bankarski sektor se tokom 2010. godine suočio sa većim brojem nelikvidnih kli-jenata, koji nisu bili u mogućnosti da redovno otplaćuju svoje mesečne obaveze. Međutim, pažljivim upravljanjem kreditnim rizikom, banke su uspešno rešile ovaj problem i ostale čvrst stožer domaće privrede. Banca Intesa Beograd je još jednom pokazala da je sposobna da bude lider na lokalnom tržištu i pouzdan i veran partner svojim klijentima, kao i Vladi, kroz podršku njenom progra-mu makroekonomske stabilizacije. Tokom 2010. godine, Banca Intesa je nastojala da nastavi sa dinamičnim krediti-ranjem privrede, a da istovremeno sačuva postojeći kvalitet kreditnog portfolija.

Uprkos veoma izazovnoj poslovnoj klimi, uspeli smo da ostvari-mo visok rast plasmana od 27 odsto, što je daleko iznad prose-ka rasta tržišta. Takođe, naša Banka je plasirala jednu četvrtinu svih subvencionisanih kredita i na taj način, verujemo, značajno doprinela makroekonomskoj stabilizaciji u zemlji. Što se tiče de-

Pismo predsednika Upravnog odbora

Srdačno,

Dr. György Surányi,predsednik Upravnog odbora

10 11



hodnu godinu. Pokazatelj odnosa troškova i prihoda od 42,3 odsto je na nivou prošlogodišnjeg, i odraz je fokusiranosti na unapređenje efikasnosti i optimizaciju internih procesa.

Sa zadovoljstvom mogu da konstatujem da je Banka potvrdila lidersku poziciju na bankarskom tržištu Srbije, ostvarivši naj-veće tržišno učešće u ukupnoj aktivi, plasmanima klijentima, depozitima klijenata i kapitalu.

Odlična tržišna pozicija utemeljena je na oko 255 milijardi di-nara plasmana privredi i stanovništvu, što predstavlja porast od 28,8 odsto u odnosu na kraj prošle godine. U strukturi pla-smana dominirao je rast kredita privredi, sa nivoom od 181,7 milijardi dinara. Plasmani stanovništvu porasli su 28,3 odsto i dostigli sumu od 73 milijarde dinara. Kontinuirani rad na sticanju i očuvanju poverenja klijenata rezultovao je do sada najvećim depozitnim potencijalom u ukupnom iznosu od 200 milijardi dinara.

Kao značajan partner države u svim aktivnostima usmerenim ka pružanju podrške oporavku privrede, Banca Intesa je, od ukupno realizovanih subvencionisanih kredita na nivou bankar-skog sektora, odobrila gotovo četvrtinu – ukupno 24 odsto.

Takođe, saradnja Banca Intesa sa značajnim multinacionalnim finansijskim institucijama rezultirala je povoljnim finansira-njem investicionih projekata usmerenih ka razvoju infrastruk-ture, unapređenju poslovanja malih i srednjih preduzeća, kao i dostizanju ravnomernog regionalnog razvoja. Potvrđujući svoj status odgovornog člana društvene zajednice, Banca Intesa je finansijski podržala i projekte zaštite životne sredine. Banca Intesa je i u 2010. godini, kroz jedinstvenu, prepoznat-ljivu kombinaciju znanja i inovativnosti, nastojala da odgovori na raznovrsne potrebe brojnih klijenata, unapređujući bogat portfolio bankarskih proizvoda. Predstavili smo prvu ko-bren-diranu mt:s Banca Intesa platnu karticu, koja uspešno kombi-nuje prednosti fleksibilnog plaćanja sa povoljnijim uslugama mobilne telefonije. Prva smo banka na domaćem tržištu koja je klijentima ponudila elektronske servise sa ciljem eliminisa-nja potrebe odlaska u banku i uštede vremena i novca.

Banka je tokom cele 2010. godine intenzivno radila na unapre-đenju internih poslovnih procesa. U skladu sa tim, između osta-log, postignuta je optimalna automatizacija procesa odobrava-nja kredita svim segmentima klijenata.

Ponosni smo na činjenicu da poverenje Banci ukazuje više od 1,5 miliona klijenata. Znajući da je napredak Banke dominan-tno uslovljen učvršćivanjem i povećanjem poverenja klijenata, nastavljen je sveobuhvatni projekat „Slušamo Vas 100%“, kojim se kontinuirano razvija zadovoljstvo korisnika. U skla-du sa svojom društveno-odgovornom poslovnom filozofijom, Banka nastoji da odgovori na kulturne, obrazovne i sportske potrebe zajednice i podrži sve događaje relevantne za sveuku-pni kulturni i duhovni razvoj društva.

Naše uspešno poslovanje i kontinuiranu brigu o zajednici tokom 2010. godine, u promenljivim i nestabilnim tržišnim okolnostima, prepoznale su i brojne eminentne domaće i me-đunarodne institucije, odajući priznanje Banca Intesa u vidu prestižnih nagrada i priznanja.

S obzirom na kompleksno i promenljivo poslovno okruženje, Banka će nastojati da i u narednom periodu svoje poslovne aktivnosti usmeri na povećanje doprinosa oporavku srpske privrede i dobrobiti zajednice u kojoj posluje. U skladu sa tim, jedan od budućih prioriteta biće konstantno investiranje u nova znanja i tehnologije, sa ciljem da se zadovolje potrebe klijenata i dalje razvija odgovoran odnos prema društvenoj zajednici.

Na kraju, u ime Izvršnog odbora Banca Intesa, izražavam za-hvalnost rukovodstvu na pokazanoj posvećenosti u realizaciji ciljeva i strategije Banke, a posebnu zahvalnost upućujem za-poslenima, koji su znanjem, profesionalizmom i predanošću dali veliki doprinos u ostvarivanju odličnih poslovnih rezultata u 2010. godini. Budući da je poverenje neizostavan i veoma važan segment uspešnog poslovanja Banca Intesa, ovom pri-likom upućujem reči zahvalnosti našim klijenatima, poslov-nim partnerima i lokalnoj zajednici. Pored toga, zahvaljujem se članovima Upravnog i Nadzornog odbora na dragocenim savetima i podršci koju su nam pružili. Uz svesrdno poštova-nje trajnih vrednosti, Banca Intesa će nastojati da i u nared-nom periodu zadrži lidersku poziciju na domaćem tržištu i da ostvaruje odlične finansijske rezultate.

Poštovani akcionari,

Čast mi je da, u ime Izvršnog odbora, predstavim rezultate Banca Intesa Be-ograd u 2010. godini, koji potvrđuju kontinuitet uspešnog poslovanja iz pret-hodnih godina i stabilnu vodeću poziciju u bankarskom sektoru Srbije. Zahvalju-jući dobroj poslovnoj strategiji i visokom profesionalizmu svih zaposlenih, Banka je, uprkos teškim uslovima poslovanja, uspela da ostane snažan oslonac svojim klijentima, istovremeno štiteći interese akcionara i vodeći računa o stalnom usa-vršavanju zaposlenih.

Odlični poslovni rezultati u 2010. godini počivaju na dobrom ra-zumevanju tržišnih okolnosti, kao i spremnosti da neprestano prepoznajemo nove potrebe naših klijenata, ali i čitave društvene zajednice. Banka je u protekloj godini, uz veliku podršku matične Intesa Sanpaolo Grupacije, pružila značajan doprinos poboljša-nju poslovne klime i opštih uslova poslovanja u Srbiji, pokazujući da se kontinuiranim unapređenjem usluga i izraženom društve-nom odgovornošću može ostvariti značajan rast i u veoma kom-pleksnim tržišnim okolnostima.

Prvi znaci oporavka svetske ekonomije tokom 2010. godine, podstaknuti obilnim fiskalnim stimulansom razvijenih zemalja, pozitivno su se odrazili i na aktivnost domaće privrede.

Srpska privreda zabeležila je rast bruto društvenog proizvoda od 1,8 odsto, što predstavlja snažniji oporavak u odnosu na zemlje regiona. Rast izvoza, uravnotežena fiskalna politika i kreditna aktivnost banaka bili su glavni pokretači rasta.

Međutim, uprkos vidljivom oporavku, domaća ekonomija se i tokom prethodne godine suočavala sa poteškoćama. Visoka godišnja inflacija, velika stopa nezaposlenosti, depresijacija di-nara – samo su neki od problema srpske privrede.

Imajući u vidu složene uslove poslovanja u 2010. godini, Vlada i centralna banka nastavile su sprovođenje programa mera za ublažavanje nepovoljnih efekata svetske ekonom-ske krize na domaću privredu. Saradnja sa Međunarodnim monetarnim fondom produžena je i tokom 2010. godine, u okviru treće, četvrte, pete i šeste revizije Stand-By aran-žmana vrednog 3 milijarde evra, od čega je iskorišćeno samo 1,54 milijardi evra. Nastavak subvencionisanja kredita za likvidnost i investicije, potrošačkih kredita za građane i stambenih kredita za novogradnju najznačajnije su aktivnosti ekonomske politike vođene tokom 2010. godine. „Strategija dinarizacije“, kojom je predviđena zamena indeksiranih kre-dita za likvidnost sa dinarskim kreditima i dodatno uvođenje dinarskih gotovinskih i potrošačkih kredita, pokazala se kao odličan korak NBS i relevantnih institucija jer je bankarski sektor plasirao 66,2 odsto ukupnih kredita odobrenih u okvi-ru podrške privredi.

Blagi oporavak privrede pozitivno se odrazio i na poslovanje Banca Intesa, koja je tokom 2010. godine, ostvarujući odlične poslovne rezultate u svim segmentima poslovanja, uspela da učvrsti lidersku poziciju na bankarskom tržištu Srbije.

Sa bilansnom sumom od 359 milijardi dinara, što je za 16,6 odsto više u odnosu na kraj 2009. godine, Banca Intesa je potvrdila poziciju najbolje rangirane banke u Srbiji. U 2010. godini, ostvarila je dobitak od kamata i naknada od 22,5 mi-lijardi dinara i dobitak iz redovnog poslovanja u visini od 8,5 milijardi dinara, što je za 26,6 odsto više u odnosu na pret-

Uvodna reč predsednika Izvršnog odbora

S poštovanjem,

Draginja Đurić,predsednik Izvršnog odbora

Dobra perspeKtiVa UprKos izazoVima

14 15



MMF-ove projekcije realnog BDp-a

14

UVoDMada je recesija u Srbiji bila relativno blaga u poređenju sa mnogim drugim zemljama, jer je privredni rast opao za 3,5% 2009. godine i već 2010. godine se oporavio na 1,8%, Srbija i dalje kaska za ostalim zemljama u tranziciji.

Kako je tokom prethodne decenije ekonomski rast i razvoj u Srbiji bio uglavnom zasnovan na domaćoj tražnji (udeo izvoza u BDP-u je samo 25%) i bio finansiran iz prihoda od priva-tizacije, stranih kredita i stranih direktnih investicija, bilo je potrebno da se razvije novi model rasta. U tom smislu, krajem 2010. godine, Vlada Republike Srbije je usvojila novu politiku, koja je više usmerena ka rastu izvoza i investicija.

Proces privatizacije i restrukturiranja javnih preduzeća još uvek nije dovršen, a spisak aktivnosti koje treba sprovesti kako bi se unapredilo poslovno okruženje i konkurentnost je dugačak. Na osnovu indeksa globalne konkurentnosti Svetskog eko-nomskog foruma, Srbija je 2010. godine zauzela 96. mesto od 134 zemlje. Njene prednosti su obuhvatale i napredak uči-njen na polju telekomunikacione infrastrukture, dok je relativ-no ograničena transparentnost javne uprave ostala jedna od njenih glavnih mana.

Srednjoročni i dugoročni ekonomski i finansijski izgledi Srbije su pozitivni. Proces približavanja Evropskoj uniji (EU) bi trebalo da podstakne pokretače rasta, prevashodno kapitalne prilive i spoljnotrgovinsku razmenu. Postoje očekivanja da će Srbija moći da dobije status kandidata za članstvo u EU do kraja 2011. godine.

MakroekonoMsko okruženje u 2010. godiniU 2010. godini je zabeležen slab oporavak privrednog rasta od 1,8%. Povoljan znak je to što je rastu BDP-a u 2010. go-dini doprineo rast neto izvoza, dok su rashodi za investicije i finalna potrošnja imali negativan doprinos.

U narednim godinama se očekuje jačanje ekonomske aktiv-nosti. Prema projekcijama MMF-a1, očekuje se rast BDP-a Sr-bije na 3% u 2011. godini i 5% u 2012. godini. To je najveća stopa rasta predviđena za neku zemlju srednje i istočne Evro-pe za 2012. godinu.

Monetarna politika Narodne banke Srbije je ostala usmerena na inflaciju, a NBS je sa Vladom potpisala sporazum o ciljanju inflacije.

Od avgusta 2010. godine, došlo je do naglog rasta inflacije, uglavnom zbog visokih cena hrane, prenete depresijacije iz 2010. godine i rasta uvoznih cena izraženih u stranoj valuti. U decembru 2010. godine, međugodišnja inflacija je iznosila 10,3% i bila je iznad gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja (6.0 ± 2%).

1 IMF World Economic Outlook April 2011.

Makroekonomsko okruženje i bankarski sektor u 2010. godini

2011. 2012.

Albanija 3,4 3,6

Bosna i Hercegovina 2,2 4

Bugarska 3 3,5

Hrvatska 1,3 1,8

BJR Makedonija 3 3,7

Mađarska 2,8 2,8

Crna Gora 2 3,5

Rumunija 1,5 4,4

Srbija 3 5

Doprinosi MeđugoDišnjeM rastu BDp-a (u %)

2002.

4.3

2.5

9.3

5.4

3.6

5.4

3.8

-3.5

1.8

2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

BDP (u %)PotrošnjaInvesticijeNeto izvoz Izvo

r: N

BS, P

reze

ntac

ija T

ekuć

a m

akro

ekon

omsk

a kr

etan

ja

16 17



Očekuje se da će inflacija nastaviti da raste u prvoj polovini 2011. godine, te da će se vratiti u ciljani okvir u prvoj polovini 2012. godine (cilj za kraj 2012. godine je 4% ±1.5%) i da će se približiti sredini ciljanog raspona u drugoj polovini 2012. godine. Monetarna politika, stabilne projekcije inflacije, niska potražnja i stabilizacija cena hrane pomoćiće da se inflacija vrati u ciljane okvire.

Ključni rizici u ostvarivanju projektovanog nivoa inflacije jesu cene poljoprivrednih proizvoda, fiskalna politika i promene premije rizika zemlje.

Nakon naglog rasta referentne kamatne stope na 17,75% krajem 2008. godine, sa ciljem sprečavanja naglog odliva ka-pitala zbog globalne finansijske krize, politika NBS je postepe-no ublažavana kako bi se stimulisala privreda, te je stopa na repo transakcije određena na 8% početkom 2010. godine.

U periodu između avgusta i decembra 2010. godine, repo ka-matna stopa je povećana za 350 baznih poena (između maja i

avgusta 2010. godine, repo kamatna stopa je dostigla istorijski minimum od 8%) zbog visokih inflatornih rizika povezanih sa cenama hrane, kao posledica slabih poljoprivrednih prinosa.

Očekuje se da će Narodna banka Srbije nastaviti sa ciljanjem godišnje inflacije (na osnovu IPC), pri čemu će repo kamatna stopa i obavezna rezerva biti glavni instrumenti politike tokom 2011. godine. Na srednji rok, predviđeno je da će kamatne stope postepeno opadati, u skladu sa usporavanjem inflacije.

Dinar je nastavio da slabi u odnosu na evro tokom 2010. godine, a na kraju decembra 2010. godine, dinar je depre-sirao za 10% u odnosu na isti mesec prethodne godine. U 2010. godini, kurs dinara prema evru na kraju godine iznosio je 105,5, prosečni kurs bio je 103,04, najviši je bio 107,5, a najniži 95,97. Kako bi se sprečile prevelike dnevne oscilacije deviznog kursa, NBS je intervenisala na deviznom tržištu pro-dajom 2,3 milijarde evra tokom 2010. godine.

Doprinos MeđugoDišnjeM rastu ipc

-3

-1

1

3

5

7

9

11

u %

2011.

Jan. Feb. Mar. Apr. Maj Jun Jul Avg. Sep. Okt. Nov. Dec.

Rast cena prehrambenih proizvoda

Bazna inflacija bez hrane

Regulisane cene

Gornja granica opsega inflacije

Donja granica opsega inflacije

Indeks potrošaèkih cena

Naftni derivati

Ciljana stopa inflacije

3.94.7

4.3

3.7

4.25.1

6.67.7

8.99.6

10.3

1.4

2.1

3.1

2.4

0.6

1.3

2.6

3.2

2.5

0.6

4.8

Izvo

r: N

BS

ipc i reFerentna kaMatna stopa nBs (u %)

Devizni kursevi eur/rsD i usD/rsD, na kraju Meseca

Jan. Feb. Mar. Apr. Maj Jun Jul Avg. Sep. Okt. Nov. Dec.

Inflacija (meðugodišnji rast)

Referentna kamatna stopa (prosek za period)

2010.

9.5

4.8

3.9

4.74.3

3.74.2

5.1

6.6

7.7

8.9

9.6

10.39.5 9.5

8.5

8.0 8.0 8.08.5

9.09.5

10.5 11.5

Jan. Feb. Mar. Apr. Maj Jun

2010.

Jul Avg. Sep. Okt. Nov. Dec.

98.46 99.63 99.76 99.27102.73

104.37106.23 105.10 106.17 107.43 107.19

105.50

70.6473.30 74.38 74.96

83.4285.48

81.2483.00

78.11 77.34

81.7679.28

USD

EUR

Izvo

r: N

BSIz

vor:

NBS

18 19



2008. 2009. 2010.

11.505 12.622

16.478

-9.049

-5.543 -5.229

7.4295.961

7.393Izvoz

Uvoz

Deficit

Izvo

r: R

ZS

Devizne rezerve Narodne banke Srbije su iznosile 10 milijardi evra na kraju 2010. godine. Kako su devizne rezerve bana-ka bile 1,7 milijardi evra, ukupne devizne rezerve zemlje su iznosile 11,7 milijardi evra. Smanjenje deviznih rezervi za 340 miliona evra u odnosu na 2009. godinu je, uglav-nom, izazvano čestim intervencijama NBS u drugoj polovini 2010. godine u cilju ublažavanja depresijacije dinara.

U periodu između januara i decembra 2010. godine, izvoz je dostigao 7.393,4 miliona evra (međugodišnji rast od 24,0%), dok je uvoz bio 12.621,9 miliona (međugodišnji rast od 9,7%), što je dovelo do deficita u iznosu od 5.228,5 miliona evra (pad za 5,7% na međugodišnjem nivou). Zna-čajan porast izvoza je rezultat povećanog izvoza gvožđa i čelika, kao i izvoza poljoprivrednih proizvoda.

Pokrivenost uvoza izvozom je 2010. godine bila viša u od-nosu na prethodnu godinu (kada je iznosila 52%) i bila je 58,5%.

Italija je bila glavni izvozni partner i u tu zemlju je izvezena roba vredna 843,9 miliona evra, a za njom dolaze Bosna i Her-cegovina (822,1 milion evra) i Nemačka (760,2 miliona evra).

Najviše robe je uvezeno iz Sovjetskog Saveza (1.630,5 mili-ona evra), Nemačke (1.334,2 miliona evra) i Italije (1.078,8 miliona evra).

Jedan od strukturnih problema srpske privrede jeste i da-lje veoma nizak nivo industrijske proizvodnje u odnosu na devedesete godine prošlog veka. Nakon perioda oporavka između 2001. i 2008. godine, tokom koga je proizvođač-ka industrija zabeležila rast od 18,6%, pozitivna kretanja su zbrisana padom od 18,7% 2009. godine. U 2010. godini, industrijska proizvodnja je porasla za 2,9% u odnosu na prethodnu godinu. Proizvodnja sirove nafte i prirodnog gasa je zabeležila najviši međugodišnji prirast od 35%, praćena proizvodnjom osnovnih metala (+21% na međugodišnjem nivou) i proizvodnjom električnih mašina, aparata i uređaja (+16% na međugodišnjem nivou). Najveći pad je zabeležen u proizvodnji telekomunikacione opreme (-52% na među-godišnjem nivou), praćen padom proizvodnje optičkih proi-zvoda (-21%), odevnih predmeta (-5%) i obuće (-2%).

Prosečna zarada isplaćena u 2010. godini iznosila je 34.142 dinara. Nominalni rast zarada u odnosu na prethodnu go-dinu bio je 7,6%. Srbija je nastavila da se bori sa visokom stopom nezaposlenosti, koja je u oktobru 2010. godine bila 19,2%, prema Anketi o radnoj snazi.

Skupština Republike Srbije je usvojila Zakon o budžetu za 2011. godinu, kojim se predviđaju ukupni prihodi u visini od 726,4 milijarde dinara i rashodi u visini od 846,9 mili-jardi dinara. Deficit će dostići 4,1% BDP-a, odnosno 120,5 milijardi dinara. Konsolidovani deficit, koji pored budžeta države obuhvata i budžete lokalnih samouprava i javnih preduzeća, bi trebalo da bude 4,1% BDP-a u 2011. godini, kako je dogovoreno sa MMF-om. Od 2009. godine, država je pokrenula program štednje, kojim su plate u državnom sektoru i penzije zamrznute na nivou iz 2008. godine, a broj zaposlenih u javnom sektoru smanjen za 10%.

Javni dug Republike Srbije je bio 42,7% BDP-a na kraju 2010. godine, zabeleživši skok od 8,6% u odnosu na 2009. godinu (34,1% BDP-a) zbog povećanog zaduživanja države u cilju izlaska iz recesije kroz infrastrukturne projekte. Javni dug Srbije je porastao na 12,17 milijardi evra, u odnosu na 9,8 milijardi evra godinu dana ranije. Prema novom Zakonu o budžetskom sistemu, Vlada će u ovoj godini nastaviti da održava udeo javnog duga u BDP-u na nivou ispod 45%.

banKarsKi seKtorTokom 2010. godine, Srbija je uspešno savladala krizu po-verenja u bankarski sistem primenom više mera, kao što su: podizanje garancija za štedne uloge na 50.000 evra po ulogu; zaključenje takozvanog Bečkog sporazuma sa bankama sa stranim udelom u kapitalu o reprogramu dospelih plasmana i depozita i nepovlačenju sredstava iz njihovih ogranaka u Srbi-

ji; zaključivanje Stand-By aranžmana sa MMF-om (2,9 milijardi dolara) radi podržavanja platno-bilansne pozicije države; oslo-bađanje od plaćanja obavezne rezerve na inostrane kredite i ukidanje poreza na dohodak od štednje kako bi se pomogla devizna likvidnost domaćeg tržišta; dalje sprovođenje progra-ma subvencionisanih kredita za preduzeća i građane koje je omogućilo troškove finansiranja na nivou pre krize.

Glavni strateški cilj razvoja bankarstva u Srbiji u narednim go-dinama biće očuvanje visokog potencijala rasta i stabilnosti bankarskog sektora. Očekuje se razvoj novih, diversifikova-nih vidova bankarstva, kao što su štedionice i mikrokreditne institucije. Smanjenje visokog raspona kamatnih stopa i na plasmane i na depozite, kako u domaćoj tako i u stranim va-lutama, ostaće prioritet monetarnih i finansijskih propisa u narednim godinama.

U 2010. godini, srpski bankarski sektor je obuhvatao 33 banke (21 u stranom i 12 u domaćem vlasništvu), sa 29.887 zaposlenih. Aktiva bankarskog sektora iznosi 2.534 milijarde dinara i porasla je za 17,3% (374 milijarde dinara) u odnosu na kraj 2009. godine.

Plasmani bankarskog sektora zabeležili su (nominalni) rast od 26,8% u odnosu na 2009. godinu i dostigli 15,3 milijarde evra. Pored depresijacije dinara (10%), veliki deo rasta pla-

smana je povezan sa programom subvencionisanih kredita koji je Vlada pokrenula 2009. godine. Ukupan iznos kredita odobrenih u okviru programa Vlade do kraja decembra 2010. godine bio je 1,75 milijardi evra. Većina odobrenih kredita su kratkoročni krediti za likvidnost. U pogledu plasmana fizičkim licima, najznačajniji rast zabeležen je kod gotovinskih i stam-benih kredita.

Depoziti bankarskog sektora su porasli za 14,4% (nominalno) u poređenju na 2009. godinu i dostigli 11,9 milijardi evra. Ovaj rast je delom bio posledica depresijacije dinara. Depoziti građana su porasli za 26,3%, dok su se depoziti privrede sma-njili za 1,5% na međugodišnjem nivou.

Bankarski sektor u Srbiji je bio dobro kapitalizovan u 2010. godini, a nivo adekvatnosti kapitala je iznosio 19,9% na kraju godine (ne sme biti manji od 12%).

Na kraju 2010. godine, dobitak pre oporezivanja bankarskog sektora dostigao je 25,4 milijardi dinara, beležeći rast od 27% u odnosu na 2009. godinu.

Stopa prinosa na sopstveni kapital bankarskog sektora pora-sla je sa 4,6% 2009. godine na 5,4% u 2010. godini. Prinos na aktivu bankarskog sektora ostao je na skoro istom nivou (1,1%).

2009. 2010.2008.

12.027 11.686

9.082

Devizne rezerve, u MilioniMa evra

spoljnotrgovinska razMena, u MilioniMa evra

Izvo

r: N

BS

liDerstVo zasnoVano

na poVerenjU

22 23



U domenu poslovanja sa stanovništvom i malim biznisom, Banca Intesa je u ekonomski izazovnoj 2010. godini potvrdila svoju ulogu tržišnog lidera i inovatora, a pre svega, i pouzda-nog poslovnog partnera za svoje klijente. Kontinuiran rad na inoviranju proizvoda i poslovnih procesa, brzo reagovanje na sve tržišne signale, te predan rad stručnog osoblja nisu ostali bez rezultata. U 2010. godini, kao i u prethodnim godinama, zabeležen je stabilan rast obima plasmana i klijentske baze.

Negujući koncept usluge „sve na jednom mestu“, Banca Inte-sa je prva banka koja je u svoju ponudu uvela i usluge osigu-ranja, brokerske usluge i lizing.

Gradeći efikasnu i savremeno opremljenu poslovnu mrežu, Banca Intesa je prisutna gde god to zahtevi klijenata iziskuju. Kvalitetne usluge klijenti mogu dobiti širom Srbije. Poslovna mreža je krajem 2010. godine brojala 206 ekspozitura, i 5 cen-tara i 2 kancelarije za stambene kredite u 115 gradova Srbije.

Snaga, fleksibilnost i inovativnost samo su neki od razloga zbog kojih su 1,5 miliona klijenata, kako fizičkih lica tako i malog biznisa, odabrali da im Banca Intesa bude pouzdan po-slovni oslonac.

rast broja KlijenataZahvaljujući atraktivno osmišljenoj ponudi bankarskih proi-zvoda i usluga, Banca Intesa beleži stalan rast broja klijenata, tako da je krajem 2010. godine broj klijenata fizičkih lica sa kojima Banka posluje iznosio 1,37 miliona.

rast kreditnog portfolijaU 2010. godini, zabeležen je izuzetno snažan rast kreditnog portfolija. Na kraju godine, ukupni kreditni portfolio kada je reč o poslovanju sa fizičkim licima iznosio je 618,50 miliona evra.

Poslovanje sa stanovništvom

2009. 2010.2008.

1.35 miliona 1.37 miliona1.25 miliona

Broj klijenata

kreDitni portFolio (u MilioniMa evra)

Kada je reč o strukturi kreditnog portfolija stanovništva, domi-nantno mesto zauzimaju stambeni krediti sa udelom od 41%, u iznosu od 254,25 miliona evra, i gotovinski krediti sa uče-šćem od 23%, u iznosu od 139,75 miliona evra.

2009. 2010.2008.

528.75

618.50

499.70

Potrošaèki krediti

Broj

2.753 1.579

41.412

8874.680.719

10.509.843

58.829.217

34.528.779

Iznos (u evrima)

Auto krediti

Gotovinski krediti

Stambeni krediti

subvencionisani krediti i reprograM dugaTurbulencije na svetskom finansijskom tržištu odrazile su se i na srpsko bankarsko tržište. Vlada Republike Srbije i Narodna banka Srbije su od početka svetske ekonomske krize sprovele nekoliko programa koji su imali za cilj rasterećenje građana zaduženih kod poslovnih banaka i podršku pokretanju privre-de kroz povoljnosti u zaduživanju građana.

Negujući sa klijentima odnos zasnovan na poverenju i dugo-ročnoj saradnji, a u sklopu programa Vlade, Banca Intesa je zadržala lidersku poziciju u programu odobravanja svih sub-vencioniranih kredita. Takođe, osmišljeno je više modela za re-program duga. Proteklu godinu su posebno obeležili gotovin-ski krediti sa subvencijom, koji su izazvali veliko interesovanje građana Srbije i koje su maksimalno iskoristili za refinansiranje većine postojećih kreditnih obaveza u bankama.

Fizička lica

struktura kreDitnog portFolija

Stambeni

Gotovinski

Potrošaèki

Auto krediti

Nestandardni

Pozajmice po kreditnim karticamaPozajmice po tekuæem raèunu

254,25

26,61

84,44

50,8240,92

21,71

139,75

24 25



Broj

874

2.509

260119

12.354.650

32.653.303

10.627.875

924.000

Iznos (u evrima)

Krediti za likvidnost (FX)Krediti za likvidnost (RSD)

Investicioni krediti

Traktori

Mali Biznis

restrUKtUriranje pojeDinačnih potraživanja fizičkih licaU 2010. godini, Banca Intesa je svojim klijentima koji imaju probleme sa otplatom nastavila da nudi razne opcije za re-program dugovanja starijih od 90 dana. Ukupno su urađene 2.053 nagodbe u iznosu od 2.816.560 evra po svim kreditnim proizvodima.

DepozitiProšlu godinu obeležilo je značajno povećanje poverenja gra-đana u našu Banku, kao i dve velike akcije posvećene šte-dišama. Prva je bila u toku juna, kada je Banka atraktivnim kamatama na oročenje od 12 meseci značajno uvećala svoju deviznu štednju i utvrdila jednu od vodećih pozicija na tržištu; druga je bila, uobičajeno, u novembru, povodom obeležava-nja Svetskog dana štednje, kada smo, pored specijalnih uslova za oročenje, građanima ponudili mogućnost izbora fiksne ili varijabilne kamatne stope, kao i specijalan proizvod sa ispla-tom kamate unapred, gde je isplaćena neto kamata u isto vreme iskorišćena kao depozit za AMEX kreditnu karticu.

bankoosiguranjeTokom 2010. godine, nastavljena je saradnja sa kompanijom Delta Generali u prodaji polisa osiguranja za motorna vozila i nekretnine u oblasti neživotnih osiguranja, i u vezi sa dva pro-grama životnog osiguranja – Credit Life i Complete. Otpočela je i realizacija projekta CPI u saradnji sa kompanijom DDOR,

u okviru koga su uz stambene kredite naše Banke klijentima ponuđeni sledeći paketi osiguranja:

Paket Light uključuje dva pokrića – smrt i potpuni trajni gubitak radne sposobnosti;

TIP DEPOZITA Datum IZNOS (U EVRIMA) RAZLIKA (U EVRIMA)

Dinarski depoziti31.12.2009. 9.560.016

50.333.12431.12.2010. 59.893.140

Devizni depoziti31.12.2009. 830.137.110

150.647.81331.12.2010. 980.784.923

Paket Non-Life predviđa posebno pokriće/a za svakog osiguranika, varijabilno u zavisnosti od njegovog/njenog profesionalnog statusa u trenutku štete. Pokriće je obez-beđeno u slučaju gubitka zaposlenja, privremene spreče-nosti za rad ili teže bolesti;

Paket Comprehensive predstavlja kombinaciju Light i Non-Life osiguranja.

platne KarticeU domenu poslovanja sa platnim karticama, Banca Intesa je i u 2010. godini potvrdila svoju poziciju lidera na srpskom tržištu kada je reč o veličini portfolija, i broju i obimu izvršenih transakcija. Kao i u ostalim segmentima poslovanja, Banca In-tesa je unapredila svoje procedure i procese kako bi ispratila sve inovacije u oblasti kartičarstva.

Kao kompanija koja se vodi principima društveno odgovornog poslovanja, u saradnji sa ISIC udruženjem, Banka je predstavi-la ISIC multifunkcionalnu karticu, koja objedinjuje identifika-cionu studentsku karticu International Student Identity Card (ISIC) i Maestro platnu karticu. Proizvod je namenjen studenti-ma, članovima ISIC udruženja, i koristi se i kao identifikaciona i kao platna kartica, i uz niz popusta donosi sve pogodnosti koje su vezane za ISIC žig.

U julu 2010. godine, tržištu su predstavljena dva nova proizvo-da: DebitMaestro mt:s co-brand i Credit MasterCard mt:s plat-na kartica. Obe kartice imaju ugrađenu najsavremeniju PayPass tehnologiju beskontaktnog plaćanja. Oba proizvoda korisniku donose niz pogodnosti (popusta), a u prvih šest meseci korišće-nja, kupovina učinjena ovim karticama korisnicima donosi i do-punu njihovog prepaid i postpaid računa (za svaku transakciju veću od 2.000 dinara račun se dopunjuje sa 50 dinara). U nede-lji i mesecu štednje, korisnicima je predstavljen AMEX proizvod na osnovu 100% depozita, sa dodatnom mogućnošću isplate kamate unapred na oročeni ulog. Korisnicima American Expre-ss kreditne kartice omogućena je kupovina proizvoda i usluga na rate (samo za transakcije učinjene u mreži Banca Intesa ad Beograd).

rast broja izDatih KarticaBanca Intesa je i tokom 2010. godine potvrdila svoju lidersku poziciju kada je reč o broju izdatih kartica, čiji je broj na kraju godine dostigao 1.092.018, od kojih su više od dve trećine debitne, a ostalo kreditne kartice.

2007. 2008. 2009. 2010.

968.4851.012.842 1.023.842

1.092.018

Broj izDatih kartica

26 27



ukupan broj platnih kartica – fizička i praVna licaOd ukupnog broja izdatih platnih kartica, debitnih kartica je izdato 793.417, a kreditnih 298.601. Fizičkim licima je tokom 2010. godine izdato 755.395 debitnih kartica, a pravnim lici-ma 38.022. Kreditne kartice dobilo je ukupno 289.908 fizič-kih i 8.693 pravnih lica.

UKUpna VreDnost oDobrenih limita Ukupna vrednost odobrenog limita po platnim karticama iznosi 219,82 miliona evra, što predstavlja pad od 2% u od-nosu na 2009. godinu.

U strukturi portfolija najzastupljenija je MasterCard, sa učešćem od 812.172 kreditne i debitne kartice. Sledi Visa kartica, sa 148.725 kreditnih i debitnih kartica, a zatim American Express sa 74.505 izdatih kartica i Dina sa 56.616 izdatih kartica.

pos terminali i atm UređajiBanca Intesa Beograd ima i najrazvijeniju mrežu POS termi-nala i ATM uređaja. Za razliku od prethodne, tokom 2010. godine, Banka je povećala broj POS terminala, tako da ih je na kraju godine bilo ukupno 21.856. Broj bankomata na kraju 2010. godine iznosio je 252.

posloVanje sa malim biznisomUvidevši potencijal i strateški značaj preduzetništva u Srbiji, Banca Intesa je i u ovom segmentu razvila izuzetno atraktivnu ponudu. Kao tržišni lider, Banka je svojim poslovnim partne-rima (preduzetnicima i mikro preduzećima) na raspolaganje stavila niz inovativnih proizvoda, prilagođenih njihovim speci-fičnim potrebama.

Segment „malog biznisa“ je, kao i prethodnih godina, bio izuzetno snažan generator poslovnog uspeha Banke. Široka paleta proizvoda, jednostavne procedure i stručna pomoć specijalizovanih savetnika – samo su neki od razloga zbog ko-jih su klijenti prepoznali našu Banku kao pouzdanog partnera na putu svog razvoja.

rast KlijentsKe bazeU 2010. godini, Banca Intesa je ostvarila snažan rast klijentske baze u segmentu malog biznisa. Zaključno sa 31.12.2010. godine, ostvarena je poslovna saradnja sa 110.867 poslovnih subjekata.

rast kreditnog portfolijaKrajem 2010. godine, kreditni portfolio malog biznisa dosti-gao je nivo od 167.55 miliona evra (MB+RPG)

2007. 2008. 2009. 2010.

681.746

286.739

793.417

298.601

728.784

284.058

744.349

279.493

Debitne kartice

Kreditne kartice

2009. 2010.2008.

224,31 219,82215,42

oDoBreni liMiti (u MilioniMa evra)

Broj kartica

2009. 2010.2008.

103.904110.867

100.455

Broj klijenata kreDitni portFolio (u MilioniMa evra)

2009. 2010.2008.

153.14167.55

133.26

depoziti Malog biznisaUkupan depozit malog biznisa je na kraju 2010. godine izno-sio 102.28 miliona evra. Učešće a vista dinarskih depozita u ukupnim depozitima je 90%, pa je zbog slabljenja dinara iznos depozita na dan 31.12.2010. godine u evrima bio niži nego 31.12.2009. godine.

Banka je početkom 2010. godine zaključila Ugovor o regu-lisanju međusobnih odnosa sa Fondom za razvoj Republike Srbije, u vezi sa programom mera Vlade Republike Srbije za ublažavanje posledica ekonomske krize. Ugovor obuhvata subvencionisanje kamatnih stopa i uslova za kredite za odr-žavanje likvidnosti i finansiranje trajnih obrtnih sredstava za preduzetnike i pravna lica, kao i sufinansiranih kredita za in-vesticije. Time je omogućeno da se navedeni krediti plasiraju klijentima po veoma povoljnim uslovima.

Takođe, u 2010. godini, Banka je počela realizaciju kredita iz EFSE kreditne linije. To uključuje investicione kredite i kredite za obrtna sredstva za preduzetnike i mala preduzeća na osnovu Okvirnog

2009. 2010.2008.

104,01* 102,28**104,64

* Kurs evra na dan 31.12 2009. - 95,8888 dinara

** Kurs evra na dan 31.12 2010. - 105,4982 dinara

Depoziti Malog Biznisa (u MilioniMa evra)

28 29



Fizička lica

registrovana poljoprivredna gazdinstva (rpg – farMeri)

U toku 2010. godine, Banca Intesa je bila Banka sa najbržim rastom portfolija u segmentu koji se bavi kreditiranjem regi-strovanih poljoprivrednih gazdinstava.

U 2010. godini je isplaćeno 3.596 kredita u ukupnom iznosu od 20.446.274 evra (u 2009. godini je isplaćeno 2.932 kre-dita, 16.455.534 evra), što je za 23% više u broju kredita, odnosno za 24% više u iznosu plasiranih kredita.

Rast portfolija je u 2010. godini, u odnosu na 2009. godinu, iznosio 23% u iznosu potraživanja i 42% u broju partija.

Uz standardnu ponudu kredita i uz nastavak saradnje sa Mi-nistarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na kre-ditiranju poljoprivrednih proizvođača, u 2010. godini Banka je učestvovala i u programu mera Vlade Republike Srbije za ublažavanje posledica svetske ekonomske krize. Formirani su proizvodi koji omogućavaju nabavku traktora i mehanizacije domaće proizvodnje uz subvencionisane kamate.

crm i eleKtronsKi serVisiTokom 2010. godine, nastavljen je dalji razvoj CRM prodajne aplikacije (Customer Relationship Management – Upravljanje odnosima sa klijentima) u cilju delotvornije i efikasnije po-drške prodajnim aktivnostima. Razvoj CRM aplikacije je po-drazumevao pojednostavljenje i automatizaciju rada u samoj aplikaciji i prilagođavanje uočenim potrebama korisnika, kao i postojećim prodajnim aktivnostima i inicijativama.

Takođe, razvoj i modifikacije CRM aplikacije su bile uslovljene i započinjanjem dva velika projekta u Diviziji za poslovanje sa građanima i malim biznisom: reaktivacija neaktivnih klijenata i usavršavanje servisnog modela za „Affluent“ klijente, gde postojeća CRM aplikacija predstavlja neophodan alat za spro-vođenje istih.

U 2010. godini je sprovedeno 150 CRM kampanja, što je, uz korišćenje različitih kanala (direktne pošte, kontakt centra, mre-že ekspozitura , SMS poruka), pored ostvarenja plana, omogu-ćilo i identifikovanje mogućnosti za dalji napredak i razvoj.

Što se tiče analitičkog dela CRM-a, u 2010. godini je nakon implementacije započeto i aktivno korišćenje statističkih ala-ta, u početku pre svega u kontekstu validacije i provere po-dataka, a nakon toga i za pravljenje deskriptivnih statističkih analiza i prediktivnih modela.

Cilj za naredni period je dalje obučavanje i rad u alatima koji će omogućiti bolje razumevanje ponašanja klijenata, analiziranje velikog broja varijabli po klijentu i njihovo kvalitetnije segmen-tiranje u CRM kampanjama, kako bi se povećala i unapredila unakrsna prodaja, zadržali postojeći i pridobili novi klijenti.

eleKtronsKo banKarstVoBanca Intesa zadržava ulogu tržišnog lidera u inovacijama i svojim klijentima stavlja na raspolaganje veliki broj tehnološki naprednih servisa kako bi imali maksimalan komfor, brzinu i sigurnost prilikom obavljanja različitih bankarskih transakcija.

Portfolio na dan 31.12.2009 3.767 kreditnih partija, 26.416.636 evra

Portfolio na dan 31.12.2010: 5.345 kreditnih partija 32.415.452 evra

2009. 2010.2008.

68.016

Aktivni korisnici Broj realizovanih transakcija (plaæanja i menjaèki poslovi)

75.501

62.544

2009. 2010.2008.

733.744

949.597

539.394

elektronsko Bankarstvo

sporazuma za dodelu individualnih kredita, zaključenog između Evropskog fonda za Jugoistočnu Evropu i Banca Intesa ad Beo-grad 23. marta 2010. godine. Osnovna karakteristika ovih kredita je da su kamatne stope za korisnika kredita, a na osnovu cene sredstava, povoljnije od uporedivih komercijalnih kredita za te namene. Navedena ponuda naišla je na izuzetno povoljan odziv klijenata, što je rezultiralo i u pozitivnim efektima na povećanje kreditnog portfolija segmenta malog biznisa.

U 2010. godini, Banka je nastavila uspešnu saradnju sa Ga-rancijskim Fondom AP Vojvodine. Ovaj program saradnje uk-ljučuje start-up kredite za nezaposlene žene i žene koje po-sluju manje od tri godine. Kamatne stope su značajno niže nego kamatne stope na tržištu, a sve u cilju pružanja šanse klijentima sa manjom kreditnom sposobnošću. Ovi krediti im omogućavaju da pod povoljnim uslovima investiraju u proši-renje svog poslovanja sa jedne strane, a sa druge strane, to je doprinelo jačanju komparativnih prednosti naše Banke na srpskom tržištu, dodajući vrednost našem društveno odgovor-nom poslovanju.

Klijenti su prepoznali prednosti brzog i sigurnog obavljanja transakcija putem Intesa on line servisa, tako da je u 2010. godini zabeležen porast od 11% broja aktivnih korisnika ovog servisa u odnosu na prethodnu godinu, tj. ukupan broj aktiv-nih korisnika u 2010. godini je iznosio 75.501 lica.

Takođe, zabeležen je i značajan porast od 29.42% u ukupnom broju realizovanih transakcija (plaćanja i menjački poslovi) pu-tem ovog servisa.

sms banKarstVoU domenu SMS bankarstva uvedena je novina – koncept kla-sičnog trajnog naloga je inoviran kroz interakciju između ban-ke i klijenta putem SMS poruka. Klijentima su stavljene na raspolaganje i sledeće mogućnosti:

SMS obaveštenje o prispeću trajnog naloga za naplatu, uz mogućnost otkaza realizacije putem SMS-a;

SMS obaveštenje o realizaciji/nerealizaciji trajnog naloga.

Uvođenje usluge slanje potvrda o realizaciji elektronskih plaća-nja na kućnu adresu uticalo je na značajno povećanje obima korišćenja trajnih naloga od strane klijenata.

U segmentu poslovanja sa fizičkim licima, u 2010. godini je zabeležen porast od 20.59% broja klijenata sa registrovanim brojem mobilnog telefona.

intesa mobiBanca Intesa je prva banka u Srbiji koja je svojim klijentima po-nudila uslugu mobilnog bankarstva - Intesa Mobi. Klijenti uz pomoć mobilnog telefona efikasno i sigurno mogu obavljati finansijske transakcije.

2009. 2010.2008.

754.006

909.221

604.925

Broj klijenata sa registrovaniM BrojeM MoBilnog teleFona

30


Usluga je namenjena fizičkim licima i omogućava:

Plaćanje mesečnih i drugih računa,

proveru stanja i prometa po svim računima i kreditnim kar-ticama koje klijent ima u Banci

proveru kursne liste

obavljanje menjačkih poslova,

proveru datuma isteka dozvoljenog prekoračenja po teku-ćem računu,

pregled nerealizovanih čekova, itd.

e-commerceBanca Intesa je i dalje jedina banka na srpskom bankarskom tržištu koja ima licencu za obradu Visa i MasterCard platnih katica putem interneta. Klijenti su prepoznali pogodnosti ovog vida kupovine, tako da se tokom 2010. godine beleži porast od oko 50% u broju transakcija obavljenih putem interneta. Od oko 80 trgovaca sa kojima banka ima zaključen ugovor klijenti mogu preko interneta da kupe karte za avio i železnički saobraćaj, plate hotelski smeštaj i turističke aranžmane, naba-ve različite proizvode (knjige, nakit, tehničke uređaje), karte za različite kulturne manifestacije, kupe pre paid dopune kredita za mobilne telefone i dopune internet vreme, doniraju novac u humanitarne svrhe i slično.

partnerstVo za stabilnost i rast

34 35



Poslovanje sa privredom

Nakon godine u kojoj je ekonomska kriza dostigla svoj vr-hunac, u toku 2010. godine otpočeo je postepeni oporavak globalne ekonomije, što je imalo blagog pozitivnog uticaja kako na celokupnu domaću privredu, tako i na bankarski sektor. Opšti utisak je da je 2010. godinu obeležio početak aktivnosti usmerenih ka oporavku celokupne privrede od ne-gativnih efekata ekonomske krize, koji su za posledicu imali uvećanu potrebu privrede za likvidnim sredstvima, smanjenje potreba za investiranjem, kao i povećanje broja i iznosa loših potraživanja.

Banca Intesa je uspela da u 2010. godini ispuni očekivanja svojih klijenata kada su u pitanju potrebe za bankarskim pro-izvodima, kao i dodatnim finansijskim sredstvima, i da u isto vreme ostvari svoje poslovne planove i ispuni očekivanja akci-onara u svim poslovnim segmentima.

U okviru Divizije za poslovanje sa privredom ispunjeni su budžetirani planovi. Banka je uspela da zadrži svoju lidersku poziciju u segmentu poslovanja sa privredom i da u ekonom-ski teškoj godini zabeleži porast plasmana i depozita i održi, odnosno uveća, lidersko tržišno učešće.

2008 2009 Q1 2010 Q2 2010 Q3 2010 Q4 2010

16.80% 16.88% 16.51%17.30% 17.21% 16.96%17.01% 17.14% 17.25%

18.70%19.87%

19.03%

Korporativni kreditiKorporativni depoziti

LC

CME

2008 2009 Q1 2010 Q2 2010 Q3 2010 Q4 2010 2008 2009 Q1 2010 Q2 2010 Q3 2010 Q4 2010

249

331

383423 426 443

7,1507,679 7,945 8,162 8,137 8,387

Kada je u pitanju broj korporativnih klijenata, uprkos činjeni-ci da je tržišno učešće Banca Intesa značajno i da nam, kao vodećoj banci, ne ostaje mnogo prostora za akviziciju novih klijenata, broj klijenata je nastavio tendenciju rasta.

U toku 2010. godine, u okviru projekta Upravljanja međunarod-nim računima (International Account Management), akviziran je značajan broj međunarodnih klijenata sa ciljem formiranja među-narodne prodajne mreže dostupne internacionalnim klijentima.

U toku 2010. godine, uprkos činjenici da je najveći broj privred-nih subjekata imao problema sa likvidnošću i da su potrebe za dodatnim finansijskim sredstvima u segmentu privrede bile mnogo veće od ponude viška likvidnih sredstava, Banca Intesa je uspela da uveća svoje tržišno učešće u pogledu depozita u odnosu na kraj 2009. godine sa 17,14% na 19,03%, potvrdivši time da je u ovom segmentu apsolutni lider na tržištu.

FX Depoziti

Javni sektor

Dinarski depoziti

2008 2009 Q1 2010 Q2 2010 Q3 2010 Q4 2010

533,

484

562,

203

498,

174

526,

097

524,

060

511,

431

294,

481

296,

458

303,

617

351,

230

364,

766

342,

992

47,1

84

59,1

83

57,3

98 67,4

52

62,1

62

22,1

71827,965858,661

801,791

877,327 888,827854,422

učešće u kreDitiMa i DepozitiMa

Broj klijenata *

Depoziti

* Bez preduzetnika i malih biznis (SB) klijenata Divizije za poslovanje sa stanovništvom i malim biznisom

36 37



Korporativni dinarski depoziti

Korporativni devizni depoziti

2008 2009 Q1 2010 Q2 2010 Q3 2010 Q4 2010

18,81%

14,50%

19,10%

14,35%

18,88%

15,10%

19,99%

17,04%

21,48%

17,94%

20,82%

16,87%

Depoziti lokalne samouprave

Depoziti privrede

2008 2009 Q1 2010 Q2 2010 Q3 2010 Q4 2010

31.53% 32.46%29.73%

39.44%37.19%

24.92%

16.55% 16.56% 16.71% 17.91% 19.20% 18.91%

Tržišno učešće u segmenTu depoziTa (po valuTi depoziTa)

Tržišno učešće u segmenTu depoziTa (lokalna samouprava i privreda)

Kako u segmentu depozitnih poslova tako i u segmentu kre-ditiranja, Banca Intesa je opravdala svoju lidersku poziciju i u toku 2010. godine uvećala svoj kreditni portfolio za više od 25 milijardi dinara.

Nastavivši praksu iz prethodne godine, Banca Intesa je osta-la najaktivnija banka na tržištu kada je u pitanju pružanje podrške Programu mera Vlade RS i plasiranje sredstava priv-rednim subjektima po subvencionisanim kamatnim uslovima. U toku 2010. godine, u okviru Divizije za poslovanje sa priv-

redom plasirano je više od 1.550 subvencionisanih kredita u ukupnom iznosu od preko 290 miliona evra, što predstavlja jednu četvrtinu ukupno plasiranih subvencionisanih kredita privredi od strane bankarskog sektora.

Iako su 2010. godinu obeležili problemi sa likvidnošću i ote-žanom naplatom potraživanja na nivou cele privrede, učešće plasmana u docnji u ukupnom kreditnom portfoliju u Banca Intesa je znatno manje od proseka bankarskog sektora.

Korporativni dinarski krediti

Korporativni devizni krediti

2008 2009 Q1 2010 Q2 2010 Q3 2010 Q4 2010

17.50% 17.36% 17.1%18.0% 17.8% 17.2%

11.01% 11.39%10.1% 9.7% 10.2%

14.7%

kreDiti

Tržišno učešće u segmenTu krediTa (po valuTi krediTa)

1,27

0,69

7

1,43

1,57

5

1,43

4,72

8

1,57

1,94

0

1,59

1,28

2

1,64

6,43

6

97,7

87 82,8

04

81,7

86 82,7

34

82,5

53

117,

879

1,368,4831,514,379 1,516,514

1,654,674 1,673,8341,764,314

2008 2009 Q1 2010 Q2 2010 Q3 2010 Q4 2010

Dinarski krediti

Devizni krediti

38 39



KreDiti na bazi robnih zapisa Banca Intesa i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) potpisale su ugovor o kreditiranju preduzeća koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom vredan 33 miliona evra. Kre-ditiranje je zasnovano na novom instrumentu finansiranja – robnom zapisu.

Rezultat potpisivanja Ugovora sa EBRD-om će, svakako, biti povećanje vrednosti portfolija kratkoročnih kredita poljopri-vrednom sektoru, s obzirom da su robni zapisi izuzetno likvid-no sredstvo obezbeđenja.

prograM kreditiranja kupovine KomUnalnih VozilaBanca Intesa je potpisala Ugovor o međusobnoj saradnji sa Fondom za zaštitu životne sredine Republike Srbije u skladu sa kojim se finansiraju komunalna preduzeća pri kupovini komunalnih vozila za prevoz otpada. Po ovom programu, Fond za zaštitu životne sredine bespovratno finansira ovu ku-povinu u iznosu do 20% vrednosti vozila, a maksimalno do 3.000.000 dinara, dok Banka kreditira 80% nabavne vred-nosti po izuzetno povoljnim uslovima. U toku 2010. godine, finansirana je kupovina komunalnih vozila u vrednosti preko 100 miliona dinara.

kfW kreditna linija i kreditna linija ebrd-a za smeI u 2010. godini Banka je nastavila sa kreditiranjem javnih pre-duzeća i lokalnih samouprava iz sredstava KfW kreditne linije u cilju realizacije infrastrukturnih i drugih investicionih projekata.

Takođe, kao i u prethodnoj godini, klijentima su bila na ras-polaganju sredstva u iznosu od 30 miliona evra iz kreditne li-nije EBRD-a za mala i srednja preduzeća, za finansiranje kako kratkoročnih potreba klijenata tako i dugoročnih investicionih projekata, sa maksimalnim rokom otplate kredita od 5 godina.

sporazUm o posloVnoj saraDnji sa garancijskiM fondoM ap vojvodineProšle godine je potpisan Sporazum o poslovnoj saradnji sa Ga-rancijskim Fondom AP Vojvodine u cilju zajedničke realizacije kredita iz Kreditne linije Vlade Republike Italije. Na osnovu ovog Sporazuma, Banca Intesa klijentima sa teritorije AP Vojvodine odobrava kredite u skladu sa standardnim uslovima Kreditne linije Vlade Republike Italije, uz garanciju izdatu od strane Ga-rancijskog fonda AP Vojvodine u visini 50% kredita, radi na-bavke nove opreme i lakšeg pristupa klijenata ovim sredstvima.

2008

504,042

4,541

2009

385,709

4,935

2010

335,242

5,647

Q1 2010

73,237

1,097

Q2 2010

76,098

1,365

Q3 2010

101,905

1,596

Q4 2010 2008 2009 2010 Q1 2010 Q2 2010 Q3 2010 Q4 2010

84,002

1,589

Iznos u EUR

Broj

garancije i avali

DoKUmentarni aKreDitiVi, inKaso posloVi i garancijeI u 2010. godini je nastavljen trend rasta kad su u pitanju ban-karski instrumenti koji pokrivaju uvoz i izvoz robe. Dok je sam broj akreditiva pretežno na istom nivou kao prethodne godine, broj loro inkasa je znatno povećan, beležeći rast veći od 30% u odnosu na prethodnu godinu. Kako korišćenje ovog instrumen-ta ne podrazumeva postojanje kreditne linije kod banke, niti povećava izloženost klijenta kod banke, već se zaštita prodavca u većini slučajeva vrši kroz predaju vlasničkih dokumenata u trenutku plaćanja ili u trenutku akcepta, klijenti iskazuju sve veću zainteresovanost za inkaso poslove, iako dokumentarni akreditivi nude veću zaštitu i uvoznika i izvoznika.

Kad je u pitanju korišćenje loro akreditiva i nostro inkasa, došlo je do porasta od oko 15% u broju i preko 20% u obi-mu ovih instrumenata.

Ekspertski tim Banke je uvek spreman da klijentima koji ima-ju potrebu za korišćenjem ove vrste proizvoda pruži saveto-davne usluge i pomogne pri izboru adekvatnog instrumenta za određenu transakciju.

Uprkos smanjenom broju investicionih ulaganja i manjem broju održanih tendera, broj izdatih garancija u toku 2010. godine zabeležio je rast u odnosu na prethodnu godinu.

projektno i specijalno finansiranjeProtekla godina je započela i završila se u znaku svetske eko-nomske i privredne krize, a njen uticaj u Srbiji se odrazio i na poslove projektnog i specijalnog finansiranja. U pokušaju prevazilaženja i umanjenja posledica krize, koja se posebno odrazila na investicione aktivnosti i građevinsku industriju, formiran je mehanizam državne podrške građevinskom sek-toru, kako kroz subvencionisane kredite i subvencionisanje kamate u poslovima projektnog finansiranja, tako i kroz pre-poznavanje, od strane države, projekata od društvenog inte-resa kojima je, kao takvim, data podrška i u delu finansiranja i u delu administrativnih olakšica (kroz mehanizam izdavanja građevinskih dozvola) u cilju brže realizacije.Mere Vlade za podršku građevinskoj industriji, kao i povećan broj izdatih građevinskih dozvola u odnosu na 2009. godinu, kada je realizacija projekata bila veoma otežana zbog vremena potrebnog za dobijanje svih potrebnih dozvola za početak gradnje, doprinela je da se u 2010. godini poveća broj aktiv-nih projekata stambene gradnje. U takvom privrednom kon-tekstu je funkcionisala i Služba Intesa gradnja, pa su u toku 2010. godine odobreni projekti čija je vrednost bila 100% veća od vrednosti projekata u 2009. godini, a broj stambe-

nih jedinica (uglavnom manje strukture i srednjeg kvaliteta gradnje) čija je izgradnja finansirana u toku 2010. godine bio je skoro četiri puta veći nego u 2009. godini.

Projektno finansiranje u 2010. godini karakteriše sledeće:

Restriktivno finansiranje maloprodajnih i poslovnih obje-kata;

Stagnacija u oblasti hotelskih objekata;

Smanjeno učešće u oblasti proizvodnih pogona (samo projekti odobreni do kraja 2008. godine, a koji su već u fazi otplate, nalaze se u portfoliju);

Održavanje nivoa učešća projekata stambene gradnje (smanjenje portfolija zbog otplate kredita za završene projekte je nadoknađeno povećanjem portfolija za nove odobrene kredite).

U 2010. godini se nastavio rad na realizaciji postojećih pla-smana odobrenih u vidu sindikalizovanih kredita (u otplati), club deal-ova, security agent-a i garancija u vezi sa poslovi-ma specijalnog finansiranja.

platni promet Kao vodeća banka na domaćem tržištu, Banca Intesa kon-tinuirano edukuje svoje klijente kada je u pitanju korišćenje usluga e-bankinga. Korišćenjem ovih usluga smanjuju se troškovi, operativni rizici i povećava efikasnost, a s druge strane raste i zadovoljstvo klijenata, s obzirom da je tarifa koju klijent plaća do 40% povoljnija u odnosu na standar-dnu. U drugoj polovini 2010. godine sprovedene su kam-panje koje su za cilj imale povećanje procenta korišćenja e-banking servisa, tako da se pozitivni efekti ovih kampanja očekuju u 2011. godini.

U toku 2010. godine, Banka je u svoju ponudu uvrstila ama-netni način uplate pazara, a sprovedena je i kampanja koja je za cilj imala da što veći broj klijenata prihvati automatizo-vano rasknjižavanje zarada svojih zaposlenih.

faktoringSektor za faktoring klijentima nudi standardne proizvode iz ove oblasti, koji podrazumevaju mogućnosti prodaje posto-jećih ili budućih potraživanja, sa pravom regresa, uz diskont ili avans, ali su takođe razvijeni i proizvodi koji se ne mogu okarakterisati kao standardni faktoring proizvodi, kao što su otkup potraživanja (diskontovanje rata) po platnim kartica-

40


ma Banca Intesa, diskontovanje menica, kredit-finansiranje faktura, i otkup zakupa.

Do sada je Banca Intesa bila aktivna na polju domaćeg fakto-ringa i razvijanja proizvoda u tom delu poslovanja, s obzirom na veliko interesovanje za ovu vrstu proizvoda. U narednom periodu planiramo rad na razvijanju proizvoda iz domena me-đunarodnog faktoringa, u tu svrhu je započet pilot projekat

sa nekoliko klijenata sa kojima se radi otkup potraživanja od inokupaca, a u planu je i razvoj e-faktoringa.

Najveće interesovanje klijenata do sada se odnosilo na kla-sičan faktoring, na otkup rata po platnim karticama Banca Intesa, kao i otkup zakupa kao vid dugoročnog finansiranja klijenta na bazi ustupanja budućih potraživanja.

2008 2009 2010Q1 2010 Q2 2010 Q3 2010 Q4 2010 2008 2009 2010Q1 2010 Q2 2010 Q3 2010 Q4 2010

Otkupljeno (u 000 EUR)

Broj klijenata100.060

88.360

21.397 22.817 23.983

61.565

129.761

125

156

125

145

170

190 190

Faktoring

optimalno Korišćenje

tržišnih potencijala

44 45



U 2010. godini, u situaciji blagog privrednog oporavka, zabe-ležen je i rast svih parametara poslovanja vezanih za Sektor trezora. U izmenjenim uslovima poslovanja uzrokovanih izbi-janjem globalne ekonomske krize, Sektor trezora je svoje po-slovanje fokusirao na dva osnovna cilja: adekvatno upravljanje i obezbeđenje likvidnosti Banke i efikasno servisiranje potreba klijenata u situaciji povećanih rizika poslovanja (deviznog, ka-matnog i tržišnog).

Nakon pada obima kupoprodaje deviza uzrokovanog global-nom ekonomskom krizom, u 2010. godini je nastavljen rast obima u skoro svim kategorijama. Ukupan obim kupoprodaje deviza je porastao sa 3,6 milijardi evra u 2009. godini na 4,9 milijardi evra u 2010. godini.

Kupoprodaja deviza sa korporativnim klijentima je, nakon oš-trog pada u kriznoj 2009. godini, nastavila rast, dostigavši 2,8 milijardi evra prometa.

Upravljanje sredstvima i investiciono bankarstvo

0

1000

2000

3000

4000

5000

2009. 2010.

Druge banke

NBS

Retail klijenti

Korporativni klijenti

kupoproDaja Deviza u 2009. i 2010. goDini (u MilioniMa evra)

kupoproDaja Deviza sa korporativniM klijentiMa (u MilioniMa evra)

Sa tržišnim učešćem od 15,8%, Banca Intesa je zadržala lider-sku poziciju u kupoprodaji deviza sa pravnim licima u Srbiji.

U ukupnim prihodima i dalje je najveće učešće prihoda od trgovine devizama, dok je mnogo manje učešće prihoda od trgovine hartijama od vrednosti i instrumentima tržišta novca.

0

500

1000

1500

2000

2500

3000

3500

2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010.

BIB

Ostale banke

15,81%

84,19%

Trgovina devizama

Tržište novca

Hartije od vrednosti

7%2%

92%

učešće kupoproDaje Deviza sa pravniM liciMa

učešće Banca intesa u kupoviniHov nBs i državniH zapisa rs

Banca Intesa je i u 2010. godini zadržala prvu poziciju po učešću u kupovini hartija od vrednosti NBS i državnih zapisa Ministar-stva finansija Republike Srbije, sa tržišnim učešćem od 15,7%.

učešće prihoDa po segMentiMa

Ostale banke

BIB15,70%

84,30%

odgovornost U osnoVi

posloVanja

48 49



Pored adekvatnih poslovnih rezultata, aktivnosti Banca Intesa je protekle godine obeležio i veliki pomak kada je u pitanju profilisanje u oblasti društveno odgovornog poslovanja. Pre-poznajući obaveze koje sa sobom nosi pozicija vodeće kom-panije na tržištu, odlučili smo da uvedemo strateški pristup aktivnostima društvene odgovornosti, kako bismo zadržali svoj integralni pristup društveno odgovornom poslovanju (CSR), ali i bili efikasniji na tržištu i pružili adekvatnu i pravo-vremenu pomoć svojoj zajednici na svim poljima.

Banca Intesa je u avgustu 2010. godine uvela funkciju CSR menadžera i postala jedna od retkih kompanija na domaćem tržištu koja je izdvojila adekvatne resurse za unapređenje ovog segmenta poslovanja. Na samom početku je izvršena analiza postojećih praksi, a zatim i započet proces strateškog planira-nja daljih aktivnosti Banca Intesa. Cilj strateškog planiranja bio je izgrađivanje sistematskog pristupa društveno odgovornom poslovanju i njegova institucionalizacija u okviru sistema.

Posvećenost odgovornom načinu obavljanja svojih poslovnih aktivnosti u Banci se meri uspehom iz oblasti zadovoljstva klije-nata, učinka i zadovoljstva zaposlenih, sveukupnog uticaja na razvoj domaće privrede i društva, a uz smanjenje negativnog delovanja na životno okruženje. Smatramo da svaki od pome-nutih parametara u kombinaciji sa poslovnim izveštajima formi-raju kompletnu sliku uspeha jedne institucije na tržištu.

UpraVljanje zaDoVoljstVom KlijenataPrateći primer svoje matične grupe, Banca Intesa veliku pa-žnju posvećuje zadovoljstvu klijenata, prepoznajući da jedino kontinuiran razvoj mehanizama koji nam pomažu da sagleda-mo šta je to što naši klijenti žele može da unapredi i naš način poslovanja, na obostrano zadovoljstvo. Pored same činjenice da se rezultati mnogih istraživanja na temu zadovoljstva ko-riste kao polazna osnova za brojne poslovne strategije, Ban-ku na tržištu izdvaja i to što pomenute rezultate uključuje u

sopstvene parametre uspeha, na taj način pristupajući odgo-vornijem i sveobuhvatnijem načinu izveštavanja prema svim interesnim javnostima.

Tokom 2010. godine, u saradnji sa GfK Centrom za marketing istraživanja uspešno je intervjuisano preko 20.000 klijenata, na osnovu čega je dobijen reprezentativan i statistički rele-vantan uzorak. U skladu sa načelom „Slušamo Vas 100%“, uključivanjem svih raspoloživih kanala komunikacije, a u želji da se što bolje shvate očekivanja, potrebe i stavovi klijenata, velika pažnja je posvećena analizi sugestija, prigovora i pitanja naših klijenata. Povratne informacije od strane klijenata su na taj način postale inicijatori akcija za poboljšanje i uspešno su uključene u razvoj proizvoda i usluga, komunikacione strate-gije, razvoj poslovne mreže i obuku zaposlenih.

Društveno odgovorno poslovanje

4Q 2008

85.1

4Q 2009

84.1

4Q 2010

86.2

evropski inDeks zaDovoljstva klijenata (ecsi)

evropski inDeks zaDovoljstva klijenata (ecsi) - ključni Faktori

Imidž

85.5

Organizacija

92

Odnos sa osobljem

83.1

Vrednost usluga

91.6

Podrška nakon prodaje

85.491.2

79.4

90.685.4

92.6

81.6

92.3

4° Q 2008 4° Q 2009 4° Q 2010 4° Q 2008 4° Q 2009 4° Q 2010 4° Q 2008 4° Q 2009 4° Q 2010 4° Q 2008 4° Q 2009 4° Q 2010 4° Q 2008 4° Q 2009 4° Q 2010

86.4 85.3 85.1

U cilju daljeg poboljšanja zadovoljstva i lojalnosti klijenata, posebna pažnja je posvećena jačanju korporativnog imidža, zatim poboljšanju kvaliteta i prilagođavanju cena proizvo-da i usluga, kao i unapređenjima organizacione efikasnosti rada ekspozitura. Poseban akcenat je stavljen na eliminaciju osnovnih uzroka nezadovoljstva, pojednostavljivanje poslov-nih procesa, kao i edukaciju klijenata u vezi sa mogućno-stima korišćenja alternativnih kanala (internet i telefonsko bankarstvo, M-banking).

Efikasnost preduzetih koraka na poboljšanju zadovoljstva i lojalnosti klijenata najbolje oslikavaju rezultati: u četvrtom kvartalu 2010. godine, Evropski indeks zadovoljstva klije-nata je dostigao vrednost od 86,2, što je ujedno i potvrda istorijskog maksimuma zabeleženog 2008. godine. Kada je u pitanju Indeks lojalnosti, vidljivo je poboljšanje u odnosu

4Q 2008

87.2

4Q 2009

86.6

4Q 2010

86.8

inDeks lojalnosti klijenata (loyalty)

50 51



skladu sa vrednostima naše Grupe privlačimo najbolje kadro-ve i, isto tako, obezbeđujemo predanost onih koji izuzetno dobro rade i imaju najveći potencijal da ostanu sa nama.

Ostajemo predani ulaganju u naše zaposlene i njihovom razvoju kako bi oni mogli da pružaju odličnu uslugu kli-jentima i daju odlične rezultate. Naše učenje i razvoj se fo-kusira na sposobnosti i veštine koje su potrebne za uloge koje sada imamo, kao i za one koje će nam biti potrebne kako bismo bili uspešni i ubuduće. Razvoj i jačanje me-nadžerskih sposobnosti ostaje naš prioritet, zajedno sa lič-nim planovima za učenje koji su izgrađeni oko specifičnih potreba za učenjem i budućih potreba naših zaposlenih. Na taj način, glavni naglasak u 2010. godini smo stavili na dokazivanje posvećenosti razvoju talenata i temeljnom planiranju sukcesije kadrova.

Uspeh jedne kompanije u velikoj meri zavisi od njenih zaposlenih, njihovog profesionalizma, zalaganja, znanja, upravljanja odlukama i timovima. Stav Banca Intesa jeste da je važno osluškivati klijente i tražiti način da se izađe u susret njihovim potrebama, ali da je od velikog značaja i slušati svoje zaposlene, ulagati u njihov razvoj i na taj na-čin uvećavati sopstvenu prednost na tržištu. Naša prednost je vrednost svakog našeg zaposlenog ponaosob.

Uvereni smo da nam održavanje delotvornog, transparen-tnog i otvorenog dijaloga sa našim zaposlenima, uz osluš-kivanje i procenjivanje njihovih potreba, daje osnovu za iz-gradnju poverenja i, iznad svega, pruža stabilno okruženje našim zaposlenima.

Kroz delotvorne rasprave i transparentnu komunikaciju sa našim sindikalnim predstavnicima, neprestano postižemo zajedničke sporazume i time gradimo jače veze na svim nivoima organizacije.

U centru naše pažnje će i dalje biti stalno privlačenje i za-državanje najboljih kadrova, povećanje angažovanja zapo-slenih, kao i unapređenje naše sposobnosti da izlazimo u susret promenljivim potrebama naših zaposlenih za učenjem i razvojem.

briga o zaposleniMaBanca Intesa Beograd gradi snažne i dugoročne veze kroz zalaganja naših ljudi. Naši zaposleni su naš najvredniji resurs, pa je samim tim delotvorno upravljanje našim zaposlenima ključno za uspeh našeg poslovanja i neophodno za ostvari-vanje naše poslovne vizije.

Mi gradimo organizaciju koju karakterišu visok nivo posveće-nosti i odlični rezultati. Jasni smo i otvoreni u pogledu toga šta očekujemo od naših zaposlenih. Na taj način smo sigurni da naši zaposleni razumeju kako su njihovi lični ciljevi poveza-

ni sa strategijom i da se njihov doprinos meri uzimajući u ob-zir niz činilaca, uključujući dugoročan rast poslovanja. Putem godišnjih zvaničnih pregleda i pružanja povratnih informacija, svi naši zaposleni razumeju kako njihov rad utiče na druge za-poslene, klijente i naš celokupni poslovni uspeh. Sve ovo za-jedno predstavlja solidne procese za prepoznavanje odličnih rezultata i usmeravanje i upravljanje celokupnim rezultatima.

Unutrašnje vrednosti naše Grupe nam pružaju jasno usme-renje u svim interakcijama koje imamo sa zaposlenima, kli-jentima i širom zajednicom. Uvereni smo da postupajući u

pokazatelji inDeksa lojalnosti

Sati treninga za sve zaposlene 67.822,5

Procenat zaposlenih koji su prošli kroz neki vid obuke

59,1 %

Prosečan broj sati obuke po zaposlenom 22

oBuka zaposlenih

preko 60

50-60

40-50

20-30

30-40

14%1%

22%

19%

44%

starosna struktura zaposlenih

kvaliFikaciona struktura zaposlenih

NS

SSS

VŠS

M.A

Dr

Dr - 0%

VSS

1%1%

41%

34%

23%

85.1

2008. 2008. 2008.

85.691

85.7

2009.

83.6

90.6

Namera da se banka preporuèi

Prednost u odnosu na konkurente

Namera za ponovnu kupovinu

86.1

2010. 2009. 2010. 2009. 2010.

83.4

90.9

na prethodnu godinu. Posebno raduje postojanje izuzetno visokog procenta klijenata koji su spremni da Banku prepo-ruče, što dodatno potvrđuje kvalitet odnosa koji Banka ima sa svojim klijentima.

Shvativši da internet bankarstvo igra sve važniju ulogu u od-nosima klijenta i Banke, pod pokroviteljstvom matične gru-

pacije, Banca Intesa je pokrenula istraživanje zadovoljstva klijenata uslugama koje nudi internet bankarstvo. Ovo istra-živanje, koje je, po primeni najsavremenijih naučnih metoda, jedinstveno ne samo na domaćem tržištu nego i šire, Banci pruža veoma bitne informacije u vezi sa očekivanjima i po-trebama klijenata korisnika usluga internet bankarstva, ali i pravac budućeg razvoja ovog servisa.

52 53



raVnopraVnost poloVaNegujemo raznolikost kada su u pitanju godine, nacional-nost i pol naših zaposlenih.

uticaj na životnu sredinuNastojeći da sve operacije sprovodimo odgovorno, ali i da smanjimo sopstveni negativan uticaj na svoju okolinu, već drugu godinu za redom sprovodimo i unapređujemo pro-gram „konsolidacije štampe“. U toku 2010. godine, Banca Intesa je uvela iznajmljene štampače za svaki sektor svojih Upravnih zgrada, sa ciljem smanjenja bespotrebnog štampa-nja i upotrebe papira.

Svega 43 štampača je instalirano tokom godine, a procenje-no je da će potrošnja papira opasti za čak 20% u odnosu na prethodne godine. Nije zanemarljiva ni činjenica da je analizom stanja procenjeno da će ukupna ušteda zahvalju-jući ovom vidu štampe u narednih pet godina biti oko 1,8 miliona evra.

U saradnji sa kompanijom ovlašćenom za reciklažu elektron-skog otpada, Banka je u 2010. godini uništila 39.400 kilo-grama ovog otpada, dok je prodala ukupno 18.172 kilogra-ma papira u reciklažne svrhe, donirajući sredstva zarađena prodajom ekološkom udruženju „Fruška gora“.

U martu 2010. godine, Izvršni odbor Banke je usvojio Proce-duru o socijalnom i ekološkom upravljanju rizikom. Ovaj do-kument predstavlja smernice kojima se rukovodimo u okviru

procesa izdavanja kredita, i to u toku utvrđivanja potencijal-nog rizika aktivnosti klijenata.

Svaki kredit koji se potpiše sa pravnim licem sadrži član o zaštiti životne sredine, bezbednosti zaposlenih tog pravnog lica i zaštiti kulturne baštine.

Po usvajanju Procedure, organizovana je obuka o Upravlja-nju socijalnim i ekološkim rizicima za direktore sektora, i to uglavnom u okviru Divizije za poslovanje sa privredom i ve-likim subjektima. Ukupno je 49 menadžera uspešno prošlo ovu obuku.

korporativna filantropijaBanca Intesa Beograd ulaže napore u rešavanje postojećih egzistencijalnih problema u našoj zajednici i očuvanju druš-tvenih vrednosti. U toku 2010. godine, Banka je donirala preko 100.000.000 dinara za realizaciju brojnih projekata, rad mnogih lokalnih sportskih klubova u čijem okruženju po-sluje, kulturnih manifestacija i institucija.

Prepoznajući da budućnost i prosperitet pripadaju generaci-jama koje dolaze, pri tom pokušavajući da pozitivno utiče-mo na društvenu zajednicu, iniciramo i podržavamo projekte koji su posvećeni poboljšanju obrazovanja dece, podstica-ju njihove kreativnosti, i uopšte boljim uslovima života. U tom kontekstu, poslednjih osam godina Banka je generalni pokrovitelj inicijative „Škola prijateljstva“ i „Čestitka prija-teljstva“ u realizaciji neprofitne organizacije Naša Srbija, sa ciljem zaštite i pomoći najmlađih. Uz pomoć ove organiza-cije, Banca Intesa je obezbedila i stan mnogočlanoj porodici Vitković koja je, raseljena sa prostora Kosova i Metohije, go-dinama teško živela.

Pridružili smo se gradu Beogradu i pružili pomoć u projek-tu „Beogradski bebi klub“, u kome svaka novorođena beba dobija od svog grada paket dobrodošlice kojim se pomaže roditeljima da ne razmišljaju o troškovima bar u prvo vreme.

Treću godinu za redom, Banka podržava i finansira nagradu „Blic Preduzetnik“, koja ima za cilj, osim nagrađivanja naj-boljeg preduzetnika po zadatim parametrima, i promociju samog preduzetništva i ulaganje u njegov razvoj, a samim tim i podstrek ekonomskom razvoju domaćeg tržišta.

Trudimo se da uvek dajemo pravovremenu i adekvatnu pomoć svojoj lokalnoj zajednici kada je to najpotrebnije i u onom segmentu u kome možemo najviše da doprinese-mo. Tako smo pritekli u pomoć žiteljima Kraljeva značajnom

71,5%

na radnom mestu u menadžmentu na direktorskim pozicijama

64,2 % 52,2 %

ućešće žena

donacijom posle razornog zemljotresa, kako bi oni obnovili svoje domove pre zime, ali smo prilagodili i uslove izdavanja kredita sugrađanima Kraljeva koji su bili primorani da potra-že pomoć za obnovu svojih domova.

VolonterstVo Počevši sa volonterskom akcijom zaposlenih na poslu, pri-kupljanjem paketića za specijalne škole Beograda i regiona 2009. godine, rešili smo da je godinu dana kasnije instituci-onalizujemo kako bismo je načinili svojom godišnjom prak-som, te smo joj dali ime „Zapakuj poklon izmami osmeh“, ali i osmislili sadržajan program u okviru koga bi prikupljene paketiće zaposleni lično odnosili deci kojoj su paketići name-njeni. Više od 600 paketića su zapakovale kolege iz Banca Intesa, njihovi supružnici i deca i poslali ih u sedam specijal-nih škola širom Srbije.

eMpoWernet – sinergija finansijskog i civilnog sektoraSledeći primer i preporuke svoje matične grupe, Banca Inte-sa je krajem 2010. godine potpisala Sporazum o saradnji sa neprofitnom mrežom Euclid i tako, po ugledu na mnoge ze-mlje zapadne Evrope, na platformi „Empowernet“ realizuje saradnju između finansijskog i neprofitnog sektora.

Saradnja je nastala po ugledu na iskustva matične Intesa San-paolo grupacije, koja kao jedna od vodećih banaka u evro-zoni već godinama saradjuje sa Euclid Network i učestvuje u projektima finansijske inkluzije i jačanja civilnog društva. U nastojanju da, pored podsticaja koji pruža realnom sektoru, podrži i razvoj civilnog društva, Banca Intesa je odlučila da koristeći svoje bogato globalno iskustvo pomogne u jačanju finansijske održivosti nevladinih organizacija u Srbiji.

Aktivnosti koje se planiraju u okviru ovog partnerstva, koje će doprineti identifikaciji izazova neprofitnog sektora i nji-hovih dilema sa jedne strane, ali i prepoznavanja mogućih rešenja koje Banka može da ponudi sa druge strane, spro-vodiće se naredne godine u skladu sa akcionim planom u okviru Sporazuma.

U prvoj fazi saradnje, ekspertski tim sastavljen od predstavni-ka Banca Intesa i Euclid Network će u prvih šest meseci obići organizacije civilnog društva u svim većim gradovima Srbije kako bi se upoznali sa potrebama i izazovima sa kojima se te organizacije susreću u svakodnevnom radu. Nakon detaljne analize situacije, inicijatori projekta će na osnovu dobijenih podataka razvijati strategiju modela finansijske održivosti za neprofitni sektor.

snažna osnova za Uspehe

Koji Dolaze

57

FINANSIJSKI IZVEŠTAJI

ZA 2010. GODINU

Banca Intesa a.d. Beograd

Izveštaj nezavisnog revizora 61

Bilans uspeha 62

Bilans stanja 63

Izveštaj o promenama na kapitalu 64

Izveštaj o novčanim tokovima gotovine 65 - 66

Napomene uz finansijske izveštaje 67 - 156

S A D R Ž A J

61

Banca Intesa a.d. BeogradFinansijski izveštaji za 2010. godinu IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA

AKCIONARIMA BANCA INTESA A.D. BEOGRAD

Izvršili smo reviziju priloženih finansijskih izveštaja Banca Intesa a.d. Beograd (u daljem tekstu: “Banka“) koji obuhvataju bilans stanja na dan 31. decembra 2010. godine, bilans uspeha, izveštaj o promenama na kapitalu i izveštaj o novčanim tokovima za godinu koja se završila na taj dan, kao i pregled značajnih računovodstvenih politika i ostalih napomena uz finansijske izvestaje.

Odgovornost rukovodstva Banke za finansijske izveštaje

Rukovodstvo Banke je odgovorno za pripremu i objektivno prikazivanje ovih finansijskih izveštaja u skladu sa Zakonom o računovodstvom i reviziji i propisima Narodne banke Srbije koji regulišu finansijsko izveštavanje banaka kao i za interne kontrole koje rukovodstvo smatra neophodnim da omoguće pripremu finansijskih izveštaja koji ne sadže materijalno značajne pogrešne iskaze, nastale usled prevare ili greške.

Odgovornost revizora

Naša je odgovornost da izrazimo mišljenje o finansijskim izveštajima, na osnovu revizije koju smo izvšili.Reviziju smo izvršili u skladu sa Međunarodnim standardima revizije. Ovi standardi nalažu da se pridržavamo etičkih normi i da reviziju planiramo i izvršaimo na način koji omogućava da se, u razum-noj meri, uverimo da finansijski izveštaji ne sadrže materijalno značajne pogrešne iskaze.

Revizija obuhvata sprovođenje procedura u cilju prikupljanja revizorskih dokaza o iznosima i obelodanjivanju u finansijskim izveštajima. Izbor revizorskih procedura zavisi od procene revizora pri čemu se uzima u obzir i ocena rizika da li finansijki izveštaji sadže materijalno značajne pogrečne iskaze nastale usled prevare ili greške.Vršeći procenu takvog rizika, revizor razmatra i interne kontrole bitne za pripremu i objektivno prikazivanje finansijskih izveštaja, u cilju kreiranja odgovarajućih revizorskih procedura u skladu sa okolnostima, ali ne i u cilju izražavanja mišljenja o efikasnosti internih kontrola Preduzeća. Revizija takođe uključuje ocenu opravdanosti pripreme odgovarajućih računovodstvenih politika i računovodstvenih procena izvrsenih od strane rukovodstva, kao i ocenu opšte prezentacije finansijskih izveštaja.

Smatramo da su revizorski dokazi koje smo prikupili dovoljni i odgovarajući da obezbede osnovu za izražavanje našeg mišljenja.

Mišljenje

Po našem mišljenju, finansijski izveštaji prikazuju objektivno i istinito finansijsko stanje Banke na dan 31. decembra 2010. godine i rezultate njegovog poslovanja i novčane tokove za godinu koja se završila na taj dan, u skadu za Zakonom o računovodstvu i reviziji i propisima Narodne Banke Srbije koji regulišu finansijsko izveštavanje banke.

Beograd, 23. mart 2011. godine

Mirjana KovačevićOvlašćeni revizorErnst & Young Beograd d.o.o

62 63

Banca Intesa a.d. BeogradBILANS USPEHA U PERIODU OD 01.01. DO 31.12.2010. GODINE Finansijski izveštaji za 2010. godinu

Banca Intesa a.d. BeogradFinansijski izveštaji za 2010. godinu BILANS STANJA NA DAN 31.12.2010. GODINE

(u ‘000 RSD) Napomena 31. decembar 2010. 31. decembar 2009.AKTIVA Gotovina i gotovinski ekvivalenti 15 20,053,248 23,163,886Opozivi depoziti i krediti 16 51,409,640 75,035,256Potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje, promene fer vrednosti derivata i druga potraživanja 17 2,390,298 1,721,131Dati krediti i depoziti 18 245,087,290 181,075,737Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija) 19 19,380,689 11,572,773Udeli (učešća) 20 948,033 948,068Ostali plasmani 21 10,270,578 4,260,122Nematerijalna ulaganja 22 561,462 571,385Osnovna sredstva i investicione nekretnine 23 6,388,002 6,651,561Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koja se obustavljaju 50,685 -Odložena poreska sredstva 13 33,054 -Ostala sredstva 24 2,550,016 2,938,618

Ukupno aktiva 359,122,995 307,938,537PASIVA OBAVEZETransakcioni depoziti 25 65,078,801 63,897,605Ostali depoziti 26 171,432,085 144,440,627Primljeni krediti 27 45,255,242 30,700,608Obaveze po osnovu hartija od vrednosti 28 132,790 785,305Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene vrednosti derivata 28 94,607 3,685Rezervisanja 29 2,419,833 2,444,344Obaveze za poreze 56,962 92,405Obaveze iz dobitka 220,031 103,603Odložene poreske obaveze - 2,353Ostale obaveze 30 17,143,522 15,681,964

301,833,873 258,152,499KAPITALKapital 31 28,446,332 28,446,332Rezerve iz dobiti 31 20,780,393 14,768,086Revalorizacione rezerve 31 560,107 560,043Neraspoređeni gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 31 117,640 730Dobitak 31 7,619,930 6,012,307 Ukupno kapital 57,289,122 49,786,038

Ukupno pasiva 359,122,995 307,938,537

VANBILANSNE POZICIJE 32 157,073,304 160,855,955

Napomene na narednim stranama čine sastavni deo ovih finansijskih izveštaja.Beograd, 23. mart 2011. godineOdobreno od rukovodstva Banca Intesa a.d. Beograd

(u ‘000 RSD) Napomena 2010. 2009. Prihodi od kamata 3 26,631,103 24,890,502Rashodi od kamata 3 (9,285,709) (9,700,919)

Dobitak po osnovu kamata 17,345,394 15,189,583Prihodi od naknada i provizija 4 6,950,505 6,324,046Rashodi naknada i provizija 4 (1,786,022) (1,573,732)

Dobitak po osnovu naknada i provizija 5,164,483 4,750,314Neto dobitak po osnovu prodaje hartija od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha 1,219 2,713Neto dobitak po osnovu prodaje hartija od vrednosti koje su raspoložive za prodaju - 198,078Neto rashodi od kursnih razlika 5 (13,798,805) (7,162,454)Prihodi od dividendi i učešća - 790Ostali poslovni prihodi 6 397,426 167,363Neto rashodi po osnovu indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja 7 (4,364,160) (5,643,547)Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi 8 (3,996,296) (3,651,489)Troškovi amortizacije 9 (890,691) (840,827)Operativni i ostali poslovni rashodi 10 (6,176,280) (4,720,902)Prihodi od promene vrednosti imovine i obaveza 11 24,281,001 15,120,381Rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza 12 (9,507,171) (6,732,080)

DOBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA 8,456,120 6,677,923Porez na dobit 13 (871,597) (466,084)Dobitak od kreiranih odloženih poreskih sredstava i smanjenja odloženih poreskih obaveza 13 35,407 5,792Gubitak od smanjenja odloženih poreskih sredstava i kreiranje odloženih poreskih obaveza 13 - (205,324)

DOBITAK 7,619,930 6,012,307


64 65

Banca Intesa a.d. BeogradFinansijski izveštaji za 2010. godinu IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE U PERIODU OD 01.01. DO 31.12.2010. GODINE

Banca Intesa a.d. BeogradIZVEŠTAJ O PROMENAMA NA KAPITALU U PERIODU OD 01.01 DO 31.12.2010. GODINE Finansijski izveštaji za 2010. godinu

(u ‘000 RSD) 2010. 2009.

TOKOVI GOTOVINE IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTI

Prilivi gotovine iz poslovnih aktivnosti 33,445,034 31,025,833Prilivi od kamata 24,244,341 22,673,616Prilivi od naknada 7,152,214 6,446,641Prilivi po osnovu ostalih poslovnih prihoda 2,048,479 1,904,786Prilivi od dividendi i učešća u dobitku - 790

Odlivi gotovine iz poslovnih aktivnosti (20,259,105) (20,772,019)Odlivi po osnovu kamata (4,731,441) (7,332,605)Odlivi po osnovu naknada (1,922,121) (1,738,485)Odlivi po osnovu bruto zarada,naknada zarada I drugih ličnih rashoda (4,574,219) (4,214,515)Odlivi po osnovu poreza,doprinosa, i dr. dažbina na teret prihoda (550,749) (322,512)Odlivi po osnovu drugih troškova poslovanja (8,480,575) (7,163,902)

Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti pre povećanja ili smanjenja u plasmanima i depozitima 13,185,929 10,253,814Neto odliv gotovine iz poslovnih aktivnosti pre povećanja ili smanjenja u plasmanima i depozitima - -

Smanjenje plasmana i povećanje uzetih depozita 11,267,655 (26,228,444)Smanjenje kredita i plasmana bankama i komitentima - -Smanjenje hartija od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha, plasmana kojima se trguje i kratkoročnih hartija od vrednosti koje se drže do dospeća - -Povećanje depozita od banaka i komitenata (11,267,655) (26,228,444)

Povećanje plasmana i smanjenje uzetih depozita 33,867,457 53,816,509Povećanje kredita i plasmana bankama i komitentima 29,969,357 44,643,856Povećanje hartija od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha, plasmana kojima se trguje i kratkoročnih hartija od vrednosti koje se drže do dospeća 3,898,100 9,172,653Smanjenje depozita od banaka i komitenata - - Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti pre poreza na dobitNeto odliv gotovine iz poslovnih aktivnosti pre poreza na dobit (9,413,873) (17,334,251)

Plaćeni porez na dobit (755,169) (543,685)

Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti - -

Neto odliv gotovine iz poslovnih aktivnosti (10,169,042) (17,877,936)

(u ‘000 RSD)

Akcijski kapital

Ostali kapital

Emisiona premija

Rezerve iz dobiti i ostale

rezerveRevalorizacione

rezerve Dobitak

Nerealizovani gubici

po osnovu HOV raspoloživih za

prodaju UkupnoStanje na dan 1. januar 2009. godine 18,477,400 11,158 9,957,774 8,875,587 708,332 5,892,499 (2,062) 43,920,688

Ukupna povećanja u 2009. godini - - - 5,892,499 81,322 6,683,714 (2,483) 12,655,052Ukupna smanjenja u 2009. godini - - - - (229,611) (6,563,906) 3,815 (6,789,702)Stanje na dan 1. januar 2010. godine 18,477,400 11,158 9,957,774 14,768,086 560,043 6,012,307 (730) 49,786,038

Ukupna povećanja u 2010. godini - - - 6,012,307 64 7,619,930 (116,910) 13,515,391Ukupna smanjenja u 2010. godini - - - - - (6,012,307) - (6,012,307)Stanje na dan 31. decembar 2010. godine 18,477,400 11,158 9,957,774 20,780,393 560,107 7,619,930 (117,640) 57,289,122


66 67

Banca Intesa a.d. BeogradFinansijski izveštaji za 2010. godinu NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE ZA 2010. GODINU

Banca Intesa a.d. BeogradIZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE U PERIODU OD 01.01. DO 31.12.2010. GODINE Finansijski izveštaji za 2010. godinu

1. OSNOVNE INFORMACIJE O BANCI

Banca Intesa a.d. Beograd (u daljem tekstu “Banka“) je osnovana kao akcionarsko društvo, na osnovu zaključenog Ugovora o osnivanju i poslovanju mešovite banke “Delta banke“ deoničkog društva, Beograd od 16. septembra 1991. godine. Narodna banka Jugoslavije je dana 19. septembra 1991. godine donela rešenje i izdala dozvolu za osnivanje Mešovite banke “Delta banke“ deoničkog društva, Beograd.

Banka je registrovana kod Okružnog Privrednog suda u Beogradu 16. oktobra 1991. godine, nakon čega je i počela sa radom. Dana 7. juna 1995. godine zaključen je novi Ugovor o osnivanju, dok je na sednici Skupštine Banke od 10. jula 1995. godine usvojen novi Statut Banke, čime je izvršeno usaglašavanje akata Banke sa odredbama Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama.

U 2005. godini, na osnovu Odluke Skupštine akcionara, došlo je do promene akcionara Banke, tako što su postojeći akcionari izvršili prodaju svojih akcija, dva akcionara u celini, a jedan veći deo, Intesa holdingu International SA. Nakon ove promene, Banka ima dva akcionara, od kojih je jedan - Intesa Holding International S.A., Luksemburg sa učešćem u akcijskom kapitalu od preko 90%.

Na osnovu Odluke Generalnog direktora br. 18600 od 7. novembra 2005. godine, Saglasnosti Narodne banke Srbije i rešenja Registra privrednih subjekata br. BD 98737/2005 od 29. novembra 2005. godine, izvršena je promena naziva Banke u Banca Intesa a.d. Beograd.

Rešenjem Registra privrednih subjekata BD. 159633/2006, od 5. oktobra 2006. godine, registrovane su navedene izmene i promena pravne forme u zatvoreno akcionarsko društvo.

Banka je ovlašćena od Narodne banke Srbije i registrovana za obavljanje poslova platnog prometa, kreditnih i depozitnih poslova u zemlji i platnog prometa u inostranstvu, i u skladu sa odredbama Zakona o bankama, posluje na principima likvidnosti, sigurnosti i profitabilnosti.

U toku 2007. godine, došlo je do statusne promene spajanja uz pripajanje, pri čemu je Banka kao sticalac preuzela Panonsku banka a.d. Novi Sad. Na sednicama Upravnih odbora Banca Intesa a.d. Beograd i Panonske banke a.d. Novi Sad koje su održane 26. jula 2007. godine, donete su Odluke o potpisivanju pisma o namerama za sprovođenje statusne promene spajanje uz pripajanje kao i pokretanje aktivnosti u vezi sa spajanjem. Upravni odbori obe banke su na sednicama održanim 29. oktobra 2007. godine usvojili Nacrt Ugovora o spajanju.

Nakon registracije postupka spajanja pripajanjem pred Agencijom za privredne registre, Banka je kao sticalac i pravni sledbenik, nastavila da posluje pod svojim postojećim poslovnim imenom, dok je Panonska banka a.d. Novi Sad prestala da postoji bez sprovođenja postupka likvidacije, a njene akcije su povučene i poništene.

( u ‘000 RSD ) 2010. 2009.TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI INVESTIRANJA

Prilivi gotovine iz aktivnosti investiranja 439,697 208,222Prilivi od dugoročnih ulaganja u hartije od vrednosti - -Prilivi od prodaje udela (učešća) 3,209 206,853Prilivi od prodaje nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava 436,488 1,369Prilivi po osnovu prodaje investicionih nekretnina - -Ostali prilivi iz aktivnosti investiranja - -

Odlivi gotovine iz aktivnosti investiranja (1,861,231) (1,947,548)Odlivi po osnovu ulaganja u dugoročne hartije od vrednosti 815,546 -Odlivi za kupovinu udela (učešća) - (957,871)Odlivi za kupovinu nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava (1,045,685) (989,677)Odlivi po osnovu nabavke investicionih nekretnina - -Ostali odlivi iz aktivnosti investiranja - -Neto priliv gotovine iz aktivnosti investiranja - -Neto odliv gotovine iz aktivnosti investiranja (1,421,534) (1,739,326) TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJA

Prilivi gotovine iz aktivnosti finansiranja 8,191,615 10,305,995Prilivi po osnovu uvećanja kapitala - -Neto prilivi gotovine po osnovu subordiniranih obaveza - -Neto prilivi gotovine po osnovu uzetih kredita 8,191,615 10,294,550Neto priliv po osnovu hartija od vrednosti - 11,445Prilivi po osnovu prodaje sopstvenih akcija - -Ostali prilivi iz aktivnosti finansiranja - - Odlivi gotovine iz aktivnosti finansiranja 155 -Odlivi po osnovu otkupa sopstvenih akcija - -Neto odlivi gotovine po osnovu subordiniranih obaveza - -Neto odlivi gotovine po osnovu uzetih kredita - -Neto odlivi po osnovu hartija od vrednosti 155 -Ostali odlivi iz aktivnosti finansiranja - - Neto priliv gotovine iz aktivnosti finansiranja 8,191,460 10,305,995 SVEGA NETO PRILIVI GOTOVINE 53,344,001 67,768,494SVEGA NETO ODLIVI GOTOVINE (56,743,117) (77,079,761)NETO POVEĆANJE GOTOVINE - -NETO SMANJENJE GOTOVINE (3,399,116) (9,311,267) GOTOVINA NA POČETKU GODINE 23,163,886 32,288,288Pozitivne kursne razlike 415,470 297,382Negativne kursne razlike (126,992) (110,517)

GOTOVINA NA KRAJU PERIODA 20,053,248 23,163,886


68 69

Banca Intesa a.d. BeogradNAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE ZA 2010. GODINU Finansijski izveštaji za 2010. godinu


2, PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA

2.1. Osnove za sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja

Finansijski izveštaji Banke za 2010. godinu sastavljeni su u skladu sa važećim propisima u Republici Srbiji zasnovanim na Zakonu o računovodstvu i re-viziji (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 46/2006, 111/2009), Zakonom o bankama (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 107/2005, 91/2010) i pratećom regulativom Narodne Banke Srbije izdatom na osnovu navedenih zakona. Zakonom o računovodstvu i reviziji propisano je da banke vode, sastavljaju i prezentuju svoje finansijske izveštaje u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima, odnosno Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (“MRS/MSFI“), kao i Tumačenjima računovodstvenih standarda.

MRS, MSFI i tumačenja izdati do 1. januara 2009. godine od strane Odbora za međunarodne računovodstvene standarde i Komiteta za tumačenja međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja su zvanično prevedeni rešenjem Ministarstva Finansija Republike Srbije broj 401-00-1380/2010-16 o utvrđivanju prevoda Međunarodnih računovodstvenih standarda odnosno Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja i objavljeni u Službenom glasniku Republike Srbije broj 77 dana 25. oktobra 2010. godine.

MSFI i Tumačenja objavljena nakon 1. januara 2009. godine nisu primenjena prilikom pripreme priloženih finanijskih izveštaja.

Priloženi finasijski izveštaji su pripremljeni u formi propisanoj Pravilnikom o obrazcima i sadržini pozicija u obrascima finansijskih izveštaja za banke (Službeni glasnik Republike Srbije br. 74/2008, 3/2009, /ispravka 12/2009/ 5/2010). Ovim Pravilnikom pravno su definisani obrasci finansijskih izveštaja i sadržina pozicija u obrazcima, kao i minimum sadržaja napomena uz te izveštaje, koji sadrže odstupanja od MRS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja, a koja se odnose na pojedine pozicije finansijskih izveštaja.

Kao rezultat gore pomenutog, Menadžment Banke nije jasno i bezrezervno objavio u izveštajima usaglašenost priloženih finasijskih izveštaja sa zah-tevima svih standarda i inerpretacija izdatih od strane Odbora za međunarodne reačunovodstvene standarde koji objavljuje MSFI.Priloženi finansijski izveštaji su sastavljeni u skladu sa konceptom istorijskog troška, izuzev za hartije od vrednosti kojima se trguje i hartije od vrednosti raspoložive za prodaju, koje su vrednovane po tržišnoj vrednosti.

Priloženi finansijski izveštaji uključuju potraživanja, obaveze, rezultate poslovanja, promene na kapitalu i tokove gotovine Banke bez uključivanja zavisnog pravnog lica – Intesa Leasing d.o.o., Beograd. Banka sastavlja i konsolidovane finansijske izveštaje, koji se pripremaju i predaju u skladu sa relevantnim računovodstvenim propisima Republike Srbije.

Iznosi u priloženim finansijskim izveštajima Banke iskazani su u hiljadama dinara, osim ukoliko nije drugačije naznačeno. Dinar (RSD) predstavlja funkci onalnu i izveštajnu valutu Banke. Sve transakcije u valutama koje nisu funkcionalna valuta, tretiraju se kao transakcije u stranim valutama.

Finansijski izveštaji su pripremljeni na bazi koncepta nastavka poslovanja koji podrazumeva da će Banka nastaviti sa poslovanjem u predvidljivoj budućnosti.

Banka je u sastavljanju priloženih finansijskih izveštaja primenila računovodstvene politike obelodanjene u daljem tekstu Napomene 2.

1. OSNOVNE INFORMACIJE O BANCI (nastavak)

Za dan obračuna pripajanja, odnosno dan kada se svi poslovi Panonske banke a.d. Novi Sad smatraju preuzetim od strane Banke, a u skladu sa članom 384. Zakona o privrednim društvima Republike Srbije, određen je 30. septembar 2007. godine. Spajanje banaka je sprovedeno tako što je preuzeta banka, odnosno Panonska banka a.d. Novi Sad, prenela na Banku kao sticaoca celokupnu svoju imovinu i obaveze sa stanjem na dan 30. septembar 2007. godine u zamenu za izdavanje akcija akcionarima preuzete banke od strane Banke kao sticaoca.

U skladu sa izvršenom procenom vrednosti, izvršena je zamena akcija na način da su za 38 običnih akcija preuzete banke njeni akcionari dobili 1 običnu akciju Banke sticaoca. U cilju zamene ukupnog broja akcija Panonske banke a.d. Novi Sad, akcijski kapital Banke kao sticaoca povećan je za iznos emitovanih 26,166 običnih akcija pojedinačne nominalne vrednosti 100,000.00 dinara, tako da je akcijski kapital Banke nakon pripajanja Panon-ske banke a.d. Novi Sad iznosio 15,752,700,000.00 dinara, podeljen na 157,527 komada običnih akcija nominalne vrednosti od 100,000.00 dinara.

Akcionari Banke prestale pripajanjem postali su akcionari Banca Intesa a.d. Beograd kao sticaoca sa odgovarajućim brojem običnih akcija i imaju isti status, prava i dužnosti kao i akcionari Banke, pri čemu stiču pravo da učestvuju u dobiti Banke počev od 1. januara 2008. godine.

S obzirom da nije bilo značajnih razlika u računovodstvenim politikama primenjenim u sastavljanju finansijskih izveštaja obe banke, nisu izvršene nikakve korekcije neto imovine, niti neto rezultata Banke za 2007. godinu kao posledica računovodstvenog spajanja uz pripajanje.

Ugovor o spajanju pripajanjem usvojen je na sednici Skupštine Banke koja je održana 17. decembra 2007. godine.

Na dan 31. decembra 2010.godine, sedište Banke nalazi se u Beogradu u ulici Milentija Popovića 7b. Mrežu Banke čine pripadajući organizacioni delovi u Beogradu, 7 Regionalnih centara i 206 ekspozitura.

Banka je na dan 31. decembra 2010. godine imala 3,090 zaposlenih radnika (31. decembra 2009. godine: 2,979 zaposlenih).

Matični broj Banke je 7759231. Poreski identifikacioni broj Banke je 100001159.

70 71



2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak)

2.3. Ključne računovodstvene procene i prosuđivanja (Nastavak)

Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava (Nastavak)

U procesu utvrđivanja da li u Bilans uspeha treba uneti gubitak zbog umanjenja vrednosti, Banka prosuđuje da li postoje pouzdani dokazi koji poka-zuju merljivo smanjenje u procenjenim budućim novčanim tokovima od kreditnog portfolia pre smanjenja koji se može identifikovati na pojedinačnim kreditima u portfoliu. Ovi dokazi mogu uključivati raspoložive podatke koji ukazuju na nepovoljne promene u statusu dužnika u pogledu plaćanja obaveze prema Banci, ili na nacionalne ili lokalne okolnosti koje imaju veze sa negativnim uticajima na aktivu Banke.

Rukovodstvo Banke vrši procene na bazi iskustva o ostvarenim gubicima po kreditima iz prethodnih perioda za sva sredstva sa karakteristikama kredit-nog rizika i objektivnim dokazima o umanjenju vrednosti sličnom onom kreditnom portfoliu koji je postojao u vreme planiranja budućih novčanih tokova. Metodologija i pretpostavke koje se koriste za procenu iznosa i vremena budućih novčanih tokova su predmet redovnog pregleda s ciljem da se smanje razlike između procenjenih i ostvarenih gubitaka.

Koristan vek trajanja nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava

Određivanje korisnog veka trajanja nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava se zasniva na prethodnom iskustvu sa sličnim sredstvima, kao i na anti-cipiranom tehničkom razvoju i promenama na koje utiče veliki broj ekonomskih ili industrijskih faktora. Adekvatnost određenog korisnog veka trajanja se preispituje na godišnjem nivou ili kada god postoji indikacija da je došlo do značajne promene faktora koji su predstavljali osnov za određivanje korisnog veka trajanja.

Zbog značaja stalnih sredstava u ukupnoj aktivi Banke, uticaj svake promene u navedenim pretpostavkama može imati materijalno značajan uticaj na finansijski položaj Banke, kao i na rezultate njenog poslovanja.

Umanjenje vrednosti nefinansijske imovine

Na dan bilansa stanja, rukovodstvo Banke analizira vrednosti po kojima su prikazana nematerijalna ulaganja i osnovna sredstva Banke. Ukoliko postoji indikacija da je neko sredstvo obezvređeno, nadoknadiv iznos te imovine se procenjuje kako bi se utvrdio iznos obezvređenja. Ukoliko je nadoknadivi iznos nekog sredstva procenjen kao niži od vrednosti po kojoj je to sredstvo prikazano, postojeća vrednost tog sredstva se umanjuje do visine nadoknadive vrednosti.

Razmatranje obezvređenja zahteva od rukovodstva objektivno prosuđivanje u pogledu tokova gotovine, stopa rasta i diskontnih stopa za jedinice koje generišu tokove gotovine, a koje su predmet razmatranja.

Rezervisanje po osnovu sudskih sporova

Banka je uključena u veći broj sudskih sporova koji proističu iz njenog svakodnevnog poslovanja i odnose se na komercijalna i ugovorna pitanja, kao i pitanja koja se tiču radnih odnosa, a koja se rešavaju ili razmatraju u toku regularnog poslovanja. Banka rutinski procenjuje verovatnoću negativnih ishoda ovih pitanja, kao i iznose verovatnih ili razumnih procena gubitaka.


2.1. Osnove za sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja (Nastavak)

Računovodstvene politike i procene korišćene prilikom sastavljanja ovih finansijskih izveštaja su konzistentne sa računovodstvenim politikama i pro-cenama primenjenim u sastavljanju godišnjih finansijskih izveštaja Banke za 2009. godinu.

2.2. Uporedni podaci

Uporedne podatke čine godišnji finansijski izveštaji Banke za 2009. godinu koji su bili predmet revizije.

2.3. Ključne računovodstvene procene i prosuđivanja

Korišćenje procenjivanja

Sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja zahteva od rukovodstva Banke korišćenje najboljih mogućih procena i razumnih pretpostavki, koje imaju efekta na iskazane vrednosti sredstava i obaveza, kao i obelodanjivanje potencijalnih potraživanja i obaveza na dan sastavljanja finansijskih izveštaja, kao i prihoda i rashoda u toku izveštajnog perioda.

Ove procene i pretpostavke su zasnovane na informacijama raspoloživim na dan sastavljanja finansijskih izveštaja. Stvarni rezultati mogu se razlikovati od navedenih procena. Procene i pretpostavke se kontinuirano razmatraju, a kada korekcije postanu neophodne, iskazuju se u bilansu uspeha za periode u kojima su postale poznate.

U daljem tekstu navedene su ključne procene i pretpostavke koje sadrže rizik da će prouzrokovati materijalno značajne korekcije knjigovodstvenih vrednosti sredstava i obaveza u toku naredne finansijske godine.

Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava

Banka procenjuje, na svaki izveštajni datum, da li postoji objektivan dokaz da je vrednost finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava uma-njena (obezvređena). Finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstva je obezvređena i gubici po osnovu obezvređenja se priznaju samo ako postoji objektivan dokaz o obezvređenju kao rezultat jednog ili više događaja koji su nastali nakon početnog priznavanja sredstva (slučaj gubitka) i kada slučaj gubitka utiče na procenjene buduće novčane tokove finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koja mogu biti pouzdano procenjena.

Kada je reč o proceni gubitaka zbog umanjenja kredita, Banka vrši pregled kreditnog portfolia najmanje kvartalno u cilju procene umanjenja nji-hove vrednosti.

72 73




2.4. Prihodi i rashodi od kamata

Prihodi i rashodi od kamata, uključujući i zateznu kamatu i ostale prihode i ostale rashode vezane za kamatonosnu aktivu, odnosno kamatonosnu pasivu, obračunati su po načelu uzročnosti prihoda i rashoda i uslovima iz obligacionog odnosa, koji su definisani ugovorom između Banke i komitenta.

Za sve finansijske instrumente koji nose kamatu, osim onih koji se klasifikuju kao raspoloživi za prodaju, ili su određeni po fer vrednosti kroz bilans uspeha, prihodi ili rashodi po osnovu kamata se priznaju u okviru prihoda od kamata i rashoda kamata u bilansu uspeha koristeći metod efektivne kamatne stope, koja predstavlja stopu koja precizno diskontuje procenjena buduća plaćanja ili primanja kroz očekivani životni vek finansijskog instru-menta ili kada je to prikladno, u kraćem vremenskom periodu, na neto knjigovodstvenu vrednost finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza.

Naknada za odobravanje kredita, koja čini deo efektivne kamatne stope, evidentira se u okviru prihoda i rashoda od kamata. Naknade za odobravanje kredita se obračunavaju i naplaćuju jednokratno unapred, razgraničavaju se i amortizuju kao prihod od kamata na proporcionalnoj osnovi tokom perioda trajanja kredita. Proporcionalno razgraničavanje naknada se ne razlikuje materijalno od primene efektivnog prinosa.

Od momenta donošenja odluke ovlašćenih organa Banke o utuženju, na ukupna potraživanja (koju čine: glavnica, kamata i troškovi), ne obračunava se redovna već suspendovana kamata. Posebnim odlukama ovlašćenih organa Banke može se propisati prenos ukupne nenaplaćene kamate na sporne plasmane na suspendovanu kamatu u okviru Vanbilansne evidencije i pre donošenja Odluke o utuženju istih.

Suspendovana kamata se, sve do definitivnog regulisanja spornog potraživanja, obračunava i evidentira u okviru Vanbilansne evidencije.

2.5. Prihodi i rashodi od naknada i provizija

Prihodi i rashodi od naknada i provizija nastali pružanjem, odnosno korišćenjem bankarskih usluga, priznaju se po načelu uzročnosti prihoda i rashoda odnosno na obračunskoj osnovi i utvrđuju se za period kada su ostvareni, tj. kada je usluga pružena.

Naknade i provizije prevashodno čine naknade za usluge platnog prometa, izdate garancije i druge bankarske usluge.

2.6. Preračunavanje stranih valuta

Stavke uključene u finansijske izveštaje Banke odmeravaju se korišćenjem valute primarnog privrednog okruženja u kome Banka posluje (funkcionalna valuta). Kao što je izneto u Napomeni 2.1., finansijski izveštaji prikazani su u hiljadama dinara (RSD), koji predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu Banke.

Poslovne promene nastale u stranoj valuti su preračunate u dinare po srednjem kursu utvrđenom na međubankarskom tržištu deviza, koji je važio na dan poslovne promene.

Sredstva i obaveze iskazani u stranoj valuti na dan bilansa stanja, preračunati su u dinare po srednjem kursu utvrđenom na međubankarskom tržištu deviza koji je važio na taj dan (Napomena 37).


2.3. Ključne računovodstvene procene i prosuđivanja (Nastavak)

Rezervisanje po osnovu sudskih sporova (Nastavak)

Razumne procene obuhvataju prosuđivanje rukovodstva nakon razmatranja informacija koje uključuju obaveštenja, poravnanja, procene od strane pravnog sektora, dostupne činjenice, identifikaciju potencijalnih odgovornih strana i njihove mogućnosti da doprinesu rešavanju, kao i prethodno iskustvo.

Rezervisanje za sudske sporove se formira kada je verovatno da postoji obaveza čiji se iznos može pouzdano proceniti pažljivom analizom (Napomena 29). Potrebno rezervisanje se može promeniti u budućnosti zbog novih događaja ili dobijanja novih informacija. Potencijalne obaveze, kao i stavke koje ne zadovoljavaju kriterijume za rezervisanje se obelodanjuju, osim ako je verovatnoća odliva resursa koji sadrže ekonomske koristi veoma mala.

Odložena poreska sredstva

Odložena poreska sredstva priznata su na sve neiskorišćene poreske kredite do mere do koje je izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih do-bitaka dovoljan da se neiskorišćeni poreski krediti mogu iskoristiti. Značajna procena od strane rukovodstva Banke je neophodna da bi se utvrdio iznos odloženih poreskih sredstava koja se mogu priznati, na osnovu perioda nastanka i visine budućih oporezivih dobitaka i strategije planiranja poreske politike (Napomena 13(c)).

Otpremnine prilikom odlaska u penziju i ostale naknade zaposlenima nakon prekida radnog odnosa

Troškovi utvrđenih naknada zaposlenima nakon prekida radnog odnosa, odnosno odlaska u penziju nakon ispunjenih zakonskih uslova, utvrđuju se primenom aktuarske procene. Aktuarska procena uključuje procenu diskontne stope, budućih kretanja zarada, stope mortaliteta i fluktuacije zapos-lenih. Zbog dugoročne prirode ovih planova, značajne neizvesnosti utiču na ishod procene. Dodatne informacije obelodanjene su u Napomeni 29. uz finansijske izveštaje.

74 75




2.7. Finansijski instrumenti (Nastavak)

Prestanak priznavanja finansijskih sredstava i finansijskih obaveza (Nastavak)

Finansijske obaveze

Finansijska obaveza prestaje da se priznaje ukoliko je ispunjenje te obaveze izvršeno, ukoliko je obaveza ukinuta ili ukoliko je isteklo važenje obaveze. U slučaju gde je postojeća finansijska obaveza zamenjena drugom obavezom prema istom poveriocu, ali pod značajno promenjenim uslovima ili uko-liko su uslovi kod postojeće obaveze značajno izmenjeni, takva zamena ili promena uslova tretira se kao prestanak priznavanja prvobitne obaveze sa istovremenim priznavanjem nove obaveze, dok se razlika između prvobitne i nove vrednosti obaveze priznaje u bilansu uspeha.

Banka je klasifikovala finansijska sredstva u sledeće kategorije: finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha, krediti i potraživanja, hartije od vrednosti koje se drže do dospeća i hartije od vrednosti raspoložive za prodaju. Rukovodstvo Banke vrši klasifikaciju finansijskih instrumenata pri inicijalnom priznavanju.

2.7.1. Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha

Ova kategorija uključuje dve podkategorije finansijskih sredstava: ona koja se drže radi trgovanja i ona koja se vode po fer vrednosti kroz bilans uspeha.

Finansijska sredstva se klasifikuju kao sredstva za trgovanje ako su pribavljena radi prodaje ili ponovne kupovine u kratkom roku, radi ostvarivanja dobitaka iz kratkoročnih promena cena istih. Navedena sredstva se evidentiraju po fer vrednosti u bilansu stanja.

Finansijski instrumenti kojima se trguje obuhvataju finansijske derivate i obveznice stare devizne štednje.

Svi realizovani ili nerealizovani dobici i gubici po osnovu promena tržišne vrednosti ovih hartija od vrednosti, odnosno svođenja na fer vrednost, priznaju se u korist prihoda, odnosno na teret rashoda.

Banka je u toku 2007. godine u svoje poslovanje uvela nekoliko tipova finansijskih instrumenata koji zadovoljavaju definiciju finansijskih derivata u skladu sa MRS 39 “Finansijski instrumenti: Priznavanje i vrednovanje” i koji kao osnovnu tržišnu varijablu (underlying) imaju valutni kurs. Derivati koje Banka koristi su valutni swap (FX swap) i valutni forward (FX forward). Za potrebe računovodstvenog evidentiranja, a u skladu sa zahtevom MRS 39, derivati su klasifikovani kao finansijski instrumenti namenjeni trgovini, odnosno vode se u bilansu stanja po fer vrednosti, dok se sve promene fer vrednosti evidentiraju u bilansu uspeha na računima nerealizovanih kursnih razlika.


2.6. Preračunavanje stranih valuta (Nastavak)

Pozitivne ili negativne kursne razlike nastale prilikom preračuna pozicija bilansa stanja iskazanih u stranoj valuti i prilikom poslovnih transakcija u stranoj valuti, evidentirane su u korist ili na teret bilansa uspeha kao prihodi i rashodi po osnovu kursnih razlika (Napomena 5).

Dobici i gubici koji nastaju prilikom preračuna finansijskih sredstava i obaveza sa valutnom klauzulom evidentiraju se u bilansu uspeha u okviru prihoda, odnosno rashoda od promene vrednosti imovine i obaveza primenom ugovorenog kursa(Napomene 11 i 12).

Preuzete i potencijalne obaveze u stranoj valuti preračunate su u dinare po srednjem kursu na dan bilansa stanja.

2.7. Finansijski instrumenti

Finansijski instrumenti se inicijalno vrednuju po fer vrednosti, uvećanoj za troškove transakcija (izuzev finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza koje se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha), koji su direktno pripisivi nabavci ili emitovanju finansijskog sredstva ili finansijske obaveze.

Finansijska sredstva i finansijske obaveze se evidentiraju u bilansu stanja Banke, od momenta kada se Banka ugovornim odredbama vezala za instru-ment. Kupovina ili prodaja finansijskih sredstava na “regularan način” priznaje se primenom obračuna na datum poravnanja, odnosno datum kada je sredstvo isporučeno drugoj strani.

Prestanak priznavanja finansijskih sredstava i finansijskih obaveza

Finansijska sredstva

Finansijsko sredstvo (ili deo finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava) prestaje da sepriznaje ukoliko:

• je došlo do isteka prava na gotovinske prilive po osnovu tog sredstva; ili• je Banka prenela pravo na gotovinske prilive po osnovu sredstva ili je preuzela obavezu da izvrši isplatu primljene gotovine po osnovu tog sredstva

u punom iznosu bez materijalno značajnog odlaganja plaćanja trećem licu po osnovu ugovora o prenosu; i• Banka je ili izvršila prenos svih rizika i koristi u vezi sa sredstvom, ili nije ni prenela, ni zadržala sve rizike i koristi u vezi sa sredstvom, ali je prenela

kontrolu nad njim.

Kada je Banka prenela prava na gotovinske prilive po osnovu sredstava ili je zaključila ugovor o prenosu, i pri tom nije niti prenela niti zadržala sve rizike i koristi u vezi sa sredstvom, niti je prenela kontrolu nad sredstvom, sredstvo se priznaje u onoj meri koliko je Banka angažovana u pogledu sred-stva. Dalje angažovanje Banke, koje ima formu garancije na preneseno sredstvo, se vrednuje u iznosu originalne knjigovodstvene vrednosti sredstva ili iznosu maksimalnog iznosa naknade koju bi Banka morala da isplati, u zavisnosti koji iznos je niži.

76 77





2.7.2. Krediti i potraživanja

Krediti i potraživanja su nederivativna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim isplatama koja nisu kotirana na aktivnom tržištu.

Krediti i plasmani bankama i komitentima odobreni od strane Banke evidentiraju se u bilansu stanja od momenta prenosa sredstava korisniku kredita. Svi krediti i plasmani se inicijalno priznaju po fer vrednosti. Na dan bilansa stanja krediti su iskazani po amortizovanoj vrednosti korišćenjem ugovorene kamatne stope, umanjenoj za ispravku vrednosti po osnovu obezvređenja i direktan otpis.

Prihodi i potraživanja po osnovu obračunatih kamata na ove instrumente se evidentiraju u okviru prihoda od kamata, odnosno potraživanja od kamata i naknada. Naknade koje su deo efektivnog prinosa na ove instrumente se razgraničavaju i iskazuju kao pasivna vremenska razgraničenja i priznaju u korist bilansa uspeha u okviru prihoda od kamata tokom perioda trajanja instrumenta. Proporcionalno razgraničavanje naknada se ne razlikuje materijalno od primene efektivnog prinosa.

Banka sa svojim komitentima ugovara valutnu klauzulu. Krediti u dinarima, za koje je ugovorena zaštita od rizika vezivanjem za kurs dinara u odnosu na EUR, CHFili USD, revalorizovani su u skladu sa konkretnim ugovorom za svaki kredit. Razlika između vrednosti neotplaćene glavnice i iznosa obračunatog primenom valutne klauzule iskazana je u okviru datih kredita i depozita. Valutna klauzula predstavlja ugrađeni derivat koji se ne evi-dentira odvojeno od osnovnog ugovora, s obzirom da su ekonomske karakteristike i rizici ugrađenog derivata usko povezani sa osnovnim ugovorom. Dobici i gubici nastali po osnovu primene valutne klauzule evidentiraju se u bilansu uspeha kao prihodi, odnosno rashodi od promene vrednosti sredstava i obaveza.

Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava i rezervisanja za rizike

U skladu sa internom politikom Banke, na svaki izveštajni datum Banka procenjuje da li postoji objektivan dokaz umanjenja (obezvređenja) vrednosti finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava. Smatra se da su finansijsko sredstvo, ili grupa sredstava, obezvređeni samo ako postoje objek-tivni dokazi obezvređenja koji proizilaze iz jednog ili više događaja nastalih nakon inicijalnog priznavanja sredstva i taj događaj (ili događaji) utiču na procenjene buduće tokove gotovine finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koji se pouzdano mogu proceniti.

Dokazi o obezvređenju uključuju indikacije da se jedan dužnik ili grupa dužnika suočava sa značajnim finansijskim poteškoćama, docnje pri servisiranju kamate ili glavnice, verovatnoću da će doći do stečaja ili neke druge finansijske reorganizacije i kada dostupni podaci pokazuju da je došlo do merljivog smanjenja budućih tokova gotovine, kao što su promene u okviru neizmirenih obaveza ili ekonomskih uslova koji su u korelaciji sa odstupanjima od ugovorenih uslova.

Prilikom procene obezvređenja kredita i plasmana bankama i komitentima, Banka prvo vrši individualnu procenu da utvrdi da li postoje objektivni dokazi o obezvređenju za svako finansijsko sredstvo koje je individualno značajno, kao i grupnu procenu za finansijska sredstva koja nisu individualno značajna.



2.7.1. Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha (Nastavak)

Početno priznavanje derivata vrši se u momentu kada je izvršeno ugovaranje derivativnog ugovora sa drugom ugovornom stranom (datum dogovora). Iznos nominalne glavnice (notional amount) na koji se ugovara odnosni derivat evidentira se vanbilansno a bilansno se u aktivi ili pasivi iskazuje inicijalna pozitivna ili negativna fer vrednost derivata. Inicijalno priznavanje fer vrednosti vrši se samo za one derivate za koje postoji tržišna cena istog ili sličnog derivata na organizovanom tržištu, a koja se razlikuje od cene po kojoj je Banka ugovorila derivat. Derivati koje Banka ugovara sa klijentima koji posluju u Srbiji samim tim nemaju inicijalno priznatu fer vrednost, jer u zemlji ne postoji aktivno tržište derivata. Banka će u momentu razvoja aktivnog tržišta derivata, tj. kada uporedni podaci sa tržišta derivata postanu raspoloživi, preko bilansa stanja (sredstvo ili obaveza) i bilansa uspeha (inicijalno pozitivna ili negativna fer vrednost) evidentirati razliku između tržišne cene transakcije i inicijalne fer vrednosti derivata utvrđene primenom meto dologije vrednovanja. U skladu sa važećom računovodstvenom politikom Banke, fer vrednost finansijskih instrumenata namenjenih prodaji usklađuje se na kraju meseca, pri čemu se efekat promene fer vrednosti evidentira u bilansu uspeha kao pozitivna (povećanje fer vrednosti) ili negativna (smanjenje fer vrednosti) nerealizovana kursna razlika. Pozitivna fer vrednost derivata se iskazuje kao sredstvo, a negativna fer vrednost derivata kao obaveza. Prestanak priznavanja derivata vrši se u momentu kada ističu ugovorna prava i obaveze (razmena gotovinskih tokova) prois-tekle iz derivata, odnosno na datum izvršenja. Krajnji efekat kursnih razlika se u tom trenutku evidentira na računu realizovanih kursnih razlika , a sva prethodna knjiženja fer vrednosti i njene promene (kroz nerealizovane kursne razlike) se storniraju.

Zbog toga što ne postoji aktivno tržište derivata na srpskom finansijskom tržištu i samim tim ne postoji mogućnost da fer vrednost derivata bude objektivno utvrđena (kotirana cena), Banka za obračun fer vrednosti koristi metodologiju diskontovanja budućih gotovinskih tokova koji proističu iz derivata. Navedena metoda obračuna je opšteprihvaćena od strane svih učesnika u transakcijama sa derivatima na tržištima zemalja gde se derivatima organizovano trguje, a izračunata fer vrednost predstavlja pouzdanu procenu cene derivata koja bi bila postignuta u transakcijama na razvijenom tržištu derivata.

Metodologija u najvećoj mogućoj meri inkorporira u sebe tržišne faktore (srednja vrednost deviznog kursa, tržišne kamatne stope i sl.) i konzistentna je sa opšteprihvaćenim finansijskim metodologijama za određivanje vrednosti derivata. Banka najmanje jednom mesečno vrši back-testing i kalibraciju primenjene metodologije obračuna fer vrednosti koristeći tržišne varijable i alternativne metode obračuna.

78 79





Isknjižavanja vrednosti nenaplativih potraživanjaBanka je dana 24 novembra 2010. godine usvojila Proceduru o isknjižavanju vrednosti nenaplativih potraživanja. Predmet isknjižavanja vrednosti su potraživanja koja ispunjavaju sledeće uslove: postoji docnja u naplati konkretnog potraživanja duža od 360 dana; Banka nije uspela da naplati potraživanje i pored sprovođenja svih aktivnosti naplate definisanih svojim politikama i procedurama; započeti su sudski ili vansudski postupci namirenja potraživanja; vrednost potraživanja je u potpunosti pokrivena ispravkom vrednosti.

Izuzetno, i potraživanja koja ne ispunjavaju gore navedene uslove mogu biti isknjižena ukoliko je takvu odluku doneo nadležni organ, Odbor za kvalitet aktive, a u skladu sa ovlašćenjima delegiranim od strane Upravnog odbora.

Potraživanja koja su isknjižena vode se na vanbilansnoj evidenciji 2 godine, nakon čega Odbor za kvalitet aktive donosi odluku o njihovom trajnom otpisu ili nastavku vođenja evidencije u vanbilansu.

2.7.3. Reprogramirani krediti

Kada je u mogućnosti, Banka radije reprogramira kredite nego što realizuje sredstva obezbeđenja. To može da podrazumeva produženje roka otplate kao i nove uslove kreditiranja. Nakon izmene uslova ne smatra se da je kredit dospeo. Rukovodstvo kontinuirano kontroliše reprogramirane kredite kako bi se osiguralo ispunjenje svih kriterijuma, kao i budućih plaćanja. Banka i dalje vrši individualnu ili grupnu procenu obezvređenja, primenom prvobitne efektivne kamatne stope.

2.7.4. Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća

Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća su finansijska sredstva sa fiksnim plaćanjima ili plaćanjima koja mogu da se utvrde i sa fiksnim dospećem, za koje Banka ima pozitivnu nameru i sposobnosti da ih drži do dospeća.

Nakon inicijalnog priznavanja, hartije od vrednosti koje se drže do dospeća evidentiraju se po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metoda efektivne kamatne stope, umanjenoj za ispravke vrednosti, odnosno gubitak po osnovu obezvređenja. Amortizovana vrednost obračunava se uzimajući u obzir sve diskonte ili premije pri kupovini u toku perioda dospeća. Iznos gubitka usled obezvređenja hartija od vrednosti koje se drže do dospeća obračunava se kao razlika između knjigovodstvene vrednosti ulaganja i sadašnje vrednosti očekivanih tokova gotovine eskontovanih po originalnoj kamatnoj stopi ulaganja.

2.7.5. Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju

Hartije od vrednosti koje su namenjene da se drže na neodređeni vremenski period, a koje mogu biti prodate usled potrebe za obezbeđenjem likvid-nosti ili izmena u kamatnim stopama, kursevima stranih valuta ili cena kapitala, klasifikuju se kao “hartije od vrednosti raspoložive za prodaju”.

Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju sastoje se od akcija, učešća u kapitalu drugih banaka i pravnih lica kao i Državnih zapisa Republike Srbije sa rokom dospeća preko 3 meseca.

Nakon inicijalnog priznavanja, hartije od vrednosti raspoložive za prodaju, se iskazuju po fer vrednosti. Učešća u kapitalu koja se ne kotiraju na aktivnom tržištu i čija se vrednost ne može pouzdano utvrditi vrednuju po nabavnoj vrednosti. Fer vrednost hartija od vrednosti koje se kotiraju na berzi zasniva se na tekućim cenama ponude.



2.7.2. Krediti i potraživanja (Nastavak)

Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava i rezervisanja za rizike (Nastavak)

Ukoliko Banka utvrdi da ne postoje objektivni dokazi o obezvređenju za finansijska sredstva za koja je vršena individualna procena, Banka svrstava takva sredstva u grupu finansijskih sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika i vrši grupnu procenu obezvređenja. Sredstva za koja se vrši individualna procena obezvređenja i za koja se priznaje gubitak po osnovu obezvređenja nisu uključena u grupnu procenu obezvređenja.

Ukoliko postoje objektivni dokazi da je došlo do gubitka usled obezvređenja, iznos gubitka se vrednuje kao razlika između knjigovodstvene vrednosti sredstva i sadašnje vrednosti budućih tokova gotovine (ne uzimajući u obzir očekivane kreditne gubitke koji još uvek nisu nastali). Knjigovodstvena vrednost sredstva se smanjuje korišćenjem računa ispravke vrednosti, a gubici nastali po osnovu umanjenja vrednosti kredita i potraživanja, kao i ostalih finansijskih sredstava, evidentiraju se u bilansu uspeha kao rashodi indirektnih otpisa plasmana (Napomena 7). Krediti i sa njima povezana ispravka vrednosti se u potpunosti isknjižavaju kada ne postoje realni izgledi da će sredstva u budućnosti biti nadoknađena i kada su kolaterali reali-zovani ili je izvršen prenos kolaterala na Banku. Ukoliko, tokom naredne godine, dođe do smanjenja iznosa priznatog gubitka usled obezvređenja, koje nastaje kao posledica nekog događaja koji se desio nakon ranije priznatog obezvređenja, prethodno priznat gubitak po osnovu obezvređenja se smanjuje korigovanjem računa ispravke vrednosti, a iznos korekcije se priznaje u bilansu uspeha kao prihod od ukidanja indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja (Napomena 7).

Sadašnja vrednost očekivanih budućih tokova gotovine se diskontuje korišćenjem ugovorene efektivne kamatne stope finansijskog sredstva. Ukoliko kredit ima varijabilnu kamatnu stopu, koristi se tekuća efektivna kamatna stopa. Obračun sadašnje vrednosti procenjenih budućih tokova gotovine finansijskog sredstva obezbeđenog kolateralom reflektuje tokove gotovine koji mogu nastati iz procesa realizacije kolaterala umanjene za troškove realizacije i prodaje kolaterala bez obzira da li je verovatno da će doći do procesa realizacije kolaterala ili ne.

U svrhe grupne procene obezvređenja, finansijska sredstva se grupišu na osnovu internog sistema klasifikacije koji Banka koristi uzimajući u obzir karakteristike kreditnog rizika. Budući tokovi gotovine koji se odnose na grupu finansijskih sredstava koji su predmet grupne procene obezvređenja se procenjuju na osnovu istorijskih iskustava o gubicima po osnovu sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika. Istorijska iskustva se koriguju na osnovu dostupnih tekućih podataka kako bi se odrazili efekti tekućih uslova koji nisu imali uticaja na godine na kojima se zasniva istorijsko iskustvo, kao i da bi se uklonili efekti uslova koji su postojali tokom istorijskog perioda, a ne postoje na dan bilansa stanja. Metodologija i pretpostavke koji se koriste za procenu budućih tokova gotovine se redovno pregledaju da bi se smanjile razlike između procenjenih iznosa i stvarnog iskustva po osnovu gubitka.

Tokom godine se mogu, delimično ili u celosti, vršiti direktni otpisi dospelih plasmana i potraživanja za koje je nemogućnost njihove naplate izvesna, odnosno za koje je nastalo i dokumentovano umanjenje vrednosti. Direktan otpis nenaplativih potraživanja se vrši na osnovu odluka suda ili ovlašćenog organa Banke.

80 81




2.9. Posebna rezerva za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki

Posebna rezerva za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki se utvrđuje u skladu sa Odlukom Narod ne banke Srbije o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 129/2007, 63/2008, 104/2009 i 30/2010).

Ukupna potraživanja od jednog dužnika (bilansna aktiva i vanbilansne stavke) klasifikuju se u kategorije od A do D, u zavisnosti od mogućnosti naplate potraživanja. Naplativost potraživanja od jednog dužnika procenjuje se na osnovu urednosti servisiranja obaveza dužnika i njegovog finansijskog položaja, broja dana prekoračenja otplate glavnice i kamate, kao i kvaliteta pribavljenih sredstava obezbeđenja.

Na osnovu klasifikacije potraživanja, a u skladu sa navedenom Odlukom Narodne banke Srbije, posebna rezerva za procenjene gubitke obračunava se primenom sledećih procenata: A (0%), B (5%-10%), V (20%- 35%), G (40%-75%) i D (100%).

Banka je svojim unutrašnjim aktom odredila kriterijume i metodologiju za utvrđivanje posebne rezerve za procenjene gubitke u okviru procenata propisanih navedenom Odlukom Narodne banke Srbije, na osnovu docnje dužnika u izmirenju obaveza, finansijskog položaja i analize poslovnih performansi dužnika, adekvatnosti tokova gotovine i instrumenata obezbeđenja plaćanja.

Obračunata posebna rezerva za procenjene gubitke umanjena je za ispravku vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama, koja je u skladu sa računovodstvenom politikom Banke obelodanjenom u Napomeni 2.7.2. iskazana na teret rashoda u bilansu uspeha (Napomena 7).

Iznos posebne rezerve za procenjene gubitke, nakon umanjenja za ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansim stavkama, izdvaja se iz neraspoređenog dobitka na osnovu Odluke Skupštine Banke i evidentira u okviru rezervi iz dobiti za procenjene gubitke po plasmanima. U slučaju da dobit Banke za godinu za koju je potrebno formirati rezervu iz dobiti za procenjene gubitke nije dovoljna za formiranje obračunate visine ove rezerve, razlika se iskazuje kao iznos te rezerve koji nedostaje (Napomena 31(a)/iii/).

2.10. Gotovina i gotovinski ekvivalenti

Pod gotovinom i gotovinskim ekvivalentima podrazumevaju se novčana sredstva na računu Banke i računima blagajne (dinarske i devizne), zlato i ostali plemeniti metali, čekovi i devizna sredstva na računima kod domaćih i stranih banaka kao i Državni zapisi Republike Srbije sa rokom dospeća do tri meseca.

2.11. Reverse repo poslovi

Hartije od vrednosti kupljene po ugovoru, kojim je utvrđeno da će se ponovo prodati na tačno određeni dan u budućnosti su priznate u bilansu stanja.

Plaćena gotovina po tom osnovu, uključujući dospelu kamatu, se priznaje u bilansu stanja. Razlika između kupovne cene i cene po ponovnoj prodaji se tretira kao prihod po osnovu kamate i dospeva tokom trajanja ugovora.



2.7.5. Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju (Nastavak)

Nerealizovani dobici i gubici po osnovu hartija raspoloživih za prodaju evidentiraju se u okviru revalorizacionih rezervi, dok se hartija od vrednosti ne proda, naplati ili na drugi način realizuje, ili dok ta hartija od vrednosti nije obezvređena. Kada se hartije od vrednosti raspoložive za prodaju otuđe, ili kada im se umanji vrednost, kumulirane korekcije fer vrednosti priznate u okviru kapitala evidentiraju se u bilansu uspeha. Za procenjene iznose rizika da plasmani u učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju neće biti naplaćeni, Banka vrši ispravku vrednosti.

Prihodi od kamata na Državne zapise Republike Srbije se obračunavaju i pripisuju mesečno i priznaju u bilansu uspeha.

Prihodi od dividendi, po osnovu ulaganja u akcije drugih pravnih lica, i prihodi po osnovu učešća u kapitalu drugih pravnih lica prikazuju se kao prihodi u trenutku njihove naplate.

U slučaju finansijskih instrumenata raspoloživih za prodaju, Banka procenjuje na pojedinačnoj osnovi da li postoje objektivni dokazi o obezvređenju, na osnovu istih kriterijuma koji važe za finansijska sredstva koja se vrednuju po amortizovanoj nabavnoj vrednosti. Takođe, proknjiženi iznos ispravke predstavlja kumulativni gubitak vrednovan kao razlika između amortizovane vrednosti i tekuće fer vrednosti, umanjen za eventualne gubitke usled obezvređenja prethodno priznate u bilansu uspeha. U slučaju instrumenata kapitala raspoloživih za prodaju, objektivnim dokazom se smatra i “značajan“ ili “prolongiran“ pad fer vrednosti instrumenta kapitala ispod nabavne vrednosti. Ukoliko postoji dokaz o obezvređenju, kumulativni gubitak, vrednovan kao razlika nabavne vrednosti i trenutne fer vrednosti, umanjen za eventualne gubitke usled obezvređenja prethodno priznate u bilansu uspeha, se prenosi iz kapitala u bilans uspeha, dok se porast fer vrednosti nakon obezvređenja evidentira direktno kroz kapital.

2.7.6 Depoziti banaka i komitenata

Depoziti banaka i komitenata, kao i ostale kamatonosne finansijske obaveze, se prvobitno priznaju po fer vrednosti, umanjenoj za nastale transak-cione troškove, izuzev finansijskih obaveza koje se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Nakon početnog priznavanja, kamatonosni depoziti i krediti se iskazuju po amortizovanoj vrednosti korišćenjem efektivne kamatne stope.

2.7.7. Obaveze po kreditima

Obaveze po kreditima se inicijalno priznaju po fer vrednosti umanjenoj za nastale transakcione troškove. Obaveze po kreditima se naknadno vrednuju po amortizovanoj vrednosti.

Obaveze po kreditima se klasifikuju kao tekuće obaveze, osim ukoliko Banka nema bezuslovno pravo da izmiri obavezu za najmanje 12 meseci nakon datuma bilansa stanja.

2.7.8. Obaveze iz poslovanja

Obaveze prema dobavljačima i ostale kratkoročne obaveze iskazane su po nominalnoj vrednosti.

2.8. Prebijanje finansijskih instrumenta

Finansijska sredstva i finansijske obaveze se prebijaju, a razlika između njihovih suma se priznaje u bilansu stanja, akoi samo ako, postoji zakonom omogućeno pravo da se izvrši prebijanje priznatih iznosa i postoji namera da se isplata izvrši po neto osnovu, ili da se istovremeno proda sredstvo i izmiri obaveza.

82 83




2.14. Osnovna sredstva i investicione nekretnine

Osnovna sredstva na dan 31. decembra 2010. godine iskazana su po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ukupan iznos obračunate amortizacije i ukupan iznos gubitaka zbog obezvređenja.

Nabavna vrednost uključuje izdatke koji se direktno pripisuju nabavci osnovnog sredstava.

Naknadni troškovi se uključuju u nabavnu vrednost sredstva ili se priznaju kao posebno sredstvo, samo kada postoji verovatnoća da će Banka u budućnosti imati ekonomsku korist od tog sredstva i ako se njegova vrednost može pouzdano utvrditi. Svi drugi troškovi tekućeg održavanja terete bilans uspeha perioda u kome su nastali.

Banka poseduje nekretnine kao investicije u cilju ostvarenja prihoda po osnovu zakupnina i porasta vrednosti nekretnina na tržištu. Investicione nekret-nine iskazane su po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti.

Amortizacija se ravnomerno obračunava na nabavnu vrednost nekretnina i opreme, primenom sledećih propisanih godišnjih stopa, s ciljem da se sredstva u potpunosti otpišu u toku njihovog korisnog veka trajanja:

Građevinski objekti 2.5%Kompjuterska oprema 20%Nameštaj i druga oprema 7% - 25%Investicione nekretnine 2.5%

Kod utvrđivanja osnovice za amortizaciju, nabavna odnosno procenjena vrednost se ne umanjuje za iznos preostale (rezidualne) vrednosti zato što se procenjuje da je ona posle korisnog veka trajanja jednog osnovnog sredstva jednaka nuli.

Obračun amortizacije nekretnina i opreme počinje od narednog meseca, u odnosu na mesec u kojem je osnovno sredstvo stavljeno u upotrebu. Obračun amortizacije se ne vrši za investicije u toku. Obračunat trošak amortizacije priznaje se kao rashod perioda u kome je nastao.

Korisni vek upotrebe sredstva se revidira, i po potrebi koriguje, na datum svakog bilansa stanja. Promena u očekivanom korisnom veku upotrebe sredstava obuhvata se kao promena u računovodstvenim procenama.

Dobici ili gubici koji se javljaju prilikom rashodovanja ili prodaje nekretnina i opremepriznaju se na teret ili u korist bilansa uspeha, kao deo ostalih poslovnih prihoda ili operativnih i ostalih poslovnih rashoda.

Obračun amortizacije za poreske svrhe vrši se u skladu sa Zakonom o porezu na dobit preduzeća Republike Srbije i Pravilnikom o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i načinu utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe, što rezultira u odloženim porezima (Napomena 13(d)).

2.15. Obezvređenje nefinansijske imovine

Saglasno usvojenoj računovodstvenoj politici, na dan bilansa stanja, rukovodstvo Banke analizira vrednosti po kojima su prikazana nematerijalna ulaganja, nekretnine i oprema Banke. Ukoliko postoji indikacija da je neko sredstvo obezvređeno, nadoknadiv iznos te imovine se procenjuje kako bi se utvrdio iznos obezvređenja. Ukoliko je nadoknadivi iznos nekog sredstva procenjen kao niži od vrednosti po kojoj je to sredstvo prikazano, postojeća vrednost tog sredstva se umanjuje do visine nadoknadive vrednosti, koju predstavlja fer vrednost umanjena za troškove prodaje. Gubitak zbog obezvređenja se priznaje u iznosu razlike, na teret rashoda saglasno MRS 36 “Umanjenje vrednosti imovine“.

Nefinansijska sredstva (osim goodwill-a), kod kojih je došlo do umanjenja vrednosti se revidiraju na svaki izveštajni period zbog mogućeg ukidanja efekata umanjenja vrednosti.


2.12. Učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica

Zavisna pravna lica predstavljaju ona pravna lica u kojima izveštajno pravno lice ima udeo u vlasništvu iznad 50%, ili više od polovine prava glasa, ili pravo upravljanja finansijskom, odnosno poslovnom politikom zavisnog preduzeća.

Banka na dan 31. decembra 2010. godine, poseduje 98.70% vlasništva privrednog društva Intesa Leasing d.o.o., Beograd. Učešće u kapitalu navede-nog zavisnog pravnog lica iskazano je po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti (Napomena 20).

Banka u skladu sa MRS 27 “Konsolidovani i pojedinačni finansijski izveštaji“ sastavlja konsolidovane finansijske izveštaje sa Intesa Leasing d.o.o. primenjujući metod “stavka po stavka“, tako što se sabiraju iste stavke obaveza, sredstava, kapitala, prihoda i rashoda. Međusobna potraživanja i obaveze, međusobne transakcije i nerealizovani dobici i gubici eliminišu se u potpunosti.

2.12.1 Učešća u pridruženim preduzećima

Ulaganja u entitet u kome Banka ima značajan uticaj, a koje nije ni zavisni entitet ni učešće u zajedničkom poduhvatu naziva se,u skladu sa MRS 28, ulaganje u pridruženi entitet. Ulaganje se vodi po metodu udela, a klasifikuje kao sredstvo raspoloživo za prodaju.

Ulaganje u pridruženo preduzeće se klasifikuje kao finansijsko sredstvo raspoloživo za prodaju, i evidentira se po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti. Banka na dan 31. decembra 2010. godine, ima investirana sredstva u pridruženi entitet Društvo za upravljanje investicionim fondovima”Intesa Eurizon Asset Management“ a.d. Beograd, učestvujući u ukupnom kapitalu Društva sa 40%.

2.13. Nematerijalna ulaganja

Nematerijalna ulaganja se sastoje od softvera, licenci i nematerijalnih ulaganja u pripremi. Nematerijalna ulaganja iskazana su po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu ispravku vrednosti.

Stečene licence iskazuju se po istorijskoj nabavnoj vrednosti. Licence imaju ograničen vek trajanja i iskazuju se po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu ispravku vrednosti. Amortizacija se obračunava primenom proporcionalne metode kako bi se troškovi licenci raspodelili u toku njihovog procenjenog veka upotrebe (od 5 do 10 godina).

Troškovi računarskih softvera kapitalizuju se u iznosu troškova nastalih u sticanju i stavljanju u upotrebu softvera. Ovi troškovi se amortizuju tokom njihovog procenjenog veka upotrebe (od 2 do 5 godina).

Izdaci vezani za održavanje kompjuterskih softverskih programa priznaju se kao trošak u periodu kada nastanu.

Izdaci direktno povezani sa identifikovanim i unikatnim softverskim proizvodima koje kontroliše Banka, i koji će verovatno generisati ekonomsku korist veću od troškova duže od godinu dana, priznaju se kao nematerijalna ulaganja. Direktni troškovi obuhvataju troškove radne snage tima koji je razvio softver, kao i odgovarajući deo pripadajućih režijskih troškova.

Nematerijalna ulaganja se otpisuju redovno u toku godine na teret poslovnih rashoda obračunom amortizacije u skladu sa procenjenim korisnim vekom upotrebe i to:

- Licence i slična prava 10%-20%- Softveri 20%-50%

Nematerijalna ulaganja uključuju i ulaganja u softvere u pripremi koja se ne amortizuju, budući da nisu još uvek u upotrebi.

84 85




2.20. Primanja zaposlenih

(a) Porezi i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje

U skladu sa propisima koji se primenjuju u Republici Srbiji, Banka je obavezna da uplaćuje doprinose raznim državnim fondovima za socijalnu zaštitu. Ove obaveze uključuju doprinose na teret zaposlenih i na teret poslodavca, u iznosima koji se obračunavaju primenom zakonom propisanih stopa. Banka ima zakonsku obavezu da izvrši obustavu obračunatih doprinosa iz bruto zarada zaposlenih, i da za njihov račun izvrši prenos obustavljenih sredstava u korist odgovarajućih državnih fondova. Banka nije u obavezi da zaposlenima isplaćuje naknade koje predstavljaju obavezu Penzionog fonda Republike Srbije.

(b) Obaveze po osnovu restrukturiranja

Otpremnine se isplaćuju pri raskidu radnog odnosa, prilikom dobrovoljnog odlaska u penziju, ili kada zaposleni prihvati sporazumni raskid radnog odnosa kao višak radne snage u zamenu za otpremninu. Banka priznaje otpremninu pri raskidu radnog odnosa kada je evidentno da je obavezna da: ili raskine radni odnos sa zaposlenim radnikom, u skladu sa detaljnim zvaničnim planom, bez mogućnosti odustajanja; ili da obezbedi otpremninu za prestanak radnog odnosa kao rezultat ponude u nameri da se podstakne dobrovoljni raskid radnog odnosa u cilju smanjenja broja zaposlenih.

(c) Obaveze po osnovu ostalih naknada - otpremnina prilikom odlaska u penziju

U skladu sa Zakonom o radu kao i članom 33. Opšteg kolektivnog ugovora, Banka je u obavezi da isplati otpremnine prilikom odlaska u penziju u visini 3 prosečne zarade zaposlenog u momentu isplate, s tim da tako utvrdjena otpremnina ne moze biti niža od tri lične zarade zaposlenog, tri prosečne zarade po zaposlenom kod poslodavca u momentu isplate, odnosno, ne može biti niža od tri prosečne zarade po zaposlenom isplaćene u Republici, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ako je to za zaposlenog povoljnije. Pravo na ove naknade je obično uslovljeno ostajanjem zaposlenog lica u službi do starosne granice određene za penzionisanje ili do ostvarenja minimalnog radnog staža. Očekivani troškovi za pomenute naknade se akumuliraju tokom perioda trajanja zaposlenja.

Rezervisanja za otpremnine formirana su na bazi izveštaja nezavisnog aktuara, i ista su iskazana u iznosu sadašnje vrednosti očekivanih budućih isplata(Napomena 29 (c)).


2.16. Finansijski lizing

Banka kao zakupac

Finansijski lizing, kojim se u suštini na Banku prenose svi rizici i koristi koje proizilaze iz vlasništva nad predmetom lizinga, kapitalizuje se na početku lizinga po nabavnoj vrednosti predmeta lizinga, i priznaje se u okviru osnovnih sredstava sa odgovarajućom obavezom prema zakupodavcu koja se iskazuje u okviru ostalih obaveza.

Lizing rate se raspoređuju na finansijski rashod i smanjenje obaveze po osnovu lizinga, kako bi se ostvarila konstantna kamatna stopa na preostali iznos obaveza. Finansijski rashodi se priznaju direktno na teret bilansa uspeha u okviru rashoda od kamata.

Ugovorom je regulisano da Banka može, ali ne mora, da nakon isteka ugovora o lizingu stekne vlasništvo nad predmetom lizinga.

2.17. Operativni lizing

Zakup sredstava kod kojih su sve koristi i rizici u vezi sa vlasništvom zadržani kod zakupodavca, odnosno nisu preneti na zakupca, evidentiran je kao operativni lizing.

Plaćanja poslovnog zakupa priznaju se kao rashod perioda u bilansu uspeha po proporcionalnom metodu (u momentu njihovog nastanka), tokom perioda trajanja zakupa.

2.18. Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva

Rezervisanja se priznaju i vrše kada Banka ima sadašnju obavezu, zakonsku ili izvedenu, kao rezultat prošlih događaja, i kada je verovatno da će doći do odliva resursa kako bi se izmirila obaveza, i kada se može pouzdano proceniti iznos obaveze. Radi održavanja najbolje moguće procene, rezer-visanja se razmatraju, utvrđuju i ako je potrebno koriguju na svaki izveštajni datum. Kada više nije verovatan odliv ekonomskih koristi radi izmirenja zakonske ili izvedene obaveze, rezervisanje se ukida u korist prihoda. Rezervisanje se prati po vrstama, i može da se koristi samo za izdatke za koje je prvobitno bilo priznato. Rezervisanje se ne priznaje za buduće poslovne gubitke.

Potencijalne obaveze se ne priznaju u finansijskim izveštajima. Potencijalne obaveze se obelodanjuju u napomenama uz finansijske izveštaje (Napo-mena 35), osim ako je verovatnoća odliva resursa koji sadrže ekonomske koristi veoma mala.

Banka ne priznaje potencijalna sredstva u finansijskim izveštajima. Potencijalna sredstva se obelodanjuju u napomenama uz finansijske izveštaje, ukoliko je priliv ekonomskih koristi verovatan.

2.19. Kapital

Kapital se sastoji od akcijskog kapitala (običnih akcija), ostalog kapitala, emisione premije, rezervi i neraspoređenog dobitka.

Dividende na akcije evidentiraju se kao obaveze u periodu u kojem je doneta odluka o njihovoj isplati. Dividende odobrene za godinu nakon datuma bilansa stanja se obelodanjuju u napomeni o događajima posle datuma bilansa stanja.

86 87




2.21. Porezi i doprinosi (Nastavak)

(a) Porez na dobit (Nastavak)

Odloženi porezi (Nastavak)

Knjigovodstvena vrednost odloženih poreskih sredstava preispituje se na dan svakog bilansa stanja, i umanjuje do mere do koje više nije izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se ukupna vrednost, ili deo vrednosti, odloženih poreskih sredstava može iskoristiti. Odložena poreska sredstva koja nisu priznata, procenjuju se na dan svakog bilansa stanja, i priznaju do mere do koje je postalo izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se odložena poreska sredstva mogu iskoristiti.

Odložena poreska sredstva i obaveze, izračunavaju se primenom poreske stope za koju se očekuje da će biti efektivna u godini ostvarenja poreskih olakšica, odnosno, izmirenja odloženih poreskih obaveza, a na bazi zvaničnih poreskih stopa i propisa usvojenih, ili suštinski usvojenih, na dan bilansa stanja.

Tekući i odloženi porezi priznaju se kao prihodi i rashodi uključeni su u neto dobitak perioda.

Odloženi porez na dobit koji se odnosi na stavke koje se direktno evidentiraju u korist ili na teret kapitala se takođe evidentiraju na teret, odnosno, u korist kapitala.

(b) Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata poslovanja

Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata poslovanja uključuju poreze na imovinu, porez na dodatu vrednost, doprinose na zarade koji padaju na teret poslodavca, kao i druge poreze i doprinose koji se plaćaju u skladu sa republičkim i lokalnim poreskim propisima. Ovi porezi i doprinosi su prika-zani u okviru operativnih i ostalih poslovnih rashoda (Napomena 10).

2.22. Poslovi u ime i za račun trećih lica

Sredstva po poslovima u ime i za račun trećih lica, kojima Banka upravlja, uključena su u vanbilansnu evidenciju Banke (Napomena 32(a)). Banka po navedenim plasmanima ne snosi nikakav rizik.


2.21. Porezi i doprinosi

(a) Porez na dobit

Tekući porez

Porez na dobit predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa odredbama Zakona o porezu na dobit preduzeća Republike Srbije. Banka tokom godine porez na dobit plaća u vidu mesečnih akontacija, čiju visinu utvrđuje na osnovu poreske prijave za prethodnu godinu. Konačna poreska osnovica, na koju se primenjuje propisana stopa poreza na dobit preduzeća od 10%, utvrđuje se Poreskim bilansom Banke.

Računovodstvena dobit se, da bi se dobio iznos oporezive dobiti, usklađuje za određene trajne razlike i umanjuje za određena ulaganja u toku godine, kao što je prikazano u godišnjem Poreskom bilansu koji se predaje u roku od 10 dana po isteku roka za podnošenje finansijskih izveštaja, odnosno do 10. marta naredne godine.

Zakon o porezu na dobit preduzeća Republike Srbije, obvezniku koji izvrši ulaganja u osnovna sredstva, priznaje pravo na poreski kredit u visini od 20% izvršenog ulaganja, s tim što poreski kredit ne može biti veći od 50% obračunatog poreza u godini u kojoj je izvršeno ulaganje. Neiskorišćeni deo poreskog kredita može se preneti na račun poreza na dobit iz budućih obračunskih perioda, ali ne duže od 10 godina.

Odloženi porezi

Odloženi porezi na dobit se obračunavaju po metodi obaveza, prema bilansu stanja na sve privremene razlike na dan bilansa stanja između sadašnje vrednosti sredstava i obaveza, u finansijskim izveštajima, i njihove vrednosti za svrhe oporezivanja. Trenutno važeća poreska stopa na dan bilansa stanja je korišćena za obračun iznosa odloženih poreza.

Odložene poreske obaveze priznaju se na sve oporezive privremene razlike, izuzev ukoliko odložene poreske obaveze proističu iz inicijalnog prizna-vanja “goodwill-a“ ili sredstava i obaveza u transakciji, koja nije poslovna kombinacija, i u trenutku nastanka nema uticaja na računovodstvenu dobit, niti na oporezivu dobit ili gubitak, kao i ukoliko se odnose na oporezive privremene razlike u vezi sa učešćem u zavisnim preduzećima, pridruženim preduzećima i zajedničkim ulaganjima, gde se trenutak ukidanja privremene razlike može kontrolisati, i izvesno je da privremena razlika neće biti ukinuta u doglednom vremenskom periodu.

Odložena poreska sredstva priznaju se na sve odbitne privremene razlike i neiskorišćene iznose prenosivih poreskih kredita i poreskih gubitaka, do mere do koje je izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se sve oporezive privremene razlike, preneti neiskorišćeni poreski krediti i neiskorišćeni poreski gubici mogu iskoristiti, izuzev ukoliko se odložena poreska sredstva odnose na privremene razlike nastale iz inicijalnog priznavanja sredstava ili obaveza u transakciji koja nije poslovna kombinacija, i u trenutku nastanka nema uticaja na računovodstvenu dobit, niti na oporezivu dobit, ili gubitak, ili na odbitne privremene razlike u vezi sa učešćem u zavisnim preduzećima, pridruženim preduzećima i zajedničkim ulaganjima, kada se odložena poreska sredstva priznaju samo do mere do koje je izvesno da će privremene razlike biti ukinute u doglednoj budućnosti, i da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se sve privremene razlike mogu iskoristiti.

88 89



4, PRIHODI I RASHODI OD NAKNADA I PROVIZIJA

U hiljadama dinara2010 2009

Prihodi od naknada i provizija Naknade za bankarske usluge: – poslovi platnog prometa u zemlji 2,053,584 1,889,954– poslovi platnog prometa u inostranstvu 298,340 237,385– kreditni poslovi 76,609 161,301– poslovi sa platnim karticama 2,246,638 1,995,070 4,675,171 4,283,710

Provizije po izdatim garancijama i akreditivima 864,636 841,600Ostale naknade i provizije 1,410,698 1,198,736

Ukupno 6,950,505 6,324,046

Rashodi od naknada i provizija Naknade za usluge platnog prometa: – u zemlji 166,094 155,239– u inostranstvu 48,331 22,745Naknade i provizije Narodne banke Srbije 43,571 25,468Troškovi Kreditnog biroa 37,890 25,289Troškovi iz poslovanja sa platnim karticama 1,427,901 1,305,314Ostale naknade i provizije 62,235 39,677

Ukupno 1,786,022 1,573,732

Dobitak po osnovu naknada i provizija 5,164,483 4,750,314

Od ostalih prihoda od naknada i provizija najveći iznosi odnose se na naknade za vođenje tekućih računa 967,203 hiljada dinara i naknada za opšte uplatnice , EDB i Telekom 156,647 hiljada dinara u 2010. godini.

5. NETO (RASHODI)/PRIHODI OD KURSNIH RAZLIKA

U hiljadama dinara 2010 2009Pozitivne kursne razlike 84,576,542 69,779,766Negativne kursne razlike 98,375,347 76,942,220Neto prihodi od kursnih razlika (13,798,805) (7,162,454)

3. PRIHODI I RASHODI OD KAMATA


Prihodi od kamata – NBS i ostale banke 2,460,158 4,017,067– preduzeća 14,347,826 12,842,569– javni sektor 2,456,332 1,104,481– drugi komitenti 176,055 241,510– strana lica 92,697 81,057– stanovništvo 7,098,035 6,603,818Ukupno 26,631,103 24,890,502

Rashodi kamata – NBS i ostale banke 500,874 524,909– preduzeća 2,184,544 3,395,399– javni sektor 503,128 873,436– drugi komitenti 1,860,601 103,519– strana lica 1,666,560 1,450,610– stanovništvo 2,570,002 3,353,046Ukupno 9,285,709 9,700,919

Dobitak po osnovu kamata 17,345,394 15,189,583

90 91



7. NETO RASHODI PO OSNOVU INDIREKTNIH OTPISA PLASMANA I REZERVISANJA

(b) Promene na računima ispravke vrednosti po osnovu obezveđenja finansijskih plasmana, i rezervisanja za rizične vanbilansne pozicije i ostale obaveze

Promene na računima ispravki vrednosti bilansnih pozicija i rezervisanja u 2010. godini prikazane su u sledećoj tabeli:

U hiljadama dinara

Gotovina i gotovinski ekvivalenti

Kamate i naknade

Dati krediti i depoziti


raspoložive za prodaju Udeli

Ostali plasmani

Ostala sredstva Rezervisanja

Ukupno(Napomena

15)(Napomena

17)(Napomena

18)(Napomena

19)(Napomena

20)(Napomena

21)(Napomena

24)(Napomena

29)Stanje na dan 31. decembra 2009. godine 1,575 1,015,160 13,962,626 15,462 859 631,773 9,223 2,444,344 18,081,022 Nove ispravke i rezervisanja u toku godine 924 1,229,650 7,304,873 686 35 717,542 14,169 2,248,293 11,516,172 Ukidanja u korist bilansa uspeha (964) (244,536) (4,314,725) - - (226,532) (12,521) (2,352,733) (7,152,011)Nove ispravke i rezervisanja po osnovu promene kursa 201 39,006 1,304,476 - - 26,066 441 114,845 1,485,035 Ukidanja rezervisanja po osnovu promene kursa (46) (13,685) (341,491) - - (10,604) (100) (34,916 (400,842)Prenos na vanbilans (Napomena 32(d)) - (465,847) (2,651,032) - - (194,485) (336) - (3,311,700)Stanje na dan 31. decembra 2010. godine 1,690 1,559,748 15,264,727 16,148 894 943,760 10,876 2,419,833 20,217,676

6. OSTALI POSLOVNI PRIHODI

U hiljadama dinara 2010 2009Prihodi od naplaćenih otpisanih potraživanja 157,132 3,536Prihodi od zakupnina 18,928 16,592Dobici od prodaje osnovnih sredstava i viškova 131,549 1,557Refundirani troškovi 5,270 3,818Ostali prihodi 84,547 141,860Ukupno 397,426 167,363

7. NETO RASHODI PO OSNOVU INDIREKTNIH OTPISA PLASMANA I REZERVISANJA

a) Neto rashodi po osnovu indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja


Rashodi indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja

Rashodi indirektnih otpisa plasmana bilansnih pozicija: 9,267,879 9,283,212

Rashodi rezervisanja za vanbilansne pozicije 1,978,460 932,679

Rashodi po osnovu rezervisanja za: – dugoročne beneficije zaposlenih 145,882 20,821– sudske sporove 82,106 46,337– ostale obaveze – po osnovu PDV-a 41,844 33,384 269,832 100,542Ukupno 11,516,171 10,316,433

Prihodi od ukidanja indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja - Prihodi od ukidanja indirektnih otpisa plasmana bilansnih pozicija 4,697,193 3,664,182- prihodi od suspendovane kamate 102,085 59,457

Prihodi od ukidanja rezervisanja za vanbilansne pozicije 2,119,114 715,866

Prihodi od ukidanja neiskorišćenih rezervisanja za: – dugoročne beneficije zaposlenih 140,992 127,507– sudske sporove 92,627 105,874 233,619 233,381Ukupno 7,152,011 4,672,886Neto rashodi po osnovu indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja 4,364,160 5,643,547

92 93



11. PRIHODI OD PROMENE VREDNOSTI IMOVINE I OBAVEZA

U hiljadama dinara 2010 2009Prihodi od promene vrednosti plasmana i potraživanja 23,974,236 14,947,475Prihodi od promene vrednosti hartija od vrednosti 2,879 9,364Prihodi od promene vrednosti derivata 3,363 -Prihodi od promene vrednosti ostalih finansijskih sredstava 265 710Prihodi od promene vrednosti obaveza 300,258 162,832Ukupno 24,281,001 15,120,381

12. RASHODI OD PROMENE VREDNOSTI IMOVINE I OBAVEZA

U hiljadama dinara 2010 2009Rashodi po osnovu promene vrednosti plasmana i potraživanja 8,708,599 6,287,073Rashodi po osnovu promene vrednosti derivata 94,101 -Rashodi po osnovu promene vrednosti obaveza 704,471 445,007Ukupno 9,507,171 6,732,080

13. POREZ NA DOBIT

(a) Komponentne poreza na dobit

Ukupan poreski rashod sastoji se od sledećih poreza:

U hiljadama dinara 2010 2009

Tekući porez na dobit 871,597 466,084Dobitak od kreiranih odloženih poreskih sredstava i smanjenje odlozenih poreskih obaveza (35,407) (5,792)Gubitak od smanjenja odloženih poreskih sredstava i kreiranja odloženih poreskih obaveza - 205,324

Ukupno 836,190 665,616

8. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI

U hiljadama dinara 2010 2009Troškovi zarada 2,859,218 2,506,351Troškovi poreza na zarade i naknade zarada 442,722 390,128Troškovi doprinosa na zarade i naknade zarada 619,000 556,566Ostali lični rashodi 75,356 198,444Ukupno 3,996,296 3,651,489

9. TROŠKOVI AMORTIZACIJE

U hiljadama dinara 2010 2009Troškovi amortizacije: – nematerijalnih ulaganja (Napomena 22) 201,861 113,482– osnovnih sredstava i investicionih nekretnina (Napomena 23) 688,830 727,345Ukupno 890,691 840,827

10. OPERATIVNI I OSTALI POSLOVNI RASHODI

U hiljadama dinara 2010 2009Materijal i energija i rezervni delovi 416,713 354,178Profesionalne usluge 825,078 669,321Troškovi reklame, marketinga i reprezentacije 704,232 461,683PTT i telekomunikacione usluge 323,374 292,678Premije osiguranja 681,952 528,649Održavanja osnovnih sredstava 390,045 314,346Zakupnine 828,144 714,633Naknade 181,921 139,820Porezi i doprinosi 774,451 694,719Fizičko-tehničko obezbeđenje 161,662 144,873Opšti i administrativni troškovi 170,510 123,510Direktan otpis potraživanja 508,680 51,641Gubici od rashodovanja, prodaje i manjka osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja 20,941 18,457Ostali troškovi 188,577 212,394Ukupno 6,176,280 4,720,902

94 95



13. POREZ NA DOBIT (nastavak)

(d) Odložene poreske obaveze

Odložene poreske obaveze koje su se odnosile na oporezive privremene razlike između knjigovodstvene vrednosti osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja i njihove poreske osnove, prešle su u odložena poreska sredstva u tekućoj godini.

Promene na odloženim poreskim obavezama u toku godine prikazane su u sledećoj tabeli:


Stanje na dan 1. januara 2,353 8,145Efekat privremenih razlika po osnovu amortizacije evidentiran u korist bilansa uspeha (2,353) (5,792)

Stanje na dan 31. decembra - 2,353

14. ZARADA PO AKCIJI

Rešenjem Agencije za privredne registre - Registra privrednih subjekata BD. 159633/2006 od 5. oktobra 2006. godine Banka je postala zatvoreno akcionarsko društvo, tako da nije obavezna da izračunava i obelodanjuje zaradu po akciji u skladu sa zahtevima MRS 33 ˝Zarada po akciji˝.

15. GOTOVINA I GOTOVINSKI EKVIVALENTI


U dinarima Žiro-račun 7,847,530 16,260,116Gotovina u blagajni 2,261,201 1,675,509Obveznice Ministarstva finansija Republike Srbije sa dospećem do 90 dana 7,890,224 3,507,600

U stranoj valuti Devizni računi kod banaka u inostranstvu 487,608 251,760Gotovina u blagajni 1,484,068 1,398,256Ostala novčana sredstva 34,096 39,761 2,005,772 1,689,777

Zlato i ostali plemeniti metali 50,211 32,459

Bruto stanje na dan 31. decembra 20,054,938 23,165,461

Minus ispravka vrednosti (Napomena 7(b)): – u dinarima - -– u stranoj valuti (1,690) (1,575) (1,690) (1,575)

Stanje na dan 31. decembra 20,053,248 23,163,886

13. POREZ NA DOBIT (nastavak)

(b) Usaglašavanje ukupnog iznosa poreza na dobit iskazanog u bilansu uspeha i proizvoda dobitka pre oporezivanja i propisane poreske stope


Dobitak pre oporezivanja 8,456,120 6,677,923

Porez na dobit po stopi od 10% 845,612 667,792

Poreski efekti rashoda koji se ne priznaju u poreske svrhe 80,046 17,737

Poreski krediti po osnovu ulaganja u osnovna sredstva (49,208) (39,392)Efekti kamata van dohvata ruke (34,878) -Ostalo (5,383) 19,479

Porez na dobitak iskazan u bilansu uspeha 836,190 665,616

Efektivna poreska stopa 9.89% 9.97%

Banka je radi utvrđivanja zakonske obaveze po osnovu poreza na dobit za period od 1. januara do 31. decembra 2010. godine, uvećala poresku osnovicu za iznos kreiranih rezervisanja u ukupnom iznosu 269,832 hiljade dinara i to po osnovu:

• rezervisanja za sudske sporove u skladu sa MRS 37 ”Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna imovina“ u iznosu od 82,106 hiljada dinara;• rezervisanja za restruktuiranje u skladu sa MRS 37 ”Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna imovina“ u iznosu od 10,113 hiljade dinara;• rezervisanje za otpremnine zaposlenima u skladu sa MRS 19 ”Primanja zaposlenih“ u iznosu od 135,769 hiljade dinara ; i • rezervisanja za poreske obaveze u iznosu od 41,844 hiljada dinara.

(c) Odložena poreska sredstva

Odložene poreske sredstva se odnose na oporezive privremene razlike između knjigovodstvene vrednosti osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja i njihove poreske osnove, kao i na razlike proistekle iz utvrđene fer vrednosti derivata i njihove knjigovodstvene vrednosti.

Promene na odloženim poreskim sredstvima prikazane su u sledećoj tabeli:


Stanje na dan 1. januara - 205,324Efekat privremenih razlika evidentiran na teret bilansa uspeha 33,054 (205,324)

Stanje na dan 31. decembra 33,054 -

96 97



16. OPOZIVI DEPOZITI I KREDITI


U dinarima Krediti po reverse repo transakcijama 7,000,000 35,500,000 7,000,000 35,500,000

U stranoj valuti Obavezna rezerva kod Narodne banke 44,409,640 39,535,256 44,409,640 39,535,256


Obavezna rezerva kod Narodne banke u stranoj valuti

U skladu sa Odlukom o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije (“Službeni glasnik Republike Srbije”, br. 12/2010 i 78/2010), Banka obračunava i izdvaja obaveznu deviznu rezervu na devizne račune Narodne banke Srbije po stopi od 25% (2009. godina: 45%) na iznos prosečnog dnevnog knjigovodstvenog stanja deviznih obaveza i prosečnog dnevnog knjigovodstvenog stanja dinarskih obaveza indeksiranih deviznom klauzu-lom u prethodnom kalendarskom mesecu uz izuzetke definisane Odlukom.

Banka je dužna da u obračunskom periodu održava prosečno dnevno stanje izdvojene devizne obavezne rezerve u visini obračunate devizne obavezne rezerve. Počev od obračunskog perioda 18. april – 17. maj 2010. godine, a zaključno sa obračunskim periodom 18. januar – 17. februar 2011. godine, Banka je dužna da prosečno dnevno stanje izdvojene devizne obavezne rezerve održava najmanje u visini bazne devizne obavezne rezerve, u obračunskim periodima u kojoj joj je obračunata devizna obavezna rezerva manja od bazne devizne obavezne rezerve.

Na iznos ostvarenog prosečnog stanja izdvojene devizne rezerve, Narodna banka Srbije ne plaća kamatu.

U skladu sa Odlukom o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije po osnovu deviznih sredstava koja davaoci lizinga drže na posebnom računu otvorenom kod banke (“Službeni glasnik Republike Srbije”, br. 12/2010), Banka je dužna da obračunava i izdvaja obaveznu rezervu po osnovu deviznih sredstava koja davaoci lizinga drže na posebnom računu otvorenom kod Banke (“lizing obavezna rezerva“), po stopi od 100% na prosečno dnevno knjigovodstveno stanje ovih obaveza u prethodnom kalendarskom mesecu.

Obračunatu lizing obaveznu rezervu Banke izdvaja u evrima, na devizne račune Narodne banke Srbije, a izuzetno, ukoliko bi zbog izdvajanja lizing obavezne rezerve u evrima, pokazatelj deviznog rizika Banke odstupao od onog koji je propisan odlukom Narodne banke Srbije kojom se uređuje upravljanje rizicima, Banka može lizing obaveznu rezervu izdvajati i u SAD dolarima.

Na dan 31. decembra 2010. godine, obavezna rezerva Banke u stranoj valuti bila je usklađena sa navedenom Odlukom Narodne banke Srbije.

Krediti po reverse repo transakcijama

Reverse repo transakcije se iskazuju kao transakcije finansiranja ili pozajmljivanja. One predstavljaju kupovinu i prodaju hartija od vrednosti u kojoj su se ugovorne strane sporazumele da na datum kupovine, hartije od vrednosti prodavac proda kupcu koji plaća prodavcu kupovnu cenu za te hartije, uz istovremenu obavezu kupca da na ugovoreni datum reotkupa te iste hartije od vrednosti proda prodavcu, koji je u obavezi da kupcu plati ugovorenu reotkupnu cenu.

Potraživanja po reverse repo transakcijama u iznosu od 7,000,000 hiljada dinara na dan 31. decembra 2010. godine odnose se na sredstva plasirana u blagajničke zapise Narodne banke Srbije sa rokom dospeća od 14 dana i kamatnom stopom od 11.5% na godišnjem nivou (31. decembar 2009. godine: 35,500,000 hiljada dinara).

15. GOTOVINA I GOTOVINSKI EKVIVALENTI (Nastavak)

Obavezna dinarska rezerva predstavlja minimalnu rezervu u dinarima izdvojenu u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije (“Službeni glasnik Republike Srbije”, br. 12/2010 i 78/2010).

Banka je dužna da obračunava i izdvaja obaveznu dinarsku rezervu po stopi od 5% (2009. godina: 10%) na iznos prosečnog dnevnog knjigovod-stvenog stanja dinarskih obaveza u toku prethodnog kalendarskog meseca na svoj žiro račun kod Narodne banke Srbije. Obaveznu dinarsku rezervu Banka obračunava na obaveze po dinarskim depozitima, kreditima i hartijama od vrednosti, kao i na druge dinarske obaveze, osim dinarskih depozita primljenih po poslovima koje Banka obavlja u ime i za račun trećih lica a koji ne prelaze iznose plasmana koje je Banka dala iz tih depozita uz izuzetke definisane Odlukom.

Banka je dužna da u obračunskom periodu održava prosečno dnevno stanje izdvojene dinarske obavezne rezerve u visini obračunate dinarske obavezne rezerve.

Na dan 31. decembra 2010. godine, dinarska obavezna rezerva iznosila je 8,644,048 hiljade dinara i bila je uskađena sa navedenom Odlukom Narodne banke Srbije.

Prosečna kamatna stopa na iznos izdvojene dinarske rezerve, koji ne prelazi iznos obračunate obavezne rezerve, u toku 2010. godine iznosila je 2.5% na godišnjem nivou.

98 99



18. DATI KREDITI I DEPOZITI

Pregled po vrstama korisnika kredita i plasmana


Kratkoročni Dugoročni Ukupno Kratkoročni Dugoročni UkupnoU dinarimaKrediti i plasmani:– Banke 1,304,119 2,803,533 4,107,652 1,331,355 1,286,152 2,617,507– Preduzeća 67,378,751 82,401,935 149,780,686 64,939,959 56,766,023 121,705,982– Stanovništvo 2,895,921 65,035,597 67,931,518 3,458,855 48,551,600 52,010,455– Javni sektor 58,005 8,619,119 8,677,124 42,698 7,263,724 7,306,422– Strana lica 519 223,058 223,577 490 233,213 233,703– Drugi komitenti 1,686,420 1,540,603 3,227,023 1,562,383 702,146 2,264,529

Ukupno u dinarima 73,323,735 160,623,845 233,947,580 71,335,740 114,802,858 186,138,598

U stranoj valutiKrediti i plasmani:– Banke 1,965 - 1,965 1,300 11,248 12,548– Preduzeća 1,168,475 6,076,972 7,245,447 1,112,636 5,760,520 6,873,156– Stanovništvo 4,142 511,756 515,898 17,278 425,543 442,821– Javni sektor 1,467 4,103,036 4,104,503 4,316 - 4,316– Strana lica 13,451,960 1,073,392 14,525,352 743,682 594,511 1,338,193– Drugi komitenti 8,433 2,839 11,272 3,182 225,549 228,731Ukupno u stranoj valuti 14,636,442 11,767,995 26,404,437 1,882,394 7,017,371 8,899,765

Bruto krediti i depoziti 87,960,177 172,391,840 260,352,017 73,218,134 121,820,229 195,038,363Minus: Ispravka vrednosti (Napomena 7(b)) (10,460,709) (4,804,018) (15,264,727) (9,123,738) (4,838,888) (13,962,626)Stanje na dan 31. decembra 77,499,468 167,587,822 245,087,290 64,094,396 116,981,341 181,075,737

Plasmani stranim bankama odnose se na oročena sredstva u devizama kod inostranih komercijalnih banaka na period od 3 do 7 dana, uz kamatnu stopu od 0.22% do 0.35% na godišnjem nivou.

Kratkoročni krediti odobravani su preduzećima za finansiranje poslovnih aktivnosti u oblasti trgovine, prerađivačke industrije, građevinarstva, poljo-privrede i prehrambene proizvodnje, kao i za ostale namene, uz kamatne stope koje su se kretale u rasponu od 6.50% do 24% godisnje na dinarske kredite, odnosno od 4.4% do 14% godisnje na kredite sa valutnom klauzulom i kredite u stranoj valuti.

Kamatna stopa na dugoročne kredite pravnim licima u dinarima sa valutnom klauzulom, kao i kredite u stranoj valuti, kretala se u rasponu od 4.5% do 12% godišnje. Kratkoročni krediti plasirani stanovništvu i malom biznisu, odobravani su uz kamatnu stopu od 8,40% do 20% godišnje sa valutnom klauzulom, odnosno 16% do 30% godišnje bez valutne klauzule.

Kamatna stopa na prekoračenja na tekucim računima građana iznosi 2.8% mesečno,a za mali biznis 2,9% mesečno.

Dugoročni krediti stanovništvu i malom biznisu odobravani su za kupovinu trajnih potrošnih dobara, renoviranje, adaptaciju i kupovinu stambenog i poslovnog prostora, na period od 2 do 30 godina uz kamatnu stopu od 2,34% do 18,03% godisnje, u zavisnosti od namene kredita.

17. POTRAŽIVANJA PO OSNOVU KAMATA, NAKNADA, PRODAJE, PROMENE FER VREDNOSTI DERIVATA I DRUGA POTRAŽIVANJA


U dinarimaPotraživanja za kamatu i naknadu:– druge banke 70,321 11,116– Narodna banka Srbije 8,408 14,250– preduzeća 3,014,935 1,842,049– javni sektor 34,705 22,720– stanovništvo 537,141 621,296– strana lica 234 195– drugi komitenti 148,603 25,724Potraživanja od prodaje 998 4,255Potraživanja po osnovu promene fer vrednosti derivata 3,363 78,493

3,818,708 2,620,098

U stranoj valutiPotraživanja za kamatu i naknadu:– druge banke 73 85– Narodna banka Srbije - -– preduzeća 103,664 93,046– javni sektor 27 23– stanovništvo 12,640 13,569– strana lica 11,530 7,413– drugi komitenti 3,404 2,057

131,338 116,193

Bruto potraživanja 3,950,046 2,736,291Minus: Ispravka vrednosti (Napomena 7(b))– u dinarima (1,495,317) (963,194)– u stranoj valuti (64,431) (51,966)

(1,559,748) (1,015,160)


100 101



21. OSTALI PLASMANI

U hiljadama dinara 2010 2009U dinarimaKupljeni plasmani – faktoring 2,511,193 1,772,266Plasmani po osnovu izvršenih plaćanja po garancijama 937,724 491,583Plasmani za izvršena cedirana potraživanja 4,028,103 561,908Ostali plasmani 2,409,687 1,840,615

9,886,707 4,666,372U stranoj valutiPokiveni akreditivi i druga jemstva - 259Ostali plasmani 1,327,631 225,264 1,327,631 225,523Bruto plasmani 11,214,338 4,891,895

Minus: Ispravka vrednosti (Napomena 7(b))– u dinarima (943,751) (630,188)– u stranoj valuti (9) (1,585)

(943,760) (631,773)


19. HARTIJE OD VREDNOSTI

U hiljadama dinara

2010 2009Hartije od

vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha


raspoložive za prodaju Ukupno

Hartije od vrednosti po fer

vrednosti kroz bilans uspeha


raspoložive za prodaju Ukupno

Hartije od vrednosti i ostali plasmani: – učešća u kapitalu - 52,308 52,308 - 52,308 52,308– dužničke hartije od vrednosti koje je izdala Republika Srbija 49,580 19,422,932 19,472,512 77,495 11,485,551 11,563,046 49,580 19,475,240 19,524,820 77,495 11,537,859 11,615,354Odstupanje od nabavne vrednosti (15,677) (112,306) (127,983) (24,672) (2,447) (27,119) Bruto stanje 33,903 19,362,934 19,396,837 52,823 11,535,412 11,588,235Minus: Ispravka vrednosti (Napomena 7(b)) - (16,148) (16,148) - (15,462) (15,462) Stanje na dan 31. decembra 33,903 19,346,786 19,380,689 52,823 11,519,950 11,572,773

20. UDELI (UČEŠĆA)


Učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica: – Intesa Leasing d.o.o., Beograd – 98.71% udela 947,941 947,941Minus: Ispravka vrednosti (Napomena 7(b)) - - 947,941 947,941

Učešća u kapitalu drugih pravnih lica: Alma Mons d.o.o.,Novi Sad 30 30Bancor Consulting Group d.o.o., Novi Sad 267 267Pan trgovina d.o.o., Novi Sad 466 466Nikola Tesla d.o.o., Subotica 161 162Veeda d.o.o., Vranje 29 29Poslovniinkubator d.o.o., Beočin 33 32Minus: Ispravka vrednosti (Napomena 7(b)) (894) (859) 92 127

Stanje na dan 31. decembra 948,033 948,068

102 103



23. OSNOVNA SREDSTVA I INVESTICIONE NEKRETNINE

U hiljadama dinara

Zemljište i građevinski

objekti

Oprema i oprema uzeta u finansijski lizing

Ulaganja u tuđa osnovna

sredstva

Osnovna sredstva u

pripremiUkupno osnovna

sredstvaInvesticione nekretnine

NABAVNA VREDNOSTStanje na dan 1. januara 2009. godine 5,451,345 3,659,386 447,178 46,175 9,604,084 13,183Povećanja u toku godine 522,649 522,649 -Prenos sa osnovnih sredstava u pripremi 163,149 272,365 85,005 (520,519) -Prenosi (sa)/na (7,530) - - (7,530) 7,530Otuđenja i rashodovanja - (357,952) (39,611) - (397,563) -Stanje na dan 31. decembra 2009. godine 5,606,964 3,573,799 492,572 48,305 9,721,640 20,713

Povećanja u toku godine 675,591 675,591 -Prenos sa osnovnih sredstava u pripremi 157,087 444,838 54,146 (656,071) - -Otuđenja i rashodovanja (338,674) (179,748) (21,206) - (539,628) -Stanje na dan 31. decembra 2010. godine 5,425,377 3,838,889 525,512 67,825 9,857,603 20,713AKUMULIRANA ISPRAVKA VREDNOSTIStanje na dan 1. januara 2009. godine 557,266 2,001,597 177,852 - 2,736,715 1,545Amortizacija (Napomena 9) 104,272 531,334 90,382 - 725,988 1,357Otuđenja i rashodovanja - (335,203) (39,610) - (374,813) -Stanje na dan 31. decembra 2009. godine 661,538 2,197,728 228,624 - 3,087,890 2,902Amortizacija (Napomena 9) 106,763 482,852 98,698 - 688,313 517Otuđenja i rashodovanja (109,524) (166,219) (13,565) - (289,308) -Stanje na dan 31. decembra 2010. Godine 658,777 2,514,361 313,757 - 3,486,895 3,419Neotpisana vrednost na dan: – 31. decembra 2010. godine 4,766,600 1,324,528 211,755 67,825 6,370,708 17,294– 31. decembra 2009. godine 4,945,426 1,376,071 263,948 48,305 6,633,750 17,811

Na dan 31. decembra 2010. godine, Banka ima vlasništvo nad sredstvima kojima raspolaže i nema tereta upisanih na imovini.

Neotpisana vrednost opreme uzete u finansijski lizing na dan 31. decembra 2010. godine iznosi 158,772 hiljada dinara (31. decembar 2009. godine: 33,371 hiljada dinara).

Koristeći eksterne i interne izvore informacija u skladu sa MRS 36 “Umanjenje vrednosti imovine“ u cilju analize da li postoje indikacije da je neko sredstvo obezvređeno, rukovodstvo Banke smatra da osnovna sredstva na dan bilansa stanja nisu obezvređena.

22. NEMATERIJALNA ULAGANJA

U hiljadama dinara

Licence SoftveriNematerijalna

ulaganja u pripremi UkupnoNABAVNA VREDNOSTStanje na dan 1. januara 2009. godine 220,837 565,815 86,093 872,745Povećanja u toku godine 124 238,975 208,240 447,339

Otuđenja i rashodovanja - (199,208) (243,179) (442,387)Stanje na dan 31. decembra 2009. godine 220,961 605,582 51,154 877,697

Povećanja u toku godine 191,938 191,938Prenosi 55,539 163,806 (219,345) -

Otuđenja i rashodovanja - (24,978) (24,978)Stanje na dan 31. decembra 2010. godine 276,500 744,410 23,747 1,044,657

AKUMULIRANA ISPRAVKA VREDNOSTIStanje na dan 1. januara 2009. godine 75,053 316,985 - 392,038Amortizacija (Napomena 9) 23,963 89,519 - 113,482

Otuđenja i rashodovanja - (199,208) - (199,208)Stanje na dan 31. decembra 2009. godine 99,016 207,296 - 306,312

Amortizacija (Napomena 9) 28,551 173,310 - 201,861prenosi -

Otuđenja i rashodovanja - (24,978) - (24,978)Stanje na dan 31. decembra 2010. godine 127,567 355,628 - 483,195

Neotpisana vrednost na dan: – 31. decembra 2010. godine 148,933 388,782 23,747 561,462

– 31. decembra 2009. godine 121,945 398,286 51,154 571,385

104 105



25. TRANSAKCIONI DEPOZITI

U hiljadama dinara

2010 2009

U dinarima U stranoj valuti Ukupno U dinarima U stranoj valuti Ukupno

Druge banke 92,647 62,706 155,353 89,637 31,974 121,611Finansijske organizacije 32,872 36,918 69,790 815,906 42,466 858,372Investicioni fondovi i dobrovoljni penzioni fondovi 399,413 21,082 420,495 1,394 22,749 24,143Osiguravajuće organizacije 318,356 237,987 556,343 375,283 379,299 754,582Holding kompanije 145,838 332,587 478,425 - - -Preduzeća 19,368,723 10,946,401 30,315,124 20,692,976 9,443,249 30,136,225Javni sektor 16,058 56,020 72,078 49,299 46,556 95,855Stanovništvo 5,495,011 23,887,387 29,382,398 5,488,680 23,952,107 29,440,787Strane banke 2,637 12,800 15,437 2,694 14,211 16,905Ostala strana lica 99,762 1,262,676 1,362,438 70,965 795,209 866,174Drugi komitenti 1,900,672 350,248 2,250,920 1,265,582 317,369 1,582,951Stanje na dan 31. decembra 27,871,989 37,206,812 65,078,801 28,852,416 35,045,189 63,897,605

Na transakcione depozite pravnih lica Banka plaća kamatu u rasponu od 0.5% do 11.5% na godišnjem nivou, u zavisnosti od valute i iznosa depozita.

Na transakcione depozite stanovništva u dinarima Banka plaća kamatu po stopi od 3% godišnje, odnosno kamatu od 0.3% godišnje za račune u EUR i od 0.5% do 1.5% godišnje za ostale valute.

26. OSTALI DEPOZITI


Kratkoročni Dugoročni Ukupno Kratkoročni Dugoročni Ukupno

U dinarima Štedni depoziti: – Stanovništvo 626,463 1,604 628,067 787,139 3,777 790,916– Strana lica 6,339 - 6,339 7,187 - 7,187Namenski depoziti 4,282,550 3,372,642 7,655,192 1,359,664 881,313 2,240,977Ostali depoziti 28,583,491 120,198 28,703,689 27,932,531 42,290 27,974,821Ukupno u dinarima 33,498,843 3,494,444 36,993,287 30,086,521 927,380 31,013,901

U stranoj valuti Štedni depoziti: – Stanovništvo 66,310,611 6,800,459 73,111,070 44,855,672 4,358,841 49,214,513– Strana lica 1,401,460 58,742 1,460,202 1,079,993 27,470 1,107,463Namenski depoziti 2,490,332 926,324 3,416,656 5,365,020 3,759,724 9,124,744Ostali depoziti 56,171,367 279,503 56,450,870 53,979,062 944 53,980,006Ukupno u stranoj valuti 126,373,770 8,065,028 134,438,798 105,279,747 8,146,979 113,426,726Stanje na dan 31. decembra 159,872,613 11,559,472 171,432,085 135,366,268 9,074,359 144,440,627

Na oročene depozite komitenata u dinarima i u stranoj valuti Banka plaća kamatu u rasponu od 1.8% do 12.5% na godišnjem nivou, u zavisnosti od perioda oročavanja sredstava i valute. Na namenske depozite komitenata i fizičkih lica Banka ne plaća kamatu.

Na kratkoročne depozite u dinarima stanovništva plaća se kamata u rasponu od 8% do 12% na godišnjem nivou, u zavisnosti od perioda oročavanja sred-stava. Kamatna stopa na kratkoročne depozite stanovništva u stranoj valuti iznosi od 1.0% do 6.5% godišnje, u zavisnosti od perioda oročavanja i valute.

Dugoročni depoziti stanovništva u stranoj valuti deponovani su po kamatnim stopama u rasponu od 4.0% do 7.0% na godišnjem nivou za EUR, i od 2.3% do 4.0% na godišnjem nivou za ostale valute, u zavisnosti od perioda oročavanja sredstava.

24. OSTALA SREDSTVA


Potraživanja od zaposlenih 8,367 7,215Potraživanja po osnovu preplaćenih poreza, osim poreza na dobit 866 1,024

Potraživanja po osnovu datih avansa 123,558 31,910Ostala potraživanja iz operativnog poslovanja 954,211 1,411,761Materijalne vrednosti primljene po osnovu naplate potraživanja 18,838 18,838

Ostala sredstva 386,657 63,438Razgraničena potraživanja za obračunatu kamatu:– u dinarima 271,647 76,146– u stranoj valuti 58,938 50,640Razgraničena potraživanja za ostale obračunate prihode:

– u stranoj valuti 12,753 15,231Razgraničeni rashodi kamata:– u dinarima 27,555 -– u stranoj valuti 407,838 1,071,112Razgraničeni ostali troškovi:– u dinarima 159,096 139,439– u stranoj valuti 130,568 61,010Ostala aktivna vremenska razgraničenja:– u dinarima - 77 Ukupno ostala sredstva 2,560,892 2,947,841

Minus: Ispravka vrednosti (Napomena 7(b)) (10,876) (9,223)


Ostala potraživanja iz operativnog poslovanja koja na dan 31. decembra 2010. godine iznose 954,211 hiljade dinara, najvećim delom se sastoje od potraživanja u dinarima po platnim karticama - Ostala potraživanja u dinarima po karticama drugih izdavaoca - Master Card u iznosu od 110,443 hiljada dinara i VISA od 542,473 hiljada dinara.

Razgraničeni rashodi kamata u stranoj valuti u iznosu RSD 407,838 hiljada odnose se na depozite fizičkih lica kod kojih je ugovoreno plaćanje kamate unapred.

106 107



27. PRIMLJENI KREDITI


Kratkoročni Dugoročni Ukupno Kratkoročni Dugoročni UkupnoU dinarima Krediti:- Druge banke - 2,966 2,966 - 9,890 9,890– Preduzeća 189,620 - 189,620 - - -Ostale finansijske obaveze 1,160,720 - 1,160,720 - - -Ukupnou dinarima 1,350,340 2,966 1,353,306 - 9,890 9,890

U stranoj valutiKrediti:– Javni sektor - 2,357,698 2,357,698 - 1,450,873 1,450,873– Strana lica - 39,362,017 39,362,017 - 28,624,385 28,624,385Ostale finansijske obaveze 2,182,221 - 2,182,221 615,460 - 615,460Ukupno u stranoj valuti 2,182,221 41,719,715 43,901,936 615,460 30,075,258 30,690,718Stanje na dan 31. decembra 3,532,561 41,722,681 45,255,242 615,460 30,085,148 30,700,608

Dugoročni krediti u dinarima odobreni su Banci po kamatnim stopama u rasponu od 0.5% do 5.5% na godišnjem nivou.

Kamatna stopa na dugoročne kredite u stranoj valuti kreće se u rasponu od EURIBOR 3M – 0.01% do EURIBOR 6M + 6.45%, u zavisnosti od perioda odobrenja kredita i valute.

26. OSTALI DEPOZITI (Nastavak)

Struktura ostalih depozita prema komitentima prikazana je u sledećoj tabeli:

U hiljdama dinara 2010 2009

Banke 6,433,366 11,052,463Preduzeća 30,597,013 32,070,713Stanovništvo 220,747 232,394Strana lica 36,414,691 32,603,892Javni sektor 2,169,712 5,381,445Drugi komitenti 9,319,030 613,920


Struktura namenskih depozita prema komitentima prikazana je kako sledi:

U hiljdama dinara2010 2009

Banke 1,301,741 1,743,592Preduzeća 4,831,003 4,171,410Stanovništvo 4,344,238 4,598,378Strana lica 175,561 286,743Javni sektor 401,738 540,313Drugi komitenti 17,567 25,285


108 109



28. OBAVEZE PO OSNOVU HARTIJA OD VREDNOSTI; KAMATA, NAKNADA I PROMENE VREDNOSTI DERIVATA

a) Obaveze po osnovu hartija od vrednosti

U hiljadama dinara 2010 2009Kratkoročni depoziti drugih preduzeća u dinarima - do tri meseca pokriveni forward 108,162 767,450Obaveze za kratkoročne hartije od vrednosti u stranoj valuti (draft čekovi) 24,628 17,855

Ukupno 132,790 785,305

b) Obaveze po osnovu kamata naknada i fer vrednosti derivata

U hiljadama dinara

U dinarima 2010 2009Obaveze po osnovu kamata i naknada: – Banke 225 179– Preduzeća 245 1,736– Javni sektor 19 829– Drugi komitenti 17 27Obaveze po osnovu promene vrednosti derivata 94,101 914

94,607 3,685

27. PRIMLJENI KREDITI (Nastavak)

Na dan 31. decembra 2010. godine, stanje obaveza po kreditima od stranih banaka, koje su prikazane u okviru dugoročnih kredita dobijenih od stranih lica, iznosi 28,284,706 hiljada dinara (31. decembar 2009. godine: 25,295,264 hiljada dinara).

Najznačajniji deo ovih kredita u iznosu od 22,242,537 hiljada dinara (31. decembar 2009. godine: 22,407,352 hiljada dinara) odnosi se na kredite primljene od članica Intesa Sanpaolo grupe, kao što je prikazano u sledećoj tabeli:

U hiljadama dinara

Naziv poverioca ValutaOdobreni iznos

kredita Datum dospeća Kamatna stopa 2010 2009Intesa Sanpaolo S.p.A., Italija EUR 50,000,000 09.11.2010. 3M Euribor +1.6%p.a. - 4,794,440Intesa Sanpaolo S.p.A., Italija EUR 5,000,000 13.01.2016. 3M Euribor – 1 b.p. 175,830 186,450Intesa Sanpaolo S.p.A., Italija EUR 10,000,000 13.01.2014. 3M Euribor – 1 b.p. 527,491 599,305Intesa Sanpaolo S.p.A., Italija EUR 10,000,000 21.12.2014. 3M Euribor –1 b.p. 527,491 599,305Intesa Sanpaolo S.p.A., Italija EUR 10,000,000 21.12.2016. 3M Euribor –1 b.p. 632,989 671,222Intesa Sanpaolo S.p.A., Italija EUR 10.000.000 03.12.2015. 3M Euribor 659,364 719,166Intesa Sanpaolo S.p.A., Italija EUR 5.000.000 25.07.2018. 3M Euribor + 1 b.p. 421,993 431,500Intesa Sanpaolo S.p.A., Italija EUR 10,000,000 07.11.2016. 3M Euribor 791,236 839,027Intesa Sanpaolo S.p.A., Italija EUR 500,000 19.12.2014. 3M Euribor 35,166 39,954Intesa Sanpaolo S.p.A., Italija EUR 2.000.000 13.01.2016. 3M Euribor – 1 b.p. 140,664 149,160Intesa London EUR 19.500.000 27.12.2011.

6M Euribor +1.00% p.a. 2,057,215 1,869,832

Intesa London USD 7.205.000 08.01.2010. 6M Libor +0.75% p.a. - 480,779Vseobecna Uverova banka A.S., Slovačka EUR 40,000,000 03.05.2011. 3M Euribor +1.3% p.a. 4,219,928 3,835,552Intesa Sanpaolo S.p.A., Italija EUR 15,000,000 20.08.2029. 3M Euribor +0.9% p.a. 1,503,349 1,438,332Intesa Sanpaolo S.p.A., Italija EUR 60,000,000 09.06.2014. 3M Euribor +358 b.p. 6,329,893 5,753,328Intesa Sanpaolo S.p.A., Italija EUR 40,000,000 28.05.2014. 3M Euribor +3.64% 4,219,928 -


110 111



30. OSTALE OBAVEZE


Obaveze za neto zarade i naknade zarada 217,735 129,575Obaveze za poreze, doprinose i druge dažbine, osim poreza na dobitak 150,596 89,671Obaveze prema dobavljačima 688,294 792,943Obaveze po osnovu primljenih avansa 58,708 59,842Ostale obaveze 923,460 1,317,764

Pasivna vremenska razgraničenjaRazgraničene obaveze za obračunatu kamatu:– u dinarima 355,768 303,605– u stranoj valuti 1,123,834 640,904Razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode:– u dinarima 4,353 -– u stranoj valuti 2,827 526Razgraničeni prihodi kamata u dinarima 739,643 492,271Razgraničeni ostali prihodi u dinarima 1,039,380 732,152Ostala pasivna vremenska razgraničenja u dinarima 70,009 545,203

3,335,814 2,714,661

Subordinirane obaveze (a) 11,604,802 10,547,768Dugoročne obaveze po osnovu finansijskog lizinga (b) 164,113 29,740


29. REZERVISANJA


Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi (a) 1,682,556 1,743,281Rezervisanja za primanja zaposlenih:– restrukturiranje (b) 32,698 27,351– dugoročne beneficije po osnovu naknada za odlazak u penziju i neiskorišćene godišnje odmore(c) 210,656 211,113Rezervisanja za sudske sporove (Napomena 35(a)) 274,887 285,408Rezervisanja za obaveze po osnovu PDV-a 219,036 177,191


a) Prema internoj politici Banke, rezervisanja za rizičnu vanbilansnu aktivu vrše se po istim kriterijumima kao i rezervisanja za bilansna potraživanja, odnosno vanbilansne stavke se klasifikuju u kategorije naplativosti potraživanja na osnovu procene nadoknadivog iznosa potraživanja ukoliko dođe do odliva sredstava, kao i verovatnoće odliva sredstava.

b) Projekat sagledavanja i analize efikasnosti poslovnih procesa, koji za posledicu može da ima i restruktuiranje, odnosno smanjenje broja zaposlenih (tehnološki višak), a koji je započeo krajem 2009. godine nije u potpunosti završen tako da je Banka rezervisanje sredstava po ovom osnovu vršila, kao i svih prethodnih godina, na osnovu procene broja ljudi koji potencijalno mogu da predstavljaju tehnološki višak. Prilikom procene potrebnog iznosa za ove namene korišćeni su važeći zakonski propisi, odnosno interni akti ( Zakon o radu i Kolektivni ugovor).

c) Rezervisanja za otpremnine prilikom odlaska u penziju formirana su na bazi izveštaja nezavisnog aktuara na dan bilansa stanja i ista su iskazana u iznosu sadašnje vrednosti očekivanih budućih isplata. Prilikom utvrđivanja sadašnje vrednosti očekivanih odliva korišćena je diskontna stopa od 11.5%godisnje, na bazi očekivane prosečne tržišne kamatne stope na dugoročna dinarska sredstva u Republici Srbiji.Usled nedostatka referentne kamatne stope na dugoročna dinarska sredstva sa sličnim rokom dospeća procenjeno je da bi važeća kamatna stopa na Repo operacije Narodne banke Srbije za posmatrani period bila prikladna za obračun.

Ova pretpostavljena diskontna stopa može uticati na iznose rezervisanja na datume kalkulacije, tako da analiza osetljivosti na promenu diskontnog faktora od +/-1%(RSD 5,476,375.13) i +/- 5%(RSD 22,277,714.77) pokazuje materijalni uticaj na iznos rezervacije na dan kalkulacije.

Rezervisanje je utvrđeno na osnovu važećeg Kolektivnog Ugovora Banke i pretpostavke prosečnog rasta zarada po stopi od 7% godišnje tokom celokupnog perioda za koji se rezervišu sredstva.

112 113



31. KAPITAL

(a) Struktura kapitala Banke

Kapital Banke na dan 31. decembra 2010. godine obuhvata akcijski kapital, ostali kapital, emisionu premiju, rezerve, revalorizacione rezerve i dobitak tekućeg perioda.

Struktura kapitala Banke prikazana je u narednoj tabeli:

U hiljadama dinara 2010 2009Akcijski kapital - obične akcije 18,477,400 18,477,400Ostali kapital 11,158 11,158Emisiona premija 9,957,774 9,957,774Rezerve iz dobiti 20,780,393 14,768,086Revalorizacione rezerve i nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 442,467 559,313Dobitak tekućeg perioda 7,619,930 6,012,307


/i/ Akcijski kapital

Na dan 31. decembra 2010. godine, akcijski kapital Banke se sastojao od 184,774 komada običnih akcija, pojedinačne nominalne vrednosti od 100 hiljada dinara.

Na osnovu Ugovora o kupoprodaji akcija od 14. maja 2010. godine, akcionar Agrovojvodina a.d. Elnos u stečaju je prodao 9 komada akcija pojedinačne nominalne vrednosti RSD 100,000 drugom akcionaru Intesa Sanpaolo.S.P.A, čime je isti neznatno povećao učešće.

Većinski akcionar Banke je Intesa Holding Intrenational S.A., Luksemburg sa učešćem od 77,787% u akcijskom kapitalu na dan 31. decembra 2010. godine. Struktura akcionara Banke na dan 31. decembra 2010. godine je sledeća:

Naziv akcionara Broj akcija Učešće u %Intesa Holding International S.A., Luksemburg 143,730 77,787International Finance Corporation (IFC)Vašington, SAD 12,934 7,00Intesa Sanpaolo S.p.A., Italija 28,110 15,213 Ukupno 184,774 100,00

30. OSTALE OBAVEZE (Nastavak)

(a) Stanje i struktura subordiniranih obaveza na dan 31.decembra 2010.godine i 31. decembra 2009. godine prikazani su u sledećoj tabeli:

U hiljadama dinara

Naziv klijentaOznaka

valute Iznos kredita Datum dospecaKamatna

stopa 31.12.2010. 31.12.2009.International Finance Corporation (IFC),Vašington, SAD EUR 60,000,000 15.12.2012.

6M Euribor + 2.25% p.a. 6,329,892 5,753,328

Intesa Sanpaolo S.p.A., Torino, Italija EUR 50,000,000 12.03.2012.

3M Euribor + 1.8% p.a. 5,274,910 4,794,440

Stanje na dan 110,000,000 11,604,802 10,547,768

(b) Obaveze po osnovu opreme uzete u finansijski lizing na dan 31. decembra 2010. i 2009. godine prikazane su kako sledi:


Minimalna lizing plaćanja Sadašnja vrednost Buduća vrednost Sadašnja vrednost Buduća vrednost

Do 1 godine 43,539 56,142 16,346 17,874Od 1 do 5 godina 120,574 135,526 13,394 14,805

Stanje na dan 31. decembra 164,113 191,668 29,740 32,679

114 115



31. KAPITAL (Nastavak)

(a) Struktura kapitala Banke (Nastavak)

/iv/ Revalorizacione rezerve

Revalorizacione rezerve, koje na dan 31. decembra 2010. godine iznose 442,467 hiljada dinara (31. decembar 2009. godine: 559,313 hiljade dinara), formirane su kao rezultat evidentiranja pozitivnih efekata procene građevinskih objekata izvršene od strane nezavisnog procenitelja na dan 1. januara 2004. godine i svođenja vrednosti ulaganja u hartije od vrednosti raspoloživih za prodaju na tržišnu vrednost.


Promena vrednosti građevinskih objekata 559,125 559,125Revalorizacione rezerve po osnovu učešća 982 918

Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspolozivih za prodaju (117,640) (730)

Stanje na dan 31. decembra 442,467 559,313

(b) Pokazatelji poslovanja Banke – usaglašenost sa zakonskim pokazateljima

Banka je dužna da obim i strukturu svog poslovanja i rizičnih plasmana uskladi sa pokazateljima poslovanja propisanim Zakonom o bankama i relevantnim odlukama Narodne banke Srbije donetim na osnovu navedenog Zakona.

Na dan 31. decembra 2010. godine, Banka je usaglasila sve pokazatelje poslovanja sa propisanim vrednostima.

U prilogu su pokazatelji poslovanja Banke:

Pokazatelji poslovanja Propisani Ostvareni31. decembar 2010 godine

31. decembar 2009 godine

1 KapitalMinimum EUR 10

miliona 55,943,806 46,231,6272 Adekvatnost kapitala Minimum 12% 18.62% 17.67%3 Ulaganja Banke Maksimum 60% 11.52% 14.40%4 Izloženost prema licima povezanim sa Bankom Maksimum 20% 10.40% 9.84%5 Veliki i najveći mogući krediti u odnosu na kapital 400% 17.50% 20.03%6 Pokazatelj likvidnosti Minimum 1 1.23 1.357 Pokazatelj deviznog rizika Maksimum 30% 1.67% 1.00%

31. KAPITAL (Nastavak)

(a) Struktura kapitala Banke (Nastavak)

/ii/ Emisiona premija

Emisiona premija, koja na dan 31. decembra 2010. godine iznosi 9,957,774 hiljade dinara, nastala je kao rezultat statusne promene Banke, odnosno spajanja uz pripajanje Panonske banke a.d. Novi Sad u iznosu od 2,989,941 hiljada dinara, kao i po osnovu 4. i 5. emisije običnih akcija Banke bez javne ponude radi povećanja osnovnog kapitala.

/iii/ Rezerve iz dobiti

Rezerve Banke iz dobiti obuhvataju:


Posebne rezerve za procenjene gubitke 32,209,707 28,530,891Nedostajući deo posebne rezerve za procenjene gubitke (11,429,314) (13,762,805)


Posebna rezerva za procenjene gubitke po osnovu kreditnog rizika sadržanog u kreditnom portfoliu Banke, obračunava se u skladu sa Odlukom Nar-odne banke Srbije o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 129/2007, 63/2008, 104/2009, 30/2010). Na dan 31. decembra 2010. godine, posebna rezerva za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki, nakon umanjenja za ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama, obračunata u skladu sa gore navedenom Odlu-kom Narodne banke (Napomena 2.9.), iznosi 32,209,707 hiljada dinara.

Neraspoređeni dobitak iz 2010. godine u iznosu od 7,619,930 hiljada dinara se, na osnovu predloga Upravnog odbora, u celosti prenosi za pokriće nedostajućeg dela posebne rezerve iz dobiti za procenjene gubitke.

Konačnu Odluku o raspodeli dobitka a na predlog Upravnog odbora donosi Skupština Banke na redovnoj godišnjoj sednici nakon usvajanja finansi-jskih izveštaja za poslovnu 2010. godinu.

Nedostajući iznos rezervi iz dobiti za procenjene gubitke po plasmanima nakon prenosa neraspoređene dobiti iz 2010. godine iznosi 3,809,384 hiljade dinara (31. decembar 2009. godine 7,750,498 hiljade dinara).

U skladu sa Odlukom, Banka ne može da izvrši raspodelu dividendi akcionarima, ukoliko postoji nedostajući iznos posebne rezerve za procenjene gubitke.

116 117



32. VANBILANSNE POZICIJE (Nastavak)

Preuzete neopozive obaveze se odnose na neiskorišćene odobrene kredite koji se ne mogu jednostrano otkazati, i to: minuse na tekućim računima i neiskorišćene limite po kreditnim karticama stanovništva.

(c) Druga vanbilansna evidencija-derivati

U hiljadama dinara 2010 2009Obaveze po valutnim SWAP ugovorima (nominalni iznos) – kupovina EUR 1,054,982 -Obaveze po valutnim SWAP ugovorima (nominalni iznos) – prodaja EUR 5,652,994 5,553,854Potraživanja po valutnim SWAP ugovorima (nominalni iznos) – kupovina USD 4,756,812 5,138,095Potraživanja po valutnim SWAP ugovorima (nominalni iznos) – kupovina AUD 209,466 95,709Potraživanja po valutnim SWAP ugovorima (nominalni iznos) – kupovina CAD 110,909 57,009Potraživanja po valutnim SWAP ugovorima (nominalni iznos) – kupovina GBP 306,040 311,049Potraživanja po valutnim SWAP ugovorima (nominalni iznos) – kupovina SEK 35,320 37,377Potraživanja po valutnim SWAP ugovorima (nominalni iznos) – kupovina JPY 111,870 Potraživanja po valutnim SWAP ugovorima (nominalni iznos) – kupovina RSD 42,600 -Potraživanja po valutnim SWAP ugovorima (nominalni iznos) – prodaja RSD 1,080,232 -Obaveze po osnovu valutnih pokrivenih Forward ugovora (nominalni iznos) – prodaja EUR 97,857 767,110Potraživanja po osnovu valutnih pokrivenih forward ugovora (nominalni iznos) – kupovina RSD 108,162 767,450Obaveze po osnovu valutnih pokrivenih Forward ugovora (nominalni iznos) – prodaja USD 10,011 -Obaveze po osnovu valutnih Forward ugovora (nominalni iznos) – prodaja USD - 4,004Potraživanja po osnovu valutnih forward ugovora (nominalni iznos) – kupovina RSD - 4,055


32. VANBILANSNE POZICIJE


Poslovi u ime i za račun trećih lica (a) 2,592,166 1,418,442Garancije i ostale preuzete neopozive obaveze (b) 97,246,421 86,097,068Druge vanbilansne pozicije - derivati (c) 13,577,254 12,735,712Druge vanbilansne pozicije (d) 43,657,463 60,604,733


(a) Poslovi u ime i za račun trećih lica


Plasmani po poslovima u ime i za račun trećih lica:– kratkoročni 84,957 78,628– dugoročni 2,507,209 1,339,814


(b) Garancije i ostale preuzete neopozive obaveze


Plative garancije: – u dinarima 17,912,073 13,838,404– u stranoj valuti 10,679,338 15,514,681 Ukupno 28,591,411 29,353,085

Činidbene garancije: – u dinarima 12,444,212 9,613,954– u stranoj valuti 2,518,971 1,677,615 Ukupno 14,963,183 11,291,569

Nepokriveni akreditivi u stranoj valuti 5,455,265 2,377,838Avali i akcepti menica 132,012 486,325Jemstva 90,887 79,108Preuzete neopozive obaveze za nepovučene kredite 47,836,388 42,214,010Ostale preuzete neopozive obaveze 177,275 295,133

53,691,827 45,452,414


118 119



33. OBELODANJIVANJE ODNOSA SA POVEZANIM LICIMA

U svom redovnom poslovanju Banka ostvaruje poslovne transakcije sa svojim akcionarima i drugim povezanim licima. (a) Banka ulazi u poslovne odnose sa matičnim pravnim licem – većinskim akcionarom Intesa Holding International S.A., Luksemburg i drugim

članicama Intesa Sanpaolo grupacije.

Stanja potraživanja i obaveza na dan 31. decembra 2010. i 2009. godine, kao i prihodi i rashodi u toku godine, proistekli iz transakcija sa pravnim licima u okviru Intesa Sanpaolo gupe prikazana su u sledećoj tabeli:

2010

Intesa Holding

International, Luksemburg

Intesa Sanpaolo

S.p.A., Italija

Privredna bank d.d.,

Zagreb, Hrvatska

Intesa Leasing

d.o.o., Beograd

Vseobecna Uverova

banka A.S., Slovačka

Intesa Sanpaolo

Banka D.D. Bosna i

Hercegovina

Intesa Sanpaolo

Card d.o.o., LJubljana

Intesa Sanpaolo

Card d.o.o., Zagreb

Banca Infrastrutture Innovazione

e Sviluppo S.p.A., Italija

Fer vrednost derivata - 2,263 453 - - - - -Ukupno plasmani - 13,572,260 4,271 1,044,346 - - - - -Ostala potraživanja - 12,700 - 29,987 806 - - - 2,442

Ukupno potraživanja - 13,587,223 4,724 1,074,333 806 - - - 2,442

Obaveze po kreditima i depozitima - 59,111,430 2 1,749,477 4,239,522 - - - -Fer vrednost derivata - 94,079 - - - - - - -Ostale obaveze - 110,850 6,594 746 - - 36,426 1,421 -

Ukupno obaveze - 59,316,359 6,596 1,750,223 4,239,522 - 36,426 1,421 -

Prihodi od kamata - 89 - 53,657 - - - - -Prihodi od naknada - 17,082 418 439 - - - - -Ostali priihodi 2,263 453 6,844 - - - - -

Ukupno prihodi - 19,434 871 60,940 - - - - -

Rashodi kamata 96,709 769,327 - 81,834 78,486 10,227 - - -Rashodi nakanada - 32,559 582 - - - 307,856 4,544 -Ostali rashodi - 596,104 - - - - 2,638 3,253 -

Ukupno rashodi 96,709 1,397,990 582 81,834 78,486 10,227 310,494 7,797 -

32. VANBILANSNE POZICIJE (Nastavak)

(d) Druga vanbilansna evidencija


Loro garancije 20,637,822 16,409,385Blagajnički zapisi 7,000,000 35,500,000Obveznice deponovane devizne štednje 775,865 908,758Suspendovana kamata 2,017,453 1,336,937Prenos iz bilansa 3,897,581 1,805,354Ostalo 9,328,742 4,644,299


(e) Fer vrednost finansijskih derivata

2010 2009

Finansijska sredstvaNeto pozitivna fer vrednost pokrivenih valutnih forward ugovora 647 2,043Neto pozitivna fer vrednost valutnih forward ugovora - 51Neto pozitivna fer vrednost valutnih SWAP ugovora (far leg) 2,716 76,400

Finansijske obavezeNeto negativna fer vrednost valutnih SWAP ugovora (far leg) 94,079 -Neto negativna fer vrednost pokrivenih valutnih forward ugovora 22 914

120 121



33. OBELODANJIVANJE ODNOSA SA POVEZANIM LICIMA (Nastavak)

(b) Naknade članovima Izvršnog odbora i drugog ključnog rukovodećeg osoblja Banke, uključujući i članove Upravnog odbora (iskazane u bruto iznosu), u toku 2010. i 2009. godine, prikazane su u sledećoj tabeli:


Naknade članovima Izvršnog, Upravnog odbora i drugog ključnog rukovodećeg kadra 149,618 105,122

Ukupno 149,618 105,122

(c) Dati krediti i plasmani članovima Izvršnog i Upravnog odbora, i drugom ključnom osoblju Banke, kao i njihovi depoziti prikazani su u Tabeli kako sledi:


Plasmani 458,734 437,841Ukupne ispravke vrednosti plasmana (1,094) (5,764)

Stanje na dan 31. decembar 457,640 432,077 Depoziti

Stanje na dan 31. decembar 279,592 232,022

33. OBELODANJIVANJE ODNOSA SA POVEZANIM LICIMA (Nastavak)

Prethodno navedena stanja potraživanja i obaveza na dan bilansa stanja, kao i prihodi i rashodi iz poslovnih odnosa nastali u toku godine sa povezanim licima iz Intesa Sanpaolo grupe rezultat su uobičajenih poslovnih aktivnosti.

Banka na svoja potraživanja i obaveze naplaćuje i plaća kamatu obračunatu primenom uobičajenih kamatnih stopa. Potraživanja od povezanih lica nisu pokrivena sredstvima obezbeđenja. Banka nije izdala nijednu garanciju povezanim licima, niti je korisnik njihovih garancija.

2009

Intesa Holding

International, Luksemburg

Intesa Sanpaolo

S.p.A., Italija

Privredna bank d.d.,

Zagreb, Hrvatska

Intesa Leasing

d.o.o., Beograd

Vseobecna Uverova

banka A.S.,

Slovačka

Banka Koper

d.d., Slovenija

Pravex Bank

Comm.bank

Intesa Sanpaolo

Banka D.D. Bosna i

Hercegovina

Intesa Sanpaolo

Card d.o.o.,

LJubljana

Banca Infrastrutture Innovazione

e Sviluppo S.p.A., Italija

Fer vrednost derivata - 76,400 - - - - - - - - Ukupno plasmani - 535,808 1,477 1,154,887 - - - - - - Ostala potraživanja - 10,273 - 2,939 - - 12,862 - - 854

Ukupno potraživanja - 622,481 1,477 1,157,826 - - 12,862 - - 854

Obaveze po kreditima i depozitima 4,794,774 51,209,214 - 1,835,972 3,853,383 - - - - - Fer vrednost derivata - - - - - - - - - - Ostale obaveze - 222,578 6,325 - - - - - 81,496 -

Ukupno obaveze 4,794,774 51,431,792 6,325 1,835,972 3,853,383 - - - 81,496 -

Prihodi od kamata - 3,358 - 60,389 - - - - - - Prihodi od naknada - 18,435 434 292 - - - - - - Ostali priihodi - 164,115 2,515 - - - - - -

Ukupno prihodi - 185,908 434 63,196 - - - - - -

Rashodi kamata 161,157 635,280 - 78,525 110,896 - - 5,131 - - Rashodi nakanada - 14,738 12,396 - - 77,082 - - 81,496 - Ostali rashodi - 345,503 8,906 - - 2,770 - - -

Ukupno rashodi 161,157 995,521 21,302 78,525 110,896 79,852 - 5,131 81,496 -

122 123



34. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak)

34.1. Kreditni rizik

Kreditni rizik predstavlja rizik da korisnik kredita neće moći ili neće hteti da izvrši svoje ugovorne obaveze prema Banci. Banka svojim internim aktima, politikama i procedurama, obezbeđuje adekvatan sistem upravljanja kreditnim rizikom i svođenje kreditnog rizika na prihvatljiv nivo. Banka upravlja kreditnim rizikom na način da utvrđuje limite nivoa kreditnog rizika, tako što utvrđuje granice prihvatljivog kreditnog rizika u odnosu na jednog ili više dužnika.

Banka upravlja kreditnim rizikom kako na nivou komitenta, grupe povezanih lica, tako i na nivou ukupnog kreditnog portfolija. U cilju sprovođenja politike optimalne izloženosti kreditnom riziku, Banka ocenjuje bonitet, odnosno kreditnu sposobnost svakog klijenta kako u momentu podnošenja zahteva za odobrenje određenog plasmana tako i naknadnom, redovnom i kontinuiranom analizom njegovih performansi. Analiza kreditne sposob-nosti klijenta, urednosti u izmirivanju obaveza u prošlosti i vrednosti ponuđenog instrumenta zaštite od rizika, na pojedinačnom nivou odnosno za svaku pojedinačnu transakciju, vrši se u okviru Sektora za upravljanje kreditiranjem.

Kontinuirano praćenje internog rejtinga klijenata, nivoa preuzetog rizika za svakog klijenta, potrebnog nivoa rezervisanja za pokriće preuzetog rizika, rizika koncentracije plasmana (velikih izloženosti), kreditnog rizika portfolija, nivoa kapitala potrebnog za pokriće svih kreditnih rizika, vrši Sektor za upravljanje rizicima. Sektor za upravljanje kreditiranjem i Sektor za upravljanje rizicima su nezavisni organizacioni delovi Banke.

U analizi se sprovode načela propisana regulativom Narodne banke Srbije kao i interne procedure Banke, a sve u cilju predviđanja potencijalnih rizika koji mogu nastati u vezi sa nemogućnošću i nespremnošću klijenta da svoje obaveze izmiri o roku dospeća i prema uslovima definisanim ugovorom.

U tom smislu se vrši i ocena potrebnog nivoa rezervi za potencijalne gubitke i to kako u momentu odobrenja određenog plasmana tako i redovnom analizom kreditnog portfolia na mesečnom nivou. Analiza podrazumeva merenje adekvatnosti rezervi po klijentima, klasama rizika, delovima portfolija i ukupnom portfoliju Banke.

Donošenje odluka o izlaganju kreditnom riziku se radi na osnovu razmatranja predloga koji je dat od strane Sektora za upravljanje kreditiranjem. Uslovi odobrenja svakog plasmana privredi se određuju individualno, a u zavisnosti od vrste klijenta, namene za koju se plasman odobrava, proce-njene kreditne sposobnosti, kao i od trenutne situacije na tržištu. Uslovi obezbeđenja koji prate svaki plasman su takođe opredeljeni analizom boniteta klijenta, vrstom izloženosti kreditnom riziku, ročnosti plasmana kao i samim iznosom. Uslovi odobrenja plasmana stanovništvu i preduzetnicima se određuju kroz definisanje standardnih uslova za različite tipove proizvoda. Cena rizika za standardne tipove proizvoda se izračunava na osnovu analize kreditnih troškova koje je banka pretrpela u prošlosti po datom tipu proizvoda.

S obzirom na značaj kreditnog rizika napravljena je disperzija u nivoima odlučivanja kod plasiranja sredstava Banke. Ova disperzija je obezbeđena utvrđivanjem limita do kojih pojedina lica ili organi mogu da odlučuju. Organi koji donose kreditne odluke, sa različitim nivoima ovlašćenja, su: direk-tori ekspozitura, direktori regionalnih centara, Sektor za upravljanje kreditiranjem, Kreditni odbor, Kreditna komisija, Izvršni odbor i Upravni odbor. Za kreditne izloženosti preko određenog limita potrebna je i saglasnost matične banke.

34. UPRAVLJANJE RIZICIMA

Rizik je sastavni deo bankarskog poslovanja i nemoguće ga je u potpunosti eliminisati. Bitno je međutim da se rizicima upravlja na takav način da se oni svedu u granice prihvatljive za sve zainteresovane strane: vlasnike kapitala, kreditore, deponente, regulatora. Upravljanje rizicima je proces neprekidnog identifikovanja, procene, merenja, praćenja i kontrole izloženosti banke rizicima. Važan deo procesa upravljanja rizicima je i izveštavanje i ublažavanje rizika. Adekvatan sistem upravljanja rizicima je važan element u obezbeđivanju stabilnosti banke i profitabilnost njenog poslovanja.

Banka je izložena sledećim vrstama rizika: kreditnom riziku, riziku likvidnosti, kamatnom riziku, deviznom riziku, operativnom riziku, riziku izloženosti prema jednom licu ili grupi povezanih lica (rizik koncentracije), riziku trajnih ulaganja i riziku zemlje porekla.

Upravni odbor i Izvršni odbor Banke su odgovorni za uspostavljanje adekvatnog sistema za upravljanje rizicima i njegovu doslednu primenu u praksi.

Upravni odbor Banke utvrđuje procedure za identifikovanje, merenje i procenu rizikai odgovoran je za uspostavljanje jedinstvenog sistema upravljanja rizicima u Banci i za nadzor nad tim sistemom.

Izvršni odbor Banke je odgovoran za identifikovanje, procenu i merenje rizika kojima je Banka izložena u svom poslovanju i primenjuje principe upravljanja rizicima koje odobri Upravni odbor Banke.

Odbor za praćenje poslovanja Banke (Odbor za reviziju) analizira i usvaja predloge politika i procedura Banke u vezi sa upravljanjem rizicima i sistemom unutrašnjih kontrola koje se Upravnom odboru podnose na razmatranje i usvajanje. Takođe, Odbor analizira i nadzire primenu i adekvatno sprovođenje usvojenih politika i procedura za upravljanje rizicima, i ako je potrebno predlaže načine za njihovo unapređenje.

Radi primene nezavisnog i sveobuhvatnog sistema upravljanja rizicima i obezbeđenja funkcionalne i organizacione odvojenosti aktivnosti upravljanja rizicima od redovnih poslovnih aktivnosti banke, Banka je formirala Sektor za upravljanje rizicima.

U Banci je razvijen sveobuhvatan sistem upravljanja rizicima uvođenjem politika i procedura, kao i uspostavljanjem limita za nivoe rizika koji su prihvatljivi za Banku.

Organi Banke nadležni za upravljanje rizikom permanentno prate promene u zakonskoj regulativi, analiziraju njihov uticaj na visinu rizika na nivou Banke i preduzimaju mere na usaglašavanju poslovanja i procedura sa novim propisima u okvirima kontrolisanog rizika. Pored toga, uvođenje novih usluga praćeno je potrebnim tržišnim i ekonomskim analizama u cilju optimizacije odnosa prihoda i rezervisanja za procenjeni rizik.

124 125




34.1. Kreditni rizik (Nastavak)

Sredstva obezbeđenja i ostala sredstva zaštite od kreditnog rizika

Iznos i tip zahtevanog sredstva obezbeđenja zavisi od procenjenog kreditnog rizika svakog komitenta. Uslovi obezbeđenja koji prate svaki plasman su opredeljeni analizom boniteta klijenta, vrstom izloženosti kreditnom riziku, ročnošću plasmana kao i samim iznosom.

Kao standardni instrumenti obezbeđenja od klijenta se uzimaju ugovorno ovlašćenje kao i menice, dok se kao dodatni instrumenti u zavisnosti od procene ugovaraju hipoteke na nepokretnostima, zaloga na pokretnoj imovini, delimično ili potpuno pokriće plasmana depozitom, dobijanje garancije druge banke ili drugog pravnog lica, obezbeđenje adekvatnim hartijama od vrednosti, odnosno ugovaranje sadužništva drugog pravnog lica koji time postaje solidarni dužnik.

U slučaju ugovaranja hipoteke na nepokretnostima ili zaloge na pokretnoj imovini Banka uvek obezbeđuje procenu vrednosti imovine urađenu od strane ovlašćenog procenitelja, a sve u cilju svođenja potencijalnog rizika na najmanju moguću meru. Odluke o plasmanima stanovništvu i malim klijentima (preduzetnicima) se u najvećem delu zasnivaju na proceni standardizovanih, unapred definisanih uslova, korišćenjem skoring modela uz dopunsku analizu od strane kreditnih analitičara.

Procena obezvređenja finansijskih sredstava

Najznačajniji faktori koji se uzimaju u obzir prilikom procene obezvređenja finansijskih sredstava su: postojanje kašnjenja u servisiranju glavnice plasmana ili dospelih kamata, uočene slabosti u tokovima gotovine komitenata, postojanje pogoršanja internog kreditnog rejtinga, kao i nepoštovanje drugih uslova definisanih ugovorom. Banka vrši procenu obezvređenja na dva nivoa: individualnom i grupnom.

Pojedinačno procenjivanje ispravke vrednosti

Banka vrši pojedinačnu procenu ispravke vrednosti odnosno obezvređenja finansijskih sredstava za svaki pojedinačno značajan kredit i plasman (veći od EUR 50.000) ukoliko je u statusu neizmirivanja obaveza (docnja duža od 90 dana), odnosno ukoliko postoje objektivni dokazi o obezvređenju plasmana.

Nivo obezvređenja plasmana se utvrđuje na osnovu projekcije očekivanih novčanih tokova koji će biti naplaćeni po osnovu ugovora sa klijentom, uzimajući u obzir novu procenu finansijskog stanja i kreditne sposobnosti klijenta, vrednosti kolaterala, vremenskih rokova potrebnih za realiza-ciju kolaterala i drugo. Projektovani novčani tokovi se diskontuju efektivnom kamatnom stopom i svode na sadašnju vrednost. Upoređivanjem sadašnje vrednosti očekivanih novčanih tokova sa nominalnom vrednošću potraživanja utvrđuje se nivo obezvređenja plasmana. Individualna procena obezvređenja plasmana se radi najmanje polugodišnje.

Ukoliko se dođe do nekih novih informacija koje prema oceni kreditnih analitičara menjaju kreditnu sposobnost klijenta, vrednost kolaterala i izvesnost ispunjavanja obaveza klijenta prema Banci, radi se vanredna procena obezvređenja plasmana, odnosno utvrđivanja potrebnog nivoa ispravke vrednosti.



Banka kreditnim rizikom upravlja tako što postavlja ograničenja u pogledu roka, iznosa i rezultata ocene boniteta komitenta za pojedinačne komitente, diversifikacijom kredita na veći broj komitenata i ugovaranjem valutne klauzule i vezivanjem za rast cena na malo radi očuvanja realne vrednosti kredita.

Banka takođe upravlja kreditnim rizikom i prihvatanjem adekvatnih instrumenata obezbeđenja otplate kredita, formiranjem ispravki vrednosti bilansnih potraživanja i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama, rezervi iz dobiti za potencijalne gubitke, kao i utvrđivanjem adekvatne cene kredita koja pokriva rizik plasmana.

Pored kreditne sposobnosti klijenta, limiti rizika se takođe određuju na osnovu različitih instrumenta obezbeđenja. Izloženost riziku prema pojedinačnom dužniku, uključujući banke, ograničen je i uključuje i bilansne i vanbilansne izloženosti riziku. Ukupna izloženost riziku prema pojedinačnom klijentu (ili grupi povezanih lica) po pitanju limita izloženosti, razmatra se i analizira pre izvršavanja transakcije.

Rizik koncentracije plasmana

Rizik koncentracije je rizik gubitka usled prevelikog obima plasmana u određenu grupu dužnika. Grupe dužnika se mogu definisati po različitim kriterijumima: po regionima, po sektorima, po zemljama, po povezanim licima odnosno ekonomskim grupama itd. Banka kontroliše rizik koncen-tracije tako što ograničava i prati izloženost prema određenim grupama, pre svega po zemljama i po ekonomskim grupama.

Derivativni finansijski instrumenti

Derivativni finansijski instrumenti dovode do izloženosti kreditnom riziku u slučaju da je njihova fer vrednost pozitivna po Banku. Kreditni rizik derivata se limitira utvrđivanjem maksimalno moguće fer vrednosti ukupnog portfolia derivata kao i maksimalno mogućom pozitivnom fer vrednošću svake pojedinačne transakcije.

Rizici srodni kreditnom riziku

Banka izdaje garancije i akreditive svojim komitentima, po osnovu kojih Banka ima potencijalnu obavezu da izvrši plaćanje u korist trećih lica. Na ovaj način Banka se izlaže rizicima srodnim kreditnom riziku, koji se mogu prevazići kontrolnim procesima i procedurama koji se koriste za kreditni rizik.

126 127





(a) Maksimalna izloženost kreditnom riziku (Nastavak)

Analiza izloženosti Banke kreditnom riziku, po industrijskim sektorima, pre uzimanja u obzir sredstava obezbeđenja i ostalih sredstava zaštite od kreditnog rizika, na dan 31. decembra 2010. i 2009. godine prikazana je u sledećoj tabeli:

U hiljadama dinara

Računi kod drugih banaka i ostali

plasmani bankamaKrediti i plasmani

komitentima

Učešća u kapitalu i hartije od vrednosti

Kamate, naknade i ostala

sredstva

Garancije i ostale preuzete

obaveze Ukupno 2010.

Srbija 447,774 270,130,136 948,927 3,937,007 97,045,674 372,509,518Beograd 297,095 158,331,890 948,835 2,204,044 54,004,307 215,786,171Vojvodina 147,011 57,709,986 63 790,163 22,051,891 80,699,114Ostatak Srbije 3,668 54,088,260 29 942,800 20,989,476 76,024,233

Ostale zemlje 44,601 1,436,220 - 13,039 200,747 1,694,607Evropska Unija 39,589 1,297,089 - 12,376 17,163 1,366,217Ostatak Evrope 15 104,024 - 514 179,543 284,096Ostatak sveta 4,997 35,107 - 149 4,041 44,294

Ukupno 492,375 271,566,356 948,927 3,950,046 97,246,421 374,204,125

U hiljadama dinara

Računi kod drugih banaka i ostali

plasmani bankamaKrediti i plasmani

komitentima

Učešća u kapitalu i hartije od vrednosti

Kamate, naknade i ostala

sredstva

Garancije i ostale preuzete

obaveze Ukupno 2009.

Srbija 1,570,845 196,631,142 998,788 4,344,684 85,861,983 289,407,442Beograd 1,562,908 103,664,918 973,421 3,124,467 46,935,294 156,261,008Vojvodina 4,264 48,258,760 25,338 576,849 20,768,191 69,633,402Ostatak Srbije 3673 44,707,464 29 643,368 18,158,498 63,513,032

Ostale zemlje 54,884 1,010,586 - 6,169 235,085 1,306,724Evropska Unija 13,968 932,237 - 5,715 21,015 972,935Ostatak Evrope 40,729 53,443 - 358 209,270 303,800Ostatak sveta 187 24,906 - 96 4,800 29,989

Ukupno 1,625,729 197,641,728 998,788 4,350,853 86,097,068 290,714,166

Napred navedeni iznosi ne uključuju sredstva koja se ne klasifikuju u skladu sa Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke u iznosu od RSD 180,502,206 hiljada.



Procena obezvređenja finansijskih sredstava (Nastavak)

Grupno procenjivanje ispravke vrednosti

Banka grupno procenjuje obezvređenje kredita koji nisu pojedinačno značajni (uključujući kreditne kartice, stambene kredite kao i neobezbeđene pozajmice date komitentima) kao i pojedinačno značajnih kredita za koje ne postoje objektivni dokazi o individualnom obezvređenju. Procena obezvređenja se vrši jednom mesečno i tom prilikom se analizira svaki poseban kreditni portfolio, koji predstavlja specifičnu grupu kredita i plasmana sa sličnim karakteristikama.

Grupna procena obuhvata ona obezvređenja koja su verovatno sadržana u kreditnom portfoliju Banke i pored toga što ne postoje objektivni dokazi o pojedinačnom obezvređenju. Gubici po osnovu obezvređenja se procenjuju na osnovu migracionih matrica i verovatnoće naplate potraživanja u kašnjenju preko 90 dana. Migracione matrice i verovatnoće se utvrđuju na osnovu praćenja višegodišnjih serija promena klasa rizičnosti (internog rejtinga) klijenata u portfoliju Banke.

Posebna rezerva za procenjene gubitke

Za plasmane privredi i stanovništvu, a u skladu sa propisima Narodne banke Srbije, Banka takođe obračunava posebne rezerve za procenjene gubitke u skladu sa interno definisano metodologijom zasnovanom na Odluci o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki. Obezvređenje finansijskih garancija i akreditiva se procenjuje i rezervisanje se izdvaja kao i kod kredita.

(a) Maksimalna izloženost kreditnom riziku

Maksimalna izloženost kreditnom riziku Banke sa stanjem na dan 31. decembra 2009. i 2010. godine, pre uzimanja u obzir sredstava obezbeđenja i ostalih sredstava zaštite od kreditnog rizika, može se analizirati kroz sledeća geografska područja:

128 129





(b) Kvalitet portfolia

Kvalitetom finansijskih sredstava Banka upravlja koristeći internu klasifikaciju plasmana. Sledeća tabela prikazuje kvalitet portfolija (bruto plasmana i vanbilansne izloženosti) po tipovima plasmana, zasnovanim na sistemu klasifikacije Banke, sa stanjem na dan 31. decembra 2010. godine:

Nedospeli i neobezvređeni

Dospeli neobezvređeni

Pojedinačno obezvređeni Ukupno 2010.

Visok stepen kvaliteta

Standardni stepen kvaliteta

Substandardni stepen

kvaliteta

Plasmani bankama 15,499,251 - - 448 1,237 15,500,936

Plasmani komitentima:Korporativni plasmani 71,772,875 11,946,554 - 2,089,693 4,957,526 90,766,648Plasmani malim i srednjimpreduzećima 120,039,748 34,008,774 - 4,810,938 24,042,294 182,901,755Hipotekarni krediti stanovništvu 28,925,824 773,184 - 27,802 1,490,936 31,217,746Ostali plasmani stanovništvu 47,210,449 1,384,235 - 385,823 4,836,532 53,817,039

Ukupno 283,448,147 48,112,748 - 7,314,706 35,328,523 374,204,124

Kategorija nedospelih i neobezvređenih plasmana prikazuje pozicije visokog stepen kvaliteta, sva nedospela potraživanja Banke klasifikovana po Internoj metodologiji u klase A1 i A2, dok su na poziciji standardnog stepena kvaliteta prikazana sva nedospela potraživanja Banke klasifikovana po Internoj metodologiji u klasu B1. Dospela neobezvređena potraživanja i pojedinačno obezvređena potraživanja prikazuju one plasmane koji su u docnji odnosno one koji su pojedinačno obezvrđeni.

Kvalitet portfolija (bruto plasmana i vanbilansne izloženosti) po tipovima plasmana, zasnovanim na sistemu klasifikacije Banke, sa stanjem na dan 31. decembra 2009. godine prikazan je u sledećoj tabeli:

Nedospeli i neobezvređeni

Dospeli neobezvređeni

Pojedinačno obezvređeni Ukupno 2009.

Visok stepen kvaliteta

Standardni stepen

kvaliteta

Substandardni stepen

kvaliteta

Plasmani bankama 2,280,433 - - - 1,532 2,281,965

Plasmani komitentima:Korporativni plasmani 55,672,083 7,864,742 - 2,015,526 4,358,328 69,910,679Plasmani malim i srednjim preduzećima 92,849,309 37,417,884 - 3,501,688 17,047,057 150,815,938Hipotekarni krediti stanovništvu 20,355,374 1,882,627 - 2,764 981,844 23,222,609Ostali plasmani stanovništvu 35,033,785 2,624,096 - 135,433 6,689,661 44,482,975

Ukupno 206,190,984 49,789,349 - 5,655,411 29,078,422 290,714,166



(a) Maksimalna izloženost kreditnom riziku (Nastavak)

Analiza izloženosti Banke kreditnom riziku, po sektorima, pre i nakon uzimanja u obzir sredstava obezbeđenja i ostalih sredstava zaštite od kreditnog rizika na dan 31. decembra 2010. i 2009. godine :

U hiljadama dinaraBruto maksimalna

izloženost 2010Neto maksimalna

izloženost 2010Bruto maksimalna

izloženost 2009Neto maksimalna

izloženost 2009Lokalna samouprava 9,538,607 8,076,417 8,047,907 7,219,716Vađenje ruda i kamena i preradjivačka industrija 72,005,395 52,565,664 66,685,812 54,618,838Strana pravna lica 1,320,449 1,316,124 1,025,683 1,022,468Aktivnosti u vezi sa nekretninama, ostale komunalne, društvene i lične uslužne aktivnosti 20,369,042 13,256,830 16,263,200 12,821,199Gradjevinarstvo 38,302,438 22,627,237 32,072,287 25,067,588Druga pravna lica koja se bave pretežno finansijskom delatnošću 7,066,198 6,279,429 6,340,331 5,598,918Ostalo 20,657,938 20,657,938 1,510,070 1,528,281Proizvodnja i snadbevanje električnom energijom, gasom i vodom 3,054,030 2,792,431 1,817,403 1,719,722Poljoprivreda, lov, šumarstvo, vodoprivreda i ribarstvo 9,949,561 5,990,414 8,011,974 6,618,374Narodna banka Srbije 17,074 4 15,507 7,754Strane banke 49,438 49,438 913,595 913,595Sektor preduzetnika 5,879,629 3,920,050 5,713,025 4,302,857Finansijski lizing 211 - 192 96Društva za upravljanje investicionim i dobrovoljnim penzionim fondovima 6,777 26 17,032 2,843Pokrajnski organi i organizacije 4,642 - 4,219 2,110Društva za osiguranje 165,451 151,907 168,548 82,133Trgovina, opravka motornih vozila, motocikala i predmeta za ličnu upotrebu i domaćinstvo 62,107,632 45,383,476 55,323,402 47,060,861Pravna lica iz oblasti društvenih delatnosti koja se finansiraju iz budžeta 69,999 40,555 106,309 72,318Hoteli i restorani, saobraćaj, skladištenje i veze 38,136,978 14,304,123 18,659,336 17,115,869Republički organi i organizacije 41,988 1,445 38,116 21,160Domaće banke 425,864 396,456 274,634 265,444Stanovništvo 85,034,784 53,467,063 67,705,584 49,266,822

Ukupno 374,204,125 251,277,027 290,714,166 235,328,966

130 131





(b) Kvalitet portfolija (Nastavak)

Procena obezvređenja finansijskih sredstava

Struktura bilansne i vanbilansne aktive koja se klasifikuje i ispravki vrednosti, utvrđenih u skladu sa internom metodologijom Banke obelodanjenom u Napomeni 2.7.2., na dan 31. decembra 2010. godine prikazana je kako sledi:

U hiljadama dinara Pojedinačna procena Grupna procena Ukupno

Bilansna aktiva koja se klasifikuje

Ispravka vrednosti


Ispravka vrednosti


Ispravkavrednosti

Fizička lica 735,688 373,321 68,519,719 2,721,175 69,255,407 3,094,496Pravna lica 17,189,988 9,462,880 186,012,037 4,556,051 203,202,025 14,018,931Preduzetnici 139,378 63,458 4,360,895 597,774 4,500,273 661,232

B (1+2+3) 18,065,054 9,899,659 258,892,651 7,875,000 276,957,705 17,774,659

Vanbilansnaaktiva koja

se klasifikuje Rezervisanje


se klasifikuje Rezervisanje


se klasifikuje RezervisanjeFizička lica - - 15,779,378 152,500 15,779,378 152,500Pravna lica 1,895,993 504,534 78,192,072 1,009,589 80,088,065 1,514,123Preduzetnici 24,211 6,415 1,354,766 9,517 1,378,977 15,932

B (1+2+3) 1,920,204 510,949 95,326,216 1,171,606 97,246,420 1,682,555

Ukupno (A+B) 19,985,258 10,410,608 354,218,867 9,046,606 374,204,125 19,457,214

(c) Potraživanja sa statusom neizmirenja obaveza

Posebnu pažnju Banka poklanja nadzoru potraživanja sa statusom neizmirenja obaveza (potraživanja u docnji dužoj od 90 dana), praćenjem ukupnog stanja i trenda iznosa ovih potraživanja.

Pregled navedenih potraživanja sa stanjem na dan 31. decembra 2010. godine prikazan je u sledećoj tabeli:

SegmentAktiva u RSD 000

Potraživanja sa statusom neizmirivanja

obavezaBanke 492,375 -Pravna lica 202,709,670 19,512,624Preduzetnici 4,500,253 480,984Stanovništvo 69,255,407 2,865,010

Ukupno 276,957,705 22,858,582



(b) Kvalitet portfolija (Nastavak)

Starosna analiza neobezvređenih dospelih kredita i plasmana komitentima

Starosna analiza kredita i plasmana komitentima koji su dospeli, a nisu obezvređeni na dan 31. decembra 2010. i 2009. godine, prikazana je kako sledi:

U hiljadama dinaraDo

30 danaOd

31 do 60 danaOd

61 do 90 danaViše od91 dan Ukupno

Plasmani komitentima:Korporativni plasmani 709,267 - - 1,380,875 2,090,142Plasmani malim i srednjim preduzećima 2,028,495 777,630 271,247 1,733,566 4,810,938Hipotekarni krediti stanovništvu 21,146 2,854 1,583 2,219 27,802Ostali plasmani stanovništvu 278,713 72,736 22,265 12,109 385,823Stanje na dan31. decembra 2010. godine 3,037,621 853,220 295,095 3,128,769 7,314,705

U hiljadama dinaraDo

30 danaOd

31 do60 danaOd

61 do 90 danaViše od 91 dan Ukupno

Plasmani komitentima:Korporativni plasmani 1,351,088 7,961 600,548 55,929 2,015,526Plasmani malim i srednjim preduzećima 1,103,590 480,974 304,214 1,612,910 3,501,688Hipotekarni krediti stanovništvu 1,610 756 393 4 2,763Ostali plasmani stanovništvu 86,290 24,144 15,963 9,037 135,434Stanje na dan31. decembra 2009. godine 2,542,578 513,835 921,118 1,677,880 5,655,411

Fer vrednost sredstava obezbeđenja po gore navedenim dospelim kreditima 1,886,130 hiljada dinara na dan 31. decembra 2010. godine (31. decembar 2009. godine: 442,463 hiljada dinara).

132 133




34.2. Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima (Nastavak)

2010. 2009.Na dan 31. decembra 1.15 1.35Prosek tokom perioda 1.34 1.28Najviši 1.53 1.53Najniži 1.09 1.12

U izveštaju o strukturnoj ročnoj (ne)usklađenosti (Maturity Mismatch) sve bilansne i vanbilansne pozicije se raspoređuju u određene intervale ročnosti prema preostalom roku do dospeća. Najzahtevniji deo izveštaja je određivanje ročnosti onih bilansnih i vanbilansnih pozicija koje nemaju ugovorenu ročnost (depoziti po viđenju, kreditne kartice, minusi po tekućem računu, devizna i dinarska obavezna rezerva i drugo). Sektor za upravljanje rizicima najmanje jednom godišnje utvrđuje koeficijente ponašanja ovih bilansnih pozicija i iste primenjuje prilikom raspoređivanja pozicija po ročnim intervalima.


34.2. Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima

Rizik likvidnosti se odnosi na rizik da Banka ne poseduje dovoljno rezervi likvidnosti za izmirenje dospelih obaveza i pokriće neočekivanih odliva depozita i nedepozitne pasive. Problem likvidnosti se izražava kao deficit rezervi i otežano ili nemoguće pribavljanje likvidnih sredstava po razumnoj tržišnoj ceni.

Rizik likvidnosti se meri tako što se kontinuirano prati i analizira usklađenost aktive i pasive preko izrade odgovarajućih izveštaja i pokazatelja: izveštaja o strukturnoj ročnosti koja se analizira kroz tri scenarija – bazni scenario, scenario specifične krize likvidnosti i scenario sistemske krize (maturity mis-match), pokazatelja strukturne usklađenosti tzv. Pravila - Rule 1 i Rule 2, i pokazatelja likvidnosti propisanog od strane Narodne banke Srbije.

Sektor za upravljanje rizicima je odgovoran za merenje i praćenje stanja likvidnosti kao i za redovnu izradu izveštaja koji prikazuju uticaj pomeranja različitih kategorija aktive i pasive Banke na likvidnosnu poziciju Banke. Sektor za upravljanje rizicima izveštava o likvidnosti matičnu banku kao i ALCO Odbor. Takođe, Sektor za upravljanje rizicima pruža podršku sektoru Trezora u domenu statističke analize i testiranja pretpostavki o ponašanju odgovarajućih pozicija aktive i pasive koje utiču na novčane prilive i odlive. Primenjene pretpostavke o ponašanju su odobrene i periodično revidirane od strane ALCO Odbora.

Ciljevi upravljanja likvidnošću obuhvataju:

• Planiranje priliva i odliva gotovine;• Postavljanje i praćenje indikatora likvidnosti;• Merenje i praćenje likvidnosti banke;• Merenje gepova likvidnosti i procena stabilnosti depozita; i• Pripremanje izveštaja za menadžment.

Upravljanje kratkoročnom likvidnošću se vrši kroz praćenje sledećih limita/indikatora:

• limiti kumulativne neto pozicije na medjubankarskom tržištu u intervalu do 7 dana• limiti kratkoročnih gepova likvidnosti do mesec dana• minimalan iznos likvidne aktive i rezervi likvidnosti• monitoring pokazatelja koncentracije međubankarskih pozajmica i koncentracije depozita klijenata

Upravljanje strukturnom likvidnošću se vrši kroz praćenje:

• izveštaja o strukturnoj ročnosti• pokazatelja strukturne usklađenosti tzv. Pravila - Rule 1 i Rule 2• praćenje indikatora ranog upozorenja koji ukazuju na postojanje specifične ili sistemske krize likvidnosti• pripremanje izveštaja za menadžment.

Pokazatelj likvidnosti propisan od strane Narodne banke Srbije predstavlja odnos likvidne aktive i tekućih obaveza. Likvidna aktiva obuhvata sva potraživanja i pozicije aktive koje dospevaju u periodu od mesec dana. Tekuće obaveze obuhvataju sve obaveze Banke koje dospevaju u periodu od mesec dana.

Ovaj pokazatelj likvidnosti ne sme biti manji od 1 (prosek pokazatelja likvidnosti svih radnih dana u mesecu), kao ni manji od 0.9 duže od tri uzastopna radna dana ili 0.8 - kad je obračunat za jedan radni dan.

134 135





U hiljadama dinara

Do mesec dana

Od mesec do tri

meseca

Od tri do šest meseci

Od šest meseci do

godinu dana

Od godinu dana do

osamnaest meseci

Od osamnaest meseci do

pet godinaPreko pet

godina

Bezdefinisane

ročnosti UkupnoPASIVATransakcioni depoziti 65,078,801 - - - - - - - 65,078,801Ostali depoziti 66,173,075 28,917,328 18,599,043 51,439,068 1,766,108 4,240,661 296,802 - 171,432,085Primljeni krediti 374,241 - 4,772,137 5,608,902 1,000,577 23,484,568 6,671,875 3,342,942 45,255,242Obaveze po osnovu hartija od vrednosti - 108,162 - - - - - 24,628 132,790Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene vrednosti derivata - - - - - - - 94,607 94,607Rezervisanja - - - - - - - 2,419,833 2,419,833Obaveze za poreze - - - - - - - 56,962 56,962Obaveze iz dobitka - - - - - - - 220,031 220,031Ostale obaveze 2,933 5,580 1,590,387 1,603,789 6,860,065 1,582,473 - 5,498,295 17,143,522UKUPNO OBAVEZE 131,629,050 29,031,070 24,961,567 58,651,759 9,626,750 29,307,702 6,968,677 11,657,298 301,833,873

UKUPNO KAPITAL - - - - - - - 57,289,122 57,289,122

UKUPNO PASIVA 131,629,050 29,031,070 24,961,567 58,651,759 9,626,750 29,307,702 6,968,677 68,946,420 359,122,995ROČNA NEUSKLAĐENOST (24,490,364) (1,457,884) 15,436,753 (17,393,180) 5,333,511 41,394,885 35,393,233 (54,216,954) -



Tabela u nastavku predstavlja analizu rokova dospeća sredstava i obaveza Banke na dan 31. decembar 2010. godine

U hiljadama dinara

Do mesec dana

Od mesec do tri

mesecaOd tri do

šest meseci

Od šest meseci do

godinu dana

Od godinu dana do

osamnaest meseci


pet godinaPreko pet

godina

Bez definisane

ročnosti UkupnoAKTIVAGotovina, gotovinski ekvivalenti 15,150,177 4,903,071 - - - - - - 20,053,248Opozivi depoziti i krediti 51,409,640 - - - - - - - 51,409,640Potraživanja po osnovu kamata, naknada,prodaje, promene fer vrednosti,derivata i dr potraživanja - - - - - - - 2,390,298 2,390,298Dati krediti i depoziti 35,956,280 17,575,487 28,184,860 34,784,297 14,716,561 69,901,785 42,361,910 1,606,110 245,087,290Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija) 1,256,318 4,606,566 7,400,743 6,117,062 - - - - 19,380,689Udeli (učešća) - - - - - - - 948,033 948,033Ostali plasmani 3,366,271 488,062 4,812,717 357,220 243,700 800,802 - 201,806 10,270,578Nematerijalna ulaganja - - - - - - - 561,462 561,462Osnovna sredstva i investicione nekretnine - - - - - - - 6,388,002 6,388,002Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja - - - - - - - 50,685 50,685Odložena poreska sredstva - - - - - - - 33,054 33,054Ostala sredstva - - - - - - - 2,550,016 2,550,016

UKUPNA AKTIVA 107,138,686 27,573,186 40,398,320 41,258,579 14,960,261 70,702,587 42,361,910 14,729,466 359,122,995

136 137





U hiljadama dinara

Do mesec dana

Od mesec do tri

mesecaOd tri do

šest meseci

Od šest meseci do

godinu dana

Od godinu dana do

osamnaest meseci


pet godinaPreko pet

godina

Bez definisane

ročnosti UkupnoPASIVATransakcioni depoziti 63,897,605 - - - - - - - 63,897,605Ostali depoziti 66,622,313 31,131,347 9,687,730 27,511,316 2,986,921 6,247,942 253,058 - 144,440,627Primljeni krediti 648,584 5,442 15,697 5,377,763 5,715,746 12,306,456 6,015,461 615,459 30,700,608Obaveze po osnovu hartija od vrednosti - 767,450 - - - - - 17,855 785,305Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene vrednosti derivata - - - - - - - 3,685 3,685Rezervisanja - - - - - - - 2,444,344 2,444,344Obaveze za poreze - - - - - - - 92,405 92,405Obaveze iz dobitka - - - - - - - 103,603 103,603Odložena poreska sredstva - - - - - - - 2,353 2,353Ostale obaveze 9,801 4,842 1,780 7,452 1,439,490 9,109,436 - 5,109,163 15,681,964UKUPNO OBAVEZE 131,178,303 31,909,081 9,705,207 32,896,531 10,142,157 27,663,834 6,268,519 8,388,867 258,152,499UKUPNO KAPITAL - - - - - - - 49,786,038 49,786,038UKUPNO PASIVA 131,178,303 31,909,081 9,705,207 32,896,531 10,142,157 27,663,834 6,268,519 58,174,905 307,938,537ROČNANEUSKLAĐENOST (10,718,089) (3,052,842) 15,021,543 4,074,343 3,976,488 12,839,305 24,797,438 (46,938,187) -



Tabela u nastavku predstavlja analizu rokova dospeća sredstava i obaveza Banke na dan 31. decembar 2009. godine:

U hiljadama dinara

Do mesec dana

Od mesec do tri

mesecaOd tri do

šest meseci

Od šest meseci do

godinu dana

Od godinu dana do

osamnaest meseci


pet godinaPreko pet

godina

Bez definisane

ročnosti UkupnoAKTIVAGotovina, gotovinski ekvivalenti 19,920,621 2,995,250 249,590 - - - - (1,575) 23,163,886Opozivi depoziti i krediti 75,035,256 - - - - - - - 75,035,256Potraživanja po osnovu kamata, naknada,prodaje, promene fer vrednosti,derivata i dr potraživanja - - - - - - - 1,721,131 1,721,131Dati krediti i depoziti 23,343,377 21,003,324 19,514,034 33,731,671 13,974,437 39,987,467 31,037,335 (1,515,907) 181,075,737Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija) 326,653 3,541,030 4,615,740 3,089,350 - - - - 11,572,773Udeli (učešća) - - - - - - - 948,068 948,068Ostali plasmani 1,834,307 1,316,635 347,386 149,854 144,208 515,672 28,622 (76,562) 4,260,122Nematerijalna ulaganja - - - - - - - 571,385 571,385Osnovna sredstva i in-vesticione nekretnine - - - - - - - 6,651,561 6,651,561Odložena poreska sredstva - - - - - - - - -Ostala sredstva - - - - - - - 2,938,618 2,938,618

UKUPNA AKTIVA 120,460,214 28,856,239 24,726,750 36,970,874 14,118,645 40,503,139 31,065,957 11,236,719 307,938,537

138 139





Banka ima dobru strukturnu ročnu usklađenost svojih potraživanja i obaveza što se vidi iz gore navedenih pokazatelja.

Banka sva trajna ulaganja finansira kapitalom (Pravilo 1), a dugoročne plasmane finansira iz dugoročnih i stabilnih izvora finansiranja (Pravilo 2).

34.3. Tržišni rizik

Banka je u svom svakodnevnom poslovanju izložena promenama tržišnih varijabli koje mogu pozitivno ili negativno uticati na prihod Banke. Banka je izložena sledećim tržišnim rizicima:

• Rizik promene kamatnih stopa,• Devizni rizik, i• Rizik promene cena vrednosti robe.

Rizik promene cena robe je zanemarljiv i odnosi se samo na poziciju u plemenitim metalima (u najvećem procentu zlato) koja iznosi oko 475 hiljada evra.

Knjiga trgovanja sadrži pozicije u finansijski instrumentima i robi koje se drže sa namerom trgovanja. Da bi mogao biti tretiran kao deo knjige trgovanja finansijski instrument mora biti oslobođen bilo kakvih odredbi koje bi ograničavale njegovo trgovanje ili njegovu upotrebu u svrhu zaštite od rizika (hedžing).

Sektor za upravljanje rizicima je odgovoran za merenje, praćenje, kontrolu i izveštavanje o gore navedenim rizicima.

Tržišni rizici se mere primenom sledećih alata: analiza osetljivosti, scenario analiza, praćenje fer vrednosti portfolia, izračunavanje Value-at-risk mere rizika.

Tržišni rizici su limitirani primarnim i sekundarnim limitima. Primarni limit je Value-at-risk limit a sekundarni limiti ograničavaju maksimalnu vrednost pozicije ili maksimalnu neusklađenost (ročnu i kamatnu) aktive i pasive.



Negativan gap u intervalu do mesec dana javlja se kao posledica konzervativne pretpostavke da će svi depoziti po viđenju biti povučeni u tom roku. Praksa je pokazala da je ovaj scenario malo verovatan čak i u uslovima krize likvidnosti.

Na osnovu podataka iz izveštaja o ročnoj strukturi sredstava i obaveza, izračunavaju se pokazatelji strukturne ročne (ne)usklađenosti, tzv. Rule 1 i Rule 2 pokazatelji. Pravilo (Rule) 1 pokazuje pokrivenost stalnih ulaganja kapitalom Banke, a Pravilo (Rule) 2 pokazuje pokrivenost dugoročnih ulaganja stabilnim (dugoročnim) izvorima.

Za potrebe izračunavanja pokazatelja strukturne ročne (ne)usklađenosti, kratak rok se deviniše kao rok do 18 meseci, srednji rok od 18 meseci do 5 godina i dug rok preko 5 godina.

Pravilo (Rule) 1:Ulaganje u osnovna sredstva + Ulaganje u vlasničke hartije od vrednosti ≤ Regulatorni kapital Banke+ Odbitne stavke od kapitala

Pravilo (Rule) 2:Dugoročna potraživanja + 0.5*(Srednjeročna potraživanja) <= Sufict/Deficit iz Rule 1 + Stabilna novčana sredstva + Dugoročne obaveze + 0.5*(Srednjeročne obaveze) + Koeficijent ponašanja avista (tekući računi klijenata i štedni depoziti) + 0.25*(obaveze prema klijentima koje dospevaju do 18 meseci) + 0.25*(međubankarske obaveze sa rokom dospeća od 3 do 18 meseci)

U hiljadama dinara31.12.2010. 31.12.2009.

Pravilo 1 30,147,016 28,029,844

Osnovna sredstva 6,438,687 6,651,561 Ulaganja u vlasničke hartije od vrednosti 20,328,722 12,520,840Regulatorni kapital 55,943,806 46,231,627Odbitne stavke od kapitala 970,619 970,619

Pravilo 2 27,620,132 42,440,694

Dugoročna aktiva 42,361,910 31,065,9570.5 * Srednjoročna aktiva 35,351,294 20,251,570Višak izvora sredstava iz Rule 1 30,147,016 28,029,844Dugoročne obaveze 6,968,677 6,268,5190.5 * Srednjoročne obaveze 14,653,851 13,831,9170.25* transakcioni i depoziti po vidjenju klijenata 16,269,700 15,974,4010.25* obaveze prema klijentima sa dospećem do 18 meseci 33,376,515 24,820,0610.25* obaveze prema bankama sa dospećem od 3 do 18 meseci 3,917,576 4,833,479

Racio agregatne ročne neusklađenosti iznosi minus 46.38%. Racio pokazuje neusklađenost između potraživanja i obaveza koje dospevaju u roku od 3 meseca u odnosu na reguatorni kapital Banke. Ovaj racio takođe uzima veoma opreznu pretpostavku da će se svi avista i kratkoročni depoziti odliti u roku od 3 meseca, što se u praksi nikada ne događa.

140 141




34.3. Tržišni rizik (Nastavak)

34.3.1. Rizik od promene kamatnih stopa (Nastavak)

Sledeća tabela prikazuje Repricing Gap izveštaj, odnosno izloženost Banke riziku od promene kamatnih stopa na dan 31. decembra 2010. godine.

U hiljadama dinara

Do mesec dana

Od mesec do tri

mesecaOd tri do

šest meseci

Od šest meseci do

godinu dana

Od godinu dana do

osamnaest meseci


pet godinaPreko pet

godinaKamatno

neosetljivo UkupnoAKTIVAGotovina, gotovinski ekvivalenti 15,150,177 4,903,071 - - - - - - 20,053,248Opozivi depoziti i krediti 51,409,640 - - - - - - - 51,409,640Potraživanja po osnovu kamata, naknada,prodaje, promene fer vrednosti,derivata i druga potraživanja - - - - - 2,390,298 2,390,298Dati krediti i depoziti 159,856,066 42,536,676 10,432,347 9,723,418 3,202,983 11,181,261 6,548,430 1,606,109 245,087,290Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija) 1,256,317 4,606,566 7,400,744 6,117,062 - - - - 19,380,689Udeli (učešća) - - - - - 948,033 948,033Ostali plasmani 3,432,018 488,062 4,812,717 357,220 243,700 735,055 - 201,806 10,270,578Nematerijalna ulaganja - - - - - 561,462 561,462Osnovna sredstva i investicione nekretnine - - - - - 6,388,002 6,388,002Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja - - - - - 50,685 50,685Odložena poreska sredstva - - - - - 33,054 33,054Ostala sredstva - - - - - 2,550,016 2,550,016

UKUPNA AKTIVA 231,104,218 52,534,375 22,645,808 16,197,700 3,446,683 11,916,316 6,548,430 14,729,465 359,122,995



34.3.1. Rizik od promene kamatnih stopa

Kamatni rizik je rizik smanjenja profita ili neto vrednosti imovine Banke usled promena u visini kamatnih stopa. Izloženost kamatnom riziku zavisi od odnosa kamatno osetljive aktive i pasive Banke.

Kamatni rizik se računa odvojeno u bankarskoj knjizi i u knjizi trgovanja. U knjizi trgovanja se računaju VaR, duracija, koveksnost, kao mere izloženost kamatnom riziku. Takođe se koristi tehnika scenario analize i stress testiranja.

U bankarskoj knjizi, kamatni rizik se meri i prati tako što se izračunava neusklađenost kamatno osetljive aktive i pasive (Repricing Gap) i na osnovu nje se izračunava osetljivost profita i ekonomske vrednosti kapitala banke na promene kamatne stope.

Tokom 2010. godine nije zabeležen ni jedan proboj limita na kamatni rizik.

Pored toga, prema metodologiji Intesa Sanpaolo S.p.A., Milano je uspostavljen limit za dnevni kamatni VaR izračunat na knjigu trgovanja, koji se svakodnevno prati i čija se vrednost prikazuje u dnevnim izveštajima Banke.

Sledeća tabele prikazuje referentne vrednosti dnevnog kamatnog VaR-a u 2010. godini.

Kamatni VaR na knjigu trgovanja

VaR (u Evrima)2010. 2009.

Prosek 1,997 5,080Maksimum 6,430 9,224Minimum 663 2,715

142 143






U hiljadama dinara

Do mesec dana

Od mesec do tri

mesecaOd tri do

šest meseci

Od šest meseci do

godinu dana

Od godinu dana do

osamnaest meseci


pet godinaPreko pet

godinaKamatno

neosetljivo UkupnoPASIVA Transakcioni depoziti 65,078,801 - - - - - 65,078,801Ostali depoziti 35,853,616 59,762,781 18,421,550 51,140,568 1,716,108 4,240,661 296,802 - 171,432,085Primljeni krediti 189,620 25,589,707 10,747,971 2,661,346 303,649 2,121,095 298,912 3,342,942 45,255,242Obaveze po osnovu hartija od vrednosti - 108,162 - - - - 24,627 132,790Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene vrednosti derivata - - - - - - - 94,607 94,607Rezervisanja - - - - - - - 2,419,833 2,419,833Obaveze za poreze - - - - - - - 56,962 56,962Obaveze iz dobitka - - - - - - - 220,031 220,031Ostale obaveze 2,933 5,280,490 6,337,806 21,316 2,682 - - 5,498,295 17,143,522UKUPNO OBAVEZE 101,124,970 90,741,140 35,507,327 53,823,230 2,022,439 6,361,756 595,714 11,657,297 301,833,873UKUPNOKAPITAL - - - - - - - 57,289,122 57,289,122UKUPNO PASIVA 101,124,970 90,741,140 35,507,327 53,823,230 2,022,439 6,361,756 595,714 68,946,419 359,122,995PERIODIČNI GAP 129,979,248 (38,206,765) (12,861,519) (37,625,530) 1,424,244 5,554,560 5,952,716 (54,216,954) -KUMULATIVNI GAP 129,979,248 91,772,483 78,910,964 41,285,434 42,709,678 48,264,238 54,216,954 - -




Sledeća tabela prikazuje Repricing Gap izveštaj, odnosno izloženost Banke riziku od promene kamatnih stopa na dan 31. decembra 2009. godine.

U hiljadama dinara

Do mesec dana

Od mesec do tri

mesecaOd tri do

šest meseci

Od šest meseci do

godinu dana

Od godinu dana do

osamnaest meseci


pet godinaPreko pet

godinaKamatno

neosetljivo UkupnoAKTIVAGotovina, gotovinski ekvivalenti 19,920,621 2,995,250 249,590 - - - - (1,575) 23,163,886Opozivi depoziti i krediti 35,500,000 - - - - - - 39,535,256 75,035,256Potraživanja po osnovu kamata, naknada,prodaje, promene fer vrednosti,derivata i druga potraživanja - - - - - - - 1,721,131 1,721,131Dati krediti i depoziti 91,151,709 42,163,657 13,015,166 17,631,412 4,517,227 10,066,227 4,046,246 (1,515,907) 181,075,737Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija) 326,653 3,541,030 4,615,740 3,089,350 - - - - 11,572,773Udeli (učešća) - - - - - - - 948,068 948,068Ostali plasmani 2,744,899 1,187,930 222,419 29,394 24,661 98,759 28,622 (76,562) 4,260,122Nematerijalna ulaganja - - - - - - - 571,385 571,385Osnovna sredstva i investicione nekretnine - - - - - - - 6,651,561 6,651,561Odložena poreska sredstva - - - - - - - - -Ostala sredstva - - - - - - - 2,938,618 2,938,618

UKUPNA AKTIVA 149,643,882 49,887,867 18,102,915 20,750,157 4,541,888 10,164,986 4,074,869 50,771,975 307,938,537

144 145






U hiljadama dinara

Do mesec dana

Od mesec do tri

mesecaOd tri do

šest meseci

Od šest meseci do

godinu dana

Od godinu dana do

osamnaest meseci


pet godinaPreko pet

godinaKamatno

neosetljivo UkupnoPASIVA Transakcioni depoziti 63,897,605 - - - - - - - 63,897,605Ostali depoziti 71,705,094 26,321,556 9,624,814 27,389,816 2,986,921 6,159,368 253,058 - 144,440,627Primljeni krediti 648,585 23,905,968 2,545,502 - 1,590,348 976,322 418,424 615,459 30,700,608Obaveze po osnovu hartija od vrednosti - 767,450 - - - - - 17,855 785,305Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene vrednosti derivata - - - - - - - 3,685 3,685Rezervisanja - - - - - - - 2,444,344 2,444,344Obaveze za poreze - - - - - - - 92,405 92,405Obaveze iz dobitka - - - - - - - 103,603 103,603Odložena poreska sredstva - - - - - - - 2,353 2,353Ostale obaveze 9,801 4,799,282 5,755,108 7,452 1,158 - - 5,109,163 15,681,964UKUPNO OBAVEZE 136,261,085 55,794,256 17,925,424 27,397,268 4,578,427 7,135,690 671,482 8,388,867 258,152,499

UKUPNO KAPITAL - - - - - - - 49,786,038 49,786,038

UKUPNO PASIVA 136,261,085 55,794,257 17,925,424 27,397,268 4,578,427 7,135,690 671,482 58,174,905 307,938,537

PERIODIČNI GAP 13,382,797 (5,906,389) 177,491 (6,647,112) (36,539) 3,029,296 3,403,386 (7,402,930) -KUMULATIVNI GAP 13,382,797 7,476,408 7,653,899 1,006,787 970,248 3,999,544 7,402,930




Sledeća tabela prikazuje uticaja promene kamatnih stopa na prihode i rashode Banke:

Scenario Promena tržišnih kamatnih stopa

Kamatni rizikU hiljadama dinara

1 1% 412,8542 2% 825,7093 -1% (412,854)4 -2% (825,709)

34.3.2. Devizni rizik

Devizni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled promene deviznog kursa. Bankarsko poslovanje u različitim valutama uslovljava izloženost oscilacijama deviznih kurseva više valuta.

U skladu sa internom politikom Banke kao i potencijalnim oscilacijama deviznog kursa, Upravni odbor odlučuje o limitu otvorene pozicije Banke na osnovu predloga Sektora za upravljanje rizicima.

Upravni odbor Banke je postavio limit otvorene devizne pozicije koji je konzervativniji od regulatornog limita devizne pozicije i koji se prati svakod-nevno kako bi se osiguralo da izloženost Banke deviznom riziku ostane u visini utvrđenih limita.

Banka svakodnevno meri devizni rizik prema metodologiji Narodne banke Srbije kroz Izveštaj o pokazatelju deviznog rizika.

Pokazatelj deviznog rizika je odnos izmedju ukupne otvorene neto pozicije i kapitala banke (koji se obračunavaju u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala) gde je Banka dužna da obezbedi da njena ukupna neto otvorena devizna pozicija ne prelazi 20% njenog kapitala.

Tokom 2010. godine, Banka je strogo vodila računa o usklađenosti pokazatelja deviznog rizika, gde je ovaj pokazatelj uvek bio na nivou koji je znatno ispod propisane vrednosti.

146 147





34.3.2. Devizni rizik (Nastavak)

Sledeća tabela prikazuje izloženost Banke deviznom riziku na dan 31. decembar 2010. godine

U hiljadama dinaraDevizna pozicija na dan 31.12.2010. godine EUR CHF USD

Ostale valute

Ukupnou stranoj valuti

Ukupno u dinarima Ukupno

AKTIVAGotovina i gotovinski ekvivalenti 1,467,061 136,695 158,662 243,354 2,005,772 18,047,476 20,053,248Opozivi depoziti i krediti 44,409,640 - - - 44,409,640 7,000,000 51,409,640Potraživanja po osnovu kamata i naknada, promene, prodaje fer vrednosti derivata, i druga potraživanja 123,692 49 7,572 25 131,338 2,258,960 2,390,298Dati krediti i depoziti 175,676,308 4,219,895 1,487,751 - 181,383,954 63,703,336 245,087,290Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija) 5,270,692 - - - 5,270,692 14,109,997 19,380,689Udeli (učešća) - - - - - 948,033 948,033Ostali plasmani 4,857,000 13,342 - 73,396 4,943,738 5,326,840 10,270,578Nematerijalna ulaganja - - - 561,462 561,462Osnovna sredstva i investicione nekretnine - - - - - 6,388,002 6,388,002Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja - - - - - 50,685 50,685Odložena poreska sredstva - - - - - 33,054 33,054Ostala sredstva 660,091 142 8,230 121 668,585 1,881,432 2,550,016

UKUPNA AKTIVA ( I ) 232,464,485 4,370,123 1,662,214 316,896 238,813,718 120,309,277 359,122,995

OBAVEZETransakcioni depoziti 33,078,541 1,080,866 2,481,171 566,234 37,206,812 27,871,989 65,078,801Ostali depoziti 137,642,616 3,269,491 3,640,671 388,489 144,941,267 26,490,818 171,432,085Primljeni krediti 43,863,386 4,610 30,561 3,380 43,901,937 1,353,304 45,255,241Obaveze po osnovu hartija od vrednosti - - - 24,628 24,628 108,162 132,790Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene vrednosti derivata - - - - - 94,607 94,607Rezervisanja - - - - - 2,419,833 2,419,833Obaveze za poreze - - - - - 56,962 56,962Obaveze iz dobitka - - - - - 220,031 220,031Ostale obaveze 13,011,819 3,778 19,338 3,978 13,038,913 4,104,610 17,143,523UKUPNO OBAVEZE 227,596,362 4,358,745 6,171,741 986,709 239,113,557 62,720,316 301,833,873UKUPNO KAPITAL - - - - - 57,289,122 57,289,122

UKUPNO PASIVA ( II ) 227,596,362 4,358,745 6,171,741 986,709 239,113,557 120,009,438 359,122,995Finansijski derivati koji utiču na devitnu poziciju a vode se u vanbilansu Banke (III) (4,695,869) - 4,746,801 773,605 824,537 - -Neto otvorena devizna pozicija (I – II+ III ) 172,254 11,378 237,274 103,792 524,698 299,839 -




Sledeća tabela prikazuje izloženost Banke deviznom riziku na dan 31. decembar 2009. godine:

U hiljadama dinara

Devizna pozicija na dan 31.12.2009. godine EUR CHF USD

Ostale valute

Ukupnou stranoj

valutiUkupno u dinarima Ukupno

AKTIVAGotovina i gotovinski ekvivalenti 1,271,957 192,410 116,035 109,375 1,689,777 21,474,109 23,163,886Opozivi depoziti i krediti 39,535,256 - - - 39,535,256 35,500,000 75,035,256Potraživanja po osnovu kamata i na-knada, promene, prodaje fer vrednosti derivata, i druga potraživanja 112,751 60 3,323 60 116,193 1,604,938 1,721,131Dati krediti i depoziti 145,226,359 3,537,865 1,691,025 485 150,455,734 30,620,003 181,075,737Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija) 52,823 - - - 52,823 11,519,950 11,572,773Udeli (učešća) - - - - - 948,068 948,068Ostali plasmani 983,748 14,181 259 151,141 1,149,329 3,110,793 4,260,122Nematerijalna ulaganja - - - - - 571,385 571,385Osnovna sredstva i investicione nekret-nine - - - - - 6,651,561 6,651,561Odložena poreska sredstva - - - - - - -Ostala sredstva 1,236,810 113 7,660 90 1,244,673 1,693,945 2,938,618

UKUPNA AKTIVA ( I ) 188,419,704 3,744,629 1,818,301 261,151 194,243,785 113694752 307,938,537

OBAVEZETransakcioni depoziti 32,267,218 665,088 1,609,482 503,400 35,045,188 28,852,417 63,897,605Ostali depoziti 109,025,533 2,988,355 4,681,093 164,186 116,859,167 27,581,460 144,440,627Primljeni krediti 30,132,118 262 548,880 9,457 30,690,717 9,891 30,700,608Obaveze po osnovu hartija od vrednosti - - - 17,855 17,855 767,450 785,305Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene vrednosti derivata - - - - - 3,685 3,685Rezervisanja - - - - - 2,444,344 2,444,344Obaveze za poreze - - - - - 92,405 92,405Obaveze iz dobitka - - - - - 103,603 103,603Odložene poreske obaveze - - - - - 2,353 2,353Ostale obaveze 11,658,044 3,404 24,348 2,296 11,688,092 3,993,872 15,681,964UKUPNO OBAVEZE 183,082,913 3,657,109 6,863,803 697,194 194,301,019 63,851,480 258,152,499UKUPNO KAPITAL - - - - - 49,786,038 49,786,038

UKUPNO PASIVA ( II ) 183,082,913 3,657,109 6,863,803 697,194 194,301,019 113,637,518 307,938,537Finansijski derivati koji utiču na devitnu poziciju a vode se u vanbilansu Banke (III) (6,320,965) 5,134,091 501,114 (685,760) - -Neto otvorena devizna pozicija (I – II+ III ) (984,174) 87,520 88,589 65,071 (742,994) 57,234 -

Pozicije sa valutnom klauzulom su prikazane u okviru odgovarajućih valuta.

148 149




34.5. Rizici izloženosti banke

Sektor za upravljanje rizicima prati, meri i izveštava nadležne odbore Banke o izloženostima riziku izloženosti prema jednom licu ili grupi povezanih lica, riziku ulaganja Banke u druga pravna lica i u osnovna sredstva, riziku zemlje porekla lica prema kome je Banka. U 2010. godini, Banka je vodila računa o usklađenosti pokazatelja rizika izloženosti i rizika ulaganja, i sprovođenjem odgovarajućih aktivnosti predviđenih relevantim procedurama i odlukama o odobravanju kredita i ulaganjima u finansijsku i nefinansijsku imovinu, obezbedila usklađenost svojih plasmana i ulaganja sa pokaza-teljima poslovanja propisanim od strane Narodne banke Srbije.

Rizici izloženosti Banke obuhvataju rizike izloženosti Banke prema jednom licu ili prema grupi povezanih lica, kao i rizike izloženosti Banke prema licu povezanom sa Bankom.

U skladu sa politikom upravljanja rizicima, rukovodstvo Banke utvrđuje limite, odnosno koncentraciju plasmana po pojedinim pravnim licima ili grupi povezanih lica, i licima povezanim sa Bankom.

Rukovodstvo Banke i odgovarajući organi i lica sa ovlašćenjima u Banci navedenim merama nastoje da obezbede usklađenost izloženosti Banke sa propisanim limitima, odnosno obezbeđuju da izloženost Banke prema jednom licu ili prema grupi povezanih lica ne bude veća od 25% kapitala Banke, da zbir svih velikih izloženosti Banke ne bude veći od 400% kapitala Banke, da ukupna izloženost Banke prema licu povezanom sa Bankom ne bude veća od 5% kapitala Banke a ukupna izloženost prema licima povezanim sa bankom ne bude veća od 20% kapitala Banke.

34.6. Rizici ulaganja banke

Rizici ulaganja Banke, obuhvataju rizike ulaganja u druga pravna lica i u osnovna sredstva. U skladu sa regulativom Narodne banke Srbije, Odeljenje upravljanja rizicima prati ulaganja Banke i obaveštava Upravni odbor i obezbeđuje da ulaganje Banke u jedno lice koje nije u finansijskom sektoru ne pređe 10% kapitala Banke, te da ulaganja Banke u lica koja nisu u finansijskom sektoru i u osnovna sredstva Banke ne pređu 60% kapitala Banke.




Pored toga, Banka je razvila i internu metodologiju za merenje deviznog rizika koja podrazumeva dnevno izračunavanje i praćenje VaR-a sa 99% intervalom poverenja. VaR je najveći mogući gubitak koji banka može da pretrpi u normalnim tržišnim okolnostima sa verovatnoćom od 99%. Bazel 2 propisuje da se kapitalni zahtev za devizni rizik može meriti i primenom internog modela odnosno VaR koncepta. Kapitalni zahtev u ovom slučaju se računa kao poslednji desetodnevni VaR ili prosečan desetodnevni VaR, u zavisnosti koji je veći, pomnožen multiplikatorom pouzdanosti modela (najmanje 3). Služba za upravljanje tržišnim rizicima prati VaR limit na dnevnom nivou i izveštava Izvršni odbor kao i matičnu banku.

Sledeća tabela pokazuje referentne vrednosti deviznog VaR-a u toku 2010. i 2009. godine:

VaR (u Evrima)Devizni VaR 2010. 2009.

Prosek 34,182 50,263Maksimum 293,717 445,024Minimum 371 523

Sledeća tabela pokazuje uticaj promena deviznog kursa na profit Banke:

U hiljadama dinaraScenario Efekat na profit

10% depresijacija dinara 52,47020% depresijacija dinara 104,940

34.4. Operativni rizik

Operativni rizik je rizik nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled propusta u obavljanju poslovnih aktivnosti (procesa), ljudskih grešaka, grešaka u sistemu, ili dejstva spoljnih faktora. Ova definicija uključuje pravni rizik, ali isključuje strateški i reputacioni rizik.

Uloga procesa upravljanja operativnim rizicima je da identifikuje, proceni, kontroliše i smanji mogućnost nastanka i uticaj operativnih rizika i gubitaka. Banka ne može da eliminiše sve operativne rizike, ali kroz proces evidentiranja i analiziranja operativnih gubitaka može da identifikuje propuste u svojim procesima, proizvodima i procedurama i njihovim unapređenjem smanji učestalost kao i negativan uticaj operativnih gubitaka na poslovanje i profitabilnost banke. Važan aspekt procesa upravljanja operativnim rizicima je ažurno izveštavanje menadžmenta banke o značajnim operativnim rizicima, kao i permanentna obuka svih zaposlenih uključenih u proces prikupljanja podataka o operativnim rizicima i sveobuhvatno razvijanje svesti o značaju identifikovanja, merenja, kontrole i ublažavanja operativnih rizika.

Podaci o operativnim rizicima prikupljaju se u svim organizacionim delovima Banke, vrši se njihova klasifikacija, analiza i preporučuju načini umanjenja rizika i ublažavanje njihovih posledica.

Banka jednom godišnje sprovodi proces Samoprocene Rizika. Prvi deo procesa baziran je na određenom broju scenarija, gde članovi Izvršnog odbora Banke procenjuju učestalost i mogućnost nastanka određenih operativnih događaja, kao i njihov uticaj, iz oblasti za koje su nadležni. U drugom delu procesa, članovi Izvršnog odbora Banke rade evaluaciju faktora rizika u poslovnom okruženju, gde se procenjuje koliki je značaj i uticaj nekog faktora rizika, kakav je nivo kontrole i upravljanja tim rizikom, i daju se predlozi mera za ublažavanje mogućeg uticaja određnih fakotra rizika. Kombinovanjem rezultata procesa Samoprocene Rizika i statistike istorijskih slučajeva operativnih rizika stiče se jasna slika o izloženosti Banke operativnim rizicima.

150 151




34.8. Upravljanje kapitalom (Nastavak)

U sledećoj tabeli je prikazana struktura ukupnog kapital Banke na dan 31. decembra 2010. i 2009. godine:

U hiljadama dinara 2010 2009Regulatorni kapital Osnovni kapital 56,272,409 48,640,103Dopunski kapital 4,451,399 6,312,641

60,723,808 54,952,744

Nedostajući iznos rezervi za potencijalne gubitke (3,809,384) (7,750,498)Učešće u kapitalu: Intesa Leasing d.o.o. Beograd i DZU Intesa Eurizon Assets Management Beograd (970,619) (970,619)

Ukupno (1) 55,943,805 46,231,627

U hiljadama dinara Rizična bilansna i vanbilansna aktiva 2010 2009

Bilansna aktiva 251,898,474 216,474,033Vanbilansna aktiva 47,512,593 44,591,097Derivati kojima se ne trguje na berzanskom tržištu 13,799 27,008Izloženost deviznom riziku 849,608 464,282Izloženost cenovnom riziku 95,217 73,752

Ukupno (2) 300,369,691 261,630,172

Adekvatnost kapitala (1/2 x 100) 18.62% 17.67%


34.7. Rizik zemlje

Pod rizikom koji se odnosi na zemlju porekla lica prema kome je banka izložena podrazumevaju se negativni efekti koji bi mogli uticati na finansijski rezultat i kapital banke zbog nemogućnosti banke da naplati potraživanja od ovog lica iz razloga koji su posledica političkih, ekonomskih ili socijalnih prilika u zemlji porekla tog lica.

Izloženost Banke riziku zemlje je niska iz razloga što je učešće nerezidenata u ukupnom kreditnom portfoliu Banke zanemarljivo.

34.8. Upravljanje kapitalom

Cilj upravljanja kapitalom je da Banka zadrži sposobnost da nastavi sa svojim poslovanjem u neograničenom periodu u predvidljivoj budućnosti, kako bi očuvala optimalnu strukturu kapitala sa ciljem da smanji troškove kapitala, a akcionarima obezbedila dividende.

Banka kontinuirano upravlja kapitalom kako bi ostvarila sledeće:

• obezbedila usaglašenost sa zahtevima u vezi sa kapitalom koji su definisani od straneNarodne banke Srbije;• obezbedila adekvatan nivo kapitala za nastavak poslovanja po načelu stalnosti poslovanja; i• održala kapital na nivou koji će omogućiti budući razvoj poslovanja.

Adekvatnost kapitala, kao i korišćenje kapitala Banke se prati mesečno od strane rukovodstva Banke. Narodna banka Srbije je definisala sledeće limite za kapital:

• Minimalni novčani iznos kapitala od EUR 10 miliona;• Koeficijent adekvatnosti kapitala od 12%; i• Bruto dinarski plasmani stanovništvu u visini od 150% osnovnog kapitala.

Ukupan kapital Banke se sastoji od osnovnog i dopunskog kapitala i odbitnih stavki:

• Osnovni kapital čini: akcijski kapital po osnovu običnih akcija, emisona premija, rezerve iz dobiti, neraspoređeni dobitak/gubitak, kapitalna dobit/gubitak po osnovu otkupljenih sopstvenih akcija, i nematerijalna ulaganja i otkupljene sopstvene akcije (isključujući prioritetne kumulativne akcije) kao minusne stavke osnovnog kapitala.

• Dopunski kapital čini: akcijski kapital po osnovu prioritetnih akcija, emisona premija po osnovu prioritetnih akcija, revalorizacione rezerve koje se odnose na osnovna sredstva i učešća u kapitalu, rezerve iz dobiti za opšte bankarske rizike do 1,25% rizične aktive, subordinirane obaveze u nivou do 50% osnovnog kapitala, i otkupljene sopstvene prioritetne akcije kao minusna stavka dopunskog kapitala.

• Odbitne stavke od ukupnog kapitala čini: nedostajući iznos posebne rezerve za procenjene gubitke, učešća u kapitalu banaka ili drugih finansijskih organizacija koja prelaze 10% kapitala organizacije u koju se ulaže kao i 10% kapitala banke koja vrši ulaganja i iznos dopunskog kapitala banke koji prelazi njen osnovni kapital.

152 153




34.9. Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza (nastavak)

Finansijski instrumenti vrednovani po fer vrednosti

Finansijski instrumenti, kao što su hartije od vrednosti raspoložive za prodaju, se vrednuju po fer vrednosti baziranoj na dostupnim tržišnim informaci-jama, odnosno korišćenjem kotirane tržišne cene na dan izveštavanja. Ukoliko su ove informacije nedostupne koriste se druge tehnike.Banka koristi sledeću hijerarhiju pri odredjivanju i obelodanivanju fer vrednosti finansijskih instrumenata:

Nivo 1: Tržišne kotacije istovetnih finansijskih instrumenata;

Nivo 2: Komparativni pristup, koji koristi informacije o sličnim finansijskim instrumentima ili drugim tržišnim informacijama na osnovu kojih može da se izvede vrednost finanskog instrumenta,

Nivo 3: Mark to model pristup, koji koristi informacije koje nisu dobijene sa tržišta, već su izvedene na osnovu teoretskog modela adekvatnog za odredjivanje finansijske vrednosti instrumenta.

U narednoj tabeli smo prikazali vrednosti finansijskih instrumenata dobijenih korišćenjem gore navedenih tehnika.

Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Ukupno

Finansijska sredstva/(obaveze) koja se drže radi trgovanja 33,903 (90,738) - (56,835)

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju - 27,237,010 - 27,237,010


34.9. Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza

Poslovna politika Banke je da obelodani informacije o pravičnoj (fer) vrednosti aktive i pasive za koju postoje zvanične tržišne informacije i kada se pravična vrednost značajno razlikuje od knjigovodstvene vrednosti.

U Republici Srbiji ne postoji dovoljno tržišnog iskustva, kao ni stabilnosti i likvidnosti kod kupovine i prodaje potraživanja i ostale finansijske aktive i pasive, pošto zvanične tržišne informacije nisu u svakom trenutku raspoložive. Stoga, pravičnu vrednost nije moguće pouzdano utvrditi u odsustvu aktivnog tržišta. Rukovodstvo Banke vrši procenu rizika i u slučajevima kada se oceni da vrednost po kojoj se imovina vodi u poslovnim knjigama neće biti realizovana vrši ispravku vrednosti.

Finansijski instrumenti Banke iskazani po amortizovanoj vrednosti uglavnom imaju kratkoročna dospeća i/ili nose varijabilnu kamatnu stopu koja odražava tekuće tržišne uslove. Shodno tome, Banka smatra da vrednost po kojoj su navedeni finansijski instrumenti iskazani odgovara njihovoj tržišnoj vrednosti. Fer vrednost kredita i plasmana komitentima jednaka je njihovoj knjigovodstvenoj vrednosti, umanjenoj za ispravke vrednosti po osnovu obezvređenja. Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju obuhvataju zapise Trezora Republike Srbije i akcije odnosno učešća u kapitalu pravnih lica. Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju se iskazuju po fer vrednosti, osim što se učešća u kapitalu koja se ne kotiraju na aktivnom tržištu i čija se vrednost ne može pouzdano utvrditi vrednuju po nabavnoj vrednosti umanjenoj za procenjena obezvređenja. Fer vrednost hartija od vrednosti koje se kotiraju na berzi zasniva se na tekućim cenama ponude. Fer vrednost obveznica Trezora bazira se na diskontovanoj vrednosti koja se sa protekom vremena do dospeća uvećava za iznos ukalkulisane kamate.Depoziti banaka i komitenata su uglavnom po viđenju ili kratkročni sa ugovorenim varijabilnim kamatnim stopama i stoga rukovodstvo Banke smatra da vrednosti po kojima su isti iskazani u bilansu stanja odgovaraju njihovoj tržišnoj vrednosti.

Po mišljenju rukovodstva Banke, iznosi u priloženim finansijskim izveštajima odražavaju vrednost koja je u datim okolnostima najverodostojnija i najkorisnija za potrebe izveštavanja.

154 155



36. USAGLAŠAVANJE MEĐUSOBNIH OBAVEZA I POTRAŽIVANJA

Banka je u skladu sa članom 20. Zakona o računovodstvu i reviziji izvršila usaglašavanje obaveza i potraživanja sa svojim dužnicima i poveriocima na dan 31. decembra 2010. godine, i o tome postoji verodostojna dokumentacija.

Od ukupno 1,771 poslatih Izvoda otvorenih stavki, 1 IOS je osporen u celosti, a 42 delimično.

Najveći iznosi „neusaglašenih“potraživanja u iznosu od 516,667 hiljada dinara odnose se na potraživanje od pravnih lica u stečaju.

Struktura ostatka neusaglašenih potraživanja u iznosu od 191,928 hiljada dinara, prikazana je kako sledi:

• 165,590 hiljade dinara, odnose se na poslove otkupa kratkoročnih potraživanja - faktoring. Pravna lica često u svojim evidencijama ne menjaju klijenta prema kome imaju obavezu, bez obzira što je taj klijent po osnovu Ugovora o prodaji potraživanja cedirao svoja potraživanje na Banku.

• 13,411 hiljade dinara, pretežno se odnose na ročnu neusklađenost između klijenata i Banke, zbog različitog evidentiranja potraživanja po osnovu izdatih garancija i avala. Banka evidentira smanjenje potraživanja na osnovu zvaničnog dopisa Fonda za razvoj o izmirenju rate ili obaveze, bez obzira što je ista izmirena dvadesetak dana ranije.

• 12,517 hiljada dinara se pretežno odnosi na razgranicenja kamata, i• 410 hiljada dinara ostalo.

37. DEVIZNI KURS

Zvanični srednji devizni kursevi Narodne Banke Srbije utvrđeni na međubankarskom sastanku deviznog tržišta, korišćeni za preračun deviznih pozicija bilansa stanja na dan 31. decembra 2010. i 2009. godine u funkcionalnu valutu (RSD), za pojedine strane valute su:

U dinarima2010 2009

EUR 105.4982 95.8888USD 79.2802 66.7285CHF 84.4458 64.4631

35. POTENCIJALNE OBAVEZE

(a) Sudski sporovi

Na dan 31. decembra 2010. godine, Banka se javlja kao tužena strana u određenom broju sudskih sporova. Ukupno procenjeni iznos tužbenih zaht-eva, uključujući troškove i kamate, iznosi RSD 320,326 hiljada (31. decembar 2009. godine: RSD 298,224 hiljada).

Konačan ishod sudskih sporova u toku je neizvestan. Kao što je obelodanjeno u Napomeni 29. uz finansijske izveštaje, na dan 31. decembra 2010. godine Banka je formirala rezervisanja za potencijalne gubitke koji mogu proisteći iz navedenih sporova u ukupnom iznosu od RSD 274,887 hiljada (31. decembar 2009. godine: RSD 285,408 hiljada). Rukovodstvo Banke procenjuje da neće nastati materijalno značajni gubici po osnovu ishoda preostalih sudskih sporova u toku iznad iznosa za koje je izvršeno rezervisanje.

Banka vodi sudske sporove protiv trećih lica radi naplate svojih potraživanja. Za sva utužena potraživanja protiv pravnih i fizičkih lica Banka je u pot-punosti izvršila ispravku vrednosti na teret rezultata tekuće i prethodnih godina.

(b) Poreski rizici

Poreski sistem Republike Srbije je u procesu kontinuirane revizije i izmena. U Republici Srbiji poreski period je otvoren tokom perioda od 5 godina. U različitim okolnostima, poreski organi mogu imati različite pristupe određenim pitanjima i mogu utvrditi dodatne poreske obaveze zajedno sa naknad-nim zateznim kamatama i penalima. Rukovodstvo Banke smatra da su poreske obaveze evidentirane u priloženim finansijskim izveštajima pravilno iskazane.

156


38. DOGAĐAJI NAKON DATUMA BILANSA STANJA

Nije bilo značajnih događaja posle datuma bilansa stanja koji bi zahtevali obelodanjivanje u napomenama uz priložene finansijske izveštaje Banke za 2010. godinu.

158 159

UPRAVNI ODBOR INTERNA REVIZIJA

SEKTOR ZA BEZBEDNOSTSEKTOR PRAVNIH POSLOVA

SEKTOR ZA LJUDSKE RESURSE

SEKTOR ZA ORGANIZACIJU I UPRAVLJANJE PROJEKTIMA

ORGANIZATION AND PROJECTMANAGEMENT DEPARTMENT

Odeljenje za kontroluusklaðenosti poslovanja

Služba za upravljanjezadovoljstom klijenata

SEKTOR ZAMARKETING

I KOMUNIKACIJE

IZVRŠNI ODBOR

PREDSEDNIK IO / CEO

ZAMENIKPREDSEDNIKA IO / COO

Direktor zaupravljanje ICT sistemom

i poslovima podrške

DIVIZIJA ZA POSLOVANJESA FIZIÈKIM LICIMA I

MALIM BIZNISOM

DIVIZIJA ZA POSLOVNJESA PRIVREDOM

DIVIZIJA ZA UPRAVLJANJEFINANSIJAMA I TREZOR

Odeljenje za naplatupotraživanja

Služba CRM

SEKTOR ZA KOMERCIJALNO PLANIRANJE

I UPRAVLJANJE MREŽOM

SEKTOR ZA PLATNEKARTICE I

DIREKTNE KANALE

SEKTOR ZA PLANI KONTROLU

SEKTOR ZA INFORMACIONE I KOMUNIKACIONE

TEHNOLOGIJE

SEKTOR ZA PLATNI PROMETI KEŠ MONITORING

SEKTOR ZA POSLOVNUPODRŠKU

SEKTOR ZA UPRAVLJANJENEKRETNINAMA

I NABAVKE

SEKTOR ZA FINANSIJEI RAÈUNOVODSTVO

SEKTORTREZORA

SEKTOR ZA UPRAVLJANE PROIZVODIMA I USLUGAMA

FIZIÈKIM LICIMA I MALOM BIZNISU

SEKTOR ZA UPRAVLJANJE PRODAJOM

MALOM BIZNISU

SEKTOR ZA UPRAVLJANJE PRODAJOM

FIZIÈKIM LICIMA

DEPUTY HEAD OFCORPORATE DIVISION

SEKTOR ZA UPRAVLJANJERIZICIMA

SEKTOR ZA UPRAVLJANJEKREDITIRANJEM

REGIONALNAPOSLOVNAPODRŠKA

Ekspoziture i Centri zastambene kredite

REGIONi

REGIONALNAOPERATIVNA

PODRŠKA

EURIZON CAPITAL BEOGRAD

INTESA LEASINGBEOGRAD

Služba za ekonomskoistraživanje

SEKTOR ZA FAKTORINGSEKTOR ZA GARANCIJSKE IDOKUMENTARNE POSLOVE

SEKTOR ZA UPRAVLJANJEPROIZVODIMA I PRODAJOM

PRIVREDI

SEKTOR ZA VELIKEPRIVREDNE SUBJEKTE

Direktor za upravljanjekomercijalnim poslovima sa

fizièkim licima i malim biznisom

REGION

Organizaciona struktura

Banca Intesa a.d. BeogradGodišnji izveštaj za 2010. godinu ADRESE EKSPOZITURA

Adrese ekspozitura

Lokacija Naziv ekspoziture Regionalni centar Adresa

Aleksandrovac Aleksandrovac, Trg oslobođenja bb Kragujevac Trg oslobođenja bb

Aleksinac Aleksinac, Knjaza Miloša 115 Niš Knjaza Miloša 115

Apatin Apatin, Petefi Šandora 2 Novi Sad Petefi Šandora 2

Arandjelovac Aranđelovac, Knjaza Miloša 192 Kragujevac Knjaza Miloša 192

Arilje Arilje, Stevana Čolovića 2 Užice Stevana Čolovića 2

Bačka Palanka Bačka Palanka, Žarka Zrenjanina 43 Novi Sad Žarka Zrenjanina 43

Bačka Topola Bačka Topola, Glavna 29 Novi Sad Glavna 29

Bačka Topola Bačka Topola, Glavna 22 Novi Sad Glavna 22

Bački Petrovac Bački Petrovac, Maršala Tita 4 Novi Sad Maršala Tita 4

Batajnica Zemun, Batajnica, Majke Jugovića 1 Beograd Majke Jugovića 1

Bajina Bašta Bajina Bašta, Kneza Milana Obrenovića 22 Užice Kneza Milana Obrenovića 22

Bečej Bečej, Novosadska 2 Pančevo Novosadska 2

Beočin Beočin, Trg Cara Lazara 8 Novi Sad Trg Cara Lazara 8

Beograd Novi Beograd, Otona Župančića 1 Beograd 2 Otona Župančića 1

Beograd Čukarica, Požeška 128 Beograd 2 Požeška 128

Beograd Čukarica, Požeška 45 Beograd 2 Požeška 45

Beograd Novi Beograd, Tošin bunar 159 Beograd 2 Tošin bunar 159

Beograd Novi Beograd, Bulevar Zorana Đinđića 2a Beograd 2 Bul. Zorana Đinđića 2a

Beograd Novi Beograd, Nedeljka Gvozdenovića 24a Beograd 2 Nedeljka Gvozdenovića 24a

Beograd Novi Beograd, Jurija Gagarina 149 Beograd 2 Jurija Gagarina 149

Beograd Novi Beograd, Bulevar Arsenija Čarnojevića 54 Beograd 2 Bul. Arsenija Čarnojevića 54

Beograd Zvezdara, Bulevar Kralja Aleksandra 288 Beograd 1 Bulevar Kralja Aleksandra 288

Beograd Palilula, Marjane Gregoran 60 Beograd 1 Marjane Gregoran 60

Beograd Voždovac, Ustanička 69 Beograd 1 Ustanička 69

Beograd Zvezdara, Mirijevski venac 23 Beograd 1 Mirijevski venac 23

Beograd Voždovac, Kumodraška 162 Beograd 2 Kumodraška 162


Beograd Vračar, Resavska 1-3 Beograd 1 Resavska 1-3

Beograd Stari Grad, Knez Mihailova 30 Beograd 1 Knez Mihailova 30

Beograd Stari Grad, Kolarčeva 5 Beograd 1 Kolarčeva 5

Beograd Stari Grad, Studentski trg 7 Beograd 1 Studentski trg 7

Beograd Stari Grad, Makedonska 42 Beograd 1 Makedonska 42

Beograd Stari Grad, Karađorđeva 67 Beograd 1 Karađorđeva 67

Beograd Vračar, Bulevar oslobođenja 3 Beograd 1 Bulevar oslobođenja 3

Banca Intesa a.d. BeogradORGANIZACIONA STRUKTURA Godišnji izveštaj za 2010. godinu

160 161



Beograd Voždovac, Vojvode Stepe 77 Beograd 2 Vojvode Stepe 77

Beograd Vračar, Cara Nikolaja 82-84 Beograd 1 Cara Nikolaja 82-84

Beograd Palilula, Ruzveltova 8 Beograd 1 Ruzveltova 8

Beograd Rakovica, Vukasovićeva 50a Beograd 2 Vukasovićeva 50a

Beograd Čukarica, Radnička 55 Beograd 2 Radnička 55

Beograd Savski Venac, Sarajevska 31 Beograd 1 Sarajevska 31

Beograd Stari Grad, Svetogorska 47 Beograd 1 Svetogorska 47

Beograd Savski Venac, Vase Pelagića 48b Beograd 2 Vase Pelagića 48b

Beograd Rakovica, Vidikovački venac 80b Beograd 2 Vidikovački venac 80b

Beograd Novi Beograd, Goce Delčeva 34 Beograd 2 Goce Delčeva 34

Beograd Novi Beograd, Partizanske avijacije 14 Beograd 2 Partizanske avijacije 14


Beograd Novi Beograd, Milentija Popovića 7v Beograd 2 Milentija Popovića 7v

Beograd Novi Beograd, Omladinskih brigada 90 Beograd 2 Omladinskih brigada 90

Beograd Stari Grad, Višnjićeva 9 Beograd 1 Višnjićeva 9

Beograd Palilula, 27. marta 23 Beograd 1 27. marta 23

Beograd Stari Grad, Cara Uroša 54 Beograd 1 Cara Uroša 54

Beograd Stari Grad, Takovska 58 Beograd 1 Takovska 58

Beograd Stari Grad, Džordža Vašingtona 8 Beograd 1 Džordža Vašingtona 8

Beograd Voždovac, Braće Jerković 137b Beograd 2 Braće Jerković 137b

Beograd Čukarica, Trgovačka 30 Beograd 2 Trgovačka 30

Beograd Savski Venac, Nemanjina 4 Beograd 1 Nemanjina 4

Beograd Savski Venac, Kneza Miloša 12 Beograd 1 Kneza Miloša 12

Beograd Sopot, Kosmajski trg 6 Beograd 2 Kosmajski trg 6

Beograd Surčin, Vojvođanska 85 Beograd 2 Vojvođanska 85


Beograd Novi Beograd, Dušana Vukasovića 61 Beograd 2 Dušana Vukasovića 61

Beograd Palilula, Borča, Ivana Milutinovića 73 Beograd 1 Ivana Milutinovića 73

Beograd Stari Grad, Cara Dušana 50 Beograd 1 Cara Dušana 50

Beograd Čukarica, Sremčica, Beogradska 161 Beograd 2 Beogradska 161

Beograd Stari Grad, Topličin venac 19-21 Beograd 1 Topličin venac 19-21


Beograd Vračar, Kralja Milana 18 Beograd 1 Kralja Milana 18

Beograd Voždovac, Banjica, Crnotravska 7-9 Beograd 2 Crnotravska 7-9

Beograd Rakovica, Miška Kranjca br. 12 Beograd 2 Miška Kranjca br. 12

BeogradCentar za stambene kredite, Novi Beograd, Goce Delčeva 34

Beograd 2 Goce Delčeva 34

Beograd Centar za stambene kredite, Resavska 1-3 Beograd 1 Resavska 1-3

Banca Intesa a.d. BeogradADRESE EKSPOZITURA Godišnji izveštaj za 2010. godinu


BeogradKancelarija za stambene kredite, Čukarica, Požeška 128

Beograd 2 Požeška 128

Bezdan Bezdan, Žrtava fašizma 19 Bezdan Žrtava fašizma 19

Bor Bor, Đorđa Vajferta 3 Niš Đorđa Vajferta 3

Bogatić Bogatić, Vojvode Stepe 35 Užice Vojvode Stepe 35

Brus Brus, Kralja Petra I bb Kragujevac Kralja Petra I bb

Bujanovac Bujanovac, Karađorđa Petrovića 111 Niš Karađorđa Petrovića 111

Crvenka Crvenka, Moše Pijade 49 Novi Sad Moše Pijade 49

Čačak Čačak, Kuželjeva 1 Užice Kuželjeva 1

Čajetina Čajetina, Zlatiborska Užice Zlatiborska

Čoka Čoka, Potiska 10 Pančevo Potiska 10

Ćićevac Ćićevac, Karađorđeva bb Kragujevac Karađorđeva bb

Ćuprija Ćuprija, Karađorđeva 57 Kragujevac Karadjordjeva 57

Despotovac Despotovac, Despota Stevana Lazarevića 36 Kragujevac Despota Stevana Lazarevića 36

Gornji Milanovac Gornji Milanovac, Karađorđeva 1 Užice Karađorđeva 1

Inđija Inđija, Novosadska 21 Novi Sad Novosadska 21

Ivanjica Ivanjica, Majora Ilića 1 Užice Majora Ilića 1

Jagodina Jagodina, Maksima Gorkog 2 Kragujevac Maksima Gorkog 2

PančevoKancelarija za stambene kredite, Pančevo, Štrosmajerova 1

Pančevo Štrosmajerova 1

Kanjiža Kanjiža, Glavna 3 Pančevo Glavna 3

Kikinda Kikinda, Braće Tatića 16 Pančevo Braće Tatića 16

Kladovo Kladovo, 22. septembra 9 Niš 22.septembra 9

Knjaževac Knjaževac, Trg Oslobođenja 4 Niš Trg Oslobođenja 4

Kosjerić Kosjerić, Karađorđeva 58 Užice Karađorđeva 58

Kostolac Kostolac, Nikole Tesle 5-7 Pančevo Nikole Tesle 5-7

Kovačica Kovačica, Maršala Tita 31a Pančevo Maršala Tita 31a

Kovin Kovin, Cara Lazara 73 Pančevo Cara Lazara 73

Kragujevac Kragujevac, Save Kovačevića 12 b Kragujevac Save Kovačevića 12 b

Kragujevac Kragujevac, Kralja Petra I 19 Kragujevac Kralja Petra I 19

KragujevacKragujevac, Kralja Aleksandra I Karađorđevića 120

Kragujevac Kralja Aleksandra I Karađorđevića 120

Kraljevo Kraljevo, Trg Jovana Sarića 8 Kragujevac Trg Jovana Sarića 8

Kruševac Kruševac, Mirka Tomića 4 Kragujevac Mirka Tomića 4

Kruševac Kruševac, Vece Korčagina 18 Kragujevac Vece Korčagina 18

Kruševac Kruševac, Radomira Jakovljevića bb Kragujevac Radomira Jakovljevića bb

Kučevo Kučevo, Trg Veljka Dugoševića 2 Pančevo Trg Veljka Dugoševića 2

Kula Kula, Maršala Tita 242 Novi Sad Maršala Tita 242

162 163



Lajkovac Lajkovac, Kralja Petra I 2 Užice Kralja Petra I 2

Lazarevac Lazarevac, Karađorđeva 41 Užice Karađorđeva 41

Leskovac Leskovac, Trg Revolucije 7 Niš Trg Revolucije 7

Leskovac Leskovac, Bulevar oslobođenja 170 Niš Bulevar Oslobodjenja 170

Loznica Loznica, Trg Vuka Karadžića bb Užice Trg Vuka Karadžića bb

Lučani Lučani, Jugoslovenske armije 1 Užice Jugoslovenske Armije 1

Ljig Ljig, Vojvode Mišića 12 Užice Vojvode Mišića 12

Ljubovija Ljubovija, Vojvode Mišića 44 Užice Vojvode Mišića 44

Mionica Mionica, Dr. Jove Aleksića 21 Užice Dr. Jove Aleksića 21

Mladenovac Mladenovac, Kralja Petra I 217 Kragujevac Kralja Petra I 217

Mokra gora Mokra Gora, Železnička Užice Železnička stanica Mokra gora

Mol Mol, JNA 63 Pančevo JNA 63

Negotin Negotin, Trg Đorđa Stanojevića 70/II Niš Trg Đorđa Stanojevića 70/II

NišCentar za stambene kredite, Niš, Obrenovićeva 13

Niš Obrenovićeva br.13

Niš Niš, Nade Tomić 8a Niš Nade Tomić 8a

Niš Niš, Sinđelićev trg 18 Niš Sinđelićev trg 18

Niš Niš, Vizantijski bulevar 76 Niš Vizantijski bulevar 76

Niš Niš, Obrenovićeva 82 (Fontana) Niš Obrenovićeva 82 (Fontana)

Niš Niš, Obrenovićeva 13 (Obrenovićeva) Niš Obrenovićeva 13 (Obrenovićeva)

Niš Niš, Bulevar Nemanjića 28-32 Niš Bulevar Nemanjića 28-32

Nova Pazova Nova Pazova, Cara Dušana 4 Novi Sad Cara Dušana 4

Nova Varoš Nova Varoš, Svetog Save 31 Užice Svetog Save 31

Novi Kneževac Novi Kneževac, Kralja Petra I Karađorđevića 29 Pančevo Kralja Petra I Karađorđevića 29

Novi Bečej Novi Bečej, Trg Oslobođenja 5 Pančevo Trg Oslobođenja 5

Novi Pazar Novi Pazar, AVNOJ-a 6 Kragujevac AVNOJ-a 6

Novi Sad Novi Sad, Bulevar Mihajla Pupina 4 Novi Sad Bulevar Mihaila Pupina 4

Novi Sad Novi Sad, Bulevar Oslobođenja 32 Novi Sad Bulevar Oslobođenja 32

Novi Sad Novi Sad, Bulevar Jovana Dučića 1 Novi Sad Bulevar Jovana Dučića 1

Novi Sad Novi Sad, Bulevar Cara Lazara 79a Novi Sad Bulevar cara Lazara 79a

Novi Sad Novi Sad, Bulevar Oslobođenja 76a Novi Sad Bulevar Oslobođenja 76a

Novi Sad Novi Sad, Fruškogorska 10 Novi Sad Fruškogorska 10

Novi Sad Novi Sad, Braće Ribnikar 25a Novi Sad Braće Ribnikar 25a

Novi Sad Novi Sad, Rumenačka 33 Novi Sad Rumenačka 33

Novi Sad Novi Sad, Kisačka 27 Novi Sad Kisačka 27

Novi Sad Novi Sad, Kosovska 1 Novi Sad Kosovska 1

Novi Sad Novi Sad, Zmaj Jovina 12 Novi Sad Zmaj Jovina 12

Novi Sad Novi Sad, Narodnog fronta 34 Novi Sad Narodnog fronta 34



Novi Sad Novi Sad, Radnička 16 Novi Sad Radnička 16

Novi Sad Novi Sad, Franje Štefanovića 1 Novi Sad Franje Štefanovića 1

Novi Sad Novi Sad, Bulevar Oslobođenja 8 Novi Sad Buleva Oslobođenja 8

Novi SadCentar za stambene kredite,Novi Sad, Bulevar Mihajla Pupina 4

Novi Sad Bulevar Mihajla Pupina 4

Obrenovac Obrenovac, Miloša Obrenovića 133-135 Užice Miloša Obrenovića 133-135

Pančevo Pančevo, Štrosmajerova 1 Pančevo Štrosmajerova 1

Pančevo Pančevo, Karađorđeva 2-4 Pančevo Karađorđeva 2-4

Pančevo Pančevo, Cara Lazara 2 Pančevo Cara Lazara 2

PančevoCentar za stambene kredite, Pančevo, Štrosmajerova 1

Pančevo Štrosmajerova 1

Paraćin Paraćin, Kralja Petra I 4 Kragujevac Kralja Petra I 4

Petrovac na Mlavi Petrovac na Mlavi, Bate Bulića 47 Pančevo Bate Bulića 47

Plandište Plandište, Hajduk Veljka 16a Pančevo Hajduk Veljka 16a

Pirot Pirot, Branka Radičevića 18 Niš Branka Radičevića 18

Požarevac Požarevac, Trg Radomira Vujovića 8 Pančevo Trg Radomira Vujovića 8

Požega Požega, Knjaza Miloša 6 Užice Knjaza Miloša 6

Priboj Priboj, Nemanjina 48-50 Užice Nemanjina 48-50

Prijepolje Prijepolje, Sandžačkih brigada 39 Užice Sandžačkih brigada 39

Prokuplje Prokuplje, 9. oktobra 6 Niš 9. oktobra 6

Raška Raška, Miluna Ivanovića 8 Kragujevac Miluna Ivanovića 8

Ruma Ruma, Glavna 164 Novi Sad Glavna 164

Ruma Ruma, 15. maja 143 Novi Sad 15. maja 143

Sjenica Sjenica, Milorada Jovanovića bb Kragujevac Milorada Jovanovića bb

Smederevo Smederevo, Cvijićeva 3 Pančevo Cvijićeva 3

Smederevska Palanka Smederevska Palanka, Svetog Save 19 Kragujevac Svetog Save 19

Sombor Sombor, Venac Stepe Stepanovića 32 Novi Sad Venac Stepe Stepanovića 32

Sremska Mitrovica Sremska Mitrovica, Kralja Petra I 6 Novi Sad Kralja Petra I 6

Sremska Mitrovica Sremska Mitrovica, Svetog Dimitrija 2 Novi Sad Svetog Dimitrija 2

Srbobran Srbobran, Zmaj Jovina 18 Pančevo Zmaj Jovina 18

Sremski Karlovci Sremski Karlovci, Trg karlovačke mitropolije 1 Novi Sad Trg Karlovačke Mitropolije 1

Sremska Kamenica Sremska Kamenica, Trg Jove Jovanovića Zmaja 5 Novi Sad Trg Jove Jovanovića Zmaja 5

Senta Senta, Zlatne grede 6 Pančevo Zladne grede 6

Stara Pazova Stara Pazova, Ćirila i Metodija 2 Novi Sad Ćirila i Metodija 2

Subotica Subotica, Dimitrija Tucovića 2 Novi Sad Dimitrija Tucovića 2

Subotica Subotica, Štrosmajerova 6 Novi Sad Štrosmajerova 6

SuboticaKancelarija za stambene kredite,Subotica, Dimitrija Tucovića 2

Subotica Dimitrija Tucovića 2

Surdulica Surdulica, Ulica Kralja Petra I bb Niš Kralja Petra I bb

164 165



Svilajnac Svilajnac, Svetog Save 52 Kragujevac Svetog Save 52

Šabac Šabac, Gospodar Jevremova 44 Užice Gospodar Jevremova 44

Šabac Šabac, Karađorđeva 14 Užice Karađorđeva 14

Šid Šid, Karađorđeva 11-13 Novi Sad Karađorđeva 11-13

Tavankut Tavankut, Jovana Mikića 2 Novi Sad Jovana Mikića 2

Temerin Temerin, Novosadska 403 Pančevo Novosadska 403

Titel Titel, Mihajla Krestića 8a Pančevo Mihaila Krestića 8a

Topola Topola, Tomislava Karađorđevića 3 Kragujevac Tomislava Karađorđevića 3

Trstenik Trstenik, Cara Dušana bb Kragujevac Cara Dušana bb

Tutin Tutin, Pešterska bb Kragujevac Pešterska bb

Ub Ub, Kralja Petra I 60 Užice Kralja Petra I 60

Užice Užice, Dimitrija Tucovića 129 Užice Dimitrija Tucovića 129



Valjevo Valjevo, Karađorđeva 71 Užice Karađorđeva 71

Valjevo Valjevo, Železnička 7 Užice Železnička 7

Velika Plana Velika Plana, Momira Gajića br 2 Kragujevac Momira Gajića br 2

Veliko Gradište Veliko Gradište, Kneza Lazara 35 Pančevo Kneza Lazara 35

Veternik Veternik, Kralja Petra I 7a Novi Sad Kralja Petra I 7a

Vladičin Han Vladičin Han, Svetosavska 16a Niš Svetosavska 16a

Vladimirci Vladimirci, Svetog Save 12 Užice Svetog Save 12

Vlasotince Vlasotince, Nemanjina 2 Niš Nemanjina 2

Vranje Vranje, Lenjinova bb Niš Lenjinova bb

Vrbas Vrbas, Maršala Tita 66 Novi Sad Maršala Tita 66

Vrnjačka Banja Vrnjačka Banja, Kruševačka 1 Kragujevac Kruševačka 1

Vršac Vršac, Sterijina 19a Pančevo Sterijina 19a

Vršac Vršac, Dositejeva 1 Pančevo Dositejeva 1

Zaječar Zaječar, Nikole Pašića 70 Niš Nikole Pašića 70

Zemun Zemun, Glavna 30 Beograd 2 Glavna 30

Zemun Zemun, Gornjogradska 38 Beograd 2 Gornjogradska 38

Zlatibor Zlatibor, Jezero bb Užice Jezero bb

Zrenjanin Zrenjanin, Kralja Aleksandra I Karađorđevića bb Pančevo Kralja Aleksandra I Karađorđevića bb

Zrenjanin Zrenjanin, Bulevar Veljka Vlahovića bb Pančevo Bul. Veljka Vlahovića bb, TC “Bagljaš” lok.12

Žabalj Žabalj, Trg Svetog Save 3 Pančevo Trg Svetog Save 3

Banca Intesa a.d. BeogradGodišnji izveštaj za 2010. godinu BELEŠKE

166 167

Banca Intesa a.d. BeogradBELEŠKE Godišnji izveštaj za 2010. godinu

Banca Intesa a.d. BeogradGodišnji izveštaj za 2010. godinu BELEŠKE

166

Izdavač: Banca Intesa a.d. BeogradDizajn i priprema: LPT

Fotografije: Banca IntesaŠtampa: Štamparija Stojkov

Tiraž: 100

sadrŽaj - banca intesa · imajući na umu da će u narednom periodu privredni rast, ve-rovatno, i...

Documents