Samjuel Tejlor KolridPesma o starom mornaru

Prvi deo

Na svadbi zasta morski vuki svatu tre skut"Ej, brade ti, i oka tvog,to preprei mi put?

Na svadbu svak je pozvan, znaj,a ja sam blizak rod;i star i mlad ve stie sad,jer to je svean god."

Na bee brod...., tad poe on,a ruka mu k'o brid."Tu ruku s mene skidaj sad!Ne idi mi na vid!"

Na oko mornar uze njeg- u oku blista sjaj.K'o malo dete slua gostto pria mornar taj.

On sede tu na neki kam,i nasta pravi muk;gost eljno stade gutat sveto pria morski vuk.

"Tu gde je al, svetine valtad isprati na brod;za nama osta kule vrhi male crkve svod.

Iz mora sinu sunev zrakuz lain levi bok,i blesnu sav, pa tada pravu morski ue tok.

I tako sjae svaki dan,i sve mu dri luk..."Tad gost ko lud udari grudjer zau trube zvuk.

To neva kao rua svave ulazi u dvor;pred njom sav srean ide sadi mae svadbe hor.

A gost ko lud sve busa grud,al' dalje slua taj;na oku mornar dri njeg- u oku blista sjaj.

"Tad stie silne bure duhi bee prek i ljut;on hitrim krilom inu brod,na jug nam skrene put.

I stite jedro, pognu kljun,pa tad uz krik i vetar punko avet sede na na un;ko duman, ne ko drug,po moru tom, uz silan lom,on posla nas na jug.

Tad stie magla i s njom sneg,breg leden, krut i pravu tili as presrete nask'o smaragd zelen sav.

I tad, kroz sneg, taj leden bregsvoj odsjaj rasu bled;jo niko iv u taj kraj sivne stie svud je led.

Led bee hud, led bee svud,led bee tamo, tu;pa stvara lom, ba kao grom,ko urlici u snu.

Al'kad na brod sleti na pod,tad albatros kroz mrak,ko da je nama svima brattad pozdravi ga svak.

I poe jesti crvljiv hlebtaj udni ptiiji rod;u jednom mah, led posta prah;sa sever krenu brod

Sa junim vetrom albatrosna sledio trag;i, na na zov, io u lovi sleto na na prag.

Sav dan il'mrak, uz vetar jak,on uo bi uz steg;kroz maglen zrak, meseev traksav blistao je ko sneg."

"Ej, vue, nek te titi bog!to tebe mui jad?""Eh, ja iz ovog luka svogtu pticu ubih tad!"

Drugi deo

Iz mora sinu sunev zrakuz lain desni bok;u magli jo (dan bee lo)u morski ue tok.

Sa junim vetrom albatrosne sledi broda trag,nit na na zov ide u lov,nit slee na na prag.

To ja poinih groznu stvar,i kukao je svak:'Ti skrati prek, toj ptici vek,to nosi vetar lak;u srdbi toj vek skrati njojto nosi vetar lak.'

U zore cik, ko boiji lik,sav blesnu sunev zrak.Svak ree; 'Nek ti skrati veknjoj koja nosi mrak!I doda tad: 'jer to je gadto nosi maglu, mrak.'

Uz vetar blag, po moru tragbrz brodi brazda taj;jo neba svod ne vide brodgde stie u kraj taj.

Al' nesta vetra, stade brodi nasta grobni muk;i u taj as svak die glasbar taj da uje zvuk.

Ko vreli bakar nebo sve,a more kao dlan;krug sunev krvav iznad nas,pa pri ceo dan.

Za danom dan, za danom dan,a vetra niti trun;ko ukopan nam stoji brod -ko posred slike un.

A voda svud, a voda svud,al' sua traje veka voda svud, a voda svud,al' pitke ni za lek.

I poe trunut morsko dno!O, boe, morem tadsvud stade gmizat, sve ukrug,ba neki ljigav gad.

A uz brod sam, vri vode prami grobni pali kres;plam igra - zelen, beo, plav,ko vetica svoj ples.

Na san nam doe da taj duh,to pritite nam grud,dnom krenu jo pdande gdeoduvek vlada stud.

U svakog od nas jezik suv;nas pri ege ar;ni jednu re ne moe re,ko da te gui gar.

I mrko me je gledo svak:mlad mornar i s njim star;na vrat mi mrtvu pticu, vajtad stavie kao dar.Trei deo

Sva grla suva. Proe vek,i belo gleda svak.Dug proe vek, dug proe vek!I belo gleda svak;kad na zapadu, u taj tren,na nebu videh znak.

U prvi mah, ko mali krugil' neki slabi plamon bee sav, pa dosta tadko oblik koji znam.

Ko krug, ko plam, ko stvar to znam!I skae kao klis;ko da ga tera vode mlaz,on penje se uvis.

A jezik sav u svakog plav,i usne crne sve;od sue nemi kao strv;ja poeh sisat svoju krv,pa viknuh: 'Jedro, gle!'

A jezik sav u svakog plav;al' im mi ue glas,ba ko da im se u taj mahu suve grudi vrati dah -k'o da im stie spas.

Tad viknuh: 'Gle, onaj brod!O, zar vas nije strah?Bez vetra plovi sasvim samk'o da je vetar plah!'

Na zapadu se javi ruj;i svetlost otar kutsa morem spoji; sunev krugtad posta velik, ut.Pred njeg iskoi onaj brodi preprei nam put.

O, majko boja, onaj brodna sunce baci sen -sve same pruge - sunev krugsad reetke je plen.

Od straha nem, taj gledah brodk'o da je vidovit!Na suncu trepti jedro svek'o pauine nit.

Da l' te su pruge skelet goto see sunev krug?Na brodu eno ena, gle!Je l' ona smrt? O, to su dve:ta smrt i smrt drug!

Njen osmeg - skrlet, vlasi - lana oi k'o bez dna;i koa kao gube crv,od jeze ti se ledi krv -k'o iva smrt sred sna.

Na skele-brodu kocku tadtaj par je baco krt.'Znaj, mornar snen sad moj je plen!'to viknu iva smrt.

I suncu zgasnu u taj as,no mrkla prui krak;i nesta agor, skelet-brodtad utonu u mrak.

Svi pratismo tog broda tok!A meni k'o da tela sokTad istee k'o slap!No mrkla bi, bez zvezda svod,Bled kormilar na vodi brod.Tad kanu rose kap;a jelen-mesec skoi mladi uz njeg sjajna zvezda tadi stade mu uz sap.

Pri toj svetlosti momad sva(a lik im bola splet)na mene svrnu pogled svojsav leden, krut i klet.

I tad odreda dvesta njine izustiv ni glas,na lain rub, ko teak stub,u tili pade as.

I svaka dua ode tad -u radost il' u set!kraj mene hitro sunu bak'o da moje strele let!etvrti deo

"Uh, morski vue, ti si duh!Tvoj zglob je otar brid!Uz to si visok, mrav, mrkk'o izglodana hrid.

O strah me tebe, oka tvog!Tvoj prst je tavna kost!"- Ne boj se mene; nisam jasa onog sveta gost.

I tako bejah samcat, sam,a pusto more svud!I nigde sveca da mi barza trun olaka grud.

A momci moji - svaki lepa mrtav, i ja kriv!A ivi mnogi morski grad,i uz njeg - i ja iv.

Kad gledam more, drhtim sav:po moru plovi bu;kad gledam mrtvih ljudi niz,tad svaki biva tu.

Da pomolim se eleh tad;al' uzalud mi trud:uh samo zloban apat svoj,i pusta osta grud.

U oku bije vreli ar,ja tad zamurih nem;jer svod nebesa sav, i sam okan plavk'o olovo pritisnuh splava leevi sav trem.

Iz mrtvih tee leden znoj.al'ne iri se smrad;a svakog lea pogled kletjo gledao me tad.

Od kletve deje bei aki duh nebeski, svet,al' mnogo tee pada jokad le te gleda klet!Le gledao me dan i no,al' ja ne mogoh mret'.

A putnik-mesec penje seuz strmog neba breg;bez uma, tiho, plovi oni zvezda pokraj njeg;

uz podsmeh gleda morski kalk'o april kasni mraz;u senci broda vlada mir.al' tu gde zaaran je vir,tih gori crven mlaz.

Kraj samog broda videh tadod morskih zmija splet:trag beo prekri ponor mrk,na vodi stvori blistav zvrkk'o pahuljica smet.

Tih morskih zmija gledah skuti divnih boja ar -plav, zelen, crn, k'o barun mek.taj splet to izvio se tekk'o istog zlata ar.

O, srene zmije! nikad jone videh takav plam;od radosti pohitah tadda blagoslov im dam;i s neba milost doe mida blagoslov im dam.

I molitve izustih re,i vrat mi posta lak;u more pade ptiiji trupko pun olova dak.Peti deo

O, san je tako divna stvarza polutar i pol!I nebo blagoslovi dan,pa na me posla lagan sanda olaka mi bol.

Na brodu prazan svaki sud;da l' pun e ikad bit'?Ja usnuh rosu; trgoh se,i kia poe lit'.

A usne vlane, grlo-ledi bejah mokar svud;u snu sam pio, ali joja pijah kao lud.

Da prstom maknem, eleh tad,al' svaki zglob mi krut; -sav bejah lagan k'o da samna veni kren'o put.

Do mene stie vetra huk,al' vetar bee skrit;a jedra cepa njegov zvukk'o da su krhka nit.Vrh katarke oive zrak!I sto i jedan blesnu plam;as plamti brz, as tinja tih!A oko plamika svih,od zvezda igra pram.

I sve se blie uje jek,i jedra ute kao a;a kiu sipa oblak prekuz rub meseev ba;

uz rub semeev stoje' jocrn pue oblak gust;na nebu munja stvori jaz -k'o kad iz kra ikne mlazi srui potok pust.

Brod krenu mada vetar plahjo ne stie do nas!Na meseini zauh tadsvih mrtvih glas.

I podie se svaki trup,i zaista slep i nem;a kako le se die sam -ni u snu re' ne smem.

Ni trunke vetra; pilot vetna krmi poe rad;i uze ue svaki legde trebalo je tad;svi diu ruke ba k'o stvar:to bee jeziv sklad.

A moga brata mrtvi sindo mene bee, vaj:i nem je sa mnom vuk'o onod jedra isti kraj.''

''O, morski vue, ba me strah!''- ''Eh, ne plai se ti.To ne bi jadnih dua skupto vratie se u svoj trup -ve sveti dusi svi:

jer u cik zore presta rad;kraj jedra bee zbor;i tiho zapojae svik'o neki skladan hor.

U krug, u krug, k'o napev dugdo sunca krenu zvon,pa meko sie na na brod -as akord a as ton.

as k'o da se s neba bruji plah,pun sree, evin poj;as kao celo jato, ak;pa puni more i sav zraktih ljupkih nota roj.

as kao ceo orkestar,as kao frule zvuk;as aneoski jedan glasto pleni neba luk.

Tad presta. Jedro umi jok'o kad kroz lisnat bunsav sakriven bruji vode tokim stigne mesec jun,pa umi, peva celu notih napev, slasti pun.

I k'o po ulju plovi brod(ve odmak'o je jedan dan)ba k'o da neko vodi nas,al' taj nam nije znan.

To bee duh iz mora gdesve biva led plen;za naom lau krenu oni posta vodi njen.U podne presta roj;brod stade u taj tren.

K'o da je sunce jarbol dugkroz na probilo podi zabilo u morsko dno:pa otima se brodda krene samo malo bar;pa otima se brod.

Tad izvi se k'o besan atto eli nekog srest':u glavu jurnu sva mi krv,i ja izgubih svest.

A dokle tako leah tu,e, ko bi to da zna?Kroz nesvest najednom uh(il' bolje razazna mi duh)u zraku glasa dva.

I prvi ree: 'Hrista mi,jel' to taj mornar prek,to morski vuk to ima lukpa ptici skrati vek?

Duh to u ledu ivi samba pticu voli tu,a ona ovog vuka zlog,i taj vuk ubi nju'.

Na to e onaj drugi glas,k'o medna rosa mek:'I jo e da se kaje on,a kajanje je lek.'esti deo

O, reci, reci meni sad(tvoj glas mi duu gladi!)od ega brod jetako brzi ta to more radi?'

'Ta voda nema vetar svoj,pod mesecom je rob;svoj pogled u njeg upirekrut kao leden grob. -

Nju vodi svud njegova ud;on as je blag, as prek;gle kako, sad, nju gleda mlad,i pogled mu je mek.'

Prvi glas:

'Al' zato tako brz je brod,a vetra ni za trun?'

Drugi glas:

'Pred njim se vazduh sabija sav,pa s lea gurne un.

Hajd sad, k'o klis, uvis, uvis,jer ve se blii dan;brod bie spor kad onaj stvorsvoj udni svri san!'

I trgnem se, brod plovi samu tihoj noi toj;na meseini stojim sami mtrvih gledam stroj.

Ba k'o da svaki spreman biza svoj poslednji put;al' netrmice gleda me,a pogled: kamen krut.

Tu kletvu, bol, iz oka imne mogoh gledat ve,nit' mogoh skinut' pogled s njih,nit' re molitve re. -

U jedan tren se stresoh sav,i videh neba svod;gle, ukletosti doe kraj;al' strah me gledat' brod.

K'o kukavac to luta samkad napusti svoj pragne obaziru se vie tad,jer zna da njegov tragu stopu stalno sledi svudsav straan neki vrag.

Do mene stie vetra dah,al, nigde vetra znak:jer more osta mirno svei miran ceo zrak;

a dah mi njie kosu svu,ba kao lahor klas; -on udno potisnu moj strahi doe mi kao spas.

I brzo, brzo, brodi brodpa pravac prati svoj;i lako leti lahor lep,i on je samo moj.

O, divnog sna! Jel' stvarno tona svetionik sad?Jel' to na breg i crkve krov=Je l' to moj rodni grad?

Uz jecaj poeh molit' sekad dostigosmo rt:da probudim se, boe, daj,il' da prespavam smrt.

Ko staklo bee luka sva,sav gradi bee snen!Na moru spi mesec i snii meseeva sen.

I blistahrid i crkve zidto rubi mralni jaz;i lune sjaj sav prekri kraji mirni vetrokaz.

Sav bee rt k'o beo vrt;iz njeg se die rojpun rujnih senki kao krv:njih bee grdan broj.

I sletee uz kljun na brod,i tu im bee skup,Za njima pogled sevnuh jai videh silni trup.

Na mnogi mrtvi, prostrt trup(o, pomog'o mi krst)po jedan an'o sie tadi svoj podie prst.

I njihov zbor k'o jedan hor(to prizor je za raj),k'o zemljokazi behu tu,i svaki - divan sjaj;

i ljihov zbor, ko jedan hor,sve rukom daje znak;al' ne uh poj u miru tomto na me sie lak.

Al'zauh nekog vesla umi glas laarev pun:tad pogledam u pravcu tomi spazim neki un.

To laar bi i njegov sin,i glasove im uh:o, boe, radost bee toto razvedri mi duh.

Al' stie jo i trei glas:to pustinjak je sedto peva gorski napev svojsav sladak kao med;moj greh e okajati on,sa srca skinut led.Sedmi deo

A starac taj poznaje gajto sputa se niz al;s mornarem pria kada godu malu luku stigne brodto pree mnogi val.

I triput dnevno moli se;na panj on klekne grub;od mahovine jastuk mekna njegov stavi rub.

un blizu bi; tad ree on:'Zar to ne plai vas?Gde svetiljke su to su tupre jedan bile as?

Ne otpozdravi ovaj brodna onaj pozdrav na!Gle, trup mu crn, a jedra svak'o pauina ba!Taj brod je truo sav i mrk

k'o mrka, trula a,ko njenog lia silni leuz gorski potok mojkad led okuje brnjan-svodi sovakrune vuji rodto dere porod svoj.'

'Taj brod k'o avet plovi sad!'tad drugi zauh glas;a starac vedar na to e:'Hajd, dalje teraj nas!'

I un do uz sam stie brod;ja leim nem i trom;i un do pod sam stie brod,i tad se zau lom.

Lom ispod broda poe jaki tad zahvati pod,pa raspolovi njegov trup:k'o kam potonu brod.

A mene k'o da izvi tadtog silnog zvuka skup;pa poeh letet' vode pun,k'o davljenikov trup,i tad u onaj padoh unuz udar snaan, tup,

un poe plovitsve ukruggde brod ostavi vir;od jeke um, niz onaj hum,tad srui svean mir.

Kad makoh se - uz straan kriki smrtniki znoj,gle, laar pade; starac sedsvoj sveti poe poj.

Kad sagnuh se - laarev sinu trenu posta lud,i zaceni se jadnik taji sledi svaki ud.Uz paklen smeh, on kriknu!: 'Eh,vraga tera nas na sprud!'

Tad izaem na rodno tle,na vrsti stanem pod!I sa mnom starac poe taduz nesiguran hod.

'Ah, stare, ti mi oprost daj!:Al'on e na to prek:'O, reci kakav ti si stvori gde provede vek?'

Gr bolan lice zgri mii ne prestade doktom starcu ne ispriah svihtih dogaaja tok.

Otad, u neki udan as,taj bol se javi hud,i tek kad priu kaem svu,tad laka mi je grud.

I tako stalno lutam svudk'o noca veno sam;za priu imam silan ari uz to neki udan darda sluaoca znam.

Gle, peva hor i bruji dvor:to svatova je poj!I nevesta je pola ve,s njom deverua roj.Da l'uje zvon sa crkve sad?O, on me vue njoj!

Ej, svate, znaj: ja bejah samsred mora onog zlog;i zaboravi mene svak,pa i sam vinji bog.

Od gozbe meni drai jetih dobrih ljudi krug;i put do crkve slai jeuz mene kad je drug. -

I put do crkve slai jekad mole svi uglas,kad svak se klanja tvorcu svom -kad pojanjem ispuni domi sopran i s njim bas.

Sad zbogom ostaj! Svate, znajda dui nae spastek stvor to voli bia svato ive oko nas!

A najbolje se moli tajto vema voli svet,jer tvorac, koji voli nas,svih bia voli splet.''

I ode sedi morski vuk,sav krav kao kost;a za njim krenu domu svomonaj mladi gost.

I kret'o se ko sulud stvorkog'satra teak san,al' setniji i mudrijion usta sutra dan

Samjuel Tejlor Kolrid (1797-1798)

Prevela Dr Ranka Kui (Antologija engleske romantiarske poezije; str. 163-193; Beograd, 1974)__________________